Teme:

1) Definisanje poljoprivrede
2) Subjekti agroprivrede
o Razliiti pristupi definisanju poljoprivrede

oPoljoprivreda kao integralni deo ekonomskog sistema

zemlje poimanje i specifinosti agroprivrede

o Agrar, agroprehrambeni sistem i agroprivreda

oOsnovni akteri farmerskog sektora: agrobiznis

korporacije, porodine farme i kooperative

oInstitucionalni okvir uklapanja porodinih farmi u

moderan sistem za proizvodnju hrane
Definisanje poljoprivrede opti pristup
Poljoprivreda je jednostavna proizvodnja sirovih
produkata ili proizvodnja koja preraivakoj industriji
isporuuje sirovi materijal ...

Poljoprivreda je oblast proizvodnje u kojoj se

proizvode, dorauju ili prerauju primarni proizvodi
biljnog i ivotinjskog porekla radi zadovoljenja
odreenih ovekovih potreba ...

U okviru opteg pristupa definisanju poljoprivrede

razlikujemo dva gledita:
Definicije koje ukljuuju samo primarnu poljoprivrednu
proizvodnju
Definicije koje modernu poljoprivredu izjednaavaju sa
agrobiznis kompleksom

irina poimanja poljoprivrede odreena je stepenom

opte razvijenosti zemlje
 Razliiti aspekti definisanja poljoprivrede
Proizvodno-tehnoloki i organizacioni pristup
Da li poljoprivreda obuhvata samo primarnu proizvodnju ili objedinjava
meusobno povezane delatnosti primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora?

Poslovno-pofesionalni pristup
Da li je poljoprivreda nain ivota ili biznis kao i svaki drugi biznis?

Radno-kultni pristup
Da li poljoprivrednici imaju uroeni pristup svome poslu?

Ekoloko-patriotski
Da li je bavljenje poljoprivredom prevashodno profesija ili je to svojevrsni
identitet?

Agro-globalistiki pristup
Da li konvencionalna poljoprivreda moe na adekvatan nain da odgovori
izazovima globalnog problema na relaciji hrana-siromatvo-populacija?
 Poljoprivreda kao integralni deo ekonomije
(proizvodno tehnoloki i organizacioni pristup
definisanju)

Agrobiznis, agrobiznis kompleks, agroindustrijski

kompleks, agroprivreda = moderan sistem za
proizvodnju i distribuciju hrane

Izum rei agribusiness se pripisuje John Davis-u,

zameniku ministra poljoprivrede u Ajzenhaurevoj vladi
SAD 1956. god) i vezuje se za pokuaj reenja
problema kontrole trita

Kod nas je termin agroindustrijski kompleks lansiran

poetkom 1960-tih odakle se irio u drugim bivim
socijalistikim zemljama, danas zemljama u tranziciji

Da li je na agrokompleks kopija amerikog

agrobiznisa?
 Proizvodno tehnoloki i organizacioni pristup
definisanju (nastavak)

Definicija agrobiznisa:
Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za
proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa,
proizvodne operacije na farmi, te skladitenje, preradu i
distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih.

Moderna poljoprivreda je homogena privredna delatnost koju

obavljaju:

sitne porodine farme,

velike korporacije,
kreditne institucije i drugi snabdevai inputima,
marketing i preraivake firme,
transportna mrea,
veletrgovina, restorani i
trgovina na malo.
Funkcionalna organizacija
prehrambenog agrobiznisa u SAD
Analiza specifinosti trita kukuruza:
Proizvodnja, interna potronja i realizacija kukuruza kod nas

2000

1990

1980 Ukupno
Preduzea i zadruge
1970

1953

0 2000 4000 6000 8000

Grafikon 1: Proizvodnja kukuruza

Tabela 1: Udeo prodaje i otkupa kukuruza

Godina Prosek 2001-2005

Udeo u ukupnoj proizvodnji 6,33

Prodaja u proizvodnji drutvenog sektora 33

Otkup u proizvodnji privatnog sektora 2,66

Kratak rezime osnovnih stavova o poimanju
poljoprivrede

irina poimanja poljoprivrede odreena je stepenom

opte razvijenosti zemlje
Modernu poljoprivredu ine etiri osnovna sektora
vezana za proizvodnju i distribuciju poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda:
Inputni predfarmerski sektor
Primarna poljoprivredna proizvodnja farmerski
sektor
Sekundarni preraivaki sektor
Tercijalni usluni sektor

Upravljanje velikim ekonomskim sistemima

(privredom kao celinom ili njenim sektorskim
delovima): specifinost upravljanja agroprivredom
proistie iz karaktera osnovnog proizvoda koji nudi
ovaj sektor ekonomije (hrana je socio-ekonomska i
politiko-bezbedonosna kategorija)
 Ciljevi upravljanja agroprivredom:
Dostizanje targetiranog stepena samodovoljnosti u
proizvodnji zdravstveno-prihvatljive hrane
Optimalna upotreba prirodno ogranienih resursa sa
socijalno-ekonomske take gledita, ali i uz
uvaavanje principa strateke politike sigurnosti.
Odravanje odreenog stepena ravnotee izmeu, po
interesu, suprotstavljenih aktera unutar sloenog
prehrambenog sistema

Postavljeni strateki ciljevi u dokumentu Strategija

poljoprivrede Srbije :
(1) izgradnja odrive i efikasne agroprivrede,
(2) obezbeenje zdravstveno-bezbedne hrane,
(3) podrka ivotnom standardu za poljoprivrednike,
(4) podrka odrivom razvoju sela,
(5) ouvanje ivotne sredine.
 Modeli organizaciono-poslovne
strukture savremenog agrara
Porodini model poljoprivrede
Operaciono funkc. na bazi vlasnitva
Preduzetniki usmeren
Disperziran kao "mali"
Proizvodno diverzifikovan
Utemeljen na porodici
Tehnoloki progresivan
Vea fleksibilnost
Usmeren ka ouvanju resursa
Zatita ivotne sredine
Bavljenje poljoprivredom je biznis
i nain ivota
Model agroindustrijskog biznisa
Industrijski organizovan
Finansiran u cilju rasta
Koncentrovan kao "veliki"
Usmeren na specijalizaciju
Utemeljen na menadmentu
Kapital intenzivan
Moan u kontrolisanju trita
Standardizacija procesa proizv.
Resursno-potroaki usmeren
Bavljenje poljoprivredom je
iskljuivo biznis
Struktura agrosektora kod nas

Godina Preduzea i zadruge Privatna gazdinstva

1953 7586 1260553
1969 1066 1149021
1981 1774 1198433
1991 1550 1175706
2002 1059 778891
2004 1011 ...

Izvor: SGS, 2005. str. 264 i 265.

 Preduzea i zadruge u Srbiji prema
veliini poseda, 2004.
Preduzea Zadruge
UKUPNO 551 460
Bez zemljita 135 173
do 50 ha 56 77
51-100 ha 39 29
101-300 ha 56 70
301-500 ha 30 38
501-1000 ha 56 37
1001-2500 ha 102 28
2501-5000 ha 55 7
preko 5000 ha 22 1

Izvor: SGS, 2005. str. 264

 Modeli porodine poljoprivrede
Tradicionalno-usmereni farmeri
Obino manja farma
Zaduivanje je oprezno
Vea stabilnost u tekim vremenima
Preferencija vlasnitva nad zakupom
Diverzifikacija u proizvodnji
Manja osetljivost na trine potrese
Kontinuitet identiteta porodice na farmi
Vea generacijska saradnja u domainstvu
Ouvanje farme za jednog naslednika
Visok nivo komunalne lojalnosti i
ekolokog ponaanja
Preduzetniki-usmereni farmeri
Izrazito velika farma
Obilato pozajmljuje kapital
Rizik prezaduenosti
Zakup i vlasnitvo su ravnopravni
Specijalizacija i komercijalizacija
Velika osetljivost na trine potrese
Farma nije permanentna baza porodice
Generacijska konkurencija na farmi
Samoutemeljenje eventualnog naslednika
Nii nivo lojalnosti komuni i
profitna orijentacija
Modeli porodine poljoprivrede
(nastavak)

Preduzetniki usmereni farmeri su nosioci trino

orijentisane poljoprivredne proizvodnje, dok su
tradicionalno usmereni farmeri identifikovani kao
ruralni svet i pripadaju tzv. seljakoj ekonomiji.

Tradicionalno usmereni farmeri su reprezenti

tranzicije. To su danas meovita gazdinstva ili
naturalni proizvoai koji perspektivu opstanka u
ruralnim podrujima ne mogu vezivati za
poljoprivrednu aktivnost.

Koliko jednih, a koliko drugih ima danas u Srbiji?

 Tabela 3: Posedovna struktura unutar individualnog
sektora poljoprivrede u Srbiji

Broj gazdinstava
prema Repub. Srbija

ukupno korienoj Ukupno Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija

povrini zemljita (ha) 1991 2002 1991 2002 1991 2002 1991 2002
Ukupno 1115663 778891 711007 577416 259129 201475 145527 ...
od 0,10-2,00 507939 354029 294264 248150 139951 105879 71724 ...
2,01-5,00 360623 244064 245594 197273 65612 46791 49417 ...
5,01-10,00 194345 131438 131653 100935 45449 30503 17243 ...

10,01-15,00 35298 27731 25429 19084 6347 8647 3522 ...

15,01-20,00 9444 9041 7522 5954 833 3087 1084 ...
preko 20,00 5217 6300 3991 3192 412 3108 814 ...
bez zemljinog
poseda 2797 6288 554 2828 520 3460 1723 ...

Popis 1991 i 2002.

 Kako se u Strategiji poljoprivrede Srbije
definiu osnovni akteri agroprivrede?

Vlasnitvo nad
2000.godine zemljitem Struktura u % Broj farmi

Drutveno/dravne farme Proseno 700 ha 10 549

Zadruge Proseno 400 ha 5 510

Mikro porodine farme Manje od 1 ha 4 200000

Mala porodine farme Od 1 do 5 ha 35 400000

Komercijalne porodine farme Preko 5 ha 46 179000

 Registracija poljoprivrednih
gazdinstava u Srbiji
Okrug Broj gazd Registrovana % u ukupnom % u regist.
Popis2002. gazdinstva broju gazd. gazdinstvima
Grad Beograd 60371 4778 7,91 3,56
Sev-Baki 18446 5667 30,72 4,50
Zap-Baki 23606 9101 38,55 7,23
Ju-Baki 40455 13701 33,87 10,88
Pirotski 8538 734 8,60 0,58
Jablaniki 33225 1617 4,87 1,28
Pinjski 24263 1309 5,40 1,04
Srbija ukupno
778891 125933 16,17 100

(Izvor: Popis 2002, Knjiga 1, Poljoprivreda (Poljoprivredni fondovi), RZS i www.minpolj.sr.gov.yu)

Zato insistiramo na posmatranju
agroprivrede kao integralnog segmenta
ekonomskog sistema zemlje?

Elementi ekonomskog sistema su:

Resursi
Subjekti
Aktivnosti
Institucije

Resursi (faktori poljoprivredne proizvodnje)

prirodni, ljudski i stvoreni.
Agroprivredni subjekti preduzea, zadruge,
individualna gazdinstva, drava.
Aktivnosti proizvodnja, distribucija, raspodela i
potronja.
Agrarne institucije trite poljorivredno-
prehrambenih proizvoda, trite zemljita,
ugovorno povezivanje aktera agrobiznisa, svojina,
agrarni budet, javna skladita, ruralni budet ...
Modeli integracije porodine farme u savremeni
sistem za proizvodnju i distribuciju hrane

Nijedan model ne garantuje efikasno poslovanje

poljoprivrednika bez ukljuivanja u iri sistem

Agrobiznis kompleks je sinonim za vertikalno

povezivanje agroprivrede shvaene u najirem smislu

Tri su osnovne alternative povezivanja:

Vertikalna koordinacija
Ugovorna proizvodnja
Vertikalna integracija

Zadruga (kooperativa) prua dodatne mogunosti za

povezivanje aktera modernog agrobiznis kompleksa.
Praksa razvijenih zemalja pokazuje da je ona
tradicionalno prisutna nezaobilazna spona izmeu
primarnih proizvoaa i ostalih segmenata
agroprivrede.
 Karakteristike marketing ugovora
i ugovora o upravljanju proizvodnjom
Marketing ugovor Ugovor o upravljanju proizvodnjom
KUPAC
Kupuje ugovorenu koliinu proizvoda Ugovara obim i kvalitet proizvodnje
ugovorenog kvaliteta po ugovorenoj
ceni
Ne posedue robu do trenutka isporuke Obino poseduje inpute neophodne za
ugovorenu proizbodnju
Ima ogranien uticaj na odluke Donosi najznaajnije odluke o
proizvoaa proizvodnji
POLJOPRIVREDNI PROIZVOA
Definisan je kupac i ugovorena cena pre Nudi uslugu proizvodnje i kapacitete
zavretka proizvodnog ciklusa (zemljite, objekte za proizvodnju i dr.)
za nadoknadu
Nabavlja o sopstvenom troku Finansira sopstvenim izvorima samo
neophodne inpute za proizvodnju naznatni deo neophodnih inputa za
proizvodnju
Poseduje proizvodnju u toku Obino nije vlasnik proizvodnje u toku
U potpunosti upravlja proizvodnim Donosi ogranien broj poslovnih odluka
procesom
Prihvata u potpunosti sve segmente Redukuje cenovni rizik u potpunosti i
rizika proizvodnje i redukuje cenovni preuzima ogranienu odgovrnost za
rizik rizike proizvodnje
Prima plaanje u visini ugovorene Prima nadoknadu za obavljenu
vrednosti proizvodnje proizvodnjukoja ne odraava ukupnu
trinu vrednost robe
 Rodelski pioniri

- 1844
- Problem siromatva
- Reenje: Otvoriti svoju prodavnicu
- Postavili principe zadrugarstva
Godina Clanova Kapital
1844 1 28
1845 74 710
1850 600 2299
1860 kapital 300.000 funti i 84 prodavnice
 Tradicija zadrugarstva u Srbiji
1846 osnovana prva zadruga u Bakom Petrovcu

1855 u Erdeviku osnovana zadruga naturalno-skladinog tipa 'Vzjomn

sypre' tzv. Zadruni ambar

1868 osnovana je prva kreditna zadruga tipa ulce-Deli u Pivnicama

1883 Prva organizacija sa tradicionalnom zadrunom unutranjom

strukturom osnovana je u Rumi pod nazivom 'Oraka zadruga

Zadruni savez Srbije je osnovan 1895. godine

(Kraljevina Srbija meu prvima u svetu jedna od 12 zemlja osnivaa Meunarodnog
zadrunog saveza bila je i Kraljevina Srbija)
Definicija kooperative
ILO: Zadruga je asocijacija u koju se ljudi dobrovoljno
udruuju u cilju ostvarenja zajednikih interesa kroz
formiranje demokratski kontrolisane organizacije, u kojoj
podjednako doprinose formiranju potrebnog kapitala
prihvatajui fer raspodelu rizika i beneficije od poslovanja u
kome lanstvo aktivno participira
ICA: Zadruga je autonomna asocijacija lica dobrovoljno
udruenih sa ciljem ostvarenja njihovih zajednikih
ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i elja kroz
zajedniki posedovano i demokratski kontrolisano preduzee
Osnovne karakteristike zadruge koje proizilaze iz definicije
su:
Zadruga je autonomna
Zadruga je asocijacija lica
Lica su udruena dobrovoljno
Ulogu integratora imaju zajednike ekonomske, socijalne i
kulturne potrebe lanstva
Zadruga je zajedniki-posedovano i demokratski-kontrolisano
preduzee
 Kljune vrednosti zadrunog pokreta
Bazne zadrune vrednosti jesu samopomo, demokratija,
jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost

Etike vrednosti na kojima poiva zadruga su potenje,

otvorenost, drutvena odgovornost i briga za druge.

Identifikacija navedenih vrednosti je od primarnog znaaja za

definisanje zadrunih principa. Trea generacija zadrunih
principa (ICA-1995) obuhvata:
Dobrovoljno i otvoreno lanstvo
Demokratska kontrola od strane lanova zadruge
Ekonomska participacija lanova zadruge
Autonomija i nezavisnost
Obrazovanje, obuka i informisanje
Meuzadruna saradnja
Briga za zajednicu
 Znaaj zadrunog pokreta u svetu
ICA danas broji 230 lanica iz 92 zemlje sa preko 800
miliona zadrugara. UN procenjuju da je oko 3 milijarde
ljudi u svetu svoju sigurnost nalo u funkcionisanju
kooperativa
 Mogue forme i zastupljenost razliitih zadrunih
organizacija u svetu

Danas u svetu ne postoji drutveno korisna delatnost koja se ne bi mogla

obavljati preko zadrune organizacije i to u primarnom, sekundarnom i
tercijalnom sektoru

1% 1%
0% 4%
0% 0%
36%

27%

0%

2% 1%
7% 1%
4% 16%
0%

Poljoprivreda Ribarstvo umarstvo Zanatstvo

Industrija Bankarstvo Potronja Kreditiranje
Zdravstvo Stanovanje Trgovina Osiguranje
Socijalna zatita Transport Komunalije Ostalo
Kako se ocenjuje znaaj zadrunog
pokreta u svetu?

Osnovni kriterijum: relevantnost i doprinos

kooperative socijalnom i ekonomskom razvoju

Znaajan deo populacije ostvaruje lanstvo u

kooperativama
Kooperative su znaajan ekonomski uesnik na
tritu
Kooperative kreiraju i unapreuju zaposlenost
 Znaajni pokazatelji kooperativnog sektora u Evropi poetkom
XXI veka (podaci se odnose na 41 zemlju Starog kontinenta)

Deluje preko 90 nacionalnih zadrunih asocijacija

Oko 290 hiljada kooperativa udruuje oko 20 miliona
porodica
Preko 140 miliona lanova razliitih kooperativa
predstavlja 17.5% ukupne populacije (800 mil
stanovnika)
Zemlje lanice EU-15 imaju preko 83 mil lanova
razliitih kooperativa (to predstavlja preko 22%
ukupne populacije)
Razliite kooprative zapoljavaju oko 5 miliona ljudi
to ini ekvivalnent broju radnih mesta koja je
kreiralo 25 najveih evropskih poslodavaca
Prema broju kooperativa po sektorima redosled je
sledei:
tercijalni 46%, primarni 38% i sekundarni 16%
KOLIKO SU VANE POLJOPRIVREDNE KOOPERATIVE U EU

UDEO KOOPERATIVA U PROMETU PO SEKTORIMA U ZEMLJAMA EU

VOE I REPRO
DRAVA MLEKO MESO ITO
MATER.
P O V R C E

AUSTRIJA 90 50 60
BELGIJA 50 70-90 20-30
DANSKA 93 20-25 66-93 64-59 87
FINSKA 94 68 40-60
FRANCUSKA 49 35-50 27-88 50-60 75
GRKA 20 5-30 49
IRSKA 100 30-70 70 69
ITALIA 38 41 10-15 15 15
LUKSEMBURG 80 25-30 75-95 70
NJEMAKA 55-60 60 30 50-60
NIZOZEMSKA 82 70-96 35 40-50
PORTUGAL 83-90 35
PANJOLSKA 35 15-40 20 20
VEDSKA 99 60 79-81 75 75
V. BRITANIJA 98 35-45 20 20-25 20
SLOVENIJA 90 22-80 20-86 16-46
 Statistiki profil kooperativa u Srbiji

Poljoprivreda i ribarstvo
2000
Finansijske i druge usluge
Zanatstvo i line usluge
1500 Graevinarstvo
Trgovina
Saobraaj i veze
1000 Obrazovanje i kultura
Industrija i rudarstvo
Stambeno komunalna delatnost
500
Drutveno-politike zajednice
umarstvo
0 Ugostiteljstvo i turizam
1 Zdravstvo i socijalna zatita

Izvor: Z.Zaki (2000) Koop menadment, Dunav preving, Beograd str. 336
 Problemi zadrugarstva u Srbiji

800 POD STEAJEM, BANKROTOM ILI OGROMNIM

DUGOVIMA

1. STARE ZADRUGE
IVE SA PROBLEMIMA ALI BEZ DUGOVA I JOS
UVEK POSTOJI POVERENJE

ZASNOVANE NA ISKRIVLJENOJ PRAKSI NAEG

ZADRUGARSTVA
2. PRIVATNE ZADRUGE

3. NOVE GRUPE (KOOPERATIVE)

 Problemi zadrugarstva u Srbiji

Eksterni problemi
Odnos prema zadrugama: Zadruge nekad i sad
Zadruga nije samo poljoprivredna zadruga

Ideoloke zablude i deformisanost prakse (odnos

drave prema zadruzi)
Zadruge su shvaene kao forma za poradnienje seljaka
Zadruga moe imati bitnu ulogu u tranzicionom procesu
problem nezaposlenosti

poboljanje poloaja siromanih slojeva stanovnitva

Interni problemi
Kriza poverenja i farsa upravljanja zadrugom
(zadruga je preduzee ili udruenje)
 Kreiranje ambijenta za razvoj
zadrunog preduzetnitva u Srbiji
Pozitivni odnos drave prema zadrunom sektoru,

Harmonizacija zadrunih pravila na nivou MZS,

Stvaranje povoljnijih uslova poslovanja prilagoenih uslovima

tranzicije (izgradnja imovinsko pravne samostalnosti) i

Razreenje dileme
da li zadruni model tranzicije treba da bude ravnopravan
sa korporativnim modelom tranzicije?
Da li nacionalni program adaptacije i restrukturiranja
privredne strukture treba da rauna sa aktivnijim ueem
zadruga u kreiranju novih radnih mesta?

Da li je proputena ansa udarnog kruga nae privatizacije da

se afirmie zadruno preduzetnitvo?
Nove forme udruivanja poljoprivrednika
Horizontalno povezivanje u strukovna udruenja
Ugovorna zajednica ratara, Ugovorna zajednica voara, vinogradara i
korisnika drugih zasada, kao i Ugovorna zajednica stoara.

Poslovanje u okviru proizvoakih organizacija

U eri globalizacije, udruivanje poljoprivrednika

bazira na formiranju
regionalnih klastera ili

prikljuenju multinacionalnim kompanijama.

 Zakljuak

Restrukturiranje agrarne proizvodnje u Srbiji preduslov je

uspenog pozicioniranja nae zemlje na meunarodnom
tritu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

O problemu restrukturiranja agrara treba raspravljati na

regionalnim osnovama.

Veinsko uee u raspolaganju osnovnim faktorima

poljoprivredne proizvodnje ostvaruje individualni sektor.

Individualni sektor karakterie rascepkanost poseda i

prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva od 2.5 ha.

Komercijalizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji polaznu

taku treba da ima u redizajniranju uloge porodinog
gazdinstva i definisanju njegove optimalne veliine. Paralelno,
restrukturisani i privatizovani veliki agrobiznis sistemi ostaju
znaajan oslonac razvoja agroprivrede u Srbiji.