FIYIOLOGIJA DOMAIH

IVOTINJA
KARDIOVASKULARNI
SISTEM
 Kardiovaskularni sistem

Kardiovaskularni sistem ine :

srce
krvni sudovi - arterije, plu
kapil a
kapilari i vene
ari
Predstavlja zatvoren sistem u
kome krv neprekidno krui,
potiskivana snagom sranih
kontrakcija.
leva
desna
Strujanje krvi kroz ovaj strana srca
strana srca
transportni sistem
omoguava svim elijama
organizma odravanje arterije
njihovih funkcija i stanje vene
dinamike konstantnosti
unutranje sredine.
kapilari
 Kardiovaskularni sistem

Najvanije funkcije kardiovaskularnog sistema :

transport O2 iz plua do tkiva

transport CO2 u obrnutom pravcu, iz tkiva do plua
transport hranljivih materija iz digestivnog trakta do
organa u kojima e biti transformisane
transport produkata metabolizma do organa za ekskreciju
transport toplote iz tkiva do koe i respiratornih organa
transport hormona iz endokrinih lezda do targetnih elija
zatita protiv infekcija transportom belih krvnih zrnaca i
antitela do tkiva
stabilizacija unutranje sredine organizma putem
elektrohemijske reakcije, osmoregulacije, izojonije i drugih
homeostatskih faktora
 Kardiovaskularni sistem

Srce predstavlja centralni

organ kardiovaskularnog plu
sistema kapil a
ari

Srce sa krvnim sudovima-

arterijama, kapilarima i
venama-predstavlja
zatvoreni sistem u kome
neprekidno krui krv, leva
desna
strana srca
potiskivana snagom sranih strana srca
kontrakcija
arterije
vene
Svojim ritmikim
kontrakcijama obezbeuje
strujanje krvi i limfe kapilari
 Srce

Srce je upalj miini organ, smeten u srednjem

medijastinalnom prostoru grudne upljine izmeu oba pluna
krila.

U veine ivotinja srce ima oblik zatubaste kupe, koja je

neto spljotena.
 Srce
Srce je obavijeno je fibrozno-seroznim kesastim omotaem
koji se naziva osrje (pericardium).

Ovaj omota ima oblik srca, privren je za grudnu kost i

bazu srca. Izmeu srca i osrja nalazi se mala koliina bistre
serozne tenosti (liquor pericardii).
parijetalni list

serozna tenost

visceralni list

osrje (pericardium)
 Srce
Dvolisna serozna opna srca :

pericardium - parijetalni list, graen od vezivno-tkivnih

elemenata
epicardium visceralni list, nalee direktno na srani mii

Izmeu dva serozna lista se nalazi serozna tenost (liquor

serozna
pericardi) koja olakava pokrete srca tenost

fibrozna
vlakna myocaardium

pericardium endocardium

epicardiu
m
OSRJE PERICARDIUM
Srce konja (cor equ
 fibrozna miina
vlakna vlakna

(parijetalni
list)

EPICARDIUM
prostor

Zid srca sastoji se iz tri sloja:

epikard
(visceralni list) (epicardium) je serozne grae, pokriva srce i
presvlai sam srani mii
miokard (myocardium) je miini sloj graen od
poprenoprugastih miinih vlakana; miokard pretkomora ima
dva miina sloja a u miokardu komora postoje tri sloja
endokard (endocardium) oblae unutranju stranu miokarda i
upljine srca i dalje se nastavlja u unutranji sloj velikih krvnih
sudova
 Srce je uzdunom pregradom (septum cordis) podeljeno na
desnu i levu polovinu, koje u odraslih ivotinja ne
komuniciraju meusobno.

leva
pretkomora
desna
pretkomora

leva komora
septum
cordis
desna komora
 Svaka polovina srca sastoji se iz :
pretkomore (atrium)
komore (ventriculus)

Pretkomore i komore meusobno komuniciraju preko otvora

(ostium atrioventriculare).

leva
pretkomora
desna pretkomora

desna komora leva

komora
 venska
krvCO2 arterijska
O2 krv

Kroz levu polovinu srca protie arterijska krv bogata

kiseonikom, dok kroz desnu polovinu srca protie
venska krv, bogata ugljen dioksidom.
 U pretkomore krv donose vene i na njihovim uima
nema zalistaka.

vena
cava
cranialis
plune
leva vene
desna pretkomora
pretkomora

vena
cava
caudalis
 Iz svake komore krv odvodi po jedna arterija i na njihovim
uima se nalaze zalisci koji spreavaju vraanje krvi u
komore.

Zid komore je nekoliko puta deblji i jai od zida pretkomore.

aorta

pluna
arterija

zalista
zalist
k
ak
desna leva
komora komora
Krviz venskog sistema
dospeva u desnu
pretkomoru, potom
prelazi u desnu komoru,
koja je potiskuje uplua
ilimali krvotok

(prikazano plavim leva

pretkomora
strelicama) desna
pretkomo
ra
leva
komora
Krv iz plua prvo desn
dospeva u levu a
pretkomoru, zatim u komo
levu komoru koja potom ra
krv potiskuje uaortuili
veliki krvotok

(prikazano crvenim
strelicama) Tok strujanja krvi u srcu
Na otvorima izmeu pretkomora i komora nalaze se atrio-
ventrikularni zalisci :

trikuspidni sa desne strane

bikuspidni (mitralni) sa leve strane

trikuspidni zalistak
bikuspidni zalistak
Atrio-ventrikularni zalisci se otvaraju samo u pravcu
strujanja krvi.

Funkcija zalistaka je da spree vraanje krvi iz komora u

pretkomore.

trikuspidni zalistak
bikuspidni zalistak
Na krajevima atrio-ventrikularnih zalistaka privrene su
chordae tendineae tetive papilarnih miia, koje
spreavaju da se usled velikog pritiska krvi na zaliske, za
vreme sistole komora, oni ne potisnu u pretkomore.

chordae
tendineae

papilarni miii

trabecule
(pregrade)
Polumeseasti ili semilunarni zalisci zatvaraju otvore
preko kojih se krv potiskuje iz desne komore srca u plunu
arteriju, a iz leve u aortu.

pluni
aortni
zalistak
zalistak
Desna pretkomora (atrium dexter) je vea od leve, sa kojom
ne komunicira, sem u doba fetalnog ivota.
Desna pretkomora se nalazi iznad desne komore sa kojom
komunicira preko pretkomorno-komornog otvora (ostium
atrioventriculare dexter).

desna pretkomora

ostium
atrioventriculare
dexter
desna komora
 Otvor izmeu desne pretkomore i desne komore se zatvara
sa trikuspidnim zaliskom koji formira trolisnu membranu
(valvula tricuspidalis).

Otvaranjem i zatvaranjem pretkomorno-komornog otvora, regulie

se proticanje krvi iz desne pretkomore u desnu komoru.
trikuspidni zalistak
(valvula tricuspidalis)

T
 U desnu pretkomoru krv dovode dve velike vene -
kranijalna i kaudalna vena (vena cava cranialis et vena
cava caudalis).

vena
cava
cranialis

vena
cava
caudalis
Desna komora (ventriculus dexter) komunicira sa desnom
pretkomorom i sa otvorom plune arterije.

Trikuspidni zalistak (atrio-ventrikularni zalistak) -

spreava vraanje krvi iz komore u pretkomoru.

Pluni zalistak (semilunarni zalistak) zatvara otvore

preko kojih se krv potiskuje iz desne komore u plunu arteriju

pluni
zalistak
Leva pretkomora (atrium sinister) lei iznad leve komore.

U levu pretkomoru se uliva 5 do 8 plunih vena (ostium venarum

pulmonalium).

Leva pretkomora komunicira sa levom komorom preko

pretkomorno-komornog otvora na kome se nalaze bikuspidni
(mitralni) zalisci. bikuspidni
. zalistak

B
 Leva komora (ventriculus sinister) ima
znatno deblje zidove od desne.
 Leva komora (ventriculus sinister) komunicira sa levom
pretkomorom i sa aortom.

Bikuspidni zalistak (atrio-ventrikularni zalistak) -

spreava vraanje krvi iz komore u pretkomoru.

Aortni zalistak (semilunarni zalistak) zatvara otvore

preko kojih se krv potiskuje iz leve komore u aortu.
bikuspidni
zalistak

B
A

aortni
zalistak
 Funkcija sranih zalistaka

Smer strujanja krvi kroz srane upljine odreuju srani

zalisci.

Zalisci se uvek otvaraju u pravcu toka krvi, to su fibrozni

prstenovi koji dele muskulaturu pretkomora od muskulature
komora.
trikuspidni zalisci
bikuspidni zalisci

aortni zalistak
pluni
zalistak
Zalistak aorte se nalazi na
spoju leve komore i aorte, a
pulmonalni zalistak na
spoju desne komore i
aor
plune arterije.
ta
pluna
arterija
Za vreme pranjenja
komora , ovi zalisci se
otvaraju u arterije.

im pritisak u komorama desna leva

pone da opada, oni se komora komora
zatvaraju i spreavaju
vraanje krvi iz arterija u
srane komore.
Mehanizam zatvaranja sranih ua
Zalistci zatvaraju odnosno otvaraju ua u odreenoj fazi
srane akcije. Faza punjenja krvlju naziva se dijastola, a
faza kontrakcije sranog miia i pranjenje upljine
naziva se sistola
 Srani mii svojim
kontrakcijama stvara krvni pritisak
neophodan za obezbeenje svih
delova tela krvlju.

Zbog toga je neophodno da krv

obilno snabde srce kiseonikom i
energetskim supstancama, i da ga
brzo i efikasno oslobaa nastalim
produktima metabolizma.

Snabdevanje srca krvlju vri se

putem koronarnog krvotoka.

Od ukupne koliine krvi koja se

ispumpa iz leve komore, na
koronarni krvotok odlazi u proseku
oko 5 %
 Elektrofiziologija srca

Srce ima sposobnost da samo stvara impulse za svoj rad.

Svojstvo srca da spontano stvara impulse za svoj rad naziva se

hronotropizam.
Za automatski rad srca odgovorne su specijalizovane Purkinjeove
(Purkyneove) elije.

Ove elije se nalaze u miokardu i obrazuju srani sistem za

stvaranje i provoenje impulsa.

mioka
rd

Purkinjeove
elije
 sinusni
Keith-Flackov
U zidu desne pretkomore nalazi
vor
se grupa Purkinjeovih elija koja
se naziva sinusni ili Keith-
Flackov vor.

Impulsi za srani rad polaze iz

sinusnog vora, koji se zbog toga
naziva predvodnik ritma (eng.
pacemaker).

To je primarni centar sranog

automatizma.
 Druga grupa Purkinjeovih elija nalazi se takoe u desnoj
pretkomori, na pretkomorno-komornoj granici i naziva se
atrioventrikularni ili Aschoff-Tawarin vor.
To je sekundarni centar sranog automatizma.

atrioventrikularn
i
Aschoff-Tawarin
vor
 Od atrioventrikularnog vora
formira se deblji snop
Purkinjeovih elija koji se
naziva Hisov snop, grana se
u miinom zidu obe srane
komore i dopire do vrha srca.

Purkinjeove elije u ovom

snopu imaju sposobnost
stvaranja i provoenja
impulsa.

To je tercijarni centar
sranog automatizma.
Hisov
snop
Sprovodni sistem srca
 Srana revolucija
Srana revolucija (revolutio cordis) je period od zavretka
jedne kontrakcije srca, do zavretka druge kontrakcije.

Srani ciklus se sastoji od dve faze koje se odvijaju u

pretkomorama i komorama: sistole (kontrakcija, grenje) i
dijastole (relaksacija, oputanje).
 Srani ciklus zapoinje istovremenom kontrakcijom
obe pretkomore (sistola pretkomora), za to vreme su
komore relaksirane (dijastola komora).

Srani ciklus

sistola pretkomora

dijastola komora
Zatim sledi sistola komora i skoro istovremeno
dijastola pretkomora.

Srani ciklus

sistola komora

dijastola
pretkomora
Nakon toga, do poetka sledeeg ciklusa
pretkomore i komore su u dijastoli, ova faza se
naziva srana pauza.

Srana pauza

dijastola pretkomora

dijastola komora
 Tokom srane revolucije razlikujemo
nekoliko pojava:

srani tonovi su zvune pojave koje nastaju kao rezultat

rada sranog miia i zalistaka. Razlikujemo dva glavna
srana tona: prvi, koji je sinhron sa poetkom sistole (sistolni
ton) i drugi, koji nastaje u poetku dijastole (dijastolni ton).
udar sranog vrha (ictus cordis) se javlja prilikom svakog
otkucaja srca, kada dolazi do uzdizanja grudnog koa.
Nastaje usled zategnutosti zida leve komore za vreme sistole
kada se srce okree oko svoje uzdune ose a srani vrh udara
u zid grudnog koa.
srana frekvencija predstavlja broj sranih kontrakcija u
minutu. Ona se razlikuje kod ivotinja i promenljiva je u
zavisnosti od fiziolokih okolnosti. Na frekvenciju sranog
rada utiu aktivnost, varenje hrane, graviditet, laktacija,
temperatura.
sistolni volumen je koliina krvi koja se u toku jedne
sistole istisne iz leve komore u aortu odnosno iz desne
komore u plunu arteriju
minutni volumen je koliina krvi koju srce istisne iz leve
komore u aortu u toku jednog minuta.
 Cirkulacija
Srce ima ulogu
alveola
pumpe u strujanju krvi,
arterije su odvodni, a
vene dovodni krvni
sudovi. U kruenju krvi
pluna razlikujemo veliki
cirkulacij plun
e
pluni kapilari
plune
vene
(sistemski,telesni) i
a arterij mali (pluni) krvotok.
e

O
2
venska
CO2arterijska
krv krv

sistemsk sistemsk
e
sistemske
arterije
a vene sistemski
kapilari
cirkulacij
a

tkiva
dezoksigenisana
oksigenisana
krv
 alveola

pluna Veliki krvotok

cirkulacij plun
e
pluni kapilari
plune
vene
polazi od leve
a arterij komore srca,
e obuhvata telesne
arterijske i venske
sudove i preko
O
2 kranijane i
venska
CO2arterijska
krv krv
kaudalne uplje
vene dovodi krv u
sistemsk sistemsk
e
sistemske
arterije
desnu pretkomoru.
a vene sistemski U ovom delu
kapilari
krvotoka odvija se
cirkulacij sistemska
a cirkulacija.

tkiva
dezoksigenisana
oksigenisana
krv
 alveola Mali krvotok
polazi od desne
komore srca,
obuhvata plunu
pluna arteriju, krvne
cirkulacij plun
e
pluni kapilari
plune
vene
kapilare plua i
plune vene kojima
a arterij
e se arterijska krv iz
plua odvodi u levu
pretkomoru a iz nje
O u levu komoru.
2
venska
CO2arterijska
krv krv U ovom delu
sistemsk sistemsk sistemske krvotoka odvija se
e arterije pluna cirkulacija.
a vene sistemski
kapilari
cirkulacij Glavna funkcija
a ovog krvotoka je
razmena gasova
izmeu krvi i
vazduha u plunim
dezoksigenisana
oksigenisana
tkiva alveolama
krv
Funkcije srca kao dve odvojene pumpe. Desna
pretkomora pumpa krv kroz plua, gde se vri
razmena O2 i CO2 . Leva pretkomora pumpa
oksigenisanu krv od plua do svih organa
Putanja (protok) krvi u
kardiovaskularnom sistemu :

u desnu pretkomoru srca, za

vreme njegove dijastole, preko
kranijalne i kaudalne uplje vene
dospeva krv iz tkivnih kapilara
organizma, osiromaena
kiseonikom

iz desne pretkomore, venska krv

struji u desnu komoru

iz desne komore, za vreme sistole,

krv prelazi u plunu arteriju

pluna arterija se grana i krv

ulazi u desnu plunu arteriju za
desno pluno krilo, odnosno levu
plunu arteriju za levo pluno krilo
 U alveolama plunih
alveola kapilara odvija se
izmena gasova, tako
to CO2 iz krvi prelazi
u plune alveole, a O2
pluna iz alveola difunduje u
krv (arterijska ili
cirkulacij plun
e
pluni kapilari
plune
vene oksigenisana krv)
a arterij
e

O
2
venska
CO2arterijska
krv krv

sistemsk sistemsk
e
sistemske
arterije
a vene sistemski
kapilari
cirkulacij
a

tkiva
dezoksigenisana
oksigenisana
krv
iz plunih kapilara sakuplja se
arterijska krv i preko plunih
vena i uliva u levu pretkomoru
a potom prelazi u levu komoru
za vreme sistole, leva komora
pumpa krv u aortu iz koje se
srce snabdeva arterijskom krvi
pomou koronarnih arterija
(koronarni krvotok)
aorta se grana na arterijske
krvne sudove i kapilare,
putem kojih se krv odvodi u
tkiva kroz celu sistemsku
cirkulaciju
nakon izvrene razmene
materija izmeu krvi i elija
tkiva, pri emu iz krvi u tkiva
prelaze kiseonik i hranljive
materije, a iz tkiva u krv
ugljen-dioksid i produkti
metabolizma, venska krv se
ponovo vraa u srce
Raspodela krvi u razliitim delovima
cirkulacije
Pluna cirkulacija

sistemske arterije

arteriole i kapilari

srce

vene, venule,
venski
rezervoari,
venski sinusi
 Nervna regulacija sranog rada

Regulacija sranog rada je pod uticajem nervnih

centara smetenih u produenoj modini.

Srce je inervisano simpatikim i

parasimpatikim vegetativnim nervnim
vlaknima.

Preko vegetativnih vlakana, nervni centri ire

impulse u srce i krvne sudove i reguliu cirkulaciju
krvi prema potrebama organizma.

Nervi na dva naina menjaju funkciju srca: prvo,

menjaju sranu frekvenciju, i drugo, menjaju
jainu kontrakcije.
simpatikus deluje
stimulativno jer pojaava
sve srane funkcije

parasimpatikus usporava
frekvenciju i snagu sranih
kontrakcija.

Njihovu funkciju obezbeuju

hemijske supstance
(medijatori) koji se oslobaaju
na nervnim zavretcima u
momentu kada do njih dopre
impuls.

Hemijski medijatori
simpatikusa su hormoni sri
nadbubrene lezde
noradrenalin i adrenalin, a
parasimpatikusa tkivni
hormon acetil-holin.
Krvni sudovi

Sistem krvnih sudova

predstavlja morfoloku i
funkcionalnu celinu ija je
uloga da dovedu krv do
svih elija organizma.

Cirkulacija krvi se odvija

u zatvorenom sistemu
krvnih sudova.

Razlikujemo sistemsku
cirkulaciju koja
opskrbljuje sva tkiva
organizma i plunu
(pulmonalnu)
cirkulaciju.
arterije
kapilari ven
e

U zavisnosti od grae i specifine funkcije

razlikujemo : arterije, vene i kapilare.
Arterije su krvni sudovi ija je funkcija da
prenose tkivima krv pod visokim pritiskom.
Zidovi arterija su debeli i elastini, to je
vaan uslov u odravanju krvnog pritiska.
Elastinost je sve manja ukoliko se ide ka
periferiji.
 U poetnom delu aorte protok krvi je fazni, a pritisak se znaajno
menja tokom sranog rada.
Najvei pritisak je pri kraju sistole (sistolni pritisak), a zatim opada
tokom dijastole.

Najmanji pritisak je na poetku sistole, neposredno pred otvaranje

semilunarnih zalistaka (dijastolni pritisak)
 Promene elastinog zida aorte za vreme potiskivanja
krvi iz leve komore Za vreme sistole miina
u sistemsku
vlakna leve cirkulaciju
komore se skrauju
leva komora
i potiskuju krv u aortu (Slika.
aorta i velike
arterije a).
Deo krvi koji pod pritiskom
krene natrag ka srcu, zatvara
semilunarne zaliske koji
spreavaju povratak krvi u
komoru. Ovaj pritisak nastao
elastinom reakcijom zida aorte
slui daljem potiskivanju krvi,
lumen aorte se proiruje usled
pridolaska krvi i poveanog
pritiska (Slika. b).
U toku dijastole komore posle
zatvaranja semilunarnih
zalistaka, proireni deo aorte
tei da se vrati u prvobitno
stanje i time potiskuje krv
prema periferiji, tj. ka arterijama
 arterije

vazokonstrikcija
vazodilatacija
Energija kontrakcija komora srca
prenosi se na krv

Jedan deo energije troi se na savlaivanje

otpora strujanju krvi koji se javlja zbog trenja
izmeu viskozne krvne tenosti i zidova krvnih
sudova (kinetika energija).

Kinetika energija se koristi za potiskivanje krvi

kroz krvne sudove.

Drugi deo energije se troi na proirenje zidova

aorte (potencijalna energija).

Na taj nain se deo kinetike energije pretvara u

potencijalnu.
 Arteriole su zavrne uske grane arterijskog
sistema i nalaze se na prelazu izmeu arterija i
kapilara.
Nastaju grananjem malih arterija. Imaju ulogu
kontrolnih ventila kroz koje se krv proputa u
kapilare.
Zid arteriola je debeo sa dobro razvijenim miinim
slojem koji se moe potpuno zatvoriti ili proiriti.

Na taj nain se stvara vei ili manji otpor proticanja

krvi i dotok krvi u kapilare.
 Kapilari su uzani i kratki krvni sudovi, preko kojih se
odvija najvanija funkcija cirkulacije, tj. razmena materija
izmeu krvi i tkiva. Kapilari povezuju arterijski i venski
krvotok i imaju viestruku ulogu:
snabdevaju tkivne elije kiseonikom i hranljivim
materijama
uklanjaju ugljen-dioksid i produkte metabolizma koji iz
tkiva prelaze u krv
imaju znaajnu ulogu u humoralnoj i hemijskoj regulaciji
 Kada izae iz arterija, krv prolazi kroz arteriole, koje su
dugake svega nekoliko milimetara i malog prenika.

Svaka arteriola se mnogostruko grana i opskrbljuje krvlju

kapilare.

Zidovi kapilara su vrlo propusni za razmenu materija

izmeu krvi i tkivne tenosti.
 Razmena se vri u oba pravca tako to iz kapilara
kiseonik i hranljive materije prolaze kroz zid kapilara i
ulaze u elije tkiva, i obrnuto, iz tkivnih tenosti ugljen-
dioksid i produkti metabolizma prelaze u krv.
Difuzija izmeu elija i krvi
Prolazak materija kroz
kapilare odvija se dvojako-
difuzijom i filtracijom.
Na kretanje tenosti kroz
kapilarnu membranu utie
hidrostatiki (krvni) pritisak, i
koloidno-osmotski (onkotski)
pritisak.
Pod fiziolokim uslovima svi
kapilari su propustljivi u oba
pravca za vodu, gasove, jone
i sve druge molekule koji se
nalaze u obliku pravih
rastvora.
Zid kapilara je delimino
propustljiv i za
Kapilari se spajaju u venule, koje se
udruuju u sve vee i vee vene, i na kraju
se sastaju u kranijalnoj i kaudalnoj upljoj
 Vene su u preniku vee od
arterija, imaju tanje zidove a njihov
kapacitet je oko tri puta vei od
kapaciteta arterija.

Arterije se zavravaju kapilarima -

vene poinju kapilarima. Vie od
50% krvi koja se nalazi u cirkulaciji
nalazi se u venama.

Vene slue ne samo za provoenje

krvi, ve i kao rezervoar u kome se
zadravaju znatne koliine krvi.

Srednje vene, a naroito vene

ekstremiteta, imaju zaliske koji
spreavaju vraanje krvi.
Proticanje krvi krozTivene (skeletna
zalisci miina
osiguravaju usmereni tok
pumpa). Kontrakcija skeletnih
krvi prema miinih
srcu. vlakana
potiskuje krv prema srcu. Kada su miii relaksirani,
 tok
krvi

venski venski
zalisci zalisci
otvoreni zatvoreni

Krvni pritisak u venama je pri normalnim

fiziolokim uslovima nizak. Vene mogu da prime
ili istisnu iz sebe znatne koliine krvi a da se pri
tome pritisak u njima ne menja.
Pluni krvotok
Glavna funkcija
ovog krvotoka je
razmena gasova
izmeu krvi i
vazduha u
plunim
alveolama.
Koliina krvi koja
protie kroz plua
skoro je jednaka
koliini krvi koja
tee kroz
 Funkcionalno,
pluni krvotok
poinje od
desne komore,
plune arterije
(a. pulmonalis)
i njenih
ogranaka za
desno i levo
pluno krilo,
plunih
kapilara,
plunih vena i
leve
 Krvni pritisak u venama je pri normalnim
fiziolokim uslovima nizak. Vene mogu da prime ili
istisnu iz sebe znatne koliine krvi a da se pri
tome pritisak u njima ne menja.

Na cirkulaciju krvi kroz vene utie nekoliko

faktora:

kontrakcije srca, jer najvea koliina krvi ulazi

u pretkomore za veme sistole komora
kontrakcije skeletnih miia, koji svojom
presijom pomau cirkulaciju kroz venski sistem
promene intratorakalnog pritiska za vreme
disanja, kada za vreme inspirijuma (udisaja)
pritisak opada i olakava protok krvi
pokreti delova tela, iji miii pritiskaju vene i
potpomau kretanje krvi kroz njih
 Krvni pritisak

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu

povrine zida krvnog suda.

Kontrakcijama sranih komora, krv se pod

pritiskom ubacuje u aortu i plunu arteriju.

Pritisak omoguuje strujanje krvi kroz arterije,

arteriole i kapilare.

Zbog otpora (trenja) koje zidovi krvnih sudova

pruaju strujanju krvi, pritisak se postepeno
smanjuje du arterijskog sistema.

U kapilarima je znatno nii nego u arterijama, a u

venama opada dalje, tako da ak postaje negativan
u velikim venama koje se ulivaju u srce.
 Vrednost krvnog pritiska stalno varira usled
Osnovne
dejstva fizioloke
niza faktora oscilacije krvnog pritiska
koji su odgovorni za njegovu
su trojake:
regulaciju.
pulsne oscilacije predstavljaju promene
krvnog pritiska za vreme sistole i dijastole
leve komore

respiratorne oscilacije se javljaju za

vreme disanja kada se za vreme udisaja
sniava intratorakalni pritisak to olakava
priticanje krvi u srce, a oteava istiskivanje
krvi iz srca; pri izdisaju je obrnuto

vazomotorne oscilacije se javljaju usled

razdraenosti i tonusa vazomotornih
 Pluni krvotok
Glavna funkcija ovog krvotoka je razmena gasova
izmeu krvi i vazduha u plunim alveolama.
Koliina krvi koja protie kroz plua skoro je jednaka
koliini krvi koja tee kroz sistemsku cirkulaciju.
Funkcionalno, pluni krvotok poinje od desne
komore, plune arterije (a. pulmonalis) i njenih
ogranaka za desno i levo pluno krilo, plunih
kapilara, plunih vena i leve pretkomore.

Najvanije karakteristike plunog krvotoka su :

gusta i veoma razgranata mrea kapilara, to
omoguava prijem znatne koliine krvi
velika rastegljivost svih krvnih sudova
znatno manji pritisak plunog u odnosu na sistemski
krvotok, to je posledica manje snage desne komore
otpor isticanju krvi iz plunih arterija je malu, pa je
strujanje kroz kapilare ritmino
 Koronarni krvotok

Snabdevanje srca krvlju odvija se preko posebnog krvotoka

koronarnog krvotoka.

Dve koronarne arterije odvode krv iz aorte u srani mii, tako

da leva aorta snabdeva levu, a desna desnu polovinu srca.

Desna koronarna arterija obezbeuje oko 15% a leva oko 85%

arterijske krvi srca.

Protok krvi kroz koronarni sistem regulisan je sopstvenim

mehanizmom i zavisi od potreba srane muskulature u pogledu
hranljivih materija.

Tokom napornog miinog rada poveava se snaga kontrakcije,

raste istovremeno i koronarni protok krvi, i obrnuto, smanjenu
aktivnost prati smanjen koronarni protok.
 Krvotok jetre

Jetra predstavlja vaan depo krvi u organizmu. U krvnim

sudovima jetre mogu se skladititi vrlo velike koliine krvi,
zahvaljujui njenoj osobini da se moe poveati i smanjiti.

Prima krv iz dva izvora : portalne vene i hepatine arterije.

Portalna vena dovodi krv iz crevnog trakta, pankreasa i

slezine, a hepatina vena odvodi krv iz jetre u donju uplju
venu. Ovaj deo ini oko dve treine krvotoka jetre.

Glavne karakteristike portalnog krvotoka su prenoenje

resorbivanih supstanci iz digestivnog trakta u jetru, i
snabdevanje jetrinog parenhima kiseonikom.

Hepatine arterije imaju ulogu da prilikom prolaska kroz

parenhim jetre obezbede odgovarajui parcijalni pritisak
kiseonika u krvi.
 Krvotok mozga

Mozak je snabdeven krvlju preko dve karotidne i u manjoj

meri, dve vertebralne arterije.

Iz mozga krv odvode duboke vene i sinusi modane opne u

jugularne vene.

Obim protoka krvi u mozgu je relativno postojan u razliitim

fiziolokim uslovima kao i prilikom promena cirkulacije u
ostalim delovima krvotoka. I u uslovima intenzivnog
intelektualnog rada, koliina krvi u mozgu nije znatnije
poveana.

Modano tkivo kao glavni izvor energije koristi

glukozu, dobijenu direktno iz oksidscionih procesa, usled
ega ima velike potrebe za kiseonikom.

Zbog toga je modano tkivo veoma osetljivo na nedostatak

kiseonika, pa potpuni prekid cirkulacije u roku od 4 do 5
sekundi dovodi do nesvestice, a nakon 4 do 5 minuta dolazi
do oteanja modanog tkiva.
 Krvotok koe

Koa se odlikuje razgranatom mreom krvnih sudova, pa moe

da primi znatnu koliinu krvi, stoga ima ulogu skladita krvi.

Na krvotok koe utie opte stanje krvotoka, a naroito termike,

hemijske i mehanike promene spljanje sredine.

Temperatura koe zavisi od koliine krvi koja kroz nju protie,

ukoliko je vea, utoliko je koa toplija. I boja koe zavisi od
protoka krvi kroz kou.

Pri visokim spoljnim temperaturama vea koliina krvi dolazi

u kou, to dovodi do veeg odavanja toplote.

Pri niskim spoljnim temperaturama dolazi do konstrikcije

arteriola i kapilara, usld ega koa postaje blea.

Modra boja koe zbog dugotrajne hladnoe je posledica sporosti

u proticanju krvi kroz kapilare usled njihove kontrakcije.
 Krvotok bubrega

Bubrezi spadaju u organe koji su veoma dobro

snabdeveni krvlju.

Krvotok bubrega se odlikuje velikim protokom krvi.

Pored toga, imaju sposobnost odravanja relativno

stalnog protoka krvi (autoregulacije), nezavisno od
promene opteg arterijskog pritiska.

Bubrezi se snabdevaju krvlju putem bubrenih arterija

i arteriola koje dovode krv u glomerule (splet kapilara),
a zatim se grana u kapilarnu mreu kore bubrega. Iz
kapilarne mree krv ulazi u venule i preko bubrenih
vena se vraa u cirkulaciju.
 Fetalni krvotok
Krvotok fetusa s znatno
razlikuje od krvotoka odraslih
jedinki. Razmena gasova u toku
embrionalnog razvia ne odvija
se preko plua, ve preko
placente putem pupanih
arterija i pupane vene.
Pupane arterije dovode
vensku krv iz fetusa u placentu
gde se vri izmena gasova.
Pupana vena dovodi arterijsku
krv iz placente u plua. Od
pupane vene se odvaja jedan
duktus koji se spaja sa kaudalnom
upljom venom. Spajanjem
arterijske krvi koju nosi pupana
vena sa venskom krvi koju dovodi
kaudalna uplja vena, nastaje