Pod vrstom se u zootehnikom smislu posrazumevaju one

ivotinje, koje se podudaraju u morfolokim i fiziolokim

oznakama, a koje meusobno parene daju plodno potomstvo.
Line nepromenjivost
Lemark od niih ka viim biima
Darvin prirodno odabiranje evolucija
Osnove Darvinve teorije: odreena
1. Promenjivost-varijabilnost
neodreena - nove
vrste - rase
2. Nasleivanje
Sa spolj. sredinom
3. Prirodna selekcija odabiranje Izmeu vrsta

Unutar vrsta
4. Borba za opstanak
Pojam i definicija rase
Pojam najverovatnije potie iz XII veka
kada je ovek prvi put poeo da ukrta
ivotinje.

Potie od italijanske rei razza i pominje

se prvi put u XVI veku.

U zootehnici osnovna sistematska jedinica.

Definicija rase:
1. Pripadnost istoj vrsti
2. Zajedniko poreklo i prilagoavanje na jednake ivotne
uslove
3. Zajednike morfoloke i fizioloke osobine koje prenose
na potomstvo
4. Sposobnost menjanja prema elji odgajivaa

Karakteristika rasa je i to da se mogu meusobno pariti i

davati neogranieno prlodno potomstvo.

U zootehnikom smislu rase su nastale kao posledica

nejednakih uslova sredine pri emi su se formirale grupe
ivotinja koje su unutar grupe manje vie bile slinije
nego sa drugim grupama, pri tome su svoje najvanije
karakteristike prenosile na potomstvo.
 AMERICAN

AFRICANDER ALBRES Maarsko sivo

ANKOLE-WATUSI

ANATOLIAN BLACK
AMERIFAX

HOLSTEIN

IRISH MOILED HALLIKAR

 Lincoln Border leicester

Maarski merino

Leicester
Wensleydale Cheviot
Rasne osobine
OPTE (zajednike svim rasama):

1. Promenjljivost ili varijabilnost

2. Zakrljavanje

3. Izroavanje ili degeneracija

4. Sposobnost prilagoavanja aklimatizacija

PROMENJLJIVOST
To je karakteristika rase soja ili populacijeda u nekoj
osobini vie ili manje odstupaju u + ili - od proseka u toj
osobini (veoma znaajno za popravak rase i stvaranje
novih rasa).
Moe biti nasledna mutacije genetske promene
izazvane genetskim iniocima, faktorima sredine ili
hemijskim i fizikim mautagenima:
1. Gen mutacija kvalitativna promena samih gena
2. Hromozomska mutacija promene u pojedinim delovima
hromozoma
3. Nestanak itavih hromozoma ili poveanje njihovog broja
(genomske hetero mutacije)
Nenasledne modifikacije mogu biti trajne ili obine
MUTACIJE
ZAKRLJAVANJE

Javlja se kako posledica nepovoljnih uslova ishrane u periodu

rasta i razvoja organizma.
Karakteristike:
- duga i uzana glava, tanak poljornat vrat,
- kratak, uzan, mrav trup sa plitkim i uzanim grudnim koem,
- lakat ili odvojen od grudnog koa ili stidnut uz rebra sa
odvojenom lopatino ramenim zglobom
- uzan i iljat greben, oputen trbuh
- lea i karlica sa uoljivim gladnim jamama i praznim
slabinama
- noge relativno duge i tanke, kasnije stasavaju za priplod
- uoljivije je kod plemenitijih rasa
- ako traje krai vremenski period to je modifikacija, ako su
uslovi dranja permanentni postaje rasna karakteristika to je
sluajsa primitivnim rasama
IZROENJE ILI DEGENERACIJA
Pojava naslednih osobina koje direktno ili indirektno ugroavaju
opstanak ivotinje.
Poremeaji usled kojih dolazi do smanjenja otpornosti i ivotne
energije.
Najee se javlje kao posledica dugotrejne jednosmerne
proizvodne selekcije, ne vodei rauna o zdravlju i konstituciji.
Mogu biti:
1. Morfoloke: brahicefalnost, mikromelija, ispupena eona kost,
albinizam, hermofroditizam
2. Fizioloke: - azospermija, nesposobnost stvaranja spermatozoida
- aspermija, nemogunost izluivanja spermatozoida i spermalne
tenosti
- gubitak materinskog instikta i preterano izraena proizvodnost
3. psihike kod goluba prevrtaa i mieva igraa
DEGENERACIJA KOD SVINJA
AKLIMATIZACIJA
Proces prilagoavanja na drugaije spoljanje uslove klime,
ishrane nege i iskoriavanja, traje 3-4 generacije.
Uspeh aklimatizacije zavisi od :
1. Individualne osobenosti i rasne pripadnosti ( sa dobrom
sposobnou)
2. Uslova nege i ishrane (veoma slini )
3. Razlika u klimi i njen uticaj ( ne ekstremne)
4. Starost ivotinje (4/5 razvoja)
5. Bremenitost ivotinje (u prvoj )
6. Razlike u terenskim uslovima
7. Bolesti- mogunost oboljevanja u novoj sredini
8. Aklimatizacija moe biti dobra, slaba ili loa
Primer neuspele aklimatizacije
ameiurus nebulosus - terpan

Kod nas maksimalno do

300 gr - kapitalac

U americi naraste do 2-3- kg

Posebne rasne osobine
Nepromenjljive :
1. boja dlake, vune, perja (kod kunia i konja nije)
2. obraslost vunom i njen kvalitet
3. oblik kreste
4. utost-rogatost
5. poloaj i veliina uiju
6. duina repa
Promenjljive (zavise u velikoj meri od uslova
spoljanje sredine):
1. proizvodne osobine
2. veliina i telesna masa, plodnost, ranostasnost
PODELA RASA
Prema:
1. uzrocima nastanka prirodne-primitivne, plemenite
2. metodi uzgoja istokrvne i ukrtene
3. proizvodnom pravcu
4. nadmorskoj visini visinske i nizijske
5. rogovima- rogate i ute
6. repu (kod ovaca) kratkorepe, dugorepe, masnorepe i
masnitrtine
7. boji jednobojne i arene
8. temperamentu hladnokrvne i toplokrvne
Prirodne ili primitivne
rase
Plemenite rase
istokrvne i ukrtene

Tetra SL
Rhode Island
Rase po proizvodnom
pravcu

Tip goveda za proizvodnju mesa

Tip goveda za proizvodnju mleka

Kombinovani tip
Rase po nadmorskoj
visini
Planinska rasa - Pinzgauer

Nizijske rase - Rotbunt

Hladnokrvne i toplokrvne
rase

Belgijski hladnokrvnjak

Arapski punokrvnjak- toplokrvni

PODELA RASA NA NIE JEDINICE
Soj ili bagra - grupa ivotinja iste rase ali postoje razlike
Zapat ili gojidba sve priplodne ivotinje koje pripadaju
jednom vlasniku odgajivau
Linija ini muko potomstvo jednog elitnog priplodnjaka
Rod - ini muko i ensko potomstvo jedne elitne plotkinje
Familija porodica
Stablo u ivinarstvu 1 petao i 10 kokoaka
Populacija (u uem smislu) ine je jedinke iste vrste
Populacija (u irem smislu) na pr. populacija domaih
ivotinja jednog sela, okruga, itd. obavezno nglasiti o kojoj
se populaciji radi
Razmnoavanje domaih ivotinja
Krajnji cilj zootehnike je razmnoavanje ivotinja, jer je
to nain odravanja rase, soja, kao i mogunost stvaranja
novih rasa.
Znaajna ekonomska osobina ivotinja je plodnost i ona
se raznim zootehnikim merama nastoji poveati.
Plodnost je takoe i kvantitativna osobina i za njeno
pravilno ispoljavanje vanu ulogu imaju oba roditelja i
spoljanja sredina.
Zato je vano da se priplodna grla prate tokom svog
ivota poev od intrauterinog razvoja, dojnog perioda,
masa i izgled u odreenoj starosti, kvalitet potomstva koje
daje i proizvodne osobine istog.
 Normalna plodnost u zootehnikom smislu je sposobnost
ivotinja da:
1. Ispoljavaju polni ar
2. Da se u to vreme pare
3. Da mogu da budu osemenjene
4. Da ostanu bremenite
5. Da na svet donesu onoliko mladunaca koliko je svojstveno vrsti, odnosno
rasi kojoj pripadaju

Plodnost varira u zavisnosti od vrste i rase i zavisi od:

1. Starosti kod puberteta
2. Redovnog estrusa
3. Ovulacione vrednosti u jednom estrusnom ciklusu
4. Oplodne sposobnosti
5. Stepen intrauterinog preivljavanja mladunadi
6. Veliine legla
7. Intenziteta partusa (broj u toku godine)
8. Duine iskoriavanja u priplodu
9. Reproduktivnih osobina priplodnjaka
Najese korieni pokazetelji plodnosti su:
broj poroenih
FERTILITET = ------------------------- X 100 (%)
(vrednost koncepcije) broj priputenih

broj roenih potomaka

RODNOST = -------------------------------- X 100 (%)
(prolifikacija) broj poroenih

broj roenih potomaka

OPLODIVOST = -------------------------------- X 100 (%)
(fekunditet) broj priputenih
 Prema broju mladunaca razlikujemo uniparne i multiparne
ivotinje.
Procenat oplodnje kod pojedinih domaih ivotinja svinje 90
%, goveda 80 %, kobila 70%.
Domestikacijom poveana plodnost kod svinje i ivine .
Na neplodnost- sterilitet mogu uticati:
1. Nepravilna graa i razliita oteenje polnih organa
2. Nepravilna ishrana i nega
3. Preterana upotreba za rad
4. Polne i druge bolesti
5. Propusti blagovremenog parenja
6. Uginue embriona, odnosno fetusa
7. Razni fizioloki i naroito hormonski poremeaji
8. Slaba ivotna sposobnost gameta
9. Psihiki poremeaji
10. Razni tetni uticaji sredine
11. Uzroci genetske prirode
REPRODUKCIJA
Rasploavanje - spajanje (jajne elije) i (spermatozoida)gameta
 Vrsta Koliina Broj Ukupan broj pH sperme
ivotinja ekjakulata u spermatozoi spermatozoi
cm3 da u ml da u
(000) ejakulatu u
milijardama

Bik 3-4(0.1-14) 800 3 6.6-7.4

Ovan 0.8 (0.5-2) 1000 8 6.5-7.2

Pastuv 100(40-320) 60 6 7.0-7.6

Nerast 200 (125-500) 100 20 7.2-7.8

Petao 0.6 (0.1-1.5) 3000 1.8 7.0

 Za razliku od spermatogeneze koja se odvija tokom ivota
mujaka, enke se raaju sa odreenim brojem primarnih
ovocita:

1. Kod svinja 60.000

2. Kod goveda 250.000
Primarni oovociti sazrevaju u vreme puberteta
Pubertet je polna zrelost odnosno vreme kada ivotinja
postaje sposobna za reprodukciju
Nastupanje puberteta zavisi od mnogih naslednih ( vrsta, rasa
individua) i nenaslednih faktora (ishrana, nain dranja,
iskoriavanje, zdravstvena zatita)
Razlikujemo kasnostasne, srednjestasne i ranostasne
Goveda sazrevaju od 8-15 meseci, ulaze u priplod 12-15, 18-
22, 22-26
Svinje sazrevaju od 5-8 meseci, u priplod 8-10, 10-12, 12-14
Ovce 5-7, u priplod 10-18
Koko pronosi sa 4-6 nedelja, Patke 6-10, Guske i urke sa 9-
12 meseci
Sezonska polna zrelost zavisi od dnevnog fotoperioda:
ESTRUSNI CIKLUS

Je pod direktnim uticajem gonadotropnih hormona

(hipofiza) i hormona polne lezde (ovarijuma).
Ima 4 faze: proestrus, estrus, metaestrus i diestrus
Proestrus se manifestuje spoljanjim znacima sluzavost i
bubrenje vulve i vagine sazreva grafov folikul
Estrus- ima psihike znake nemir, slabije jedu, krave riu,
dozvoljavaju mujaku da iz zaskoi prska grafov folikul
ovulacija- izbacuje se jajna elija
Metaestrus- organi se vraaju u normalno stanje
Diestrus- period od metaestrusaa do sledeeg proestrusa-
odmor
Monoestrine, diestrine i poliestrine
Sinhronizacija estrusa
Lani estrus- nekoliko dana posle poroaja
Vrsta Trajanje Trajanje Vreme pojave Duina
estrusnog estrusa, ovulacije bremenitosti
ciklusa, dani sati dani
Ovca 16-17 24-36 24-30 sati posle 150
poetka estrusa

Koza 21 32-40 30-36 sati posle 150

poetka estrusa

Krmaa 19-20 48-72 35-45 sati posle 114-115

poetka estrusa

Krava 21-22 18-19 10-11 sati posle 285

kraja estrusa

Kobila 19-25 4-8 dana 1-2 dana pre 334-336

kraja estrusa
Naini parenja - pripusta
Divlje ili slobodno nema evidencije, nemogua
selekcija

Haremsko ne zna se vreme oplodnje

Klasno - sa iste ili bolje klase

Individualno iz ruke najbolje

Sezonsko parenje
Vetako osemenjavanje
Zootehnika metoda ubacivanja sperme u odreene
delove reproduktivnih rgana enke, primenom
specijalnog instrumenta - katetera
Fantom- Vetaka vagina uzimanje semena
Pregled razreivanje pakovanje i zamrzavanje
Prednosti VO:
1. Bre se razmnoavaju poeljni genotipovi vie
plotkinje vie potomaka
2. Spreava se irenje polnih bolesti
3. Preciznija evidencija- laka selekcija
4. Lake i bre se eliminiu loi priplodnjaci
5. Mogu se koristiti i ono priplodnjaci koji niz odreenih
razloga ne mogu prirodno da se pare
6. ire podruje delovanja i uteda dranja priplodnjaka i
finansijska korist od prodeje semena
 Nedostatci VO:
1. Skupo ako nije masovno
2. Ako su loi priplodnjaci bra degradacija
kvaliteta
3. Manji broj priplodnjaka - srodstvo