MODERNA I SIMBOLIZAM

JEDNO VEE SA UKLETIM PISCEM(POL VERLEN, .BODLER, ARTUR REMbo, STEFAN

MALARNE ....)
Krajem XIX i poetkom XX veka kapitalizam prolazi kroz novu fazu- imperijalizam.
Drutvo i stanje u kome se Evropa tada nalazila najbolje su predstavili umetnici toga doba, a
najvie meu njima pesnici.
Kulturni i ideololi predstavnici buroazije su se u poetku trudili da opravdaju
kapitalistalizam. U to vreme se i javlja nova drutvena snaga predvoena radnikom klasom.
Nepravda i ugnjetavanja su bila toliko velika da nisu mogli a da ne zabelee neke njihove izraze i
vidove u svojim delima.
Suprotnosti u drutvu su naterale stvaraoce moderne da gube osedaj za perspektivu i
orijentaciju. Poeli su da se otuuju od sutinskih tokova ivota, vremena i stvarnosti. Umesto
da gledaju realnost pravo u oi. Ove besmrtne due zatvaraju svoje pred mranim i sumornim
nalijem drutvenog poretka i utoite trae u svojim mikrokosmosima. Pesnici, nemodni da
ree probleme svoje epohe i utiu na njih, otuuju se sve vie od drutva. Kao kulturni i
knjievni predstavnici buroazije nisu mogli da vide nikakvu perspektivu za sebe kao ni za druge.
Ovu pustinjaci de se otisnuti u svet nerealnog, metafizikog, mistinog, iracionalnog i
introspektivnog. Tragade za reenjem pitanja svojih savremenika i sebe u krajnjem
subjektivizmu misli i nagona.
Najedi motivi i teme njihovog stvaralatva bide line krize, snovi, agonije,
nezadovoljstvo stanjem sveta, neshvadenost i otuenost u drutvu,, usamljenost, nostalgija,...
Pod okriljem velikih stvaraoca ovoga vremena nastade novi i dekadentni vid literature
posveden prvobitno oveku, njegovoj sudbini i introspektivnom putovanju u podsvesnom.
Ovakav oblik literalnog izraavanja je esto zapostavljao sadraj dok je panju posvedivao
najvie jeziku, izrazu, obliku i stilu. U stvaralatvu pesnika moderne prisutna je krajnost,
kontrasti i najneoekivaniji obrti. Sve to, kao i same teme dela su samo oslikavale moralnu krizu
kroz koju su prolazili.
Najznaajniji pravac u knjievnosti ove epohe je simbolizam, nastao krajem XiX i
poetkom XX veka u Francuskoj. Njegovi predstavnici su smatrali materijalno u svetu ogledalom
simbola misli, ideja i osedanja oveka. Simbolistima je s toga svojstveno da jedne ulne opaaje
vezuju za druge i tako ih tumae. Bili su zastupnici estetskog shvatanja da se umetnost stvara
samo radi umetnosti i trudilisu se da svome stvaralatvu daju negovanu formu. Simbolizam se
prvi put pojavio u stvaralatvu fransuckog pesnika arla Bodlera. Za njim su poli Verlen,
Malarme, Valeri, Rembo i mnogi drugi simbolisti.
arl Bodler je vrovatno najznaajniji pesnik moderne kao otac simbolizna u stvaralatvu.
Pokazade se da nije imao samo uticaja na svoje savremenike nego i na pravce u pesnitvu i
samoj knjievnosti koji de nastati u kasnijim epohama. Bodler je bio poznat po svome
raskalanom ivotu i skandalima i stalno osuivan od strane drutva. Kako mnogi njegovi
biografi govore imao je teak ivot. Svoja iskustva i osedanja je veto pretoio u svoje pesme pa
se za njegova dela moe redi da su vedim delom, ako ne i u potpunosti autobiografska. Njegovi
literarni sadraji su nita drugo nego njegovo doivljavanje sveta vieno oima razoarane
pesnike due. Najpoznatie njegovo delo je zbirka pesama Cvede zla. Na trenutke deluje da
Bodler velia blud, porok i nemoral, ali sve vreme simbolima doarava nalije drutva. Oseti se
prisustvo gorine prema porocima kojima se i sam predavao. U njegovim pesmama se ogleda
slika pariske sirotinje nemodne zbog socijalne bede. Dok se itaju njegove pesme vidi se da je
njihov autor imao este trenutke bezvoljnosti, apatije i nemodi, dok su u drugom trenutku
njegove rei pobuna i dok itamo redove: Boe, ti sliko moja, proklet da si.
Zbog iskrenih emocija koje proimaju Bodlerovo stvaralatvo svako moe da zamisli pred
sobom obinog smrtnika koji je kroz svoje pesme ispoljio svu svoju ovenost. Svaka nova
pesma otkriva nam jo jedan delid ljudske due i ljudskog duha, pa se zbog toga esto moemo i
mi pronadi u stihovima.
Iako ni neki njegovi savremenici nisu shvatili viziju koju je Bodler imao dok je pesnikim
slikama opisivao drutvo i sebe kao pojedinca ali i predstvanika tog drutva, sigurno je da je
svojim stilom i umedem ostavio peat u literaturi i udario kamen temeljac moderne pesnike
umetnosti.
Artur Rembo je jo jedan od predstavnika simbolizma u pesnitvu. Jedna od
najpoznatijih njegovih pesama je Ofelija. Na prvo itanje izgleda kao da pesnik govori o Ofeliji
iz ekspirove drame Hamlet kao o devojci koja je zavrila traginom smdu. Meutim, Rembo
je iskoristio ovu traginu junjakinju kao simbol. Na poetku svog ludila Ofelija deli cvede i daje
svet Hamletovoj majci koji prestvalja neverstvo. U svom ludilu okonava ivot u reci. Ofelija
koju je pesnik opisao je rtva postojanja sama po sebi. Opte prisutna je bela boja koja se vezuje
za devojku kao simbol nevinosti, mladosti i istode, naspram tamnog koje je okruuje. Ona je
belo i isto, ali je okruena crnom, beivotnom i surovom prirodom sveta. Crna reka je
najoriginalniji simbol prolaznosti i bespovratnosti, a zvezde samo doprinose slici bezdana dok
oslikavaju beskraj kosmosa.
Ofelija je jednom reju u pesmi sam umetnik. Simbolizuje ideale i sanjarenje pesnika, ali
i obinih ljudi. Pesnik, kao i njegova Ofelija traga za istim. Za nju je, kao i za njega ivot teak.
Traga za utoitem u idealima i bekstvu od prolaznosti i bezdana. U pesmi su prisutni motivi
enje.
Stefan Malarme je tragao za novom poezijom. Za razliku od Remboa, on nastoji da
zamrai smisao. italac nasluduje i smilja znaenja njegovih pesma. U pesmi Labud prvo nas
suoava sa slikom labuda koji je velianstven. On je snaan, ivahan i lep, ali je sputavan u
svome okruenju. Nalik na Bodlerovom Albatrosu, ovde imamo prikaz umetnika i pesnika koji
nema slobodu da stvara, govori i misli. Velianstven u letu i u svojoj belini predstavlja svetlo i raj
koji pesnik pronalazi u svome pisanju dok se u jezeru oseda nesigurno. Kada se jezero zaledi i
labud, koji simbolizuje pesnika suoenog sa kritikom, nema volje da leti, a sam pesnik nema
inspiraciju.
Pol Verlen je jedan od pisaca koji su poli Bodlerovim stopama. Poeziju je obogatiju
muzikalnodu i novim lirskim izrazima. Njegova poema Pesniko umede se smatra manifestom
simbolizma. Kao i kod Bodlera, u njegovom stvaralatvu se dosta saznaje o njegovoj linosti i
moralnoj krizi kroz koju je prolazio. U njegovoj pesmi Meseina se nazire i impresionizam kao
stvaralaki pravac. Mesec je ogledalo ljudi. as je prikazan na nebu u punom sjaju, as nestaje.
Znaaj simbolizna i simbolista kao umetnika je nesaglediv. Pesnici ovog pravca su
unapredili knjievnost, a pogotovo pesniki izraz. Stvorili su nove pesnike oblike i stihu su dali
ritam, melodinost i vie slobode. Svoja osedanja i poglede su iskoristili i pretoili u pesme koje
su bile ogledalo tadanjeg pojedinca i drutva, ali i savremenog.
Albatros je simbol za umetnika. Kada je uvazduhu on je kralj celoga sveta. Niko mu nije
ravan dok stvara i pie pesme, mada on ne predstavlja iskljuivo pesnike kao stvaraoce
umetnosti. Kada je na zemlji njegov najvedi dar u stvaralatvu ga sputava. Ljudi ga ne shvataju i
ismevaju ga....Albatros je svaki prokleti pesnik.