Milesa Milinkovi, 2003.

seminarska veba,
uvod u pedagogiju
Filozofski fakultet Novi Sad

Literetura: Nikola M. Potkonjak,

XX vek: ni vek deteta ni vek pedagogije,
Novi Sad 2003.
( Str. 119-124 )

Eksperimentalna pedagogija

Ovaj pedagoki pravac javlja se u drugoj polovini XIX veka i traje sve do naih dana. Prvi zameci
eksperimentalnijeg izuavanja problematike vaspitanja, javili su se u Engleskoj sa G. Fierom, zatim u SAD
sa M. Rajsom, u Argentini- V.Merkonteom.
Meutim, tvorcima eksperimentalne pedagogije, smatraju se nemaki pedagog V. Laj i nemaki
psiholog E. Mojman.
V. Laj je 1897. g. napisao knjigu koja je bila zasnovana na psiholokim eksperimentima. Kasnije pie
i novu knjigu zasnovanu na didaktikim eksperimentima. Laj svoju Eksperimentalnu pedagogiju sa
posebnim osvrtom na vaspitanje pomou aktivnosti izdaje 1908. g. U tom delu iznosi poseban pogled na
vaspitanje te na toj osnovi izgrauje posebnu koncepciju kole.
Time to se sistematski bavio eksperimentalnim prouavanjem pedagoke problematike, Laj se
smatra jednim od osnivaa eksperimentalne pedagogije kao pravca. On zapravo smatra da je
eksperimentalna pedagogija samostalna nauka. On dalje razvija svoju teoriju stavom da ciljevi i zadaci
vaspitanja zapravo treba da budu predmet prouavanja filozofije vaspitanja .
Mojman, smatra da je eksperimentalna pedagogija autonomna nauka. Za njega je karakteristino
to pravi razliku izmeu pedagokog i psiholokog eksperimenta, to se zalae za individualni eksperiment i
za ogledne razrede u kojima bi se prouavanje vrilo pod strogo kontrolisanim uslovima. Poput Laja, i
Mojman smatra da je neophodno postojanje filozofije vaspitanja .
Istovremeno sa Lajem i Mojmanom, u Francuskoj deluje A. Bine po kome eksperimentalna
pedagogija treba da prouava fizike, moralne i intelektualne sposobnosti dece.
U periodu pre i posle Drugog svetskog rata, deluje itav niz psihologa i pedagoga koji razvija ovaj
pravac pedagogije. Zajednika crta svim tim pobornicima eksperimentalne pedagogije je zalaganje za
uspostavljanje veze izmeu naune i filozofske pedagogije.
Stariji i savremeniji naunici smatraju da u predmet pedagoke nauke mogu da uu samo problemi
podloni eksperimentalnom prouavanju.
Postoji niz primera koji se mogu smatrati kritiki orjentisanim stanovitem u odnosu na
eksperimentalno,nauno pedagoko istraivanje. Sutina tog stanovita je da ne postoji protivurenost
izmeu filozofije i nauke i da razliite filozofije dovode do razliitih definicija vaspitanja.
Postoje i jo neto drugaiji pristupi ovoj problematici. Po pristalicama ovako drugaijih pristupa
eksperimentalna pedagogija je teorijska, nauna i primenjena, poto ima utilitarni karakter . Njen
cilj je poveavanje uinka vaspitanja .
Razliiti stavovi o eksperimentalnoj i naunoj pedagogiji zadrali su se do kraja XX veka.
Meutim, iako se uglavnom svi predstavnici ovog pravca slau u tome da pored eksperimentalne
pedagogije treba da postoji i druga pedagogija koja e se baviti teorijskim, optim i filozofskim pitanjima
vaspitanja, nisu se ni ranije, ni kasnije sloili u pitanju ta bi trebalo da je predmet te filozofske pedagogije,
kojim bi pitanjima ona trebala da se bavi.