SRPSKI P^ELAR 2

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^:
DRU[TVO P^ELARA "DUBO6ICA" Leskovac
S. Zlatanovi} 35
16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

Dragoslav Ili} [e{

REDAKCIJA:
prof. dr Kostadin Tri~kovi}
mr Neboj{a Arsi}
dr vet. med. Mihajlo Ili}
dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi}
dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi}
dipl. ing. polj. Dejan Pe{i}
ecc. Ljubi{a Mladenovi}
LEKTOR: Zlatko Nikoli}

^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE

UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN
160-103153-47

2004 2005 2006 2007 2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA

AUTOR FOTOGRAFIJE NA NASLOVNOJ STRANI: Oliver Stefanovi}

Fotografije: Panorama Ta{majdana i prof. Jovana @ivanovi}a
preuzete iz ~asopisa "P~elar"
3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ

4
TA[MAJDAN UMIRE

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007 6

POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA ZA TRI MESECA 11

TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA 15

NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAAJ MEDA KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE 18

O MEDU 21

26
KAKO POVE]ATI PRIHODE OD P^ELARSTVA - PROPOLIS

LEKOVI UZROK BOLESTI PELA I LJUDI 27

SADA[NJE STANJE I PRAKSA 32

PRIMENJENE APITEHNIKE MERE U FORMIRANJU

ODGAJIVAKIH I OPLODNIH DRU[TAVA 36

KAKO NAPRAVITI TOP 41

@ALOSNA VRBA 43

PO[TOVANE KOLEGINICE I KOLEGE PELARI, 44

45
KAKO FORMIRATI PELINJAK

ASOPIS PELAR POZIVA NA FA[IZAM 47

ISTINITE PRIE 48

SLATKA SPRAVA 50

TA[MAJDAN UMIRE
Panorama Ta{majdanske izlo`be-gde su kupci?
Iako su od 4. do 7. oktobra
2007. godine bili sunani jesenji
dani na Tamajdanu 2007 je bilo
jako sumorno. agor ljudi je
nadjaavalo grakanje gavranova
sa Tamajdanskog drvea, a
smrknuta lica izlagaa meda su
govorila kako ide prodaja. Utisak
je donekle popravljen u subotu 6.
oktobra kada su pristigle eks-
kurzije pelara iz unutanjosti koji
su kupovali potrebnu opremu i
SRPSKI P^ELAR 4
stvarali guvu u delu za med.
Pelarima u Srbiji je teko
da proizvedu med, a jo tee
p r o d a t i g a . Ta m a j d a n s k a
manifestacija je prilika za to. Zato
pelari iz svih krajeva Srbije su
napunili svoje automobile, kombi
vozila i kamione teglama meda,
prevalili nekoliko stotina kilo-
metara, napravili silne putne
trokove i stigli u Beograd u nadi
da e napuniti depove parama i
vratiti se sa praznim vozilima.
5 SRPSKI P^ELAR
Meutim ekalo ih je iznena-
enje, kupaca meda nije bilo
nigde na vidiku, ak ih je bilo
manje od broja pasa u parku.
Mnogi izlagai meda su ove
godine napravili gubitke i sigurno
sledee godine nee ponovo
doi.
Postoji vaea odluka skup-
tine SPOS-a da savez bude
organizhator dravne pelarske
manifestacije u Tamajdanskom
parku. Izvrni odbor SPOS-a je
bio obavezan da realizuje ovu
odluku. Do toga nije dolo i na taj
nain je SPOS u zadnje dve
godine oteen izmeu 2 i 3
miliona dinara. Odgovorno lice je
predsednik izvrnog odbora
Stojanovi ivoslav iz Subotice,
koji je ujedno i predsednik SPOS-
a.
Ovako neto se ne deava
sluajno. Za to mora da postoji
veliki razlog. S obzirom da
Beogradska udruenja kojima je
preputena organizacija Tamaj-
dana, imaju 7 delegata, u
skuptini SPOS-a, namee se
pitanje da li se na ovaj nain
plaaju glasovi sa izborne
skuptine 2006. godine i kupuju
glasovi za predstojee izbore
2008. godine.
Izbor za kraljicu meda u
organizaciji SPOS-a na Tamaj-
danu je samo zavaravanje
lanstva. Da je taj izbor preputen
Beogradskim udruenjima, a
SPOS organizovao manifestaciju
i uzeo pare srpsko pelarstvo bi
imalo mnogo veu korist, jer su ta
sredstva mogla da se usmere na
razvoj pelarstva u Srbiji.
Oigledno je da su ovde stavljeni
lini interesi iznad interesa preko
10.000 pelara i 50.000 lanova
njihovih porodica, kao i iznad
interesa drave Srbije.
Tamajdan u republikoj
organizaciji je bio pojam
pelarskih manifestacija na
Balkanu, danas je to samo
lokalna pijaca meda. Nadzorni
odbor SPOS-a je protiv onih koji
su doveli do toga morao da
pokrene postupak predvien
statusom SPOS-a. S obzirom da
to nije uinjeno oigledno je da je
nadzorni odbor u slubi vladaju-
eg klana. Ako se ima u vidu
injenica da je Stojanovi
ivoslav uradio plan rada
nadzornom odboru za 2007.
godinu to je suprotno statutu
SPOS-a, oigledno je da je nad-
zorni odbor u slubi Stojanovi
ivoslava i da titi njegov
nestatutarni rad.
Beogradska udruenja imaju
pravo da organizuju svoje
optinske izlobe, ali dravnu
izlobu moe da organizuje samo
dravna organizacija kao to je
Savez pelarskih organizacija
Srbije.
I.D.

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007
Ceremonija otvaranja
Centar svetskog p~elarstva od
9. do 14. septembra 2007. godine
bio je Melburn, grad u dalekoj
Australiji, gde se odr`ala 40.
Apimondija, internacionalni
p~elarski kongres. Da bismo
prisustvovali ovom p~elarskom
spektaklu, morali smo da
pre|emo u jednom pravcu oko 20
hiljada kilometara i da putujemo
preko dvadeset sati avionom, i to
na relaciji Beograd - Frankfurt,
Frankfurt - Singapur i Singapur -
SRPSKI P^ELAR 6
Dragoslav Ili} [e{
Melburn. Cena povratne karte je
1300 evra.
Australija je par~e zemlje koje
je Bog, stvaraju}i svet, bacio u
vodu. To par~e zemlje je najve}e
ostrvo na svetu, ima tri miliona
kvadratnih kilometara i po veli~ini
pribli`no je Evropi. Australija ima
oko dvadeset miliona stanovnika,
a glavni grad je Kanbera, koja je
politi~ki i kulturni centar zemlje.
Australija je zemlja neobi~nih
lepota i neverovatne privla~nosti.
7 SRPSKI P^ELAR
Beskrajne obale, nedirnuta
priroda, tropske pra{ume,
planinski venci i beskrajni pojas
pustinje ~ine je zemljom
kontrasta, najve}im delom zapa-
njuju}eg prirodnog bogatstva,
izuzetnih pejza`a i egzoti~nih
biljaka i `ivotinja.
Australija je postala poznata
kao sre}na zemlja tokom
dvadesetog veka zahvaljuju}i
velikim rezervama prirodnih
bogatstava, uklju~uju}i rude
gvo`|a, bakra, zlata i prirodni
gas. Zahvaljuju}i uzgoju krupne
stoke i ovaca Australija se brzo
razvijala, ~emu je doprineo i
izuzetan edukativni sistem.
Nauka i kultura u ovoj zemlji su na
visokom nivou, {to potvr|uje i
veliki broj nobelovaca, akade-
mika i knji`evnika. Pogodna klima
i izuzetna priroda ~ine Australiju
favoritom u internacionalnom i
doma}em turizmu i on je vitalni
deo australijske ekonomije.
[to se ti~e klime, Australija
ima sedam klimatskih zona, a
grad u kome se odr`avala
Apimondija, Melburn, nalazi se na
jugu Australije, na obali Tas-
manijskog mora. Kroz njega
proti~e reka Jara. Ima 3,4 miliona
stanovnika, sastavljenih od 200
razli~itih etni~kih grupacija, koji
govore 150 jezika, {to ga u
etni~kom i kulturnom pogledu ~ini
najslo`enijim gradom na svetu.
Raspola`e sa ~etiri i po hiljade
restorana i vi{e od 500 hektara
parkova i ba{ti. Klima u Melburnu
je umerenoprimorska, sa ~etiri
godi{nja doba. U samom centru
grada su oblakoderi a na periferiji
porodi~ne ku}e, prete`no prize-
mne, povr{ine do stotinak
kvadrata. Grade se od drveta
samo se sa spoljne strane obla`u
fasadnom ciglom. Cene ku}a,
izra`ene u australijskom dolaru,
koji je pribli`no iste vrednosti kao i
{vajcarski franak, iznose od sto
do petsto hiljada dolara, u
zavisnosti od toga da li se nalaze
na bli`oj ili daljoj periferiji, dok su
ku}e na selu oko sto hiljada
dolara.
Kongres se odvijao u
Izlo`benom i Kongresnom
centru koji se nalazi u samom
poslovnom centru grada, na obali
reke Jare, udaljenom od
melburnskog internacionalnog
aerodroma trideset minuta
vo`nje. Spada u najbolje
kongresne centre u svetu.
*
Posebno zadovoljstvo za nas
p~elare bila je poseta p~elarskoj
kompaniji R i E Mekdonald koju je
osnovao najstariji ~lan ove

porodice Bob Mekdonald
(Slika1). On je pre 56 godina
po~eo da p~elari sa dva p~elinja
dru{tva, a sada kompanija ima
dve hiljade dru{tava, i to u
osmoradnoj LR ko{nici.
Kompanija je udaljena oko 200
kilometara od Melburna i nalazi se
u brdskom podru~ju. Godi{nje se
od jednog dru{tva dobije 100
kilograma meda, ukupna
godi{nja proizvodnja je od 180 do
200 tona meda.
Tipi~na p~elarska sezona u
Sl. 1 Bob Mekdonald
podru~ju Viktorije, gde se nalazi
Melburn, traje devet meseci.
Obi~no po~inje u rano prole}e,
avgusta, i traje do kraja aprila
kada se zavr{ava jesen.
Mekdonaldsovi se bave sele}im
SRPSKI P^ELAR 8
p~elarenjem. Da bi proizveli {to
vi{e meda i odr`ali p~ele u {to
boljoj kondiciji, vr{e {est seoba
godi{nje i pre|u izme|u 1500 i
2000 kilometara. Oni imaju ~etiri
{lepera kojima vr{e seobu p~ela,
kao i prevoz meda. U {leper staju
224 ko{nice(Slika2).
Ko{nice su postavljene po
~etiri komada na paleti , tako da se
Sl. 2 [leper za seobu p~ela
utovar i istovar vr{e vilju{karom.
(Slika3).
Devedeset procenata meda
Sl. 3 Ko{nice na paleti
se dobija specijalno od eukal-
iptusa. Eukaliptus je drvo koje je
prekrilo Australiju. Ima ga pored
9 SRPSKI P^ELAR
puteva i kanala, nepregledni
kompleksi {uma su pod
eukaliptusom (Slika4), ima ga na
svakom koraku i na svakom
mestu. Postoji nekoliko stotina

Sl. 6 Prostorija za zagrevanje meda

Sl. 4 [uma Eukaliptusa
vrsta eukaliptusa koji cvetaju u
razli~itom periodu, od avgusta do
aprila, tako da neprestano ima
pa{e za p~ele. Cvetovi se razlikuju
po boji. (Slika5). Med od
eukaliptusa ima specifi~ni ukus i
miris.
Mekdonaldsovi imaju svoj
prebacuju u pogon za va|enje gde
postoji linija za va|enje meda, koju
opslu`ju dva radnika.
Na po~etku linije je lepa
radnica (Slika7). Nastavci sa
praznim sa}em se ~uvaju u
specijalnoj hladnja~i da bi se
za{titili od moljaca.
Ko{nice izra|uju u svojoj

Sl. 5 Cvet Eukaliptusa

vlastiti pogon za va|enje meda.

Nastavci puni meda (Slika6) se
prvo u prostoriji zagrevaju, a zatim Sl. 7 Radnica na po~etku linije

radionici. Posle obrade, delovi se
sklapaju u posebnoj stegi. (Slika8)
Posle sklapanja celi nastavci
Sl. 8 Stega za sklapanje ko{nica
se {lajfuju u specijalnoj {lajferici
zatim se nastavci stavljaju u kazan
sa vrelim parafinom. U ovu svrhu
se me{aju beli i mikrokristalni
parafin u razmeri 1:1. Posle {est
minuta, nastavci se vade i odmah
farbaju. (Slika 9)
Staro Sl. 9 Farbanje nastavaka
sa}e se pretapa i cedi
na hidrauli~noj presi. (Slika10)
Zatim se vosak kalupira u
~etvrtastim plasti~nim kadicama.
SRPSKI P^ELAR 10
Sl. 10 Hidrauli~na presa za ce|enje voska
Nastavak u slede}em broju
Milanka Vorgi}
PRETI!!!
U poslovnom, telefonskom
razgovoru 23.07.2007. godine
sa urednicom ~asopisa
"P~elar" Milankom Vorgi}, ista
je izrazila ogor~enje zbog
"Srpskog P~elara", tvrde}i da
~asopis ne sme tako da se
zove i da naziv mora da se
promeni.
Gospodin Milan mati} iz
[apca mi je dana 08.08.2007.
godine preneo pretnje
Milanke Vorgi} da }u biti
tu`en ako se ne promeni ime
"Srpskom p~elaru".
[ta se iza ovih pretnji krije?
Da li Milanki Vorgi} smeta ime
"Srpski P~elar"?
Uostalom odakle noj pravo da
odre|uje imena ~asopisima u
Srbiji?
Dragoslav Ili} [e{
11 SRPSKI P^ELAR
POVE]ANJE OD 100 NA 1000 KO[NICA
ZA TRI MESECA
Svaki p~elar mora da ima
metodologiju za pove}anje broja
dru{tava na svom p~elinjaku.
Tehnika koja je opisana u ovom
radu je jednostavna, tro{kovi su
niski a njena uspe{nost se
podudara sa uspehom ko ji
posti`u p~elari koji koriste tehniku
presa|ivanja. Ovu tehniku su
koristili autori u Iranu i Kanadi, a
metodologija nudi dodatne vre-
dnosti u Kanadi i ostalim
zemljama sa hladnom klimom, iz
slede}ih razloga:
1. gubitak matica u zimskom
periodu mo`e biti veoma velik,
2. postoje ograni~ene zalihe
paketnih rojeva iz malog broja
zemalja,
3. cena ko{tanja avionskog
prevoza ograni~ava broj paketnih
rojeva koji se mogu preneti
u zemlju,
4. postoji mali broj
odgajiva~a matica u zemlji, i
5. ve}ina odgajiva~a nas ne
mogu snabdeti maticama u ranoj
sezoni.
Svaki p~elar mora da proceni
relativne prednosti ove metodolo-
gije i tehnika presa|ivanja. U
ovom radu nije opisan rad i
Hosein Jeganhrad, Kanada
pore|enje materijala, ali jasno je
da dole opisana metoda vi{e te`i
ka radu nego li ka presa|ivanju.
MATERIJALI
100 originalnih ko{nica, od
kojih svaka ima 20 ramova p~ela
900 novih ko{nica
9000 praznih ramova sa
sa}em (nova ili upotrebljena)
Kaspijski rastvor (stimulativni
dodatak bogat proteinima koji
sa d r`i mati~ni mle~,
feromone, polen, {e}er, med i
vodu)
METODE
Slika 1 - Program pove}anja
ko{nice ilustruje fi zi~ko
pomeranje ramova, matica, p~ela
i legla. Korak po korak, proces je
dole opisan, a po~inje sa 100 ko{-
nica u proseku od 20 ramova
p~ela i 100 ramova kupljenog leg-
la i p~ela.
1. Mati~ne ko{nice se hrane
jednu nedelju pre po~etka
programa po ve }anja broja
SRPSKI P^ELAR 12
13 SRPSKI P^ELAR
dru{tava. Na po~etku nedelje svako
dru{tvo dobija 6 litara Kaspijskog
rastvora. Sredinom prve nedelje
svako dru{tvo dobija jo{ 6 litara
te~nog dodatka bogatog pro-
teinima. Do da tak obe zbe |uje
ogromne koli~ine proteina koje p~e-
le veoma lako konzumiraju, jer je u
te~nom obliku i sadr`i jak mati~ni
mle~ i stimulans feromona.
2. Krajem nedelje svako
dru{tvo se deli, oduzima mu se
matica sa tri rama p~ela i
postavlja u novu ko{nicu, ali
bez legla. Ova dru{ tva postaju
proizvo|a~i legla za novi
p~elinjak, a hranimo ih Ka spij-
skim rastvorom.
3. Tri nova rama sa sa}em
postavljaju se u svaku od
prvobitnih 100 ko { nica, a
izlazak p~ela iz legla ubrzo
vra}a svaku ko{nicu na broj od
20 ra mo va sa p~elama.
4. Nakon tri dana od
oduzimanja matice i tri rama sa
p~elama, 100 ko {nica bez
matice se dele i stvaraju 900
novih dru{tva, svaka sa po dva
rama p~ela, ali bez matice. Ovi
proizvo|a~i matica imaju spo-
sob nost da osnuju 5 velikih,
zdravih mati~njaka nakon 5
dana.
5. Nakon sedam dana
dru{tva sa maticama koja
stvaraju leglo od 2. faze
sposobna su da proizvedu u
proseku dva rama sa jajima, koji
se odu zimaju iz tih ko{nica i
stavljaju u dru{tva bez matice.
Ovo po me ra nje legla je
ura|eno da bi se postigla
ravnote`a p~ela izletnica i hra-
niteljica, kada nove matice
po~nu da pola`u jaja.
6 . To p l o j u l s k o v r e m e u
kombinaciji sa stimulativnim
efektom Kas pijskog rastvora,
stvara 893 oplo|ene matice
izme|u 18 i 25 dana, na kon {to
su dru{tva odabrala larve za
izvo|enje matica. Sedam ma ti-
ca koje smo izgubili bile su
nadome{tene maticama iz
maj~inih ko {nica. Kada nove
matice po~nu da legu jaja,
svako od dru{tava sad r `i pet
ramova p~ela i dva rama legla.
Kao {to smo gore napomenuli,
ovaj brz po~etak je rezultat
pomeranja legla iz mati~nih
ko{nica.
REZULTATI
Koriste}i osnovnu opremu i
dovoljan broj radilica kako bi se
postavio i pomerio zahtevan broj

ko{nica i ramova, na{ tim je bio u
mogu}nosti da pove}a obim
p~elinjaka desetostruko.
Proizvodnja 900 matica
jednostavno zahteva pa`ljivo
odabranu kombinaciju potencijala
proteina i stimulansa iz feromona,
larvi i bezmati~nog stanja, Aspekt
ishrane u ovom radu se ne sme
zanemariti, jer oblast u kojoj se ova
aktivnost sprovodila nije imala polen
a obezbe|ivala je samo male
koli~ine nektara. Na{ tim p~elara je
koristio tehniku pode{avanja kako bi
obavio neizbe`no presa|ivanje u
novom p~elinjaku, po{to su p~ele
prelazile u nova dru{tva koja su
imala vi{e jaja i larvi. Cilj ovog rada
nije da komentari{e na{u praksu iz-
jedna~avanja, jer bilo koja od raznih
postoje}ih tehnika bi bila uspe{na.
Zalihe polena su bile kriti~ne za
ishod ovog rada, s obzirom na to da
su mlade matice bile prinu|ene da
pola`u ogromne koli~ine jaja; stoga
im je bilo potrebno da imaju na
raspolaganju ogromne koli~ine
mle~a.
KOMENTAR
Obja{njenje ovog programa
brzog pove}anja broja dru{tava nam
nudi jo{ jednu priliku da objasnimo
vitalnu ulogu ishrane u biologiji p~ele
SRPSKI P^ELAR 14
i njenog ~uvanja. Me{avina dodatka
Kaspijskog rastvora nudi ogromne
koli~ine polena i zna~ajan stimulans
koji tera p~ele da jedu polen. Kada
su potrebe za ishranom jednom
zadovoljene, pove}anje jedno-
stavno zahteva primenu adekvatne
opreme u pravo vreme. Vreme i rad
koji je potreban da se ko{nice
podele, da se pomere ramovi sa
jajima iz ko{nica za proizvodnju legla
u dru{tva za stvaranje matica i da se
izjedna~e dru{tva, veoma je bitno, ali
je sve izvodljivo. Na kraju, fizi~ko
upravljanje ekspanzijom jedno-
stavno zahteva pa`ljivo posmatranje
i brzu reakciju u vreme polaganja jaja
i sazrevanja matica. Za mnoge
p~elare mogu}nost pro{irenja svojih
operacija, bez kori{}enja tehnike
presa|ivanja, veoma je interesantna.
DAJE SE NA ZNANJE!
Daje se svim p~elarima na znanje,
u Leskovcu je nau~no savetovanje,
na kojem Doktor i Pravnik dr`e predavanje,
kako p~elariti da nema vrcanje.
Milan Mati}
[abac
15 SRPSKI P^ELAR
TEHNOLOGIJA PASKALA KO^END@IEVA
Pro{le godine umro je Paskal
Koendijev ovek koji je dao 40
godina svog ivota pelama i
pelarskim inovacijama. Naalost
sam nije opisao svoju tehnologiju.
Da ne ode snjim vi{edecenijski
eksperimentalni rad, probau da ga
opi{em. Njegova intenzivna
tehnologija je kombinacija
dadanblatonovog sistema i sistema
nastavljaa, vezano za selee
pelarstvo i klimatskim uslovima u
regionu. Koendiev je utvrdio da u
regionu Krdali, gde je pa{a veoma
rana i kratka, da bi se dobio
Autor: Nedelo Dimitrov
kvalitetan med neophodno je imati
jaka dru{tava sa mnogo izletnica,
koji mogu da se dobiju samo u
dvomatinim dru{tvima. Posle
cvetanja bagrema i deteline, jaka
dru{tva ne rade i roje se, zato {to u
Istonim Rodopima nema druge
jake pa{e. Da bi se iskoristio
potencijal pela one se moraju seliti
u druge krajeve, gde pa{a kasni ili
postoje velika prostranstva sa
medonosnim biljem.
Pa s k a l K o e n d i j e v j e
pelario sa vi{e od 200 pelinjih
dru{tva od kojih je 120 bilo

dvomatinih dru{tava u dvanae-
storamnim DB ko{nicama, koje su
cele godine bile na vozilima. Ostali
deo je bio sme{ten stacionarno i
sluila su kao pomona dru{tva od
kojih su se uzimale pele i leglo, kao
i za zamenu matica.
DB ko{nice su bile podeljene
daskom na dva dela sa po {est
ramova. Ko{nica je sadrala jo{ dva
DB plodi{na tela i hanemanovu
re{etku. Ko{nice su bile povezane
na vozilu pod uglom od 45 stepeni u
odnosu na duu stranu (riblja kost).
Ulaz za desno dru{tvo je sa strane
(topli poloaj rama), a za levo sa
prednje strane (hladni poloaj
rama). Dru{tva se zazimljavaju na po
{est ramova sa mnogo meda, svaka
u svojoj polovini.Tako podeljena,
dva dru{tva zimuju u jednoj ko{nici i
uzajamno se greju. Krajem februara
poinje se preventivno prihra-
njivanje sa ukristalisanim medom i
pogaama. Pelinja dru{tva se brzo
razvijaju i sredinom marta plodi{te je
puno leglom. Tada se dodaje drugo,
plodi{no DB telo u kome se
periodino prebacuju ramovi sa
zatvorenim leglom od oba dru{tva.
Ramovi se stavljaju na junoj strani i
ograniavaju se pregradnom
daskom. Matice ostaju gde su i bile i
odvajaju se od nastavka
hanemanevom re{etkom. Na mesto
oduzetih ramova u plodi{tu stavljaju
se plodi{ni izgraeni ramovi. Aprila
SRPSKI P^ELAR 16
meseca u vreme cvetanja voa
dodaju se osnove za izgradnju.
Nastavlja se sa prenosom ramova sa
zatvorenim leglom iz oba plodi{ta u
gornji deo, gde se izlee velika
koliina pela. Posle izleganja legla
stari ramovi se vade radi pretapanja.
Za jednu sezonu mogu se izgraditi
vi{e od dvadeset plodi{nih ramova.
Poetkom bagremove pa{e,
koja u regionu Krdali poinje
krajem aprila ili poetkom maja,
dodaje se novo plodi{no DB telo sa
izgraenim ramovima, iznad
matine re{etke, a ispod tela u kome
je zatvoreno leglo.Posle precve-
tavanja bagrema vozila se
preme{taju na vi{im predelima u
Rodope, gde bagrem tek poinje da
cveta. Posle vrcanja prvog meda,
pelinja dru{tva se sele u Trakijsko
polje na livadsku pa{u (Haskovo),
lavanda (Starozagorsko) i suncokret
(Svilengradsko). Krajem avgusta
vozila se ponovo vraaju u Istono
Rodope u podnoju vrha Dambala,
gde poinje da cveta beli rigan od
koga pele obezbeuju med za
zimu, a ponekad sakupe i vi{ka ovog
visokokvalitetnog i aromatianog
meda. Beli rigan cveta pri povoljnim
uslovima do prvog zahlaenja
novembra. Ojaana mladim
pelama i snabdevena sa mnogo
meda dvomatina dru{tva se
vraaju u stanje na poetku sezone i
vraaju se na stacionarni pelinjak.
17 SRPSKI P^ELAR
U rezervnim dru{tvima preko
leta se zamenjuju sve matice mladim
maticama autohtone rase.
Poslednja operacija zazimljavanja je
zamena istro{enih matica u
osnovnim dru{tvima sa mladim
maticama iz pomonih. Kasno u
jesen kada nema legla prihvatanje
matica je veoma uspe{no. To se radi
na veoma lak i jednostavan nain.
Mladu maticu, zajedno sa ramom na
kome je naena i sa jo{ jednim
ramom pela, odvojimo u prenosno
sandue, a na njeno mesto postavlja
se stara matica, takoe sa dva rama
pela, imajui u vidu da se matica
nalazi meu pelama. Ramovi u
osnovnom dru{tvu reaju se od
june strane redom, a na slobodnom
mestu postavljaju se dva rama sa
mladom maticom. Jednom radnjom
vr{i se zamena matica i za-
zimljavanje.
Karakteristino za ovaj nain
pelarenja je da dve matice rade
zajedno u dvomatinom dru{tvu,
veim delom godine proizvode
mnogo pela, koje zajedno
uestvuju u pa{i. Jakim dru{tvima se
osigurava stalni nektarni pokreta
seljenjem sa pa{e na pa{u, tako da
koriste od etiri do {est pa{a. Za
jednu sezonu daju od 60-120 kg
meda, tj. koliko stacionarna dru{tva
za dve-tri sezone.
Sa bugarskog na srpski prevela
Rajna Vasilev

NUTRITIVNA VREDNOST I FIZIOLO[KI ZNAAJ MEDA
KAO FAKTORI NJEGOVE POTRO[NJE
"Med je slatka supstanca koju pele
izrauju tako {to sakupljaju sokove
nektarija ali i druge slatke sokove koji se
nau na ivim delovima biljki, obogate
je supstancama svoga tela, u telu je
prerade, spreme u sae i puste da zri"
(Beli, J. i sar. 1985).
Sa aspekta ishrane "Med je lako
usvojiva namirnica visoke energetske
vrednosti, pre svega zahvaljujui
visokom procentu prostih {eera
(glukoza i fruktoza), koji se posle
konzumiranja iz eluca apsorbuje
direktno u krv" (Dojinovi, M. i sar.
2004).
Prirodni pelinji med proseno
sadri: 18-21% vode, 69-75% {eera,
zatim ne{eerne materije do 7,5% {to
ine 22 oligoelemenata, vitamin, 15
enzima, azotne materije (belan-
evinaste i nebela-nevinaste),
neorganske i vezane kiseline, alkaloid,
mirisne i bojene materije i dr..
Glavnu karakteristiku medu daje
{eer (med je sladak), zatim voda (med
je rastvor), a sastavni delovi kojih ima u
malim koliinama daju medu poseban
fiziolo{ki znaaj. {eere u medu ine tri
vrste {eera. To su voni {eer (fruktoza
ili levuloza) koji se u medu nalazi u
najveoj koliini, oko 41%, zatim
groani {eer (glukoza ili dekstroza),
oko 34% i obini {eer (tr{ani ili
saharoza) iji je sadraj najmanji,
SRPSKI P^ELAR 18
mr Neboj{a Arsi
izmeu 1 i 2%. Med je zapravo invertni
{eer, {to znai da je optiki levo
aktivan.
Kao izvor mineralnih materija koje
su neophodne svakom organizmu, med
je od izuzetnog znaaja. Sadri oko
3,68% mineralnih materija neophodnih
za normalno obavljanje funkcija
ljudskog organizma, potrbne
organizmu u veim koliinama, kao {to
su: kalcijum, magnezijum, natrijum,
sumpor, hlor i gvoe. Med takoe
sadri i minerale koji su potrebni
organizmu u malim koliinama (u
tragovima). To su bakar, jod, mangan,
kobalt, cink, nikl, bor, fosfor, kalijum,
selen, molibden, hrom, aluminijum,
kalaj, antimon i dr.. Svi ovi neorganski
elementi igraju razliite ali vrlo vane
uloge u izgradnji skeleta, ulaze u sastav
elija kao osnovnih jedinica ljudskog
organizma, slue kao regulatori kiselosti
i deluju u okviru enzimatskog sistema.
Od enzima u medu se nalaze:
dijastaza, invertaza, katalaza, fosfataza,
lipaza i dr.. Sadraj dijastaze i invertaze
je posebno znaajan zbog razgradnje
skroba i saharoze u proste {eere
(fruktozu i glukozu) koji ine glavne
sastojke meda.
Od vitamina u medu su najza-
stupljeniji: B1, B2, B3, B6, H, K, C, E, A,
PP i drugi vitamini. Njihov sadraj u
medu je nedovoljan za zadovoljenje
19 SRPSKI P^ELAR
potreba ljudskog organizma. On zavisi
od vrste meda (od biljaka sa kojih je
sakupljen nektar), zrelosti meda i od
naina na koji se priprema i uva med.
Koliina vitamina u medu u potpunosti
dopunjuje potrebnu koliinu vitamina
koja se unosi sa ukupnom hranom u
organizam.
Proteini, kao sastavni delovi biljaka,
dospevaju u med iz nektara. Proteini u
medu su vrlo sloene grae a mogu biti i
u obliku jednostavnijih jedinjenja
(aminokiselina). U medu se proteini
mogu nai i u obliku rastvora
aminokiselina ili u obliku koloida.
Od kiselina u medu su posebno
prisutne: jabuna, limunska, siretna,
glukonska i ilibarna.
U pogledu hemijskog sastava sliku
o medu upotpunjavaju jo{ eterina ulja i
supstance koje daju boju medu, poput
proizvoda nastalih razgradnjom
hlorofila i pigmenata (karotin, ksantofil,
antocijan, tanin itd.).
Za kvalitet meda kao prirodnu
hranu i namirnicu u proizvodnji
funkcionalne hrane veoma su vana i
neka fizika svojstva kao {to su:
higroskopnost, viskoznost, specifina
teina, indeks refrakcije, polarizacioni
efekat boja i td..
Hranljiva i lekovita vrednost meda
je od davnina priznata. Lekari i
dijetetiari su utvrdili da ta vrednost ne
dolazi samo od {eera koji je svakako
najglavniji sastojak meda i daje mu
osobinu visokokalorine hrane,
pogotovu {to su {eeri u medu
monosaharidi (prosti {eeri).
Sem svoje hranljive i dijetetske
vrednosti, med je od davnina bio jedno
od najuspe{nijih terapeutskih
sredstava. Duga je lista podataka o
upotrebi meda kao leka od strane ranijih
civilizacija. U savremenom dobu sve je
vi{e lekara i medicinskih ustanova koje
preporuuju med kao profilaktino i
lekovito sredstvo.
"Mineralni sastojci, enzimi, vitamini
i antibakterijalne materije meda daju mu
izuzetan znaaj u ishrani svih kategorija
stanovni{tva, a u prvom redu dece i
starijih osoba" (Kulinevi, J. i sar.
1991).
Na fiziolo{ki znaaj meda ukazuje
bugarski apiterapeut prof Dr Stojmir
Mladenov (1997): "Kada oficijelna
medicina ne moe pomoi va{em
zdravlju, obratite se apiterapiji", kao i
Fonten koji tvrdi: "Pravi med je kao
dobra medicina, a ima svu lekovitu
snagu prirode".
Nesporno je da od visoke fiziolo{ke
vrednosti meda proistie njegov
fiziolo{ki znaaj. On predstavlja
kontrolu i regulaciju metabolizma
unutar organizma. Med nije registrovan
kao lek, ali njegovna vekovna primena u
narodnoj medicini i novija prouavanja
dana{njih kliniara odreuju njegovu
fiziolo{ku ulogu u ljudskom organizmu.
Utvreno je da 80 90% humanih
kancera uzrokovano je naje{e
hemijskim agensima i faktorom
spolja{ne sredine zasienim hemijskim,
fizikim, biolo{kim pa i psihikih
karcinogenima. Meutim takoe je
dokazano da med popravlja imunitet
organizma na strane agense
infektivnog porekla poveavajui
 SRPSKI P^ELAR 20

fagocitnu sposobnost leukocita za 7%. U svetu, ali i u Srbiji, proizvodnja

Gotovo da nema organa i sistema u meda se poveava iz godine u godinu.
organizmu oveka na koji pelinji Rast proizvodnje u 2006. godini u
proizvod nema svoj uticaj. Med kao lek odnosu na prethodnu godinu iznosi
koristi se kod zara{ivanja rana, konih 1,11 indeksnih poena, a u odnosu na
oboljenja i oboljenja sluzokoe, kod 1995. godinu 2,63 indeksna poena. Na
oboljenja respiratornih organa, osnovu "Anketa o potro{nji
oboljenja digestivnog trakta, oboljenja domainstava" sprovedenih od strane
jetre i unih kanala, bubrenih Zavoda za statistiku Republike Srbije
oboljenja, nesanice, oboljenja srca i potro{nja meda po lanu domainstva
krvnih sudova i mnogih drugih bolesti i u 2006. godini belei rast od 2,11
sluajeva gde med moe biti od koristi indeksnih poena u odnosu na
kao preventiva i lek. prethodnu godinu (tabela1.).
Potronja u kg u 2005. Potronja u kg u 2006.
Naziv proizvoda
god. god.
Med 0.37 0.78

Tabela 1. Prosena potronja meda po lanu domainstva u Srbiji u 2005. i 2006. godini

Takoe prema podacima Zavoda na{ao se i na inostranom tri{tu (tabela

za statistiku Republike Srbije u 2005. 2.), dok nije bilo uvoza meda iz
godini med proizveden u na{oj zemlji inostranstva.

Koliina meda u Vrednost u Vrednost u SAD Vrednost u

kg dinarima dolarima evrima
Med 59.073 9.895.889 143.096 117.644

Tabela 2. Koliina i vrednost izveenog meda u 2005. godini

Pored visoke nutritivne vrednosti je svakako i sve ee uea meda u

meda i njegovog posebnog fiziolokog industrijskim proizvodima koji u osnovi
znaaja zasluga za poveanje ili kao dopunu (zaslaiva, konzervans,
potronje meda po lanu domainstva poboljiva ukusa i dr.) sadre med.
21 SRPSKI P^ELAR
Preuzeto iz knjige SRPSKI PELAR iz 1893. godine
Autor: Profesor Jovan ivanovi

O MEDU
zadruga, osamdeset amerikanskih
ko{nica sabralo je dvadeset i pet
metarskih centi. Ja nesam pazio,
nesam posmatrao koliko mi je svaka
za sebe amerikanka dala meda,
nesam posmatrao ni koliko jedna
zadruga jedan roj moe na dan sabrati
meda. Ja sam uture raunao.Ali ako
ja nesam imao vremena za to, pazili su
drugi i raunali, koliko jedna dobra
ko{nica moe na dan dati meda. Tako
je Berlei{ imao ko{nica, u kojima su
pele sabrale za dan jedanaest funti
meda. Neki Kaden iz Majnca doiveo
je taku pa{u, da su mu u gde kojim
ko{nicama sabrale 21 funtu meda na
dan, a sve{tenik {tajn kod Majnca
Prof Jovan @ivanovi}
imao je ko{nica, u kojima su pele za
[ta vredi radinost, sloga i
dan sabrale 28 funti meda. Kad u
udruenje, videe itaoci iz ovog
stomai pelinji stane samo jedan
primera. Pela je malen stvor Boji, ali
gram meda, a funta ima 7.680 grama,
od nje nema vrednijega stvora pod
onda 28 funti imaju 225.440 grama.
suncem. U njen stomai stane samo
Po{to dakle u stomai pelinji stane
jedan gram medljivog soka, a jedna
samo jedan gram meda, onda je
funta ima 7.680 grama. Dakle 7.680
trebalo 225.440 izleta iz ko{nice
puta treba jedna pela da izleti, te da
sve{tenika {tajna za jedan dan, da bi
sakupi jednu funtu meda. Kad bi to
mu pele sabrale 28 funti meda. Eto!
jedna pela skupila? Nikad. Ali pela
{ta ini zadruga, udruenje, radinost i
sama za sebe i nije ni{ta. Ona samo u
vrednoa. Pa da vidimo, {ta sabiraju
zadruzi ivi, van zadruge je ni{ta. U
te vredne i neumorne pelice iz
zadruzi se tek vidi pelina snaga,
cvetova. Biljke u svojim cvetnim
radinost i vrednoa. Godine 1890.
a{icama ili na drugim mestima imaju
osamdeset mojih rojeva, osamdeset
medljivoga soka, nektara, koji njima

ne slui ni za {ta druo, nego je jedino
mamac pelama i drugim insektima,
preko kojih se biljke oploavaju.
Cvetovi pruaju u svojim a{icama
medljani sok na pirovanje, a pele
sabirajui medljani sok prenose i
nehotice pra{ak sa pra{nika mu{koga
cveta na tuak enskoga cveta i tako
su i nehotice zahvalni cvetovima na
nektaru.
[ta je to medljani sok?
Medljani sok, koji se nalazi u
nektarijima cvetova, nije to isto {to i
med. Nektar, medljani doe u
stomai pelin i u kontakt sa
pelinom pljuvakom. Med se sastoji
iz vonoga {eera (Laevulose),
groanog {eera (dexstrose),
eterskih zejtina, belanevine, mravlje
kiseline, soli, vode. Medljani je sok
dakle {eer i tek kad doe u stomai
pelinji, postane med. Med je hrana
pelinja i bez njega ne moe se pela
odrati ni nekoliko dana, ma bilo u
ko{nici i cvetnoga praha. Ali osim toga
{to je hrana peli, jest on i velika
blagodet za ljude. Nekad je med uz
mleko bio prva i najbolja hrana starim
narodima. Pa kao {to im je bio med i
mleko najbolja hrana, tako su mislili,
da su se tom hranom i njihovi bogovi
hranili. Ambrozija, hrana za bogove
starih Grka i Rimljana, ni{ta drugo nije,
nego med i mleko. U starom zavetu
spominje se med kao najvrednija
hrana. Jovan Krstitelj hranio se u
pustinji medom, a spasitelju na{em
posle vaznesenija, kad se javio
jedanaestorici uenika svojih dado{e
SRPSKI P^ELAR 22
meda da jede kad je zapitao: Imate li
{to za jelo? A oni mu dado{e ribe i
meda u sau. I uzev{i izjede pred
njima. (Luka 24.42)
Mnogim narodima u Italiji u vrlo
stara vremena bila je najglavnija hrana
med. Omir, Evripid, Vergil pevali su o
medu hvalei ga kao izvrsnu hranu.
Stari Asirci konzervisali su tela svojih
mrtvaca u medu. Agesilaj, kralj
spartanski i Aleksandar veliki posle
smrti bili su obloeni medom da im se
telo sahrani. Medovina je bila prvo
pie kod starih Slovena i Germanaca.
A kako danas stojimo sa medom?
Danas ga skoro niko i ne gleda. [eer
je nad njime odrao pobedu i istiskao
ga je iz sviju pozicija i tek spomena
radi rezanci se na badnji dan medom
zamede i na mali Boi vasiljica njime
prelije. Ali od kako se pojavio erzon
sa svojom ko{nicom, od kako se
poelo racionalno pelariti, poinje se
i med ne{to vi{e i traiti. Racionalni
pelari trude se iz petinih ila da medu
opet podignu cenu i da ga svetu omile
kao najizvrsniju hranu. Imaju li
racionalni pelari pravo {to to ine i je
li med zaista najizvrsnija hrana ili
moda to pelari ine iz sebinosti da
samo svoj med proture, videemo iz
ovoga {to dolazi.
Tr{ani je {eer istisnuo med iz
kuharnice, iz podruma, iz pekarnice.
[eer je odrao pobedu nad medom,
jer je slai i nema nikakvoga mirisa
kao med {to ima. Miris od meda
mnogim je neprijatan osobito u jelu.
{eer je izraen, nema mirisa
23 SRPSKI P^ELAR
nikakvoga, slai je od meda i po tome
je pomislie mnogi i bolji za svaku
upotrebu. Ali nije tako. Prvo i prvo
{eer ne godi na{em zdravlju, jer je
kao takav nesvarljiv. To kae doktor
medicine Berner. On kae kad {eer
doe u stomak oveji, mora se
utecajem soka od stomaka i sone
kiseline kemijski pretvoriti, invertovati,
pre nego {to e moi u krv prei. Ako
je stomak slab pa ne moe taj proces
da izvr{i, onda {eer nesvaren izlazi
napolje i izaziva bolesti u crevima i
stomaku. Da se {eer moe svariti,
mora se dakle pretvoriti u stomaku u
voni {eer (Laevulose) i groani
{eer (dextrose). Ovi {eeri tek
prelaze direktno u krv. A tome
invertovanome {eeru t.j. vonom i
groanom {eeru odgovara potpuno
med. Med je dakle invertovan {eer i
sastoji se iz vonog {eera
(Laevulose) i groanog {eera
(dextrose). Zato med kad doe u
stomak nema se pretavarati ni u {ta
nego odmah direkt ide u krv. Iz ovoga
se vidi kako je velika bloagodet za
stomak oveji med, osobito kad se
zna da za organizam oveji treba
dosta {eera. ovek tro{i mnogi
{eera u vou i piu osobito u skrobu,
koji se nalazi u hrani kao u hlebu,
krompiru, varivu i tako dalje. Skrob
kad doe u stomak ne pretvara se u
tr{ani {eer nego u groani {eer
(dextrose), koji sa vonim {eerom
ini med. Takoe i u mleku ima {eera,
ali taj je {eer tr{ani {eer i kad doe
u stomak, mora se polagano pretvoriti
u med t.j. u groani {eer (dextrose)
da moe prei u krv. Iz svega izlazi da
u ovejem stomaku samo med
(dextrose laevulose) prelazi direkt u
krv, a svi drugi {eeri kad dou u
stomak moraju se pre svega pretvoriti
u med da mogu biti resorbovani, da
mogu prei u krv. Med je dakle
fiziologijski {eer. Ovako je od prilike
lenik Berner razlagao o medu na
jednoj pelarskoj skup{tini u
Nemakoj. Kad znamo da je med
osobita hrana, koja je glavni inilac za
stvaranje toplote u telu, onda je zaista
nenametno da {eer jedemo, koji nam
tereti stomak i izaziva u njemu bolesti
kad se suvi{e jede, a ne jedemo med,
koji se direkt razilazi u krv i koji je
glavni inilac toplote u telu. Med treba
jesti u kavi, teju, medom treba
zainjavati voe. Med treba da zameni
{eer u kuharnici, podrumu i svugde.
Ja imam vina, koje pravim od meda i to
vino ne ustupa samotoku (Ausbruch)
ni za dlaku. Na izlobama pelarskim
video sam i jeo raznovrsnih osobitih
kolaa od meda, koji su kud i kamo
bolji od kolaa od {eera. Ali osim
svega toga {to je med dobra hrana i
{to treba da zameni {eer u kuharnici,
podrumu i svugde, med je jo{ lekovit.
Med ima antiseptinu silu. A ta sila
antiseptina dolazi od eterskih zejtina i
otrova pelinjega. Med se dakle
sastoji osim groanog i vonog
{eera jo{ iz etzerskih zejtina i otrova
pelinjega. Eterski zejtini nalaze se u
nektaru, koji pela sabira iz cvetova i u
elice istovarava.Pela kad napuni

elicu medom, naposletku pusti iz
aoke i jednu kap otrova. To ini da se
med ne pokvari, jer otrov pelinji nije
ni{ta drugo, nego mravlja kiselina,
koja staje svakoj truhlei naput i koja
ugu{uje svake zarazne klice. Da u
med pele ne pome{aju svojega
otrova, morao bi se pokvariti.
Predstavimo sebi, kakva je vruina u
juliju mesecu, pa ipak se u ko{nici,
pored silnoga broja pela, ne usmrdi
med. To dolazi otuda, {to u medu ima
otrova pelinjega, koji zajedno sa
eterskim zejtinima ima antiseptiku
silu, koja ne da truhlei da se razvija. Iz
ovoga moemo izvesti, da med mora
biti lekovit. Med valja jesti kad vlada
vratobolja, koja nastaje zaraznim
klicama. Med ne da, da zarazne klice
prionu u vratu, jer ima antiseptiku
snagu, koja takve klice ugu{uje i
svakoj truhlei na put staje. Med dakle
slui za vreme zaraze n.pr. za vreme
difteritisa, kao prezervativno sredstvo,
da ne bi zarazne klice od difteritisa
prionule u grlu.Mleko treba zaslaivati
deci medom, jer je med izvrsna hrana i
ne tereti stomak kao {eer, nego ima
jo{ antiseptinu snagu, koja
sahranjava od zaraznih klica. Med
treba da izgoni {eer, koji je mnogom
stomak pokvario i koji ve{take, tue
zube u modu uveo. Med je fiziologijski
{eer a i lekovit je.
Godine 1886. drana je
skup{tina austrijskih i nemakih
pelara u Tronavi u [leziji. Na toj je
skup{tini P. Celestin [ahinger,
sve{tenik, pelar i urednik
SRPSKI P^ELAR 24
avstrougarskih pelarskih novina
govorio o arsometru, koji je udesio, da
njim meri {eer u medu. Specifina je
teina meda 1,4 t.j. litra meda te{ka je
1400 grama. Dakle med je za 40
procenata tei od vode, jer litra vode
te{ka je 1000 gramova. Specifinom
teinom odreen je i {eer u medu. Ali
nije svaki med jednako teak. Ima
kojem je specifina teina manja od
1,4. Da bi se dakle odredilo, koliko je
koji med teak ili koliko koji ima {eera
u sebi udesio je [ahinger areometar
za med, koji pokazuje koliko u sto funti
meda ima {eera. Taj je areometar
podeljen na sto grada. Kad se hoe da
izmeri {eer u medu, spusti se taj
areometar u med, i za dva, tri minuta,
kad se prestane micati, pokazae
koliko procenta {eera ima u medu.
Med kad se meri u njemu {eer, mora
biti topal 14 R.
Ja ipak na taj areometar g.
[ahingera ne polaem mnogo, jer u
medu ima jo{ i eterskih zejtina i
drugoga koje ega. Dakle med se ne
sastoji iz samoga {eera i po tome se
ne moe sigurno ni odrediti
areometrom, koliko u kojem medu
ima {eera. Ali mi moemo i bez
njegova areometra odrediti, koji je
med kojega slai a i koji je lekovitiji.
Boju, miris i ukus dobiva med iz
eterskih zejtina. Med, koji pele sa
livada sa razliitih biljaka saberu, ima
ugasitu boju, A {to je med ugasitiji,
tim ima i jai miris. Boja i miris dolaze
od eterskih zejtina, na koje utee
sunana svetlost i toplota. Iz biljaka
25 SRPSKI P^ELAR
koja rastu na visokim planinama i iz
kojih pele saberu nektar, bude med
otvorene boje i neznatnog mirisa,
dokle iz biljaka, koje u nizinama rastu i
osobito sa livada gde ih ima
raznovrsnih, dobiva se med ugasite
boje i jakog mirisa. [to su biljke vi{e
nad povr{inom morskom, to slabije
uteu sunani zraci na eterske zejtine
u njima i time med iz njih biva
otvorenije, bele boje i slabog mirsa, a
u nizinama uteu sunani zraci i
toplota jae na eterske zejtine u
biljkama, za to iz takvih biljaka i med je
ugasitije boje i jaeg mirisa. Ima
biljaka, koje rastu u masi same
nepome{ane sa drugim biljkama, kao
{to je beli bosiljak sa strnjika. Iz takvih
biljaka dobivamo med otvorene, bele
boje i slabog mirisa. Med bosiljkovac
nema skoro nikakvog mirisa i
nikakvoga ukusa, te kad se jede,
skoro se ne razlikuje od {eera.
Med iz biljaka, koji u masi rastu
zasebno, ne razlikuje se po boji i
ukusu od meda, koji dobivamo sa
visokih gora. Med koji dobivamo u
prolee sa voaka i kad nema razliitih
biljaka, otvorenije je boje i slabog
mirisa. A med, koji dobivamo u juniju,
kad ima vi{e raznovrsnih biljaka,
ugasitije je boje i silovitog mirisa. [to
je med ugasitiji, tim je i slai, jer se u
vea zrnca u{eeri i ima vrlo silovit
miris. Kao {to smo kazali, taj miris
dolazi od eterskih zejtina. Kad jo{
dodamo, da u medu ima i otrova
pelinjega, onda med ugasite boje
vrlo je lekovit. Med dakle sa visokih
planina ili iz nizina, ali koji je sabran
samo iz jedne biljke kao {to je
bosiljkovac, jeste boje bele, nema
skoro nikakvoga mirisa ni ukusa,
pribliava se {eeru, te nee biti ni
lekovit tako kao med, koji je sabran sa
raznovrsnih cvetova na livadama, koji
ima ugasitu boju i jak, silovit miris i
ukus. Takav med treba da jedu,
osobito oni, koji pate od su{ice. Ali
takvoga meda moe imati samo
racionalni pelar, koji je kadar u svako
doba svojom istresaljkom
(centrifugalnom spravom) istresti
med, te po tom moe dobiti meda
svakovrsnoga. Zreo med, a pri tom jo{
kad je ugasite boje, silovitoga mirisa i
ukusa, jest pravi med u potpunom
smislu te rei. Takav je med izvrsna
hrana a pri tom lekovit sa svojih
eterskih zejtina i otrova pelinjega.
Na{ ukus je izopaen. Mi
volimo {eer, koji nema nikakvoga
mirisa niti ukusa. Mi volimo beo med,
koji nema skoro nikakvoga ukusa ni
mirisa te koji se po tome pribliava
{eeru, a ne volimo med ugasite boje i
silovitoga mirisa i ukusa. Ali ponudite
poslastiare, stare praktiare ovim
medom, pa ete se uveriti, da e svaki
kupiti radije ugasit med, jer je izda{niji
za to, {to je slai. A da je ugasitiji med
slai, jer se u vea zrnca kristalizuje,
nego beli med, kazali smo napred. Ja
bih zavr{io ovaj lani, ali sa ovako
ispravljenim Solomunovim stihom:
Sine moj, jedi ugasit med, jer je
izvrsna hrana, i zaklopljen sat, jer je
lekovit grlu tvojemu.
 SRPSKI P^ELAR 26

: ,
. 53
24344

.024-728-148
e-mail mspasojevic@ddor.co.yu

100 150
.
.
.
. 20%

.
30
. 1 .
. 33
33 200
. .
3,5

. Mre`a 30 200
150
( . 40
) 4 6
600 900 .
.
?

.


. .
. ,
,

.

.


.

27 SRPSKI P^ELAR
Jovo N. Kantar
Grabovac, LEKOVI UZROK
Vidanski kraj br 54 D
Mobitel 063/69-40-70- BOLESTI PELA
I LJUDI
Po lepom sunanom danu,
poetkom februara 2007. g.
posetiv{i jedan mali pelinjak od 15
A ko{nica paviljonskog tipa, u
Novom Mestu, Slovenija, utvrduio
sam da su samo iz tri dru{tva izletale
pele. Neposredno pred predavanje
organizator predsednik pelarskoh
organizacija za Dolenjsku profesor
pelarstva u Kmetijskoj {koli, rekao
mi je da mu se jedan pelar poalio -
da je od 30 zazimljenih dru{tava
ostala tri u ivotu.
I u Srbiji imamo zimske gubitke,
rekao sam u svom predavanju i
naveo primer, da je od 2.000
zazimljenih dru{tava u jednom selu
kod Aleksandrova u Banatu,
prezimelo samo 80 , ili pre tri godine
kada sam u Leskovcu drao
predavanje, dobio pouzdanu
informaciju da je kod dvojice pelara
jo{ u decembru, (22. XII) izgubljeno
po oko 200 dru{tava.
U Pelarskom centru Slovenije
LUKAVICA, januara 2002. godine
prikazan je film pod naslovom
PELE NE UMIRU OD VAROZE, koji
je prethodio predavanju o
alternativnom suzbijanju varoza.
Dokazano je da pele ne umiru
od varooze.
U Aleksincu, u Srbiji, 29. jula
2006. godine na Seminaru sa
meunarodnim ue{em (gost
predava dr Antonio Naneti, lan
strunog tima EU za bolesti pela, i
{ef Instituta za pelarstvo u Bolonji,
Italija) sa temom PELE NE UMIRU
OD ZIME.
DOKAZANO da pele zaista ne
umiru od zime.
A pele umiru i umiru! I kod vas u
sloveniji i kod nas u srbiji.
Od ega i od koga?
Zakljuak se namee da je
ovek najopasnija bolest za pele i
najvei neprijatelj pela, rekao je
profesor farar (selo 12/96, br. 45,
str. 33)
Kao prvo postavlja se pitanje:
{ta je uzrok bolestima ljudi i pela?
OVEK je u vrhu piramide
uzroka bolesti i svoje i bolesti pela.
UZROK SVOJE BOLESTI: je
neprirodna hrana, KOJU JEDE.
Neprirodna hrana ovelu {teti,
jednako kao {to {teta nastaje kolima
sa benzinskim motorom kada u
rezervoar tankirate dizel gorivo. Ili u
rezervoar vozila sa dizel motorom
sipate benzin kao pogonsko gorivo.
Dakle kada u benzinca sipamo

dizel, a u nafta{a benzin visoke
oktanske vrednosti nastaje kvar i
lomovi u sklopovima motora. Ali,
naravno, mi to ne radimo, jer je
suprotno Uputstvu za odravanje
automobila. A u stomak pele i
oveka sipamo i jedno i drugi i tree i
etvrto... i nema kraja, jer nemaju
uputstvo za odravanje!
UZROK BOLESTI PELA je
neprirodna hrana plus mala mo
pelinjeg dru{tva (nema
sposobnost za borbu protiv bolesti.
Razlog: lo{a matica i lo{i trutovi koji
su odnegovani u reiji oveka bez
meda i polena. ovek je preuzeo
zanat od Prirode da proizvodi
matice.
Rezultat toga su BOLESTI, A
BOLEST VALJA LEITI LEKOVIMA!
A LEKOVI NE LEE, ONI SAMO
TRENUTNO SANIRAJU BOLEST. Ne
lee UZROK, ali TRAJNO TRUJU
VOSAK i zagauju med.
A UZROK JE OVEK
POHLEPAN I PRIUEN A NE
DOUEN PELAR!
MEDIMA VI[E OD 300
ODBRANBENIH SUPSTANCIJA od
PELINJIH bolesti, pelar ga je
pelama oduzeo kao lek i proizveo
STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za
sve druge bolesti.
POLENTAKO\E IMA VI[E OD
300 ODBRANBENIH SUPSTANCIJA
od PELINJIH bolesti, pelar ga je
pelama oduzeo kao lek i proizveo
STRES, otvoriv{i vrata ko{nice za
SRPSKI P^ELAR 28
sve bolesti.
VOSAK ISTO IMA VI[E OD 300
ODBRANBENIH SUPSTANCIJA, A
KAD je ZAPU[TEN, IZVOR je
OPASNIH PELINJIH BOLESTI I
IZAZIVA STRES!
^ovek je umesto MEDA dao je
p~elama {eer razara
metbolizma, umesto polena dao je
sojino bra{no, mleko u prahu, jaja u
prahu, surutku, obrano mleko, urdu i
pretvorio pelu u tele i jagnje, a pela
je starija od teleta punih stotinu
miliona godina.
PELARA OBRAZOVATI,
a VAROU ZNALAKI UNI[TAVATI!
Obrazovan pelar je filozof -
Bogu slian!
Starogrki lekar Hipokrat je pre
2.500 godina rekao: "Lekar filozof je
Bogu slian". U doba Hipokrata
filozofija, religija i medicina su bile
jedno telo. Jedan ovek je imao u
sebi sva ta znanja i on je leio. To vai
i za pelara. I pelar je filozof i, Bogu
slian. I on treba da ima znanja i
du{u.
Sada je lekar alopatske
medicine bez du{e: ispunjava
recepte, daje injekcije, operacijom
odstranjuje organe, za{iva, ozrauje
i daje tablete,. To radi i pelar. I on je
bez du{e. Umesto da ostavi
pelama Bogom odreenu koliinu
meda i polena kao hranu i lek, on im
daje injekcije ({eerne pogae) i vr{i
operaciju (oduzima med i polen),
29 SRPSKI P^ELAR
daje tablete hemije i ne menja staro
sae.
Da li je mogua druga varijanta?
Mogua je! Lekar filozof Bogu slian
je lekar homeopatske medicine ima
visoku etiku i duhovnost i lei ne
samo telo, ve istovremeno i du{u. I
pelar ako ima visoku etiku i du{u
oduzima od pela samo vi{ak meda i
polena, a pelama ostavlja koliko je
Bog odredio, a nauka utvrdila ne
manje od 12 kg meda i 4,4 kg
cvetnog pra{ka. Jer, samo med i
cvetni prah su hrana i lek za pelinje
dru{tvo. Sve drugo je bolest za
pelinju zajednicu.
Obrazovan pelar poseduje
znanje o biomedicinskim vred-
nostima meda i cvetnog pra{ka kao
hrane, a ako ima i du{u - ima i zdrave
pele.
Pelari bez zadovoljavajueg
pelarskog obrazovanja prepu{teni
sami sebi, a naivno verujui
uiteljima predavaima sa
pelarskih tribina, formirali su
kompleks da ne valjaju rojne matice,
suprotno prirodi pele koja ve 160
miliona godina specijalizira zanat
uzgojivaa matica, te da ne valjaju
matice iz prinude, da su matice
uzgojene po metodi Henry Aleja,
Milera, Hopkinsa, ro{ija i drugih
manje vredne od onih koje oni
proizvode po postupke Dulitla,
odnosno prenosom larve iz majine
utrobe u praznu kolevku (ve{taki
matinjak). I to su im uitelji toliko
zakukuljili i zamumuljili, da su i
uenim pelarima nametnuli
kompleks manje vrednosti njihovih
matica.
Takav kompleks i ja sam nosio
punih dvadeset i vi{e godina, dok
nisam utvrdio da je od 19 matica
kupljenih 1998. godine od tri
renomirana proizvoaa u Srbiji,
samo jedna bila na nivou moje
matice sa ocenom 3. I 16
nabavljenih pre 19 godina (1987), iz
Slovenije, bile su ispod nivoa onih
koje sam prethodno nabavljao od
renomiranih uzgajivaa u Srbiji.
Sve su one, istina, bile osrednje
krupnoe, lagano se po sau
kretale, ali su sve bez izuzetka slabo
razvijale leglo i pele ih zamenjivale,
{to upuuje na sumnju da larve, nisu
u optimalnim uslovima reima
mikroklime odnegovane kako valja,
tj. da su uzgajane u slaba{nim
uzgajivakim dru{tvima koja nisu
mogla obezbediti optimalnu ishranu
u periodu stadijuma larvi, niti
optimalnu mikroklimu u gnezdu u
periodu stadijuma lutke, kao {to ni
{aka pela u oplodnjaku nije mogla
pruiti matici optimalnu ishranu i
mikroklimu, pa kao takve nisu bile u
stanju da polete, bez sposobnosti da
se u vazduhu due zadre i bez
fizikih mogunosti da potrae
trutove, pa su stoga ostale
nedovoljno osemenjene, i pele ih
brzo zamenile. I gle, uda!

Uzgajivai matica za neuspeli
prihvat takvih nedovr{enih matica
od strane pelinje zajednice, krivnju
svaljuju na pelara koji ih je kupio,
spoitavajui mu nestrunost. To me
je motovisalo da napi{em knjigu i da
kaem punu istinu o podvalama
uzgajivaa matica.
Ne moe Jenterov aparat
zameniti 160 miliona godina bru{en
pelinji aparat koji se zove
PELINJA ZAJEDNICA. Po Jenteru
matice ive jednu sezonu, a po
PELINJOJ ZAJEDNICI itavu
venost. Za{to? U Jenteru matica je
u zatvoru-na robiji, a u PELINJOJ
ZAJEDNICI na slobodi i u izobilju.
"Robija{" radi kako mora, a
slobodna matica uz konsultovanje
i saglasnost pla.
Sve{tenik Lorenc Langstrot,
Bogu slian, pelar sa du{om,
napravio je ko{nicu po meri pelinje
zajednice, ali kad se pojavio Ruth,
komercijalista, ovek bez du{e,
osvojio je tri{te cele zapadne
hemisfere i podvalio pelama i
po{tenim pelarima. Ista je stvar i sa
proizvodnjom i transportom matica,
pri emu matica u kavezu izgubi 30-
50 % od svog kvaliteta. ista
komercijala sa ciljem da bi se
ostvario profit, bez obzira na kvalitet.
Obrazovan pelar zna da se
pelinje klube u duplji ivog drveta,
po zakonima Prirode, neprestano
pomera nagore, i samo na novom
sau, u samo nove elije matica
SRPSKI P^ELAR 30
polae jaja, a u pro{logodi{nje -
radilice odlau i lageruju med -
iznad. Oko otvorenog legla i jaja, u
nove elije pele odlau polen. Staro
sae napu{taju i, prepu{taju ga
moljcu, a mravi u mravinjaku
nastanjenom u dnu {upljine odnose
mrvice koje je napustio moljac. I sve
tri vrste su zdrave, zadovoljne i
srenie. Kakvo im sae i hranu nudi
ovek-pelar u da{arama i kada ga
menja? Odgovor na to dobijamo
svake zime pod zajednikim
imeniteljom: uginulo 35, 71, 117,
200, 2.000, 3.000 dru{tava .
Obrazovan pelar zna da se u
Prirodi pele roje u najpovoljnijem
periodu godine, kada u stani{tu
nastane izobilja hrane, izobilje
mladih pela i pela izletnica, kada
je tesno u gnezdu i kada su pele
bez posla.
Takve uslove i u industrijskom
uzgoju matica i uzgajiva matica
mora da obezbedi, ako ima du{u.
Jo{, ako pritom ne prenosi larve iz
elija sa obiljem mlea, ve ih
ostavlja na bogatoj trpezi u nastavku
izobilja (pela i hrane) iznad matine
re{etke, a maticom u nastavku na
podnjai potpuno simulira prirodu
rojenja. Pelar moe nadma{iti
prirodu ako uzgajivako dru{tvo
uzgoji na ramovima tipa DB u
dvadesetramnoj polo{ci.
Obrazovan pelar zna da bez
dobrih trutova (minimum 40 u
proseku po jednoj matici) ne moe
31 SRPSKI P^ELAR

biti kvalitetnog osemenjavanja niti

oplodnje matica (Ruttner).
Obrazovan pelar zna i ostale
uslove koji obezbeuju kvalitetnu
maticu. To su:
Kvalitet i koliina hrane, kvalitet
uzgojnog materijala, uticaj broja
dodatih matinjaka, uticaj teina
jajeta, uticaj uzrasta larve,
sposobnost higijenskog i
negovateljskog pona{anja, uticaj
geopatolo{kih i svemirskih zraenja,
samo iz sopstvenog ekoklimatskog
regiona roditeljska dru{tva daju
kvalitetne matice, Karnika je najbolja
pela na svetu, a pela ubica preti
na{em pelarstvu. Zbog ne-
informisanosti uzgajivaa matica
takve posledice mogu nastati
neodgovornim uvozom matica sa
strane.

SADA[NJE STANJE
I PRAKSA
Prof. dr Kostadin Tri~kovi}
Sada{nje stanje i praksa jeste
primena brojnih varijanti hemijskih
(toksinih) sredstava, koja daju
odreene rezultate u uni{tavanju
varoe. Na alost, sva su toksina i za
same pele, maticu, pelara i
zagauju pelinje proizvode-
ostavljaju rezidue. Primena
organskih kiselina (mravlje oksalne,
mlene), daje dobre efekte protiv
varoe. Meutim, i ta sredstva nisu
bezopasna jer daju znatne gubitke
pela, matice i mogu biti opasna za
samog pelara. Dakle, i ona
predstavljaju ma sa dve o{trice.
Posebno je znaajno da se, sva do
sada primenjivana sredstva, koriste
za tretman samo sezonski: jesen-
prolee. A {ta biva u ostalom delu
godine? Da li varoa miruje? Ne, ona
se nebrojivo namnoi jer je njen
biolo{ki ciklus takav da na svakih 15
dana dolazi nova generacija varoe.
Poznato je da jedna enka snese 5-6
jaja{ca, od kojih 4-5 su enke, pa
novih 5-6 jaja{ca od svake enke, i
SRPSKI P^ELAR 32
tako u nedogled sa novim jedinkama
varoe. Zato svake godine nastaje
KATASTROFA u mnogim plinjim
zajednicama.
Imajui gore navedeno u
vidu, imperativ je da se okrenemo
prirodi i primeni EKOLO[KIH
SREDSTAVA tokom itave godine.
Tako bi bilo jedino mogue da se
svaka generacija varoe maksimalno
uni{ti, bez ikakvih gubitaka pela i
bez rezidua u njihovim proizvodima.
U daljem izlaganju ukratko e
biti opisano nekoliko potpuno
EKOLO[KIH sredstava i preparata,
efikasnih, bezopasnih po pele,
maticu, pelara i bez rezidua u
pelinjim proizodima, a primeljivih
tokom cele godine. Sainjena su
iskljuivo od aromatinih, lekovitih i
medonosnih biljaka, inkorpriranih u
bio masu ili konstituens od etinara.
EKOLO[KI BRIKET ZA PELE
THYMO-VARO-SAN
Predstavlja novu vrtstu
ekolo{kog briketa i novu inovaciju u
33 SRPSKI P^ELAR
pelarstvu u borbi protivb varoe i
drugih bolesti pela i legla, kao i
vo{tanih moljaca. Sainjen je
specijalnim tehnolo{kim postupkom
pronalazaa prof. Dr Kostadina
Trikovia i Bojana Trikovia.
Sadri vei broj komponenti od
briketa EKO -VARO -SAN-a i
predstavlja dalju inovaciju i znaajan
pomak u ekolo{koj za{titi pela od
varoe, vo{tanih moljaca i drugih
bolesti pela i legla. Sainjen je u
obliku tableta, pakovanih u
plastinoj foliji, hermetiki
zatvorenoj, a zatim u kutiji po 20
komada.
Sastavne komponente
ekolo{kog briketa THIMO-VARO-
SAN potiu iskljuivo iz prirode, od
aromatinih, lekovitih i medonosnih
biljaka.
Njegove komponente su
sledee:
a) BIO-MASA KONSTITUENS
briketa i nosilac dejstvenih sastojaka
je od odabranih delova etinara, pre
svega crnotg planinskog bora. Ovaj
etinar je bogat eterinim uljem
OLEUM PINI i sam po sebi ima
antivarozna svojstva. (slika 1)
b) TIMOL THYMOLUM, bitna je
komponenta ovog briketa. Prirodni
je sastojak aromatinih, lekovitih i
medonosnih biljaka MAJINE
DU[ICE, TIMIJANA I VRANILOVKE.
Njihova eterina ulja sadre 30 50
% TIMOLA. Koristi se u oficijelnoj
Sl 1. Crni bor
medicini za izradu lekova i u
narodnoj medicini u vidu ajeva i
drugih oblika. Odlino je
antiseptino sredstvo, jer vr{i
dezinfekciju prostora i predmeta, pa
i samih ko{nica. Primenjen je u svetu
i preporuen od strane Evropske
Unije kao varocid.
c) TAMJAN je smolasta
materija koju lue neki etinari.
Njegove pare pri sagorevanju
briketa daju prijatan miris i
antivarozne efekte.
d) EUKALIPTOL sastojak je
briketa u vidu OLEI EUKALIPTI.
Dobijen je od li{a i mladih graniica
eukaliptusa. Ima antivarozno
dejstvo. (slika 2)
e) LAVANDA Karakteristike i
opis su dati kod EKO-VARO-SAN-
A
f) BOSILJAK Prijatnog je
mirisa. Njegovi sastavni delovi imaju
 SRPSKI P^ELAR 34

Najpoznatiji i naje{e
upotrebljavani narodni lek, {iroko je
primenjen u narodnoj medicini.
Pokazao je i antivarozna svojstva, pa
je zato i ova biljka sastavni deo
briketa.
i) ALFIJA ili PITOMI PELIN
Jedna je od najstarijih medicinskih
biljaka. Ima {iroku primenu u
narodnoj i oficijelnoj medicini. Pored
lekovitih svojstava, deluje i
antiseptino. Posebno se istie
lekovitost meda od alfije, koji je
izuzetnog kvaliteta, pa mu je i cena
visoka. Meutim, pele sa cetova
alfije ne daju samo lekoviti med, ve
i same sebe lee od varoe i drugih
bolesti, jer antiseptina svojstva
Sl 2. Eukaliptus
alfije spreavaju razvoj uzronika
antiseptika svojstva koja
bolesti pela i legla.
spreavaju razvoj mnogih
j) MATINJAK Posebno je
mikroorganizama. Zbog njegovog
znaajan za pelarstvo jer ni jedna
prisustva ne kvari se Bogojavljanska
mirisna biljka ne privlai toliko pele,
vodica. Koristi se i kao zain.
a naroito maticu, kao {to je
Pokazao je izazita antivarozna
matinjak. Po matici je ova biljka i
sojstva. Ima {iroku primenu i u
dobila ime.
narodnoj medicini, a u Francuskoj i
k) N A N A N a n a i m a
drugim zemljama i u oficijelnoj
najraznovrsniju upotrebu u mnogim
medicini.
oblastima pa je sastavni deo mnogih
g) P E L I N J e d n a j e o d
proizvoda {iroke potro{nje na svim
najstarijih, cenjenih i upotrebljavanih
kontinentima. Zbog prijatnog mirisa,
biljaka svih vremena, koji
etarsko ulje ili sam list nane koristi se
obezbeuje veno zdravlje-
kao sastavni deo sredstava protiv
Tipino je gorko aromatino
varoe, {to se ini i sa ovim briketom.
sredstvo. Upotrebljava se i u
Mogli bi da reamo jo{ niz
veterinarskoj medicini. Pokazao je
biljaka koje mogu biti sastavne
antivarozno dejstvo.
komponente EKOLO[KOG
h) H A J D U K A T R A V A
BRIKETA THYMO-VARO-SAN, jer
35 SRPSKI P^ELAR
su zaista mogue brojne
kombinacije za njegovu izradu i
primenu protiv varoe i drugih bolesti
pela i legla.
I S P I T I V A N J A S A
VETERINARSKOG INSTITUTA
EKOLO[KI BRIKET ZA PELE
THYMO-VARO-SAN ispitivan je od
strane dr. vet. Med Slobodana
Savia, specijaliste za bolesti pela i
dr. vet.med. Zorana Raievia, spec.
Eepizootiologa sa Veterinarskog
specijalistikog instituta u Ni{u.
Ispitivanje je obavljeno na 3
pelinjaka sa po 50 ko{nica. Prvih 50
ko{nica je tretirano ekolo{kim
briketom za pele THIMO-VARO-
SAN, drugih 50 ko{nica je tretirano
hemijskim preparatom HEMOVAR
(AMITRAZ), a treih 50 ko{nica su
bile kontrola.
REZULTATI RADA: Pelinjak
sa prvih 50 ko{nica tretiran je
briketom 3 puta u razmaku od po 15
dana. Zapaeno je da pele dobro
podnose dim briketa i nema
gubitaka poslije tretiranja. Posle
prvog tretiranja otpalo je proseno
po 40 varoa po ko{nici, posle
drugog po 20 varoa, a posle treeg
po 5 varoa po ko{nici .
Drugih 50 ko{nica tretiranih
HEMOVAROM (AMITRAZOM), posle
prvog tretmana otpalo je proseno
po 45 varoa po ko{nici, posle
drugog po 15, a posle treeg po 7
varoa u proseku po ko{nici. Trei
pelinjak nije tretiran niim, ve je
kasnije saniran.
M I [ L J E N J E
VETERINARSKOG ISPITIVANJA- O
timolu kao EKOLO{KOM sredstvu za
borbu protiv varoe puno je pisano.
Verovatno da on, uz kombinaciju
drugih vidova borbe, predstavlja
BUDUNOST u borbi sa varoom
destructor. Ekolo{ki briket THYMO-
VARO-SAN, kako se vidi iz dobivenih
rezultata, pokazao je efikasnost kao i
AMITRAZ, ali nije toksian. Treba ga i
dalje pratiti i ispitivati, kako bi se dobili
pouzdaniji rezultati.
PREPORUKA: Na osnovu
iskustva kroz kontrolu efikaasnosti
ovog briketa, a i ranije ispitivanog
briketa EKO-VARO-SAN, smatramo
da ova dva briketa treba kombinovano
primenjivati. EKO-VARO-SAN pri
radu sa pelama, a HYMO-VAROI-
SAN u zavisnosti od stanja varoze u
pelinjim dru{tvima, ali uz obaveznu
ugradnju higijenskih mreastih
podnjaa, kako se oborene varoe ne
bi mogle ponovo hvatati za pele.
Samo kombinacijom svih biolo{kih i
ekolo{kih mera, izuzetno i hemijskih
otrovnih sredstava, varoa se moe
suzbiti i staviti pod kontrolu. Termin
ISKORENJAVANJE, kada je varoa u
pitanju, za sada se ne sme koristiti.
ISPITIVANJE OBAVILI: Dr. Vet.
Med. Zoran Raievi, spec.
Epizootiolog i dr. Vet. Med. Slobodan
Savi, spec. za bolesti pela.

Primenjene apitehnike mere
u formiranju odgajivakih
Autor teksta
i oplodnih drutava
Dipl.ing.poljoprivrede Stefanovi Nenad
Ul brae kosti 18
16000 leskovac
Tel:016/59-351
Mob:064/ 49 33 997
Stefanovici@info-net.co.yu
Drutvima koja e uzgajati
matice, kako za startovanje, tako i za
odgoj mora se pokloniti izuzetna
panja, jer je praksa pokazala da se
samo u izuzetno jakim drutvima ,sa
velikim brojem mladih pela , i
obiljem hrane , mogu proizvesti
visokokvalitetne matice. Startere i
odgajivaka drutva , formiram od
genetski odabranih drutava , koja
su mirna, otporna na bolesti (imaju
higijensko ponaanje), visoko-
produktivna
U tipu sivke bez utih tergita
prava apis mellifera carnica, jer i
uslovi odgoja (fenotip) mogu imati
uticaja na kvalitet matice, bez obzira
to larva potie od genetski
odabrane matice majke(genotipa).
Hrani, kao znaajnom faktoru
SRPSKI P^ELAR 36
Roen 1972.godine u leskovcu, u
pelarskoj porodici. Sa ocem
Ratomirom pelari sa oko 200
pelinjih drutava (DB i LR) i 50
oplodnjaka. Diplomirao na
poljoprivrednom fakultetu u Zemunu
iz oblasti pelarstva,na temu
Proizvodnja matica dulitlovom
m e t o d o m k o d p r o f . d r. M i e
Mladenovia.
posveujem znaajnu panju.
Nakon, araniranja, hranim
rastvorom meda i vode sa dodatkom
kvasca (ukoliko nemam polena),
kako drutva za startovanje , tako i
odgajivaka, s tim to ovo drutvo
hranim jo 5 dana, sve do zatvaranja
matinjaka.
Ovo je vrlo bitno, jer larvice
moraju biti maksimalno hranjene.
Izraunato je da pele nego-
vateljice posete oko 3500 puta
matinjak, pre nego to bude
zatvoren. Matina larva u razvoju,
nastavlja da se hrani na rezervi
mlea, jo oko 12 sati posle
poklapanja matinjaka. Svake
sedmice premetam pokriveno leglo
u donji nastavak , a otkriveno u
gornji, jer se samo na sau sa
37 SRPSKI P^ELAR
otvorenim leglom nalaze mlade
pele koje mogu da neguju i hrane
dodate startovane larve.
Utopljavanje u klasinom smislu
rei to se ne radi jer su vremenski
uslovi povoljni (tempe-ratura
vazduha je proseno 25 stepeni), ali
se obraa panja da prostor u konici
bude potpuno zaposednut pelama.
Na taj nain stvara se povoljna
mikroklima, kao i uslovima rojidbe,
tako da larva ili lutka nee imati neke
promene u svom razvoju, jer se
snienje temperature negativno
odraava na kvalitet matica. Ako
temperatura varira za 1 stepen ispod
ili iznad 31-38 stepeni, u trajanju od
jednog sata ,vei broj matinih larvi
e uginuti, a ostale iako ive bie
oteene, a vei broj matica koji uspe
da se oplodi, vec nakon mesec dana
pele e promeniti tihom smenom.
Dakle, najvei broj jajovodnih
cevica u jajnicima matice se formira
kod razvoja matine larve na
temperaturi od 33-34 stepena.
Imajui ovo u vidu, oplodnjake
punim mladim pelama, koje se
nalaze na jednom lr- ramu, sa
nepoklopljenim leglom, metodom
stresanja kroz levak, to u potpunosti
obezbedjuje sklop i brojanost pela
za uvanje dodatog matinjaka.
Pripremanje startera, kao i odgaji-
vakih drutava, vrim dan ranije .
Poto sam predhodnog dana u
prvo telo do podnjae stavio 5-6
ramova sa mladim leglom i mladim
pelama, plus ram sa polenom i
otvorenim medom, izvrio sam
prihranu sa rastvorom meda i vode
i polen pogae. Matica se za to
vreme nalazi u drugom telu, iznad
prvog nastavka, na kome je
postavljena hanemanova reetka,
tako da u tom telu ima 3-4 rama sa
leglom i medom.
Presadjivanje larvica vrim
(dulitlovom metodom) pre podne,
oko 10 sati . Starter preuredjujem
tako to vadim svo leglo iz prvog
nastavka i stavjam u nastavak gde
je matica. U prvom delu ostaju
samo dva rama sa polenom i
otvorenim medom.
Iznad prvog nastavka stavljam
duplu ianu mreu, sa letom na
suprotnoj strani. Drugo telo, sa
maticom, vraam na prvo, preko
iane mree, ime donji nastavak
jo vie popunim sa pelama
izletnicama iz gornjeg nastavka.
Pre poklapanja donjeg nastavka,
razmaknem ram polena od rama
meda, da bi stao ram sa startovanim
materijalom. Obavezno donje
drutvo, bez matice, prihranim
preko ram- hranilice koja se nalazi sa
strane.
Kada sam izvrio araniranje
startera, pristupam presadjivanju
larvica na sledei nain: otvaram
konicu u kojoj se nalazi matica
majka sa eljenim osobinama,
uzimam ram na kome je ona poloila
jaja pre tri dana (jednodnevne larve
koje su najbolje za odgajanje
matica).

Izvadjeni ram sa zaleenim
materijalom stavjam na krov konice
pod uglom od 45 stepeni, na koji je
predhodno stavljena pamuna
tkanina koju obilno natopim toplom
vodom. Pored rama sa larvama
,postavim ram (nosa) sa letvicama
na kojima se nalaze poeci
matinjaka i to tako da zvonca
aure budu sa otvorom na gore.
Kod presadjivanja larvica
kineskom iglom, vrio sam oglede i
to:
a) sa dodavanjem kapi mlea na
dno aure;
b) sa dodavanjem kapi meda ;
c) na suvo;
d) duplo-dvogubo -presadjivanje
A)presadjivanje larvica uz
dodatak mlei vrio sam tako to
sam predhodno sakupio mle od
obezmatienog drutva, drei se
saznanja da za odgoj selekcio-
nisanih matica mle ne sme da bude
stariji od 40 sati i pazei da se
prilikom vadjenja ne oteti larva
vrhom igle. Mle sam razblaio
destilovanom vodom, da bi dobio
konzistenciju gueg jogurta.
Nanosio sam ga na dnu aure
tako to sam tapiem promera 3mm
umakao u boicu sa mleom i odmah
uvlaio u matinu auru do samog
dna, to je odgovaralo koliini kao da
sam nekom specijalnom kaiicom
stavio eljenu koliinu.
Poto sam na prvoj letvici , na
kojoj ima 11 aura dodao mle,
pristupam presadjivanju. Vrhom
SRPSKI P^ELAR 38
kineske igle zahvatam larvu i deo
mlei na kome se ona nalazi. Ovaj
posao zavrim za oko 30 sekundi i
odmah pokrivam letvicu mokrom
gazom , da bih isto uradio i sa
drugom. Po zavrenom presa-
djivanju, ram sa startovanim
materijalom stavjam u starter
izmedju rama polena i otvorenog
meda, gde su se mlade pele
uhvatile u grozdove. Uporedo sa
stavjanjem startovanih larvi vrim
prihranu preko ram hranilice i to
iskljuivo rastvorom meda i vode u
koliini od 1 litra .
B) presadjivanje larvica na med
primenjen je u potpunosti isti
postupak kao u predhodnom
sluaju, samo sto se tapi umae u
med , umesto u mle.
C)presadjivanje na suvo kod
ovog postupka prenoenja
jednodnevnih larvi zahvata se mle
na kome one lee na dnu radiline
elije. Nain prenoenja larvica
mnogo mi je zadavao tekoa , sve
do nabavke kineske igle. Larva se
ovim postupkom lako vadi i
prenosi, ali ja prilikom svakog
prenoenja umoim iglu u
destilovanu vodu, tako da se larva
lako skida pritiskom radnog dela
igle,koji blago gura ceo sadraj
napred.
Ranije sam umesto vode koristio
med , ali sam zakljuio da je
destilovana voda bolja, jer se
pokretni deo ne lepi za pero igle.
Presadjene larve se odmah stave u
39 SRPSKI P^ELAR
starter i primeni isti sistem hranjenja.
(slika 1)
Slika 1 Presa|ene larve
Budui da u starteru nema
drugih larvica ,osim onih koje smo
presadili , te iste bivaju izuzetnio
primljene i nahranjene. Nakon 24
sata vadim ram sa larvama i stavjam
ga u odgajivako drutvo sa
maticom, na dalje negovanje, a koje
araniram na sledei nain: dan pre
dodavanja matinjaka stavim u
donji deo plodita maticu i zatvoreno
leglo , i preko njega matinu reetku ,
u gornji deo, medite, stavim svo
otvoreno leglo koje pojaavam sa
jo dva tri okvira otvorenog legla i
pelama na njemu iz druge konice.
Najmladje leglo se stavi u sredinu.
Sledeeg dana , na dva sata pre
dodavanja matinjaka na dogradnju,
iz sredine medita vadim dva okvira
sa otvorenim leglom bez pela. U
nastalo, praznom prostoru se
obrazuje grozd mladih pela, koje
odmah primaju i neguju matine
larve. Drutvo, takodje obilno
prihranim rastvorom meda i vode u
odnosu 1:1. Posle zatvaranja
matinjaka, uzgajivakom drutvu
se dodaje nova partija na dogradnju i
negovanje, jer odgajivako drutvo
stalno dobija mlade pele, poto mu
je ostavjeno celo zatvoreno leglo.
Nova partija matinjaka se dodaje
dva do tri sata posle zatvaranja
predhodne partije , a to je oko 4 -5
dana od stavljanja prve ture.
Napominjem da odgajivakim
drutvima dodajem samo 20- 22
komada startovanih larvi, jer ih
mogu idealno nahraniti i odgajiti, kao
da su proizvedene u prirodnom roju.
Zatvorene, zrele matinjake , vadim
10 dana od dana presadjivanja.
Zbog sigurnosti ih raspore-
djujem u oplodnjake ili nukleuse ,
koje formiram tri dana pre toga na
sledei nain:
Pre nego to stavim rasklopive
ramove u DB oplodnjak, prvo ih
stavim u polumedita da ih pele
delimino napune medom , jer se
pokazalo da pele u malim
nukleusima , ukoliko imaju hranu ne
naputaju ga. (slika 2)
Slika 2 rASKLOPIV POLUMEDI{NI RAM

Ramove vadim zajedno sa
pelama, stavljam ih u nukleuse i
istresem jo mladih pela putem
levka iz drutva koja imaju viak
mladih nezaposlenih pela. Kada
poklopcem zatvorim nukleus u
kome se nalazi vrsta hrana ,
zatvaram leto okretanjem regulatora
na poloaj ventilacije i odnosim u
hladnu prostoriju. Drugog dana
navee stavljam ih u nepravilnom
nizu na stalno mesto, otvaram leta,
kako bi se privikle na njega. Po{to su
se socijalizovale, treeg dana ujutru
dodajem zreo matinjak u sredinu
preklopljenog rama. (slika 3)
Slika 3 Dodat zreo mati~njak
Kroz etiri dana vrim kontrolu
kako su se matice izvele .
Ukoliko je otvor na vrhu
pregrien u obliku pravilnog kruga ,
znau da je sve u redu , a ako je
izgrien sa strane vrlo je verovatno
da su pele ubile maticu. Obino za
12 dana matice budu sparene ,
spremne za prodaju ili zamenu
matica na svom pelinjaku, gde se
moe pratiti njihova nosivost preko
legla , pa ako se pojavi tzv, areno
SRPSKI P^ELAR 40
leglo moe da se posumnja da se
parila u srodstvu. Utvrdjeno je da se
iz takvih jaja izlegu larve koje pele
prepoznaju i jedu , jer su to larve
diploidnih trutova. Zbog toga
oplodnjake nosim na drugi pelinjak,
jer se trudim da odgajim kvalitetne
trutove, mada to nije garancija da e
se matice spariti ba sa njima.
D)duplo dvogubo presa-
djivanjeima dve faze:
Prva-presadjivanje larvica u
nove osnove matinjaka
Druga- odstranjivanje novih u
zapo~ete matinjake na matini
mle na kome je bila prva larvica.
Ovo presadjivanje je poznato pod
imenom duplo dvogubo
presadjivanje . Praksa je pokazala
da se na taj nain dobijaju krupnije
matice i matice bolje nosivosti.
Postupak se sastoji u tome da se
prvo izvri presadjivanje na suvo ili
na mle , ali se u oba sluaja ne
uzimaju larve iz odabranog nego iz
bilo kog zdravog i jakog drutva .
Kada prve larve budu prihvaene,
letvice sa poecima matinjaka se
vade nakon 24 sata i paljivo se
odstrane larvice vrhom drvene iglice
, vodei rauna da se larva ne
probui ili razmae po matinjaku.
Na mesto odstranjenih dodaju se
nove larvice iz konice za
proizvodnju plemenitih larvica
starosti izmedju 6-12 sati , vodei
rauna da se udubljenje u mleu, u
kome je bila primljena larvica ne
poremeti.
41 SRPSKI P^ELAR

KAKO
NAPRAVITI
Dragoslav Ili e
TOP
Borba pelara sa krvolonom mazalicu za ulje, to manju to
varoom je duga i teka, traje bolje. Svi delovi mazalice moraju
decenijama. Da bi tu borbu dobili da budu metalni, jer plastini se
pelari smiljaju razliite naine i zbog prenosa toplote tope.
pronalaze mnoga pomona Sagoreva aktivne materije
sredstva. Varoa je mali neprijatelj moe da se napravi od bakarne
pela, ali veoma opasan, zato je cevice, mada je jo bolje od
ovek ukljuio i teku artiljeriju, prohromske, duine oko 2,5
ukljuio je top. Pravih, dobrih, metara, najmanjeg prenika.
stranih aparata na naem tritu Bakarna cevica se uvija oko
nema. Kada bi ih i bilo bili bi konusnog kalupa petnaestak
preskupi za nae pelare. Ipak mi krugova. Sl. 1
smo snalaljiv narod, opstajemo
kad nam je najtee isto kao i
pela, pa sve to nam treba
uradimo sami. Za one koji nemaju
top evo naina kako da do njega
dou na jeftin i lak nain.
Top se sastoji:
1. Let lampa
2. Boca za aktivnu materiju
3. Sagoreva aktivne materije
4. Zatitnik sagorevaa
Zatitnik sagorevaa se pravi
Veina pelara ima let lampu iskljuivo od prohromskog lima.
kojom vri dezinfekciju konica. U Najbolje i najjeftinije je da se
ovu svrhu mogu da se upotrebe iskoristi lim od starog bubnja ve
kako benzinska tako i plinska let maine. Zatitnik sagorevaa je
lampa. veliine pivske flae, po itavom
Kao bocu za aktivnu materiju obimu ima rupice prenika 3-4
najjeftinije reenje je upotrebiti milimetara, na jednoj strani ima

nosa od paringa preko koga se
uvruje za let lampu, a druga
strana je zatvorena, stim to ima
otvor prenika bakarne cevice
preko koga ona izlazi. Sl. 2
Kada sve ovo imamo pristupa
se sklapanju delova. Prvo se
mazalica za ulje privruje za let
lampu na neki od moguih naina.
Zatim se navoji veeg prenika
bakarne cevice navuku na
gorionik let lampe a slobodni kraj
se zavari na mazalicu za ulje. Sl. 3
Na kraju se postavi zatitnik
sagorevaa i top je gotov. Sl. 4
SRPSKI P^ELAR 42
Topom se tretiranje pelinjih
drutava protiv varoe vri na brz,
lak i jeftin nain, a muka postaje
zadovoljstvo.
VIC!!!
Radi p~elar na p~elinjaku, a `ena
mu pripoma`e. Rade oni i }ute,
kad ga `ena upita:
- Mu`u moj, vidi{li onu rakljastu
bukvu na vrhu brda?
- Vidim - odgovori mu`.
- E, tu je nekad medvedica pala sa
bukve i zaglavila se izme|u raklji;
glava na jednu stranu a rep na
drugu. Zapoma`e ona u nevolji
dok je ne ugleda dr Meda i brzo
pri|e da joj pomogne. Kad vide
bespomo}nu medvedicu, Meda,
uvek spreman na akciju, odlu~i da
iskoristi priliku i zasko~i je.
- Pa, {ta? - upita mu`.
- Pa ni{ta, to je bilo pre ~etiri
godine, a ona i dan-danas krade
p~elarima med i nosi dr Medi -
odgovori `ena.
Dragoslav Ili}[e{
43 SRPSKI P^ELAR

@ALOSNA VRBA
Dragoslav Ili e
SALIX BABYLONICA L.
Red Salicales
Fam. Salicaceae Lindl.
@alosna vrba, jadika
Drvo do 18 m visine sa jako {irokom,
prozra~nom i `ivopisnom kro{njom.
Kora sa izbrazdanom plutom. Gran~ice
~esto do zemlje vise}e, u po~etku vrlo
malo maljave, ina~e gole i maslinasto-
sme|e. Listovi usko lancetasti do
linearnolancetasti, 8 do 16 cm dugi, 1
do 2 cm {iroki, dugo postepeno
za{iljeni ka vrhu;
u osnovi su`eni, po obodu `lezdasto
nazubljeni; odrasli uvek goli s obe st-
rane; otvoreno zeleni na licu a sivo
zeleni na nali~ju. Lisna peteljka oko 8
mm duga sa `lezdama na sebi. Zalisci
jajasti ili lancetasto nazubljeni
i ranoopadaju}i. Rese - mace na dosta
duga~koj peteljci, malo kra}e od li{}a
koje se nalazi pri osnovi vretena mace;
javljaju se zajedno sa li{}em. Mu{ke
mace cilindri~ne, do 4 cm duge i 0,6 cm
u pre~niku.
@ALOSNA VRBA
Mu{ki cvetovi sa `utim anterama,
Raste na barovitim, mo~varnim
dlakavim filamentima pri osnovi i sa dve
stani{tima grade}i ~itave {umice
nektarije.
odnosno hidrofilnu asocijaciju
@enske mace usko cilindri~ne, na do 2
(zajednicu) Salicetum cinereae Zol.
cm dugim i 0,3 cm debelim dr{kama.
Njene dana{nje fitocenoze, me|u-
Za{titne ljuspe `u}kaste i gole, a pri
sobno udaljene na desetine kilometara,
osnovi trepavi~aste, opadaju rano.
svakako su vrlo stare. Rasprostranjena
@enski cvetovi sa malim, sede}im,
je u Evropi, severnoj Africi, Aziji. U Srbiji
zelenim i golim tu~kom i vrlo kratkim
je rasprostranjena do 1.600 metara
stubi}em plodonosi od maja do juna.
nadmorske visine. Gaji se po vrtovima i
Cveta od marta do maja i spada u
parkovima.
odli~ne medonosne i polenonosne
Razmno`ava se semenom i vegetativno
biljke.
reznicama.

POTOVANE KOLEGINICE
I KOLEGE PELARI,Pelar Branko Anti- Gulit
Prvim avgustom je i zvanino
poela, pearska 2008. godina, i
poeleo bih vam svima zdravu,
srenu i mednu 2008. godinu.
Ovo je pravo vreme i da
sumiramo rezultate iz upravo
protekle 2007. godine. Da vidimo ta
je to dobro a ta loe i da ispravimo
sve nedostatke subjektivne prirode
kako nam se te iste greke nebi
ponavljale.
Na narod kae: kako seje
tako e i njati, a prevedeno na
pelarsku terminologiju ono glasi:
kako uzima tako e i vrcati. alost pelara iz okoline Poege, u
Znai sada je pravi trenutak da
nae pele posle vrcanja
suncokretovog meda, tretiramo
protiv varoe i to bi mi pelari rekli
uzimimo tj. sredimo ramove u
ploditu sa dovoljnom koliinom
hrane, a to je 15-20 kg kvalitetnog
meda.
Drage kolege, eleo bih da
ukaem i na onu gorku stranu ovog
naeg slatkog poziva. Naime iz
godine u godinu se dogaaju nemili
dogaaji a mi naalost nikako da
izvuemo pouku iz toga:
-Prilikom doseljavanja pela na
suncokretovu pau, pelinjaci se
SRPSKI P^ELAR 44
Banatski Karaorevac
postavljaju na neadekvatnim
lokacijama, pored strnjita i u blizini
prometnih puteva i naselja, tako da
lokalno stanovnitvo koje se bavi
poljoprivredom esto ima problema
sa pelama, govorim o svom
okruenju odnosi se na atar
Banatskog Karlovca.
-Preveliki broj konica je
stacioniran na ne ba prevelikim
povrinama suncokreta.
Sve ovo napred navedeno
dovelo je i do nemilih dogaaja koji
se ponavljaju iz godine u godinu. Na
ataru na potezu Ivanmajorske vode
nepanjom metanina koji je palio
strnjiku izgorelo je 23 konica. Na
zgaritu je ostala tuna slika garavih
poklopaca. Metanin je nadoknadio
tetu u iznosu od samo 800 Evra,
iako je teta bila mnogostruko vea.
Sva moja nadanja i divna
druenja sa pelarima iz Poege,
Uica, aka, Aranelovca, kune
posete, razmenjivanja iskustva itd.
Pokvarila je zadnja no kada smo
doli da utovarimo konice u kamion.
Ali ne lei vrae, imali smo ta i da
vidimo, mom velikom prijatelju
pelaru Vasi Bojiu koji pelari sa 90-
tak konica LR i DB pokradeno je
desetak plodita iz DB konica.
45 SRPSKI P^ELAR
Vizuelno sve je tu spolja gledano bilo
u redu a unutra jadac. Odmah smo
pozvali policiju koja je napravila
uviaj.
U susednom mestu Torak,
uhvaen je lopov koji je od pelara iz
Aranelovca ukrao 23 konice.
Nadam se da e SUP odraditi svoje i
da e i kradljivac Bojievih konica
biti priveden pravdi.
I zato kolege pelari, ne
KAKO FORMIRATI
PELINJAK Ljubia Mladenovi
Jedan broj na{ih pelara potie iz
pelarskih porodica, nekada je
pelarstvo bilo tradicija odreenih
porodica i to se prenosilo
generacijama sa kolena na koleno,
tako da su njihovi kontakti sa
pelama bili od malih nogu. Tako su
oni od najranijih dana imajui stalne
kontakte sa pelama, i uei od
svojih oeva i deda, postajali iskusni
pelari, iako su po godinama bili
dosta mladi.
Mali problem nastaje kada neko
donese odluku da nabavi nekoliko
rojeva i formira svoj prvi pelinjak.
Tada je veoma vano napraviti pravi
izbor i ne napraviti neku veliku
ostavljajte konice na strnjitima, ne
ostavljajte ih ni na neprimernim
mestima da ne bi smetali lokalnom
stanonitvu kod obavljanja
poljoporivrednih radova. Najbolje je
javiti se lokalnim pelarima i zatraiti
potrebne informacije.
Savetujem pelarima da
obelee nastavke sa unutranje
strane sa imenom i brojem telefona
radi lake identifikacije a ne bi bilo
Leskovac
gre{ku. Tu pre svega mislim na izbor
tipa ko{nice i izbor mesta za novi
pelinjak.
Kada odluite da nabavite pele
odluite se za jedan od tipova
ko{nica koji se kod nas, a i u svetu,
naje{e koriste. Danas u svetu
postoji veoma veliki broj tipova
ko{nica. O tome ovom prilikom ne
bih pisao da na{e pelare poetnike
nebih samo vi{e zbunjivao, ve bih
preporuio samo dva tipa ko{nica
kojima bi pelar poetnik trebao da
pone da pelari.
To su DB i LR ko{nice. Molim
ovom prilikom itaoce, da mi ne
uzmu za zlo {to sam neke druge
 SRPSKI P^ELAR 46
tipove ko{nica ovom prilikom angaovan na mom pelinjaku i
izostavio, ne znai da su lo{ije, ali pored svih mojih obaveza mimo
nesumljivo da ova dva tipa ko{nica, pelarstva, ali je moja ljubav prema
koja su kod nas najzastupljenija, pelama tolika da me je u tome
najvi{e i odgovaraju pelarima odrala 25 godina i tako e biti do
poetnicima. kraja mog ivota.
Takoe bih pelarima po- A da biste i Vi postali pelar,
etnicima preporuio da potrae pored malo novca na poetku, vi{e je
savet starijih kolega pelara u vezi sa potrebno ljubavi prema pelama i
nabavkom svojih prvih rojeva. prirodi. Ipak se novcem ne moe
Za poetak nebih preporuio kupiti ba{ sve, a ako toga ima ostalo
da se nabavi vi{e od nekoliko rojeva, e uz malo truda i rada doi nasvoje
{to e omoguiti pelaru poetniku mesto.
da kroz rad sa ovim dru{tvima u
prvoj godini stekne svoja prva Pa sad pelari poetnici elim
pelarska iskustva, da ustanovi da li vam puno sree.
je alergian na pelinji otrov, da se
oslobodi prvobitnog straha od
kontakta sa pelama, da izbegne
zimske gubitke zbog neiskustva u
tretiranju pelinjih dru{tava itd.
Opet moram naglasiti da je i
ovom prilikom veoma bitan inilac
pomo iskusnog pelara, prijatelja
koji e pruiti potrebne savete u prvoj
godini pelarenja. Nikako ne treba
zanemariti ni edukaciju kroz lanstvo
u nekom od udruenja pelara u
svom kraju. Ovo takoe znai i
edukaciju kroz itanje asopisa o
pelarstvu. Naalost u na{im
asopisima imamo veoma malo
lanaka za pelare poetnike. Zato
bih preporuio i nabavku neke knjige
o praktinom pelarstvu, ovom
prilikom ne bih favorizovao nijednog
autora, u kojoj su obraene osnove
tehnologije pelarenja na njima
pristupaan nain.
Moda sam ja i previ{e
47 SRPSKI P^ELAR

ASOPIS PELAR
POZIVA NA
FAIZAM
Jedan fragment teksta objav- bojama, koje e odavati duh dobrog
ljenog u oktobarskom broju asopisa srpskog pelara i njegovih namera
Pelar pod naslovom Pismo da zdravom sugestijom pronadje put
pelara za oktobar, autora Dejana do ula svih kupaca dragocenog nam
Kreculja u potpisu, uzdrmao je meda. Bez devijantnih prodora do
duhove svih koji su ga proitali a depa potroaa, bez faistikih boja
misle potpuno drugaije. Zdravije i i uticaja na psihologiju mase kojima
racionalnije u svakom sluaju. ispiraju mozgove i vredjaju
Uz duno potovanje onome inteligenciju naroda kojem je dosta
ime se bavi, pomenuti autor je nasilnog nametanja tudje volje.
zaboravio da reklama, osim to Gebels i Hitler su pozivali na
privlai kupca, moe da ga na isti mrnju i osvajake pohode, pa su i
nain i odbije, kao ma sa dve boje koje podseaju na njih
otrice, najblae reeno, kao apsolutno aut. Koka-kola se
bumerang. Samo pominjanje proslavila zahvaljujui svom
Gebelsa i kombinacije boja koje brendu a samo delom sluei se
asociraju na simbole faistike upeatljivim bojama u reklamne
Nemake, u najmanju ruku je svrhe, to ne opravdava niti
morbidno, ma koliko da su takve boje objanjava popularizaciju napitka
privlaile milione sledbenika, nego je ba primereno dejstvu tog
odnosno potroaa. Poziva li to napitka na zdravlje onih koji je
pomenuti autor na faizam? Metode i konzumiraju. Srpski pelar
simboli faizma i paralelno s tim definitivno ne podrava takve
pominjanje monih boja na reklamne strukture, ne ulazei u
etiketama koka-kole, najmanje je pozadinu propagiranja takvih idejnih
potrebno pelarima i medu koji nude reenja na ambalaama za med, niti
konzumentima, pa ni zarad bolje u znanje, odnosno neznanje
prodaje. Reklame na etiketama treba agitatora ideja. Srpski pelar
da u skladu sa pozitivnim svojstvima smatra da med i kupci zasluuju bolje
pelinjeg produkta, budu optimi- i vie, bez mranih senki prolosti i
stine, emotivne i sa puno dobrih komercijale koja se time potapa.
vibracija u porukama, vedrog dizajna
sa prepoznatljivim obelejima i T.D.

ISTINITE PRIE
PELE PRONALE UKRADENI MED
Priao mi je jednom prilikom
pelar iz Poege Vaso Boji:
U sretna vremena sedamdesetih
godina kada je prvi put doseljavao
svoje pele na suncokretovu pau u
Banat, bilo je meda u izobilju. to bi
rekao Lala i keri na rep. Tada je
vaga pokazivala dnevni unos od 12
kg nektara, a moglo se vrcati i do 100
kg meda po konici. Tako smo tih
godina doselili pele u Baaid kod
Kikinde. Konice su bile pune meda.
Prihvatili smo ponudu jednog
metanina da vrcamo med u njegovoj
kui.
Vrcali smo dva dana i dve noi,
punili smo burad i kofe i sve ostale
sudove a nismo vodili rauna o
brojnom stanju. Sudove sa medom
nismo poklopili da bi deo vode ispario
iz meda. Platio sam domainu u
novcu i plus ga nagradio kantom
meda za gostoprimstvo.
Dogovorimo se da sutra doemo
kamionom da utovarimo med i
odvezemo ga za Poegu. Kad smo
sutradan stigli kod domaina imali
smo ta i da vidimo. U tavanu
njegove kue je ulazilo i izlazilo
bezbroj pela stvarajui strahovitu
buku. Unervozio se domain, od
ukuana niko nesme da izae u
SRPSKI P^ELAR 48
dvorite, a mi pomislismo da je doao
neki ogromni roj.
Popeo sam se uz lotre na tavan,
kad tamo ima ta i da vidim. Domain
pozajmio jednu punu kofu meda i
sakrio je na tavan, ali je nije poklopio.
Osetile pele med pa su poele da ga
odnose u svoje konice. Domain je
bio postien, izvinjava se, nezna ta
mu bi, ubi ga sramota. Natovarismo
med u kamion pa ja domainu dado
jo jednu kantu meda, domain se
neka al ga ubedih nekako. Nismo
vie ili u Baaid, ve smo pele selili
u Banatsko Karaorevo, evo ve
punih tridesetak godina, a med
vrcamo kod Branka Antia Gulita, koji
je i zapisao ovu priu.
Branko Anti}-Gulit
Banatsko Kara|or|evo
PELE U KOMINE
Ovog leta primetio je na kolega
Dragan iz Liinog Dola kod
Predejana, da su mu drutva iz dana
u dan sve slabija I slabija. Znao je da
su drutva redovno tretirana od varoe
I da to ne moe da bude razlog tako
drastinom smanjenju broja pela u
drutvima. Danima je razmiljao,
49 SRPSKI P^ELAR
noima nije spavao, ali odgovor na
ovo pitanje nije naao.
Jednog dana posle popijene
kafe kod komije, sluajno je zavirio
u njegove kace u koje komija stavlja
zrelo voe za rakiju i umalo da se
onesvesti. Kace su bile pune mrtvih,
poluivih i ivih pela. Pa pobogu
komija ta je ovo, zato mi
unitava pele? Komija odgovori:
Ma sve mi odnesoe voe, ja ih
samo prepodne zatvorim a predvee
ih pustim da idu. Tako Dragan
strahuje da li e njegovih 100
drutava da prezimi zimu ili ne.
Ljubia Mladenovi
Leskovac
DA LI PELE VOLE
VALERINE
Svi koji poseuju pelarsku
manifestaciju u Kamenovu obilaze I
Pelarsku farmu orevi. Tu su I
mnogobrojne TV ekipe. Prilikom
davanja intervjua televiziji KANAL
IN iz Leskovca, novinar je upitao
najstarijeg orevia: Da li je tana
stara srpska misao da pele ne vole
valerine?.
Ma to uopte nije tano,
naprotiv pele jo bolje napreduju,
odgovori gospodin orevi, a
snimanje je moralo da se prekine jer
su svi prasnuli u smeh.
Ljubia Mladenovi
Leskovac
PITALICA
Kakva je razlika izmeu pele i
pelara?
Pela prvo ubode pa posle otekne,
kod pelara je obrnuto.
PELARIZMI
- Pele bodu, a i pelari vole da
bocnu neto sa strane.
- Vrcaljka je dokaz da i od vrtenja u
krug moe biti koristi.
- Ako eli da ti u ivotu TEE MED
I MLEKO kupi pele I kozu.
- Neki eerom - sole med.
- Ima dve vrste meda, jedan
proizvode pele a drugi pelari.
- Sladak je med a slae su
pelareve keri.
Branko Anti Gulit
Banatsko Kara|or|evo
U SPOS-u je kao u konici sa
lanim maticama, ima mnogo trutova.
- Dr meda lei pelare od vika
para.
- Meda Kvisko radije deli plen sa
medvedicom Milkicom nego sa dr
Medom, sasvim prirodno.
- U itkovcu raste ito, a u SPOS-u
novac, jadan ja ispao sam ovca zbog
novca.
Dragoslav Ili e
 SRPSKI P^ELAR 50

Dajana Lobar, 10 godina

Pelar 3 LR konice
Banatsko Karaorevo
SLATKA SPRAVA

Ala je to ljudi sprava, stvarno strava

Milina bubanj ima sipa praka
Al praka od maslaka.
Kada zavrti kao igra,
Skae, cupka, malo lupka
Zbog te silne lupe
Ukuani svi se skupe
Deda, ujak, striko,
Tu se radi na veliko.
Medni ramovi tu se meu
I to ini ovu sreu.
Baka, brat, tata, mama,
Svak svoj posao radi
Al e kua da se sladi.
Tu sam ja, a i snajka
Pogaate ta sprava je
VRCALJKA
Sreu, zdravlje ona deli
Kada bi med iz nje jeli.
Jeste stvarno ta se udi,
Ja dokaze imam vrste
Da polie svoje prste.