TEHNOLOGIJA, INFORMATIKA I OBRAZO

VANJE
ZA DRUTVO UENJA I ZNANJA
6. Meunarodni Simpozijum, Tehniki fakultet aak, 35. jun 2011.
TECHNOLOGY, INFORMATICS AND EDUC
A T I O N FOR LEARNING AND KNOWLEDGE SOCIETY
6th International Symposium, Technical Faculty aak, 35th June 2011.

UDK: 371.3:004 Struni rad

INOVATIVNI MODELI RADA U OBLIKOVANJU NASTAVNIH

SADRAJA ZA OBRAZOVNI RAUNARSKI SOFTVER
Novkovi Ana1

Rezime: Osnovna odlika savremenog drutva jeste stalna potreba za unapreivanjem,

inoviranjem i usavravanjem u svim oblastima ljudskih delatnosti. Obrazovanje je podruje
koje, takoe, zahteva stalno inoviranje kroz promene u prosvetnim modelima i primenu
novih, interaktivnih modela nastave, promene koje menjaju nain sticanja znanja
uvoenjem informaciono-komunikacione tehnologije, odnosno elektronskog uenja. U radu
se analiziraju inovativni modeli rada u nastavi koji su najzastupljeniji u postojeem
obrazovno raunarskom softveru koji uzima udela u elektronskom uenju, sa ciljem
dijagnostikovanja inovativnih modela nastavnog rada koji nisu zastupljeni u obrazovno
raunarskom softveru, a bili bi primenjivi. Dat je poseban osvrt na etiri inovativna modela
nastave: interaktivnu nastavu, programiranu nastavu, kompjutersko-informativnu nastavu i
nastavu na daljinu, ije odlike ih ine posebno pogodnim za primenu u nastavi putem
obrazovno raunarskog softvera.

Kljune rei: inovativni modeli rada, nastavni sadraj, obrazovni raunarski softver,
elektronsko uenje.

INNOVATIVE MODELS IN SHAPING EDUCATIONAL CONTENT

FOR EDUCATIONAL COMPUTER SOFTWARE

Abstract: The basic feature of modern society is a continuous need for innovation and
improvement in all areas of human activity. Education is an area that also requires
constant inovating through changes in educational models and the use of new, interactive
teaching model, changes that modify the type of education by introducing ICT and e-
learning. The paper analyzes the innovative models of teaching that are most common in
the existing educational computer software, which is concerned with electronic learning,
with the aim of diagnostic of innovative models of teaching which are not represented in
the educational computer software, but could be used. A special attention is given to four
innovative models of teaching: interactive teaching, programmed teaching, computer-
information teaching and distance learning, whose characteristics make them especially
1
Novkovi Ana, profesor razredne nastave, doktorske studije, smer obrazovna tehnologija na
Uiteljskom fakultetu u Beogradu; Osnovna kola Sonja Marinkovi Zemun, e-mail:
ana.jov@hotmail.com
Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Novkovi Ana

suitable for use in teaching through educational computer software.

Key words: innovative models of work, educational content, educational computer

software, e-learning.

1. UVOD
Obrazovanje je podruje koje zahteva stalno unapreivanje i inoviranje, a kao rezultat toga
i prevazilaenje nedostataka dosadanjih dostignua. Koliine znanja u savremenom
drutvu su ogromne, zbog ega je znaajnije omoguiti ueniku da samostalno dolazi do
saznanja i primenjuje ih, nego insistirati na prostom memorisanju injenica koje pojedinac
nije u stanju da primeni u praksi. Znaajan pomak u obrazovnom sistemu uinjen je
pojavom multimedijalnog informacionog sistema, to predstavlja prekretnicu u
obrazovnom sistemu, omoguava bolji kvalitet uenja i pouavanja, kvalitetnije
vrednovanje znanja uenika. U multimedijalnom informacionom sistemu ne prestaje
interakcija uenik nastavnik ve se menjaju njihove uloge. Uenik je sada subjekat
nastave, uenje se individualizuje, dok je nastavnik tu da stvori uslove za uenje i da u
svakom momentu pomogne uenicima.
Kompjuterski ureaji omoguavaju sasvim novu organizaciju nastavnovaspitnog rada,
primerenu individualnim sposobnostima i interesovanjima uenika, zatim osiguravaju bru
i efikasniju emisiju, transmisiju i apsorpciju znanja. (Mandi, 2000; 313)
Razvoj obrazovnih raunarskih softvera koji se mogu upotrebljavati u nastavi dovodi do
podizanja kvaliteta nastave. Upotrebom obrazovnog raunarskog softvera u nastavi (ORS),
zadovoljavaju se uenike razvojne potrebe, jer na taj nain uenici mogu samostalno da
ue, istrauju i stvaraju. Uenici mlaeg kolskog uzrasta brzo ue. ORS im omoguava da
ue koristei sva svoja ula, upijajui iskustvo sveta oko njih.

2. ELEKTRONSKO UENJE
Elektronsko uenje je dosta irok pojam i podrazumeva, pre svega, uenje pomou bilo kog
elektronskog medija. U ovom radu, elektronsko uenje je shvaeno kao uenje putem
raunara, uenje potpomognuto informacionim tehnologijama. Obrazovanje potpomognuto
informacionim tehnologijama sadri (Mandi, 2003: 42):
Kompjuterski podrano uenje
Kompjuterski podrano istraivanje
Uenje na daljinu
Kompjuterski podrano uenje (Computer Based Learning CBL) podrazumeva upotrebu
raunara u uionici, ali i uopte upotrebu raunara u nastavne svrhe. Konstruktivizam i
kognitivne teorije vezane za uvoenje raunara u nastavu doprinele su da se 80tih i 90tih
godina CBL uvede u nastavu. U poetku je, uenje uz pomo raunara podrazumevalo
samo interakciju izmeu uenika i raunara. Od korisnika se zahteva reavanje problema,
dok softver procenjuje nivo steenog znanja, nudi dodatna obavetenja i uputstva, utie na
metakognitivne aktivnosti uenika. Danas se elektronsko uenje uvodi u redovni kolski
sistem, kompjuter posreduje u komunikaciji izmeu nastavnika i uenika. Primarni oblik
interakcije je interakcija izmeu uenika i nastavnika.
Elektronsko uenje ini nastavu oiglednijom, dinaminijom, interesantnijom. Nastava je
individualizovana jer uenik sam odluuje o daljem toku traenja informacija i tempu
uenja. Na taj nain uenik napreduje u skladu sa svojim predznanjima, sposobnostima,
interesovanjima. Kompjuterski podrano uenje unapreuje postojeu tehnologiju uenja,
angauje vie uenikih ula. Kompjuterski podrano uenje podrazumeva upotrebu
obrazovnog softvera, raunarske simulacije, virtuelnu realnost, vetaku inteligenciju uz
podrku multimedije.

3. OBRAZOVNI RAUNARSKI SOFTVER

Softver u oblasti obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i naziva se obrazovni
raunarski softver koji obuhvata programske jezike i alate, odreenu organizaciju nastave i
uenja, koja se bazira na logici i pedagogiji. (Nadrljanski, 1994: 91) Obrazovni raunarski
softver se moe klasifikovati prema razliitim kriterijumima. Jedan od kriterijuma je i
pedagoko-psiholoki, prema kome se ORS deli na softver (Nadrljanski, 1994: 93):
za razvoj vetina i navika
nastavniki programi
programi za modeliranje razliitih situacija
programi bazirani na modelima i metodama igara
programi za samostalno uenje
Raunar se u nastavi moe koristiti u dvema osnovnim funkcijama: a) kao medij za
prenoenje znanja i b) kao medij za ponudu uenja. (Vilotijevi, 2008: 231). Da bi se u
potpunosti izbegao jedan od najveih nedostataka tradicionalne nastave, pasivnost
usvajanja znanja od strane uenika, raunar treba koristiti kao medij za ponudu uenja.
Ponuda za uenje, pored sadraja, treba da se sastoji i od planiranih rezultata i ishoda koje
uenici treba da ostvare savlaivanjem nastavnih sadraja. Sadraji koji se uenicima
prezentuju putem obrazovnog raunarskog softvera treba da odgovaraju realnim
situacijama. Oni ne moraju da budu kopija stvarnosti u svakom pogledu, ali je neophodno
da podstiu uenike da strukturiu znanje.
U pripremi sadraja za ORS, neophodno je bazirati ga na interakciji, omoguiti uenicima
da se aktivno ukljuuju u proces uenja. Vrlo bitna karakteristika, koja se mora
ukomponovati u obrazovni softver je povratna informacija. Osnovna prednost korienja
ORS-a jeste to to on daje brzu povratnu informaciju i tane odgovore, to podstie
motivaciju kod uenika. Kvalitetan ORS treba da omogui trenutno ispravljanje greaka i
utvrivanje usvojenih znanja i steenih vetina.
Softver treba da zadovolji razne tipove linosti dece: vizuelni (voli da vidi), auditivni (voli
da uje) i kinetiki (voli da kroz samostalni rad saznaje). Kombinovanjem teksta, slike i
tona, odnosno multimedijom, obezbeuje da uenje bude interesantnije i zanimljivije, a
napredovanje uenika je bolje. Informacija mora da bude konkretna, osoboena
nepotrebnih nenaunih termina i pojmova, ali prilagoena ueniku odreenog uzrasta.
Obrazovni raunarski softver treba da bude otvorenog tipa, odnosno treba uenicima da
prua mogunost izbora. Motivacija se poveava kada neka osoba ima izvesnu kontrolu nad
uenjem. Lino zalaganje u okviru datog zadatka znaajno za motivisanje i ishod. Poznato
je da uenje postaje intenzivnije kada nastavnici trae saglasnost uenika za proirivanje
delokruga angaovanja. Mogunost izbora je samostalno odluivanje u kom pravcu e ii
istraivanje i reavanje problema, ime se kod uenika razvijaju perceptivne sposobnosti i
logiko miljenje.
Uz pomo ORS-a nastava se individualizuje i prilagoava indidualnim sklonostima,
sposobnostima i interesovanjima uenika. Uenici se razlikuju po svom pristupu uenju i
zato je jedan od najteih zadataka ORS-a da zadovoljiti razliite potrebe svakog uenika.
Uenik informacije prima auditivno i vizuelno i moe u svakom momentu da ponovi
pruenu informaciju, uenik ima laki pristup izvorima znanja to znai da sam upravlja
procesom uenja. Kvalitetan dizajn obrazovnog raunarskog softvera utie na pozitivan
odnos deteta prema raunaru. Uenje pomou raunara omoguuje uenje putem
istraivanja i otkrivanja, razvija: sistematinost, samostalnost, kreativnost, preciznost,
strpljivost, utie na obogaenje socijalne interakcije. (Tomi, Dukovi; 2008:124)
Prilikom kreiranja ORS-a treba potovati didaktike principe: prilagoenost uzrastu,
sistematinost i postupnost, individualizaciju i socijalizaciju, ali najznaajnije je da se
zadovolji princip oiglednosti.

4. INOVATIVNI MODELI RADA

Poslednjih godina nastava se sve ee organizuje kroz nove modele rada, kao to su
programirana nastava, interaktivna nastava, kompjutersko-informativna nastava i nastava
na daljinu, u kojima je esta upotreba raunara. S toga softver treba da zadovolji odreene
kriterijume kako bi se primenio u nastavi.
Programirana nastava podrazumeva uenje po algoritmu. Programirana nastava treba da
ispuni tri zahteva (Vilotijevi; 2008: 87):
razumljivost izlau se bitni elementi sadraja koji su podeljeni na manje celine
koje su logino povezane;
odreenost algoritamska struktura programa treba da omogui savlaivanje sve
sloenijih misaonih radnji;
rezultativnost podrazumeva procenu saznajnih mogunosti uenika i
organizaciju nastavnog procesa koji je prilagoen svakom ueniku.
Prednosti koje programirana nastava ima, a to joj je omogueno kvalitetnim ORS-om
su:
tempo rada je individualan;
ostvarena je individualizacija prema sposobnostima i interesovanjima;
omoguena je stalna povratna informacija;
kod uenika se razvija samostalnost u uenju;
omoguena je racionalizacija nastave.
U interaktivnom uenju, za razliku od tradicionalnog modela, uenici sami kreiraju tok
nastvnog procesa, preuzimaju neke nadlenosti nastavnika, i tako postaju odgovorniji
prema svom uenju. Jedan od nedostataka interaktivnog uenja, kako istie dr Nenad Suzi,
je mogunost interakcije bez direktnog nadzora nastavnika gde moe da se desi da uenici
propuste neki vaan segment gradiva. Nastavnikovo voenje, nadrzor, usmeravanje veoma
je vano, naroito za uenike mlaeg uzrasta (2003: 8). Zato je i prilikom uenikovog
samostalnog korienja ORS-a veoma vana uloga nastavnika.
Kompjutersko-informativna nastava menja ulogu nastavnika. Izlaganje i pojanjavanje
sadraja preuzima ORS, pripremljen od strane ekspertskih timova, dok je nastavniku ostala
organizaciona i savetodavna uloga. Jedan od oblika kompjutersko-informativne nastave
jeste uenje pomou kompakt diskova (pored uenja uz pomo hiper medija, daljinskog
obrazovanja, uenja preko mree, uenje u multimedijalnoj uionici). Kompakt diskovi
treba da zadovolje osnovne didaktike zahteve da bi bili upotrebljivi u uionici. Nastavni
materijali treba da probude interesovanje uenika, da im budu zanimljivi, a opet logiki
strukturisani kako bi misaono aktivirali uenike. Diskovi treba da sadre najosnovnije
informacije koje su potkrepljene primerima, ilustracijama. Za najmlae uenike primerenije
su informacije potkrepljene slikom. Najbitnije je da se ostvari interakcija, da prue
povratnu informaciju. Obzirom da je ova oblast veoma napredovala, po sadanjem
standardu softveri su dostupni i na Internetu ili ih je mogue pokrenuti na serveru bez
potrebe instaliranja.
Obrazovni raunarski softver ima primenu i u nastavi na daljinu (distancnoj nastavi),
najee putem Interneta. Nastava na daljinu podrazumeva prostornu udaljenost nastavnika
i uenika. Da bi ORS zadovoljio potrebe nastave na daljinu, treba da ispuni i neke osnovne
principe nastave na daljinu, kao to su (prema: Vilotijevi, 2008: 218) elastinost (uenje na
bilo kom mestu u bilo koje vreme), prilagodljivost (uenik sam bira sadraje za koje je
zainteresovan), modularnost (gradivo se savlauje u zaokruenim celinama), ekonominost
(mogue je da manji broj nastavnika radi sa veim brojem uenika), orijentacija na
korisnika (polazi se od potreba i mogunosti uenika), korienje savremenih informacionih
i komunikacionih tehnologija (uenici imaju na raspolaganju razliite izvore znanja).
Uporeba ORS-a predpostavlja i osposobljavanje uenika i nastavnika za korienje.
Jednostavnost i funkcionalnost su jako bitni faktori uspenosti u korienju ORS-a.
Dizajneri moraju imati na umu i uzrastne karakteristike kada oblikuju softver. Dizajneri
ORS-a moraju uzeti u obzir ko su korisnici softvera, kakve su njihove sposobnosti za
samostalno uenje, u kakvim didaktikim uslovima se softver koristi, kakva su prethodna
iskustva korisnika. Neophodno je sagledati i sve odlike inovativnih modela nastave koji
potiskuju tradicionalnu nastavu i u skladu sa tim dizajnirati ORS koji e biti u takvoj
nastavi primenjiv. Ne smeju se zaboraviti ni osnovni didaktiki principi koji se moraju
potovati. Stoga u izradu obrazovnog softvera moraju biti ukljueni, pored pedagoga,
didaktiara, metodiara i psiholozi kao i strunjaci koji se bave grafikim dizajnom.

5. PRIKAZ SOFTVERA
U razvoj i distribuciju ORS-a, su se i kod nas, ukljuili mnogi. Situacija je sve bolja to se
tie ponude ali treba dobro odabrati jer ima ogromnih razlika u kvalitetu. U daljem tekstu
bie prikazano nekoliko naih interaktivnih multimedijalnih obrazovnih softvera dostupnih
na CD ROM-ovima, na naem tritu, koji se najee primenjuju direktno u nastavnom
procesu.

Interaktivna biologija
Interaktivna biologija sastoji se iz interaktivnih lekcija koje su u slubi uenja, ali i zabave.
Iskoriene su sve prednosti multimedijalnih raunara (tekst, slika, animacija, zvuk).
Program se sastoji od predavanja koja prate naracija, crtei, fotografije, animacija.
Interakciju ine vebe, odnosno testovi znanja koji korisniku pruaju povratnu informaciju
o steenom znanju.
Prikazani softver zadovoljava zahteve za oblikovanje sadraja interaktivne, programirane,
kompjutersko-informativne nastave, kao i nastave na daljinu. Svi nastavni principi su
ispotovani, osim principa individualizacije, diferencijacije i integracije.
Malo seoce
Malo seoce predstavlja kolekciju interaktivnih igara za razvijanje logike i memorijske
sposobnosti dece, razlikovanje slova i brojeva. Razliite ivotinje u ulozi domaina
komuniciraju sa korisnikom. Zadaci od korisnika zahtevaju prepoznavanje geometrijskih
oblika, boja, predmeta. Tu su i slagalice, bojanke, arkadne igrice.
Prikazani softver zadovoljava zahteve za oblikovanje sadraja interaktivne i programirane
nastave. Nastavni principi oiglednosti i sistematinosti i postupnosti su zadovoljeni, ali
neophodno je zadovoljiti i, pre svega, princip individualizacije, diferencijacije i integracije.

Muni glavom
Edukativna igrica za decu Muni glavom sastoji se od interaktivnih aktivnosti gde je
sadraj podeljen u nekoliko segmenata u okviru kojih su razliite varijante zadataka u cilju
prepoznavanja slova, brojeva, boja, oblika, ivotinja; uvebavanja brojanja, sabiranja,
oduzimanja. dobijaju povratnu informaciju nakon svakog reenog zadatka.
Prikazani softver je pre svega prilagoen programiranoj nastavi, interaktivan je. Zadaci su
prilagoeni individualnim razlikama meu uenicima, ali je neophodno da zadaci budu
raznovrsniji.

Uionica
Uionica je multimedijalno izdanje prilagoeno deci predkolskog uzrasta. Sve lekcije su
grupisane u est tematskih celina (saobraaj, orijentacija u prostoru i prostorni odnosi,
merenje vremena i sl.). Pred korisnicima su ponueni odgovori. Ukoliko je zadatak tano
reen dobijaju se bodovi, a ukoliko se korisnik odlui za pogrean odgovor gubi bodove.
Jedna od celina je i Veliki odmor gde se nalaze igre za oputanje.
Prikazani softver je interaktivan, pristupaan uzrastu uenika. Nedostaje individualizacija i
diferencijacija zadataka. Ukoliko uenik da pogrean odgovor gubi bodove to moe
negativno uticati na motivaciju uenika.

English for kids

Multimedijalni kompakt disk English for kids sadri dvadeset razliitih edukativnih vebi i
igrica koji omoguavaju brzo i lako savladavanje osnovnih rei i alfabeta engleskog jezika.
Rei su razvrstane u tematske celine. Svaka re ima prevod, zvuni izgovor, sliku i kratak
opis na engleskom i srpskom jeziku. Deca povezuju sliice i rei, boje ili sklapaju sliku i
tako kroz igru usvajaju nove rei.
Prikazani softver odgovara interaktivnoj nastavi, sistematian je i postupan, prilagoen
uzrastu uenika. Nedostaje individualizacija i diferencijacija zadataka.

Fizika za osnovnu kolu

Nastavnici mogu ovaj softver koristiti za pripremu nastave, kreiranje domaih zadataka,
teorijskih i raunarskih testova, pripremu takmienja. Sadraj je prikazan u formi
postavljenih pitanja i zadataka koje prate detaljni odgovori i reenja sa kvalitetnim
ilustracijama. Pitanja i zadaci su grupisani po nastavnim oblastima. Program za svaku
lekciju nudi skup pitanja i zadataka, daje odgovore na sva bitna pitanja. Za svaku nastavnu
oblast dati su po jedan teorijski i jedan raunski test za proveru steenog znanja. Softver
sadri i dodatni test namenjen naprednijim uenicima kao pomo u pripremi za takmienja.
Prikazani softver je interaktivan i programiran. Ispotovan je princip individualizacije i
diferencijacije, oiglednosti i apstraktnosti. Ima stalnu povratnu informaciju.

Zanimljive biljke
Program nudi kratak prikaz vie od stotinu biljnih vrsta koje obuhvataju poznatije voe,
povre, cvetnice, drvee i podvodne biljke. Svaku vrstu prate i podaci o njenom stanitu,
rasprostranjenosti, istorijatu i poreklu, fizikim osobinama i slino. U okviru opcije
Zaniljivosti izdvojeni su kratki tekstovi ilustrovani fotografijama, ali i video zapisima.
Prikazani softver nije interaktivan. Izostala je sistematinost i postupnost, kao i
diferncijacija i individualizacija. Osnovni nedostatak softvera je izostanak svesne aktivnosti
uenika. Uenici mogu samo da se informiu, bez mogunosti interakcije sa sadrajem.

Odlika
Sastoji se iz tri interaktivna kviza za proveru znanja iz srpskog jezika, matematike i
poznavanja prirode i drutva. Pitanja se zasnivaju na nastavnom programu za prvi i drugi
razred, a koncipirana su tako da nude etiri odgovora, od kojih je jedan taan. Vreme za
odgovaranje nije ogranieno. Uenik dobija obavetenje da li je odgovor taan. Ne postoji
izbor nivoa teine, ali postoje opcije za pomo.
Prikazani softver je interaktivan, ali su zadaci istog tipa. Nedostaje individualizacija i
diferencijacija. Kviz prestaje ukoliko se uenik odlui za pogrean odgovor, to moe
negativno uticati na motivaciju uenika.

6. OBLIKOVANJE SADRAJA ZA OBRAZOVNI RAUNARSKI SOFTVER

Iz prethodnog prikaza obrazovnih softvera moe se zakljuiti da svi razmatrani
zadovoljavaju tek poneki od zahteva za oblikovanje sadraja koje postavljaju didaktiki
principi i inovativni modeli rada u nastavi. Ni jedan ORS ne zadovoljava sve zahteve.
Postavlja se pitanje ta je potrebno da kvalitetan ORS zadovolji prilikom oblikovanja
sadraja? Kada se susretnemo sa odreenim softverom, moemo ga vrednovati sa vie
aspekata: formativno, sumarno, tehniki i obrazovno. Nastavnike prevashodno interesuje
obrazovno vrednovanje softvera, kako bi zakljuili koliko su potovani kriterijumi
inovativnih modela nastave, kao i didaktiki principi prilikom oblikovanja sadraja.
Obrazvni raunarski softver treba da sadri obrazovno-vaspitne principe. Moe se izdvojiti
nekoliko elemenata koji su od znaaja za oblikovanje sadraja za ORS namenjen mlaem
kolskom uzrastu:
Mogunost zaustavljanja programa u svakom trenutku;
Mogunost separatnog korienja softvera;
itljivost, upotreba razumljivog, itljivog fonta;
Jasne vizuelne predstave;
Realnost grafikih prikaza;
Postojanje obrazloene povratne informacije;
Test znanja;
Izbor razliitih stepena teine u radu sa softverom;
Prijatne kombinacije boja.
Obrazovni raunarski softver treba da potuje sistem didaktikih principa (Vilotijevi;
2000: 395):
Oiglednosti i apstraktnosti (sticanje odreenog fonda injenica pomou ula,
preko kojih se dolazi do apstraktnog miljenja);
Sistematinosti i postupnosti (znanja povezana u logian sistem naunih
injenica, pojmova, zakona);
Pristupanosti uzrastu uenika (izbor sadraja u skladu sa uzrasnim mogunostima
uenika);
Individualizacije, diferencijacije i integracije (prilagoenost razlikama meu
uenicima);
Svesne aktivnosti uenika (uenici stiu znanja svesnim naporom);
Racionalizacije i ekonominosti (maksimalni uinak uz minimalni utroak
sredstava);
Princip naunosti (sadraji se zasnivaju na nauno proverenim injenicama).
U nastavi u kojoj preovladavaju inovativni modeli nastave, za razliku od tradicionalnih,
ORS treba da obezbedi i:
Individualnost (prilagoen potrebama i mogunostima pojedinaca);
Samostalnost;
Stalnu povratnu informaciju;
Da pobudi interesovanje uenika, da im bude zanimljiv;
Sadraji treba da budu logiki strukturisani kako bi misaono aktivirali uenike;
Sadraji treba da budu potrkrepljeni primerima i ilustracijama;
Prilagodljivost (uenik treba sam da bira sadraje po nivoima teine);
Modularnost (sadraj je rasporeen po zaokruenim celinama).

7. ZAKLJUAK
Informaciona tehnologija je veoma mona i postala je jedna od vodeih nastavnih
tehnologojia. Obrazovni softver kombinacijom vie razliitih medija, u korelaciji sa drugim
obrazovnim materijalima znatno poboljava proces uenja. Obrazovni raunarski softver se
u nastavi koristi da bi nastava bila kvalitetnija i svrsishodnija, da bi informacije bile
interesantnije uenicima, lekcije prilagoene potrebama, interesovanjima, mogunostima i
tempu rada uenika, da bi se poveala motivacija i aktivnost uenika. Uenik u nastavi
potpomognutoj ORS-om je odgovorniji za svoje uenje, tei ka dubljem razumevanju,
koristi mnotvo resursa, ima stalnu povratnu informaciju, tei ka viim dostignuima. Puno
je razloga za korienje obrazovnog raunarskog softvera koji svake godine ima sve veu
ulogu u nastavnom procesu, te je stoga veoma vano da se sadraji oblikuju potujui
osnovne didaktike principe i odlike inovativnih nastavnih modela.

8. LITERATURA
Aleksi, V., oki, V., Vujii, M.: Korienje obrazovnog softvera i WEB sajtova u
nastavi stranog jezika, Zbornik radova, Tehnika i informatika u obrazovanju, aak,
7-
9. maja, 2010. 647-652 str.
Aufenanger, S.: Lernen mit den neuen Medien Perspektiven frErziehung und
Unterricht, Vortrag auf dem DGfE Kongre Medien-Generation. Hamburg 1998. str.
1-19.
 Boyle, T.: Designing for multimedia learning, Prentince hall Europe, Hemel
Hempsterd, UK, 1997.
Vilotijevi, M.: Didaktika 1, Narodna kniga, Uiteljski fakultet, Beograd, 2000.
Vilotijevi, M.: Inovacije u nastavi, Vranje, 2008.
Jai, S., Kartal, V., Kosti Z.: Didaktike inovacije u treem milenijumu, Zbornik
radova, Tehnika i informatika u obrazovanju, aak, 7-9. maja, 2010. 207-212 str.
Mandi, D..: Informaciona tehnologija u savremenoj nastavi, Radovi, knjiga II,
Filozofski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2000, 311-318.str.
Mandi, D.: Didaktiko-informatike inovacije u obrazovanju, Mediagraf, Beograd,
2003.
Nadrljanski, .: Obrazovni raunarski softver, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 1994..
Radosav, D., Kaurovi, D., Marui, T.: Interaktivni obrazovni softver za decu
predkolskog uzrasta, Zbornik radova, Tehnika i informatika u obrazovanju, aak, 9-
11. maja, 2008. 90-96 str.
Simovi, D., ukmanovi-Karavidi, M.: E-obrazovanje, Zbornik radova, Tehnika i
informatika u obrazovanju, aak, 7-9. maja, 2010. 761-766 str.
Suzi, N.: Promjene u sistemu obrazovanja: zablude i skretanja, Obrazovna
tehnologija 1-2, 1-15str, 2003.
Tomi, I., Dukovi, Z.: Obrazovni raunarski softver u predkolskom obrazovanju,
Zbornik radova, Tehnika i informatika u obrazovanju, aak, 9-11. maja, 2008. 123-
127 str.

PRIKAZANI OBRAZOVNI SOFTVERI

Interaktivna biologija, Kvark Media
Malo seoce, Dexsoft Multimedia
Muni glavom, 21 Veneti
Uionica, Shine Co
English for kids, Contract
Fizika za osnovnu kolu, Kvark Media
Zanimljive biljke, 2M Produkcija
Odlka, Pokrajac