VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI

SAOBRAAJA

ZVANINA STATISTIKA = OKO 1 - 2%

REALNA STVARNOST = OKO 10 %

Delimian razlog za relativno malo uee vozila u nastanku saobraajnih nezgoda

j
lei u injenici da jje p
ponekad veoma teko utvrditi da li jje nedostatak izazvao
nezgodu ili je posledica nezgode!

ELEMENTI
BEZBEDNOSTI
VOZILA

ELEMENTI AKTIVNE ELEMENTI PASIVNE KATALITIKI

BEZBEDNOSTI BEZBEDNOSTI ELEMENTI
ELEMENTI PASIVNE BEZBEDNOSTI
VOZILA
ISTORIJSK RAZVOJA ELEMENAT PASIVNE BEZBEDNOSTI VOZILA
1944 - Sigurnosni kavez
1959 - Sigurnosni
Si i pojasevi
j i sa tri
t i uporine
i ttoke
k
1964 - Deja sedita okrenuta prema nzad
1966 - Zone guvanja
1967 - Sigurnosni pojasevi za zadja sedita
1968 - Nasloni za glavu na prednjim seditima
1974 - Branici koji upijaju energiju
1974 - Rezervoar za gorivo zatien od sudara
1982 - Zatita kod potapanja vozila
1984 - ABS
1987 - Vazduni jastuk za vozaa
1990 - Ugraeno deje sedite sa jastukom
1991 - SIPS Sastav zatite od bonih udara
1997 - ROPS Sastav zatite kod prevrtanja (C70)
1998 - WHIPS Sastav zatite od trzajnih povreda
1998 - Vazduna zavesa (IC)
2000 - Dvostepeni
p vazduni jjastuci
2003 - IDIS Inteligentni sastav informisanja vozaa
2004 - BLIS Sastav provere mrtvog ugla
2004 - ACC Prilagodljivi tempomat
2006 - PCC Lini komunikator s vozilom
2006 - Aktivna zakretna Bi-Xenon svetla
2006 - CWBS Sastav upozorenja s potporom za koenje
 KAROSERIJA VOZILA

Jednu od najvanijih mera pasivne bezbednosti,

bezbednosti odnosno zatite vozaa i putnika,
putnika
kod putnikih automobila, predstavlja sigurnosna konstrukcija karoserije.

Karoserija putnikog vozila sastoj i se iz tri osnovna dela: dela za smetaj

pogonskog agregata, dela za smetaj putnika i dela za smetaj prtljaga.

Prednji i zadnji deo karoserije treba da Deo za smetaj putnika treba da

budu deformabilni kako bi svojom predstavlja krutu kutiju koja ima znatno
deformacijom pri sudaru priguili veu
otpornost odd ostala l d
dva dela
d l
celokupnu kinetiku energiju i na taj nain automobila.
zatitili srednji deo
Kada je karoserija vozila u pitanju najvei problem je jo uvek zatita putnika
prilikom bonih sudara na raskrsnicama. U novije vreme vre se dodatna ojaanja
vrata ugradnjom specijalnih stubova i nosaa, kao i postavljanje bonih vazdunih
jasruka.

Prilikom projektovanja vozila treba voditi rauna o tome da perednji branik vozila
bude u visini bonog g praga
g kako bi se na tajj nain smanjila
j mogunost
g njegovog
j g g
prodiranja u prostor za putnike.
 SIGURNOSNI POJASEVI

Sigurnosni pojasevi najvaniji su meu elementima pasivne bezbednosti.

bezbednosti Da bi se
ljudsko telo zadralo u seditu pri sudaru, konstruisani su sigurnosni pojasevi koji
imaju zadatak da ljudskom telu ne dopuste da se svojevoljno odvoji od sedita,
odnosno,, da spree
p relativno kretanje
j tela u odnosu na vozilo,, kao i izbacivanje
j tela
iz vozila.

Prvii pojas
P j u svetu
t je
j konstruisan
k t i 1907 godine,
1907. di alili tek
t k
posle Drugog svetskog rata poeo je vie da se koristi
u avionima. Meutim, 10. jula 1962. godine veanin
Nils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri
take namenjen za putnike automobile.

Bohlinov pojas se od dananjeg,

dananjeg kome su dodati
"pirotehniki zatezai" kako bi bre priljubio telo
putnika uz sedite, mnogo ne razlikuje. Bili su to
pojasevi privreni na dve take.
10. jula 1962. godine vedanin Nils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri take.
Nils Bohlin roen je 1920. U dvadeset drugoj zaposlio se u SAAB-u u avio sektoru. Petnaest
godina je izuavao avionske nesree,
nesree traio nain kako da spase pilote.
pilote Ispitivao je
padobrane, tadanje pojaseve, katapultirao ljude iz aviona zajedno sa pilotskim seditem. A,
onda 1955. godine prelazi u Volvo, jer je tadanji direktor smatrao da oni kao proizvoai
automobila moraju da nau nain ako ne da sauvaju ljudski ivot u saobraajnom udesu,
bar da uine da sve povrede budu manje.
Bohlinov pojas se od dananjeg, kome su dodati "pirotehniki zatezai" kako bi bre priljubio
telo putnika uz sedite, mnogo ne razlikuje. Prvi pojas u svetu je, inae, konstruisan 1907.
godine ali tek posle Drugog svetskog rata poeo je vie da se koristi u avionima.
godine, avionima Bili su to
pojasevi privreni na dve take. esto su povreivali ljude. Kada vozilo udari u prepreku
telo vozaa nastavlja da se kree napred, sudara se sa volanom, prolee kroz vetrobransko
staklo, ili voza udara glavom u krov. Snaga udara, koja se tada javlja, je izmeu 3.000 i
5.000 kilograma. I nju bi trebalo pojas da zadri. Dananji to uspeva. Analize 28.000
saobraajnih udesa, u vremenu kad je poela vea propagnada korienja pojaseva,
pokazale su da je u vie od polovine sluajeva pojas odigrao svoju ulogu, spasao je ivot
oveku ili umanjio povrede.
oveku, povrede
Ne bi trebalo, meutim, zaboraviti, da tada pojasevi jo nisu bili tako savreni kao danas, da
mnogi nisu znali kako se oni pravilno koriste. Jedan francuski lekar u svojoj doktorskoj
disertaciji, u to doba, odbranio je pojas dokazavi da samo ako pravilno nije nameten moe
da teti. Tanije, mnogi su ga samo prikopavali, nisu ga dovoljno zatezali, smatrajui da ih
on sputava. Dananji pojasevi se podevaju sami prema vozau, putniku, dovoljno su
zategnuti, a da pri tom ne ograniavaju kretanje tela. Potrebno je samo da se podesi njihova
visina kako bi dijagonalni kai iao tano preko sredine ramena,
visina, ramena preko kljune kosti.
kosti
Izvor:
Ugradnjom i korienjem sigurnosnih pojaseva spreava se, pri sudaru vozila, udar
glave u vetrobransko staklo, grudnog koa u toak upravljaa ili instrument tablu i
kolena u donji deo instrument tablu.
tablu

Pravilna putanja sigurnosnog pojasa kod vezanja trudnice

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI SIGURNOSNIH POJASEVA

Sigurnosni pojasevi na naduvavanje.

 VAZDUNI JASTUCI
Ideja o primeni vazdunih jastuka javila se poetkom prolog veka, ali
eksperimentima se poelo jo 70- tih godina. Tada je njegova primena bila skopana
sa mnogo potekoa a problem je bio to se otvarao samo prilikom frontalnih
sudara. Meutim ve 1975. godine pojavili su se veoma pouzdani sistami vazdunih
jastuka koji su se aktivirali elektronski.

Pri sudaru vazduni jastuk uz pomo jednog (senzora), u roku od 30 do 50

milisekundi, impulsno biva izbaen iz glavine upravljaa ili prednjeg dela i naglo se
puni p
pu plinom,
o , najesce
ajesce vazduhom.
a du o Da abbi se os
osiguralo
gu a o a
aktiviranje
a je pu
punjenja
je ja vazdunog
a du og
jastuka, u vozilo se uglavnom ugraduju dva senzora, u braniku i u pregradi izmeu
motornog dijela i prostora za putnike.
Da bi sigurno doekao i zatitio putnike vazduni jastuk ostaje potpuno napunjen
oko 0,5 sekundi a nakon toga se prazni.

Nedostatak jje vazdunih jjastuka u tome to se nakon jjedne uporabe

p vie ne mogu
g
upotrebljavati. Znai, mora se ponovno ugraditi jastuk sa svim elementima. Vazduni
jastuci ne mogu se ugraivati u vozila koja su u eksploataciji, odnosno u vec
registrovana vozila, dok je njihovo ugraivanje u nova vozila skupo.
U poetku vazduni jastuk se postavljao samo u toku upravljaa tako da je titio
grudi i glavu,
glavu neto kasnije se poeo postavljati i ispod instrument table kako bi titio
kolena, da bi se u novije vreme poelo sa njihovom ugradnjom u vrata kako bi
pruao zatitu prilikom bonih sudara.
 NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI VAZDUNIH JASTUKA

Nisu svi ljudi jednako graeni,

graeni pa se i vazduni jastuci razvijaju kako bi pruili
adekvatnu razinu sigurnosti u zavisnosti o osobinama putnika. Tehnoloka reenja
omoguavaju prepoznavanje razliitih visina i teina putnika, jesu li vezani
sigurnosnim pojasom i sede li u neuobiajenom poloaju pa se tek onda aktiviraju

Dvostepeni vazduni jastuci

 NASLONI ZA GLAVU

Prii eonim
P i sudarima
d i vozila
il telo
t l i glava
l vozaa
i putnika
t ik bivaju
bi j odbaeni
db i prema
napred, a zatim unazad. Zamah glave unazad, u povratnom hodu, moe kod vozaa
i putnika izazvati opasne povrede vrata i vratnih prljenova.

Kada na zadnju stranu vozila naleti drugo vozilo dolazi do obrnutog procesa.
procesa Sedite
vozaa zadrava telo, glava biva odbaena prema nazad, pri emu dolazi do
povrede vratnih prljenova i vrata. Upravo u takvim situacijama dolazi do izraaja
naslon za glavu koji moe spreiti zamah glave unazad i apsorbovati kinetiku
energiju glave.
 NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI NASLONA ZA GLAVU

Sistem Saab Active Head Restraint (SAHR), reaguje na sudar mehanizmom koji
pomie naslon za glavu. Mehanizam gura naslon prema napred kako bi pratio glavu
putnika i tako ih dri blizu glave spreavajui povratak unazad.
unazad
 SPOLJANA BEZBEDNOST AUTOMOBILA

Zahvaljujui konstantnom unapreivanju standarda bezbednosti, posledice sudara

dva automobila su umnogome ublaene. I peaci su profitirali jer su neki
proizvoai instalirali haube koje iskau
iskau kada senzori registruju eventualni kontakt,
kontakt
tako da ne dolazi do udarca u blok motora.
 ELEMENTI AKTIVNE BEZBEDNOSTI
VOZILA

Elemente aktivne bezbednosti vozila ine oni ureaji i sistemi na vozilu zbog ijeg
loma, neispravnosti ili otkazivanja moe nastati saobraajna nezgoda. U ovu grupu
elemenata
l t spsdaju:
d j
 UREAJ ZA UPRAVLJANJE
Osnovni zadatak ureaja za upravljanje je obezbeivanje stabilne i postojane veze
sa upravljakim
lj ki tokovima.
t k i P d toga,
Pored t zadatak
d t k ovog ureaja
j je:
j
Odravanje pravca
Manevrisanje vozilom
Lako upravljanje
Spontano vraanje upravljakih tokova u pravolinijski poloaj
Amortizacija udara.

Uticaj ureaja za upravljanje na bezbednost saobraaja ogleda se preko sledeih

elemenata:

Veliina poluprenika okretanja i ugla zakretanja upravljakih tokova

Istroenost delova prenosnog sistema postojanje zazora, slobodan hod
Usmerenost upravljakih tokova,
Izbalansiranost upravljakih tokova,
Vrsta prenosnog mehanima
Uticaj na teinu posledica
 UREAJ ZA ZAUSTAVLJANJE
Osnovne karakteristike ureaja za zaustavljanje koje su od znaaja za bezbednost
saobraaja
b j odnose
d se pre svega na:
Efikasnost
Pouzdanost i
Stabilnost pri koenju

Pod efikasnou podrazumeva se mogunost izvrenja osnovnog zadatka ovog

sistema koj podrazimeva:

Zaustavljanje vozila na odreenom rastojanju

Trajno koenje u mestu i
Dugotrajno koenje na putevima sa duim nagibom.

Osnovno merilo efikasnosti ureaja za koenje je duina zaustavnog puta vozila pri
koenju.
Osnovno merilo efikasnosti ureaja za koenje je duina zaustavnog puta vozila pri
koenju koja zavisi od:

Brzine kretanja vozila

Vrste i stanja
j kolovoza
Vrste i stanja pneumatika
Reakcionih sposobnosti vozaa
Vrste prenosnog mehanizma

Da bi ostvario svoju osnovnu funkciju, sistem za koenje treba da obezbedi:

Pouzdan rad
Odvojeno dejstvo na prednje i zadnje tokove
Brzo aktiviranje
R
Ravnomerne sile
il kkoenja
j na svim
i ttokovima
k i
Stabilnost vozila pri koenju
Maksimalno koenje bez blokiranja
 PNEUMATICI
Posmatrano sa aspekta bezbednosti saobraaja pneumatici treba da obezbede:

Prenoenje pogonskih i koionih sila na kolovoznu povrinu

Stabilnost vozila u svim situacijama
Bezbedno u pravljanje vozilom
Udobnost pri vonji
Veliku pouzdanost pri kretanju

Najei nedostaci pneumatika koji dovode do saobraajnih nezgoda ogledaju se u

sledeem:

Nedovoljan pritisak
Oteenja nastala kao posledica udara u otre ivice
Probiljanje ili eksplozija
Istroenost pneumatika
 UREAJI KOJI OBEZBEUJU VIDLJIVOST

Preko 95 % informacija bitnih za bezbedno upravljanje vozilom voza prima putem

ula vida. U ureaje koji obezbeuju vidljivost ubrajaju se:

Ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost (kabina, stakla, ogledala, perai,

brisai i sl.)
Ureaji za osvetljavanje puta (glavna svetla, za vonju unazad)
Ureaji za oznaavanje vozila (poziciona, gabaritna, parkirna, rotaciona svetla)
Ureaji za davanje svetlosnih znakova (stop svetla i pokazivai pravca)
 ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA

Pod
P d ergonomijom
ij vozila
il podrazumeva
d se mogunost
t prilogoavanja
il j unutranosti
t ti
vozila individualnim karakteristikam vozaa. Konstrukcija vozila treba da je
prilagoena najveem broju vozaa i da omoguava individualno podeavanje
sobzirom na dimenzije vozaa a sve u cilju:

Bolje vidljivosti i preglednosti iz vozila

Veeg konfora
Udobnog sedenja
Lakeg upravljanja
Boljeg prilaza i korienju komandi i ureaja
V zvune
Vee i ttoplotne
l t izolacije
i l ij
Smanjenog uticaja vibracija
Manjeg zamora vozaa

Najvaniju ulogu u obezbeenju ergonomije vozila ima sedite vozila.

KATALITIKI ELEMENTI VOZILA
 KONCEPT BEZBEDNIJEG VOZILA

1. Inteligentnija vozila oprema za komunikaciju sa ostalim elementima

2
2. Ugradnja novih elektronskih sistema
3. Poboljavanje stabilnosti vozila, efikasnosti va
Pobolj vanih sistema
4. Poveanje bezbednosti u uslovima no
Pove none i smanjene vidljivosti
5. Primena elektronskih navigacionih sistema
6. Poveanje efikasnosti pasivnih elemenata bezbednosti
Pove
7. Olakano upravljanje
Olak p j j vozilom p povoljnija
j j mikroklima u vozilu
8. Smanjenje zagadjenja okoline
9. potronje goriva i sl.
Smanjenje potro sl.

OSNOVNI CILJ SMANJENJE ZAHTEVA KOJE SAVREMENI SAOBRAAJ

POSTAVLJA PRED VOZAA