dizel motora

Sadržaj toksičnih komponenti i dimnost produkta sagorevanja kod dizel motora

uglavnom zavisi od :
načina obrazovanja smeše
konstrukcije motora
načina dovodjenja goriva
ugla predubrizgavanja
režima rada motora

Način obrazovanja smeše (podeljeni i jedinstveni prostor za sagorevanje) jako utiče na

toksičnost produkata sagorevanja kod dizel motora, a što se o b j a š nj a v a :
u vihornoj komori i predkomori proces sagorevanja se izvodi sa umanjenim :

u odnosu na osnovni prostor za

temperaturama
koeficijentu sadržaja vazduha 
sagorevanje
u osnovnom prostoru za sagorevanje :
se proces sagorevanja izvodi pri ne tako visokim temperaturama

da se kod dizel motora sa podeljenim prostorom za sagorevanje obrazuje manje azotovih

oksida NOx nego kod motora sa jedinstvenim prostorom za sagorevanje
Takodje, dizel motori sa podeljenim prostorom za sagorevanje u produktima sagorevanja
imaju :
manji sadržaj produkata nepotpunog sagorevanja CO i CxHy
relativno malu dimnost
što nastaje usled boljeg dogorevanja CO, CxHy i čadji u osnovnom prostoru za sagorevanje
 dizel motora

Toksičnost i dimnost dizel motora sa jedinstvenim prostorom za sagorevanje zavisi

uglavnom od :
intezivnosti vrtložnog strujanja svežeg punjenja u prostoru za sagorevanje
usaglašenosti parametara mlaza goriva sa parametrima prostora za sagorevanje
finoće razbrizgavanja goriva
Dizel motori sa slojevitim obrazovanjem smeše imaju povećan sadržaj ugljenmono-
ksida CO i ugljovodonika CxHy  što je naročito izraženo na režimima starovanja i
zagrevanja
toksičnosti i dimnosti jednog dizel motora sa:
jedinstvenim prostorom za sagorevanje komora u klipu
podeljenim prostorom za sagorevanje
D%
CxHy
ppm 20 komora u klipu
podeljen
NOx komora u klipu 10 prostor
600
ppm 0
400 podeljen 1400 2200 2800 n min-1
200 prostor
1600
komora u
1200
klipu 1400 2200 2800 n min-1 Dimnost produkata sagoreva-nja
kod dizel motra definiše se
800 CO
%
optičkom gustinom D  koja se
400
podeljen komora u klipu odredjuje metodom prosvetljavanja
prostor 0.04
0.02
podeljen
prostor
produkata sagorevanja i izražava se
1400 2200 2800 n min-1
0 u%
1400 2200 2800 n min-1
 dizel motora

Osnovna konstruktivna karakteristika motora SUS je stepen sabijanja 

Uticaj stepena sabijanja  na toksičnost produkata sagorevanja uglavnom se izražava preko stepena
zagrejanosti (temperature) svežeg punjenja
Uvećanje stepena sabijanja  dovodi do :
povećanja temperature svežeg punjenja
poboljšanja obrazovanja smeše  naročito na malim opterećenjima i brojevima
obrtaja
povećanja ”mrtvih zona” u prostoru iznad klipa
dovodi do umanjenja sadržaja ugljenmonoksida CO u produktima sagorevanja
MEĐUTIM
da ne bi došlo do povećanog sadržaja azotovih oksida NOx  usled povećane zagrejanosti
svežeg punjenja
usaglašava se intezitet vrtložnog kretanja
svežeg punjenja sa parametrima
ubrizgavanja goriva
TAKOĐE
Usled pojave ”mrtvih zona” (prostora u kojima se vazduh skoro i ne koristi za
sagorevanje goriva) može se pojaviti i povećan sadržaj ugljovodonika CxHy u produktima
sagorevanja
 dizel motora

Upravljanje procesom dovodjenja goriva obično se izvodi promenom pritiska

ubrizgavanja
Sa povećanjem pritiska ubrizgavanja uz:
nepromenjene otvore brizgaljke moguć je kasniji početak ubrizgavanja
zadržavanje količine i kraja ubrizganog goriva
što umanjuje maksimalnu
temperaturu i sadržaj azotovih
oksida NOx u produktima
sagorevanja
Za slučaj podbrizgavanja goriva (ubrizgavanje posle naleganja igle brizgaljke
na svoje sedište ) u cilindar se :
ubrizgava dopunska količina goriva usled nepotpunog sagorevanja u produktima
ubrizgana količina goriva se loše razbrizgava sagorevanja raste sadržaj :
proces sagorevanja se produžava tokom procesa širenja
ugljenmonoksida CO
ugljovodonika CxHy
Posle naleganja igle na svoje sedište : čadji

u prostoru ispod igle zagrevaju se mehurići gasa

CxHy
zagrjan gas istiskuje gorivo iz tog prostora u prostor za sagorevanje ppm
u prostoru za sagorevanje se formira bogata smeša u toku procesa širenja 500
nastaje nepotpun proces sagorevanja 400

Praksa je pokazala da sadržaj ugljovodonika CxHy u produktima sagorevanja zavisi od 300

veličine zapremine ispod igle brizgaljke Vi : 200
Vi
0.4 0.8 1.2 1.6
 dizel motora

Veličinom ugla predubrizgavanja definiše se :

veličina prvog perioda procesa sagorevanja  indukcionog perioda (perioda kašnjenja palenja)
količina goriva ubrizgane za vreme indukcionog perioda
dužinu difuzionog procesa sagorevanja

Ako se predpostavi da se umanjuje ugao predubrizgavanja pu , tada se :

umanjuje i veličina indukcionog perioda I
umanjuje količina goriva koja se ubrizgava za vreme indukcionog perioda VI (do nastanka aktivnog
procesa sagorevanja)
raste uloga difuzionog procesa sagorevanja
raste dimnost produkata sagorevanja
obrazovanje azotovih oksida NOx se usporava (zbog umanjenja temperature procesa sagorevanja)
ZAPAMTI prikaz uticaja ugla predubrizgavanja
Pri umanjenju upla predubrizgavanja  :
pu
I

raste dimnost produkata

prehranjivani
20
VI
sagorevanja D 100 prehranjivani 10 usisni
pu
pogoršava se 80
ekonomičnost 40 30 20 10 SMT -10
pogoršavaju se energetski 60 D%
pokazatelji motora
usisni usisni
40 20
20 10 prehranjivani
pu pu
40 30 20 10 SMT -10 40 30 20 10 SMT -10
 dizel motora

Pri uvećanju opterećenja dizel motora ( pe> 0.4 0.5 MPa ) dolazi do :
obogaćenja smeše
pogoršanja procesa sagorevanja
porasta sadržaja ugljenmonoksida CO
naglog porasta dimnosti
obrazovanje azotovih oksida NOx se usporava (ili čak prestaje)  a što se objašnjava pojavom oblasti
(zapremina) u prostoru sagorevanja u kojima praktično nema elementarnog kiseonika O2

U oblasti malih i srednjih opterećenja odlučujući je uticaj

temperature na formiranje azotovih oksida
uticaja opterećenja na toksičnost jednog četvototaktnog dizel
motora
D%
60 NOx
mg/l
40
4
20
2
pe pe
0
0.1 0.3 0.5 0.7 0.9
0.1 0.3 0.5 0.7 0.9

CxHy CO
mg/l %
1.0 0.2
0.5 0.1
pe pe
0 0
0.1 0.3 0.5 0.7 0.9
0.1 0.3 0.5 0.7 0.9
 dizel motora

Pri uvećanju broja obrtaja dizel motora dolazi do :

sniženja dimnosti do postizanja 2000 o/min  usled poboljšanja obrazovanja smeše

porasta dimnosti posle dostizanja 2000 o/min  usled nedostatka vremena za izvodjenje
potpunog proce-
Kod dizel motora sa komorom za sagorevanje u klipusa: sagorevanja
dimnost produkata sagorevanja na nižim brzinskim režimima je veća za 1.5 2 puta u
odnosu na nominalni brzinski režim  a što se objašnjava da pri umanjenom broju obrtaja :
pogoršava se proces razbrizgavanja goriva
pogoršava se proces mešanja goriva sa vazduhom
čadj koja se obrazovala u zonama sa bogatom smešom dolazi relativno kasno u
zone sa viškom kiseonika ne uspeva da sagori tokom procesa širenja

zato je u oblasti malih brojeva obrtaja potrebno ograničiti dovod goriva i na taj način izvesti odgovarajuću
korekciju karakteristike oslobadjanja toplote

U režimima ubrzavanja motora (naročito kod prehranjivanih motora) dolazi do :

kratkovremenog obogaćenja smeše

znatnog porasta dimnosti produkata sagorevanja
a prisutno je i neznatno uvećanje kocentracije CO, CxHy i Nox u produktima
sagorevanja
 dizel motora

uticaja broja obrtaja na toksičnost jednog četvototaktnog

dizel motora
D NOx
% mg/l
60 6

40 4

20 2
0 0
1300 1700 2100 2500 n min-1 1300 1700 2100 2500 n min-1

CxHy CO
mg/l %l
1.0 0.2

0.5 0.1

0 0
1300 1700 2100 2500 n min-1 1300 1700 2100 2500 n min-1
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

Najveće teškoće za umanjenje ekoloških pokazatelja kod dizel motora vezane su za :

umanjenje sadržaja azotovih oksida Nox u produktima sagorevanja
umanjenje dimnosti ( tvrdih čestica ) u produktima sagorevanja
U cilju smanjenja toksičnosti i dimnosti produkata sagorevanja kod dizel motora moguće je delovati u pravcu :

usavršavanja procesa obrazovanja smeše i sagorevanja

povećanje kvaliteta goriva
održavanje tehničkog stanja motora
rcirkulacija produkata sagorevanja
katalitička neutralizacija produkata sagorevanja
ostranjenja čadji i tvrdih čestica iz produkata sagorevanja

Putem uticaja na proces obrazovanja smeše i izvodjenje procesa sagorevanja deluje se na :

umanjenje dimnosti produkata sagorevanja

umanjenje sadržaja ugljenmonoksida CO i ugljovodonika CxHy u produktima sagorevanja
veličinu energetskih i ekonomskih pokazatelja motora
intenzifikacija procesa sagorevanja dovodi do :

uvećanja maksimalna tmperatura izvodjenja radnog ciklusa

uvećanja sadržaja azotovih oksida NOx u produktima sagorevanja
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

za umanjenje toksičnosti produkata sagorevanja kod dizl motora neophodno je :

umanjiti period zakašnjenja palenja
za vrme perioda zakašnjenja palenja ubrizgati osnovni deo
goriva
na ovaj način omugućuje se da se proces sagorevanja :
izvede u toku druge faze procesa sagorevanja
da se sagorevanje izvede sa ne teko velikim brzinama
da se intezivno izvedu završne faze procesa sagorevanja

da sniženje toksičnosti produkata sagorevanja se može dobiti :

putem prehranjivanja
uz uvećanje stepena osiromašenja smeše  min= 2

Uvećanjem cetanskog broja goriva :

umanjuje se period zakašnjenja palenja

umanjuje se maksimalni pritisak procesa sagorevanja
umanjuje se stepen porasta pritiska  mekši rad motora
ima za posledicu da :
na malim i srednjim opterećenjima se umanjuje sadržaj ugljoodonika CxHy i azotovih
oksida NOx
na velikim opterećenjima (u nekim slučajevima ) se povećava dimnost produkata
sagorevanja
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

Povećanim sadržajem lakših frakcija u gorivu :

poboljšava se isparavanje goriva

ostvaruje se ravnomerniji sastav smeše u prostoru za sagorevanja
što dovodi do :
sniženja dimnosti produkata sagorevanja
umanjenja sadržaja ugljovodonika u produktima sagorevanja CxHy
Dodavanjem gorivu antidimnih komponenti (na bazi barija, mangana, tetraetilolova  u količini do 1%) moguće
je pri velikim opterećenjima :
do nekoliko puta umanjiti dimnost produkata sagorevanja
umanjiti u produktima sagorevanja sadržaj aldehida i benzapirina  osnovnih kancerogenih
materija u produktima sagorevanja
Praksa je pokazala da se dodavanjem alkohola dizel gorivu postiže :
znatno umanjenje dimnosti
umanjenje sadržaja ugljenmonoksida CO
umanjenje sadržaja azotovih oksida NOx
sadržaj ugljovodonika CxHy jako raste
Korišcenjem gasovitog goriva kod dizel motora ( u bifuel verziji  gazodizel ) može se reći da se bitno
umanjuje dimnost produkata sagorevanja
na malim i srednjim opterećenjima  pri radu sa siromašnom smešom :
raste sadržaj ugljenmonoksida CO
raste sadržaj ugljovodonika CxHy
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

Pri radu motora na punim opterećenjima opaža se povećan sadržaj azotovih oksida
NOx

dimnost kod gazodizela je bitno manja od dimnosti kod dizela

sadržaj ugljovodonika CxHy i azotovih oksida NOx umanjuje se sa uvećanjem količine ”pilotne” doze dizel
goriva  ubrizgane količine dizel goriva

Intezitet dimljenja i sadržaj toksičnih komponenti u produktima sagorevanja jako

zavisi od :
tehničkog stanja sistema za napajanje gorivom
podešenosti sistema za napajanje gorivom
nedopustivo je :
podbrizgavanje goriva
nepravilna podešenost pritiska početka procesa ubrizgavanja
nepravilno naleganje igle brizgaljke
i slično
Veliki uticaj na dimnost i toksičnost produkata sagorevanja kod dozel motora ima
stepn zagrejanosti (toplotno stanje) rasprašivača brizgaljke za gorivo
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

Zagrevanje rasprašivača brizgaljke više od 180 200 oC dovodi do :

začepljenja rasprašivača
pojave razičitog procesa ubrizgavanja preko pojedinih otvora brizgaljke
narušavamnja karakteristike ubrizgavanja
u ovakvim slučajevima povećava se dimnost i toksičnost produkata sagorevanja

Porast sadržaja toksičnih komponenti u produktima sagorevnja može nastati i usled :

umanjenja kompresije gubitku zaptivenosti ventilskog sistema

umanjenja punjenja cilindra zaprljanosti prečistača za vazduh

Takodje, povećan sadržaj toksičnih komponenti u produktima sagorevanja nastaje i pri :

prekomernoj pohabanosti cilindarskih košuljica motora

prekomernoj pohabanosti klipnih prstenova
na ovaj način :
u prostor za sagorevanje dospeva velika količina sredstva za
podmazivanje
uvećava se sadržaj benzapirina u produktima sagorevanja za 8 10 puta
pravilnom eksploatacijom i održavanjem moguće je smanjiti opštu toksičnost za 30 
40%
 dizel motora

POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

Recirkulacija produkata sagorevanja ima najveći efekat na :

malim opterećenjima
srednjim opterećenjima
pri čemu veći efekat ima kod jedinstvenih nego kod podeljenih prostora za sagorevanje

Pri velikim opterećenjima recirkulacija produkata sagorevanja dovodi do :

povećanog sadržaja ugljenmonoksida CO u produktima sagorevanja
umanjenja indikatorskog koeficienta korisnog dejstva  i
Umanjenje sadržaja toksičnih komponenti u produktima sagorevanja može se izvoditi i ubrizgavanjem vode :

u usisni kolektor
u cilindar
ubrizgavanje vode se može izvoditi :
zajedno sa gorivom  u vidu emulzije goriva i vode
odvojeno

Pri ubrizgavanju vode do 30% ( posmatrano maseno) moguće je :

umanjenje kocentracije azotovih oksida NOx za 2.5 puta
neko umanjenje dimnosti i kocentracije ugljenmonoksida CO
dodavanje vode u cilju umanjenja sadržaja NOx prati niz praktičnih teško-ća koje se povezuju sa mogućnosti :

zamrzavanja
korozije
povećanog habanja nekih elemenata motora
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVANJA

Pri katalitičkoj neutralizaciji produkata sagore-

katalizator
vanja :
produkti sagorevanja se prevode preko (kroz) katalizator
katalizator ubrzava oksidacione procese u produktima sagorevanja

kao rezultat odvijanja oksidacionih

procesa dolazi do transformacije :
CO2
ugljenmonoksida CO u ugljendioksid CO2
ugljovodonika CxHy u ugljendioksid CO2 i vodenu
paru H2O
H2O

i razlaganja redukcije
N2

azotovih oksida NOx u elementarni azot N2 i kiseo-
nik O2
CO
CxHy Za efikasnu neutralizaciju produkata sagorevanja kataliza-tor
NOx treba da je zagrejan (radno sposoban) na temperaturu veću od
300oC
Radno sposobnim katalizatorom je moguće umanjiti :
kocentraciju ugljenmonoksida CO za 85
kocentraciju ugljovodonika CxHy za 75 80%
90%
zbog postojanja kiseonika u produktima
sagorevanja dizel motora to korišćenjem običnog
trokomponentnog katalizatora redukcija azotovih
oksida je nemoguća
 dizel motora
POSTUPCI ZA UMANJENJE TOKSIČNOSTI I DIMNOSTI PRODUKATA SAGOREVAN

Efikasno sredstvo za umanjenje dimnosti produkata sagorevanja kod dizel motora predstavljaju :
prčistači (hvatači) čadji i čvrstih čestica u produktima sagorevanja
prečistač Kroz specijalne prečistače se propuštaju produkti
katalizator sagorevanja posle procesa neutralizacije, gde se
putem :
centrifugiranja
zadržava čadj i tvrde
filtracije čestice
čadj Fizičko ostranjenje čadji i tvrdih čestica iz
produkata sagorevanja u novije vreme izvodi se i
kombinacijom dejstva :
elektrostatičkog polja
centrifugiranja
prečišćavanja
Nije redak slučaj da se posredstvom specijalnih
gorioonika izvodi i spalivanje (sagorevanje) čadji i
čvrstih čestica
Standardi i zakonski propisi (pravila) definišu norme  dozvoljene sadržaje toksičnih
komponenti u produktima sagorevanja
Kod dizel motora (pored sadržaja toksičnih komponenti) ustanovljavaju se i norme  sadržaja
čadji i tvrdih čestica u produktima sagorevanja
Za Evropu ovu oblast normativno regulišu :
pravilnici ECE  ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
direktive (smernice) EEC  evropske ekonomske zajednice

Pravilnici ECE su:

neobavezni propisi  za zemlje potpisnice sporazuma iz 1958 godine
menjaju se amandmanima  dopunama
Direktive (smernice ) EEC su:
obavezni propisi  za zemlje članice Evropsle unije - EU
menjaju se donošenjem novih direktiva (smernica)  uz navodjenje izmene prethodne
direktive
Kompleks Evropskih pravila i direktiva zasnivaju se na dva načina ispitivanja :
ispitivanju automobila u eksploataciji
ispitivanju automobila ili motora na probnom
stolu
Ispitivanja u eksploatacionim uslovima kompleks
izvode se : pravila i
direktiva
prema uprošćenim metodama
sa korišćenjem prenosne aparature

ispitivanje u eksploataciji ispitivanje na probnom stolu

Ga >3 500 kg

motori sa prinu- dizel motori probni sto sa probni sto sa

dnim palenjem valjcima kočnicom

CO , CxHy dimnost
Automobili sa benzinskim i gasnim motori-ma ispirtuju se na motori sa
sadržaj : automobili prinudnim dizel
Ga 3 500 kg palenjem motori
ugljenmonoksida CO
na praznom hodu CO,CxHy, Nox, CO,CxHy,
ugljovodonika CxHy dimnost CO,CxHy,
pri minimalnom i NOx, NOx,
povećanom broju dimnost
obrtaja
Automobili sa dizel motorima ispirtuju se na dimnost pri:
maksimalnom broju obrtaja na praznom hodu
slobodnom ubrzavanju
 Potpuniju ocenu toksičnosti i dimnosti produkata sagorevanja kod automobila i moto-ra
izvodi se na osnovu njihovog ispitivanja po unapred zadatim režimima rada često
nazvanim voznim ciklusima ili testovima I d e o  četvorostruko ponavljanje osnovnog
gradskog ciklusa
km/h
II d e o  imitira kretanje automobila u vangra-
I deo II d e o dskoj vožnji
 početak uzimanja uzorka Osnovni parametri koji se no-
 kraj uzimanja uzorka rmiraju su :
120
 vozila sa slabijim motorom motori sa prinudnim palenjem :
110 ugljomonoksid CO
100 I d e o + II d e o  predjeni put 11 km ugljovodonici CxHy
prosečna brzina 32.5 km/h
90
najveća brzina 120 km/h azotovi oksidii NOx
dizel motori :
80
onovni
70 gradski
ciklus ugljomonoksid CO
zagrevanje

60 ugljovodonici CxHy
50 azotovi oksidi NOx
40 dimnost i sadržaj tvrdih čestica
30 Automobili sa ukupnom
20 masom Ga 3500 kg (laki,
10 minibusi i sl.) ispituju se
prema prikazanom voznom ci-
40 195 195 2X195 400 ts klusu posredstvom probnog
1220 stola sa valjcima
Motori teretnih automobila čija je masa Ga> 3500 kg ispitivaju se na probnim stolovima po:
9-to režimskom voznom ciklusu motori sa prinudnim palenjem
13-to režimskom voznom ciklusu dizel motori
 To su direktive (smernice) evropske ekonomske zajednice (EEC) , ko-jima se definiše:

stepen dozvoljene
emisije toksičnosti i
dimnosti produkata
sagorevanja kod mo-
tornih vozila

Prvi propisi stupili su na snagu 1982.godine i važili su do 1992. godine  nosili su oznaku-naziv EURO 0

U okviru normativa EURO 0 sva vozila su podeljena u kategorije :

vozila koja koriste etalizirani benzin  olovni
vozila koja koriste bezolovni benzin
vozila koja koriste dizel gorivo za svaku grupu definiše se posebno do-
putnička i laka dostavna vozila zvoljena emisija :
teška ( komercijalna ) vozila ugljomonoksida CO
ugljovodonika CxHy
Normativ EURO 1 stupio je na snagu 1992. godine
azotovih oksida NOx
Danas (2016. godina) na snazi je normativ EURO 6 dimnost i sadržaj tvrdih
čestica
 daje se emisija dizel motora teških vozila prema EURO normativima

godina
stupanja dozvoljena emisija g/kWh
normativ na snagu
ugljenmonoksid ugljovodonici azotovi oksidi tvrde čestice
CO CxHy NOx
EURO 0 1982 14.0 3.5 18.0 -
EURO 1 1992 11.2 2.4 14.4 -
EURO 2 1996 4.5 1.1 8.0 0.36
EURO 3 2000 2.1 0.66 5.0 0.10
EURO 4 2005 1.5 0.46 3.5 0.02
EURO 5 2008 1.5 0.46 2.0 0.02
EURO 6 2012 1.5 0.25 2.0 0.02
 daje se grafički prikaz emisija dizel motora teških vozila prema EURO
normativima prethogna tabela

NOx 18100%
CxHy 3.5 100%
100 14.480%
CO 14100% 2.4 68%
90
80
70 11.280%
8.044%
60
50
1.131% 5.028%
3.519%
40
30 4.5 32% 0.6619%
2.011% azotovi oksidi NOx
20 0.46 13% ugljovodonici CxHy
ugljenmonoksid CO
10 2.115% 1.511%
1982 1984 1986 1988 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012

Na osnovu podataka koji su prikazani u prethodnoj tabeli i grafičkom prikazu mogu

se doneti sledeći z a k l j u č c i :
od pojave prvog, pa sve do poslednjeg EURO normativa pooštravaju se zakonski propisi o
sadržaju toksičnih komponenti u produktima sagorevanja i to za:
ugljomonoksid CO  9.3 puta
ugljovodonike CxHy 14 puta
azotove okside NOx 9 puta
čadj i tvrde čestice  18 puta