Izmaglica

A-Z BIBLIOTEKA
Urednik
Milorad Predojevi
Likovno-grafika oprema
Vladimir Nikoli
D.O.O. DNEVNIK
IZDAVAKA DELATNOST
NOVI SAD
A-Z BIBLIOTEKA, 4
Stiven King
IZMAGLICA
Za izdavaa: Mr Jovo Rado

Glavni i odgovorni urednik: Mi-
lan Belovi
Korektura: Boban Kneevi
Tehniki urednik: Borislavka
Dimitrov
Slog Znak Sagite, Beograd
tampa OFSET-ATEUE, Novi
Sad, Petefi andora 62
1994
Tira: 2.000 primeraka
Stiven King
IZMAGLICA
Prevod sa engleskog
GORAN SKROBONJA
elektronska obrada
kobayashi_sm
Novi Sad, 1994

Stephen King - Izmaglica
SADRAJ
1. Dolazak oluje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5
2. Posle oluje. Norton. Put do grada _ _ _ _ _ _ _ 10
3. Dolazak izmaglice _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 30
4. Magacin. Problemi sa generatorima. ta se desilo sa

spoljnim momkom? _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 41
5. Svaa sa Nortonom. Rasprava kod hladnjaka za pivo.

Potvrda _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 53
6. Rasprava se nastavlja. Gospoa Karmodi. Utvrenja.

ta se dogodilo sa Udruenjem ravnozemljaa? _ 61
7. Prva no _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 75
8. ta se dogodilo vojnicima. Sa Amandom. Razgovor

sa Denom Milerom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 86
9. Ekspedicija do apoteke _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 96
10. arolija gospoe Karmodi. Druga no u trnici. Ko-

nana konfrontacija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 105
11. Kraj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 114
4
1
DOLAZAK OLUJE
Evo ta se desilo. Te noi kada se najzad okonao najgori to-
plotni talas u istoriji severne Nove Engleske - u noi 19. jula - itav
region zapadnog Mejna bio je oinut najopasnijim gromovnim
olujama koje sam ikada video.
Ziveli smo na Dugom jezeru, i videli smo kako se prve oluje
probijaju ka nama preko vode tik pre mraka. Jedan sat pre toga,
vazduh je bio sasvim nepokretan. Amerika zastava koju je moj
otac postavio na nae sklon[te za amce 1936. pruala se mlitavo
niz svoju motku. Cak joj ni rub nije leprao. Vruina je bila kao vr-
sta stvar, i delovala je duboko poput izvorske vode. To popodne
nas troje smo ili da plivamo, ali voda nije pruala olakanje, izu-
zev ako se ne ode duboko. Ni Stefi ni ja nismo hteli da idemo du-
boko jer Bili nije mogao. Biliju je pet godina.
U pola est smo ravnoduno pojeli hladnu veeru, sendvie
sa unkom i krompir salatu, na verandi koja gleda na jezero.
Izgleda da niko nije hteo bilo ta drugo osim pepsi, iz eline kofe
sa kockicama leda.
Posle veere Bili je otiao pozadi da se malo igra na svojim
penjalicama. Stef i ja smo sedeli bez mnogo prie, puili i posma-
trali Harison na suprotnoj strani preko ozbiljnog ravnog ogledala
jezera. Nekoliko motornih amaca zujalo je napred-nazad. Zim-
zeleno drvee tamo preko delovalo je pranjavo i izubijano. Na
zapadu, veliki ljubiasti gromovni oblaci lagano su rasli, grupisali
se kao vojska. U njima blesnu munja. Do nas, radio Brenta Nortona
nameten da hvata onu stanicu sa klasinom muzikom to emi-
tuje sa vrha Maunt Vaingtona, slao je glasni um statike svaki put
kad bi munja blesnula. Norton je bio advokat iz Nju Dersija, i nje-
govo imanje na Dugom jezeru sastojalo se samo od letnje kuice
bez pei ili izolacije. Pre dve godine imali smo spor oko mee koji
je zavrio pred okrunim sudom. Ja sam dobio. Norton je tvrdio
da sam ja dobio zbog toga to je on doo. Nismo se ba voleli.
Stef uzdahnu i zamaha ivicom ivicom grudnjaka ispred vraka
dojki. Sumnjam da ju je to naroito rashladilo, ali prilino je po-
boljalo vidik.
Ne elim da te plaim, rekoh ja, ali mislim da se sprema gadna
oluja.
Ona me pogleda sumnjiavo. I sino i preksino je bilo gro-
movnih oblaka, Dejvide. Prosto su se rasturili. Veeras nee.
5
Ne?
Ako bude ba gadno, sii emo dole.
Koliko gadno misli da moe da bude?
Moj tata je bio prvi koji je na ovoj strani jezera izgradio kuu
za preko cele godine. Kad je bio jedva neto vie od deteta, on i
njegova braa podigli su letnje imanje gde je sada kua, i 1938.
letnja oluja ga je sasvim sravnila, sa sve kamenim zidovima. Izvu-
klo se samo sklonite za amce. Godinu dana kasnije, zapoeo je
veliku kuu. Ono to nanosi tetu kada gadno duva jeste drvee.
Ono stari, i vetar ga obara. To je nain na koji majka priroda povre-
meno pravi veliko spremanje.
U stvari, ne znam, rekoh sasvim iskreno. Samo sam uo prie
o velikoj oluji iz tridesetosme. Ali sa jezera vetar moe da se digne kao
ekspresni voz.
Bili se vrati malo kasnije i poali se da penjalice vie nisu za-
bavne jer su se skroz oznojile. Prooh mu prstima kroz kosu i
dadoh mu jo jednu pepsi. Vie posla za zubara.
Gromovni oblaci su se pribliavali, potiskujui plavetnilo. Vie
nije bilo sumnje da dolazi oluja. Norton je iskljuio radio. Bili je se-
deo izmeu majke i mcne posmatrajui nebo, opinjen. Zatutnja
grom, kotrljajui se polako preko jezera a onda ponovo uzvraati
odjekom. Oblaci su se uvijali i kotrljali, sad crni, sad Ijubiasti, smi
puni ila, sad opet crni. Postepeno su se rairili nad jezerom, i mo-
gao sam da vidim delikatnu mreu kie kako se sputa iz njih. Jo
je bilo daleko. Dok smo gledali, kia je verovatno padala na Bolste-
rove fabrike, a moda ak i na Norvej.
Vazduh poe da se kree, najpre u trzajima, diui pa onda
ponovo sputajui zastavu. Poe da biva sveije, i zadra se tako,
hladei nam znoj na telima, a onda naizgled ledei ga.
Tada videh kako se preko jezera kotrlja srebrna zavesa. Zbri-
sala je Harison za par sekundi, a onda pola pravo na nas. Motomi
amci su napustili mesto zbivanja.
Bili ustade sa stolice, minijaturne replike naih reiserskih
stolica, sa sve njegovim imenom odtampanim pozadi. Tatice!
Gledaj!
Hajdemo unutra, rekoh. Ustao sam i obgrlio ga oko ramena.
Ali vidi li to? Tata, ta je to?
Vodeni ciklon. Hajdemo unutra.
Stefi baci brz, zaprepaen pogled na moje lice i onda ree:
Hajde, Bili. Uradi kako ti otac kae.
6
Uosmo kroz klizna staklena vrata koja se otvaraju u dnevnu

sobu. Zatvorih vrata gurajui ih du leita i zastadoh da jo jed-
nom pogledam napolje. Srebrna zavesa je bila na tri etvrtine puta
preko jezera. Rastvorila se u mahnito zavrtelu ajnu olju izmeu
sve nieg neba i povrine vode, koja je dobila boju olova proa-
ranu belim hromom. Jezero je poelo uasno da lii na okean sa
visokim talasima koji se kotrljaju unutra i nagore alju penu sa do-
kova i molova. Napolju, na sredini, veliki zapenuani talasi bacali
su glave napred-nazad.
Posmatranje vodenog ciklona bilo je hipnotino. Ve je bilo
gotovo iznad nas kad je munja blesnula tako sjajno da mi je sve
odtampala na oima u negativu jo trideset sekundi kasnije. Te-
lefon se oglasi zaprepaenim ting! i ja se okrenuh da bih spazio
moju enu i sina kako stoje ba ispred velikog panoramskog pro-
zora koji nam prua slikoviti pogled na jezero prema severoza-
padu.
Doe mi jedna od onih stranih vizija - mislim da su one re-
zervisane iskljuivo za mueve i oeve - kako panoramski prozor
puca na unutra sa dubokim, grubim kaljucavim zvukom i alje
nazubljene strele stakla u goli stomak moje ene, u lice i vrat
moga deaka. Uasi Inkvizicije nisu nita u poreenju sa sudbi-
nom koju um moe da zamisli za one koje volite.
Zgrabih ih oboje snano i odvukoh dalje. Sta to radite, doa-
vola? Sklanjajte se odatle!
Stefi mi uputi zaprepaeni pogled. Bili me je samo gledao
kao da se delimino probudio iz dubokog sna. Odvedoh ih u ku-
hinju i udarih po prekidau za svetlo. Telefon se ponovo oglasi sa
ting-a-ling.
Onda doe vetar. Izgledalo je kao da je kua 747-ica koja
uzlee. Bio je to visoki neprekidni zviduk koji se ponekad produ-
bljivao do urlajueg besa pre nego to se otklie u buni vrisak.
Siite dole, rekoh Stef, i sada sam morao da viem da bi
me ula. Direktno iznad kue grom pljesnu dve mamutske daske
jednu o drugu i Bili mi se skupi uz nogu.
Doi i ti! uzvrati Stef viui.
Klimnuh glavom i rukama im pokazah da pou. Morao sam
da odvojim Bilija od noge.
Idi s majkom. Hou da uzmem nekoliko svea za sluaj da ne-
stane svetla.
7
Otiao je s njom, a ja poeh da otvaram komode. Znate, svee

su udne stvari. Ostavite ih tu svakog prolea, znajui da letnja
oluja moe da prekine struju. A kada vreme doe, one se kriju.
Kopao sam po etvrtoj komodi, pored pola unce trave koju
smo Stef i ja kupili pre etiri godine i jo uvek nismo mnogo popu-
ili, pored Bilijevog kompleta cvojsotavih zuba na navijanje iz pro-
davnice sjajnih fazona, pored nanosa fotografija koje Stefi stalno
zaboravlja da zalepi u na album. Pogledao sam ispod Sirsovog
kataloga i iza kjupi lutke sa Tajvana koju sam osvojio na frajbur-
kom vaaru oborivi drvene boce za mleko teniskom loptom.
Naoh svee iza kjupi lutke sa staklastim oima mrtvaca. Jo
su bile umotane u celofan. Kako mi se aka sklopila nad njima sve-
tla nestade i jedini elektricitet ostade onaj na nebu. Trpezarija je
bila osvetljena nizom naizmeninih bljesaka bele i ljubiaste boje.
uo sam da je dole Bili poeo da plae, i Stef kako tiho mrmlja da
bi ga umiril
Morau da bacim jo jedan pogled na oluju.
Vodeni ciklon je ili proao kraj nas, ili se razbio kad je stigao
do linije obale, ali i dalje nisam mogao da vidim vie od dvade-
set jardi u pravcu jezera. Voda je bila u totalnom meteu. Video
sam neiji dok - moda Desersov - kako urno prolazi sa glavnim
podupiraima naizmenino okrenutim prema nebu i uronjenim u
zapenjenu vodu.
Sioh dole. Bili dotra do mene i prilepi mi se za noge. Podi-
goh ga i zagrlih. Onda upalih svee. Sedeli smo u gostinskoj sobi
na suprotnom kraju hodnika od mog malog studija i gledali jedno
drugome u lice u treperavom utom odsjaju, sluajui kako oluja
urla i udara nam o kuu. Oko dvadeset minuta kasnije zausmo
prasak paranja i cepanja kada se jedan od velikih borova sruio u
blizini. Onda nastupi tiina.
Je li gotovo? upita Stef.
Moda, Tekoh ja. Moda samo za kratko.
Popesmo se, svako od nas sa po sveom, kao svetenici koji
idu na veernje. Bili je svoju nosio ponosno i paljivo. Noenje
svee, noenje vatre, bilo je za njega veoma velika stvar. Poma-
galo mu je da zaboravi na to da se plai.
Bilo je suvie mrano da bi se videlo kolika je teta naneta
okolini kue. Prolo je Bilijevo vreme za spavanje, ali nijedno od
nas nije predloilo da ga poaljemo u krevet. Sedeli smo u dnev-
noj sobi, sluali vetar, i gledali munje.
8
Oko sat kasnije poe ponovo da se rogui. Tri nedelje tem-

peratura je bila preko devedeset, a est dana od tih dvadeset i
jedan Dravna meteoroloka sluba na portlendskom aerodromu
objavila je temperature od preko sto stepeni. udnovato vreme.
Zajedno sa satiruom zimom kroz koju smo proli i kasnim prole-
em, neki ljudi su ponovo izvukli ono staro otrcano o dugoronim
rezultatima testiranja atomske bombe iz pedesetih. To, i naravno,
smak sveta. Najotrcanije od svih.
Drugi udar nije bio tako jak, ali smo uli pad nekoliko stabala
koje je oslabilo prvi nalet. Kad je vetar ponovo poeo da zamire,
jedno teko zatutnja po krovu, poput pesnice sputene na poklo-
pac mrtvakog sanduka. Bili poskoi i bojaljivo podie pogled.
Izdrae, ampione, rekoh ja.
Bili se nervozno nasmeja.
Oko deset sati doe poslednji udar. Bilo je gadno. Vetar je za-
vijao gotovo isto tako glasno kao i prvi put, i inilo se da munje se-
vaju svuda oko nas. Pade jo stabala i zau se rascepljujui prasak
dole pored vode, koji natera Stef da se oglasi tihim uzvikom. Bili
joj je zaspao u krilu. Dejvide, ta je to bilo?
Mislim da je to bilo sklonite za amce.
O. O, Isuse.
Stefi, hou da ponovo siemo. Uzeh Bilija u naruje i ustadoh
sa njim. Stefine oi su bile krupne i preplaene. Dejvide, hoe li sa
nama biti sve u redu?
Da.
Stvarno?
Da.
Siosmo. Deset minuta kasnije, kad je poslednji udar doao
do vrhunca, odozgo se zau rascepljujui prasak - panoramski
prozor. Dakle, moja ranija vizija moda na kraju krajeva nije ni bila
toliko luda. Stef, koja je zadremala, probudi se s priguenim kri-
kom, a Bili se nelagodno promekoljio u gostinskom krevetu.
Ui e kia, ree ona. Upropastie nametaj.
Ako upropasti, neka. Osiguran je.
To nita ne vredi, ree ona uznemirenim, svaalakim gla-
som. Toaletni sto tvoje majke... naa nova sofa... TV u boji...
, rekoh ja. Spavaj.
Ne mogu, ree ona i pet minut kasnije zaspa.
Ostao sam budan jo pola sata sa jednom upaljenom sveom
koja mi je pravila drutvo, sluajui kako grmljavina napolju hoda
i pria. Imao sam oseaj da e mnogi ljudi iz jezerskih naselja uju-
9
tro zvati svoje agente osiguranja, da e mnogo motornih testera

drndati dok vlasnici kuica budu sekli stabla koja su im pala na
krovove i probila im prozore, i da e mnogo narandastih kami-
ona elektrodistribucije biti na putu.
Oluja je sada jenjavala, bez naznaka da nailaze novi udari. Vra-
tih se gore, ostavivi Stef i Bilija na krevetu, i poglcdah u dnevnu
sobu. Klizna staklena vrata su izdrala. Ali tamo gde je bio pano-
ramski prozor sada se nalazila nazubljena rupa ispunjena brezo-
vim liem. Biia je to kronja starog drveta koje je stajalo pored
naeg spoljnog prilaza suterenu otkad znam za njega. Gledajui
njegovu kronju, sada u poseti naoj dnevnoj sobi, mogao sam da
shvatim ta je Stef mislila kad je rekla da osiguranje nita ne vredi.
Voleo sam to drvo. Bilo je tvrdi borac iz mnogih zima, jedino drvo
na jezerskoj strani kue koje je bilo poteeno moje motorne te-
stere. Veliki komadi stakla na tepihu iznova i iznova odraavali su
plamen moje svee. Podsetih sebe da upozorim Stef i Bila. Ovde
e morati da nose papue. Oboje su voleli jutrom da gacaju una-
okolo bosi.
Ponovo sioh. Spavali smo svo troje u gostinskom krevetu,
Bili izmeu Stef i mene. Sanjao sam da gledam Boga kako hoda
preko Harisona na suprotnoj strani jezera, Boga tako dinovskog
da se iznad pasa gubio u vedrom plavom nebu. U snu sam mo-
gao da ujem kidajui prasak i rascepljivanje polomljenog drvea
dok je Bog utiskivao ume u oblik Svojih koraka. Kruio je oko je-
zera, pribliavajui se bridtonskoj strani, prema nama, i sve kue,
kuice i letnja imanja prskala su u ljubiasto-belom plamenu kao
munje, i ubrzo je dim pokrio sve. Dim je pokrio sve kao izmaglica.
2
POSLE OLUJE. NORTON. PUT DO GRADA
Auu-uu, ree Bili.
Stajao je kraj ograde koja razdvaja nae imanje od Nortono-
vog i posmatrao na prilazni put. Prilazni put se prua etvrt milje
do puta za kamp, koji se, opet, prua oko tri etvrtine milje do
produetka asfaltnog puta sa dve trake, po imenu Kanzaki drum.
Od Kanzakog druma moete ii gde god elite, pod uslovom da
je to Bridton.
Video sam ono to je Bili posmatrao, i srce mi se sledilo.
Ne prilazi blie, ampione. Tu gde si dovoljno je blizu.
Bili se ne usprotivi.
10
Jutro je bilo vedro i isto poput zvona. Nebo, koje je imalo

u vreme toplotnog talasa meku, zamagljenu boju, povratilo je
duboko, svee plavetnilo gotovo nalik na jesenje. Duvao je la-
gani povetarac i terao vesele suncokrete na priiaznom putu
napred-nazad. Nedaleko od mesta gde je Bili stajao ula se ne-
prekidna itava buka, a tamo u travi bilo je neto za ta biste u
prvom trenutku pomislili da je izuvijano klupko zmija. Dvadeset
stopa dalje, elektrini kablovi koji su vodili do nae kue pali su
neuredno umreni i leali u sprenoj travi. Lenjo su se uvijali i tr-
ali. Da trava i drvee nisu tako potpuno bili nakvaeni estokom
kiom, mogla je kua da se zapali. Ovako, zapalio se samo taj deo
koji su ice direktno dodirivale. Tatice, dal bi to moglo nekog da
lektrifikuje?
Da. Moglo bi.
Sta emo da radimo s tim?
Nita. ekaemo elektriare.
Kad e oni doi?
Ne znam. Petogodinjaci imaju pitanja koliko Holmark ka-
rata. Mislim da su jutros prilino zauzeti. Hoe da proetamo do
kraja prilaznog puta?
On krenu ka meni, a onda stade, nervozno posmatrajui ice.
Jedna od njih se pogrbi i lenjo preturi, kao da doziva.
Tatice, moe li lektricitet da proe kroz zemlju? Poteno pita-
nje. Da, ali ne brini. Elektricitet eli zemlju, ne tebe, Bili. Bie u redu
ako se dri dalje od ice. eli zemlju, promrmlja on, a onda doe
do mene. Hodali smo uz prilazni put drei se za ruke.
Bilo je gore nego to sam zamiljao. Drvee je preko prilaznog
puta palo na etiri razna mesta, jedno od njih malo, dva osrednja,
i jedno matoro lue koje po sredini mora da je imalo pet stopa.
Mahovina se na njemu skorila kao plesnivi korzet.
Grane su, neke poluogoljene od lia, leale svuda u izobilju
poput slamki. Bili i ja odosmo do puta za kamp, bacajui manje
grane u umu na obe strane. To me podseti na jedan letnji dan od
pre moda dvadeset pet godina; nisam mogao biti mnogo stariji
nego Bili sada. Svi moji strievi su bili tu, i proveli su dan u umi sa
sekirama, sekiricama i Darsijevim motkama, sekui grmlje. Kasnije
popodne, svi su seli za sto za piknik sa nogarama, koji su imali
moj otac i majka, i bio je to udovini obrok virli, hamburgera i
krompir salate. Ruben je skoio u jezero sa sve odeom, pa ak i
sa brodaricama. Tih dana u ovim umama jo uvek je bilo jelena.
Tatice, smem da odem do jezera?
11
Umorio se od bacanja granja, a ono to treba uraditi sa malim

deakom kada se umori jeste pustiti ga da ode i radi neto drugo.
Svakako.
Doosmo zajedno do kue i onda Bili skrenu desno, obilazei
je i iroko izbegavajui sruene ice. Ja odoh levo, u garau, da
izvuem svog Mek Kuloha. Kao to sam pretpostavio, ve sam mo-
gao da ujem neprijatnu pesmu motornih testera gore i dole du
jezera.
Napunih rezervoar, skinuh koulju i pooh nazad uz prilazni
put kad Stef izae napolje. Ona pogleda nervozno srueno drvee
koje je lealo preko prilaznog puta. Koliko je gadno?
Mogu ga isei. Koliko je gadno unutra?
Pa, poistila sam staklo, ali morae da uradi neto sa tim dr-
vetom, Dejvide. Ne moemo drati drvo u dnevnoj sobi.
Ne, rekoh ja. Mislim da ne moemo.
Pogledali smo jedno drugo na jutarnjem suncu i zakikotali se.
Spustio sam Mek Kuloha na betonsku zaravan i poljubio je, drei
je vrsto za guzove.
Nemoj, promrmljala je. Bili je...
U tom trenutku on doe izjurivi iza ugla kue. Tata! Tatice!
Treba da vidi...
Stefi spazi ogoljene ice i vrisnu mu da se pazi. Bili, koji je od
njih bio dosta daleko, stade na mestu i izbulji se u majku kao da
je poludela.
Dobro sam, mama, ree on paljivim tonom koji koristite da
primirite vrlo stare i senilne. Hodao je prema nama, pokazujui
koliko mu je dobro, a Stef poe da mi drhti u naruju.
U redu je, rekoh joj u uvo. Zna sve o njima.
Da, ali ljudi ginu, ree ona. Stalno daju priloge na televiziji o
golim icama, a ljudi - Bili, hou da smesta ue u kuu!
Ao, hajde, Mama! Ou da Tati pokaem sklonite za amce!
Oi su mu bile gotovo iskolaene od uzbuenja i razoarenja.
Okusio je deo post-olujne apokalipse i eleo je s nekim da ga po-
deli.
Smesta ulazi! Te ice su opasne i...
Tata kae da ele zemlju a ne mene...
Bili, ne suprostavljaj mi se!
Sii u i pogledati, ampione. Sidi i ti. Osetio sam kako se Stef
ukoila kraj mene. Idi s druge strane, dete. Da! Vai!
On jurnu kraj nas, niz kamene stepenice koje vode do zapad-
nog kraja kue, dve po dve. Nestade uz lepranje kraja koulje,
12
ostavljajui za sobom jednu re - Au! - kao da je spazio neko

drugo pare unitenja.
On zna za ice, Stefi. Uhvatih je neno za ramena. Boji ih se.
To je dobro. To ga ini bezbednim.
Jedna suza spusti joj se niz lice. Dejvide, bojim se. Ma hajde
Gotovo je.
Je li? Prola zima... i poslednje prolee... u gradu su ga zvali cmo
prolee... rekli su da u ovim krajevima nije bilo takvog od 1888...
Oni su nesumnjivo bili gospoa Karmodi, koja dri bridton-
sku antikvarnicu, prodavnicu starudija po kojima Stef ponekad
voli da kopa. Bili je voleo da ide s njom. U jednoj od senovitih,
pranjavih zadnjih soba, punjene sove sa oima sa zlatnim prste-
novima irile su svoja krila zauvek dok su im noge beskonano
drale lakirana debla; trio punjenih rakuna stajao je oko reice
koju je predstavljalo dugo pare pranjavog ogledala; i jedan vuk
izjeden od moljaca, koji je penio piljevinom umesto balama oko
njuke, kezio se jezivim veitim kezom. Gospoa Karmodi je tvr-
dila da je vuka ubio njen otac kada je ovaj doao da se napoji na
Stivensovom potoku jednog septembarskog popodneva 1901.
Ekspedicije u Antikvarnicu gospoe Karmodi dobro su delo-
vale na moju enu i sina. Ona je volela karnevalsko staklo, a on
smrt u ime prepariranja. Ali ja sam mislio da ta starica ispoljava
prilino neprijatnu vlast nad Stefinim umom koji je, to se svega
drugog tie, bio praktian i tvrdoglav. Nala je Stefinu ranjivu
taku, mentalnu Ahilovu petu. A nije samo Stef u gradu bila fas-
cinirana gotskim iskazima i narodnim lekovima gospoe Karmodi
(koji su uvek bili prepisivani u ime Boga).
Voda iz panja vam skida masnice ukoliko vam je mu od onih
koji postanu malo previe slobodni sa pesnicama posle tri pia.
Mogli ste da odredite kakva se zima sprema brojei prstenove na
gusenicama u junu ili merei debljinu avgustovskog saa. A sad,
neka nas dobri Bog zatiti i sauva, CRNO PROLEE 1888, (sami
dodajte svoje usklinike, koliko god mislite da zasluuje). I ja sam
uo tu priu. Jedna je od onih koje ovde vole da prepriavaju. Ako
je prolee dovoljno hladno, led na jezerima e na kraju pocrneti
kao istruleli zub. Vole to da prepriavaju unaokolo, ali sumnjam
da mnogo njih moe to da prepria sa toliko ubeenja kao gos-
poa Karmodi.
Imali smo jaku zimu i kasno prolee, rekoh. Sada imamo vrelo
leto. I imali smo oluju, ali ona je gotova. Ne lii na sebe, Stefani.
To nije bila obina oluja, ree ona istim hrapavim glasom.
13
Ne, rekoh. U tome u se sloiti s tobom.

uo sam priu o Crnom proleu od Bila ostija, koji je po-
sedovao i vodio - na neki nain - ostijev Mobil u Kasko Vilidu.
Bil je to vodio sa svoja tri sina ispiuture (uz povremenu pomo
svoja etiri unuka ispiuture... kada su mogli da odvoje vreme od
popravljanja svojih motornih saonica i terenskih motocikala). Bilu
je bilo sedamdeset, izgledao je kao da mu je osamdeset, a mogao
je i dalje da pije kao da mu je dvadeset i tri, kada je bio raspoloen.
Bili i ja smo odvezli Skauta na punjenje sutradan poto je izne-
nadna oluja sredinom maja spustila skoro stopu mokrog, tekog
snega na region, prekrivi nam travu i cvee. osti je prilino bio
zaronio u aicu, i bio je srean da moe da ispria priu o Crnom
proleu, zajedno sa svojim originalnim raspletom. Ali, imamo po-
nekad sneg u maju; dode i nestane posle dva dana. Nije to nita
naroito.
Stef ponovo sumnjiavo baci pogled na sruene ice. Kad e
doi iz elektrodistribucije?
im budu mogli. Nee dugo. Samo neu da brine za Bilija.
Glava mu stoji prilino pravo. Zaboravlja da pospremi odeu, ali
nee ti taj otii i stati na gomilu golih ica. On ima dobru, zdravu
dozu samointeresovanja. Dotaknuh joj kut usana i on posluno
stade da se pretvara u zaetak osmeha. Bolje?
Uvek uini da izgledabolje, ree ona, i to me natera da se
oseam dobro.
Bili nas je dozivao sa jezerske strane kue da doemo i vidimo.
Hajde, rekoh. Pogledajmo tetu.
Ona frknu ojaeno. Ako elim da gledam tetu, mogu da odem
i sednem u dnevnu sobu.
Onda usrei malo dete.
Siosmo niz kamene stepenice sa rukom u ruci. Tek to smo
stigli do njihovog prvog kretanja, Bili naie punom brzinom iz
suprotnog pravca i umalo nas ne obori.
Polako, ree Stef, mrtei se malo. Moda ga je u mislima vi-
dela kako se zaustavlja u smrtonosnom gnezdu golih ica umesto
kod nas dvoje.
Morate doete vidite! dahtao je Bili. Sklonite za amce je
skroz izlupano. Dok je na kamenju... i drvee u zalivu za amce... Isuse
Hriste!
Bili Drejtone! zagrme Stef.
Izvini, Mama - ali morate - au! On opet nestade.
14
Poto je rekao svoje, vesnik propasti odlazi, rekoh ja, i to po-

novo natera Stef na kikot. uj, poto preseem to drvee na pri-
laznom putu, otii u do Centralne kancelarije Mejna za struju na
Portlendski drum. Rei im ta imamo. Vai?
Vai, ree ona zahvalno. Kada misli da moe da ode?
Da nije bilo velikog drveta - onog sa plesnivim korzetom ma-
hovine - bio bi to posao za jedan sat. Kada se doda i veliko, mislim
da posao ne bi bio gotov do jedanaest ili tako neto.
Dau ti onda ruak ovde. Ali morae da mi donese neke stvari
iz trnice... skoro nam je nestalo mleka i butera. Takoe... pa, morau
da ti napravim spisak. Dajte eni neku nesreu i pretvorie se u
vevericu. Zagrlih je i klimnuh,glavom. Obidosmo oko kue. Bio mi
je potreban samo jedan pogled da shvatim zato je Bili bio po-
malo preneraen.
Zaboga, ree Stef priguenim glasom.
Mesto na kom smo stajali bilo je dovoljno visoko da vidimo
gotovo etvrt milje linije obale - Biberovo imanje s nae leve
strane, nae sopstveno, i imanje Brenta Nortona s desne.
Ogroman stari bor koji je uvao na zaliv za amce bio je oi-
an od polovine na gore. Ono to je ostalo izgledalo je kao su-
rovo zailjena olovka, a unutranjost drveta delovala je svetlucavo
i bespomono belo naspram spoljne kore zatamljene starou i
vremenom. Stotinu stopa od drveta, gornja polovina starog bora
leala je delimino uronjena u na plitki zaliv. Pade mi na pamet
da imamo sreu to nam nije potopio na| mali Star Kruzer. Nedelju
dana ranije nastao je neki problem s njegovim motorom pa je jo
bio u neplskoj marini, ekajui strpljivo na red.
S druge strane naeg malog dela obale, sklonite za amce
koje je sagradio moj otac - sklonite u kojoj se nekad nalazile Kris
Kraft dug ezdeset stopa kada je bogatstvo porodice Drajton bilo
vee nego danas - lealo je pod drugim velikim drvetom. Videh da
je to ono koje je stajalo na Nortonovoj strani mee. To izazva prvu
poplavu besa. Drvo je pet godina bilo mrtvo i odavno je trebalo da
ga srui. Sada je bilo srueno tri etvrtine; nae sklonite za amce
ga je podupiralo. Krov je poprimio pijani, zaneseni izgled. Vetar je
razbacao parie iz rupe koju je drvo napravilo po itavom placu
na kome se nalazilo sklonite. Bilijev opis izlupano bio je dobar
koliko i svaki drugi.
To je Nortonovo drvo! ree Stef. I to je rekla sa takvom ozlo-
jeenou da sam morao da se nasmeim uprkos bolu koji sam
oseao. Jarbol je leao u vodi, a Stara Slava je gnjecavo plutala kraj
15
njega, upletena u konopac. A mogao sam da zamislim Nortonov

odgovor: Tui me.
Bili je bio na kamenom molu i ispitivao dok izbaen na ste-
nje. Bio je ofarban u veselo plavo sa utim prugama. On pogleda
preko ramena prema nama i povika radosno: To je od Martinso-
vih, zar ne?
Da, jeste, rekoh ja. Zagazi i upecaj zastavu, Veliki Bile, hoe?
Naravno!
Desno od mola bila je mala peskovita plaa. Godine 1941,
pre nego to je Perl Harbur otplatio itavu Veliku Krizu u krvi,
moj tata je unajmio oveka da kamionom doveze taj fini pesak
za plau - est punih kamiona za istovar - i da ga naspe negde
do dubine meni do bradavice, recimo pet stopa. Radnik je napla-
tio osamdeset dolara za posao, i pesak se nikad nije ni pomerio.
A isto tako, znate, na svoje zemljite sada ne smete da naspete
pesak za plau. Sad kad su otpadne vode od industrije izgradnje
kuica koja je u procvatu pobile veinu riba a ostatak uinile ne-
sigurnim za jelo, agencija za zatitu ivotne sredine je zabranila
postavljanje peskovitih plaa. Vidite, one bi mogle da poremete
ekologiju jezera, i trenutno je to protivzakonito za sve osim zatve-
like zemljoposednike.
Bili je poao po zastavu - a onda stao. Istog trenutka osetih
kako se Stef kraj mene ukoila, pa spazih to i sam. Harisonska
strana jezera je nestala. Bila je pokopana pod linijom.svetlobele
izmaglice, kao da se oblak za lepog vremena spustio na zemlju.
Moj san od protekle noi se povrati, i kada me Stef upita ta je
to, re koja mi je prva gotovo iskoila iz usta bila je Bog.
Dejvide?
Tamo preko se nije mogao videti ak ni nagovetaj obalske
linije, ali godine posmatranja Dugog jezera uinile su da poveru-
jem da obalska linija nije mnogo skrivena; moda samo nekoliko
jardi. Ivica izmaglice bila je prava gotovo kao lenjir.
ta je to, Tata? povika Bili. Bio je u vodi do kolena i hvatao
natopljenu zastavu.
Pojas izmaglice, rekoh ja.
Na jezeru? upita Stef sumnjiavo, i u njenim oima mogao
sam da primetim uticaj gospoe Karmodi. Prokleta ena. Moj sop-
stveni trenutak nelagodnosti je prolazio.
Najzad, snovi su nematerijalne stvari, kao to je i sama izma-
glica.
16
Svakako. Ve si ranije viala izmaglicu na jezeru. Nikada ta-

kvu. Ono vie lii na oblak.
To je zbog sunevog sjaja, rekoh ja. Isto tako izgledaju oblaci
iz aviona kada leti iznad njih.
Sta je moglo to da napravi? Izmaglicu imamo samo kada je
vreme vlano.
Ne, imamo je ba sad, rekoh ja. Bar je ima Harison. Mali osta-
tak oluje, to je sve. Susret dva fronta. Neto du te linije.
Dejvide, jesi li siguran?
Nasmejah se i prebacih ruku oko njenog vrata. Nisam, u stvari,
kenjam ko foka. Da sam siguran radio bih prognozu na vestima u
est sati. Idi i napravi svoj spisak za kupovinu.
Ona mi uputi jo jedan sumnjiav pogled, osmotri pojas iz-
maglice trenutak ili dva zaklonivi oi podignutom ispruenom
akom, a onda zatrese glavom. Uvrnuto, ree ona, i ode.
Za Bilija izmaglica je izgubila svojstvo novosti. Upecao je za-
stavu i zamreni konopac iz vode. Rairismo ga po travnjaku da
se sui.
Tata, uo sam da nije dobro dozvoliti da zastava bilo kad do-
dirne zemlju, ree on poslovnim, hajde-da-ovo-skinemo-s-vrata
tonom.
Da?
Da. Viktor Mek Alister kae da zbog toga ubijaju ljude lektrici-
tetom.
Pa, recf ti Viku da je pun onoga od ega trava raste zelena.
Balege, zar ne? Bili je bistar deko, ali zauujue neduho-
vit. Za ampiona sve je ozbiljan posao. Nadam se da e poiveti
dovoljno dugo da shvati da je u ovom sve^tu to vrlo opasno gle-
dite.
Da, tako je, ali nemoj majci da kae da sam to ja rekao. Kad se
zastava osui, skloniemo je. ak emo je sloiti u trougao pa emo
i tu biti na sigurnom terenu. Tatice, hoemo li popraviti krov sklo-
nita za amce i nabaviti novi jarbol? Prvi put je delovao nespo-
kojno. Moda mu je za izvesno vreme bilo dosta unitenja.
Potapah ga po ramenu. Samo trubi.
Mogu da odem do Biberovih i vidim ta se tamo desilo?
Samo na par minuta. I oni e istiti, a to ponekad ljude ini gad-
nim. Na nain na koji sam se ja upravo oseao u vezi Nortona.
Vai. Zdravo! On krenu.
Ne smetaj im, ampione. I Bili?
Osvrnuo se.
17
Seti se ogolelih ica. Ako ih jo vidi, zaobii ih.

Naravno, Tata.
Stajao sam tamo za trenutak, najpre razgledajui tetu, a za-
tim ponovo pogledavajui prema izmaglici. Delovala je blie, ali
bilo je veoma teko tvrditi sa sigurnou. Ako je bila blie, suprot-
stavljala se svim zakonima prirode, jer je vetar - veoma blagi lahor
- duvao prema njoj. To je, naravno, bilo oigledno nemogue. Bila
je veoma, veoma bela. Jedino sa ime sam mogao da je uporedim
bio je svee napadali sneg koji lei u zaslepljujuem kontrastu
sa duboko plavom blistavou zimskog neba. Ali sneg reflektuje
stotine i stotine dijamantnih takica na suncu, a ovaj udni po-
jas izmaglice, iako svetao i istog izgleda, nije svetlucao. Uprkos
onome to je Stef rekla, izmaglica nije neuobiajena u vedrim da-
nima, ali kad je ima mnogo, vlaga koju sadri gotovo uvek izaziva
dugu. Ali ovde duge nije bilo.
Nelagodnost se vrati i povue me za rukav, ali pre no to je
stigla da se produbi, zauh tih, mehaniki zvuk -vut-vut-vut! - pra-
en jedva ujnim Sranje! Mehaniki zvuk se ponovi, ali ovaj put
bez psovke. Trei put grubi zvuk bi propraen sa Mater ti jebem!
u istom ja-sam-sasvim-sam-ali-deko-ne-da-sam-besan tonu.
Vut-vut-vut-vut...
...Tiina...
...onda: Pizdo jedna.
Poeh da se cerim. Ovde se zvuk dobro prenosi, i sve zujee
motorne testere bile su dosta daleko. Dovoljno daleko da pre-
poznam ne-tako-milozvune zvuke mog prvog suseda, slavnog
advokata i vlasnika-imanja-na-jezeru, Brentona Nortona.
Spustih se malo blie vodi, pravei se da etkam prema doku
nasukanom na na mol. Sad sam mogao da vidim Nortona. Bio je
na istini pored svog prekrivenog trema, i stajao na tepihu starih
borovih iglica odeven u bojom umrljane farmerke i belu utegnutu
majicu. Njegova frizura od etrdeset dolara bila je u neredu i znoj
mu je lio niz lice. Kleao je na jednom kolenu i patio se sa svojom
motornom testerom. Bila je mnogo vea i lepa od moje male
kune od 79,95 $. Izgleda da je, u stvari, imala sve osim startera.
Cimao je ue, proizvodei mlitave vut-vut-vut zvuke i nita vie.
U srcu se obradovah to vidim kako mu je jedna uta breza pala
preko stola za piknik i slomila ga na dva dela.
Norton strahovito cimnu ue za paljenje.
Vut-vut-vutvutvut-VAV. VAT! VATL. VATL. Vut.
Zamalo si ga imao na trenutak, drugar.
18
Jo jedno herkulovsko povlaenje.

Vut-vut-vut.
Sranje, proaputa Norton besno, i iskezi zube na svoju lepu
motornu testeru.
Vratih se oko kue, prvi put zaista dobro raspoloen otkad
sam ustao. Moja testera je proradila posle prvog povlaenja, i ja
krenuh na posao.
Oko deset sati neko me kucnu po ramenu. Bio je to Bili sa
konzervom piva u jednoj ruci i Stefinim spiskom u drugoj. Nabih
spisak u zadnji dep farmerki i uzeh pivo, koje nije bilo ba ledeno
hladno, ali bar svee. Iskapio sam gotovo pola odjednom - retko
kad pivo ima tako dobar ukus - i podigao konzervu prema Biliju, u
pozdravu: Hvala, ampione.
Mogu li ja malo?
Dadoh mu jedan gutljaj. On napravi grimasu i vrati mi kon-
zervu. Dovrih ostatak i zaustavih se ba kad sam poeo da je gu-
vam u sredini. Zakon o depozitu boca i konzervi bio je na snazi
preko tri godine, ali stare navike teko odumiru.
Napisala je neto u dnu spiska, ali ja ne mogu da joj proitam
rukopis, ree Bili.
Ponovo izvadih spisak. Ne mogu da uhvatim WOXO na ra-
diju, pisalo je u njenoj beleci. Misli da ih je oluja izbacila iz etra?
WOXO je lokalna automatizovana FM radio stanica. Emituje
se iz Norveja, oko dvadeset milja severno, i to je sve to je nae
staro i slabo FM radio pojaalo moglo da uhvati.
Reci joj verovatno, rekoh ja, poto sam i njemu proitao pita-
nje. Pitaj je moe li da dobije Portlend na AM kanalu.
Vai, Tatice, mogu da poem i ja kad krene u grad?
Svakako. I ti i Mamica, ako elite.
Vai. On otra nazad do kue sa praznom konzervom.
Probio sam se do velikog drveta. Napravio sam prvi zasek,
prosekao, a onda iskljuio testeru na nekoliko trenutaka da se
ohladi - drvo je stvarno bilo preveliko za nju, ali mislio sam da e
biti u redu ako ne urim. Pitao sam se da li je zemljani put koji vodi
do Kanzakog druma ist od napadalog drvea, i ba dok sam se
to pitao, protutnja narandasti kamion elektrodistribucije, vero-
vatno prema suprotnom kraju naeg malog puta. Znai, bilo je
u redu. Put je bio ist i elektriari e ovamo stii do podne, da se
pobrinu za ogolele ice.
Odsekao sam veliki trupac sa drveta, odvukao ga na stranu
prilaznog puta, i preturio ga preko ivice. Otkotrljao se niz padinu
19
u grmlje u podnoju koje je od onog davno prolog dana kad su

ga moj tata i njegova braa - svi oni umetnici, mi smo uvek bili
umetnika porodica, Drajtoni - raskrili, dopuzalo nazad. Obrisao
sam znoj sa lica rukom i poeleo jo jedno pivo; jedno vam u stvari
samo pripremi usta. Podigao sam motornu testeru i pomislio na
to da WOXO nije u etru. To je bio smer iz koga je doao taj udni
pojas magle. A to je bio smer u kome se nalazio Sejmor (lokalci su
to izgovarali Samor). U Sejmoru je bio Projekt Strela.
Bila je to teorija Bila ostija o takozvanom crnom proleu:
Projekt Strela. U zapadnom delu Sejmora, nedaleko od gradskih
granica na Stounhemu, bio je mali dravni rezervat okruen i-
com. Bilo je tu straara i kamera televizije zatvorenog tipa i Bog
zna ta jo. Ili sam tako uo; nikada to, u stvari, nisam video, iako
stari Sejmorski drum prolazi du istone strane dravnog zemlji-
ta jednu milju ili tako neto.
Niko sa sigurnou nije znao odakle je dolo ime Projekt
Strela, i niko sa sto procenata sigurnosti nije mogao da vam tvrdi
da je to zaista bilo ime projekta - ako je projekt uopte postojao.
Bil osti je tvrdio da postoji, ali kada bi ga upitali kako je i gde
doao do te informacije, postao bi neodreen. Njegova neaka,
rekao je, radi za Kontinentalnu telefonsku kompaniju, i ona je ula
stvari. Tako je to ilo.
Atomske stvari, rekao je Bil tog dana, dok se naginjao kroz
prozor u Skauta i duvao mi zdravu promaju pabsta u lice. Sa time
se tamo gore glupiraju. Ispaljuju atome u vazduh i sve to.
Gospodine osti, vazduh je pun atoma, rekao je Bili. To kae
gospoa Niri. Gospoa Niri kae da je sve puno atoma.
Bil osti je mom sinu Bilu uputio dugi, zakrvavljeni pogled od
koga je konano splasnuo. To su drugaiji atomi, sinko.
O, da, proguna Bili, poputajui.
Dik Miler, na agent osiguranja, rekao je da je Projekt Strela
poljoprivredna stanica koju vodi vlada, ni manje ni vie. Vei pa-
radajzi sa duom sezonom gajenja, rekao je Dik mudro, a onda na-
stavio da mi pokazuje kako u najjeftinije pomoi svojoj porodici
ako umrem mlad. anina Loles, naa potarka, rekla je da je to ge-
oloko istra-ivanje koje ima nekakve veze sa naftom od ljutura.
Znala je to zasigurno, jer je njen dever radio sa ovekom koji je...
A gospoa Karmodi... ona se verovatno vie slagala sa Bil o-
stijevim pogledom na stvar. Ne samo atomi, ve drugaiji atomi.
Odsekao sam jo dva trupca sa velikog drveta i spustio ih
preko pre nego to se Bili vratio s novim pivom u jednoj ruci, i
20
ceduljom od Stef u drugoj. Ako postoji neto to Veliki Bil voli vie
od prenoenja poruka, ne znam ta to moe da bude.
Hvala, rekoh, uzimajui oba.
Mogu da dobijem gutljaj?
Samo jedan. Proli put si uzeo dva. Ne mogu da te pustim da
jurca okolo pijan u deset ujutro.
I frtalj, ree on i stidljivo se nasmei iznad vrha konzerve. Uz-
vratih osmehom - to nije bio tako veliki tos, znate, ali Bili ih tako
retko pravi - a onda proitah cedulju.
Dobila sam JBQ na radiju, napisala je Stef. Nemoj da se napi-
je pre nego to ode u grad. Moe da popije jo jedno, ali to je sve
do ruka. Misli da moe da se uspne uz na put bez problema?
Vratih mu cedulju i uzeh pivo. Reci joj da je put u redu jer je
upravo proao elektriarski kamion. Radie usput do ovde.
Vai.
ampione?
ta, Tata?
Kai joj da je sve u redu.
Ponovo se nasmei, govorei to moda najpre sebi. Vai.
On otra nazad i ja sam ga gledao kako ide, pumpa nogama
i pokazujue onove svojih japanki. Volim ga. Njegovo lice i pone-
kad nain na koji njegove oi gledaju u moje, ono su to ini da
pomislim da su stvari zaista u redu. To je, naravno, la - stvari nisu
u redu i nikad nisu ni bile - ali zbog sopstvenog deteta poverujem
u tu la.
Popih neto piva, paljivo poloih konzervu na kamen i po-
novo ukljuih testeru. Oko dvadeset minuta kasnije opet osetih
lagano kuckanje po ramenu i okrenuh se, oekujui da ponovo
vidim Bilija. Umesto njega, bio je to Brent Norton. Iskljuih testeru.
Nije izgledao onako kako Norton obino izgleda. Izgledao je
vrue, umorno, nesreno i pomalo zbunjeno.
ao, Brent, rekoh ja. Nae poslednje rei bile su teke, i po-
malo nisam bio siguran kako da nastavim. Imao sam udan ose-
aj da je poslednjih pet minuta ili tako neto stajao iza mene,
pristojno se nakaljavajui pod agresivnom rikom testere. Nisam
ga stvarno dobro pogledao ovog leta. Izgubio je u teini, ali to
nije izgledalo dobro. Trebalo bi, poto je nosio suvinih dvadeset
funti, ali nije. Zena mu je umrla prethodnog novembra. Rak. Egi
Biber je rekla to Stefi. Egi je bila na domai nekrolog. Svaki kraj
ima po jednog. Po nehajnom nainu na koji je Norton muio i po-
niavao svoju enu (inei to s oholom lakoom starog matadora
21
koji zabija banderilje u zahuktalo telo matorog bika), rekao bih

da bi mu bilo drago da je se otarasi. Da me je neko pitao, ak bih i
mudrovao da e se ovog leta pojaviti ruku pod ruku sa devojkom
dvadeset godina mlaom od sebe i glupavim moj-kurac-je-umro-
i-otiao-u-raj kezom na licu. Ali umesto glupavog keza, bio je tu
samo novi niz bora, a teina mu se smanjila na svim pogrenim
mestima, ostavljajui ulegnua, prevoje i podvaljke koji su priali
sopstvenu priu. U jednom prolaznom trenutku poeleh samo da
povedem Nortona ilo mrlje sunca, posednem ga kraj jednog od
palih stabala sa mojom konzervom piva u ruci, i skiciram ga uglje-
nom.
ao, Dejv, ree on posle dugog trenutka nezgrapne liine -
tiine koju je jo glasnijom inio nedostatak galama i rike testere.
On zastade, a onda prasnu: To drvo. To prokleto drvo. Zao mi je. Bio
si u pravu.
Slegnuh ramenima.
Rekao je, Drugo mi je palo na kola.
ao mi je da to ... poeh, a onda mi osvanu strana sumnja.
Nije valjda Ti-Berd, zar ne?
Da. Jeste.
Norton je imao Tanderberd iz 1960. u sjajnom stanju, samo
trideset hiljada milja. Bio je tamno, ponono plav i spolja i iznutra.
Vozio ga je samo leti, a i tada samo retko. Voleo je taj Berd na
nain na koji neki Ijudi vole elektrine vozove, modele brodova ili
pitolje za gaanje u metu. Koje sranje, rekoh, i zaista sam tako
i mislio.
On lagano odmahnu glavom. Umalo da ga nisam dovezao.
Umalo da sam dovezao karavan, zna. Onda rekoh, kakve veze ima,
dovezoh ga i veliki truli bor pade na njega. Krov je skroz ulubljen. I
mislio sam da ga iseem... mislim, drvo... ali ne mogu da nateram te-
steru da proradi... platio sam dvesta dolara za to sranje... i... i... Nje-
govo grlo poe da isputa male kljocave zvuke. 1 Isne su mu se
kretale kao da je bez zuba i da vae urme. I) jednoj bespomonoj
sekundi mislio sam da e stajati tu i kukati kao dete u pesku. Onda
se stavio pod neku polukontrolu, slegnuo ramenima, i okrenuo se
kao da e da pogleda trupce drveta koje sam sasekao.
Pa, moemo da pogledamo tvoju testeru, rekoh ja. Je li tvoj
Ti-Berd osiguran?
Jeste, ree on, kao i tvoje sklonite za amce. Shvatih na ta
misli, i ponovo se setio onog to je Stef rekla o osiguranju.
22
Sluaj, Dejv, pitao sam se da li bi mi dao na poslugu tvoj Saab

da trknem do grada. Mislio sam da uzmem malo hleba, hladnih na-
rezaka i piva. Mnogo piva.
Bili i ja idemo tamo Skautom, rekoh ja. Poi s nama ako ho-
e. Tojest, ako mi pomogne da odvuem ostatak ovog drveta u
stranu.
Rado.
Zgrabio je jedan kraj, ali nije mogao ba da ga podigne. Ja
sam morao da obavim vei deo posla. Zajedno smo mogli da ga
otkotrljamo u grmlje u podnoju. Norton je duvao i dahtao, a
obrazi su mu bili gotovo ljubiasti. Posle svog tog cimanja ueta
za paljenje na onoj testeri, malo sam se zabrinuo za njegovu uku.
U redu? upitah ja, i on klimnu glavom, i dalje zadihan. Vrati
se onda do kue, rfiogu da te povratim pivom. Hvala, ree on.
Kako je Stefani? Ponovo je dobio neto stare glatke naduvenosti
koju nisam voleo.
Vrlo dobro, hvala.
A tvoj sin?
I on je dobro.
Drago mi je da to ujem.
Stef izae napolje i trenutno iznenaenje joj proe licem kad
je videla ko je sa mnom. Norton se nasmei i oi mu zapuzae
preko njene uske majice. Na kraju krajeva, i nije se toliko prome-
nio.
Zdravo, Brente, ree ona oprezno. Bili joj proturi glavu ispod
ruke.
Zdravo, Stefnni. ao, Bili.
Brentov Ti-Berd je u oluji dobio prilino dobar udarac, kazah
joj. Kae, krov mu je probijen.
O, ne!
Norton je to ponovo ispriao dok je pio jedno od naih piva.
Ja sam pijuckao tree, ali nije poelo da mi zuji, oigledno sam
iznojio pivo isto tako brzo kao to sam ga pio. Poi e u grad sa
Bilijem i sa mnom.
Pa, ja te neko vreme neu oekivati. Moda e morati da ode
u diskont u Norveju.
O? Zato?
Pa, ako nema struje u Bridtonu...
Mama kae da sve kase i stvari rade na elektricitet, dopuni Bili.
Imalo je smisla.
Jo ima spisak?
23
Potapah se po zadnjem depu.

Oi joj preoe na Nortona. Jako mi je ao zbog Karle, Brente.
Svima nama.
Hvala ti, ree on. Mnogo ti hvala.
Nastade jo jedan trenutak nezgrapne tiine koju razbi Bili.
Moemo sad da poemo, Tatice? Presvukao se u farmerke i pa-
tike.
Da, valjda moemo. Jesi li spreman, Brente?
Daj mi jedno pivo za put, i biu.
Stefi nabra vee. Nikad nije odobravala filozofiju jedne za
put, ili ljude koji voze dok im se konzerva bada oslanja o prepone.
Klimnuh joj jedva primetno glavom i ona slegnu ramenima. Ni-
sam hteo sada da ponovo otvaram stvari sa Nortonom. Ona mu
dade pivo.
Hvala, ree on Stefi stvarno joj ne zahvaljujui, ve samo iz-
govarajui tu re. Bio je to nain na koji zahvaljujete kelnerici u
restoranu. Okrenuo se prema meni. Vodi, Mek Dafe.
Odmah se vraam, rekoh ja i odoh u dnevnu sobu. Norton
krenu za mnom i uzviknu kad ugleda brezu, ali ba tada nije me
zanimalo ni to, niti troak za zamenu prozora. Posmatrao sam je-
zero kroz klizni stakleni panel koji je vodio na na krov. Vetri je
bio malo sveiji, a dok sam sekao drva dan se zagrejao za nekih
pet stepeni. Mislio sam da e se udna izmaglica koju smo ranije
zapazili svakako razii, ali nije. Osim toga, bila je blie. Sada je bila
na polovini jezera.
Zapazio sam to ranije, ree Norton ozbiljno. Neka vrsta tem-
peraturne inverzije, to je moje nagaanje.
Nije mi se dopadalo. Veoma snano sam oseao da nisam ni-
kad video izmaglicu sasvim istu kao to je ova.
Deo toga bila je uznemirujue prava linija njenog vodeeg
fronta. Nita u prirodi nije tako ravno; ovek je izumitelj pravih
ivica. Deo toga bila je ista, zaslepljujua belina, bez ikakve vari-
jacije ali takoe i bez iskrienja vlage. Sada je bila udaljena samo
oko pola milje, a kontrast izmeu nje i plavetnila jezera i neba
sada je bio upadljiviji nego ikad.
Hajde, Tata! Bili me je vukao za pantalone.
Svi odosmo do kuhinje. Brent Norton sauva jedan konani
pogled na drvo koje nam se sruilo u dnevnu sobu.
Ba teta to to nije bila jabuka, a? primeti Bili pametno. To
moja mama kae. Ba smeno, ta mislite?
24
Tvoju majku boli glava, Bili, ree Norton. Proao je Biliju pr-
stima kroz kosu nekako traljavo i oi mu se vratie prednjoj strani
Stefine majice. Ne, nije to bio ovek koji e ikad moi stvarno da
mi se svidi.
Sluaj, Stef, zato ne poe s nama? upitah ja. Bez ikakvog
konkretnog razloga odjednom sam eleo da i ona poe s nama.
Ne, misiim da u da ostanem ovde i poupam korov iz bate,
ree ona. Oi joj preoe na Nortona, pa onda ponovo na mene.
Izgleda da sam ovog jutra ja jedina stvar ovde koja ne radi na elek-
tricitet.
Norton se nasmeja previe srdano.
Shvatao sam njenu poruku, ali pokuao sam jo jednom. Si-
gurna si?
Siguma, ree ona odluno. Staro dobro saginjanje i istezanje
dobro e mi doi.
Pa, ne ostaj dugo na suncu.
Staviu slamnati eir. Jeemo sendvie kad se vratite.
Dobro.
Ona okrenu lice navie da ga poljubim. Budi oprezan, moda
i na Kanzakom drumu ima sruenih stabala zna.
Biu oprezan.
I ti budi oprezan, ree ona Biliju, i poljubi ga u obraz.
Dobro, Mama. Izleteo je kroz vrata i zastor se zalupi za njim.
Norton i ja izaosmo za njim. Da odemo kod tebe i saseemo
ti drvo sa Berda? upitah ga. Odjednom sam mogao da smislim
puno razloga da odloim odlazak u grad.
Ne elim ni da ga pogledam do posle ruka i jo nekoliko ovih,
ree Norton podiui svoju konzervu piva. teta je nanesena,
Dejv, drue stari.
Nisam voleo da me zove drugom.
Svi uosmo na prednje sedite Skauta (u suprotnom uglu ga-
rae izbrazdana otrica mog Fier pluga leala je svetlucavo uta,
kao duh Boia koji treba tek da doe) i ja izvezoh unazad krcka-
jui po razbacanim, olujom oduvanim granicama. Stef je stajala
na cementnoj stazi koja vodi do povrtnjaka na krajnje zapadnom
delu naeg imanja. lmala je makaze u jednoj ruci, sa rukavicom, a
motiku za plevljenje u drugoj. Stavila je svoj stari nezgrapni eir
za sunce, i on joj je bacao traku senke preko lica. Lupnuh dvaput
po sireni, lako, i ona podie ruku drei makaze u pozdravu. Odve-
zosmo se. Od tada vie nisam video svoju enu.
25
Morali smo jednom da stanemo na naem putu do Kanza-

kog druma. Posle prolaska elektriarskog kamiona, preko puta
se sruio prilino pozamani bor. Norton i ja smo izali i pome-
rili ga dovoljno da provuem Skauta kraj njega, i ruke su nam se
umazale smolom. Bili je hteo da pomogne ali ja mu mahnuh da
ostane. Bojao sam se da se ne ubode u oko. Staro drvee me je
uvek podsealo na Ente iz Tolkinove divne sage o Prstenovima,
samo na Ente koji su se prozlili. Staro drvee eli da vas povredi.
Nije vano da li hodate po snegu, skijate kros kontri, ili tek etate
po umi. Staro drvee eli da vas povredi, i ubilo bi vas da moe.
Sam Kanzaki drum bio je ist, ali na nekoliko mesta videli
smo jo oborenih ica. Oko etvrt milje iza terena za kampova-
nje Viki-Lin, u jarku je punom duinom leala bandera, tekih ica
upletenih oko vrha poput divlje kose.
To je stvamo bila oluja, ree Norton svojim medenim, u sud-
nici istreniranim glasom; ali sada to nije delovalo sveano, ve
samo ozbiljno.
Jeste, bila je.
Gledaj, Tata!
Pokazivao je na ostatke Elieve tale. Dvanaest godina
umorno se ulegala na zadnjoj njivi Tomija Elia, do bokova u
suncokretima, ivanskom cveu i minuicama. Svake jeseni mi-
slio sam da nee izdrati novu zimu. I svakog prolea opet bi bila
tamo. Ali, vie nije. Sve to je ostalo bila je rascepkana ruevina
i krov sa koga je indra bila skoro sasvim strugnuta. Izvuen je i
njen broj. I to iz nekog razloga koji je u meni odjekivao sveano,
ak i zlokobno. Oluja je dola i sravnila je sa zemljom.
Norton iskapi pivo, zgnjei konzervu jednom rukom i indife-
rentno je ispusti na pod. Bili otvori usta da kae neto, a onda ih
ponovo zatvori - dobar deko. Norton je doao iz Nju Dersija, gde
nije postojao zakon o bocama i konzervama; verujem da mu se
moglo oprostiti to je zgnjeio moju kintu kad sam se jedva setio
da sam to ne uradim.
Bili stade da petnja oko radija, i ja ga zamolih da vidi da li se
WOXO vratio u etar. Doterao je do FM 92 i dobio amo prazan
um. Pogledao me je i slegnuo ramenima. Razmiljao sam jedan
trhutak. Koje su se druge stanice naiazile na suprotnoj strani tog
udnog fronta magle?
Probaj WBLM, rekoh ja.
26
Doterao je do drugog kraja prelazei WJBQ-FM i WI-GY-FM

usput. Bile su tu i radile kao i obino... ali WBLM, prva progresivna
rok stanica u Mejnu, nije bila u etru.
udno, rekoh ja.
ta to? upita Norton.
Nita. Samo naglas razmiljam.
Bili je ponovo naao muzike pahuljice na WJBQ. Vrlo brzo
stigli smo u grad.
Perionica Nord u trnom centru bila je zatvorena, poto peri-
onica na sitninu ne moe da radi bez elektriciteta, ali i Bridtonska
apoteka i Savezni supermarket ishrane bili su otvoreni. Parking je
bio prilino pun, i kao i uvek sredinom leta, dosta kola imalo je ta-
blice drugih drava. Mala klupka ljudi stajala su tii i tamo na suncu,
razglabajui o oluji, ene sa enama, mukarci sa mukarcima.
Ugledah gospou Karmodi, onu sa punjenim ivotinjama i
poukama o vodici iz panja. Uplovila je u supermarket uparaena
u neverovatan kanarinac-uti komplet s pantalonama. Tana koja
je liila na mali Samsonajt kofer bila joj je obeena o podlakticu.
Onda neki idiot na Jamahi zaurla kraj mene i promai mi pred-
nji branik za par oskudnih ina. Nosio je teksas jaknu, naoare za
unce nalik na ogledala, i nije imao kacigu.
Vidi to glupo govno, proguna Norton.
Obioh jednom oko parkinga, traei dobro mesto. Nije ga
bilo. Upravo sam se pomirio sa dugim hodanjem sa suprotnog
kraja parkinga, kad mi se nasmei srea. Limun-zeleni Kadilak ve-
liine omanje jahte izlazio je iz proreza u redu najbliem vratima
trnice. im je otiao, skliznuh na njegovo mesto.
Dadoh Biliju Stefin spisak za kupovinu. Imao je pet godina,
ali umeo je da ita tampana slova. Uzmi kolica i poni. Hou da ti
okrenem majku. Gospodin Norton e li pomoi. A ja u odmah doi.
Izaosmo i Bili odmah zgrabi gospodina Nortona za ruku. Na-
uen je da ne prelazi preko parkinga ako ne dri odraslu osobu
za ruku kad je bio mlai, i jo nije izgubio tu naviku. Norton je
na tren delovao iznenaeno, a onda se malo nasmeio. Mogao
sam gotovo da mu oprostim to je oima pipao Stef. Njih dvojica
uoe u trnicu.
Odetah do govornice koja se nalazila na zidu izmeu dra-
gstora i Norda. Sparuena ena u ljubiastom letnjem kompletu
cimala je prekida gore-dole. Stajao sam iza nje i rukama u depo-
vima, pitajui se zbog ega se oseam tako nelagodno u vezi Stef,
i zbog ega je ta nelagodnost potpuno uvijena u onu liniju bele
27
ali ne i svetlucave izmaglice, radio stanice kojih nije bilo u etru... i

u Projekt Strela.
ena u ljubiastom letnjem kompletu imala je opekotine od
sunanja i pege na debelim ramenima. Liila je na znojavu na-
randastu bebu. Ona zalupi slualicu nazad u leite, okrenu se
prema dragstoru i tu me spazi.
Utedite sitni, ree. Samo da-da-da. Ona ode natmurena.
Umalo se nisam pljesnuo po elu. Naravno, telefonski kablovi
su negde bili oboreni. Neki od njih bili su pod zemljom, ali nipo-
to svi. Svejedno, pokuah s telefonom. Govornice u ovom kraju
Stef zove Paranoidnim govornicama. Umesto da odmah stavite
unutra sitni, dobijete signai za biranje i zovete. Kad se neko javi
doe do automatskog prekida i morate sitni da nabijete unutra
pre nego to vam sagovornik spusti slualicu. Jeste da iritiraju, ali
toga dana ta mi je utedela sitni. Nije bilo signala za biranje. Kao
to gospoa ree, samo da-da-da.
Spustio sam i lagano krenuo prema trnici, taman na vreme
da vidim zabavan mali incident. Jedan postariji par poao je
prema ulaznim vratima, askajui. I dalje askajui, uli su pravo
u njih. Prestali su da razgovaraju uz zveku, i ena iznenaeno za-
kreta. Zurili su komino jedno u drugo. Onda se nasmejae, i stari
momak svojoj eni otvori vrata, uz odreeni napor - ta vrata sa
elektrinim okom su teka - i oni uoe. Kad nestane elektriciteta,
to vas dohvati na sto raznih naina.
I sam gurnuh vrata da bih ih otvorio i najpre uoih nedostatak
rashlaivanja vazduha. Leti to obino nameste dovoljno jako da
dobijete promrzline ako u trnici provedete iz cuga due od jedan
sat.
Kao mnoge moderne trnice, Savezna je bila sagraena po-
put Skinerove kutije - moderne tehnike marketinga sve kupce
pretvaraju u bele pacove. Stvari koje su vam zaista potrebne,
glavne namirnice kao to je hleb, mleko, meso, pivo i zamrznute
veere, nalaze se sve na suprotnoj strani radnje. Da biste tamo
stigli, morate da proete pored svih impulsivnih predmeta koje
poznaje moderan ovek - pored svega, od Kriket upaljaa, do gu-
menih kostiju za pse.
Iza ulaznih vrata najpre stoji gondola sa voem i povrem.
Pogledah tamo, ali Nortonu ili mom sinu nije bilo ni traga. Stara
gospoa koja je naletela na vrata razgledala je grejpfrute. Njen
mu je izvadio mreu u koju e stavljati kupljenu robu.
28
Hodao sam du reda i skrenuo levo. Naoh ih u treem redu,

Bilija kako pretura po poreanim pakovanjima Deli-O i instant
pudinzima. Norton je stajao odmah iza njega i virio u Stefin spisak.
Morao sam malo da se nacerim zbog njegovog smetenog izgleda.
Provukoh se do njih pored polunatovarenih kolica (Stef oi-
gledno nije bila jedina pogoena impulsom veverice) i brsteih
kupaca. Norton uze dve konzerve fila za pitu sa gornje police i
stavi ih u kolica.
Kako napredujete? upitah, i Norton se osvrnu jasno uoljivim
olakanjem.
Dobro, zar ne, Bili?
Naravno, ree Bili i ne izdra da ne doda prilino izveta-
eno: Ali ima dosta stvari koje ni gospodin Norton ne ume da pro-
ita, Tata.
Da vidim. Uzeh spisak.
Norton je uredno, advokatski oznaio svaki proizvod koji su
on i Bili uzeli - pet-est, ukljuujui mleko i pakovanje od est ko-
ka-kola. Bilo je jo moda desetak drugih stvari koje je htela.
Treba da se vratimo do voa i povra, rekoh ja. Ona hoe i
neto paradajza i krastavaca.
Bili poe da okree kolica a Norton ree: Treba da ode i baci
pogled na kase, Dejv.
Odoh i bacih pogled. Bila je to stvar kakvu ponekad vidate u
novinama u dane kada nema mnogo vesti, sa aljivim podnaslo-
vom. Samo dve trake bile su otvorene, i ilvostruki red ljudi koji e-
kaju da plate svoju robu pruao so pored mahom ogoljenih polica
sa hlebom, zatim skretao udesno i izlazio sa vidika du hladnjaka
sa smrznutim veerama. Sve nove kompjuterizovane kase bile su
pokrivene. Na oba otvorena mesta po jedna devojka izmuenog
izgleda sabirala je kupljeno na depnom raunaru na baterije. Kraj
svake devojke stajao je po jedan od dvojice upravnika Saveznog,
Bad Braun i Oli Viks. Oli mi se dopadao, ali Bada Brauna nisam
mnogo cenio, jer je sebe, izgleda, smatrao arl De Golom sveta
supermarketa.
Kad god bi devojke zavrile sa naplatom, Bad ili Oli bi napi-
sali potvrdu na ceduljici za kupevu gotovinu ili ek i bacili u ku-
tiju koju su koristili za uvanje novanica. Svi su delovali vrue i
umorno.
Nadam se da si poneo neku dobru knjigu, ree Norton, pri-
druivi mi se. Biemo neko vreme u redu. Opet pomislih na Stef,
samu kod kue, i iskusih novi blesak nelagodnosti. Idi ti i uzmi
29
svoje stvari, rekoh. Bili i ja moemo da izaemo na kraj sa ostat-

kom ovoga. Da apim jo par piva i za tebe?
Razmislih o tome, ali i pored zbliavanja, nisam eleo da pro-
vedem popodne sa Brentonom Nortonom opijajui se. Ne uz gu-
vu u kojoj su bile stvari oko kue.
Izvini, rekoh. Moram da pregledam tetu od kie, Brente.
Mislim da mu se lice malo ukoilo. Vai, ree on kratko i ode.
Posmatrao sam kako odlazi, a onda me Bili povue za koulju.
Jesi li razgovarao s Mamicom?
Jok. Telefon ne radi. Pretpostavljam da su i ti kablovi oboreni.
Brine se za nju?
Ne, slagah. Brinuo sam se, nego ta, ali nisam imao pred-
stavu o tome zbog ega. Ne, naravno da se ne brinem. A ti?
Ne-eee... Ali, brinuo se. Lice mu je bilo zgreno. Trebalo je
tada da se vratimo. Ali ak i tada je moglo biti prekasno.
3
DOLAZAK IZMAGLICE
Nekako smo se vratili vou i povru kao lososi koji se bore
protiv struje. Video sam neka poznata lica - Majka Hatlena, jednog
od naih gradskih upravnika, gospou Repler iz osnovne kole
(ta to je prestravljivala generacije treih razreda upravo se po-
drugljivo osmehivala dinjama), gospou Turman koja je ponekad
uvala Bilija kada bismo Stef i ja izali - ali bilo je tu najvie ljudi na
letovanju koji su pravili guvu kod proizvoda to se ne kuvaju i za-
dirkivali jedni druge o tome kako se ovde ivotari. Hladni odresci
nestali su u potpunosti kao knjige za novi sa posluavnika na
rasprodaji; nije ostalo nita izuzev nekoliko pakovanja parizera,
neto makarona vekni i jedne usamljene kilbasa kobasice.
Uzeo sam paradajz, krastavce i teglu majoneza. Htela je i sla-
nine, ali slanine nije bilo. Uzeo sam malo parizera umesto toga,
iako nikad vie nisam mogao da ga jedem sa pravim entuzijaz-
mom otkad je Dravna uprava za hranu i lekove javila da svako
pakovanje sadri i malu koliinu insektnog izmeta - mali viak za
iste pare.
Vidi, ree Bili kad smo zali iza ugla u etvrti red. Ima i nekih
iz vojske.
Bilo ih je dvojica, u mrkim uniformama koje su odskakale od
mnogo svetlije podloge letnje i sportske odee. Navikli smo da
viamo ratrkana vojna lica iz Projekta Strela udaljenog samo oko
30
trideset milja. Ova dvojica jedva da su izgledali dovoljno stari da

se briju.
Pogledao sam opet Stefin spisak i video da imamo sve... ne,
gotovo, ali ne sasvim. Na dnu, kao naknadnu misao, napisala je:
Boca Lensersa? Zvualo je dobro. Nekoliko aa vina veeras po-
to Bili ode u krpe, a onda moda dugo, lagano voditi ljubav pred
spavanje.
Ostavih kolica, probih se do vina i uzeh bocu. Dok sam se vra-
ao proao sam pored velikih dvokrilnih vrata koja vode u maga-
cinski prostor i uo snanu riku pozamanog generatora.
Pomislih da je verovatno taman dovoljno velik da hladnjake
odrava hladnim, ali ne i dovoljno velik da strujom napaja vrata
i kase i svu ostalu elektrinu opremu. Ono pozadi zvualo je kao
motocikl.
Norton se pojavi im smo se vratili u red, balansirajui sa dva
pakovanja od po est lic Lajta, veknom hleba i kilbasom koju sam
uoio pre par minuta. Uao je u red kod Bilija i mene. U samo-
posluzi je bilo jako vrue sa iskljuenim hlaenjem vazduha, i ja
se upitah zato nijedan momak nije bar zaglavio otvorena vrata.
Video sam Badija Egltona u crvenoj kecelji dva reda pozadi kako
svojski ne radi nita. Generator je monotono rikao. Poe da me
boli glava.
Stavi stvari ovde pre nego to neto ispusti, rekoh.
Hvala.
Redovi su se sada pruali du zamrznute hrane; ljudi su mo-
rali da ih presecaju kako bi uzeli ono to ele i mnogo puta se ulo
izvinte i pardon. A u pizdu materinu, ree Norton mrzovoljno, i ja
se malo namrtih. Ne elim da Bili slua takve stvari.
Rika generatora se malo utiala kad je red krenuo napred.
Norton i ja smo vodili nevezani razgovor, zaobilazili ruan spor
o vlasnitvu koji nas je doveo do okrunog suda i drali se stvari
kao to su anse Crvenih Sokni i vreme. Najzad smo iscrpli nau
malu rezervu neobaveznog razgovora i utihnuli. Bili se vrpoljio
kraj mene. Red je puzao napred. Sada su nam zamrznuti obroci
bili s desna a skuplja vina i ampanjci s leva. Kada je red krenuo
prema jeftinijim vinima, poigrah se nakratko idejom da uzmem
bocu Ripla, vina moje plamene mladosti. Nisam to uinio. Moja
mladost ionako nikad nije neto mnogo plamtela.
Joj, Tatice, zato ne mogu da poure? upita Bili. Onaj zgreni
izraz jo mu je bio na licu i iznenada, nakratko, magla nelagod-
31
nosti koja se oko mene spustila rascepi se i neto strano proviri

napolje sa druge strane - svetlo i metalno lice strave. Onda proe.
Samo mirno, ampione, rekoh ja.
Uspeli smo da stignemo do polica sa hlebom i mesta gde se
dvostruki red savijao ulevo. Sada smo mogli da vidimo trake za
naplatu, one dve koje su bile otvorene, i ostale etiri, naputene,
svaku sa po malim znakom na stacionarnom prenosnom remenu,
znakom na kome je pisalo MOLIMO ODABERITE DRUGU TRAKU i
VINSTON. Iza traka se nalazio veliki izlog izdeljen u staklene ploe,
koji je pruao pogled na parking i na raskrsnicu puteva 117 i 302
pozadi. Pogled je bio delimino zaklonjen belim papirnim nali-
jima reklama koje su oglaavale trenutne specijalke i najnoviju
rasprodaju koja se sluajno odnosila na komplet knjiga po imenu
Enciklopedija Majke Prirode. Bili smo u onom redu koji bi nas ko-
nano doveo do naplate gde je stajao Bad Braun. Ispred nas bilo
je jo moda trideset ljudi. Najlake se mogla uoiti ga Karmodi
u svom plamenoutom kompletu sa pantalonama. Liila je na re-
klamu za utu groznicu.
Iznenada se zau vritava buka u daljini. Ubrzo se pojaa i
pretvori se u ludako podrhtavanje policijske sirene. Zadrea tru-
bljenje i vrisnue konice i gorue gume. Nisam mogao da vidim
- ugao je bio sasvim lo - ali sirena je postala najglasnija kada se
pribliila samoposluzi a onda poela da jenjava kada su policijska
kola prola. Nekoliko ljudi istupi iz reda da pogleda, ali ne previe.
Suvie su dugo ekali da bi rizikovali da izgube mesto.
Norton je otiao; njegove stvari bile su u mojim kolicima. Po-
sle nekoliko trenutaka vratio se i ponovo uao u red. Lokalna pan-
duracija, ree on.
Onda poe da zavija gradska poarna sirena, verglajui po-
lako sve do sopstvenog vriska, sputajui se i ponovo rastui. Bili
me zgrabi za ruku - epa me. ta je to, Tatice? upita, a onda, od-
mah: Je li Mamica dobro? Sigurno poar na Kanzakom drumu,
ree Norton. Te proklete ice ogoljene olujom. Za minut e proi i
vatrogasna kola.
To mojoj nelagodnosti dade neto na emu je mogla da se
iskristalie. Ogoljenih ica bilo je u naem dvoritu.
Bad Braun ree neto kasirki koju je nadgledao; ona se nagi-
njala da vidi ta se deava. Pocrvenela je i ponovo poela da radi
sa raunarom.
32
Nisam eleo da se nalazim u ovom redu. Odjednom sam ve-

oma eleo da nisam u njemu. Ali on se ponovo pomerao, i bilo bi
budalasto sada otii. Stigosmo do boksova cigareta.
Neko se progura kroz ulazna vrata, neki tinejder. Mislim da je
to bio klinac koga smo umalo udarili kad smo dolazili, onaj na ja-
mahi, bez kacige. Izmaglica! povika on. Treba da vidte izmaglicu!
Valja se Kanzakim drumom! Ljudi se osvrnue prema njemu. Da-
htao je, kao da je pretrao veliku daljinu. Niko ne ree nita.
Pa, treba da je vidte, ponovi on, i ovaj put je zvuao defan-
zivno. Ljudi su ga osmotrili, i neki od njih se uskomeae, ali niko
nije eleo da izgubi svoje mesto u redu. Nekoliko ljudi koji jo
nisu stigli do redova ostavie kolica i odoe kroz prazne trake za
naplatu da vide moe li se videti to o emu pria. Krupan tip sa
eirom sa arenom trakom (od onih koje gotovo nikad ne pri-
meujete izuzev u reklamama za pivo smetenim u dvorita roti-
ljijade) cimnu i otvori ulazna vrata i nekoliko ljudi - deset, moda
dvanaest - izie za njim. Klinac ode s njima.
Nemojte da pustite napolje sav rashlaeni vazduh, provali
jedan od klinaca iz vojske i zau se neto kikotanja. Ja se nisam
kikotao. Video sam kako izmaglica dolazi preko jezera.
Bili, to ne ode da pogleda? ree Norton.
Ne, rekoh ja smesta, bez konkretnog razloga.
Red se ponovo pomerio napred. Ljudi su krivili vratove, tra-
ei. maglu koju je klinac pomenuo, ali nije se moglo videti nita
osim svetloplavog neba. Cuo sam kako neko kae da klinac mora
da se alio. Neko drugi odgovori da je video udnu liniju izma-
glice na Dugom jezeru ni sat vremena ranije. Prva sirena zahua
i vrisnu. To mi se nije svialo. Zvualo je kao huanje prvoklasne
propasti.
Izae jo ljudi. Nekoliko ih ak ostavi mesta u redu, koji malo
ubrza napredovanje. A onda sedi, stari Don Li Frovin, koji radi
kao mehaniar na Teksako pumpi, ulete unutra i povika: Hej! Ima
li neko kameru? Pogledao je unaokolo, a onda ponovo izleteo.
To izazva neto pometnje. Ako je bilo vredno slikanja, bilo je
vredno i da se pogleda.
Odjednom gospoa Karmodi povika svojim zaralim ali mo-
nim starakim glasom: Ne izlazite napolje!
Ljudi se okrenue da je pogledaju. Sreen oblik redova po-
stao je bezoblian kada su ljudi poli da pogledaju maglu, povukli
se od gospoe Karmodi, ili mileli unaokolo traei svoje prijate-
lje. Prilino mlada ena u dukseru boje brusnice i tamnozelenim
33
pantalonama posmatrala je gospou Karmodi zamiljeno, proce-

njivaki. Nekoliko oportunista koristilo je nastalu situaciju da bi
napredovali nekoliko mesta. Kasirka pored Bada Brauna ponovo
je gledala preko ramena i Braun je po ramenu kucnu srednjim pr-
stom. Misli na ono to radi, Seli.
Ne izlazite napolje! povika ga Karmodi, To je smrt! Oseam
da je smrt napolju!
Bad i Oli Viks, koji su je obojica poznavali, delovali su samo
nestrpljivo i iritirano, ali svako od ljudi na letovanju mudro je od-
stupio ne marei za mesta u redu. Torbarke u velikim gradovima
izgleda da jednako utiu na ljude, kao da su nosioci neke zarazne
bolesti. Ko zna? Moda i jesu.
Onda stvari poee da se deavaju ubrzanim, zbrkanim tem-
pom. ovek se utetura u samoposlugu, odgurujui ulazna vrata.
Nos mu je krvario. Neto u izmaglici! zavrita on, i Bili se skupi uz
mene, zbog njegovog krvavog nosa ili zbog onog to je govorio,
ne znam. Neto u izmaglici! Neto u magli odnelo je Dona Lija! Ne-
to.... Zatetura se unazad, kod izloenog ubriva za travnjake na-
gomilanog uz izlog, i tamo sede. Neto u magli je odnelo Dona
Lija i uo sam ga kako vriti!
Situacija se promeni. Nervozni zbog oluje, policijske i vatro-
gasne sirene, suptilne dislokacije koju svaka nestaica struje iza-
ziva u amerikoj psihi, i stalno rastue nelagodnosti kao da su se
stvari nekako... nekako izmenile (ne znam kako da se bolje izra-
zim), ljudi se pokrenue kao jedno telo.
Nisu jurnuli. Kada bih vam to rekao, dobili biste potpuno po-
grenu predstavu. Nije bila to ba panika. Nisu potrali - ili bar ve-
ina nije. Ali poli su. Neki od njih prosto su otili do velikog izloga
na suprotnoj strani od naplatnih traka da pogledaju napolje.
Ostali su izali kroz izlazna vrata, neki i dalje sa robom koju su na-
meravali da kupe. Bad Braun, uznemiren i zvanian, poe da vie:
Hej! To niste platili! Hej, vi! Vratite se ovamo sa tim rol-virlama!
Neko mu se nasmeja ludim, jodlujuim zvukom koji ostale
natera da se nasmee. Cak i dok su se smeili izgledali su pome-
teno, zbunjeno i nervozno. Onda se neko drugi nasmeja i Braun
pocrvene. On ote kutiju peurki od gospoe koja se gurala pored
njega da pogleda kroz izlog - segmenti stakla bili su sada oivieni
ljudima, bili su kao raja koju vidite da viri kroz otvore u gradilite - i
gospoa vrisnu: Vrati mi moje peurke! Ovaj bizarni izraz ljubavi
natera dva mukarca koji su stajali u blizini da prasnu u ludaki
smeh - i sada je sve to nekako liilo na staru englesku ludnicu.
34
Gospoa Karmodi ponovo zatrubi da se ne izlazi napolje. Poarna

sirena huala je bez daha, starica koja je preplaila uljeza u kui. A
Biliju grunue suze.
Tatice, ta je taj krvavi ovek? Zato je krvav taj ovek?
U redu je, Veliki Bile, to mu je nos, dobro mu je.
Na ta je to mislio, neto u izmaglici? upita Norton. Teko se
mrtio, to je verovatno bio Nortonov nain da izgleda zbunjeno.
Tatice, bojim se, ree Bili kroz suze. Molim te, moemo li
kui?
Neko udari o mene grubo, izbaci me iz ravnotee, i ja podigoh
Bilija. I ja sam poinjao da se plaim. Zbrka je rasla. Seli, kasirka
pored Bada Brauna htela je da krene i on je zgrabi i povue za
okovratnik njenog crvenog radnog mantila. On se pocepa. Ona
ga pljesnu akom savijenom u kandu, krivei lice. Sklanjaj svoje
jebene ruke sa mene! vrisnu.
O, zavei, kuko mala, ree Braun, ali zvuao je totalno za-
prepaeno.
On ponovo posegnu za njom i Oli Viks ree otro: Bad. Oladi.
Neko drugi vrisnu. Ranije to nije bila panika - ne ba - ali po-
lako je postajala. Ljudi su izvirivali kroz oboja vrata. Zau se prasak
slomljenog stakla i kokika iznenada zapenua po podu.
Hrista mu, ta je ovo? uzviknu Norton.
Tada poe da se smrkava... ali ne, to nije sasvim tano. Moja
pomisao u tom trenutku nije bila da se smrkava ve da su nestala
svetla u samoposluzi. Pogledao sam brzo i refleksno u fluoroscen-
tna svetla, i nisam bio jedini. I isprva, dok se nisam setio da nema
struje, inilo se da je to bilo ono to je promenilo kvalitet svetlosti.
Onda se setih da svetla nisu radila sve vreme dok smo bili u samo-
posluzi, i da stvari pre toga nisu izgledale mrano. A onda shvatih
jo pre nego to su ljudi kraj izloga poeli da viu i pokazuju.
Dolazila je izmaglica.
Dola je sa ulaza sa Kanzakog druma na parkiralite, i ak
ovako blizu nije izgledala drugaije nego kad sam je ugledao prvi
put na suprotnoj strani jezera. Bila je bela i svetla ali nije reflekto-
vala svetlost. Kretala se brzo i zbrisala je veinu suneve svetlosti.
Tamo gde se sunce nalazilo bio je sada srebrni novi na nebu,
kao pun mesec zimi vien kroz tanak zastor oblaka.
Dola je tromo. Gledanje u nju podsetilo me je nekako na vo-
deni stub od prole noi. U prirodi postoje velike sile koje retko
kada uopte primetite - zemljotresi, orkani, tornada - nisam ih vi-
deo sve, ali sam video dovoljno da nagaam da se sve kreu tom
35
tromom, hipnotiuom brzinom. Opine nas, na nain na koji su

Bili i Stef bili opinjeni pred panoramskim prozorom prole noi.
Prevaljala se ravnoduno preko dve trake asfalta i zbrisala ga
sa vidika. Progutala je itav Mek Keonsov lepi, restaurirani Holand-
ski Kolonijal. Na trenutak je drugi sprat rasklimatane stambene
zgrade do njega trao izvan beline, a zatim ode i on. Znak DRITE
DESNO na ulaznim i izlaznim takama Saveznog nestadoe, a ona
slova na znaku kao da su za tren lebdela u nitavilu poto je ne-
stala prljavobela pozadina znaka. Kola na parkiralitu poee da
nestaju sledea.
Hrista mu, ta je ovo? upita Norton ponovo, i glas mu zape
u grlu.
Dolazilo je, prodirui plavo nebo i svei crni asfalt sa istovet-
nom lakoom. Cak i na dvadeset stopa demarkaciona linija bila je
savreno jasna. Imao sam neki blesav oseaj da posmatram izu-
zetno dobar filmski efekat, neto to su nasanjali Vilis OBrajen ili
Daglas Trambul. Dogodilo se toliko brzo. Plavo nebo je iezlo u
iroki potez, zatim u traku, a onda u liniju olovke. Potom nestade.
Prazna belina pritiskala je staklo irokog izloga. Mogao sam da vi-
dim do udaljenosti bureta za otpatke koje je stajalo na moda e-
tiri stope, ali ne i mnogo dalje. Mogao sam da vidim prednji branik
mog Skauta, ali to je bilo sve.
Vrisnu neka ena, veoma glasno i dugo. Bili se jae stisnu uz-
mene. Telo mu je drhtalo kao kabl pun ica kroz koje protie visoki
napon.
Jedan mukarac povika i jurnu preko jedne od pustih traka
prema vratima. Mislim da je to konano zapoelo stampedo. Ljudi
nagrnue navrat-nanos u izmaglicu.
Hej! grmnu Braun. Ne znam je li bio besan, uplaen, ili i
jedno i drugo. Lice mu je bilo gotovo ljubiasto. Vene su mu isko-
ile na vratu i izgledale debele gotovo kao kablovi za akumulator.
Hej, ljudi, ne smete uzeti te stvari! Vratite se ovamo sa tim, kradete!
Nastavili su da idu, ali neki od njih bacie svoje stvari u stranu.
Neki su bili nasmejani i uzbueni, ali oni su bili u manjini. Iscureli
su u maglu, i niko od nas koji smo ostali nije ih nikada vie video.
Slab, reski miris dolebde kroz otvorena vrata. Ljudi poee tamo
da se gomilaju. Nastade guranje i odgurivanje. Ramena su poi-
njala da me bole od dranja Bilija. Bio je pozamaan; Stef ga je
ponekad zvala svojim telencetom.
Norton krenu, prezauzetog i u misli udubljenog lica. Poao je
prema vratima.
36
Prebacih Bilija u drugu ruku kako bih mogao da zgrabim Nor-

tonovu pre nego to otplovi izvan domaaja. Ne, ovee. Ja ne bih
to, rekoh.
On se osvrnu. ta?
Bolje da saeka i vidi.
Vidim ta?
Ne znam, rekoh ja.
Ne misli valjda... zapoe on, i iz magle stie vrisak.
Norton umuknu. Zaguenje na izlaznim vratima popusti, a
onda se vrati nazad. Zubor uzbuenog razgovora, uzvici i doziva-
nje splasnue. Lica ljudi pored vrata odjednom su izgledala ravno,
bledo i dvodimenzionalno.
Vrisak je trajao i trajao, takmiei se sa vatrogasnom sirenom.
Izgledalo je nemogue da ijedna ljudska plua mogu u sebi da
imaju dovoljno vazduha da odre takav vrisak. Norton promrmlja:
O moj Boe, i prstima proe kroz kosu.
Vrisak se odjednom okona. Nije se gubio postepeno; bio je
preseen. Jo jedan ovek iza&napolje, mesnati tip i radnikim
pantalonama. Mislim da je krenuo da spase onoga to je vritao.
Na trenutak je bio tamo, vidljiv kroz staklo i izmaglicu, kao figura
viena kroz ostatke mleka u ai. A onda (koliko znam, ja sam
bio jedini koji je to video), inilo se da se neto pozadi kree, siva
senka u svoj toj belini. I inilo mi se da ja, umesto da potri u ma-
glu, ovek u radnikim pantalonama bio trgnut u nju, mlatarajui
iznenaeno rukama.
Jedan trenutak u samoposluzi je vladala potpuna tiina.
Konstelacija meseca iznenada zasvetle napolju. Natrijumska
svetla parkiralita, nesumnjivo, snabdevena podzemnim elektri-
nim kablovima, upravo su se upalila.
Ne izlazite napolje, ree gospoa Karmodi svojim liiinar-
skim glasom. Otii napolje znai smrt.
Odjednom, inilo se da niko nema poriv da se usprotivi ili na-
smeje.
Spolja stie jo jedan krik, ovaj put priguen, i po zvukii pri-
lino udaljen. Bili se ponovo stisnu uz mene.
Dejvide, ta se to deava, upita Oli Viks. Napustio je svoje me-
sto. Njegovom okruglo, glatko lice bilo je oroeno kapima znoja.
Sta je ovo?
Proklet bio ako imam pojma, rekoh ja. Oli je izgledao jako
uplaeno. On je bio neenja, iveo je u lepoj kuici kod Vrletnog
jezera i voleo da pijucka u baru kod Prijatne Gore. Na debeljuka-
37
stom malom prstu leve ruke nosio je prsten sa zvezdastim safi-

rom. Prethodnog februara dobio je neto para na dravnoj lutriji.
Od dobitka je kupio prsten. Uvek sam imao utisak da se Oli po-
malo plaio devojaka.
Ne kapiram ovo, ree on.
Ne. Bili, moram da te spustim. Drau te za ruku, ali ovako mi
lomi ruke, vai?
Mamica, proaputa on.
Dobro joj je, rekoh mu. Bilo je to tek da bih neto rekao.
Stari udak koji dri radnju sa polovnim stvarim blizu Do-
novog restorana proe pored nas, umotan u staru univerzitetsku
ispisanu duksericu koji nosi preko itave godine. On ree naglas:
To je jedan od onih oblaka zagaenja. Fabrike u Ramfordu i Junom
Parizu. Hemikalije. S time se uputio etvrtim prolazom, pored le-
kova koji se prodaju bez recepta i toalet papira.
Dejvide, hajdemo odavde, ree Norton sasvim neubedljivo.
ta kae da...
Zau se udar. udan, spiralni udar koji sam najvie osetio
u stopalima, kao da je itava zgrada odjednom potonula za tri
stope. Nekoliko ljudi uzviknu od straha i iznenaenja. Melodino
zazveketae flae koje su se nagnule sa svojih polica i polupale se
na poploanom podu. Pare stakla u obliku klina ispade sa jednog
segmenta irokog prednjeg izloga, i ja videh kako se drveni ra-
movi koji povezuju teke odeljke stakla savijaju i cepaju na nekim
mestima.
Vatrogasna sirena zamuknu usred huanja.
Tiina koja je usledila bila je bremenita tiina ljudi koji oe-
kuju neto drugo, neto vie. Bio sam okiran i otupeo, i moj um
naini udno ukrtanje sa prolou. U vreme kada je Bridton bio
tek neto vie od raskra, moj tata bi me poveo sa sobom unutra
i stajao i razgovarao kod kase dok bih ja posmatrao kroz staklo
slatkie za peni i vake za dva centa. Bila je januaarska jugovina.
Jedini zvuk bilo je kapanje otopljene vode iz galvanizovanih li-
menih oluka u burad za kinicu sa obe strane radnje. Posmatram
vilicolomke i dugmie i zupanike. Mistino ute kugle svetlosti
iznad glave prikazuju udovine, projektovane senke bataljona
mrtvih muva od lanjskog leta. Deak po imenu Dejvid Drajton po-
smatra kartice Dejvi Kroket vaka, i neodreeno osea potrebu da
ode da piki. A napolju pritiska talasasta, uta izmaglica januarske
jugovine.
Seanje proe, ali veoma sporo.
38
Ljudi! povika Norton. Ljudi, sluajte me svi!

Oni se ogledae. Norton je visoko drao obe ruke, sa prstima
rairenim kao kod politikog kandidata koji prima zagrljaje,
Moe biti opasno izai napolje! viknu Norton. Zato? uzvrati
mu neka ena vriskom. Deca su mi kod kue! Moram da se vratim
deci!
Izai napolje znai smrt! uzvrati gospoa Karmodi mudro.
Stajala je kraj dakova ubriva od dvadesetpet funti nagomilanih
ispod izloga, i lice kao da joj se nekako izboilo, kao da se nadi-
mala.
Jedan tinejder je iznenada snano gurnu i ona sede na da-
kove stenjui znenaeno. Prestani da pria, vreo matora! Pre-
stani da pria to ludako sranje!
Molim vas! povika Norton. Samo kada bismo saekali neko-
liko trenutaka dok ne proe i dok ne budemo mogli da vidimo...
U pravu je, rekoh ja, viui da bi me uli od buke. Dajte samo
da pokuamo da ostanemo mirni.
Mislim da je to bio zemljotres, ree ovek sa naoarima. Glas
mu je bio mek. U jednoj ruci drao je pakovanje hamburgera i kesu
keksa. Drugom rukom drao je za ruku malu devojicu, moda go-
dinu dana mlau od Bilija. Stvamo mislim da je to bio zemljotres.
U Neplsu su jedan imali pre etiri godine, ree lokalni debeljko.
To je bilo u Kasku, smesta mu se usprotivi njegova ena. Go-
vorila je nezamenljivim tonom veterana u protivljenju.
Nepls, ree lokalni debeljko, ali manje sigurno.
Kasko, ree njegova ena vrsto, i on odustade.
Negde konzerva odgurnuta do same ivice svoje police uda-
rom, zemljotresom, ime god, pade preko sa zakasnelim zveke-
tom. Biliju grunue suze. Hou da idem kui! Hou moju MAJKU!
Zar ne moete da uutkate do dete? upita Bad Braun. Oi su
mu preletale brzo ali bez cilja s mesta na mesto.
Kako bi voleo jedan ut u zube, blebetalo? upitah ja njega.
Hajde, Dejv, to ne pomae, ree Norton rastrojeno.
ao mi je, ree ena koja je ranije vritala. ao mi je, ali ne
mogu da ostanem ovde. Moram da stignem kui i pobrinem se za
moju decu.
Pogledala nas je, unaokolo, plava ena umornog, lepog lica.
Vidite, Vanda pazi na malog Viktora. Vanda ima samo osam
godina i ponekad zaboravi... zaboravi da treba da... pa, da ga uva,
znate. A mali Viktor... on voli da okree dugmad na penici da vidi
kako se pali malo crveno svetlo... on voli to svetlo... i ponekad izvlai
39
utika... mali Viktor to radi... a Vanda... dosadi joj da ga uva posle

izvesnog vremena... samo joj je osam... Prestala je da govori i samo
nas je gledala. Verujem da mora da smo joj izgledali u tom tre-
nutku kao nita drugo do banka nemilosrdnih oiju, uopte ne
kao ljudska bia, samo kao oi. Zar mi niko nee pomoi? vrisnu
ona. Usne poee da joj drhte. Zar niko ovde nee da otprati
damu do kue?
Niko ne odgovori. Ljudi su se mekoljili na nogama. Gledala
je od lica do lica svojim sopstvenim, slomljenim licem. Lokalni de-
beljko naini oklevajui polukorak napred i ena ga trznu nazad
povukavi ga jednom brzo, sa akom sputenom na njegov runi
zglob nalik na lisice.
Vi? upita plavua Olija. On odmahnu glavom. Vi? ree ona
Badu. On spusti ruku preko raunara teksas instruments na kasi i
ne odgovori. Vi? ree ona Nortonu, i Norton poe neto da go-
vori svojim glasom velikog advokata, neto o tome kako niko ne
bi trebalo da ide brzopleto i... i ona ga otkai a Norton naprosto
utihnu.
Vi? ree meni, i ja ponovo digoh Bilija i zadrah ga u rukama
poput tita da odbije njeno strano slomljeno lice.
Nadam se da ete svi redom istruleti u paklu, ree ona. Nije to
vrisnula. Glas joj je bio mrtav umoran. Ona ode do izlaznih vrata,
gurnu ih i otvori, sa obe ruke. Hteo sam neto da joj kaem, pozo-
vem je nazad, ali usta su mi bila suvie suva.
Ovaj, gospoo, ujte... poe tinejder koji je vikao na gos-
pou Karmodi. Uhvatio ju je za ruku. Pogledala je dole u njegovu
aku i on je pusti, posramljen. Ona kliznu u izmaglicu. Gledali smo
kako odlazi i niko nita nije rekao. Gledali smo kako je izmaglica
prekriva i ini nematerijalnom, vie ne ljudskim biem ve skicom
ljudskog bia u olovci i tuu na najheljem papiru na svetu, i riiko
nita nije rekao. Za trenutak liilo je to na slova znaka DRITE DE-
SNO koja su naizgled lebdela u nitavilu; ruke i noge i bledoplava
kosa sasvim su joj nestali a ostali su samo magloviti tragovi njene
crvene letnje haljine, pleui naizgled u belom limbu. Onda ne-
stade i njena haljina, i niko ne ree nita.
40
4
MAGACIN. PROBLEMI SA GENERATORIMA.
TA SE DESILO SA SPOLJNIM MOMKOM
Bili poeo da se ponaa histerino i zlovoljno, da vriti pro-
muklo za svojom majkom, zahteva kroz suze, vrativi se smesta
na uzrast od dve godine. Slina mu se zapenila na gornjoj usni. Po-
vedoh ga odatle niz jedan od srednjih prolaza sa rukom oko nje-
govih ramena, pokuavajui da ga umirim. Odvedoh ga iza duge
bele vitrine za meso koja se pruala duinom cele radnje pozadi.
Gospodin Mek Vej, kasapin, jo je bio tamo. Klimnusmo glavom
jedan drugom, najbolje to smo mogli da uinimo u takvim okol-
nostima.
Seo sam na pod, uzeo Bilija u krilo i drao mu lice uz moje
grudi, ljuljao ga i priao mu. Govorio sam mu sve Iai koje roditelji
uvaju u rezervi za loe situacije, one koje detetu izgledaju tako
prokleto neverovatne, i ja sam ih govorio savreno ubedljivim to-
nom.
To nije obina izmaglica, ree Bili. Podigao je pogled prema
meni, tamno uokvirenih i suznih oiju. Nije, zar ne, Tatice?
Ne, mislim da nije. O tome nisam hteo da laem.
Deca se protiv oka ne bore na nain na koji to odrasli rade;
ona mu se priklone, moda zato to su deca u polupermanentnom
stanju oka dok ne napune nekih trinaest godina. Bili zadrema.
Drao sam ga i mislio da e se moda ponovo prenuti iz sna, ali
njegov dreme se pretvorio u istinski san. Moda je bio budan deo
prethodne noi, kad smo morali da utroje spavamo u krevetu prvi
put otkad je Bili bio beba. I moda - na tu pomisao osetih kako me
proima hladna struja - moda je osetio da neto dolazi.
Kad sam bio siguran da je vrsto zaspao, poloio sam ga na
pod i poao da potraim neto ime bih ga pokrio. Veina ljudi jo
je bila napred, gledajui napolje u debeli pokriva magle. Norton
je prikupio gomilicu slualaca i bio zauzet zagovaranjem - ili je to
bar pokuavao. Bad Braun je stajao ukoeno na svom mestu, ali
Oli Viks je napustio svoje.
U prolazima je bilo nekoliko ljudi koji su tumarali poput du-
hova, lica umrljanih okom. Odoh u magacin kroz velika dvokrilna
vrata izmeu vitrine za meso i hladnjaka za pivo.
41
Generator je uporno grmeo iza svoje pregrade od lesonita, ali

neto nije bilo u redu. Mogao sam da omiriem isparavanje dizela,
i ono je bilo prejako. Pooh prema pregradi, diui plitko.
Na kraju otkopah koulju i prekrih usta i nos.
Magacin je bio dugaak i uzan, slabano osvetljen pomou
dva niza svetiljki za sluaj nude. Svuda su bile nagomiiane kutije
- izbeljivai na jednoj strani, gajbe blagih pia na suprotnoj strani
pregrade, nabacani sanduci Govedonija i supe za make. Jedan
od njih se preturio i kartonska kutija izgledala je kao da krvari.
Otvorih vrata odeljka sa generatorom i kroih unutra. Maina
je bila zaklonjena lebdeim, masnim oblacima plavog dima. Tu se
nalazio jednostavan prekida za ukljuivanje i iskljuivanje i ja ga
okrenuh. Generator zastade, podrignu, kaljucnu i zamre. Potom
se ugasi u nizu sve tieg pucketanja koje me podseti na tvrdo-
glavu Nortonovu testeru.
Svetla za sluaj nude pogasie se i ja ostadoh u mraku. Po-
eh da se plaim vrlo brzo, i izgubih orijentaciju. Disanje mi je
zvualo kao slab vetar koji zvidue kroz slamku. Dok sam izla-
zio udarih nosem u tanka vrata od lesonita i srce mi zastade. Na
duplim vratima nalazili su se prozori, ali iz nekog razloga bili su
ofarbani u crno i mrak je bio gotovo potpun. Skrenuh i naleteh na
gomilu kutija izbeljivaa. Prevrnue. se i popadae. Jedna mi pro-
lete kraj glave dovoljno blizu da me natera da kroim unazad, pa
se sapletoh o drugu kutiju, koja je pala iza. Padoh, udarivi glavom
dovoljno jako da ugledam zvezde u mraku. Sjajna predstava.
Leao sam tamo, psovao samog sebe, trljao glavu i govorio
sebi da treba da se opustim, da naprosto ustanem i izaem oda-
tle, vratim se Biliju, govorio sebi mi se nita meko i Ijigavo nee
obaviti oko lanka ili kliznuti u ruku kojom sam pipao okolo. Go-
vorio sam sebi da ne treba da gubim kontrolu, jer u inae poeti
panino da tumaram, obaram stvari i postavljam samom sebi lu-
dake prepreke.
Ustadoh paljivo, traei tanku liniju svetla izmeu duplih
vrata. Pronaoh je, slabu ali oiglednu pukotinu u mfaku. Pooh
ka njoj, a onda stadoh.
Neto se zau. Zvuk mekog klizanja. Prestade, a onda poe
ponovo uz stidljivi udarac. U meni se sve otkai. Nekom arolijom
ponovo sam imao etiri godine. Zvuk nije dopirao iz samopo-
sluge. Dopirao je iza mene. Spolja. Gde je bila izmaglica. Neto
je klizilo, gmizalo i grebalo po blokovima ljake. I, moda, trailo
nain da ue.
42
Ili je ve bilo unutra i trailo mene. Moda u za trenutak ose-

titi na cipeli ono to je pravilo taj zvuk, ta god bilo. Ili na vratu.
Zau se ponovo. Bio sam siguran da je napolju. Ali zbog toga
mi nije bilo nimalo lake. Rekoh svojim nogama da krenu i one
odbie da izvre naredbu. A onda se promeni kvalitet zvuka. Ne-
to zastruga kroz mrak, srce mi poskoi u grudima i ja se bacih
prema toj tankoj vertikalnoj liniji svetla. Udarih o vrata ispruenim
rukama i uleteh u samoposlugu.
Troje ili etvoro ljudi stajalo je odmah ispred duplih vrata -
jedan od njih bio je Oli Viks - i svi oni odskoie iznenaeno. Dej-
vide! ree on stegnuto. Isuse Hriste, hoe da mi skrati ivot za
deset go... On ugleda moje lice. ta je s tobom?
Jeste li uli? upitah. Glas mi je zvuao strano u roenim uima,
visok i pitav. Je li iko od vas to uo? Nisu uli nita, naravno. Doli
su da vide zato se generator ugasio. Dok mi je to Oli govorio,
jedan od spoIjnih momaka pojavi se hitro sa narujem punim ba-
terijskih lampi. Zagledao se radoznalo u Olija, pa u mene.
Ja sam iskljuio generator, rekoh i objasnih zato. Sta ste to
uli? upita jedan od ostalih. Taj je radio u gradskom odeljenju za
puteve; zvao se Dim, nekako.
Ne znam. Struganje, Klizanje. Ne bih eleo da to ujem ponovo.
Zivci, ree drugi tip koji je bio sa Olijem.
Ne. Nisu to bili ivci.
Jeste li uli to pre nego to su se svetla ugasila?
Ne, samo posle. Ali... Ali nita. Video sam kako su me gledali.
Nisu eleli da uju vie nita loe, zastraujue ili uvrnuto. Ve je
bilo dovoljno toga. Samo je Oli izgledao kao da mi veruje.
Uimo i ukljuimo ga opet, ree spoljni momak delei bate-
rijske lampe. Oli uze svoju sumnjiavo. Spoljni momak ponudi i
meni jednu, sa malim oholim sjajem u oima. Bilo mu je moda
osamnaest. Posle trenutka razmiljanja, uzeh lampu. I dalje mi je
trebalo neto da pokrijem Bilija.
Oli otvori vrata i zaglavi ih, putajui unutra malo svetla. Kutije
izbeljivaa leale su oko poluotvorenih vrata odeljka od lesonita.
Tip po imenu Dim pomirisa i ree: Stvarno prilino smrdi. Mi-
slim da ste bili u pravu to ste ga iskljuili.
Zraci svetla iz lampi klatili su se i poigravali preko kutija kon-
zervisane hrane, toalet papira, hrane za pse. Zraci su bili zadimljeni
zbog isparenja koja su se vraala nazad iz blokiranog otvora za
ventilaciju. Spoljni momak naas uperi svetlo sasvim desno u i-
roka vrata za utovar.
43
Dva oveka i Oli uoe u odeljak sa generatorom. Njihova

svetla bacala su odsjaje nelagodno napred-nazad, podsetivi me
na neto iz avanturistike prie za deake - a ja sam jednu seriju
takvih ilustrovao jo u koledu. Pirati koji zakopavaju u pono
svoje krvavo zlato, ili moda ludi doktor i njegov pomonik koji
kradu le. Senke koje su panini, unakrsni zraci svetla inili iskriv-
ljenim i udovinim, klatile su se po zidu. Generator se hladio uz
povremeno klocanje.
Spoljni momak je iao prema vratima za utovar i osvetljavao
sebi put. Ne bih iao tamo, rekoh ja.
Ne, znam da vi ne biste.
Probaj sad, Oli, ree jedan mukarac. Generator zabrekta, a
onda grunu.
Isuse! Iskljui ga! Svetog mu sveca, ala to smrdi!
Generator ponovo zamre.
Spoljni momak se vratio od vrata za utovar ba kada su oni
izali. Neto je zapuilo taj otvor, stvarno, ree jedan mukarac.
Evo ta emo, ree spoljni momak. Oi su mu sjale u svetlu
baterijskih lampi, dok je na licu imao ko-ga-ia izraz koji sam isu-
vie puta skicirao kao deo naslovne strane za avanturistike prie
za deake. Neka radi dovoljno dugo da tamo pozadi podignem
vrata za utovar. Otii u okolo i oistiti to, ta god bilo.
Norm, mislim da to nije naroito dobra zamisao, ree Oli sum-
njiavo.
Jesu li ta vrata elektrina? upita onaj po imenu Dim.
Svakako, ree Oli. Ali stvarno mislim da ne bi bilo pametno
za...
U redu je, ree drugi tip. On pomeri bezbol kapu pozadi. Ja
u.
Ne, ne razumete, ree Oli ponovo. Stvarno mislim da niko ne
bi trebalo da...
Ne brinite, ree on Oliju kao da mu prata i otkai ga.
Norm, spoljni momak, bio je ozlojeen. ujte, to je bila moja
zamisao, ree on.
Odjednom, kao nekom arolijom, svi se okupie da rasprav-
ljaju o tome ko e to uiniti umesto koga i da li to uopte treba da
se uini. Ali naravno, niko od njih nije uo taj gadan zvuk klizanja.
Prestanite! rekoh glasno.
Svi me pogledae.
44
Izgleda da ne shvatate, ili da se svim snagama upinjete da ne

shvatite. Ovo nije obina magla. Otkad je navalila niko nije uao u
samoposlugu. Ako otvorite ta vrata za utovar i neto ue unutra...
Kao na primer ta? ree Norm sa savrenim prezirom osa-
mnaestogodinjeg mao mukarca.
Ono to je nainilo buku koju sam uo, ta god bilo. Gospo-
dine Drajton, ree Dim. Izvinite, ali nisam ubeen da ste uli bilo
ta. Znam da ste veliki umetnik sa vezama u Njujorku i Holivudu i sve
to, ali zbog toga za mene niste nimalo drugaiji od ostalih. Ja mi-
slim da ste se nali ovde u mraku i moda se prosto... malo zbuniii.
Moda i jesam, rekoh ja. A moda je, kad ve hoete da poinjete
sa zajebancijom tamo napolju, trebalo najpre da proverite da li je
ona ena stigla bezbedno kui svojoj deci. Njegov stav - kao i stav
njegovog drugara i Norma, spoljnog momka - inio me je besnim
i istovremeno jo vie plaio. Imali su u oima onaj sjaj kakav se
javlja kod nekih ljudi kada krenu da pucaju na pacove na grad-
skom otpadu.
Hej, ree Dimov drugar. Kad neko od nas poeli va savet,
zatraie ga.
Oklevajui, Oli ree: Znate, generator stvarno nije tako vaan.
Hrana u hladnjacima izdrae dvanaest sati ili vie, a da se apso-
lutno ne...
Vai, mali, ti si taj, ree Dim grubo. Ukljuiu motor, a ti po-
digni vrata tako da ovde ne zasmrdimo mnogo. Ja i Majron emo
stajati kraj izlaza izduvne cevi. Dovikni nam kada bude isto.
Svakako, ree Norm i pohita uzbuen.
Ovo je ludo, rekoh ja. Pustili ste onu enu da ode sama...
Nisam primetio da ste se vi polomili da je otpratite, ree Di-
mov drugar Majron. Neodreeno crvenilo boje cigle ispuzalo mu
iz okovratnika.
.....ali ete pustiti da ovo dete rizikuje ivot zbog generatora
koji ak nije ni vaan?
Jebote, zato prosto ne umukne! povika Norm. ujte, gospo-
dine Drajton, ree Dim. Evo ta. Ako imate jo neto da kaete,
milsim da je najbolje da najpre prebrojite zube, jer ne mogu vie
da vas sluam kako serete.
Oli me pogleda, vidno uplaen. Slegnuh ramenima. Bili su
ludi, to je sve. Njihov oseaj za proporciju privremeno je nestao.
Napolju-su bili zbunjeni i uplaeni. Ovde unutra se nalazio jedan
mehaniki problem: osujeeni generator. Taj problem je bilo mo-
45
gue reiti. Reavanje problema pomoglo bi im da se oseaju ma-

nje zbunjeno i bespomono. Prema tome, oni e ga reiti.
Dim i njegov prijatelj Majron odluie da znaju da sam pora-
en i vratie se generatoru. Spreman, Norm? upita Dim.
Norm klimnu glavom, a onda shvati da klimanje glavom ne
mogu da uju. Da, ree on.
Norm, rekoh ja. Ne budi budala.
Grei, dodade Oli.
Pogledao nas je, i lice mu je iznenada bilo mnogo mlae od
osamnaestogodinjeg. Bilo je to lice deaka. Njegova Adamova
jabuica grevito se pomerala i ja shvatih da je prestravljen. On
zausti neto da kae - mislio sam da eli sve da opozove - kada
generator ponovo grunu u ivot, i kada poe da radi glatko Norm
se haci na dugme sa desne strane vrata za utovar, a ona stadoe
da se diu uz tandrkanje du svojih dvojnih elinih ina. Svetla
za sluaj nude vratila su se kada je generator proradio. Sada se
zatamnie jer je motor za podizanje vrata odvlaio struju.
Senke jurnue natrag i istopie se. Magacinski prostor poe
da se puni blagim belim svetlom oblanog zimskog dana. Ponovo
zapazih taj udan, rezak miris.
Vrata za utovar podigoe se za dve stope, a onda za etiri. Iza
sam mogao da vidim etvrtastu cementnu plat-formu oivienu
nacrtanom utom trakom. uta boja se gubila posle samo tri
stope. Magla je bila neverovatno gusta.
Dii ga! uzviknu Norm.
Pramenovi izmaglice, beli poput lebdee ipke, prostrujae
unutra. Vazduh je bio hladan. itavo jutro bilo je primetno hladno,
naroito posle lepljive toplote poslednje tri nedelje, ali to je bila
letnja sveina. Ovo je bilo hladno. Kao u martu. Stresoh se. I pomi-
slih na Stef.
Generator zamre. Dim izae napolje ba kada se Norm sa-
gnuo pod vrata. Video je. I ja. I Oli.
Iznad suprotnog ruba cementne utovarne rampe pojavi se
pipak i zgrabi Norma oko lista. Otvorih usta irom. Oli naini ve-
oma kratak zvuk iznenaenja - uk! Debljina pipka irila se od jedne
stope - veliine livadske zmije - od mesta gde se omotao oko Nor-
move potkolenice, do nekih etiri ili pet stopa irine tamo gde se
gubio u izmaglici. Odozgo je bio siv kao kriljac, odozdo mesnato
ruiast. A na donjoj strani bili su nizovi sisaljki. Pomerale su se i
uvijale poput stotina malih, nabranih usana.
46
Norm spusti pogled. Vide ta ga je dohvatilo. Iskolai oi. Ski-

dajte to sa mene! Hej, skidajte to sa mene! Hriste Isuse, skidajte ovu
jebenu stvar sa mene!
O moj Boe, zacvile Dim.
Norm zgrabi donju ivicu vrata za utovar i povue se natrag.
Pipak se naizgled nadu, kao ruka kada je stegnete. Norm bi trgnut
nazad o talasasta elina vrata - ona odjeknue od udarca njegove
glave. Pipak se jo vie nadu i Normove noge i torzo poee po-
novo da klize napolje. Donja ivica vrata za utovar izvue mu ko-
ulju iz pantalona. On divljaki cimnu i povue se natrag poput
oveka koji radi zgibove.
Pomozite mi, jecao je. Pomozite mi, momci, molim vas, mo-
lim vas.
Isuse, Marijo i Josife, ree Majron. Izaao je iz odeljka sa gene-
ratorom da vidi ta se deava.
Poto sam bio najblii, zgrabih Norma oko struka i potegoh
to sam jae mogao, odupirui se o pete. Za trenutak smo se kre-
tali unazad, ali samo za trenutak. Liilo je to na rastezanje gumene
trake ili razvlaenje karamela. Pipak popusti, ali nimalo ne olabavi
stisak. A onda jo tri pipka dolebdee iz izmaglice prema nama.
Jedan se uvi oko leprave Normove crvene kecelje Saveznog i
otkinu je. On nestade natrag u izmaglici sa crvenom tkaninom
uvijenom u stisku a ja pomislih na ono to je mome bratu i meni
majka govorila kad bismo traili neto to nije elela da dobijemo
- slatkie, strip, neku igraku. To vam treba koliko i kvoki zastava.
Pomislih na to, kao i na taj pipak koji mae unaokolo Normovom
crvenom keceljom, i nasmejah se. Nasmejah se, samo to su moj
smeh i Normovi krici zvuali otprilike isto. Moda niko osim mene
nije znao da se smejem.
Druga dva pipka klizila su za trenutak besciljno napred-na-
zad po utovarnoj rampi, pravei te tihe zvuke struganja koje sam
ranije uo. Onda jedan od njih pljesnu o Normov levi bok i kliznu
oko njega. Osetih kako mi dodiruje ruku. Bio je topao i gladak i
pulsirao je. Mislim da bih, da me je tada dohvatio tim sisaljkama, i
ja nestao u izmaglici. Ali nije. Zgrabio je Norma. A trei pipak mu
se uvio u prsten oko lanka.
Sada ga je to odvlailo od mene. Pomozite mi! povikah. Oli!
Kogod! Dajte, pomozite mi!
Ali, oni nisu dolazili. Ne znam ta su radili, ali nisu dolazili.
Spustih pogled i videh kako se pipak oko Normovog struka
useca u njegovu kou. Tamo gde mu je koulja bila izvuena iz
47
pantalona sisaljke su ga jele. Krv, crvena poput njegove nestale

kecelje, poe da tee iz kanala koje je sebi napravio pulsirajui pi-
pak.
Udarih glavom o donji deo delimino podignutih vrata. Nor-
move noge ponovo su bile napolju. Jedna mokasina mu je spala.
Novi pipak se pomoli iz izmaglice, obavi vrh vrsto oko cipele i ne-
stade sa njom. Normovi prsti zabie se u donju ivicu vrata. Drao
ih je u samrtnikom stisku. Prsti su mu bili modri. Vie nije vritao;
bio je izvan toga. Glavom je ibao napred-nazad u beskrajnom ge-
stu negacije, dok mu je duga crna kosa divlje letela.
Pogledah preko njegovog ramena i videh da dolazi jo pi-
paka, desetine njih, itava uma. Veina ih je bila mala, ali bilo je
nekoliko inovskih, debelih poput mahovinom obraslog drveta
koje nam je tog jutra lealo preko prilaznog puta. Veliki su imali
sisaljke ruiaste kao slatkii, velike poput poklopaca za aht. Je-
dan od tih velkih udari u cementnu utovarnu rampu sa glasnim,
kotrljajuim trrrp! i zapuza ka nama, nalik na veliku slepu glistu.
Povukoh iz sve snage i pipak koji je Norma drao za desni list malo
skliznu. To je bilo sve. Ali, pre nego to se pipak ponovo uhvatio
vrsto, video sam da ga to stvorenje jede ivog.
Jedan pipak mi neno oea obraz i zatalasa se u vazduhu kao
da razmatra neto. Tada pomislih na Bilija. Bili je leao usnuo u
samoposluzi kraj dugog belog hladnjaka za meso gospodina Me-
kveja. Ovamo sam doao da pronaem neto ime bih ga pokrio.
Ako me jedna od tih stvari epa, nee biti nikoga da pazi na njega
- osim moda Nortona.
I tako pustih Norma i padoh na ruke i kolena.
Bio sam napola napolju, napola unutra, odmah ispod podi-
gnutih vrata. Pipak proe s moje leve strane, kao da hoda na sisalj-
kama. Privrsti se za Normovu napetu miicu, zastade na sekund,
pa se obavi oko nje u kolutovima.
Sada je Norm liio na neto iz sna o omaijavanju zmija koji
sneva neki ludak. Pipci su se nelagodno uvijali svuda po njemu...
i takoe bili svi oko mene. Napravih nespretan kolut unazad, pa-
doh na rame i otkotrljah se. Dim, Oli i Majron jo su bili tu. Stajali
su kao grupa votanih figura kod Madam Tiso, bledih lica, oiju
isuvie sjajnih. Dim i Majron su stajali kraj vrata odeljka sa gene-
ratorom.
Ukljuite generator! doviknuh im.
Nijedan se ne pomeri. Zurili su sa opijenom, tanatoninom
poudom u utovarni prostor.
48
Zapipah po podu, uzeh prvo to mi doe pod ruku - kutiju be-

lila Sneko - i bacih na Dima. Ona ga pogodi u stomak, odmah
iznad kope opasaa. On zastenja i uhvati se. Oi mu zatreperee
natrag u neki privid normainog.
ldi i ukljui taj jebeni generator! vrisnuh toliko glasno da me
zabole grlo.
Nije se ni mrdnuo; umesto toga, on poe da se brani, oi-
gledno reen da je, poto Norma jede neki ludaki uas iz izma-
glice, dolo vreme za posipanje pepelom.
ao mi je, zacvile on. Nisam znao. Kako sam, doavola, mo-
gao da znam? Rekli ste da ste uli neto, ali nisam znao ta to znai,
trebalo je bolje da objasnite na ta ste mislili. Mislio sam, ta znam,
moda neka ptica ili tako neto...
Tada se pokrenu Oli, odgurnu ga u stranu jednim debelim ra-
menom i utetura se u prostoriju sa generatorom. Dim se saplete
o jednu kutiju s izbeljivaem i pade, ba kao i ja u mraku. ao mi
je, ree on opet. Njegova ria kosa pala mu je preko obrva. Obrazi
su mu bili beli kao sir. Oi su mu bile prestravljene oi deaka. Se-
kund kasnije generator se zakalja i grmnu u ivot.
Okrenuh se ponovo..vratima za utovar. Norma gotovo da vie
i nije bilo, a ipak je visio grozno o jednoj ruci. Pipci su mu vrveli po
telu, a krv je ravnoduno tekla na beton u kapima veliine novia
od deset centi. Glavom je ibao napred-nazad, oiju iskolaenih
od strave i izbuljenih u izmaglicu.
Ostali pipci sada su puzali i bauljali unutra po podu. Isuvie
ih je bilo kraj dugmeta kojim se upravljalo vratima za utovar, da
bi se uopte pomislilo da mu se prie. Jedan od njih uvi se oko
polulitarske boce pepsija i odnese je. Drugi kliznu oko kartonske
kutije i stee se. Kutija pue i rolne toalet papira, dupla pakovanja
Delsija u celofanskom omotu, prsnue kao gejzir uvis, popadae
i otkotrljae se na sve strane. Pipci ih dograbie eljno.
Jedan od velikih kliznu unutra. Vrh mu se podie sa poda, kao
da njui vazduh. On krenu ka Majronu koji neprirodno iskorai da-
lje odatle, kolutajui ludaki oima u dupljama. Kratki, visoki jecaj
pobee mu sa mlitavih usana.
Osvrnuh se traei neto, bilo ta, dovoljno dugo da dosegne
preko ispitujuih pipaka i pritisne dugme za zatvaranje na zidu.
Ugledah domarevu metlu oslonjenu o gomilu pivskih gajbi i zgra-
bih je.
Normova zdrava ruka bi otrgnuta. On tresnu o utovarnu
rampu i ludaki zamlatara traei neto da se uhvati. Njegove oi
49
se za tren sretoe sa mojima. Bile su pakleno jasne i svesne. Znao

je ta mu se deava. A onda bi odvuen, uz udaranje i kotrljanje,
u izmaglicu. Zau se jo jedan vrisak, pa bi zaguen. Norma vie
nije bilo.
Pritisnuh dugme krajem drke metle i motor zastenja. Vrata
ponovo poee da klize nadole. Dodirnue najpre najdeblji pipak,
onaj koji je istraivao u Majronovom pravcu. Pritisnue mu kou
- ljusku, ta li - a onda je probuie. Odatle iknu crna sluz. Pipak
se ludaki zakoprca ibajui po betonskom podu magacina kao
neki opsceni bivolji bi, a onda kao da se spljoti. Trenutak kasnije
nestade. Ostali poee da se povlae.
Jedan od njih drao je kesu Gejns hrane za pse od pet funti
i nije hteo da je pusti. Vrata ga presekoe pri sputanju na dva
dela pre nego to se zalupie u svom uljebljenom prorezu. Od-
seeni deo pipka grevito se stee, pocepa kesu i razbaca smee
grumenje hrane za pse na sve strane. A onda poe da skakuie po
podu kao riba na suvom, da se uvija i odvija, ali sve sporije, sve
dok ne ostade da lei nepokretno. Podbodoh ga krajem metle.
Deo pipka, moda tri stope dug, divljaki se obavi oko drke za
trenutak, a onda se ponovo opusti i oprui mlitavo usred razbaca-
nog toalet papira, hrane za pse i kutija sa izbeljivaima.
Nije se ulo nita osim rike generatora, i Olija koji je plakao u
odeljku od lesonita. Mogao sam da ga vidim kako sedi tamo na
stoliici sa licem zarivenim u ake.
A onda postadoh svestan novog zvuka. Mekog, klizavog
zvuka koji sam uo u mraku. Samo to je sada bio desetostruko
jai. Bio je to zvuk pipaka koji vrve po spoljnoj strani vrata za uto-
var i pokuavaju da pronau nain da uu.
Majron naini par koraka prema meni. Vidite, ree on. Mo-
rate da shvatite...
Tresnuh ga pesnicom u lice. Bio je suvie iznenaen ak i da
pokua da je blokira. Ona ga udari tik ispod nosa i zgnjei mu gor-
nju usnu o zube. Krv mu potee u usta.
Poginuo je zbog vas! povikah. Jesi li dobro pogledao? Jesi li
dobro pogledao ta ste uradili?
Poeh da ga udaram divljaki, i levom i desnom, ne onako
kako su me uili na koledu na asovima boksa, ve prosto, bez
razmiljanja. Ustuknuo je, izbegao par udaraca, dok je druge pri-
mao tupo, kao da eli da pokae kako se miri sa sudbinom i ka-
znom. To me jo vie razljuti. Raskrvario sam mu nos i napravio
mu ispod oka ljivu koja e ba divno da pomodri. Tresnuo sam
50
ga jednom teko u bradu. Posle toga, oi su mu postale tamne i

poluprazne.
Vidite, govorio je neprekidno, vidite, vidite, a onda sam ga
udario nisko u stomak i izbio mu vazduh pa vie nije govorio vi-
dite, vidite. Ne znam koliko bih dugo nastavio da ga udaram da
me neko nije zgrabio za ruke. Otrgnuo sam se i okrenuo. Nadao
sam se da je to Dim. I Dima sam eleo da izudaram.
Ali, to nije bio Dim. Bio je to Oli, lica okruglog i mrtvaki ble-
dog, izuzev tamnih krugova oko oiju - oiju jo sjajnih od suza.
Nemoj, Dejvide, ree on. Ne udaraj ga vie. Time nita nee reiti.
Dim je stajao sa strane, lica pometenog, praznog. utnuh
kutiju neega ka njemu. Ona ga udari o Dingo izmu i odskoi
u stranu.
Ti i tvoj drugar ste dvojica glupih seratota, rekoh ja. Hajde,
Dejvide, ree Oli nesreno. Prestani sa tim. Vas dva seratora ste
ubili to dete.
Dim je gledao u svoje Dingo izme. Majron je sedeo na
podu i drao se za svoj pivski stomak. Disao sam teko. Krv mi je
bubnjala u uima i sav sam se tresao. Sedoh na par kutija, spustih
glavu meu kolena i uhvatih se vrsto za noge odmah iznad la-
naka. Sedeo sam tako neko vreme sa kosom preko lica i ekao da
vidim hou li se onesvestiti, povraati ili ta ve ne.
Malo kasnije, to poe da jenjava i ja pogledah Olija. Njegov
ruiasti prsten sijao je kao zarobljeni plamen u aru svetiljki za
sluaj nude.
U redu, rekoh tupo. Gotov sam.
Dobro, ree Oli. Moramo da razmislimo ta emo
sad.
Magacin je opet poeo da smrdi na izduvne gasove. Iskljui
generator. To je najpree.
Da, hajdemo odavde, ree Majron. Preklinjao me je oima.
Zao mi je za klinca, ali morate da shvatite...
Ne moram da shvatim nita. Ti i tvoj pajta vratite se u samo-
poslugu, ali saekajte tamo odmah kod hladnjaka za pivo. I nikome
ni re. Jo ne.
Odoe vie nego rado, drei jedan drugog dok su prolazili
kroz vrata. Oli iskljui generator i ba kada su svetla poela da se
gase, ja ugledah kariranu prostirku - jednu od onih kojima rad-
nici oblau lomljive stvari - baenu preko gomile praznih boca za
sodu. Posegoh i zgrabih je za Bilija.
51
Oli izae iz odeljka za generator uz zvuke muvanja i tumara-

nja. Kao i kod veine gojaznih ljudi, disao je pomalo teko i itavo.
Dejvide? Glas mu je malo zadrhtao. Jo si tu? Evo ovde, Oli.
Pripazi na te kutije sa izbeljivaima. Da.
Vodio sam ga glasom i posle nekih trideset sekundi on pose-
gnu iz mraka i epa me za rame. Ispustio je dugi, drhtavi uzdah.
Hrista mu, hajdemo odavde. Mogao sam da osetim miris
Rolejda koje je vakao zbog daha. Mrak je... lo. Jeste rekoh
ja. Ali saekaj jo minut, Oli. Hteo sam da popriam sa tobom, a
nisam hteo da ona dva jebivetra to uju.
Dejv... oni nisu Norma naterali ni na ta. Mora misliti na to.
Norm je bio dete, oni nisu. Ali nema veze, sa time je gotovo. Mo-
ramo im rei, Oli. Ljudima u samoposluzi. Ako se uspanie... Olijev
glas je bio sumnjiav. Moda hoe, a moda i nee. Ali, to e ih
naterati da dvaput razmisle o izlasku, a veina njih upravo to eli
da uradi. Zato ne? Veina njih je ostavila svoje kod kue. Ja prvi.
Moramo ih naterati da shvate ta rizikuju ako izadu napolje.
Njegova aka me je snano drala za miicu. Da, samo se
stalno pitam... svi ti pipci... kao kod sipe, ta li... Dajvide, ta je tamo
odakle poinju? Odakle svi ti pipci poinju?
Ne znam. Ali ne elim da ona dvojica to ispriaju ljudima na
svoju ruku. To bi izazvalo paniku. Hajdemo. Zagledah se oko sebe
i trenutak ili dva kasnije primetih tanku vertikalnu liniju svetla
izmeu dvokrilnih vrata. Krenusmo ka njoj, pazei na razbacane
kutije, dok me je
Oli jednom busmastom akom drao za podlakticu. Pade mi
na pamet da smo svi pogubili baterijske lampe.
Kada stigosmo do vrata, Oli ree ravno: Ono to smo videli je...
nemogue, Dejvide. To zna, zar ne? ak i da se kombi iz Bostonskog
morskog akvarijuma dovezao pozadi i izbacio jednu od onih dinov-
skih sipa iz Dvadeset hiljada milja pod morem, ona bi uginula. Prosto
bi uginula. Da, rekoh ja. Tako je.
Pa ta se onda dogodilo? A? ta se dogodilo? ta je ta prokleta
izmaglica?
Oli, ne znam.
Izaosmo.
52
5
SVAA SA NORTONOM. RASPRAVA KOD
HLADNJAKA ZA PIVO. POTVRDA
Dim i njegov pajta Majron bili su odmah iza vrata, svaki sa
po badvajzerom u ruci. Pogledah Bilija, videh da jo spava i pokrih
ga prostirkom. On se malo pomeri, promrmlja neto, pa se po-
novo umiri. Pogleah na sat. Bilo je 12:15. To se inilo potpuno ne-
moguim; oseao sam se kao da je prolo najmanje pet sati otkad
sam prvi put uao unutra da potraim neto ime bih ga pokrio.
Ali itava stvar, od poetka do kraja, trajala je samo oko trideset
pet minuta.
Vratih se tamo gde je Oli stajao sa Dimom i Majronom. Oli je
uzeo pivo i meni ponudio jedno. Uzeh ga i popih odjednom pola
konzerve, kao i jutros dok sam sekao stabla. To me malo razvedri.
Dim je bio Dim Grondin. Majronovo prezime bilo je Lafler - i
to je imalo svoju kominu stranu. Cvetiu Majronu se suila krv
na usnama, bradi i obrazu. Oko sa ljivom ve je oticalo. Devojka
u dukserici boje brusnice proe tuda besciijno i uputi Majronu
oprezan pogled. Mogao sam da joj kaem da je Majron opasan
samo za deake tinejdere koji ele da dokau svoju mukost, ali
potedeo sam sebe toga. Na kraju krajeva, Oli je imao pravo - oni
jesu samo eleli najbolje, mada slepo, zastraeno, umesto u bilo
kakvom stvarnom optem interesu. A sada su mi bili potrebni da
bi uradili ono to sam ja mislio da je najbolje. Mislio sam da nee
biti problema. Obojica su splasnula. Nijedan-pogotovo cveti
Majron-jo izvesno vreme nee biti ni za ta. Neto to su imali u
oima dok su ubeivali Norma da ode i otpui izduvnu cev sada je
nestalo. Kurii im vie nisu bili dignuti.
Moraemo neto da kaemo ovim ljudim, rekoh ja. Dim zau-
sti da se usprotivi.
Oli i ja neemo pominjati tvoj i Majronov doprinos Normovom
izlasku ako podrite ono to budemo rekli o... pa, o tome to ga je
odnelo.
Naravno, ree Dim alosno revnosno. Naravno, ako to ne
ispriamo, ljudi bi mogli da odu napolje... kao ona ena... ona ena
koja... On obrisa usta rukom pa brzo popi jo piva. Hriste, kakav
dumbus.
Dejvide, ree Oli. ta... On prekinu, pa onda primora sebe
da nastavi. Sta ako uu unutra? Pipci? Kako? upita Dim.
53
Momci, zatvorili ste vrata. Naravno, ree Oli. Ali itav prednji
zid ove samo-posluge je od stakla.
Stomak mi se sunovrati liftom u dubinu nekih dvadeset pet
spratova. Znao sam to, ali sam uspevao nekako da prenebrega-
vam. Pogledah tamo gde je Bili spavao. Pomislih kako su se ti pipci
rojili iznad Norma. Pomislih da se to deava Biliju.
Staklo, apnu Majron Lafler. Isusa mu Hrista. Ostavio sam
njih trojicu kraj hladnjaka da petljaju oko novih konzervi piva i
potraih Brenta Nortona. Zatekoh ga u trezvenom razgovoru sa
Badom Braunom kod kase br. 2. Njih dvojica - Norton sa sedom fri-
zurom i dobrim izgledom matorog pastuva, Braun sa svojom hla-
dnom novoengleskom facom - liili su na karikaturu iz Njujorkera.
ak dvadesetak ljudi nespokojno je tumaralo izmeu zavr-
etka naplatnih traka i dugog izloga. Dosta ih se porealo du sta-
kla i posmatralo izmaglicu. Ponovo su me podsetili na ljude koji se
okupljaju na gradilitu.
Gospoa Karmodi se posadila na jednu od stacionarnih pre-
mosnih traka i puila parlament u filteru Korak po korak. Njene
oi me odmerie, zakljuie da mi neto fali, pa produie dalje.
Izgledala je kao da sanja na javi.
Brent, rekoh ja.
Dejvide! Gde si se samo izgubio?
O tome ba i hou da popriam sa tobom.
Tamo kod hladnjaka neki ljudi piju pivo, ree Braun mrano.
Zvuao je kao ovek koji objavljuje da su na akonovom prijemu
prikazani pornii. Mogu da ih vidim u kontrolnom ogledalu. To na-
prosto mora da prestane.
Brent?
Izvinite me za trenutak, gospodine Braun, hoete?
Naravno. Prekrstio je ruke preko prsa i zapiljio se smrknuto
u konveksno ogledalo. To ima da prestane. Toliko mogu da vam
obeam.
Norton i ja krenusmo prema hladnjaku za pivo u suprotnom
uglu radnje, prolazei pored kunih potreptina i sitnica. Ba-
cih pogled preko ramena i primetih nelagodno da su se drvene
grede koje uokviruju visoke staklene pravougaonike izloga savi-
jene, izvijene i rascepljene. Setih se da jedan od prozora ak nije
sasvim ceo. U trenutku tog udnog udarca iz gornjeg ugla ispao je
klinasti komad stakla. Moda smo mogli da ga zapuimo krpama
ili tako neim - moda gomilom onih enskih bluza od 3,59 dolara
koje sam primetio blizu vina...
54
Misli mi se najednom prekinue i bih primoran da stavim nad-

lanicu preko usta, kao da priguujem podrigivanje. Ono to sam
stvarno priguivao bila je navala uasnutog kikota koja umalo da
mi se otme na pomisao da nabijam gomilu bluza u rupu ne bih li
zadrao napolje jedan od onih pipaka koji su odneli Norma. Video
sam kako jedan od tih pipaka - jedan mali - stee kesu hrane za
pse, sve dok prosto nije pukla.
Dejvide? Jesi li dobro?
A?
Tvoje lice - izgledao si kao da ti je palo na pamet neto dobro, ili
neto prokleto grozno.
Tada mi neto sinu. Brent, ta bi sa onim ovekom to je uao
bulaznei da je neto u izmaglici zgrabilo Dona Lija Frovina?
Tip kome je curela krv iz nosa?
Da, taj.
Onesvestio se, pa ga je gospodin Braun povratio nekom mi-
riljavom solju iz prve pomoi. Zato?
Je li rekao neto kada se probudio?
Opet je poeo sa tom halucinacijom. Gospodin Braun ga je od-
veo u kancelariju. Poplaio je neke ene. Izgledao je srean to ide.
Neto u vezi stakla. Kad je gospodin Braun rekao da u upravnikovoj
kancelariji postoji samo jedan mali prozor, i to ojaan icom, delo-
vao je sreno to ide. Pretpostavljam da je jo tamo.
On nije halucinirao.
Ne, naravno da nije.
A udar koji smo osetili?
Ne, ali, Dejvide...
Uplaen je, podseao sam sebe stalno. Nemoj ga naterati da
se otkai, samog sebe si doveo do toga da se ve jednom otkai
jutros, i to je dovoljno. Ne teraj ga da se otkai jer je isti ovakav
bio tokom tog glupog spora oko mee... prvo pokroviteljski, onda
sarkastian i najzad, kad je postalo jasno da e izgubiti, uvredljiv.
Ne teraj ga da se otkai jer e ti biti potreban. On moda ne ume
da ukljul motornu testeru, ali izgleda kao oinska figura Zapad-
nog sveta, i ako bude rekao ljudima da ne panie, oni e ga poslu-
ati. Zato ga ne teraj da se otkai.
Vidi ona dupla vrata tamo, iza hladnjaka za pivo? POgledao
je, mrtei se. Nije li jedan od onih to piju pivo drugi pomonik
upravnika? Viks? Ako Braun to vidi, mogu da ti obeam da e taj vrlo
brzo da pone da trai novi posao.
Brent, hoe li me sasluati?
55
On me pogleda odsutno. ta si ono govorio, Dejv? Zao mi je.

Ne toliko ao koliko e mu tek biti. Vidi li ona vrata?
Da, naravno da vidim. Sta sa njima?
Ona vode u magacin koji se prua u potpunosti du zapadnog
proelja zgrade. Bili je zaspao, a ja sam otiao tamo da vidim ima li
neega ime bih ga pokrio...
Ispriao sam mu sve, izostavivi samo svau oko toga treba li
Norm uopte da izlazi ili ne. Rekao sam mu ta je ulo... i najzad,
ta je izalo napolje, vritei. Brent Norton je odbio da poveruje u
to. Ne - odbio je ak i da razmisli o tome. Odvedoh ga do Dima,
Olija i Majrona. Sva trojica potvrdie priu, iako su Dim i cveti
Majron poprilino ve bili nacugani.
Norton ponovo odbi da poveruje, ili ak i da razmisli o tome.
Jednostavno je opovrgavao sve. Ne, rekao je. Ne, ne, ne. Opro-
stite, gospodo, ali to je potpuno smeno. Ili me zezate... - pokrovi-
teljski nam je uputio svoj blistavi osmeh da bi pokazao kako moe
da prihvati alu kao i svako drugi -.....ili ste rtve nekakve grupne
hipnoze.
Opet sam se iznervirao, ali sam uspeo da se kontroliem -
teko. Mislim da obino nisam prek, ali ovo nisu bile obine okol-
nosti. Morao sam da mislim na Bilija, na to to se deava - ili se
ve desilo - sa Stefani. Te stvari su mi neprestano grickale pozadi
u glavi.
U redu, rekoh ja. Poimo tamo pozadi. Na podu je pare
pipka. Vrata su ga odsekla pri sputanju. A moe i da ih uje. Gre-
buckaju po itavim vratima. Zvui poput vetra u brljanu.
Ne, ree on mirno.
ta? Stvarno sam mislio da nisam dobro uo. ta si rekao?
Rekao sam ne, neu da idem tamo. Ako je i za alu, mnogo je.
Brent, kunem ti se da to nije ala.
Naravno da jeste, obrecnu se on. Oi mu preoe preko
Dima, Majrona, kratko se zadrae na Oliju Viksu - koji je istrpeo
njegov pogled sa ravnodunim mirom - i najzad se vratie meni.
To je ono to vi, lokalci, verovatno nazivate pravim smehotresom.
Je li tako, Dejvide? Brent... vidi...
Ne, vidi ti! Glas poe da mu jaa kao da se nalazi u sudnici.
uo se veoma, veoma dobro, i nekoliko ljudi koji su lunjali okolo,
napeti i besciljni, pogledae ovamo da vide ta se deava. Norton
uperi prst u mene dok je govorio. To je ala. To je kora od banane,
a ja sam tip koji na njoj treba da se oklizne. Niko od vas nije naroito
lud za dooima, zar ne? Svi se vi poprilino drite jedni uz druge. Kao
56
to se desilo kada sam te tuio ne bih li dobio ono to mi po pravu

pripada. Ti si dobio, u redu. Zato ne? Otac ti je bio uveni umetnik,
a ovo je tvoj grad. Ja samo plaam porez i troim ovde svoj novac!
To vie nije bila predstava, vie nas nije pobijao svojim uve-
banim glasom iz sudnice, gotovo da je vritao, na ivici toga da
potpuno izgubi kontrolu. Oli Viks se okrenu i ode, sa pivom u ruci.
Majron i njegov prijatelj Dim zurili su u Nortona iskreno zapa-
njeni.
Treba li da odem pozadi i pogledam neki gumeni trik-novitet
od devedeset centi dok ovi klipani stoje tu i upiavaju se od smeha?
Hej, pazi malo koga naziva klipanom, ree Majron. Drago
mi je to ti je ono drvo palo na sklonite za amce, ako hoe ba da
zna. Drago. Norton mi se divljaki isceri. Prilino dobro ga je
ulubio, zar ne? Fantastino. A sad mi se mii s puta.
On pokua da se progura pored mene. Zgrabih ga za ruku i
bacih na hladnjak za pivo. Jedna ena iznenaeno graknu. Dva
kartona bada se preturie.
Proakaj ui i sluaj, Brent. Ovde su ivoti u pitanju. A ivot
mog deteta meni je vie nego vaan. Zato me sluaj inae se kunem
da e se usrati od batina.
Samo napred, ree Norton, i dalje isceren u nekakvom lu-
daki paralisanom ushienju. Njegove oi, zakrvavljene i krupne,
iskolaie se u dupljama. Pokai svima koliko si velik i hrabar, kad
bije oveka sa bolesnim srcem, dovoljno starog da ti otac bude.
Svejedno ga klepi! uzviknu Dim. Jebe njegovo bolesno srce.
Ne verujem da takav jeftini njujorki nadripisar uopte ima srce.
Ti se ne meaj, rekoh ja Dimu, a onda pribliih lice Nortono-
vom. Bio sam dovoljno blizu da ga poljubim, da sam to imao na
umu. Hladnjak je bio iskljuen, ali je jo zraio hladnoom. Presta-
ni da krije glavu u pesku. Prokleto dobro zna da govorim istinu.
Ne znam... nita... tome slino, ree on.
Da je neko drugo vreme i mesto, pustio bih te da proe tako.
Briga me koliko se plai, i nemam nameru da vodim evidenciju. Pla-
im se i sam. Ali ti mi treba, proklet da si! Dopire li to do tebe? Treba
mi!
Pusti me!
Ne dokne poe tamo sa mnom i ne uveri se i sam. Rekao
sam ti, ne! Sve je to trik, ala. Nisam toliko glup koliko misli da je-
sam...
Onda ima sam tamo da te bacim.
57
Zgrabih ga za rame i iju. Sav koulje ispod ruke pocepa mu

se uz meko predenje. Odvukoh ga do duplih vrata. Okupila se
grupa ljudinjih petnaest ili osamnaest, ali drali su se na odsto-
janju. Niko nije pokazivao ni najmanji znak da eli da se umea.
Upomo! povika Norton. Iskolaio je oi iza naoara. Frizura
mu se ponovo pokvarila i iskoila iza uiju u dva istovetna pra-
mena. Ljudi su se mekoljili i posmatrali.
Zato vriti? rekoh mu u uvo. To je samo ala, zar ne? Zato
sam te i poveo u grad kada si zatraio da poe i zato sam ti i poverio
da Bilija prevede preko parkiralita - zato to sam imao u teku ovu
zgodnu maglu, zakupio sam mainu za maglu u Holivudu, kotalo
me je to pet-naest hiljada dolara i jo osam hiljada za prevoz, a sve
da bih se naalio s tobom. Prestani sam sebi da sere i otvori oi!
Pu... sti... me! dreao je Norton. Samo to nismo stigli do
vrata.
Dajte, dajte, ta je to? Sta to radite?
Bio je to Braun. Zurno se laktao kroz gomilu posmatraa.
Naterajte ga da me pusti, ree Norton promuklo. Ludak.
Ne. On nije ludak. Voleo bih da jeste, ali nije. Bio je to Oli, i
ja poeleh da ga blagoslovim. Obiao je red polica iza nas i stao
tamo da se suoi sa Braunom.
Braunov pogled zaustavi se na pivu koje je Oli drao. Ti pi-
jeV ree on, i glas mu je bio iznenaen, ali ne sasvim lien zadovolj-
stva. Zbog ovoga ima da leti s posla.
Daj, Bad, rekoh ja i pustih Nortona. Ovo nije uobiajena si-
tuacija.
Propisi su propisi, ree Braun uskogrudo. Potrudiu se da
uprava sazna za ovo. To mi je dunost.
Norton se u meuvremenu odunjao dalje i zaustavio se na
izvesnoj udaljenosti, pokuavajui da ispravi koulju i zagladi
kosu. Oi su mu streljale nervozno izmeu Brauna i mene.
Hej! uzviknu Oli najednom snano, grmnu basom koji nikad
ne bih oekivao od tog krupnog, ali blagog i skromnog oveka.
Hej, svi u radrtji! Svi treba da doete ovamo i ujete ovo! Tie se svih
vas! Pogledao me je mirno, potpuno ignoriui Brauna. Da li to
dobro radim?
Fino.
Ljudi poee da se okupljaju. Prvobitna grupa posmatraa
moje svae sa Nortonom udvostruila se, pa utrostruila.
Postoji neto to svi treba da znate... zapoe Oli.
Smesta ostavi to pivo, ree Braun.
58
Ti da si smesta umuknuo, rekoh ja i kroih ka njemu.

Braun mi odgovori ustuknuvi za korak. Ne znam ta to neki
od vas misle da rade, ree, ali mogu da vam kaem da e Savezna
prehrambena kompanija o tome biti obavetena! O svemu! 1 hou
da shvatite - moda e biti podnesene i neke tube! Nervozno je po-
vukao usne sa poutelih zuba, i mogao sam da osetim za njega
saaljenje. Samo pokuava da se prilagodi, nita drugo. Kao to
je Norton to uinio naredivi sebi da se mentalno ugui. Majron i
Dim probali su tako to su sve pretvorili u mao aradu - kad bi
generator mogao da se popravi, izmaglica bi otila dalje. Ovo je
bio Braunov nain. On je... titio radnju.
Sarno napred, zapii imena, rekoh ja. Ali, molim te samo da
nita ne pria.
Zapisau dosta imena, odgovori on. Tvoje e biti na vrhu li-
ste, ti... ti boemu.
Gospodin Dejvid Drajton ima neto da vam kae, ree Oli, i
mislim da je bolje da ga sasluate, u sluaju da ste nameravali da
podete kui.
Tako ja ispriah ta se dogodilo, gotovo jednako kao to sam
ispriao i Nortonu. Najpre se zaulo malo smeha, a kada sam zavr-
io nastupi duboka nelagodnost.
To je sve la, znate, ree Norton. Probao je glasom to jako da
istakne, pa umalo to nije vrisnuo. I to je bio ovek kome sam sve
prvome saoptio, u nadi da u ga pridobiti radi verodostojnosti.
Kakav zajeb.
Naravno da je la, saglasi se Braun. To je ludost. Odakle pret-
postavljate da su ti pipci doli, gospodine Drajton?
Ne znam, a u ovom trenutku to pitanje i nije naroito vano. Tu
su. lma tu...
Ja mislim da su doli iz nekoliko konzervi tog piva. To mislim ja.
Ovo izazva neto smeha u znak odobravanja. Uutka ga snaan
glas gospoe Karmodi, slian kripanju zaralih arki.
Smrt! povika ona, i oni koji su se smejali brzo se otreznie.
Umarirala je u sredite grubo formiranog kruga i njene jar-
koute pantalone kao da su sjale sopstvenim svetlom, dok joj je
ogromna tana udarala o slonovsku butinu. Crne oi arogantno
su joj sevale okolo, otre i kobno svetlucave, nalik na svraije.
Dve zgodne devojke od nekih esnaest godina, sa bluzama od
vetake svile na ijim je leima bilo ispisano KAMP VUDLENDS,
ustuknue dalje od nje.
59
Sluate ali ne ujete! Cujete ali ne verujete! Ko od vas eli da

izae i uveri se sam? Njene ih oi preletee, a onda se zadrae na
meni. I ta to predlaete da uradite u vezi toga, gospodine Dejvide
Drajtone? ta mislite da moete da uradite u vezi toga?
Iskezila se poput lobanje iznad svog jarkoutog kompleta.
To je kraj, kaem vam. Kraj svega. Ovo je Poslednji as. Pokretni
prst napisao je to, ne vatrom, ve linijama izmaglice. Zemlja se otvo-
rila i iznedrila svoje gadosti... Zar ne moete da je naterate da umu-
kne? prasnu jedna tinejderka. Zaplakala se. Plai me!
Plai se, duo? upita gospoa Karmodi i okrenu se prema
njoj. Ne, sada se ne plai. Ali kada gnojna stvorenja koje je avo
oslobodio po Zemljinom aru dou po tebe...
Dovoljno je bilo, gospodo Karmodi, ree Oli i uze je za ruku.
Sasvim dovoljno.
Pustite me! To je kraj, kaem vam! To je smrt! Smrt!
To je gomila sranja, ree zgaeno ovek sa eirom za ribo-
lov i naoarima.
Ne, gospodine, progovori Majron. Znam da to zvui poput
sna nekog narkomana, ali potpuno je istinito. I sam sam to video.
Ja takoe, ree Dim.
I ja, pridrui se Oli. On je uspeo da uutka gospou Karmodi,
bar zasad. Ali, stajala je blizu, stezala svoju veliku torbu i kezila se
svojim ludakim kezom. Niko nije hteo da stoji previe blizu nje -
mrmljali su meusobno i ovo potvrivanje nije im se dopadalo.
Nekolicina ih se osvrnu prema velikim izlozima od staklenih ploa,
razmiljajui. Bilo mi je drago to to vidim.
Lai, ree Norton. Svi se vi pokrivate laima. To je sve.
Sugeriete neto sasvim neverovatno, ree Braun. Ne mo-
ramo da stojimo ovde i vaemo o tome, rekoh mu ja. Doite sa
mnom u magacin. Osmotrite. I oslunite.
Kupcima je zabranjeno da ulaze...
Bad, ree Oli, idi sa njim. Da zavrirno sa tim.
U redu, ree Braun. Gospodine Drajton? Zavrimo s ovom bu-
dalatinom.
Progurasmo se kroz dupla vrata u mrak.
Zvuk je bio neprijatan - ak moda i zloban.
Braun je to takoe osetio, bez obzira na svoje tvrdoglave jen-
kijevske manire; smesta me je epao za miicu, dah mu je zastao
na tren, a potom se povratio, hrapaviji.
Bio je to duboki zvuk apata iz pravca utovarnih vrata
60
- gotovo nalik na milovanje. Zamahnuh lagano nogom i

najzad unuh jednu od baterijskih lampi. Sagoh se, dohvatih je i
ukljuih. Braunovo lice se zgri, a on ih nije ak ni video - samo ih
je uo. Ali ja sam video, i mogao sam da zamislim kako se uvijaju i
penju po nabranoj elinoj povrini vrata kao ive puzavice.
Sta sad mislite? Sasvim neverovatno?
Braun se obliznu i pogleda dumbus od razbacanih kutija i
kesa. Oni su to uinili?
Neki od njih. Veina. Dodite ovamo.
Doao je sa oklevanjem. Uperih lampu u smeurani i izuvijani
komad pipka koji je jo leao pored metle. Braun se nae prema
njemu.
Ne dirajte, rekoh ja. Moda je jo ivo.
Brzo se uspravio. Uzeh metlu za ekinje i bocnuh pipak. Tree
ili etvrto gurkanje natera ga da se poput pua odvije i pokae
dve cele sisaljke i jedan dronjavi segment tree. A onda se pare
ponovo uvi snagom miia i ostade nepokretno da lei. Braun is-
pusti prigueni zvuk gaenja.
Dovoljno ste videli?
Da, ree on. Hajdemo odavde.
Pratili smo nestalno svetlo natrag do duplih vrata i progurali
se kroz njih. Sva lica okrenue se prema nama i um razgovora
zamre. Nortonovo lice bilo je nalik na bajati sir. Crne oi gospode
Karmodi blistale su. Oli je pio pivo; licem su mu jo tekli tanki mla-
zevi znoja, iako je u radnji postalo prilino hladno. Dve devojke sa
KAMP VUDLENDS na bluzama skupile su se jedna uz drugu poput
drebica pred oluju. Oi. Koliko oiju. Mogao bih da ih naslikam,
pomislih sa jezom. Bez lica, samo oi u tmini. Mogao bih da ih na-
slikam, ali niko ne bi poverovao da su prave.
Bad Braun skupi sitniavo pred sobom svoje dugo-prste ake.
Ljudi, ree on. Izgleda da imamo znatan problem.
6
RASPRAVA SE NASTAVLJA. GOSPOA
KARMODI. UTVRENJA. TA SE
DOGODILO SA UDRUENJEM
RAVNOZEMLJAA
Sledea etiri asa prooe u nekoj vrsti sna. Posle Braunove
potvrde dolo je do duge i poluhisterine rasprave, ili moda ra-
61
sprava i nije trajala toliko dugo koliko je izgledalo, moda se samo

radilo o mranoj potrebi Ijudi koji prevakavaju jednu istu infor-
maciju i pokuavaju da je vide sa svake mogue take gledita,
glodu je kao to pas gloe kost, pokuavaju da dou dp sri. Bio je
to spori nailazak verovanja. Ista stvar moe se videti za vreme sva-
kog martovskog sastanka gradske skuptine u Novoj Engleskoj.
Bilo je tu Udruenje ravnozemljaa, koje je predvodio Norton.
Oni su bili glasaka manjina od otprilike desetak njih koji nita
od svega toga nisu poverovali. Norton je stalno isticao kako po-
stoji samo etiri svedoka koji su prisustvovali odnoenju spoljnog
momka od strane onoga to je on zvao Pipcima sa planete Iks
(prvi put je bilo smeno, ali ubrzo se izlizalo; u svom sve jaem agi-
tovanju Norton to kao da nije primeivao). Dodao je da on lino
ne veruje nijednom od etvorice. Dalje je istakao da je pedeset
posto svedoka beznadeno pijano. To je bilo izvan svake sumnje.
Dim i Majron Lafler, sa celim hladnjakom za pivo i policom za
vino na raspolaganju, bili su pijani kao guzice. Imajui u vidu ono
to se dogodilo Normu, kao i njihov udeo u tome, nisam ih krivio.
Otreznie se prerano.
Oli je uporno pio i dalje, ignoriui Braunove proteste. Posle
izvesnog vremena, Braun die ruke, zadovoljavajui se sa poko-
jom povremenom kobnom pretnjom o Kompaniji. Izgleda da nije
shvatao da Savezna prehrambena kompanija, sa sve radnjama u
Bridtonu, Sevemom Vindamu i Portlendu moda vie i ne po-
stoji. Sto se nas tie, mogla je vie da ne postoji i itava Istona
obala. Oli je uporno pio, ali se nije napijao. Znojio je to napolje
istom brzinom kojom je smetao unutra.
Najzad, kad je rasprava sa ravnozemljaima poela da postaje
zajedljiva, Oli progovori. Ako ne verujete u to, gofpoine Nortone,
lepo. Ja u vam rei ta da radite. Izaite na prednja vrata i obiite do
zadnjih. Tamo je povea gomila vraenih flaa od piva i sode. Norm
i ja smo ih jutros izneli. Donesite nekoliko tih flaa tako da znamo da
ste stvarno bili tamo. Uinite to, i ja u lino skinuti koulju sa sebe i
pojesti je.
Norton stade da galami.
Oli ga sasee istim blagim, ravnim glasom. Kaem vam, samo
nanosite tetu kada tako priate. Ovde ima ljudi koji ele da odu
kuama i uvere se da im je sa porodicama sve u redu. Moja sestra i
njena jednogodinja erka upravo su kod kue u Neplsu. Sigurno da
bih voleo da proverim ta je sa njima. Ali, ako ljudi ponu da vam
62
veruju i pokuaju da odu kuama, ono to se desilo Normu desie se

i njima.
Nortona nije ubedio, ali nekolicinu onih to su se lepovali je-
ste - ne toliko time to je rekao, koliko oima, svojim progonjenim
oima. Mislim da je Nortonovo mentalno zdravlje zavisilo od toga
hoe li biti ubeen ili ne, ili je on bar mislio da od toga zavisi. Ali,
nije prihvatio Olijevu ponudu da se vrati otpozadi sa flaom kao
dokazom. Niko od njih nije. Nisu bili spremni da izau, bar ne jo.
On i njegova grupica Ravnozemljaa (sada umanjena za jednog ili
dvojicu) odoe to su dalje mogli od nas, do zastakljenog ormara
sa pripremljenim mesom. Jedan od njih utnuo je dok je prolazio
mog usnulog sina i probudio ga.
Odoh tamo i Bili mi se obesi o vrat. Kada sam pokuao da ga
spustim, stegao je jo jae i rekao: Nemoj to da radi, Tatice, molim
te.
Naoh kolica za kupljenu robu i stavih ga u sedite za bebe.
Tamo je izgledao prevelik. Bilo bi to komino da mu lice nije bilo
bledo, sa crnom kosom zaeljanom preko ela tik iznad obrva,
a oi alosne. Verovatno ve dve godine nije sedeo u seditu za
bebe na kolicima za kupljenu robu. Te sitnice vam promiu, naj-
pre ne shvatate, a onda sve to to se promenilo konano doe kao
gadan ok. U meuvremenu, kako su se Ravnozemljai povukli, za
raspravu se nala nova kula svetilja - ovaj put bila je to gospoa
Karmodi, i sasvim razumljivo, stajala je sama.
U oslabljenom, mrzovoljnom svetlu, liila je na veticu u pla-
menim jarkoutim pantalonama, svetloj bluzi od vetake svile,
ruku natrpanih zveketavom biuterijom - od bakra, kornjainog
oklopa i lanih dijamanata - i sa svojom nakaznom tanom. Per-
gamentno lice bilo joj je izbrazdano jakim vertikalnim borama.
Kovrdava seda kosa bila joj je zategnuta i ispravljena pomou tri
ronata elja, uvijena pozadi. Usta su joj bila linija uvorovanog
konopca.
Ne postoji odbrana od volje Boije. Ovo se spremalo. Videla
sam predskazanja. Nekima sam rekla, ali nema nikog zaslepljenijeg
od onih koji sada ne ele da vide.
I, ta to hoete da kaete? ta prediaete? upade Majk Hatlen
nestrpljivo. On je bio gradonaelnik, mada sada nije delovao
tako sa svojom jahtakom kapom i otromboljenim bermudama.
Pijuckao je pivo; mnogi mukarci sada su to radili. Bad Braun je
odustao od protesta, ali je zaista zapisivao imena - vodei grubu
evidenciju gde god je mogao.
63
Predlaem? ree gospoa Karmodi kao odjek i obrnu se

prema Hatlenu. Predlaem? E, pa predlaem da se pripremi da vi-
di svoga Boga, Majkle Hatlenu. Zapiljila se u sve nas unaokolo.
Spremite se da vidite svoga Boga!
Spremite se da vidite govno, proguna Majron Lafler pijano
kraj hladnjaka za pivo. Matora, izgleda da ti je jezik okaen posred
srede, pa moe da lapara na oba kraja.
Buno odobravanje. Bili se ogleda okolo nervozno i ja ga za-
grlih.
Rei u svoje! povika ona. Gornja usna joj se izvila, povukla i
otkrila izboene zube ute od nikotina. Pomislih na pranjave pu-
njene ivotinje u njenoj radnji kako veito piju u ogledalu koje
im slui kao potok. Neverni e ostati neverni do kraja! A ipak, tog
jadnog deaka odvuklo je udovite! Stvorenja u izmaglici! Sve mo-
gue komar-ne gadosti! Nakaze bez oiju! Samrtniko bledi uasi!
Ne verujete? Onda izaite! Izaite i recite ao-ta-ima!
Gospoo Karmodi, moraete da prekinete, rekoh ja. Plaite
mi sina.
ovek sa devojicom saglasi se sa mojim miljenjem. Ona je,
sva u zdepastim nogama i krastavim kolenima, zagnjurila lice ocu
u stomak i stavila ruke preko uiju. Veliki Bil nije plakao, ali bio je
blizu.
Postoji samo jedna ansa, ree gospoa Karmodi.
A koja to, gospoo? upita Majk Hatlen uljudno.
rtva, ree gospoa Karmodi - inilo se da se ceri u tami.
rtva u krvi.
rtva u krvi - rei ostae da vise tu i lagano se okreu. ak i
sada, kada vie znam, ubeujem sebe da je mislila na neijeg psa
ljubimca - nekoliko ih je trkaralo po samoposluzi bez obzira na
propise. ak i sada sebe ubeujem u to. Liila je na neki poludeli
ostatak novoengleskog puritanizma u tami... ali sumnjam da ju je
motivisalo i neto dublje i mranije od pukog puritanizma. Purita-
nizam je imao sopstvenog mranog dedu, starog Adama krvavih
ruku.
Ona zausti da kae jo neto, kada je jedan nizak, uredan mu-
karac u crvSnim pantalonama i kitnjastoj sportskoj koulji, oa-
mari je posred lica. Imao je razdeljak na levoj strani prav kao lenjir.
Nosio je naoari. Takoe je nepogreivo izgledao kao letnji turista.
Prekini sa tim hukanjem, ree on tiho i bezglasno.
64
Gospoa Karmodi stavi ruku na usta, a onda je prui ka nama

u neizreenoj optubi. Na dlanu je bilo krvi. Ali, inilo se da joj crne
oi igraju u ludakom veselju.
To ste i traili! uzviknu jedna ena. I sama bih to uinila!
Doepae vas se, ree gospoa Karmodi pokazujui svoj okr-
vavljeni dlan. Tanak mlaz krvi sada joj je tekao niz jednu od bora
od usta do brade, kao kap kie niz slivnik. Moda ne danas. Vee-
ras. Veeras, kada padne mrak. Doi e u noi i uzeti nekog drugog.
U noi e doi. uete ih kako dolaze, puze i gamiu. A kada dou,
moliete Majku Karmodi da vam pokae ta da radite.
ovek u crvenim pantalonama polako podie ruku.
Hajde samo, udarite me, apnu ona i iskezi mu se svojim kr-
vavim kezom. Ruka mu se pokoleba. Udarite me ako smete. Ruka
mu se spusti. Gospoa Karmodi se udalji sama. Tada Bili stvamo
poe da plae, skrivajui lice kod mene kao to je devojica krila
lice kod svog oca. Hou kui, rekao je. Hou moju mamicu.
Uteio sam ga to sam bolje mogao. Sto verovatno nije bilo
naroito dobro.
Razgovor konano krenu manje zastraujuim i destruktivnim
smerom. Pomenuti su izlozi od staklenih ploa, oigledna slaba
taka samoposluge. Majk Hatlen je upitao koji jo ulazi postoje i
Oli i Braun ih brzo nabrojae - dvoja utovarnih vrata pored onih
koja je Norm otvorio. Glavna ulazno-izlazna vrata. Prozor u uprav-
nikovoj kancelariji (debelo, ojaano staklo, bezbedno zakljuano).
Razgovor o ovim stvarima imao je paradoksalan uinak. Do-
prineo je da opasnost izgleda realnija, ali istovremeno i da se ose-
amo bolje. ak je i Bili to osetio. Upitao je moe li da ode i uzme
eerlemu. Rekoh mu da moe, pod uslovom da ne prilazi velikim
prozorima.
Kada vie nije mogao da nas uje, ovek kraj Majka Hatlena
ree: Dobro, ta emo sa tim izlozima? Matora je moda luda kao
stenica, ali moe da bude u pravu to se tie dolaska neega kada
padne mrak.
Moda e do tada izmaglica otii dalje, ree ena. Moda,
ree ovek. A moda i nee.
Ima li ko ideju? upitah Bada i Olija.
ekajte malo, ree ovek kraj Hatlena. Ja sam Den Miler. Iz
Lina, Masausets. Ne poznajete me, nemate ni razloga da me po-
znajete, ali ja imam imanje na jezeru Hajlend. Kupio sam ga ba ove
godine. Pre bi se reklo da su me odrali, ali morao sam da ga kupim.
Neko se nasmeja. Bilo kako bilo, video sam ovde itavu gomilu da-
65
kova sa dubrivom za travnjake. Veina su dakovi od dvadeset pet

funti. Moemo da ih poreamo kao vree peska. Da ostavimo pu-
karnice i gledamo kroz njih... Sada ih je jo klimalo glavama i govo-
rilo uzbueno. Umalo neto da kaem, ali onda to ipak zadrah za
sebe. Miler je bio u pravu. Postavljanje tih dakova nije moglo da
nam kodi, a moglo je moda i da donese neto dobro. Ali, misli
mi se vratie onom pipku koji je stegao kesu sa hranom za pse.
Smatrao sam da bi jedan od veih pipaka verovatno mogao da
uini isto i sa dakom ubriva Zelena jutra ili Vigoro od dvade-
set pet funti. Ali takvo zanovetanje ne bi nas izvukla niti bi ikome
popravila raspoloenje.
Ljudi poee da se razilaze, razgovarajui o tome kako to da
obave, a Miler povika: ekajte! ekajte! Da sredimo ovo dok smo
jo na okupu!
Oni se vratie, razuena kongregacija od pedeset ili ezdeset
Ijudi u uglu izmeu hladnjaka za pivo, magacinskih vrata i levog
kraja vitrine sa mesom, gde gospodin Mekvej izgieda stavlja ono
to niko nee, poput slatkog hleba, kotskih jaja, ovijeg mozga i
smrdljivog sira. Bili se probi kroz njih sa nesvesnom odlunou
petogodinjaka u svetu divova i prui mi tablu herija. Hoe ovo,
Tatice?
Hvala. Uzeh je. Imala je sladak i dobar ukus.
Ovo je verovatno glupo pitanje, nastavi Miler posle prekida,
ali treba da se razree neke stvari. Ima li neko vatreno oruje?
Nastade pauza. Ljudi su gledali unaokolo jedni u druge i sle-
gali ramenima. Starac prosede kose koji se predstavio kao Em-
brouz Kornel ree da ima samaricu u prtljaniku automobila.
Pokuau da doem do nje, ako elite.
Oli ree: U ovom trenutku mislim da to nije dobra ideja, gospo-
dine Kornel.
Kornel proguna: U ovom trenutku to mislim i ja, sinko. Ali,
smatrao sam da treba da se ponudim.
Pa, nisam stvarno ni mislio, ree Den Miler. Ali, pomislih...
ekajte, samo trenutak, ree jedna ena. Bila je to dama u
dukserici boje brusnice i tamnozelenim pantalonama. Imala je pe-
ano plavu kosu i dobru figuru. Veoma lepa mlada ena. Otvorila
je tanu i iz nje izvukla pitolj osrednje veliine. Gomila ahhh-nu,
kao da su svi ugledali kako maioniar izvodi izuzetno dobar trik.
Zena, koja je crvenela, pocrveni jo jae. Ponovo je prekopala po
tani i izvukla kutiju metaka Smit & Veson.
66
Ja sam Amanda Damfrajs, ree ona Mileru. Ovaj pitolj... je

ideja mog mua. Mislila je da treba da ga imam kao zatitu. Nosim
ga praznog ve dve godine.
Je li va mu ovde, gospoo?
Ne, u Njujorku je. Poslovno. On ide na puno slubenih putova-
nja. Zato je i eleo da nosim pitolj.
Pa, ree Miler, ako umete da ga koristite, treba da ga zadr-
ite. ta je to, tridesetosmica?
Da. A nikad u ivotu nisam iz njega pucala, osim jednom, na
strelitu.
Miler uze pitolj, zapetlja neto po njemu i uspe na par tre-
nutaka da otvori burence. Proverio je za svaki sluaj nije li pun.
Dobro, ree on. Imamo pitolj. Ko ume da gaa? ja ne umem.
Ljudi se zgledae. Isprva, niko ne ree nita. A onda, sa ok-
levanjem, Oli ree: Ja dosta dobro gaam u mete. Imam kolt 45 i
ljamu 25.
Ti? ree Braun. Ha. Dok se smrkne bie previe pijan da gle-
da.
Oli ree vrlo jasno: Zato prosto ne umukne i ne nastavi da
belei svoja imena?
Braun se izbei. Otvori usta. A onda odlui, po mom miljenju
mudro, da ih opet zatvori.
Va je, ree Miler, zatreptavi malo oima prilikom razmene.
On ga prui i Oli ga ponovo proveri, profesionalnije. On stavi pi-
tolj u desni prednji dep pantalona i spusti kutiju sa mecima u
dep na prsima gde se ocrtala poput kutije cigareta. Onda se po-
novo nasloni na hladnjak dok mu je znoj i dalje cureo po okruglom
licu, i otvori novo pivo. I dalje sam se oseao kao da posmatram
potpuno neoekivanog Olija Viksa.
Hvala, gospoo Damfrajs, ree Miler.
Nije vredno pomena ree ona i ja naas pomislih da vero-
vatno ne bih toliko putovao da sam na mestu njenog mua, da
sam gazda tih zelenih oiju i te pune figure. Davanje pitolja su-
pruzi moe se protumaiti i kao smeno simbolian gest.
Ovo moe takoe da zvui glupavo, ree Miler okreui se
ponovo Braunu koji je drao belenicu i Oliju koji je drao pivo,
ali ovde nema nieg nalik na bacae plamena, zar ne?
Ohhh, sranje, ree Badi Iglton, pa pocrvene kao Amanda
Damfrajs.
ta je bilo? upita Majk Hatlen.
67
Pa... do prole nedelje imali smo itav sanduk onih malih let-
lampi. Onih to se koriste po kui za lemljenje cevi koje proputaju
ili za popravke izduvnog sistema i tako to. Seate ih se, gospodine
Braun?
Braun klimnu glavom. Izgledao je kiselo.
Rasprodale su se? upita Miler.
Ne, uopte nisu ile. Prodali smo samo tri ili etiri, a ostatak san-
duka vratili. Koja popiana... Mislim, koja teta. Crvenei tako jako
da samo to nije postao ljubiast, Badi Iglton se ponovo stopi sa
pozadinom.
Imali smo ibice, naravno, kao i so (neko neodreeno ree da
se so stavlja na pijavice i sline stvari), kao i sve vrste OSedar por-
tvia i metli sa dugim drkama. Ljudi su veinom i dalje delovali
ohrabreno, a Dim i Majron su bili suvie nakresani da bi se oglasili
notom neslaganja, ali ja pronaoh Olijeve oi i ugledah u njima
mirnu beznadenost mnogo goru od straha. On i ja smo videli
pipke. Ideja o bacanju soli na njih ili o pokuaju da se oni oteraju
OSedar portviima bila je smena, na uasan nain.
Majk, ree Miler, zato malo ne priuva strau? Hou da po-
priam sa Olijem i Dejvom na minut.
Rado. Hatlen potapa Dena Milera po ramenu. Neko je mo-
rao da preuzme komandu, i dobro je da si to ti. Dobrodoao u grad.
Znai li to da mi se otpisuje porez? upita Miler. Bio je to ko-
operan mali tip rie kose koja se proreivala. Izgledao je kao oni
tipovi koje hteli-ne hteli morate za kratko vreme da zavolite - i
moda - koje hteli-ne hteli posle izvesnog vremena morate da za-
mrzite. Oni tipovi koji sve umeju bolje da urade od vas.
Nikako, ree Hatlen kroz smeh.
Hatlen ode. Miler pogleda mog sina.
Ne brinite se zbog Bilija, rekoh ja.
ovee, nikad u ivotu se nisam toliko brinuo. Nlste, saglasi
se Oli i ispusti praznu konzervu u hladnjak za pivo. Izvue novu i
otvori je. Zau se blago itanje odbeglog gasa.
Video sam kako ste se vas dvojica pogledali, ree Miler.
Dovrih svoju tablu herija i uzeh pivo da je sperem niz grlo.
Rei u vam ta ja mislim, ree Miler. Trebalo bi da naemo
pet-est ljudi da omotaju drke portvia krpama pa ih onda veu ko-
nopcem. Potom mislim da bi trebalo da uzmemo par onih konzervi
sa tenou za paljenje umura i pripremimo ih. Ako sa konzervi od-
seemo vrhove, moemo vrlo brzo da imamo baklje.
68
Klimnuh glavom. To je bilo dobro. Gotovo sigurno nedo-

voljno dobro - ne ako ste videli kako odvlae Norma napolje - ali
bolje od soli.
Imae bar o neemu da razmiljaju, ree Oli.
Milerove se usne stisnue. Toliko gadno, a? ree on.
Toliko loe, saglasi se Oli i baci se na pivo.
Do pola pet tog popodneva dakovi sa ubrivom bile su na
mestu i veliki izlozi bili su blokirani sa izuzetkom uskih pukarnica.
Pored svake je postavljen osmatra, a pored svakog osmatraa
nalazila se konzerva tenosti za paljenje umura sa odseenim vr-
hom i zaliha baklji od drki portvia. Bilo je pet pukarnica, i Den
Miler je za svaku dogovorio rotaciju straara. Kada je dolo pola
pet, ja sam seo na gomilu dakova kraj jedne pukarnice, sa Biii-
jem uz sebe. Gledali smo napolje u izmaglicu.
Odmah iza izloga bila je crvena klupa gde su ljudi ponekad
ekali na prevoz sa namirnicama kraj sebe. Pozadi je bilo parkira-
lite. Izmaglica se lagano vrtloila, gusta i teka. U njoj jeste bilo
vlage, ali kako je samo mutno i mrano izgledala. I samo gledanje
u nju nateralo me je da se oseam obeshrabreno i izgubljeno.
Tatice, zna li ta se deava? upita Bili.
Ne, duo, rekoh ja.
Malo se uutao, zagledan u ruke koje su mu mlitavo leale u
krilu tafskin farmerki. Zato neko ne doe i ne izbavi nas? upita
on konano. Dravna policija, FBI, bilo ko?
Ne znam. i Misli da je Mama dobro?
Bili, jednostavno ne znam, rekoh ja i zagrlih ga.
Strano je elim, ree Bili, borei se sa suzama. ao mi je za
svaki put kada sam bio nevaljao prema njoj.
Bili, rekoh ja i bih primoran da uutim. Oseao sam knedlu u
grlu i glas samo to mi nije podrhtavao.
Hoe li se zavriti? upita Bili. Tatice? Hoe li?
Ne znam, rekoh ja i on mi zagnjuri lice u rame, a ja ga uhva-
tih za potiljak i osetih delikatnu zakrivljenost njegove glave pod
gusto naraslom kosom. Zatekoh sebe kako se priseam svoje prve
brane noi. Gledao sam kako Stef skida jednostavnu smeu ha-
ljinu u koju se presvukla posle venanja. Imala je veliku ljubiastu
modricu na bedru od prethodnog dana, kada je naletela na vrata.
Setih se kako sam gledao tu modricu i mislio, Kada je to zaradila
jo je bila Stefani Stepanek, i oseao neto nalik na udo. Onda smo
vodili ljubav, a napolju je mutnosivo decembarsko nebo bljuvalo
sneg.
69
Bili je plakao.
, Bili, , rekoh ja, ljuljajui ga uz sebe, ali on nastavi da
plae. Bila je to onaj pla koji samo majke umeju da prekinu kako
valja.
Preuranjena no doe u Savezni Prehrambeni. Miler, Hatlen
i Bad Braun razdelili su baterijske lampe, itavu zalihu, oko dva-
deset komada. Norton je buno protestovao traei ih za svoju
grupu, pa je dobio dve. Svetla su skakutala tamo-amo meu gon-
dolama kao nespokojni fantomi.
Drao sam Bilija uz sebe i gledao kroz pukarnicu. Mlena, po-
luprovidna svetlost tamo napolju nije se mnogo promenila; ono
to je toliko zamrailo samoposlugu bili su postavljeni dakovi.
Nekoliko puta sam pomislio da vidim neto, ali bilo je to od ner-
voze. Jedan drugi je sa oklevanjem podigao lanu uzbunu.
Bili je opet video gospou Turman i rado otiao kod nje, iako
itavo leto nije dolazila da ga uva. Ona je imala jednu lampu pa
ju je sasvim ljubazno dala njemu. Ubrzo je pokuavao da ispie
svoje ime svetlom na praznim staklenim licima vitrina sa smrznu-
tom hranom. Izgleda da je bila isto toliko srena to ga vidi koliko
i on to vidi nju, pa malo kasnije dooe ovamo. Heti Turman je
bila visoka, mrava ena sa divnom riom kosom koju tek to su
poele da araju sede. Naoari su joj visile o ukrasnom laniu - od
onih koje, verujem, po zakonu smeju da nose samo sredovene
ene - na grudima.
Je li Stefani ovde, Dejvide? upita ona.
Ne. Kod kue.
Ona klimnu glavom. Alan takoe. Koliko si dugo tu, na strai?
Do est.
Jesi li video neto?
Ne. Samo izmaglicu.
uvau Bilija do est, ako eli.
Da li bi ti to eleo, Bili?
Da, mislim, ree on zamahujui baterijskom lampom iznad
glave u laganim lukovima, posmatrajui igru svetla na plafonu.
Bog e sauvati tvoju Stefi, i Alana takoe, ree gospoa Tur-
man pa odvede Bilija za ruku. Govorila je sa vedrom sigurnou,
ali u oima joj nije bilo ubeenosti.
Oko pola est zau se uzbuena rasprava u pozadini radnje.
Neko je ismevao nekoga zbog onog to je taj drugi rekao, a neko
- mislim da je to bio Badi Iglton - uzviknu: Niste valjda ludi da izla-
zite napolje!
70
Nekoliko snopova svetla spoji se u sreditu rasprave, i oni kre-

nue ka prednjem delu radnje. Vritavi, podrugljivi smeh gospoe
Karmodi rascepi tamu, hrapav poput prevlaenja noktima po tabli
od kriljca.
Iznad amora glasova uzdie se prasak Nortonovog tenora iz
sudnice: Pustite nas da prodemo, molim! Pustite nas da proemo!
ovek kraj pukarnice do moje napusti svoje mesto da vidi
emu sva ta vika. Ja odluih da ostanem tamo gde sam. Sta god
bilo to to se deava, pribliavalo mi se.
Molim vas, govorio je Majk Hatlen. Molim vas da razmo-
trimo ovo.
Nema ta tu da se razmatra, izjavi Norton. Lice mu sada
ispliva iz tame. Bilo je odluno, zbunjeno i potpuno jadno. Drao
je jednu od dve baterijske lampe dodeljene Ravnozemljaima.
Uvojiti pramenovi kose jo su mu trali iza uiju kao rogovi pre-
varenog mua. Bio je na elu izuzetno male povorke - petoro od
prvobitnih devetoro ili desetoro. Mi izlazimo, ree on.
Nemojte ustrajavati sa tom ludou, ree Miler. Majk je u
pravu. Moemo to razmotriti, zar ne? Gospodin Mekvej e ispei ne-
koliko pilia na gasnom rotilju, moemo svi da sednemo da jedemo
i prosto...
Naao se Nortonu na putu i Norton ga gurnu. Mileru se to
nije svidelo. Lice mu pocrvene, a onda se smiri, sa tvrdim izrazom.
Uinite kako hoete, ree on. Ali, to je isto kao da ubijate te ljude.
Sa svom staloenou velike odluke ili nepokolebljive opse-
sije, Norton ree: Poslaemo pomo po vas.
Jedan od njegovih pratilaca promrmlja da se slae, ali drugi
tiho kliznu u stranu. Sada su tu bili Norton i jo etvoro. Moda
to i nije bilo toliko loe. Sam Hrist jedva da je uspeo da pronae
dvanaestoricu.
Sluajte, ree Majk Hatlen. Gospodine Norton -Brent - osta-
nite bar za pilie. Pojedite neto toplo.
Pa da vam dam priliku da jo priate? Bio sam u previe sudnica
da bih naseo na to. Ve ste estoricu mojih ljudi zaludeli.
Vaih ljudi? Hatlen je to gotovo prostenjao. Vaih ljudi? Do-
bri Hriste, kakav je to razgovor? Oni su ljudi, to je sve. Ovo nije igra, a
sasvim sigurno ni sudnica. Tamo napolju su, u nedostatku bolje rei,
neke stvari, i kakvog smisla ima u tome to ete sami sebe ubiti?
Stvari, kaete, ree Norton; zvuao je vetaki kao da ga to
zabavlja. Gde? Vai ljudi su bili na strai ve par sati. Ko je video
ijednu?
71
Pa, tamo pozadi. U...

Ne, ne, ne, ree Norton, odmahujui glavom. To smo ve ap-
solvirali. Mi izlazimo...
Ne, apnu neko, i to odjeknu i rairi se, poput utanja mr-
tvog lia u sumrak oktobarske veeri. Ne, ne, ne...
Hoete li nas spreiti? upita jedan glas otro? Bio je to jedan
od Nortonovih ljudi, da upotrebim njegovu re - postarija gos-
poa sa bifokalnim naoarima. Hoete li nas spreiti?
Tihi amor negiranja zamre.
Ne, ree Majk. Me, mislim da vas niko nee spreiti.
apnuh Biliju u uvo. One me pogleda zaprepaeno i upitno.
Hajde sad, rekoh. Budi brz.
On ode.
Norton proe rukama kroz kosu, u gestu proraunatom kao
kod bilo kog brodvejskog glumca. Vie sam ga voleo dok je bezu-
speno potezao ue na svojoj testeri, psovao i mislio da ga niko ne
vidi. Nisam tada mogao da ustanovim, a ni sada ne znam tano,
je li verovao u to to radi ili nije. Mislim, duboko u sebi, da je znao
ta e se dogoditi. Mislim da se logika koju je zagovarao itavog
ivota na kraju okrenula protiv njega kao tigar koji se prozlio i po-
divljao.
Neprestano se osvrtao i izgledao kao da eli da postoji jo ne-
to to treba da se kae. A onda provede svoja etiri pratioca kroz
jednu od naplatnih traka. Osim te starije ene, bio je tu i bucmasti
deak od nekih dvanaest godina, mlada devojka i mukarac u far-
merkama, sa golf kapom zabaenom na glavi.
Nortonove oi susretoe moje, malo se rairie, a onda po-
ee da skreu pogled.
Brent, ekaj malo, rekoh ja.
Neu nita vie da raspravljam. Svakako ne sa tobom.
Znam da nee. Samo hou da te zamolim za uslugu. Osvrnuh
se i spazih kako se Bil trkom vraa prema kasama.
ta je to? upita Norton sumnjiavo kada je Bili stigao do
mene i predao mi paket umotan u celofan.
Ue za ve, rekoh ja. Bio sam neodreeno svestan toga da
nas sada posmatraju svi u samoposluzi, razueni sa druge strane
kasa i naplatnih traka. Veliki paket. Sto metara.
Pa?
Pitao sam se da li bi vezao jedan kraj oko pojasa pre nego to
izae. Ja u ga putati. Kada oseti da se zatee, samo ga privei oko
neega. Nije vano gde. Moe i oko ruice na kolima.
72
Za ime boje, zato?

Po tome u videti da ste preli bar sto metara, rekoh ja.
Neto u njegovim oima zatitra... ali samo na trenutak. Ne,
ree on.
Slegnuh ramenima. Dobro. Svejedno, sreno.
Iznenada, ovek sa golf kapom ree: Ja u to da uradim, gos-
podine. Nema razloga za suprotno.
Norton se okrenu prema njemu, kao da eli da se obrecne na
njega, i ovek sa golf kapom ga mirno osmotri. U njegovim oima
nita nije titralo. Doneo je odluku, i u njemu jednostavno nije bilo
sumnje. Norton je takoe to primetio, ali nije rekao nita.
Hvala, rekoh ja.
Prosekoh omot svojim perorezom i ue se razvi poput har-
monike u krutim petljama. Naoh jedan slobodan kraj i vezah ga
labavo oko pojasa Golf Kapi. On to odmah razveza i priveza vr-
e, brzo napravivi dobar vor. U samoposluzi nije bilo nikakvog
zvuka. Norton se premetao s noge na nogu.
Hoete moj no? upitah oveka sa golf kapom.
Imam i sam. On me pogleda sa istim mirnim prezirorn. Vi
samo pazite da otputate ue. Ako se zamrsi, baciu ga.
Jesmo li svi spremni? upita Norton isuvie glasno. Bucko po-
skoi kao da ga je neko utinuo. Poto nije dobio odgovor, Norton
se okrenu da poe.
Brent, rekoh ja i pruih ruku. Sreno, ovee.
Prouavao je moju ruku kao da je neki sumnjivi strani pred-
met. Poslaemo pomo, ree on konano i progura se kroz izla-
zna vrata. Onaj tanak, jedak miris, ponovo ue unutra. Ostali iza-
oe za njim.
Majk Hatlen doe i stade kraj mene. Nortonova petolana
grupa stajala je u mlenoj magli koja se lagano kretala. Norton
ree neto to je trebalo da ujem, ali izmaglica kao da je udno
priguivala zvuk. Nisam uo nita osim njegovog glasa i dva ili tri
izolovana sloga, poput glasa sa radija koji se uje sa izvesne uda-
ljenosti. Oni krenue dalje.
Hatlen je drao vrata malo otvorena. Ja sam otputao ue za
ve drei ga to sam labavije mogao, vodei rauna o obeanju
onog oveka da e ue baciti ako se u njega upetlja. I dalje nije
bilo ni zvuka. Bili je stajao kraj mene, nepokretan, ali kao da je u
njemu tutnjala njegova unutranja struja.
Ponovo je tu bio taj uvrnuti oseaj da njih petoro nije toliko
nestaio u magli koliko postalo nevidljivo. Za trenutak njihova
73
odea kao da je stajala sama od sebe, a onda su nestali. Nepri-

rodna gustina izmaglice nije vas zaista impresionirala sve dok je
niste videli kako guta ljude za nekoliko sekundi.
Otputao sam ue. Ode etvrtina, pa polovina. Ono na trenu-
tak stade. Od ive stvari u mojim rukama postade mrtva. Zadrah
dah. A onda ponovo krenu. Otputao sam ga kroz prste i iznenada
se setio kako me je otac vodio da glerlam film sa Gregori Pekom o
Mobi Diku u Bruksajdu. Mislim da sam se malo nasmeio.
Sada su otile tri etvrtine ueta. Video sam kako mu kraj lei
pored Bilijeve noge. A onda ue prestade da mi prolazi kroz ruke.
Lealo je nepokretno moda pet sekundi, a onda se istre jo do-
datnih pet stopa. Tada oinu iznenada silovito ulevo i zatee se
oko ivice izlaznih vrata.
Odjednom mi izlete dvadeset stopa ueta i osetih na dlanu
usku vrelinu. A iz magle se zau zavijajui urlik kome moj sin od-
govori jecajem. Hatlen je stajao uasnut. Oi su mu bile ogromne.
Usne su mu se na jednoj strani savile nanie i podrhtavale.
Urlik odjednom bi preseen. itavu venost nije bilo ni naj-
manjeg zvuka. A onda starica povika - ovaj put nije biti sumnje
o kome se radi. Skinte to sa mene! vrisnula je. O moj Boe moj
Boe skin...
Tada i njen glas bi preseen.
Gotovo itavo ue projuri mi odjednom kroz labavo zatvo-
renu aku, i ovaj put me jae opee. A onda se ponovo opusti, i
iz magle dopre zvuk - podmuklo, glasno groktanje - od kog mi se
osui sva pljuvaka u ustima.
To nije liilo ni na ta to sam ikada uo, a najblie poreenje
bilo bi sa filmom snimljenim u afrikoj ravnici ili junoamerikoj
movari. Bio je to zvuk velike ivotinje. Zau se ponovo, dubok,
razdirui, divlji. Jo jednom... a onda se utia u nizu tihog reanja.
Zatim potpuno nestade.
Zatvorite vrata, ree Amanda Damfrajs drhtavim glasom.
Molim vas.
Samo trenutak, rekoh ja i poeh da povlaim ue natrag.
Ono izroni iz magle i sklupa mi se oko nogu u neurednim,
zamrenim petljama. Oko tri stope od kraja, novo belo ue za ve
bilo je crveno poput boje kojom se farbaju ambari.
Smrt!, vrisnu gospoa Karmodi. Izai napolje znai smrt! Vi-
dite li sada?
74
Kraj ueta bio je pretvoren u savakano i iskrzano kube vla-

kana i pramenova pamuka. Pramenovi pamuka bili su ororeni
kapima krvi.
Gospoi Karmodi niko nije protivreio.
Majk Hatlen pusti vrata da se zalupe.
7
PRVA NO
Gospodin Mekvej je radio u Bridtonu kao kasapin jo od moje
dvanaeste ili trinaeste godine, i nisam imao pojma ni kako mu je
ime ni koliko je star. On je montirao gasni rotilj ispod jednog od
malih izduvnih ventilatora - ventilatori su sada bili nepokretni, ali
mogue je da je tu i dalje bilo neto ventilacije - i oko pola se-
dam popodne miris prene piletine ispunio je samoposlugu. Bad
Braun nije prigovarao. Moda usled oka, ali pre e biti da je shva-
tio injenicu da njegovo svee meso i ivina nemaju izgleda da
postanu nimalo sveiji. Piletina je mirisala dobro, ali nije naroito
mnogo ljudi elelo da je jede. Gospodin Mekvej, suvonjav i ure-
dan u svojoj beloj odei, svejedno je pripremao piletinu i stavljao
po dva pareta na papirne tanjire i reao ih kao u kafeteriji povrh
vitrine za meso.
Gospoa Turman donese Biliju i meni po tanjir, sa sve garni-
rungom i krompir salatom. Jeo sam to sam vie mogao, ali Bili
svoje nije hteo ni da proba.
Mora da jede, momino, rekoh ja.
Nisam gladan, ree on i odloi tanjir u stranu.
Ne moe da poraste veliki i jak ako...
Gospoda Turman, koja je sedela malo iza Bilija, odmahnu mi
glavom.
Dobro, rekoh ja. Idi, uzmi breskvu i pojedi makar nju. Kej?
Sta ako gospodin Braun kae neto?
Ako bude neto rekao, vrati se i kai mi.
Vai, Tata.
On ode polako. Izgledao je kao da se nekako skupio. Srce me
je bolelo to ga vidim da tako hoda. Gospodin Mekvej je nastavio
da pee piletinu, kao da mu nimalo ne smeta to je jede samo ne-
koliko ljudi, srean zbog samog ina pripremanja hrane. Kao to
mislim da sam ve rekao, postoje raznorazni naini da se ovek
uhvati sa ovakvim neim u kotac. Ne biste pomislili da je tako, ali
jeste. Um je udan.
75
Gospoa Turman i ja sedeli smo negde na pola puta niz gon-

dolu sa lekovima za slobodnu prodaju. Ljudi su u malim grupama
sedeli po itavoj radnji. Niko osim gospoe Karmodi nije sedeo
sam; ak su i Majron i njegov pajta Dim bili zajedno - obojica
obeznanjeni kraj hladnjaka za pivo.
estorica novih osmatrali su kroz pukarnice. Jean od njih
bio je Oli, i vakao je pilei batak i pio pivo. Baklje od dralja por-
tvia bile su oslonjene kraj svakog straarskog mesta, i uz svaku se
nalazila konzerva tenosti za paljenje umura... ali mislim da niko
vie nije zaista verovao u baklje kao ranije. Ne posle tog dubokog
i stravino vitalnog groktanja, ne posle savakanog i krvlju nato-
pljenog ueta za ve. Ako to stvorenje tamo napolju, ta god bilo,
rei da nas sredi, sredie nas. Stvorenje ili stvorenja.
Hoe li u toku noi biti gadno? upita gospoa Turman. Glas
joj je bio miran, ali oi su joj bile bolesne i uplaene.
Heti, jednostavno ne znam.
Dozvoli mi da uvam Bilija koliko god moe. Ja sam... Dejv, mi-
slim da sam nasmrt prestravljena. Ona se oglasi suvim smehom.
Da, mislim da se o tome radi. Ali, ako imam Bilija, bie mi dobro. Bie
mi dobro, zbog njega.
Oi su joj sijale. Sagnuh se i potapah je po ramenu. Toliko se
brinem za Alana, ree ona. On je mrtav, Dejv. U srcu sam sigurna
da je mrtav.
Ne, Heti. Tako neto ne moe da zna.
Ali oseam da je istina. Zar ti nita ne osea za Stefani? Zar ne-
ma bar neki... oseaj?
Ne, slagah ja kroz zube.
Iz grla joj dopre zvuk guenja i ona prekri usta rukom. Naoari
su joj odraavale mutnu, sumornu svetlost.
Bili se vraa, promrmljah ja.
Jeo je breskvu. Heti Turman potapa pod kraj sebe i ree da
e mu, kada zavri, pokazati kako da napravi oveuljka od bre-
skvine kotice i malo konca. Bili joj se prazno osmehnu, i gospoa
Turman mu uzvrati osmehom.
U osam uvee nova estorica odoe do pukarnica i Oli doe
do mesta gde sam sedeo. Gde je Bili?
Sa gospoom Turman, pozadi, rekoh ja. Bave se raznim veti-
nama. Zavrili su sa pravljenjem oveka od kotice breskve, maski od
kesa i lutaka od jabuka, a sada mu gospodin Mekvej pokazuje kako
da pravi ljude od pribora za ienje lule.
Oli otpi dug gutljaj piva i ree: Napolju se neke stvari kreu.
76
Pogledah ga otro. Mirno mi je uzvratio pogled. Nisam pijan,

ree on. Pokuavao sam da se napijem, ali nije mi uspelo. Voleo bih
da mogu, Dejvide.
ta to znai, napolju se neke stvari kreu?
Ne znam stvarno. Pitao sam Voltera i on mi je rekao da ima isti
oseaj, da na trenutak neki delovi izmaglice postanu tamniji - pone-
kad samo mrljica, ponekad veliko tamno mesto, kao modrica.^ A
onda ponovo izbledi u siviio. A ta stvar se vrtloi. Cak je i Arni Sims
rekao da osea da se tamo napolju neto deava, a Arni je jo malo
pa orav kao imi.
ta je sa ostalima?
Svi su iz drugih drava, za mene stranci, ree Oli. Nisam pitao
nijednog od njih.
Koliko si siguran da ti se nije nije naprosto privialo?
Siguran, ree on. Klimnuo je glavom prema gospoi Kar-
modi, koja je sedela sama na kraju gondole. Nita od svega ovoga
ni najmanje joj nije pokvarilo apetit; na tanjiru joj se nalazilo gro-
blje pileih kostiju. Pila je ili krv, ili sok V-8. Mislim da je u jednome
bila u pravu, ree Oli. Videemo. Kad se smrai, videemo.
Ali, nismo moraii da ekamo na mrak. Kada je dolo, Bili je

malo toga video, poto ga je gospoa Turman uvala pozadi. Oli
je jo sedeo sa mnom kada je jedan od ljudi napred kriknuo i zate-
turao se unazad sa svog mesta, mlatarajui rukama. Bliilo se pola
devet; napolju je biserno bela izmaglica potamnela do mutne
kriljane boje novembarskog sumraka.
Neto se spusti na staklo ispred jedne od pukarnica.
O, moj Isuse! vrisnu ovek koji je tamo osmatrao. Pustite me!
Pustite me dalje od svega ovoga!
On se otre i naini isprekidani krug, oi mu se zakolutae
na licu, a mala kap pljuvake zasvetluca mu na kraju usne u sve
dubljim senkama. Onda se stuti niz krajnji red pored vitrina sa
zamrznutom hranom.
Odgovorie mu povici. Neki ljudi potrae napred da vide ta
se deava. Mnogi drugi se povukoe natrag, bez brige i elje da
vide ta to gamie po staklu tamo napolju.
Krenuh ka pukarnici, sa Olijem kraj sebe. Ruka mu je bila u
depu gde se nalazio pitolj gospoe Damfrajs. Sada jedan od
ostalih uzviknu - ne toliko u strahu, koliko u gaenju.
Oli i ja se provukosmo kroz jednu naplatnu traku. Sada smo
mogli da vidimo ta je to oteralo momka sa straarskog mesta.
77
Nisam umeo da razaznam o emu se radi, ali mogao sam to da

vidim. Izgledalo je kao neko od niih stvorenja sa Boove slike - sa
jednog od njegovih paklenih murala. Bilo je u tome i neeg go-
tovo uasno kominog, jer je takoe pomalo liilo na jedan od
onih udnih proizvoda od vinila i plastike koje moete da kupite
za dolar i osamdeset devet centi i bacite ih na prijatelje... U stvari,
ba kao ono za ta me je Norton optuio da sam podmetnuo u
magacinu.
Bilo je moda dve stope dugo, u segmentima, ruiasto po-
put zaceljenog sprenog mesa. Buljave oi zurile su u dva razliita
smera odjednom na kraju kratkih, savitljivih izrataja. Visilo je na
izlogu o debelim jastuiima-sisaljkama. Na suprotnom kraju izvi-
rivalo je neto to je bilo ili organ za razmnoavanje, ili aoka. A
sa lea sli mu izbijala prevelika membranozna krila, nalik na krila
muve. Pomerala su se veoma sporo, dok smo Oli i ja prilazili staklu.
Kod pukarnice levo od nas, gde je straar zgaeno kretao,
tri takva stvora puzala su po staklu. Kretali su se po njemu lenjo i
ostavljali za sobom lepljive puevske tragove. Njihove oi - ako su
to bile - trzale su se na krajevima izrataja debljine prsta. Povre-
meno su puzali jedan preko drugog.
Gledajte te prokletinje, ree Tom Smoli giasom punim ga-
denja. On je stajao kraj pukarnice desno od nas. Gamad je bila
sada sasvim iznad pukarnica, to je znailo da verovatno puze
po itavoj zgradi... kao crvi po paretu mesa. To nije bila prijatna
slika, i ja osetih kako mi se u stomaku die ono malo piletine koju
sam pojeo.
Neko je jecao. Gospoa Karmodi je vritala o gadostima iz
utrobe zemlje. Neko joj osorno ree da bi za nju bolje bilo da umu-
kne. Isto staro sranje.
Oli izvadi pitolj gospoe Damfrajs iz depa, a ja ga zgrabih
za ruku. Ne budi lud.
On me se otrese. Znam ta radim, ree.
On kucnu cevi pitolja po izlogu, sa licem u izrazu odvratnosti
gotovo pretvorenim u masku. Brzina krila stvorenja stade da se
poveava, sve dok ona ne postae nejasna oblija - da niste znali,
poverovali biste da ta stvorenja uopte nemaju krila. A onda jed-
nostavno odletee.
Neki od ostalih videli su ta je Oli uradio i shvatili. Oni poee
da kuckaju drkama portvia po izlozima. Stvorenja su odletala,
ali su se odmah vraala. Oigledno da nisu imala ni mozga vie
od obine kune muve. Stanje blisko panici pree u brbljanje i
78
razgovor. Zauh kako neko pita nekoga ta misli da bi mu ta stvo-

renja uinila kada bi sletela na njega. Odgovor na to pitanje nije
me zanimao.
Kuckanje po izlozima poe da jenjava. Oli se okrenu prema
meni i zausti neto da kae, ali pre nego to je stigao da uini bilo
ta vie do da otvori usta, iz izmaglice dolete neto i ugrabi jedno
od puzavih stvorenja sa stakla. Mislim da sam vrisnuo. Nisam si-
guran.
Bio je to neki letei stvor. Vie od toga sa sigurnou nisam
mogao da kaem. Izmaglica kao da se zatamoila upravo onako
kako je Oli to opisao, samo to tamna mrlja nije izbledela; zgu-
snula se u neto sa uzmahanim, konatim krilima, albino-belim
telom i crvenkastim oima. Udarilo je o staklo dovoljno jako da ga
zatrese. Otvorilo je kljun. Progutalo je ruiasto stvorenje i zatim
nestalo. Citav incident nije trajao due od pet sekundi. Imao sam
prazan konani utisak da se ruiasto stvorenje koprca i bacaka
dok pada niz kljun, kao to se ribica koprca i bacaka u kljunu ga-
leba.
Sada se zau novi udar, pa jo jedan. Ljudi ponovo zavritae,
i nastade stampedo prema zadnjem delu radnje. Tada se zau je-
dan prodorniji krik, krik bola, i Oli ree: O, moj Boe, ona starica je
pala, a oni su je prosto pregazili.
On potra natrag kroz naplatni prolaz. Okrenuh se da poem
za njim i tada spazih neto od ega sam se ukopao na mestu.
Visoko gore, desno od mene, jedan dak sa ubrivom klizio je
lagano unazad. Odmah ispod njega bio je Tom Smoli, koji je zurio
napolje u izmaglicu kroz svoju pukarnicu.
Jo jedno ruiasto stvorenje spusti se na debelu staklenu
plou pukarnice kod koje smo Oli i ja ranije stajali. Jedan letei
stvor nadlete i epa ga. Izgaena starica i dalje je vritala prodor-
nim, napuklim glasom.
Dak. Taj dak koji klizi.
Smoli! dreknuh. Pazi! Iznad glave!
U optoj zbrci uopte me nije uo. Dak se nakrivi, a onda
pade. Udari ga tano po glavi. On teko pade, zakaivi vilicom
policu koja se pruala ispod izloga.
Jedno letee albino stvorenje izvijalo se kao crv kroz nazu-
bljenu rupu u staklu. Mogao sam da ujem njeno blago grebucka-
nje, sad kada je vritanje malo prestalo.
Crvenkaste oi svetlucale su joj na trouglastoj glavi, malo na-
gnutoj u stranu. Teak, kukasti kljun lakomo se otvarao i zatvarao.
79
Liilo je pomalo na slike pterodaktila koje se viaju po knjigama o

dinosaurusima, a jo vie na neto iz komara nekog ludaka.
Zgrabih jednu baklju i nabih je u konzervu tenosti za palje-
nje umura, preturivi je i prosuvi baru toga na pod.
Letee stvorenje zastade na vrhu dakova sa ubrivom,
osmatrajui ukoeno oko sebe, prebacujui se sporo sa jedne
kandaste noge na drugu. Bilo je glupo, u to sam bio sasvim si-
guran. Dvaput je pokualo da rairi krila koja su udarila o zid, pa
se zatim presavila iznad pogrbljenih lea nalik na krila grifona.
Kada je pokualo trei put, izgubilo je ravnoteu i nespretno palo
sa svog oslonca, i dalje pokuavajui da rairi krila. Palo je na lea
Toma Smolija. Kande se opruie i Tomova koulja iroko se ras-
cepi. Potee krv.
Bio sam tu, manje od tri stope daleko. Sa baklje mi je kapala
tenost za paljenje. Bio sam emocionalno dovoljno napumpan
da ubijem to ako mogu... a onda shvatih da nemam ibica kojom
bih baklju zapalio. Poslednjom sam pre jedan sat pripalio cigaretu
gospodinu Mekveju.
Sada nastade opta pometnja. Ljudi spazie stvorenje koje se
ugnezdilo na Smolijevim leima, neto to niko na svetu ranije
nije video. To sunu glavom napred ispitivaki, i otre pare mesa
sa zadnje strane Smolijevog vrata.
Spremao sam se da upotrebim baklju kao batinu, kad njena
glava umotana u tkaninu najednom buknu. Den Miler je bio tu, sa
zipo upaljaem ukraenim amblemom marinaca u ruci. Lice mu je
bilo tvrdo kao kamen od uasa i besa.
Ubij to, ree on promuklo. Ubij to ako moe. Pored njega
je stajao Oli. Drao ie tridesetosmicu gospoe Damfrajs u ruci, ali
nije mogao dobro da naniani.
Stvorenje rairi krila i jednom zamahnu njima - oigledno ne
da bi odletelo, ve da bi bolje uhvatilo rtvu - a onda se njena ko-
nata, bela, membranozna krila uvie oko itavog gomjeg dela tela
sirotog Smolija. A tada se zaue zvuci - smrtonosni zvuci kidanja
ije detaljnije opisivanje ne bih mogao da podnesem.
Sve se to desilo u nekoliko sekundi. Tada gurnuh baklju na to
stvorenje. Osetih da udaram u neto nimaJo otpornije od dejeg
zmaja. Sledeeg trenutka, stvorenje se zapali. Ono zavrita i rairi
krila; trznu glavom, kolutajui crvenkastim oima u, nmajiskrenije
se nadam, velikoj agoniji. Stvorenje uzlete uz zvuke platnenog
arava koji landara na uetu za ve pri jakom prolenom pove-
tarcu. Ponovo ispusti taj zarali vrisak.
80
Glave se okrenue da proprate njegov plameni, umirui let.

Mislim da mi nita od svega nije tako ostalo u pamenju kao to
pticoliko stvorenje koje gori i leti cik-cak iznad gondola u Save-
znom supermarketu, ostavljajui za sobom tu i tamo ugljenisane
i zadimljane parie. Konano udari u sosove za pagete i razli na
sve strane ragu, prins i prima salsu kao grudvice zgruane krvi.
Ostalo je jedva neto vie od pepela i kostiju. Miris sagorevanja
stvorenja bio je prodoran i muan. A ispod njega, kao kontrapu-
nkt, bio je tanak i jedak smrad izmaglice koja se kovitlala unutra
kroz polomljeno staklo.
Za trenutak je vladala potpuna tiina. Bili smo sjedinjeni u
crnom uenju tom blistavom, plamenom, smrtonosnom letu.
Onda neko zaurla. Drugi zavritae. A negde pozadi mogao sam
da ujem kako plae moj sin.
epa me neka ruka. Bio je to Bad Braun. Oi su mu bile iskola-
ene u dupljama. Usne je povukao sa vetakih zuba, kao da rei.
Jedno od onih drugih stvorenja, ree on i pokaza.
Jedno od gamadi ulo je kroz rupu i uzveralo se na dak sa
ubrivom, dok su mu muvlja krila zujala - moglo se uti: zvualo je
poput jeftinog elektrinog ventilatora iz robne kue - a oi buljile
sa svojih drki. Ruiasto i nezdravo debelo telo ubrzano mu je
disalo.
Krenuh ka njemu. Baklja mi se topila, ali jo se nije ugasila. Ali
pretee me gospoa Repler, uiteljica treeg razreda. lmala je pe-
deset pet, moda ezdeset godina, i bila je mrava kao konopac.
Telo joj je izgledalo tvrdo, isueno, i stalno me teralo na pomisao
suenu govedinu.
Drala je u obe ruke po konzervu rejda, kao neki ludi revolve-
ra u egzistencijalnoj komediji. Ona se oglasi jarosnim reanjem
kojim bi se ponosio i peinski ovek dok neprijatelju razbija lo-
banju. Drei konzerve pod pritiskom u potpuno opruenim ru-
kama, ona ih pritisnu. Gusti sprej insekticida prekri stvorenje. Ono
poe da se uvija i ludaki okree u samrtnom bolu, pa najzad pade
sa dakova, odskoi od tela Toma Smolija - koji je bio sasvim si-
gurno i nesumnjivo mrtav - i konano zavri na podu. Krila su mu
mahnito zujala, ali je nigde nisu ponela; bila su previe teko pre-
krivena rejdom. Nekoliko trenutaka kasnije krila usporie, pa onda
stadoe. Bilo je mrtvo.
Sada se uo pla. I stenjanje. Stenjala je izgaena starica. A
uo se i smeh. Smeh prokletih. Gospoa Repler je stajala iznad
svog plena, dok su joj se mrave grudi brzo podizale i sputale.
81
Hatlen i Miler pronali su jedan od onih valjaka koje maga-

cioneri koriste za kotrljanje sanduka po radnji, pa su ga zajedno
podigli na dakove sa ubrivom i zaklonili klinastu rupu u staklu.
Bilo je to dobro, kao privremeno reenje.
Amanda Damfrajs doe kao mesear. U jednoj ruci je drala
kofu. U drugoj je drala metlicu, jo uvijenu u providni omot. Ona
se sae, oiju jo rairenih i praznih, i poisti mrtvo stvorenje -
bubu, pua, ta god bilo - u kofu. Moglo je da se uje pucketanje
omota na metlici pri dodirivanju poda. Ona ode do izlaznih vrata.
Tamo nije bilo gamadi. Ona ih malo otvori i izbaci kofu napolje.
Kofa pade na stranu i zakotrlja se napred-nazad, u sve manjem
luku. Jedno ruiasto stvorenje dozuja iz noi, spusti se na kofu i
poe da puzi po njoj.
Amandi grunue suze. Odoh do nje i zagrlih je.
U jedan i trideset sledeeg jutra sedeo sam oslonjem leima

o belu emajliranu stranu tezge za meso, i napola dremao. Bilijeva
glava bila mi je u krilu. On je spavao vrsto. Nedaleko je spavala
Amanda Damfrajs sa glavom poloenom na neiju jaknu.
Nedugo posle smrti pticolike stvari, Oli i ja smo se vratili u
magacin i sakupili pet-est umetaka poput onog kojim sam ra-
nije prekrio Bilija. Nekoliko ljudi spavalo je na njima. Vratili smo
se takoe sa nekoliko tekih sanduka pomorandi i kruaka, i nas
etvorica zajedno uspeli smo da ih nabacimo na dakove sa u-
brivom ispred rupe u staklu. Pticolika stvorenja teko da bi mogla
da pomere jedan takav sanduk; svaki je bio teak oko devedeset
funti.
Ali, ptice i bubolika stvorenja koja su ptice jele nisu bila jedina
stvorenja napolju. Bilo je tu ono stvorenje sa pipcima, koje je od-
nelo Norma. Trebalo je tu misliti i na ono iskrzano ue. Bilo je tu
ono nevidljivo stvorenje koje se oglasilo tom dubokom, grlenom
rikom, na koje je takoe trebalo misliti. Culi smo posle toga sline
zvuke - ponekad prilino udaljene - ali koliko daleko je bilo uda-
ljeno kroz priguujui efekat magle? A ponekad su bilo dovoljno
blizu da zatresu zgradu i nateraju vas da pomislite kako su vam
komore u srcu najednom ispunjene ledenom vodom.
Bili mi se tre u krilu i zastenja. Pomilovah ga po kosi i on za-
stenja glasnije. A onda kao da je ponovo pronaao manje opasne
vode sna. Moj dreme bio je razbijen i ponovo sam zurio potpuno
budan. Od mraka sam uspeo da odspavam samo oko devedeset
minuta, a i tada su me progonili snovi. U jednom fragmentu sna
82
ponovo je bila prola no. Bili i Stefi su stajali ispred panoramskog

prozora i posmatrali crnu i kriljano-sivu vodu napolju, kod sre-
brnog, vrtlonog vodenog mlaza koji je bio vesnik oluje. Pokuao
sam da doem do njih, jer sam znao da dovoljno jak vetar moe
da polomi prozor i razbaca smrtonosne staklene strelice po ita-
voj dnevnoj sobi. Ali, bez obzira koliko trao, kao da im se nisam
pribliavao. A onda se iz vodenog mlaza vinula ptica, dinovska
skerletna oiseau de mort iji je praistorijski raspon krila zamraio
itavo jezero od zapada prema istoku. Kljun joj se otvori i otkri
drelo veliine Tunela Holand. I dok je ptica doletala da mi pro-
dere enu i sina, duboki, zlokobni glas poe da apue i ponavlja
iznova i iznova: Projekt Strela... Projekt Strela... Projekt Strela...
Bili i ja nismo bili jedini koji su loe spavali. Drugi su vritali u
snu, a neki su nastavili da vrite i posle buenja. Pivo je brzo nesta-
jalo iz hladnjaka. Badi Iglton ga je jednom dopunio otpozadi bez
komentara. Majk Hatlen mi ree da nema vie somineksa. Nije se
radilo o iscrpljenim zalihama. Prosto je zbrisan. Nagaao sam da
su neki ljudi uzeli moda po est ili osam boica.
Ostalo je neto najtola, rekao je. Hoe jednu boicu, Dej-
vide? Odmahnuo sam glavom i zahvalio mu.
A u zadnjem prolazu kod kase 5, bili su nai alkosi. Bilo ih je
negde sedmorica, svi iz drugih drava osim Lua Tatingera, koji je
imao perionicu kola Bor. Njemu nije trebao nikakav izgovor da
omirie ep, kako se to kae. Brigada alkosa bila je prilino dobro
anestezirana.
O, da - bilo je takoe estoro ili sedmoro ljudi koji su poludeli.
Poludeli nije najbolja re; moda naprosto ne mogu da se se-
tim odgovarajue. Ali, tu su bili ti ljudi koji su zapali u potpunu
obamrlost bez vina, piva ili pilula. Zurili su u vas praznim i sjajnim
oima nalik na okrugle kvake na vratima. Tvrdi cement stvarnosti
raspao se u nekom nezamislivom zemljotresu, i ovi jadnici propali
su kroz njega. S vremenom, neki od njih e se moda vratiti. Ako
vremena bude.
Mi ostali napravili smo sopstvene mentalne kompromise, i u
nekim sluajevima pretpostavljam da su bili prilino udni. Geta
Repler, na primer, bila je ubeena da je itava stvar san - ili je bar
tako rekla. A govorila je prilino uverljivo.
Pogledao sam Amandu. U meni je prema njoj raslo nezgodno
snano oseanje - nezgodno, ali ne ba neprijatno. Oi su joj bile
neverovatno, brilijantno zelene... jedno vreme sam je drao na
oku da vidim hoe li izvaditi kontakt soiva, ali boja je oigledno
83
bila prava. Zeleo sam da vodim ljubav sa njom. Zena mi je bila kod
kue, moda iva, najverovatnije mrtva, u svakom sluaju sama, i
ja sam je voleo, eleo sam da uzmem Bilija i vratim joj se vie od
svega, ali takode sam eleo da kresnem ovu gospou po imenu
Amanda Damfrajs. Pokuao sam sebi da kaem da je to samo zbog
situacije u kojoj smo, i moda i jeste, ali to elju nije umanjilo.
Dremao sam i budio se, da bih se s trzajem potpuno probudio
oko tri. Amanda je prela u neku vrstu fetalnog poloaja, privu-
kavi kolena prsima, stisnuvi ruke meu butinama. Cinilo se da
duboko spava. Dukserica joj se malo povukla sa boka i otkrila istu
belu kou. Gledao sam to i poeo da dobijam krajnje neupotre-
bljivu i neugodnu erekciju.
Pokuao sam da skrenem misli na drugi kolosek i pomislio
kako sam jue hteo da naslikam Brenta Nortona. Ne, nita tako
vano kao to je prava slika, ali... prosto da ga posednem na deblo
sa mojim pivom u ruci i skiciram mu znojavo, umorno lice i dva
pramena paljivo negovane kose to mu neuredno tre pozadi.
Mogla je to biti dobra slika. Trebalo mi je dvadeset godina ivota
sa ocem da prihvatim ideju kako je dovoljno dobro biti dobar.
Zriate li ta je talenat? Prokletstvo iekivanja. Kao dete sa
time treba da se izborite, pobedite ga nekako. Ako umete da pi-
ete, mislite da vas je Bog postavio na Zemlju da oduvate Sek-
spira. Ili, ako umete da slikate, moda mislite - ja jesam - da vas je
Bog postavio na Zemlju da oduvate svog oca.
Ispalo je da nisam tako dobar kao on. Moda sam nastavio da
pokuavam da budem due nego to je trebalo. Imao sam izlobu
u Njujorku, i prola je jadno - kritiari su me izlupali po glavi ro-
enim ocem. Godinu dana kasnije izdravao sam Stefi i sebe ko-
mercijalnim stvarima. Bila je trudna, i ja sam seo i poppriao sam
sa sobom o tome. Rezultat tog razgovora bila je uverenost da e
ozbiljna umetnost za mene biti hobi, nita vie.
Uradio sam reklame za ampon Zlatna devojka - ono kada
Devojka uzjahuje bicikl, ono gde igra frizbi na plai, ono gde stoji
na balkonu svog apartmana sa piem u ruci. Radio sam ilustra-
cije za kratke prie u veini velikih asopisa, ali u to polje sam se
probio radei brze ilustracije za prie u slabijim mukim listovima.
Radio sam neke filmske plakate. Novac pristie. Fino drimo glave
iznad vode.
Imao sam jednu konanu izlobu u Bridtonu, ba prolog
leta. Izloio sam devet radova na platnu, koje sam naslikao za
pet godina, i prodao est. Nekom udnom koincidencijom, jedno
84
platno koje apsolutno ne bih prodao prikazivalo je Savezni su-

permarket. Perspektiva je bila sa suprotnog kraja parkiralita. Na
mojoj slici parkiralite je bilo prazno, izuzev reda konzervi Kem-
belovog pasulja sa kobasicom, svaka vea od prethodne, u maru
prema oku posmatraa. Poslednja je izgledala osam stopa visoka.
Slika se zvala Pasulj i lana perspektiva. Jedan ovek iz Kalifornije,
glavni rukovodilac u nekoj firmi koja proizvodi teniske loptice,
rekete i ko zna koju jo sportsku opremu, izgleda da je ba jako
eleo da je ima i nije hteo da prihvati moj negativan odgovor i
pored NZP karte zataknute u levom donjem uglu drvenog rama.
Poeo je sa est stotina dolara i stigao do hiljadu. Rekao je da je
eli za svoju radnu sobu. Nisam mu je dao, i on je otiao alosno
zbunjen. Cak i tada, nije odustao; ostavio je svoju posetnicu za
sluaj da se predomislim.
Novac bi mi dobro doao - bila je to godina kada smo dogra-
dili kuu i kupili kola sa pogonom na sva etiri toka - ali jedno-
stavno nisam mogao da je prodam. Nisam mogao da je prodam
zato to sam oseao da je to najbolja slika koju sam ikad uradio i
eleo sam da je imam da bih je pogledao kada me neko upita, sa
potpuno nesvesnom surovou, kada u ve jednom uraditi neto
ozbiljno.
A onda sam je sluajno pokazao jednog dana prole jeseni
Oliju Viksu. Pitao je moe li da je fotografie i pusti nedelju dana
kao reklamu, i to je bio kraj moje sopstvene lane perspektive. Oli
je u mojoj slici prepoznao ono to ona jeste, i tako naterao i mene
da prepoznam. Savreno dobar komad uglaene komercijalne
umetnosti. Nita vie. I, Bogu hvala, nita manje.
Dozvolio sam mu da to uradi, a onda pozvao rukovodioca na
kuu u San Luis Obispou i rekao da moe da dobije sliku za dve
i po hiljade dolara ako je jo eli. Zeleo je, i ja sam je poslao za
Zapadnu obalu UPS-om. A posle toga, taj glas razoaranog ieki-
vanja - taj glas prevarenog deteta koje nikad nee biti zadovoljno
tako blagim superlativom kao to je dobro - prilino je utihnuo. I
izuzev neto reanja - poput tih nevidljivih stvorenja negde napo-
lju u maglovitij noi - bio je od tada stalno prilino tih.
Moda mi vi moete rei - zbog ega uutkivanje tog dejeg,
zahtevnog glasa toliko lii na umiranje?
Oko etiri sata, Bili se probudio - bar delimino - i pogledao

oko sebe zamagljenim oima, ne shvatajui. Jesmo li jo tu?
Da, duo, rekoh ja. Tu smo.
85
On poe da plae slabo i bespomono, i to je bilo uasno.

Amanda se probudi i pogleda nas.
Hej, dete, ree ona i privue ga neno sebi. Sve e izgledati
malo bolje kada svane.
Ne, ree Bili. Ne, nee. Nee. Nee.
, ree ona. Oi joj se sretoe sa mojima iznad njegove
glave. , prolo ti je vreme za odlazak na spavanje.
elim svoju majku!
Da, eli, ree Amanda. Naravno da eli.
Bili se migoljio u njenom krilu dok nije bio u stanju da me vidi.
Radio je to neko vreme. A onda ponovo usnu. Hvala, rekoh ja.
Trebali ste mu.
On me ak ni ne poznaje.
To ne menja stvar.
I ta mislite? upita ona. Njene zelene oi nisu isputale moje.
Sta zaiste mislite?
Pitajte me ujutro.
Pitam vas sada.
Zaustih da odgovorim i tada se Oli Viks materijalizova iz
mraka poput neega iz horor prie. Imao je baterijsku lampu sa
enskom bluzom preko soiva, i uperio ju je u plafon. Pravila mu
je udne senke na iscrpljenom licu. Dejvide, apnuo je.
Amanda ga pogledan, najpre prepadnuto, a potom ponovo
uplaeno.
ta je bilo, Oli? upitah.
Dejvide, apnu on ponovo. Zatim: Doi, molim te.
Neu da ostavim Bilija. Upravo je zaspao.
Ja u biti s njim, ree Amanda. Bolje poite. A onda, tiim
glasom: Isuse, ovo se nikada nee okonati.
8
TA SE DOGODILO VOJNICIMA. SA
AMANDOM. RAZGOVOR SA DENOM
MILEROM
Pooh sa Olijem. On se uputi prema magacinu. Dok smo pro-
lazili pored hladnjaka, zgrabi pivo.
Oli, ta je bilo?
Hou da vidi.
86
On se progura kroz dupla vrata. Ona se zatvorie za nama

sa malim strujanjem vazduha. Bilo je hladno. Ovo mesto mi se
nije svialo, ne posle onoga to se desilo Normu. Deo mog uma
uporno me je podseao na to da tu negde jo lei komad mrtvog
pipka.
Oli pusti da bluza spadne sa soiva njegove lampe. Uperi
lampu iznad glave. Najpre sam pomislio da je neko okaio par lu-
taka o cev za zagrevanje ispod plafona. Da su ih okaili o klavirsku
icu ili tako neto, deji trik za No vetica.
Onda primetih stopala, kako se njiu oko sedam ina iznad
cementnog poda. Bile su tu dve gomile preturenih kutija. Podi-
goh pogled prema licima i krik poe da mi narasta u grlu, jer to
nisu bila lica lutaka iz robne kue. Obe glave bile su nakrivljene,
kao da ocenjuju neku stravino smenu alu, alu koja ih je nate-
rala da se smeju dok nisu postale ljubiaste.
Njihove senke. Njihove senke izduene i baene na zid iza
njih. Njihovi jezici. Njihovi isplaeni jezici.
Obojica su nosili uniforme. Bili su to klinci koje sam ranije pri-
metio i usput ih izgubio iz vida. Vojna deurlija iz...
Krik. Mogao sam da ga ujem kako mi se rada u grlu kao ste-
njanje, die se kao policijska sirena, a onda me Oli zgrabi za ruku
odmah iznad lakta. Ne vriti, Dejvide. Niko ne zna za ovo osim tebe
i mene, I hou da tako i ostane.
Nekako ga progutah nazad.
Ta vojnika deca, izustih.
Iz Projekta Strela, ree Oli. Naravno. Neto hladno mi bi
gurnuto u ruku. Konzerva piva. Popij ovo. Treba ti.
Iskapih je.
Oli ree: Vratio sam se da vidim ima li dodatnih punjenja za
taj gasni rotilj koji koristi gospodin Mekvej. Video sam ove momke.
Kako ja mislim, mora da su spremili ome i stali povrh ove dve gomile
kutija. Mora da su jedan drugom vezali ruke i odravali meusobno
ravnoteu dok su provlaili noge kroz konopac izmeu runih zglo-
bova. A onda - tako ja mislim - provukli su glave kroz ome i zategli
ih trzajem glave u stranu. Moda je jedan od njih broja do tri, pa su
skoili zajedno. Ne znam.
Nisu to mogli da izvedu, rekoh ja suvim ustima. Ali, ruke su im
stvarno bile vezane pozadi. Izgledalo je da ne mogu da odvojim
oi od toga.
Mogli su. Ako su to eleli dovoljno jako, Dejvide, mogli su.
Ali zato?
87
Mislim da zna zato. To ne zna niko od turista, izletnika - poput

onog tipa Milera - ali ima ovdanjih koji bi prilino pristojno umeli da
pogode.
Projekt Strela?
Oli ree: Po ceo dan stojim kraj jedne od onih kasa i ujem
mnogo toga. itavo prolee sluam stvari o toj prokletoj Streli, i to
nita dobro. Crni led na jezerima...
Pomislih na to kako mi se Bil osti unosi kroz prozor i duva to-
pao alkohol u lice. Ne samo atomi, ve drugaiji atomi. A sad ova
tela koja vise gore o toj cevi. Nakrivljene glave. Zanjihane cipele.
Jezici isplaeni poput letnjih kobasica.
Shvatih sa novim uasom da se unutra otvaraju nova vrata
percepcije. Nova? Ne. Stara vrata percepcije. Percepcije deteta
koje jo nije nauilo da se brani razvijajui vidljivost tunela koja
napolju ostavlja devedeset procenata univerzuma. Deca vide sve
na emu im se oi zaustave, uju sve to im je u dometu uiju. Ali,
ako ivot predstavlja uveanje svesti (kao to proklamuje moto u
vezu koji je moja ena napravila u srednjoj koli), onda on takoe
predstavlja i umanjenje unosa podataka.
Strava je irenje perspektive i percepcije. Uas je bio u sazna-
nju da plivam ka mestu koje veina nas napusti kada iz pelena
pree u gaice. Mogao sam to da vidim i na Olijevom licu. Kad
racionalnost pone da se slama, kola u ljudskom mozgu mogu da
se preopterete. Aksoni postaju blistavi i grozniavi. Halucinacije
postaju stvarne: lokva ive u taki gde perspektiva stvara privid
da se paralel-ne linije seku zaista je tamo; mrtvi hodaju i govore;
rua poinje da peva.
uo sam neke stvari od jedno dvadeset pet ljudi, ree Oli. Ju-
stina Robards, Nik Tokaj. Ben Majklson. U malim gradovima se
tajne ne mogu uvati. Stvari izbiju na videlo. Nekad je to kao pro-
lee - prosto nikne iz zemlje i niko nema pojma odakle je dolo.
Cuje neto u biblioteci i prepria, ili u marini u Harisonu. Sam
Hrist zna gde jo, ili zato. Ali, itavo prolee i leto sluao sam o
Projektu Strela, Projektu Strela.
Ali, ova dvojica, rekoh ja. Hriste, Oli, oni su samo deca.
Bilo je dece u Vijetnamu koja su uzimala ui. Bio sam tamo. Vi-
deo sam to.
Ali - ta je moglo da ih natera na ovo?
Ne znam. Moda su znali neto. Moda su samo sumnjali. Mora
da su znali da e ljudi ovde jednog trenutka poeti da im postvljaju
pitanja. Ako bude tog jednog trenutka.
88
Ukoliko si u pravu, rekoh ja, to mora da je neto stvarno

gadno.
Ona oluja, ree Oli svojim blagim, ravnim glasom. Moda je
otkaila neto tamo gore. Moda je dolo do nesree. Mogli su da se
zezaju sa svaim. Neki ljudi tvrde da su petljali sa laserima i maserima
visokog intenziteta. Ponekad ujem za silu fuzije. A pretpostavimo...
pretpostavimo da su procepili rupu pravo u neku drugu dimenziju?
Kojeta, rekoh ja.
Jesu li oni kojeta? upita Oli i pokaza na tela.
Ne. Sada je pitanje: ta da radimo?
Mislim da treba da ih skinemo i sakrijemo, ree on odmah.
Stavimo ih ispod gomile stvari koje ljudi nee hteti - pseu hranu,
deterdent za sudove, takve stvari. Ako ovo procuri, samo e pogor-
ati stvari. Zato sam i doao tebi, Dejvide. Oseao sam da si ti jedini
kome stvarno mogu da verujem.
Promrmljah: Kao nacistiki ratni zloinci koji se ubijaju u eli-
jama poto su izgubili rat.
Da, i ja sam pomislio isto.
Zautasmo, a onda iznenada ponovo otpoe ono meko stru-
ganje iza elinih utovarnih vrata - zvuk pipaka koji ih blago ispi-
pavaju. Skupismo se. Najeih se. Dobro, rekoh.
Uiniemo to to bre moemo, ree Oli. Njegov prsten sa sa-
firom svetlucao je nemo dok je pomerao baterisjku lampu. elim
to pre da izaem odavde.
Pogledah uad. Upotrebili su istu vrstu ueta za ve koju mi je
ovek sa golf kapom dozvolio da mu veem oko pojasa. Ome su
utonule u naduveno meso njihovih vratova, i ja se ponovo upitah
ta li je to moglo da ih natera da to urade. Znam ta je Oli mislio
kada je rekao da Ce, ako se sazna za dvostruko samoubistvo, to
samo pogorati stvari. Meni ve jeste pogoralo - a nisam mogao
da verujem da je to mogue.
Neto kljocnu. Oli je otvorio svoj no, dobru, teku spravu za
rasecanje i otvaranje kutija, I, naravno, za seenje konopca.
Ti ili ja? upita on.
Progutah knedlu. Svaki po jednog.
Uradismo to.
Kad sam se vratio, Amanda je nestala, a sa Bilijem je bila gos-

poa Turman. Oboje su spavali. Pooh jednim prolazom, i neki
glas ree: Gospodine Drajton. Dejvide. Bila je to Amanda, sta-
89
jala je kraj stepenica koje su vodile u upravnikovu kancelariju, sa

oima poput smaragda. ta je bilo?
Nita, rekoh ja.
Ona mi prie. Mogao sam da osetim slabi parfem. I, o kako
sam je eleo. Laete, ree ona.
Nije to bilo nita. Lana uzbuna.
Ako tako hoete. Ona me uze za ruku. Upravo sam bila gore
u kancelariji. Prazna je, i na vratima ima bravu.
Lice joj je bilo savreno mirno, ali oi su joj bile blistave, go-
tovo divlje, i bilo joj je snano tuklo u grlu.
Ja ne...
Videla sam kako me gledate, ree ona. Ako moramo o tome
da razgovaramo, onda ne vredi. Turmanova je sa vaim sinom.
Da. Doe mi pomisao da je ovo bio nain - moda ne najbo-
lji, ali svejedno nain - da se skine kletva sa onoga to smo Oli i ja
upravo uradili. Ne najbolji nain, ali jedini.
Popesmo se uszanim stepenitem u kancelariju. Bila je pra-
zna, kao to je ona rekla. I imala je bravu na vratima. Okrenuh je. U
tami, ona je bila samo obris. Ispruih ruke, dodirnuh je, i privukoh
je sebi. Drhtala je. Spustismo se na pod, najpre kleei, ljubei se, a
ja joj obuhvatih jednu vrstu dojku i osetih brze otkucaje srca kroz
duksericu. Pomislih na to kako Stefi govori Biliju da ne dira ogo-
ljene ice. Pomislih na modricu na njenom bedru kada je skinula
smeu haijinu, u naoj prvoj branoj noi. Pomisiih na prvi put
kada sam je video, kako vozi bicikl kroz trni centar Univerziteta
Mejn u Oronu, kada sam krenuo na as Vinsenta Hartgena sa ma-
pom pod mikom. A erekcija mi je bila ogromna.
Onda smo legii, i ona ree: Voli me, Dejvide. Zagrej me. Dok je
svravala, zarivala mi je nokte u lea i dozivala me tuim imenom.
Nije mi smetalo. Tako smo nekako bili izjednaeni.
Kada smo sili, poelo je da svie, kao da zora nekako puzi.
Crnilo iza pukarnica sa oklevanjem je preio u mutno sivilo, zatim
u boju hroma, pa u sjajnu, neodredivu i nesvetlucavu belinu film-
skog platna u drajv-in bioskopu. Majk Hatlen je spavao u stolici na
sklapanje koju je negde maznuo. Den Miler je sedeo malo dalje
napodu i jeo krofnu marke domaica. Onu to je posuta eerom
u prahu.
Sedite, gospodine Drajton, pozva me on.
Potraih Amandu, ali ona je ve bila na pola puta niz prolaz.
Nije se osvrnula. Na ljubavni in u mraku ve je izgledao kao ne-
90
to iz mate, nemogue da se poveruje, ak ni na ovom uvrnutom

dnevnom svetlu. Sedoh.
Uzmite krofnu. On mi prui kutiju.
Odmahnuh glavom. Taj eer u prahu je smrt. Gori je od ciga-
reta.
To ga zasmeja, malice. U tom sluaju, uzmite dve. Bio sam
iznenaen to sam u sebi otkrio malo preostalog smeha - on ga je
izazvao, i zato mi se dopadao. Stvarno uzeh dve njegove krofne.
Bile su prilino ukusne. Propratio sam ih cigaretom, madainae
nemam naviku da puim ujutro.
Treba da se vratim svom detetu, rekoh ja. Probudie se.
Miler klimnu glavom. Ona ruiasta gamad, ree on. Nema
je vie. Ni ptica. Henk Vanerman je rekao da je poslednja udarila u
prozor oko etiri. Oigledno je da je... divlja... mnogo aktivnija kad
se smrkne.
To ne biste morali da kaete Brentu Nortonu, rekoh ja. Ili
Normu.
On ponovo klimnu glavom, i dugo ne ree nita. Onda upali
sopstvenu cigaretu i pogieda me. uNe moemo ostati ovde, Draj-
tone, ree on.
Ima hrane. Pia u izobilju.
Zalihe nemaju nikakve veze sa tim, i vi to znate. ta da radimo
ako jedna od velikih zveri tamo napolju rei da prodre unutra umesto
samo da se skita po noi? Da probamo da je oteramo drkama por-
tvia i tenou za paljenje umura?
Naravno, bio je u pravu. Moda nas je izmaglica titila na neki
nain. Krii nas. Ali, moda nas nee dugo kriti, a bilo je i drugih
stvari. Bili smo u Saveznom osamnaest sati, vie ili manje, i mogao
sam da osetim kako se po meni iri neka letargija kakvu sam ose-
tio jednom ili dvaput kada sam pokuao da otplivam predaleko.
Postojala je potreba da igram na sigurno, da ostanem gde sam, da
se brinem o Biliju (i moda kresnem Amandu Damfrajs usred noi,
promrmlja neki glas) da vidim nee li se izmaglica jednostavno
dii i ostaviti sve kao to je bilo.
Mogao sam to da vidim i na drugim licima, i odjednom mi
pade na pamet da sada u Saveznom ima ljudi koji verovatno ne bi
otili ni u kom sluaju. Sama pomisao na izlazak kroz vrata posle
onoga to se dogodilo zaledila bi ih.
Miler je gledao kako mi ove misli prolaze licem, moda. On
ree: Ovde je bilo osamdesetak ljudi kada je prokleta izmaglica
91
dola. Od toga oduzmite spoljnog momka, Nortona i etvoro to su

izali sa njim, i onog oveka, Smolija. To je sedamdeset troje.
A kada se oduzmu dva vojnika koji su sada poivali ispod
gomile dakova Purina zalogaja za psie, dobije se sedamdeset
jedno.
Onda oduzmite ljude koji su prosto odustali, nastavi on. Njih
ima deset ili dvanaest. Recimo deset. To daje ezdeset troje. Ali... On
podie jedan ueereni prst. Od tih ezdeset troje, imamo dvade-
setak njih koji prosto ne bi hteli da odu. Morali biste da ih vuete
dok se otimaju i vrite.
Iz ega svega proizilazi ta?
Da moramo da izademo, to je sve. A ja idem. Oko podne, mi-
slim. Planiram da povedem sve ljude koji hoe da pou. Voleo bih
da vi i va sin poete sa nama. Posle onoga to se desilo Nortonu?
Norton je otiao kao jagnje na klanicu. To ne znai da moram i
ja, ili ljudi koji krenu sa mnom.
Kako to da spreimo? Imamo samo jedan pitolj.
I srea da ga imamo. Ali, ako uspemo da preemo preko raskr-
snice, moda i stignemo do sportske radnje u Glavnoj ulici. Oni imaju
vie puaka nego to moete da prebrojite.
To je jedno ako i jedno moda previe. Drajtone, ree on,
ovo je ako situacija.
To mu se vrlo glatko skotrljalo sa jezika, ali on nije morao da
brine o malom deaku.
Vidi, pustite to za sada, vai? Noas nisam mnogo spavao, ali
sam imao priliku da razmislim o nekoliko stvari. Hoete da ujete?
Svakako.
On ustade i protegnu e. Hodite sa mnom do izloga. Pro-
osmo kroz naplatnu traku najbliu policama za hleb i stadosmo
kod jedne pukarnice. Covek koji je bio na strai ree: Gamad je
nestala.
Miler ga potapa po leima. Idi i popi kafu - i, drue, ja u
osmatrati napolje.
Vai. Hvala.
On ode, a Miler i ja priosmo njegovoj pukarnici. Pa, kaite
mi ta vidite napolju, ree on.
Pogledah. Bure za otpatke bilo je prevrnuto u toku noi, vero-
vatno je to uradilo jedno od onih pticolikih stvorenja pri nadleta-
nju i prosulo ubre papira, konzervi i papirnih aa za ejk iz Dejri
Kvina tamo niz put, po itavom asfaltu. Iza toga mogao sam da
92
vidim kako niz kola najblii samoposluzi nestaje u belini. Bilo je to

sve to sam mogao da vidim, i ja mu to i rekoh.
Onaj plavi evi kamionet je moj, ree on. Pokaza mi, i ja
uspeh da vidim naznaku plavog u izmaglici. Ali, ako razmisli
malo o tome kako si se jue uparkirao, setie se da je parkiralite
bilo prilino zakreno, je li tako?
Pogledah ponovo svog skauta i setih se da sam se ubacio
blizu samoposluge samo zato to je neko drugi isparkirao. Kli-
mnuh glavom.
Miler ree: Sada povei neto sa tom injenicom, Drajtone.
Norton i njegovih etvoro... kako si ih ono zvao?
Ravnozemljai.
Da, to ti je dobro. Upravo su to i bili. Oni su izali, je li tako? Go-
tovo celom duinom ueta za ve. Onda smo uli tu riku, kao da je
tamo prokleto krdo slonova. Je li tako?
Nije zvualo kao slonovi, rekoh ja. Zvualo je kao... Kao ne-
to iz praiskonskog mulja bila je fraza koja mi je pala na pamet, ali
nisam eleo to da kaem Mileru, ne poto je potapao tog tipa po
leima i rekao mu da popije kafu - kao trener koji povlai igraa sa
velike utak-mice. Ne znam kako je zvualo, zavrih neubedljivo.
Ali zvualo je veliko.
Da. Zvualo je prilino, prokleto veliko.
Pa kako to da onda nismo uli sudaranje kola? kripu metala?
Lomljavu stakla?
Pa, zato... Stadoh. Imao me je. Ne znam.
Miler ree: Nisu nikako mogli da stignu izvan parki-ralita kada
ih je to napalo, ta god bilo. Rei u ti ta ja mislim. Mislim da nismo
uli nijedna kola da kreu zato to ih je mnogo moda nestalo. Na-
prosto... nestalo. Potonulo u zemlju, isparilo, nazovi to kako hoe.
Bilo je dovoljno jako da rascepi ove grede, iskrivi ih i porui stvari sa
polica. A istovremeno je stala i gradska sirena.
Pokuah da zamislim da je pola parkiralita nestalo. Pokuah
da zamislim kako hodam tamo napolju i jednostavno dolazim do
ganc-nove strmine kojom se otisnuo asfalt sa svojim urednim uto
oivienim mestima za parkiranje. Strmina, padina... ili moda pravi
pravcati ponor koji se obruava u bezoblinu belu izmaglicu...
Posle nekoliko sekundi rekoh: Ako si u pravu, koliko daleko
misli da stigne svojim kamionetom?
Nisam mislio na kamionet. Mislio sam na tvoj pogon na etiri
toka.
93
Tako neto trebalo je savakati, ali ne sada. ta jo ima na

umu?
Miler rado nastavi: Apoteka do nas, to mi je na umu. ta misli
o tome?
Zaustih da kaem kako nemam ni najmanje pojma o emu
govori, a onda urno zatvorih usta. Kada smo se jue dovezli,
Bridtonska apoteka bila je otvorena. Perionica nije, ali drogerija
je bila irom otvorena, i vrata su bila zaglavljena gumenim dra-
ima kako bi unutra propustila malo sveeg vazuha - naravno,
rashladni ureaji bili su im iskljueni zbog nestaice struje. Vrata
apoteke nisu mogla biti dalje od dvadeset stopa od Savezne tr-
nice. Onda zbog ega...
Zbog ega se niko od tih ljudi nije ovde pojavio? upita Miler
umesto mene. Prolo je osamnaest sati. Zar nisu gladni? Svakako
da tamo ne jedu dristane i stejfri mini-uloke.
Ima tamo hrane, rekoh ja. Uvek prodaju specijalne prehram-
bene proizvode. Mekad su to krekeri u obliku ivotinja, nekad oni pre-
peeni slatkii, raznorazne stvari. Plus polica sa eerlemama.
Prosto ne mogu da verujem da su se toga drali dok ovde ima
svega mogueg.
Na ta to cilja?
Ciljam na to da hou da izaem, ali da ne elim da budem ru-
ak za neku stvar izbeglu iz drugorazrednog horor filma. etvoro ili
petoro nas moglo bi da ode u komiluk i proveri situaciju u drogeriji.
Kao nekakav probni balon.
To je sve?
Ne, postoji jo jedna stvar.
ta to?
Ona, ree Miler jednostavno i pokaza palcem ka jednom od
srednjih prolaza. Ta luda pizdurina. Ta vetica.
On je to pokazao ka gospoi Karmodi. Vie nije bila sama; pri-
druile su joj se dve ene. Po njihovoj svetloj odei nagaao sam
da su verovatno turisti ili izletnici, gospoe koje su moda ostavile
svoje porodice samo da skoknu do grada i donesu par stvari i sada
su se drale od brige za svoje mueve i decu. Gospoe rade da se
uhvate za gotovo svaku slamku. Moda ak i za crnu utehu gos-
poe Karmodi.
Njen komplet sa pantalonama sijao je i dalje zlokobno i bli-
stavo. Govorila je, gestikulirala, lica otrog i mranog. Dve gos-
poe u svetloj odei (ali ne tako svetloj kao to je bio komplet
94
gospoe Karmodi, ne, niti njen dinovski dak od tane i dalje

vrsto stegnut pod gnjecavom mikom) sluale su zaokupljeno.
Ona je drugi razlog to hou da izaem, Drajtone. Dok padne
mrak sa njom e ih sedeti estoro. Ako se veeras vrate one ruiaste
bube i ptice, do sutra ujutro sa njom e sedeti itava parohija. Onda
moemo da ponemo da se brinemo o tome koga e im rei da treba
da rtvuju kako bi se sve ovo popravilo. Moda mene, moda tebe, ili
onog momka Hatlena. Moda tvoje dete.
To je idiotluk, rekoh ja. Ali, je li bio? Hladna jeza koja mi je pu-
zala uz lea govorila mi je da nije ba nuno tako. Usta gospoe
Karmodi kretala su se i kretala. Oi turistkinja bile su prikovane za
njene smeurane usne. Je li to bio idiotluk? Pomislih na pranjave
punjene ivotinje koje piju iz svoje reice od ogledala. Gospoa
Karmodi je posedovala neku mo. ak je i Stef, inae tvrdoglava i
vrsto na zemlji, prizivala gospoino ime sa nelagodnou.
Ta luda pizdurina, tako ju je Miler nazvao. Ta vetica.
Ljudi u ovoj samoposluzi sigurno prolaze kroz ludako isku-
stvo, ree Miler. On pokaza rukom ka crveno obojenim lajsnama
oko segmenata izloga... iskrivljene, rascepljene i izobliene. Nji-
hovi umovi verovatno izgledaju poput onih lajsni. Moj svakako, naj-
ozbiljnije. Pola noi sam proveo u ubeenju da sam podilkanio, da
sam najverovatnije u ludakoj koulji u Danversu i da bulaznim o ga-
madi, dinosaurskim pticama i pipcima, i da e sve to nestati im doe
dobri bolniar i ubrizga mi dozu torazina u ruku. Njegovo malo lice
bilo je napeto i belo. On pogleda gospou Karmodi, a onda po-
novo mene. Kaem ti da to moe da se desi. Kako ljudi budu sve
rastrojeniji, nekima od njih inie se ona sve boljom. A ja ne elim da
budem tu kada do toga doe.
Usne gospoe Karmodi u pokretu, u pokretu. Njen jezik koji
joj igra oko staraki izlomljenih zuba. Zaista je liila na veticu. Sta-
vite joj iljati crni eir i bie savrena.
O emu je to priala svojim dvema zarobljenim ptiicama u
svetlom letnjem perju?
O Projektu Strela? O Crnom Proleu? Gadostima iz podruma
zemlje? Ljudskoj rtvi?
Sranje.
A opet...
I ta kae?
Evo za ta sam, odgovorih mu. Pokuaemo da odemo do
drogerije. Ti, ja, Oli ako eli da poe, jedan ili dvojica od ostalih. Onda
emo ponovo razmisliti o svemu. ak sam i zbog toga osetio da
95
hodam preko nemogue provalije na uskoj gredi. Biliju ne bih po-

mogao time to bih se ubio. S druge strane, ne bih mu pomogao
ni time to bih sedeo na guzici. Dvadeset stopa do drogerije. To
nije bilo tako loe.
Kada? upita on.
Daj mi jedan sat.
Svakako, ree on.
9
EKSPEDICIJA DO APOTEKE
Rekoh gospoi Turman, rekoh Amandi, a onda rekoh Biliju.
Ovog jutra izgledao je bolje; pojeo je dve krofne i iniju Specijal-
nog K. za doruak. Potom sam se trkao sa njim do kraja dva pro-
laza i nazad, i am sam ga naterao da se nasmeje. Deca su toliko
prilagodljiva da zbog toga moete da se userete od straha. Bio je
previe bled, podonjaci su mu jo bili naduveni od suza koje je
isplakao tokom noi, i lice mu je izgledalo uasavajue istroeno.
Na neki nain postalo je slino licu starca, kao da je pod njim
previe dugo tekao preveliki emotivni napon. Ali, jo je bio iv i
kadar da se smeje... bar dok se ne seti gde se nalazi i ta se dogaa.
Posle sprinta sedosmo sa Amandom i Heti Turman, popismo
Gatoradu iz papirnih aa, i ja mu saoptih da idem do drogerije
sa jo nekoliko drugih.
Neu da ide, ree on odmah i lice mu se smrknu.
Bie u redu, Veliki Bile. Doneu ti strip o Spajdermenu.
Hou da ostane ovde. Lice mu sada nije bilo samo smrknuto;
bilo je uzburkano. Uzeh ga za ruku. On je izvue. Uzeh je ponovo.
Biii, pre ili kasnije moraemo da izaemo odavde. To shvata,
zarne?
Kada ode izmaglica... Ali, govorio je to bez ikakvog ubee-
nja. Pio je svoju Gatoradu polako i bez uivanja.
Bili, proao je gotovo ceo dan.
Hou Mamicu.
Pa, moda je ovo prvi korak na putu da joj se vratimo.
Gospoa Turman ree: Ne budite deaku nadu.
Kakve ima veze, odbrusih joj, dete se mora neemu nadati.
Ona spusti pogled. Da, valjda mora.
Bili ovo nije primetio. Tatice... Tatice, napolju su stvorenja.
Stvorenja.
96
Da, to znamo. Ali mnoga - ne sva, ali mnoga - izgleda da ne

izlaze dok ne padne no.
ekae te, ree on. Oi su mu bile ogromne, uperene u moje.
Cekae u izmaglici... a kad ne bude mogao da se vrati unutra, doi
e da te pojedu. Kao u bajkama. Zagrlio me je pomamno, panino
vrsto. Tatice, molim te da ne ide.
Oslobodih se njegovih ruku to sam nenije mogao i rekoh
mu da moram da idem. Ali, vratiu se, Bili.
U redu, ree on promuklo, ali vie nije hteo da gleda u mene.
Nije verovao da u se vratiti. To mu je bilo na licu, koje vie nije
bilo uzburkano ve nesreno i alosno. Opet se upitah inim li
pravu stvar izlaui se riziku. A onda sluajno pogledah niz srednji
prolaz i tamo spazih gospou Karmodi. Stekla je treeg sluaoca,
oveka sa obrazima zaraslim u bradu i gadnim zakolutalim, zakr-
vavljenim oima. Njegovo izmueno elo i drhtave ruke vritale
su re mamurluk. Bio je tolniko drugi do prijatelj va i moj, Majron
Lafler. Tip koji nije oseao ni trunku kajanja to je poslao deaka
da obavi muki posao.
Ta luda pizdurina. Ta vetica.
Poljubih Bilija i zagrlih ga snano. Onda odoh do prednje
strane radnje - ali ne kroz prolaz sa kunim potreptinama. Nisam
eleo da joj zapadnem za oko.
Na tri etvrtine puta sustie me Amanda. Mora li zaista ovo
da radi? upita ona.
Da, mislim da moram.
Izvini to ovo kaem, ali meni to zvui kao mao sranje. Visoko
na obrazima imala je takice boje, a oi su joj bile zelenije nego
ikad. Bila je veoma - ne, kraljevski - besna.
Uzeh je za ruku i prepriah razgovor sa Denom Milerom.
Zagonetka sa kolima i injenica da nam se niko iz apoteke nije
pridruio nisu ostavili naroito jak utisak na nju. Ono o gospoi
Karmodi jeste.
Moda je u pravu, ree ona.
Stvarno to veruje?
Ne znam. Ima neeg otrovnog u toj eni. A ako se ljudi dovoljno
dugo budu dovoljno plaili, okrenue se svakome ko predloi ree-
nje.
Ali, ljudska rtva, Amanda?
Asteci su to radili, ree ona mirno. Sluaj, Dejvide. Ti se vrati.
Ako se bilo ta desi... bilo ta... vrati se. Bei ako treba. Ne zbog mene,
97
ono to se sino desilo bilo je lepo, ali to je bilo sino. Vrati se zbog
svog sina.
Da, hou.
Pitam se, ree ona, i sada je liila na Bilija, iscrpljena i stara.
Pade mi na pamet da veina nas izgleda tako. Ali ne i gospoa
Karmodi. Gospoa Karmodi je delovala nekako miae i vitalnije.
Kao da je dola na svoje. Kao da... kao da se time hrani.
Nismo krenuli do pola deset. Polo nas je sedmoro: Oli, Den
Miler, Majk Hatlen, negadanji drugar Majrona Laflera, Dim (ta-
koe mamuran, ali naizgled reen da pronae nain da se okaje),
Badi Iglton i ja. Sedma je bila Hilda Repler. Miler i Hatlen su po-
luusrdno pokuali da je odgovore. Nita od toga nije htela da pri-
hvati. Ja nisam ni pokuao. Pretpostavljao sam da e se snai bolje
od svih nas, izuzev moda Olija. Nosila je mali platneni ceger pun
konzervi Rejda i Crne zastave sa skinutim kapicama, spremnih za
akciju. U slobodnoj ruci drala je Spaldingov Dimi Konors teniski
reket sa izlobe sportske robe u prolazu broj dva.
ta ete s tim, gospoo Repler? upita Dim.
Ne znam, ree ona. Imala je dubok, otar, kompetentan glas.
Ali, dobro mi lei u ruci. Pogiedala ga je bolje, i pogled joj je bio
hladan. Dim Grondin, zar ne? Nisi li bio kod mene u koli?
Dimove usne razvukoe se u nelagodni kez, kao da isisavaju
jaje. Jesam, gospoo. Ja i moja sestra Polina.
Sino si previe popio?
Dim, koji je bio vii od nje i tei moda i stotinu funti, pocr-
vene do korena svoje kratke amerika liga frizure. O, ne...
Ona se grubo okrenu i prekide ga. Mislim da smo spremni,
ree.
Svi smo imali poneto, mada bi se takav asortiman naorua-
nja u najmanju ruku mogao nazvati udnim. Oli je nosio Amandin
pitolj, Badi Iglton elini pajser odnekud pozadi. Ja sam nosio
drku od metle.
Dobro, ree Miler, podigavi malo glas. Ljudi, sasluajte nas
nakratko.
Desetak ljudi poiako krenu ka izlaznim vratima da vide ta se
to deava. Biii su u ratrkanim grupicama, a sa desne strane stajala
im je gospoa Karmodi sa svojim novim prijateljima.
Otii emo do drogerije da vidimo kakva je tamo situacija. Na-
damo se da emo moi neto da donesemo natrag i pomognemo
gospoi Klafem. To je bila ona izgaena ena od jue, kada se
98
pojavila gamad. Jedna noga bila joj je slomljena, i trpela je jake

bolove.
Miler nas osmotri. Nita neemo rizikovati, ree on. Na prvi
znak bilo ega preteeg, uskoiemo natrag u samoposlugu...
I sruiti nam sve avole pakla na glavu! povika gospoa Kar-
modi.
U pravu je! podra je jedna od izletnica. Nateraete ih da nas
primete! Nateraete ih da dou! Zato ne ostavite na miru one ko-
jima je sasvim dobro?
Zau se amor odobravanja nekoliko ljudi koji su se okupili
kako bi propratili na odlazak.
Ja rekoh: Gospoo, ovo je vama sasvim dobro?
Ona spusti pogled, zbunjena.
Gospoa Karmodi istupi korak napred. Oi su joj gorele.
Umree tamo napolju, Dejvide Drajtone! Hoe da ti sin ostane si-
roe? Ona podie pogled i sve nas njime obuhvati. Badi Iglton
spusti oi i istovremeno podie pajser, kao da je tera.
Svi ete umreti tamo napolju! Zar niste shvatili da je doao
smak sveta? avo je na slobodi. Zvezda Crvotoine bukti i svako od
vas ko kroi kroz ta vrata bie raskomadan! A oni e doi po nas koji
ostanemo, ba kao to je ova dobra ena rekla! Ljudi, zar ete do-
zvoliti da do toga doe? Sada se obraala posmatraima i oni se
ogiasie malim amorom. Posle onoga to se jue dogodilo never-
nicima? To je smrt! To je smrt! To je...
Najednom, konzerva graka prelete preko dve naplatne trake
i tresnu gospou Karmodi o desnu dojku. Ona se zatetura unazad
i kriknu zaprepaeno.
Amanda istupi. Umukni, ree ona. Umukni, bedna leinarko.
Ona je slukinja Zla! vrisnu gospoda Karmodi. Uzbueni
osmeh titrao joj je na usnama. S kime si sino spavala, gospoja?
S kime si legla sino? Majka Karmodi vidi, o da, Majka Karmodi vidi
ono to drugima promakne.
Ali trenutna arolija koju je stvoriia bila je prekinuta, a Aman-
dine oi ostale su nepokolebljive.
Hoemo li da idemo, ili emo stajati ovde itav dan? upita gos-
poa Repler.
I mi odosmo. Bog nam pomogao, odosmo.
Den Miler je bio na elu. Oli je iao drugi, a ja poslednji, sa

gospoom Repler pred sobom. Mislim da sam se piaio vie nego
99
ikada, i ruka kojom sam stezao drku metle bila mi je znojava i

klizava.
Bio je tu onaj tanak, jedan i neprirodan miris izmaglice. Kada
sam stigao do vrata, Miler i Oli ve su se stopili sa njom, a Hatlen,
koji je iao trei, gotovo da se vie nije ni video!
Samo dvadeset stopa, nastavio sam da govorim samom sebi.
Samo dvadeset stopa.
Gospoa Repler je hodala polako i vrsto ispred mene, i blago
mahala teniskim reketom koji je drala u desnoj ruci. Sa nae leve
strane bio je crveni zid blokova ljake. Sa desne nam je bio prvi red
kola koja su se u izmaglici nazirala kao avetinjski amci. Jo jedno
bure za otpatke materijalizova se iz beline, a iza njega nalazila se
klupica gde su ljudi ponekad sedeli i ekali na red za telefonsku
govornicu. Samo dvadeset stopa, Miler je sada ve sigumo tamo,
dvadeset stopa je samo deset ili dvanaest koraka, tako da...
O, moj Boe! vrisnu Miier. O, dragi, slatki Boe, pogledajte
ovo!
Miler je stigao tamo, jata.
Badi Iglton je bio ispred gospoe Repler, i okrenuo se da bei,
oiju razrogaenih i izbuljenih. Ona ga blago lupnu teniskim re-
ketom po grudima. Gde to misli da ti ide? upita ga ona svojim
grubim, pomalo otrim glasom, i tu se okona sva panika.
Mi ostali dovukosmo se do Miiera. Pogledah jednom nazad
preko ramena i videh da je izmaglica progutaia Saveznu. Crveni zid
od ljake izbledeo je u tanko, isprano ruiasto, a onda potpuno
nestao, na nekih pet stopa od izlaznih vrata na strani Bridtonske
apoteke. Oseao sam se izolovanije, ili jednostavno usamljenije,
nego ikad u ivotu. Bilo je to kao da sam izgubio utrobu.
U apoteci je bila klanica.
Miler i ja smo, naravno, bili veoma blizu - gotovo da smo doli
do samog saznanja. Sve te stvari u izmaglici postupale su prevas-
hodno prema ulu mirisa. Biio je to razumno. Vid bi za njih bio
potpuno beskoristan. Sluh malo bolji, ali kao to sam ve rekao,
magla je na neki nain sjebavala akustiku i inila da stvari koje su
blizu zvue udaljeno i - ponekad - da stvari koje su daleko zvue
blizu. Stvari u magli pratile su svoje najistinitije ulo. Pratile su svoj
nos.
Nas u samoposluzi spasla je, koliko i bilo ta drugo, nestaica
struje. Vrata sa elektrinim okom nisu funkcionisala. Na neki na-
in, samoposluga je bila zapeaena kada je izmaglica dola. Ali
vrata apoteke... ona su bila otvorena i zaglavijena. Nestanak struje
100
im je iskljuio rashlaivanje vazduha pa su otvorili vrata da unutra

puste vetri. Samo to je sa njim ulo i neto drugo.
Na ulazu je leao ovek u kestenjastoj majici, sa licem okre-
nutim nadole. lli sam prvo pomislio da mu je majica kestenjasta;
onda sam video nekoliko belih mrlja na krajevima i shvatio da je
nekada cela bila bela. Boja kestena bila je krv. I jo neto sa njim
nije bilo u redu. Poeh da mozgam o tome. Nije mi dolo ak ni
kada se Badi Iglton okrenuo da se buno ispovraa. Verujem da
vam um, kada se nekome neto tako... tako konano desi, najpre
to odbaci - osim, moda, u ratu.
Glava mu je nestala, eto ta je bilo. Noge su mu bile rairene
kroz vrata apoteke, i glava je trebalo da mu visi preko donjeg ste-
penika. Ali, jednostavno nije.
Dimu Grondinu je bilo dosta. Okrenuo se, sa rukama preko
ustiju, i zapiljio se ludaki svojim zakrvavljenim oima u moje. A
onda se zateturao, sapliui se, prema trnici.
Ostali nisu obratili panju. Miler je kroio unutra. Gospoa
Repler se postavila sa jedne strane duplih vrata sa svojim teniskim
reketom. Oli je stajao sa druge strane, sa Amandinim pitoljem
izvuenim i uperenim u trotoar.
On ree tiho: Dejvide, izgleda da mi ponestaje nade.
Badi Iglton se jedva oslanjao o pregradu govornice, kao neko
ko je upravo uo loe vesti od kue. Siroka ramena tresli su mu
jecaji.
Ne otpisuj nas jo, rekoh ja Oliju. Kroih ka vratima. Nisam
eleo da uem tamo, ali sinu sam obeao strip.
Bridtonska apoteka bila je poprite ludakog pokolja. De-
pne knjige i asopisi bili su posvuda. Gotovo pod mojim nogama
nalazili su se stripovi Spajdermen i Neverovatni Hulk, i ja ih bez
razmiljanja podigoh i strpah u zadnji dep, za Bilija. Boce i kutije
leale su u prolazima. Jedna ruka visila je preko police.
Preplavi me nestvarnost. Kr... pokolj - to je bilo dovoljno
gadno. Ali, mesto je takoe liilo i na prizor neke ludake urke.
Bilo je ovenano i ukraeno neim za ta sam najpre pomislio da
su vrpce. Ali, nisu bile iroke i pljosnate; vie su liile na jako de-
bele ice ili jako tanke kablove. Pade mi na pamet da su gotovo
jednako jarke i bele kao i sam izmaglica, i hladna jeza mi se uspuza
uz kimu poput mraza. Nije krep papir. ta je? asopisi i knige vi-
sili su sa nekih od njih i njihali se u vazduhu.
101
Majk Hatlen je bockao udnu crnu stvar jednom nogom. Bilo

je to dugo i ekinjavo. Jebote, ta je ovo? upita on nikoga po-
sebno.
I odjednom sam znao. Znao sam ta je to pobilo sve one koji
su imali tu nesreu da se zateknu u apoteci kada je dola izma-
glica. Ljude koji su imali tu nesreu da budu nanjueni. Napolje...
Napolje, rekoh ja. Glas mi je bio potpuno suv, i re je izletela
poput praska. Izlazite napolje odavde.
Oli me pogleda. Dejvide...?
To je paukova mrea, rekoh ja. A onda iz izmaglice dooe
dva vriska. Prvi, moda, od straha. Drugi od bola. Bio je to Dim.
Ako su postojali dugovi koje je trebalo da podmiri, upravo ih je
podmirivao.
Izlazite! viknuh na Majka i Dena Milera.
A onda se neto iskobelja iz magle. Biio ga je nemogue vi-
deti na beloj podlozi, ali mogao sam da ga ujem. Zvualo je kao
mlitavo oinut bi. A mogao sam da ga vidim kada se obavilo oko
nogavice farmerki Badija Igltona.
On vrisnu i zgrabi prvo to mu je dolo do ruke, a to je bio
telefon. Runi aparat polete svom duinom ice a onda stade da
se ljulja napred-nazad. O Isuse to BOLI! vritao je Badi.
Oli posegnu za njim, i ja videh ta se deava. Istog trena shva-
tih zato oveku na ulazu nedostajeglava. Tanki beli kabl koji se
Badiju obavio oko noge uranjao mu je u meso. Ta nogavica njego-
vih farmerki bila je uredno odseena i kiizila mu je niz nogu. Ure-
dan kruni usek na nozi punio mu se krvlju dok je kabl iao dublje.
Oli ga snano povue. Zau se slabo puckanje i Badi bi slobo-
dan. Usne su mu poplavele od oka.
Majk i Den su dolazili, ali presporo. Tada Den utra u nekoliko
viseih niti i ulepi se, ba kao buba na papiru za muve. On se oslo-
bodi strahovitim trzajem i ostavi pare koulje da visi na mrei.
Odjednom je vazduh biopun tog mlitavog ibanja, i tanki ka-
blovi lebdeli su sporo nanie, prema nama. Bili su prevueni istom
nagrizajuom supstancom. Izbegoh dva, vie sreno nego veto.
Jedan mi pade pred noge, i mogao sam da ujem slabo itanje
uzavreiog asfalta. Drugi dopluta iz vazduha i gospoa Repler
mirno zamahnu teniskim reketom prema njemu. Nit se vrsto za-
kai i ja uh visoko tving! tving! tving! dok je nagrizajua materija
izjedala pan i prekidala ga. Zvualo je kao da neko brzo prstima
svira po icama violine. Trenutak kasnije nit se omota oko gornjeg
dela drke reketa i otrgnu ga u izmaglicu.
102
Vraajte se! viknu Oli.

Pokrenusmo se. Oli je obgrlio Badija. Den Miler i Majk Hatlen
bili su svaki sa po jedne strane gospode Repler. Bela vlakna mree
nastavie da dolaze iz izmaglice, i bilo ih je nemogue videti osim
kada je oko moglo da ih razazna na crvenoj podlozi ljake.
Jedno se omota Majku Hatlenu oko ruke. Drugo mu se kao
bi uvi oko vrata u nizu brzog, pucketavog namotavanja. Njegova
vratna ila ode u mlaznoj, poskakujuoj eksploziji, i on bi odvu-
en, zabaene glave. Jedna bas patika mu spade i ostade tu da
lei okrenuta na stranu.
Badi naglo pade napred i gotovo povue Olija na kolena.
Dejvide, onesvestio se. Pomozi mi.
epah Badija oko pasa i mi ga povukosmo nespretno, sapli-
ui se. ak i u nesvesti, Badi je i dalje vrsto drao svoj elini
pajser. Noga oko koje mu se uvilo ono vlakno mree visila mu je
sa tela pod stravinim uglom.
Gospoa Repler se okrenu. Pazite! vrisnu ona svojim pro-
muklim glasom. Pazite iza sebe!
Samo to sam poeo da se okreem, kada jedno vlakno mree
dolebde Denu Mileru na glavu. On stade da ga udara rukama, da
ga otre.
Iza nas iz izmaglice izae pauk. Bio je krupan kao povei pas.
Crn, sa utim arama. Trkake pruge, pomislih ludo. Oi su mu bile
crvenkasto-ljubiaste, kao granatine. Uurbano je kaskao ka nama
na neemu to je moglo biti ak dvanaest ili etrnaest nogu sa
mnogo zgla-vaka - nije to bio obian zemaljski pauk naduvan do
veliine iz horor filma; bilo je to neto potpuno drugaije, moda
ak uopte ne pauk. Da ga je video, Majk Hatlen bi shvatio ta je
zaista bila ona ekinjava crna stvar koju je bockao u apoteci.
Nastupao je prema nama pletui mreu iz otvora ovalnog
oblika na gornjem delu stomaka. Vlakna su leb-dela prema nama
gotovo oblikovana kao lepeza. Zagledan u ovaj komar, toliko
slian paucima crnim kao smrt koji se nadnose nad svoje mrtve
muve i bube u senkama naeg sklonita za amce, osetih kako um
eli da mi se potpuno otkai sa sidrita. Sada verujem da je samo
po-misao na Bilija bila to to mi je dopustilo da zadrim bar neki
privid razuma. Pravio sam neki zvuk. Smejao se. Plakao. Vritao.
Ne znam.
Ali, Oli Viks je bio kao kamen. On podie Amandin pitolj
mimo kao ovek na strelitu i isprazni ga pucajui u razmacima
u to stvorenje iz neposredne blizine. Iz kakvog god pakla dolo,
103
nije bilo neranjivo. Crna sukrvica rasprsnu mu se sa tela i to ispusti

uasni zvuk mjaukanja, toliko dubok da se pre oseao nego uo,
kao bas ton na sintisajzeru. A onda odgamiza nazad u izmaglicu
i nestade. Mogao je to biti fantazam iz uasnog drogiranog sna...
da za sobom nije ostavilo lokve lepljive crne tvari.
Zau se zveket kada Badi konano ispusti svoj elini pajser.
Mrtav je, ree Oli. Pusti ga, Dejvide. Ta jebena stvar mu je sre-
dila butnu arteriju, mrtav je. Hrista mu, hajdemo odavde. Licem mu
je ponovo curio znoj a oi su mu se beile na okruglom licu. Jedno
vlakno mree lagano mu dolebde na nadlanicu i Oli zamahnu ru-
kom i prekinu ga. Vlakno ostavi krvavu prugu.
Gospoa Repler ponovo vrisnu: Pazite! i mi se okrenusmo ka
njoj. Jo jedan je izaao iz magle i obavio nogama Dena Milera u
ludakom ljubavnom zagrljaju. Den ga je udarao pesnicama. Kada
sam se sagnuo i podigao Badijev pajser, pauk poe da umotava
Dena u svoja smrtonosna vlakna, i njegova borba postade straan,
bacakavi ples smrti.
Gospoa Repler krenu prema pauku sa konzervom Crne za-
stave, sredstva za odbijanje insekata, ispruenom u ruci. Paukove
noge posegnue za njom. Ona otpusti dugme i oblak toga briznu
u jedno od njegovih svetlucavih oiju naiik na draguije. Ponovo se
zau ono duboko mjaukanje. Pauk kao da se sav stresao, a onda
poeo da se tetura unazad dok su mu slakave noge grebaie po
ploniku. Vukao je za sobom Denovo telo koje se udaralo i kotr-
ljalo. Gospoa Repler baci konzervu spreja za bube na njega. Ona
odskoi od paukovog tela i zazveketa na afaltu. Pauk udari o bok
malih sportskih kola dovoljno jako da ih zaljulja na oprugama, a
onda nestade.
Stigoh do gospoe Repler koja se zanosila na nogama, mr-
tvaki bleda. Obgrlih je. Hvala vam, mladiu, ree ona. Oseam
malu nesvesticu.
U redu je to, rekoh ja promuklo.
Spasla bih ga da sam mogla.
Znam.
Oli nam se pridrui. Potrasmo prema vratima trnice, dok su
niti lebdele svuda oko nas. Jedna nalete na ceger gospoe Repler
i uroni u njen platneni bok. Ona neumoljivo stade da se rve za
ono to je njeno, vukui za drke obema rukama, ali izgubi ga. On
odskakuta u izmaglicu, prevrui se.
104
Kada smo stigli do ulaznih vrata, jedan manji pauk, ne vei od

teneta koker panijela, istra iz izmaglice du zida zgrade. Nije
pravio mreu; moda nije bio dovoljno zreo za to.
Dok je Oli upirao mesnatim ramenom u vrata tako da gos-
poa Repler moe da proe, ja bacih elini pajser na tu stvar
kao koplje i probodoh je. Mahnito se uvijala, grebui nogama po
vazduhu, a njegove crvene oi kao da su pronale moje i markirale
me...
Dejvide! Oli je jo drao vrata.
Utrah unutra. On me je pratio.
Mrtvaki bleda, preplaena lica zurila su u nas. Sedmoro nas
je izalo. Vratilo se troje. Oli se nasloni na teka stakiena vrata dok
su mu se bavasta prsa nadimala. On ponovo poe da puni Aman-
din pitolj. Bela koulja direktorovog pomonika slepila mu se za
telo, a velike sive mrlje znoja ispuzale su mu ispod pazuha.
ta? upita neko dubokim, promuklim glasom.
Pauci, odgovori gospoa Repler grubo. Te bitange su mi
otele ceger.
A onda mi se Bili baci u naruje, uplakan. Uhvatih se za njega.
vrsto.
10
AROLIJA GOSPOE KARMODI.
DRUGA NO U TRNICI. KONANA
KONFRONTACIJA
Bio je red na mene da spavam i ne seam se niega iz slede-
ih etiri sata. Amanda mi je rekia da sam mnogo priao i vrisnuo
jednom ili dvaput, ali ne seam se nikakvih snova. Kada sam se
probudio, bilo je popodne. Bio sam strano edan. Neto mleka se
ukvarilo, ali bilo je i jo dobrog. Popio sam karton.
Amanda doe tamo gde smo bili Bili, gospoa Turman i ja.
Starac koji se ponudio da pokua da uzme samaricu iz prtljanika
svojih kola bio je sa njom - Kornel, setih se. Embrouz Kornel.
Kako si, sinko?
Dobro. Ali, bio sam i dalje edan i glava me je bolela. Najvie
od svega, plaio sam se. Zagrlih Bilija i sa Kornela skrenuh pogled
ka Amandi. ta se zbiva?
Amanda ree: Gospodina Kornela brine ta gospoa Karmodi.
I mene, takoe.
105
Bili, hoe malo da se proetamo? upita Heti.

Neu, ree Bili.
Hajde samo, Veliki Bile, rekoh mu ja, i on ode - sa oklevanjem.
A sad, ta je to sa gospoom Karmodi? upitah.
Zakuvava stvari, ree Kornel. Pogleda me sa neumoljivou
starca. Mislim da to moramo da spreimo. Na svaki mogui nain.
Amanda ree: Sa njom je sada gotovo tuce ljudi. Lii na neka-
kvu ludaku crkvenu slubu.
Setih se kada sam razgovarao sa prijateljem piscem koji je
iveo u Otisfildu i izdravao enu i dvoje dece uzgajajui pilie i
pojavijujui se sa po jednom originalnom depnom knjigom go-
dinje - pijunske prie. Doli smo do toga da priamo o sve ve-
oj popularnosti knjiga koje se bave natprirodnim. Golt je rekao
da su etrdesetih Uvrnute prie mogle da plaaju samo bedne
iznose, a pedesetih su bankrotirale. Kada maine iznevere, rekao
je (dok mu je ena prikupljala jaja a petlovi mrzovoljno kukurikali
napolju), kada tehnologija izneveri, kada konvencionalni religij-
ski sistem izneveri, ljudi moraju da imaju neto. ak i zombi koji
posre kroz no moe da izgleda prilino veselo u poreenju sa
egzistencijalnom komedijom/stravom razlaganja sloja ozona pod
kombino-anim napadom miliona fluorokarbonskih konzervi deo-
dorans spreja.
Bili smo ovde zarobljeni dvadeset est sati, a nismo mogli da
uinimo ama ba nita. Naa jedina ekspedicija napolje rezultirala
je gubitkom od pedeset sedam procenata. Moda i nije bilo toliko
iznenaujue to je vrednost akcija gospoe Karmodi poeia da
raste.
Zar stvarno ima tuce ljudi? upitah ja.
Pa, samo osmoro, ree Kornel. Ali, nikako da umukne! Lii na
one desetoasovne govore koje je drao Kastro. Prokleta opstrukci-
onarka!
Osmoro. Nije tako mnogo, ak ni dovoljno da popuni mesta u
poroti. Ali, shvatio sambrigu na njihovim licima. Bilo je to dovoljno
da ih uini jedinom i najveom politikom siiom u trnici, naroito
sada, kada vie nema Dena i Majka. Pomisao na to da jedina i naj-
vea grupa u naem zatvorenom sistemu slua njeno trabunjanje
o paklenim jamama i otvaranju sedam posuda primorala me je da
se oseam prilino prokleto klaustrofobino.
Ponovo je poela da pria o ljudskoj rtvi, ree Amanda. Bad
Braun je otiao tamo i rekao joj da prestane da pria takve gluposti u
njegovoj radnji. A dva mukarca koji su sa njom - jedan je onaj Maj-
106
robn Lafler - rekli su mu da bi za njega bilo bolje da umukne, jer je ovo

jo uvek slobodna zemlja. Nije hteo da umukne i dolo je... pa, valjda
se tako kae, do okraja gurkanjem.
Razbili su Braunu nos, ree Kornel. Ozbiljni su. Ja rekoh;
Sigurno ne toliko da nekoga zaista ubiju. Kornel ree tiho: Ne
znam koliko e daleko ii ako ova izmaglica ne popusti. Ali, ne e-
lim to da ustanovim. Nameravam da odem odavde.
Lake rei nego uiniti. Ali, neto poe da mi kucka u mislima.
Miris. To je bio klju. U trnici su nas prilino ostavljaii na miru. Ga-
mad je verovatno bila privuena svetlom, kao i ona obina. Ptice
su jednostavno pratile svoju zalihu hrane. Ali, vee stvari su nas
ostavljale na miru, osim ako se iz nekog razloga ne raskopamo.
Klanica u Bridtonskoj apoteci desila se zato to su vrata bila za-
glavljena i otvorena - u to sam bio siguran. Stvar ili stvari koje su
sredile Nortonovu grupu zvuale su veliko kao kua, ali nisu se
pribliile trnici. A to je znailo da moda...
Odjednom sam eleo da razgovaram sa Olijem Viksom. Bilo
mi je potrebno da razgovaram sa njim.
Nameravam da izaem, ili da poginem pri pokuaju, ree Kor-
nel. Nisam planirao da ostanem ovde do kraja leta.
Bilo je etiri samoubistva, ree Amanda odjednom.
ta? Prvo to mi je palo na pamet u blesku polu-krivice, bilo
je da su otkriveni leevi vojnika.
Pilule, ree Kornel kratko. Ja i jo dva-tri momka izneli smo
tela pozadi.
Morao sam da priguim oajniki smeh. Pozadi smo imali
pravu pravcatu mrtvanicu.
Proreuje se, ree Kornel. Hou da odem.
Neete stii ni do svojih kola. Verujte mi.
ak ni do onog prvog reda? On je blie od drogerije. Nisam mu
odgovorio. Ne tada.
Oko sat kasnije zatekoh Olija kako pljaka hladnjak za pivo i
pije bu. Lice mu je bilo ravnoduno, ali kao da je i on posmatrao
gtospou Karmodi. Bila je oigledno neumorna. I zaista je ponovo
razglabala o ljudskoj rtvi, samo to joj sada niko nije govorio da
umukne. Neki ljudi koji su joj jue rekii da umukne sada su ili bili sa
njom, ili su bar biii voljni da je sluaju - dok su ostali bili u manjini.
Mogla bi da ih nagovori na to do sutra ujutro, primeti Oli.
Moda ne... ali ako uspe, ta misli koga e odabrati za tu ast?
Bad Braun joj se zamerio. I Amanda. Bio je tu i ovek koji ju je
udario. A onda, naravno, bio sam tu i ja.
107
Oli, rekoh, mislim da bi nas moda estoro moglo izai

odavde. Ne znam koliko bismo daleko stigli, ali mislim da bismo mo-
gli da izaemo.
Kako?
Izloih mu to. Bilo je sasvim jednostavno. Ako se sjurimo do
mog skauta i uguramo se unutra, oni nee osetiti ljudski miris. Bar
ne dok su prozori podignuti.
Ali, pretpostavimo da ih privlai neki drugi miris? upita Oli.
Na primer, izduvni gasovi?
Onda smo peeni, sloih se ja.
Kretanje, ree on. Kretanje kola kroz izmaglicu takoe bi mo-
glo da ih privue, Dejvide.
Mislim da ne bi. Ne bez mirisa rtve. Zaista verujem da je u tome
klju bekstva.
Ali ne zna.
Ne, ne sa sigurnou.
Gde bi eleo da ide?
Najpre? Kui. Da pokupim enu.
Dejvide...
U redu. Da proverim. Da budem siguran.
Tamo napoiju te stvari su moda svugde, Dejvide. Mogle bi da
te srede im kroi iz skauta u svoje dvorite. U tom sluaju, skaut
bi bio tvoj. Traio bih samo da se brine za Bilija to bolje moe i to
due moe.
Oli dokraji svoj bu i ispusti konzervu natrag u hladnjak,
gde zazveketa meu praznim. Drka pitolja koju je Amandi dao
mu virila mu je iz depa.
Jug? Pitao je i gledao me u oi.
Da, tamo, rekoh ja. Iao bih na jug i pokuao da izaem iz te
izmaglice. avolski pokuao.
Koliko ima benzina?
Gotovo je pun.
Jesi li pomislio na to da je moda nemogue izai? Jesam. Pret-
postavimo da je ono sa ime su se zezali u Projektu Strela povuklo
itav region u drugu dimenziju sa lakoom kojom mi prevremo
arapu? Palo mi je na pamet, rekoh, ali alternativa je izgleda da
ekamo ovde i vidimo koga e gospoa Karmodi odabrati za po-
asno mesto.
Jesi li to mislio danas?
Ne, ve je popodne, a te stvari su vrlo aktivne nou. Mislio sam
sutra, jako rano.
108
Koga bi eleo da povede?

Mene, tebe i Bilija. Heti Turman. Amandu Damfrajs. Onog iu
Kornela i gospou Repler. Moda i Bada Brauna. To je osmoro, ali Bili
moe nekome da sedi u krilu, a mi moemo svi da se stisnemo za-
jedno.
Razmislio je o tome. U redu, ree on najzad. Pokuaemo.
Jesi li pomenuo to nekom drugom?
Ne, jo nisam...
Moj savet ti je da ne ini to, ne do negde etiri sutra ujutro. Sta-
viu nekoliko kesa sa namirnicama ispod kase najblie vratima. Ako
budemo imali dovoljno sree, moi emo da se iskrademo pre nego
to bilo ko sazna ta se deava. Njegove oi ponovo se vratie gos-
poi Karmodi. Kada bi saznala, moda bi pokuala da nas sprei.
Misli?
Oli uze jo jedno pivo. Mislim, ree.
To popodne - jueranje - prolo je usporeno. Mrak se prikrao
dajui izmaglici ponovo tu mutnu boju hroma. Ono sveta to je
ostalo napolju rastopilo se u crnilu do pola devet.
Ruiasta gamad se vratila, a zatim i pticolike stvari, pikirajui
u izloge i grabei ih. Neto bi povremeno zaurlalo iz mraka, a jed-
nom, malo pre ponoi, ulo se dugo, isuvie dugo Aaaaaruuuuu!
i nagnalo ljude da se okrenu prema crnilu zaplaenim, pretrau-
juim licima. Bio je to zvuk kakav u mati pripisujete aligatoru u
movari.
Ilo je prilino kako je Miler predvideo. Do sitnih sati gospoa
Karmodi je stekla jo est dua. Gospodin Mekvej, kasapin, bio je
meu njima i stajao je prekrtenih ruku i posmatrao je.
Bila je kao navijena. Kao da joj san nije bio potreban. Njena
propoved, stalna reka uasa iz Dorea, Boa i Donatana Edvar-
dsa, nastavljala se i dalje, narastala prema nekom klimaksu. Njena
grupa je poela da mrmlja sa njom, da se ljulja napred-nazad ne-
svesno, poput iskrenih vernika na skupu pod atrom. Oi su im
bile sjajne i crne. Omaijala ih je.
Oko tri ujutro (propoved je nemilosrdno tekla, i ljudi koji nisu
bili zainteresovani povukli su se pozadi da pokuaju da uhvate
malo sna) video sam kako Oli stavlja torbu sa namirnicama na
policu ispod kase najblie izlaznim vratima. Pola sata kasnije sta-
vio je jo jednu kraj nje. Izgleda da sam ga samo ja primetio. Bili,
Amanda i gospoa Turman spavali su zajedno kraj ogoljenog
odeljka sa hladnim narescima. Pridruih im se i utonuh u nelago-
dan dreme.
109
U etiri i petnaest po mom runom satu, Oli me prodrma i

probudi. Kornel je bio sa njim, i oi su mu jasno sijale iza naoara.
Dejvide, vreme je, ree Oli.
Stomak mi se nervozno zgri, a onda to proe. Prodrmah
Amandu i probudih je. Pitanje ta bi moglo da se desi sa Aman-
dom i Stefi u kolima proe mi mislima, a onda ponovo nestade.
Danas e najbolje biti prihvatati stvari onako kako dolaze.
Te izuzetne zelene oi se otvorie i pogledae moje. Dejvide?
Probaemo da odemo odavde. eli li da poe?
O emu to pria?
Poeh da objanjavam, a onda probudih gospou Turman da
ne priam dvaput.
Tvoja teorija o mirisu, ree Amanda. To je u stvari samo pro-
miljeno nagaanje, zar ne?
Da.
Meni to nije vano, ree Heti. Lice joj je bilo belo, a i pored
toga to je spavala imala je velike, bezbojne podonjake. Uradila
bih bilo ta - prihvatila svaki rizik - samo da ponovo vidim sunce.
Samo da ponovo vidim sunce. Mali drhtaj proe kroz mene.
Ona je ukazala prstom na taku vrlo blizu sredita mojih strahova,
u oseanje gotovo neizbene propasti koje me je steglo kada sam
video kako je Norm odvuen kroz ona utovarna vrata. Sunce se
moglo videti kroz izmaglicu samo kao srebrni novi. Bilo je to kao
da ste na Veneri.
Nisu to toliko bila udovina stvorenja koja vrebaju u magli;
moj hitac pajserom pokazao mi je da to nisu Lavkraftovski uasi sa
besmrtnim ivotom ve samo organska stvorenja sa sopstvenom
ranjivou. Sama izmaglica bila je to to podriva snagu i otima
volju. Samo da ponovo vidim sunce. Bila je u pravu. Samo to bi
vredelo prolaska kroz pakao.
Nasmeih se Heti, i ona proba da mi uzvrati osmeh,
Da, ree Amanda. Ja takoe.
Poeh da budim Bilija to sam nenije mogao.
Uz vas sam, ree gospoa Repler saeto.

Bili smo svi zajedno kod vitrine za meso, svi osim Bada Bra-
una. On nam se zahvalio na pozivu, a onda odbio. Nije eleo da
napusti svoje mesto u trnici, rekao je, ali je dodao izuzetno bla-
gim glasom da ne krivi Olija to to ini.
Sada je poela da se iri neprijatna, sladunjava aroma iz emaj-
lirane krinje, smrad koji me je podsetio na vreme kada nam se
110
pokvario zamrziva dok smo provodili nedelju na Kejpu. Moda

je, pomislih, smrad mesa koje se kvari bilo to to je oteralo gospo-
dina Mekveja u tim gospoe Karmodi.
...iskupljenje! Iskupljenje je ono o emu sada treba da mislimo!
Oinuti smo bievima i korpijama! Kanjeni smo za kopanje po taj-
nama koje je Bog davno zabranio! Videli smo kako zemlja otvara
usta! Videli smo opscenosti iz komara! Kamen ih nee skriti, mrtvo
drvo ne prua zaklon! A kako e se zavriti? Sta e to zaustaviti?
Iskupljenje! povika stari dobri Majron Lafler. Iskupljenje... isku-
pljenje... Saputali su nesigurno. Da ujem kako to kaete kao da
tako i mislite! povika gospoda Karmodi. Vene su joj iskoile na
vratu kao debela uad. Glas joj je sada bio napukao, promukao, ali
i dalje pun snage. I pade mi na pamet da je izmaglica ono to joj
daje tu snagu - snagu da pomrai umove ljudima, da napravi po-
sebno zgodnu igru reima - isto onako kako je od nas ostalih odu-
zela snagu sunca. Ranije, ona je bila tek blago ekscentrina sta-
rica sa antikvarnicom u gradu u kome je antikvarnica bilo koliko
i vai. Samo starica sa nekoliko punjenih ivotinja u zadnjoj sobi i
reputacijom u (ta vetica... ta pizdurina) narodnoj medicini.
Prialo se da ume da pronae vodu pomou ralji od jabukovog
drveta, da moe bajanjem da izlei bradavice i da prodaje kremu
od koje pege izblede. uo sam ak - od starog Bila ostija? - da
se gospoa Karmodi moe posetiti (uz potpunu diskreciju) u vezi
sa pitanjima ljubavnog ivota; da moe, ako imate krevetne jade,
da vam da pie od kog e vam se vratiti snaga u pendrek. ISKU-
PLJENJE! povikae svi oni zajedno. Iskupljenje, tako je! vikala je u
delirijumu. IskupIjenje je ono to e raistiti izmaglicu! Iskupljenje
e raistiti ta udovita igadosti! Iskupljenje e nam skinuti krlju-
tiizmaglice sa oiju i dozvoliti nam da vidimo! Glas joj se neznatno
snizi. A ta Biblija veli da je iskupljenje? ta je jedino oienje za
greh u Oku i Mislima Bojim?
Krv!
Ovaj put, jeza mi protrese itavo telo, uzdie mi se do potiljka
i tamo mi natera kosu da se ukruti. Tu re je izgovorio gospodin
Mekvej, gospodin kasapin Mekvej, koji je u Bridtonu sekao meso
jo kada sam bio mali i drao se za oevu ruku punu talenta. Gos-
podin Mekvej koji prima porudbine i see meso u svojoj beloj
odei. Gospodin Mekvej, koji se jako dugo drui sa noem - da, sa
testerom i satarom takoe. Gospodin Mekvej koji bolje od drugih
shvata da oienje due tee iz telesnih rana.
Krv... proaputae oni.
111
Tatice, bojim se, ree Bili. Cvrsto mi je stezao ruku, malog lica
napetog i bledog.
Oli, rekoh ja, zato ne odemo vie iz ovog odeljenja za lu-
dake?
Odmah, ree on. Hajdemo.
Podosmo prema drugom prolazu u razuenoj grupi - Oli,
Amanda, Kernel, gospoa Turman, gospoda Repler, Bili i ja. Bilo
je petnaest do pet ujutro i izmaglica je ponovo postajala svetlija.
Ti i Kornel uzmite torbe sa namirnicama, ree mi
Oli.
Vai.
Ja idem prvi. Tvoj skaut ima etvora vrata, je li?
Da, ima.
Dobro, otvoriu vrata vozaa i zadnja vrata na istoj strani. Gos-
poo Damfrajs, moete li da nosite Bilija?
Ona ga uze u naruje.
Jesam li previe teak? upita Bili.
Ne, duo.
Dobro.
Vi i Bili idite napred, nastavi Oli. Progurajte se preko. Gospoa
Turman napred, u sredinu. Dejvide, ti za volan. Mi ostali emo...
Gde to mislite da ste krenuli?
Bila je to gospoa Karmodi.
Stajala je na poetku naplatne linije gde je Oli sakrio torbe
sa namirnicama. Njen komplet je bio uti krik u tami. Kosa joj se
divlje kovrdala u svim pravcima, podsetivi me trenutno na Elzu
Lanester u Frankentajnovoj nevesti. Oi su joj plamtele. Deset ili
petnaest ljudi stajalo je iza nje, blokirajui ulazna i izlazna vrata.
Liili su na ljude iz neke saobraajne nesree, na ljude koji su videli
NLO kako slee, ili ugledali drvo kako izvlai korenje i hoda.
Bili se skupi uz Amandu i zabi joj lice u vrat.
Mi sada izlazimo, gospodo Karmodi, ree Oli. Glas mu je bio
neobino blag. Sklonite se, molim vas.
Ne moete izai. Tamo je smrt. Zar to ve ne znate? Vama se
niko nije meao, rekoh ja. Sve to hoemo jeste ista privilegija.
Ona se sae i nepogreivo otkri torbe sa namirnicama. Mora
da je sve vreme znala ta planiramo. Ona ih izvue sa police gde
ih je Oli stavio. Jedna se pocepa, i konzerve se prosue po podu.
Ona baci drugu, koja udari i otvori se sa zvukom lomljave stakla.
Soda zaita, potee na sve mogue strane i raspri se o hromirani
porub sledee naplatne trake.
112
Ovakvi su ljudi to navukli! povika ona. Ljudi koji nee popu-

stiti pre voljom Svemogueg! Grenici u gordosti, oholi jesu, i krutih
vratova! Iz njihovih redova rtva mora doi! Iz njihovih redova krv
iskupljenja!
Rastua tutnjava odobravanja podstae je dalje. Sada je bila
izbezumljena. Pljuvaka joj je letela sa usana dok je vritala na
ljude koji su se okupili iza nje: Deaka hoemo! Zapalite ga! Uzmite
ga! Deaka hoemo!
Oni izbie napred, Majron Lafler na elu, oiju prazno veselih.
Gospodin Mekvej bio je odmah iza njega, lica praznog i tupavog.
Amanda se zanese unazad, drei Bilija jo vre. Ruke su mu
bile obavijene oko njenog vrata. Pogledala me je, prestravljeno.
Dejvide, ta da...
Uzmite ih oboje! vrisnu gospoa Karmodi. Uzmite i njegovu
kurvu!
Bila je apokalipsa utog i mranog veselja. Tana joj je jo bila
preko ruke. Poela je da skae gore-dole. Uzmite deaka, uzmite
kurvu, uzmite ih oboje, uzmite ih sve, uzmite...
Odjeknu jedan jedini, otar pucanj.
Sve se zaledi, kao da smo bili razred neposlune dece u koji se
uitelj vratio i otro zalupio vrata. Majron Lafler i gospodin Mekvej
stadoe gde su, nekih deset koraka od nas. Majron pogleda kasa-
pina nesigurno. Ovaj ne samo da mu nije uzvratio pogled, ve nije
ak izgledao kao ni da shvata da je Lafler tu. Gospodin Mekvej je
imao izraz koji sam video na previe drugih lica u poslednja dva
dana. Preao je preko. Um mu je pukao.
Majron uzmae, izbuljen u Olija Viksa, razrogaivi oi od
straha. Njegov uzmak pree u trk. On se okrenu oko ugla prolaza,
okliznu se na konzervu, pade, ponovo se uskoprca gore i nestade.
Oli je stajao u klasinoj streljakoj pozi, drei Amandin pi-
tolj obema rukama. Gospoa Karmodi je jo stajala na poetku
naplatne linije. Obe ake sa pegama boje digerice bile su joj
stisnute preko stomaka. Izmeu prstiju joj je tekla krv, i natapala
ute pantalone.
Usta joj se otvorie i zatvorie. Jednom. Dvaput. Pokuavala je
da govori. Najzad uspe.
Svi ete umreti tamo napolju! ree, a onda polako pade na-
pred. Tana joj skliznu sa ruke, udari o pod i prosu svoju sadrinu.
Tuba umotana u papir dokotrlja se do nas i udari mi o cipelu. Bez
razmiljanja, ja se sagoh i podigoh je. Bilo je to do pola upotre-
113
bljeno pakovanje rolejda. Bacih ga ponovo dole. Nisam hteo da

dodirnem nita to joj je pripadalo.
Pastva je uzmicala, irila se, razbijenog fokusa. Niko od njih
nije skidao oi sa pale figure i tamne krvi koja joj se irila ispod
tela. Ubili ste je! uzviknu neko u strahu i gnevu. Ali, niko nije ni
pomenuo da je ona planirala neto slino mome sinu.
Oli je i dalje bio zamrznut u svojoj pozi strelca, ali usne su mu
sada drhtale. Dotakoh ga blago. Oli, hajdemo. I hvala ti.
Ubio sam je, ree on promuklo. Proklet bio ako je nisam
ubio.
Da, rekoh ja. Zato sam ti se zahvalio. Hajdemo sad.
Ponovo krenusmo.
Bez torbi sa namirnicama za noenje - zahvaljujui gospoi
Karmodi - mogao sam da uzmem Bilija. Zastasmo za trenutak na
vratima, i Oli ree dubokim, napregnutim glassom: Ne bih je ubio,
Dejvide. Ne da je postojao bilo koji drugi nain.
Da.
Veruje to?
Da, verujem.
Onda hajdemo.
Izaosmo napolje.
11
KRAJ
Oli se kretao brzo, sa pitoljem u desnoj ruci. Pre nego to
smo Bili i ja jedva izali napolje, on je bio kraj mog skauta, nestva-
ran Oli, kao duh u televizijskom filmu. Otvorio je vozaeva vrata.
Zatim zadnja vrata. Onda neto izroni iz izmaglice i presee ga go-
tovo na pola.
Nisam dobro video, i mislim da sam zahvalan zbog toga.
izgleda da je bilo crveno, gnevne boje kuvanog jastoga. Imalo
je kande. Pravilo je duboki, roktavi zvuk, ne mnogo drugaiji od
zvuka koji smo uli poto su Norton i njegovi Ravnozemljai izali
napolje.
Oli ispali jedan hitac, a onda ga kande te stvari rasekoe
spreda, i Olijevo telo kao da se razglavi u stravinoj navali krvi.
Amandin pitolj mu ispade iz ruke, udari o plonik i opali. Uhvatih
komarni pogled ogromnih crnih oiju bez sjaja, veliine dinov-
ske pregrti morskog groa, a onda ta stvar skrenu natrag u iz-
114
maglicu drei ono to je ostalo od Olija Vika. Dugo, viesegmen-

tno korpionsko telo odvue se rapavo po ploniku.
Postojao je trenutak izbora. Moda uvek postoji, bez obzira
koliko kratak. Polovina mene elela je da umakne natrag u trnicu
sa Bilijem pripijenim uz prsa. Druga polovina trala je prema ska-
utu, bacala Bilija unutra, bacala se za njim. A tada vrisnu Amanda.
Bio je to visok, rastui zvuk koji kao da se spiralno sve vie podizao
dok gotovo nije preao u podruje ultrazvuka. Bili se skupi kraj
mene i ukopa mi lice u prsa.
Jedan pauk drao je Heti Turman. Bio je velik. Oborio ju je.
Haljina joj se povukla iznad suvonjavih kolena dok je kleao nad
njom, a ekinjaste, bodljikave noge milovale su joj ramena. Poeo
je da plete svoju mreu.
Gospoa Karmodi je bila u pravu, pomislih ja. Umreemo
ovde napolju, stvamo emo umreti ovde napolju.
Amanda! povikah.
Bez odgovora. Sasvim se izgubila. Pauk je opkoraio ono to
je ostalo od Bilijeve bejbisiterke, koja je uivala u slagalicama i
onim prokletim duplo-ukrtenim to nijedna normalna osoba ne
moe da izvede a da ne poblesavi. Njegove niti izukrtale su joj
telo, a bela vlakna ve su se crvenela dok je presvlaka od kiseline
uranjala u nju.
Kornel je polako uzmicao ka trnici, oiju velikih poput tanjira
iza naoara. On se naglo okrenu i potra. Grebui otvori ulazna
vrata i utra unutra.
Rascep u mojim mislima zatvori se kada gospoa Repler
ustro istupi i oamari Amandu, najpre dlanom, pa onda nadla-
nicom. Amanda prestade da vriti. Prioh joj, okrenuh je prema
skautu i vrisnuh joj KRENI! u lice.
Ona krenu. Gospoa Repler se oea o mene. Ona gurnu
Amandu na zadnje sedite skauta, ue za njom i zalupi vrata.
ja otrgoh Bilija i bacih ga unutra. Dok sam se i sam penjao
u kola, jedno od onih paukovih vlakana pade mi na lanak. Za-
pee me kao to pee najlon za pecanje kada se brzo provue kroz
stisnutu pesnicu. I bilo je jako. Snano trznuh stopalom i vlakno
pue. Skliznuh unutra, za volan.
Zalupiih, zalupi vrata, dragi Boe! vrisnu Amanda.
Ja zalupih vrata. Jedva tren kasnije, jedan pauk blago lupnu o
njih. Bio sam samo inima udaljen od njegovih crvenih, pakosno
glupih oiju. Njegove noge, svaka debela kao moj runi zglob, kli-
115
zile su napred-nazad preko etvrtaste haube. Amanda je nepre-

kidno vritala, kao poarno zvono.
eno, zaepi vie, ree joj gospoa Repler.
Pauk odustade. Nije mogao da nas namirie, dakle vie nismo
bili tu. Vratio se u izmaglicu epurei se na svojim ratelovanim
brojnim nogama, postao fantazam, a onda nestao.
Pogledah kroz prozor ne bih li se uverio da je otiao, a onda
otvorih vrata.
ta to radi? vrisnu Amanda, ali ja sam znao ta radim. Volim
da mislim da bi Oli uinio ba to isto. Napola iskoraih, napola se
sagnuh napolje, i uzeh pitolj. Neto brzo krenu prema meni, ali
nisam stigao to da vidim. Povukoh se unutra i zalupih vrata s tre-
skom.
Amanda zajeca. Gospoa Repler je zagrli i ustro stade da je
tei.
Bili ree: Tatice, idemo li kui?
Veliki Bile, pokuaemo.
Vai, ree on tiho.
Proverih pitolj, pa ga stavih u kasetu. Oli ga je ponovo bio
napunio posle ekspedicije u drogeriju. Ostali meci nestali su sa
njim, ali to je bilo u redu. Pucao je na gospou Karmodi, opalio
je jednom u stvar sa kandama, i pitolj je jednom okinuo sam
kada je pao na tle. U skautu nas je bilo etvoro, ali ako doe do
stani-pani, nai u za sebe neki drugi nain.
Imao sam jedan jezivi trenutak kada nisam mogao da prona-

em privezak sa kljuevima. Pregledao sam sve depove, i nisam
naao nita, a onda sam ih ponovo pregledao sve, primoravajui
sebe da to radim polako i mirno. Bili su mi u depu farmerki; zapali
su ispod sitnia, kao to to sa kljuevima esto biva. Skaut upali
lako. Na sigurno huanje motora, Amandi grunue nove suze.
Sedeo sam tama i pustio ga da radi u praznom hodu, oeku-
jui da vidim ta e. privui zvuk motora ili miris izduvnih gasova.
Pet minuta, mojih najduih pet minuta u ivotu, prooe. Nita se
ne dogodi.
Hoemo li sedeti ovde, ili kreemo? upita konano gospoa
Repler.
Kreemo, rekoh ja. Izvezoh sa mesta za parkiranje i upalih
oborena svetla.
Neka potreba - verovatno osnovna - natera me da prove-
zem pored Savezne trnice to sam blie mogao. Desni odbojnik
116
skauta odbaci bure za otpatke u stranu. Bilo je nemogue videti

unutranjost osim kroz pukarnice - od svih tih dakova sa ubri-
vom inilo se da to mesto izgleda kao da je u agoniji neke ludake
vrtlarske rasprodaje - ali kraj svake pukarnice dva ili tri bleda lica
zurilk su u nas.
Onda zavih ulevo, i izmaglica se neprobojno zatvori za nama.
I ta se desilo sa svim tim ljudima ja ne znam.
Vraao sam se Kanzakim drumom sa pet milja na sat, ispi-
pavajui put. ak i sa ukljuenim glavnim i pogonskim svetlima
skauta, nije se moglo videti dalje od sedam ili deset stopa.
Tle se nekako jezivo izvitoperilo; Miler je tu imao pravo. Put
je mestimice bio samo napukao, ali na drugim mestima samo tle
kao da se uruilo i iskosilo velike ploe asfalta. Mogao sam da pre-
em preko pomou pogona na sva etiri toka, Bogu hvala za to.
Ali, uasno sam se plaio da emo uskoro naii na prepreku preko
koje nas ak ni pogon na sva etiri toka nee prevesti.
Trebalo mi je etrdeset minuta da prevezem ono za ta mi je
inae trebalo sedam ili osam. Najzad znak koji je obeleavao na
privatni put izroni iz izmaglice. Bili, probuen u petnaest do pet,
vrsto je zaspao u ovim kolima koja je toliko dobro poznavao da
mora da su mu delovala kao dom.
Amanda pogleda put nervozno. Stvarno ide tamo?
Pokuau, rekoh ja.
Ali, bilo je to nemogue. Oluja koja je tu protutnjala otkinula
je mnotvo stabala, a taj udan, izvrnut nagib dokotrljao ih je do
kraja. Mogao sam uz krckanje da preem preko prva dva; bila su
prilino mala. Onda sam doao do sedog starog bora koji je leao
preko puta kao razbojnika barikada. Do kue je ostalo jo gotovo
etvrt milje. Bili je i dalje spavao pored mene, i ja ostavih skauta u
praznom hodu, prekrih oi rukama i pokuah da smislim ta sle-
dee da uradim.
Sada, dok sedim kod Hauarda Donsona kraj izlaza br. 3 na
Mejnskoj petlji i piem ovo na Ho Do hartiji, mislim da je gospoa
Repler, ta tvrda i sposobna matorka, mogla u nekoliko brzih po-
teza da izloi svu sutinsku uzaludnost situacije. Ali, bila je toliko
ljubazna da me pusti da to sam smislim.
Nisam mogao da izaem. Nisam mogao da ih ostavim. Nisam
mogao ak ni sebe da zavaravam da su sva ta udovita iz horor
filmova bila tamo, kod Savezne; kada sam malo spustio prozor,
mogao sam da ih ujem u umi kako posru i lome sve pred so-
bom na strmoj padini tla koju ovde zovu Litice. Vlaga je kap-kap-
117
kapala sa lia koje je visilo iznad. Iznad nas izmaglica se za trenu-

tak smraila kao da nas je nadleteo neki komarni, poluprimeeni
ivi deji zmaj.
Pokuao sam sebi da kaem - tada i sada - da je, ako je bila
jako brza, ako se zatvorila u kuu, imala dovoljno hrane za deset
dana, do dve nedelje. Uspeva samo malice. Ono to stalno tu
smeta jeste moje poslednje seanje na nju, kako nosi svoj nezgra-
pni eir za sunce i vrtlarske rukavice, na putu ka naoj maloj bati
sa izmaglicom koja se iza nje neumitno kotrlja preko jezera.
Sada moram da mislim na Bilija. Bili, kaem sam sebi. Veliki Bil,
Veliki Bil... Trebalo bi to moda da napiem stotinu puta na ovom
listu papira, kao dete osueno da pie Neu da se pljujem u koli
dok se sunani mir u tri sata prosipa kroz prozore, uiteljica isprav-
lja domae zadatke za svojom katedrom i jedini zvuk je zvuk nje-
nog pera, dok negde, daleko, deca biraju timove za mali bezbol.
Ipak, na kraju sam uinio jedino to sam mogao. Vratio sam
paljivo skauta na Kanzaki drum. Onda sam zaplakao.
Amanda mi srameljivo dodirnu rame. Dejvide, toliko mi je
ao, rekla je.
Da, rekoh ja, pokuavajui da zaustavim suze, ali nisam u
tome imao mnogo sree. Da, i meni je.
Vozio sam do puta br. 302 i skrenuo levo, prema Portlendu.

Put je takoe bio ispucao i mestimice razrovan ali je, sve u svemu,
bio prolazniji od Kanzakog druma. Brinuo sam se zbog mostova.
Povrina Mejna bila je ispresecana tekuom vodom, i posvuda su
se nalazili mostovi, veliki i mali. Ali, neplski nadvonjak bio je ne-
taknut, a odatle je bilo glatko - mada sporo - jedrenje skroz do
Portlenda.
Izmaglica je i dalje bila gusta. Jednom sam morao da stanem,
pomislivi da preko puta lee stabla. Tada stabla poee da se
kreu i njiu, i ja shvatih da su to novi pipci. Stadoh, i malo ka-
snije oni se povukoe nazad. Jednom je velika zelena stvar sa te-
lom koje se prelivalo duginim bojama i providnim krilima sletela
na haubu. Izgledala je kao grozno izoblieni vilin-konjic. Visila je
tamo za trenutak, a onda ponovo zamahala krilima i nestala.
Bili se probudio oko dva sata poto smo ostavili Kanzaki
drum za sobom i pitao jesmo li ve stigli kod Mamice. Rekao sam
mu da nisam mogao da siem na na put zbog oborenog drvea.
Tata, je li ona dobro?
Bili, ne znam. Ali, vratiemo se da vidimo.
118
Nije plakao. Umesto toga, ponovo je zadremao. Lake bih

podneo njegove suze. Isuvie je spavao, i to mi se ni najmanje nije
svialo.
Od napetosti me je zabolela glava. Bilo je to od vonje kroz
izmaglicu sa stalnih pet ili deset milja na sat, napetost saznanja
da bilo ta moe da izroni iz nje, ba bilo ta - klizite, odron, ili
Gidra, Troglavo udovite. Mislim da sam se molio. Molio se Bogu
da je Stefani iva i da On ne srui moju preljubu na nju. Molio sam
se Bogu da mi dopusti da odvedem Bilija u sigurnost zato to je
proao toliko toga.
Veina ljudi stala je uz ivicu puta kada je izmaglica dola, i
do podne bili smo u Severnom Vindamu. Probao sam da krenem
Renim putem, ali oko pet milja dalje, most koji je premoavao
malu, bunu reku sruio se u vodu. Morao sam da vozim u rikverc
gotovo celu milju pre nego to sam naiao na dovoljno iroko
mesto da okrenem. Na kraju krajeva, ipak smo poli ka Portlendu
putem br. 302.
Kada smo stigli tamo, odvezao sam do prikljuka za petlju.
Uredan niz naplatnih kabina koje su uvale prilaz bio je pretvoren
u slepe skelete od razbijenog pleksiglasa. Sve su bile prazne. U
jednoj sa kliznim staklom nalazila se iscepana jakna sa oznakama
Mejnske uprave za puteve na rukavima. Bila je natopljena leplji-
vom krvlju koja se suila. Otkad smo otili iz Savezne, nismo videli
nikog ivog.
Gospoa Repler ree: Dejvide, probaj radio.
Pljesnuh se po elu od frustracije i besa na samog sebe, pi-
tajui se kako sam mogao da budem toliko glup da tako dugo
zaboravim na skautov AM/FM radio.
Ne radi to, ree gospoa Repler kratko. Ne moe da misli
na sve. Ako pokua, poludee, i bie potpuno beskoristan.
Na itavom AM rasponu dobio sam samo krik statikog elek-
triciteta, a FM nije dao nita osim glatke i zlokobne tiine.
Da li to znai da u etru nema niega? upita Amanda. Znao
sam na ta misli, moda. Bili smo dovoljno juno da bi ve trebalo
da hvatamo probrane bostonske stanice - WRKO, WBZ, WMEX. Ali,
ako je Boston otiao...
To nita ne mora da znai, rekoh ja. Ova statika na AM ras-
ponu je ista interferencija. Izmaglica ima priguujui efekat i na ra-
dio signale.
Siguran si da je samo to?
Jesam, rekoh, ni najmanje siguran.
119
Krenusmo ka jugu. Znaci za milje prolazili su kraj nas, brojei

negde oko etrdeset. Kada stignemo do Milje 1, biemo na granici
Nju Hemajra. Vonja petljom bila je sporija; mnogo vozaa nije
elelo da odustane, i na nekoliko mesta bilo je sudara otpozadi.
Nekoliko puta morao sam da koristim srednju traku.
Oko jedan i dvadeset - poinjao sam da oseam glad - Bili me
zgrabi za ruku. Tatice, ta je to? ta je to?
Iz izmaglice se pojavi senka i zamaza je tamom. Bila je visoka
kao litica i ila je pravo na nas. Nagazih na konice. Amanda, koja
je dremuckala, polete napred.
Neto je dolo; a opet, to je sve to sa sigurnou mogu da ka-
em. Moda zbog injenice da nam je izmaglica doputala samo
da nakratko nazremo stvari, ali mislim da isto tako postoje stvari
koje mozak jednostavno ne doputa. Postoje stvari toliko mrane
i uasne - ba kao to, pretpostavljam, postoje i stvari toliko velike
lepote - da nee stati u majuna ljudska vrata percepcije.
Imalo je est nogu, to znam; koa mu je bila kriljano siva i
mestimice se arala tamno smeim. Te smee mrlje podsetie me
apsurdno na pege boje digerice na rukama gospoe Karmodi.
Koa mu je bila duboko smeurana i izbrazdana, a sa nje su visile
dvadesetine, stotine onih ruiastih buba sa oima na stablji-
kama. Ne znam koliko je zaista bilo veliko, ali prolo je pravo iznad
nas. Jedna njegova siva, smeurana noga spustila se tik do mog
prozora i gospoa Repler kasnije ree da nije mogla da mu vidi
donji deo stomaka, iako je iskrivila vrat da bi to osmotrila. Videla
je samo dve kiklopske noge kako se diu i sputaju kroz izmaglicu
poput ivih tornjeva, sve dok se nisu izgubile iz vidokruga.
U trenutku dok je bilo iznad skauta, imao sam utisak neeg
toliko velikog da bi plavi kit prema tome liio na pastrmku - dru-
gim reima, neeg toliko velikog da je prkosilo mati. Onda je
otilo, aljui natrag seizmoloki niz tupih udaraca. Ostavilo je tra-
gove u cementu Meudravnog, tragove toliko duboke da nisam
mogao da im vidim dno. Svaki trag bio je dovoljno velik da skaut
upadne u njega.
Jedan trenutak niko nije progovarao. Jedini zvuk bilo je nae
disanje i sve tii tupi udari prolaska te Stvari.
Onda Bili ree: Tata, je li to bio dinosaurus? Kao ona ptica to
je ula u trnicu?
Mislim da nije. Mislim da nikada nije postojala ovako velika i-
votinja. Bar ne na zemlji.
120
Pomislih na Projekt Strela i upitah se ponovo kakvu su to ludu

i prokletu stvar mogli tamo gore da izvode.
Moemo li dalje? upita Amanda bojaljivo. Moda se vrati.
Da, a moda ih napred ima jo. Ali, bilo je besmisleno rei ne.
Morali smo da odemo negde. Nastavih da vozim i provlaim se
izmeu tih uasnih tragova sve dok nisu skrenuli sa puta.
Eto, to se desilo. Ili gotovo da je to sve - ima jo jedna, po-

slednja stvar na koju u prei za trenutak. Ali, ne smete oekivati
nikakav prikladan zakljuak. Ne postoji I oni pobegoe iz izmaglice
na dobru svetlost sunca novog dana; ili Kada smo se probudili, Naci-
onalna garda je konano stigla; pa ak ni ona velika, stara podta-
palica: Sve je bilo san.
To je, pretpostavljam, ono to je moj otac uvek namrteno
nazivao krajem a la Alfred Hikok, ime je mislio na zakljuak u
neizvesnosti koja itaocu ili gledaocu doputa da sam smisli kako
su se stvari okonale. Moj otac za takve prie nije imao nita osim
prezira, govorei da su jeftine.
Doli smo do ovog Hauarda Donsona blizu izlaza br. 3 kada
je poeo da se sputa sumrak, inei od vonje samoubilaki ri-
zik. Pre toga, rizikovali smo na mostu preko reke Sako. Izgledao je
gadno iskrenut i izoblien, ali u izmaglici je bilo nemogue odre-
diti je li ceo ili nije. Tu jednu igru smo dobili.
Ali, treba misiiti i na sutra, zar ne?
Dok ovo piem, petnaest je do jedan ujutro, dvadeset treeg
jula. Oluja koja kao da je signalizirala poetak svega bila je pre
samo etiri dana. Bili spava u predvorju, na dueku koji sam izvu-
kao za njega. Amanda i gospoa Repler su u blizini. Ovo piem pri
svetlu velike baterijske lampe delko, a napolju ruiasta gamad
kucka i odbija se od stakla. Malo-malo pa se uje giasniji tupi uda-
rac kada jedna od ptica pokupi koju.
Skaut ima dovoljno benzina da nas odveze moda jo deve-
deset milja. Alternativa je da pokuamo da ga napunimo ovde;
napolju, na uslunom ostrvcu je Ekson, i mada nema struje, veru-
jem da bih mogao da pretoim malo iz rezervoara. Ali...
Ali, to znai biti napolju.
Ako budemo mogli da natgimo benzin - ovde ili dalje - na-
staviemo. Vidite, sada imam u glavi odredite. To je ta poslednja
stvar o kojoj sam hteo da vam priam.
Nisam mogao da budem siguran. To je ta stvar, prokleta stvar.
Mogla je to biti samo moja mata, nita drugo do dobronamerna
121
misao. Pa ak i da nije, anse su tako male. Koliko milja? Koliko mo-

stova? Koliko stvari koje bi volele da nasrnu na mog sina i pojedu
ga dok jo vriti od strave i agonije?
Svi su izgledi da je to bilo samo sanjarenje na javi koje nisam
ispriao ostalima... bar jo ne.
U upravnikovom apartmanu naao sam veliki vierasponski
radio na baterije. Iz njegove poleine pljosnata antenska ica vo-
dila je kroz prozor. Ukljuio sam ga, prebacio prekida na BAT, po-
zabavio se brojanikom za hvatanje stanica i potenciometrom, i
dalje ne dobijajui nita osim statike ili mrtve tiine.
A onda, na suprotnom kraju AM skale, ba kada sam pose-
gnuo za dugmetom za iskljuivanje, mislim da sam uo, ili sanjao
da ujem, jednu jedinu re.
Samo toliko. Sluao sam jedan sat, ali nije bilo nieg vie. Ako
je postojala ta jedna re, dola kroz neko trenutno premetanje
priguujue izmaglice, infinitezimalnu pukotinu koja se smesta
ponovo zatvorila.
Jedna re.
Samo ako sam je uo. Samo ako.
Idem sad u krevet. Ali, prvo u da poljubim sina i da mu a-
pnem dve rei u uho. Protivsnova koji mogu da dou, znate.
Dve rei koje zvue pomalo slino.
Jedna od njih je Hartford.
Druga je nada.
122
CIP Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske
820(73) - 31
KING, Stiven
Izmaglica; prevod sa engleskog Goran Skrobonja. - Novi

Sad: Dnevnik, 1993. -141 str.; 18 cm. - (A-Z biblioteka; 4).

Izmaglica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izmaglica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

A-Z BIBLIOTEKA

Za izdavaa: Mr Jovo Rado

Novi Sad, 1994

2. Posle oluje. Norton. Put do grada _ _ _ _ _ _ _ 10

4. Magacin. Problemi sa generatorima. ta se desilo sa

5. Svaa sa Nortonom. Rasprava kod hladnjaka za pivo.

6. Rasprava se nastavlja. Gospoa Karmodi. Utvrenja.

8. ta se dogodilo vojnicima. Sa Amandom. Razgovor

10. arolija gospoe Karmodi. Druga no u trnici. Ko-

11. Kraj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 114

Uosmo kroz klizna staklena vrata koja se otvaraju u dnevnu

Otiao je s njom, a ja poeh da otvaram komode. Znate, svee

Oko sat kasnije poe ponovo da se rogui. Tri nedelje tem-

tro zvati svoje agente osiguranja, da e mnogo motornih testera

Jutro je bilo vedro i isto poput zvona. Nebo, koje je imalo

Umorio se od bacanja granja, a ono to treba uraditi sa malim

ostavljajui za sobom jednu re - Au! - kao da je spazio neko

Ne, rekoh. U tome u se sloiti s tobom.

Poto je rekao svoje, vesnik propasti odlazi, rekoh ja, i to po-

njega, upletena u konopac. A mogao sam da zamislim Nortonov

Svakako. Ve si ranije viala izmaglicu na jezeru. Nikada ta-

Seti se ogolelih ica. Ako ih jo vidi, zaobii ih.

Jo jedno herkulovsko povlaenje.

u grmlje u podnoju koje je od onog davno prolog dana kad su

koji zabija banderilje u zahuktalo telo matorog bika), rekao bih

Sluaj, Dejv, pitao sam se da li bi mi dao na poslugu tvoj Saab

Potapah se po zadnjem depu.

Morali smo jednom da stanemo na naem putu do Kanza-

Doterao je do drugog kraja prelazei WJBQ-FM i WI-GY-FM

ali ne i svetlucave izmaglice, radio stanice kojih nije bilo u etru... i

Hodao sam du reda i skrenuo levo. Naoh ih u treem redu,

svoje stvari, rekoh. Bili i ja moemo da izaemo na kraj sa ostat-

trideset milja. Ova dvojica jedva da su izgledali dovoljno stari da

nosti koja se oko mene spustila rascepi se i neto strano proviri

Nisam eleo da se nalazim u ovom redu. Odjednom sam ve-

pantalonama posmatrala je gospou Karmodi zamiljeno, proce-

Gospoa Karmodi ponovo zatrubi da se ne izlazi napolje. Poarna

tromom, hipnotiuom brzinom. Opine nas, na nain na koji su

Prebacih Bilija u drugu ruku kako bih mogao da zgrabim Nor-

stom malom prstu leve ruke nosio je prsten sa zvezdastim safi-

Ljudi! povika Norton. Ljudi, sluajte me svi!

utika... mali Viktor to radi... a Vanda... dosadi joj da ga uva posle

Generator je uporno grmeo iza svoje pregrade od lesonita, ali

Ili je ve bilo unutra i trailo mene. Moda u za trenutak ose-

Dva oveka i Oli uoe u odeljak sa generatorom. Njihova

Izgleda da ne shvatate, ili da se svim snagama upinjete da ne

gue reiti. Reavanje problema pomoglo bi im da se oseaju ma-

Norm spusti pogled. Vide ta ga je dohvatilo. Iskolai oi. Ski-

pantalona sisaljke su ga jele. Krv, crvena poput njegove nestale

Zapipah po podu, uzeh prvo to mi doe pod ruku - kutiju be-

se za tren sretoe sa mojima. Bile su pakleno jasne i svesne. Znao

ga jednom teko u bradu. Posle toga, oi su mu postale tamne i

Oli izae iz odeljka za generator uz zvuke muvanja i tumara-

Misli mi se najednom prekinue i bih primoran da stavim nad-

On me pogleda odsutno. ta si ono govorio, Dejv? Zao mi je.

to se desilo kada sam te tuio ne bih li dobio ono to mi po pravu

Zgrabih ga za rame i iju. Sav koulje ispod ruke pocepa mu

Ti da si smesta umuknuo, rekoh ja i kroih ka njemu.

Sluate ali ne ujete! Cujete ali ne verujete! Ko od vas eli da

- gotovo nalik na milovanje. Zamahnuh lagano nogom i

sprava i nije trajala toliko dugo koliko je izgledalo, moda se samo

veruju i pokuaju da odu kuama, ono to se desilo Normu desie se

Predlaem? ree gospoa Karmodi kao odjek i obrnu se