Raunajte na raunare Windows Vista

Autor:
dipl.inf. Predrag Jovanovi

Koautori:
MCSA Milan Vueli
dipl.ecc Dragana Pani

Lektura:
dipl.ecc Dragana Pani

Korica:
in. Predrag Mijatovi

DTP:
in. Predrag Mijatovi

Beograd, 2007
 Windows Vista je najnoviji Microsoft operativni sistem koji je svetlost dana ugledao krajem
2006. godine. Dugo oekivan i briljivo pripreman ovaj Windows je zaista neto sutinski
novo i drugaije. Na latinskom Vista znai vidik ili predeo koji nam se ukazuje na horizontu,
kada se popnemo na vrh planine. Simbolino, nova generacija operativnog sistema prua
nam vidik u budunost i deli sa nama viziju na koji nain emo da koristimo raunare u
budunosti, koja sve vie postaje naa sadanjost.

Windows Vista zaista sadri mnogo novosti i unapreenja, veu sigurnost, mnogo bolje
mogunosti pretraivanja i olakan pristup zabavnim sadrajima. Kao i svaka novost, za
neke obavijena velom misterije budi oprez i podozrenje, Vista brzo osvaja one koji ponu da
je koriste, a kada malo dublje zaronimo u pregrt novih mogunosti nema vie povratka.
Duboko verujem da e broj novih korisnika Viste rasti iz dana u dan, a operativnog sistema
Windows XP za kratko vreme seaemo se kao starog dobrog drugara. Razvoj hardvera
omoguio je i razvoj novog softvera, pa nam Windows Vista omoguava da raunare koristimo
bre, raznovrsnije i sigurnije, a da nam pri tom bude i zabavnije.

Pea Jovanovi nije mnogo ekao da predano i iscrpno zabelei najbitnije korake koji su
nam potrebni da bismo koristili Windows Vistu. Sve te nove mogunosti koje donosi Windows
Vista obraene su vrlo detaljno u ovoj knjizi. Autor ove knjige, nastavlja niz svojih sjajnih izdanja
u kojima je na najbolji nain unapreivao znanje korisnika raunara, ali i pobeivao strah od
novog i nepoznatog. Svojom lucidnou i vedrinom nije nikoga ostavljao ravnodunim, a u ovoj
knjizi veliko iskustvo i zrelost istinskog pedagoga i kompjuterskog maioniara dobija jednu
sasvim novu dimenziju. Ovo je moda najbolji ubenik koji je Pea za sve nas napisao. I to,
rekao bih, u pravom trenutku, jer napredak tehnologije i neophodnost raunarske pismenosti
nikoga ne moe da eka. Zbog toga je Pea Jovanovi zasukao rukave i detaljno raslanio
Vistu, sagledao je iz svih uglova, da bi nainio jedan praktian, jasan i jednostavan udbenik
za sve one koji ele da osvoje novi Microsftov operativni sistem, ali i za one koji se nikada
ranije nisu susreli sa raunarom.

Kroz Uvod u ovoj knjizi lagano usvajamo opte informatike pojmove i pripremamo se za
priu koja sledi. U poglavlju Hardver, shvatamo od ega se to sastoji na raunar i emu slue
svi njegovi delovi. Za one odvanije, objanjeno je i Kako sklopiti raunar. Poglavlje Windows
Vista predstavlja upravo sr ove knjige i tu se prvi put susreemo sa novim operativnim
sistemom. Sve je tu, od samog poetaka pa do naprednih koraka. Pea nam daje pregled i
objanjenja kako bismo korak po korak neprimetno savladali sve osnovne operacije potrebne
za rad u Visti, a zatim ide i korak dalje. Internet predstavlja prirodno proirenje znanja o
Windowsu, poto je jedan od osnovnih zahteva svakog korisnika raunara upravo korienje
Mree svih mrea. Ovo poglavlje je zbog toga veoma znaajno. Poto su Multimedija i
Sigurnost dve oblasti korienja raunara gde Vista donosi najvee novitete i unapreenja, u
knjizi su to dva posebna poglavlja u kojima su iscrpno predstavljene sve njihove mogunosti.
Preporuujem da i ova dva poglavlja obavezno proitate, jer zaokruuju celinu i pruaju
znanje i informacije koje e uiniti da zaista ovladate Windows Vistom.

Ova knjiga je zbog svog sadraja veoma znaajna, jer obrauje jedan novi i veoma
aktuelan softver koji e uskoro da pokrene veinu naih kunih raunara, ali i raunara koje
koristimo na poslu. Jo znaajniji je nain na koji je ovaj softver predstavljen svim itaocima,
jer stil i nain objanjavanja materije od strane Pee Jovanovia ini da se oseate sigurno
i dobro, dok postupno uite o Windows Visti. Ako je Vista predeo na svetlom horizontu
budunosti, Pea je svakako vlasnik dvogleda koji je spreman da podeli sa svima nama da bi
nam pomogao da jasnije vidimo ta nas sve lepo eka u druenju sa naim novim digitalnim
ljubimcem. Dok nas vodi preicom do pravog znanja i sposobnosti, Pea Jovanovi nam jo
jednom pokazuje kako prava strast za prenoenjem znanja uvek iznedri vrhunski rezultate.
To je ova knjiga na radost svih njenih italaca.

Alan . Albulj, dipl.in.

Microsoft Sales Specialist
Uvod

Uvod
ta je raunar?
Pomou raunara mogu se kucati tekstovi, crtati grafikoni, kreirati zaglavlja, voditi
evidencije i jo mnogo toga. Da bi se sve to radilo potrebni su: hardver, softver i
operativni sistem.

1. Hardver je maina koja se sastoji iz sistemske jedinice, tastature, mia i monitora. To

su delovi koji se mogu videti i dodirnuti.
2. Softver su programi koji rade na hardveru. Svaki program, koji moemo koristiti
za samostalan rad, moe menjati vie ljudi. Cilj je da poznavanjem odreenog
programa, moemo samostalno da uradimo sve to poelimo.
3. Operativni sistem Windows je veza izmeu hardvera i softvera. Vremenom, Windows
se poboljavao, pa su i verzije bile bolje. Od verzije operativnog sistema Windows
95, preko 97, 98, 2000, Me i XP danas smo stigli do verzije Vista. Windows Vista se
sastoji iz niza prelepih ikona ukraenih mnotvom boja, pa nam se ini kao da smo
u nekoj galeriji. Za rad u operativnom sistemu Windows Vista koristimo tastaturu i
mia. Sve aplikacije operativnog sistema Windows Vista nalaze se na DVD-ovima,
jer su programi velikog kapaciteta.
Uvod

Obrada podataka
Raunar je maina koja ima mogunost automatske obrade podataka. Proces
automatske obrade podataka je sloen, a mi emo u kratkim crtama probati da ga
pojasnimo.
Sastoji se iz sledeih segmenata:
1. unos podataka;
2. obrada podataka;
3. izlaz podataka.

Unos podataka
Podatke u na raunar moemo da unesemo sa:
1. tastature kucanje teksta u nekom programu;
2. skenera skeniranje fotografije takoe je unos podataka, jer automatski kreira
digitalni zapis slike u radnoj memoriji da bi mogla da se prikae na ekranu;
3. mi korienjem levog i desnog tastera mia pozivamo komande preko kojih se
odreeni podaci unose u na raunar;
4. industrijske maine podaci se mogu uneti i sa neke nezavisne maine, preko
portova (spoljni ulazi), na raunar gde se ulazni podatak koji je tada u digitalnom
formatu prati i obrauje neki odreeni proces koji mu je zadala ta maina.

Obrada podataka
Kada unesemo podatke u raunar, oni e poeti da se obrauju. Podatak moe biti
obraen na razne naine od kojih smo jedan i spomenuli: to je skeniranje (prenos u
digitalan format). Obrada teksta u nekom programu kao to je Microsoft Word takoe
je obrada podatka. Svaki hardverski ureaj na svoj nain (prema svojoj nameni)
obrauje podatak. Recimo, to je prenos informacija do monitora, zvunika, preko
mrene infrastrukture. Da bi podatak stigao na odreenu destinaciju, morae da
promeni svoj izgled vie puta, tako da se stalno prilagoava jeziku razumljivom za taj
deo hardvera.

Manipulacija obraenim podatkom

Obraeni podatak moe se sauvati na nekom mediju koji ima mogunost da ga zapamti.
Podatak koji je sauvan na nekom mediju uvek moemo da itamo, modifikujemo
ga i dodatno obraujemo. Prednost raunara je izuzetno laka manipulacija gotovim
podatkom, tako da jedan isti podatak moemo koristiti za vie namena. Recimo,
obraeni podatak moemo videti na monitoru, odtampati ga na papiru ili poslati
nekom putem e-maila.
Uvod

Osnovni pojmovi
Azbuka raunara je binarna azbuka i ima dva slova 0 i 1. Podatak je memorijski zapis
u formatu binarnih brojeva koji moraju da prate jedinstvene standarde u informatikoj
tehnologiji.
Binarni zapis sastoji se od dve vrednosti (0 i 1) i kao takav je veoma lak za obradu i
manipulaciju. Logika obrada takvog podatka je prednost nad svim ostalim zapisima.
Recimo, u procesu komunikacije raunar 1 shvata kao potvrdu (da), a 0 kao negativan
odgovor (ne).

Napomena: Proces binarne komunikacije nije vidljiv golim okom jer se deava u
raunaru. Ono to je najbitnije, proces je prilagoen korisnicima da ga mogu videti
u obliku teksta, broja ili slike.

Bit (b) je najmanji deo podatka i prikazuje se kao 0 ili 1.

Bajt je binarni broj koji se sastoji od osam bita i slovna oznaka mu je B. Predstavlja
standard kako se podatak zapisuje na svim raunarima u svetu. Bajt je osnovna jedinica
za kapacitet bilo kog memorijskog ureaja raunara (hard disk, disketa, CD...).

Napomena: Jedno slovo otkucano na tastaturi zauzima jedan bajt.

Svi brojevi i slova u raunaru su zapisani razliitim kombinacijama bitova. To je u

stvari azbuka raunara - ASCII (American standard code for information interchange).
Jezikom raunara brojevi e biti prikazani na sledei nain:
1. brojevi:
a) 00000001 broj 1;
b) 00000010 broj 2;
Kombinacijom 0 i 1 bie prikazani i svi drugi brojevi.
2. slova:
a) 10000001 slovo A;
b) 10000010 slovo B;
Kombinacijom 0 i 1 bie prikazana i sva druga slova.

Jedinice za kapacitet podataka:

1B (Bajt) 8 bita
1 KB (kilobajt) 1024 B 1.024 B
1 MB (megabajt) 1024 KB 1.048.576 B
1 GB (gigabajt) 1024 MB 1.073.741.824 B
1 TB (Terabajt) 1024 GB 1.099.511.627.776 B
Uvod

O Visti
Microsoft Windows Vista je operativni sistem, dizajniran tako da znaajno unapredi
doivljaj pri korienju raunara za sve vrste korisnika od kunih korisnika koji raunar
koriste za obradu teksta, pregledanje pote i surfovanje po Internetu, pa do poslovnih
ljudi koji moraju da organizuju velike koliine podataka i da njima upravljaju. Da bismo
Vistu prilagodili svojim potrebama, potrebno je da znamo da Microsoft isporuuje pet
razliitih verzija ovog operativnog sistema. Svako izdanje prilagoeno je potrebama
odreene grupe korisnika.

Edicije
Windows Vista stie u 5 razliitih paketa/edicije:
1. Home Basic;
2. Home Premium;
3. Business;
4. Ultimate;
5. Enterprise.

WiNdow Vista Home Basic

Idealan je za korisnike sa osnovnim kompjuterskim
potrebama kao to su elektronska pota, pretraivanje
podataka na Internetu, pregled slika, obrada teksta
itd. Lak je za podeavanje i odravanje, tako da
nam omoguava da koristimo naprednu tehnologiju
pretraivanja foldera i fajlova, kako na svom raunaru
tako i na Internetu. Prva stvar koju primeujemo
u izdanju Windows Vista Home Basic je lakoa
kojom moemo da pronaemo programe i podatke
koje traimo. Funkcijom trenutnog pretraivanja
radne povrine moemo da pronaemo sve nae
dokumente, e-poruke, fotografije i druge podatke, a
rezultate pretraivanja organizovaemo sami, onako
kako elimo da ih vidimo. Vano je da napomenemo da je u programu Windows
Internet Explorer 7 ugraena usluga Web pretraivanja.
Ova edicija nam obezbeuje sigurnije okruenje korienjem vieslojnog sistema
zatite. Pomou automatske odbrane od zlonamernog softvera i lanih Web lokacija,
omogueno nam je da raunar koristimo na bezbedan nain. Takoe, roditelji mogu da
koriste ugraene kontrole da bi bili sigurni da su njihova deca zatiena kada koriste
raunar i da ne mogu da pregledaju neprikladne sadraje. Windows Vista Home Basic
nam omoguava da ne brinemo o stabilnosti sistema, jer postoji tehnologija koja se
brine za rad i pouzdanost sistema.

Windows Vista Home Premium

Windows Vista Home Premium je izdanje koje
nam obezbeuje lakou korienja, bezbednost i
zabavu na raunaru, bez obzira da li smo u kui ili
u pokretu. Sadri Windows Media Center koji nam
omoguava da na jednostavan nain uivamo u
digitalnim fotografijama, TV programu, filmovima
i muzici. Takoe, moemo da se opustimo zato to
znamo da je na raunar dobio novi nivo bezbednosti
i pouzdanosti. Sve poinje sa izuzetnim dizajnom koji
olakava svakodnevno korienje raunara. Pomou
korisnikog interfejsa Windows Aero uivaemo
u dinaminim odrazima, animacijama sa glatkim
prelazima, providnim trakama poput stakla i dobiemo
mogunost promene otvorenih prozora pomou novog trodimenzionalnog rasporeda.
Mogunost trenutnog pretraivanja radne povrine i novi naini za organizovanje
informacija nam omoguavaju da trenutno pronaemo i upotrebimo e-poruke,
dokumente, fotografije, muziku i informacije koje elimo.
Windows Vista Home Premium obezbeuje automatsko kreiranje rezervnih kopija
podataka, kao to su digitalne fotografije, muzika, filmovi, dokumenti i druge datoteke,
tako da moemo da se opustimo i skoncentriemo na stvari koje su nam najvanije.
Veliko poboljanje u operativnom sistemu Windows Vista Home Premium predstavlja,
veoma unapreeni doivljaj digitalne zabave. Windows Media Center nam omoguava
da bolje organizujemo nae podatke i uivamo u fotografijama, muzici, DVD
sadrajima, snimljenom TV programu i kunim filmovima obezbeen je kompletan
doivljaj kune zabave.
Ukoliko elimo raunar koji moemo da nosimo sa sobom kada smo u pokretu, svidee
nam se to Windows Vista Home Premium pomae da na najbolji nain iskoristimo
svoj prenosni raunar. Obezbeuje jednostavnije upravljanje potronjom energije,
jednostavnije beino umreavanje i unapreene naine za sinhronizaciju sa ureajima
za umreavanje. Zbog toga to poseduje neverovatnu fleksibilnost, moemo da crtamo
i piemo rukom na Tablet PC raunaru, kao i da uivamo u zabavnim sadrajima,
pomou programa Windows Media Center, kada smo u pokretu.
Podeavanje i odravanje raunara nikada nije bilo jednostavnije nego sa izdanjem
Windows Vista Home Premium. Postoje nove funkcije koje nam olakavaju prenos
podataka i postavki sa naeg starog raunara na novi, kao i tehnologija koja obezbeuje
pouzdaniji i bri rad sistema.
Jednostavno, doivljaj e biti mnogo bolji na raunaru na kojem je instaliran operativni
sistem Windows Vista Home Premium.

Windows Vista Business

Windows Vista Business je prvi Windows operativni
sistem koji je posebno dizajniran za upotrebu u malim
preduzeima. Moemo da poboljamo poslovanje i
efikasnost pomou jednostavnog interfejsa, koji nam
pomae da brzo i lako pronaemo informacije koje
traimo, na raunaru ili na Internetu. Pomou novih
monih bezbednosnih funkcija imaemo potpunu
kontrolu i mogunost da zatitimo kljune informacije,
koje su nam neophodne za obavljanje posla.
Ako se nae preduzee ubrzano razvija, poboljanja
koja se odnose na prenosne ureaje, olakavaju
nam da ostanemo povezani, u kancelariji i izvan nje.
Windows Vista Business nam pomae da potroimo
manje vremena na tehnoloke probleme, tako da moemo da provedemo vie
vremena u unapreivanju poslovanja, kao i da jednostavno kontroliemo nain na koji
se zaposleni povezuju sa mreom. Zaposlenima je omogueno da na najbolji nain
iskoriste raunare, u kancelariji i van nje.

Windows Vista Ultimate

Windows Vista Ultimate je izbor onih koji ele sve na
jednom mestu i predstavlja najkompletnije izdanje.
Objedinjuje najnovije tehnologije i obezbeuje snanu
i sigurnu platformu koja ispunjava sve nae zahteve.
Kada poelimo da imamo sve, ukljuujui i mogunost
da kombinujemo produktivnost i zabavu, tu je
Windows Vista Ultimate. Ovo izdanje operativnog
sistema Windows Vista nam nudi naprednu poslovnu
infrastrukturu, produktivnost u pokretu i vrhunski
doivljaj kune digitalne zabave, a sve u jednom
paketu. Windows Vista Ultimate nam nudi sve funkcije
koje sadri izdanje Windows Vista Home Premium,
ukljuujui Windows Media Center, Windows Movie
Maker sa podrkom za video sadraj visoke definicije i Windows DVD Maker, kao
i sve funkcije koje sadri izdanje Windows Vista Business, ukljuujui poslovno
umreavanje, centralizovane alatke za upravljanje i napredne funkcije za pravljenje
rezervnih kopija. Windows Vista Ultimate sadri i sve nove bezbednosne funkcije
i funkcije za zatitu podataka, koje postavljaju operativni sistem Windows Vista na
potpuno novi nivo pouzdanosti.
Pored toga, Windows Vista Ultimate sadri podrku za sve nove funkcije za prenosivost
operativnog sistema Windows Vista, ukljuujui tehnologiju Windows Tablet and Touch,
Windows SideShow, Windows Mobility Center i ostale nove, napredne funkcije za
prenosivost.
Ukoliko elimo raunar koji ispunjava sve poslovne potrebe, prenosivost i zabavu,
Windows Vista Ultimate je pravo izdanje za nas.

Windows Vista Enterprise

Kako bi bolje ispunjavao zahteve velikih, globalnih organizacija i organizacija sa
izuzetno sloenom IT infrastrukturom, operativni sistem Windows Vista dizajniran da
tako znatno smanjuje IT trokove i rizik. Osim to poseduje funkcije koje su dostupne
i u izdanju Windows Vista Business, sistem Windows Vista Enterprise je osmiljen
tako da obezbedi vii nivo zatite podataka pomou tehnologije ifrovanja na nivou
hardvera. Ovo izdanje sadri i alatke koje poboljavaju kompatibilnost izmeu aplikacija
i organizacijama omoguava da se standardizuju, tako to e irom sveta primenjivati
jednu sliku operativnog sistema. Izdanje Windows Vista Enterprise bie dostupno
samo korisnicima iji se raunari ukljueni u program Microsoft Software Assurance ili
Microsoft Enterprise Agreement. Izdanje Windows Vista Enterprise dostupno je samo
korisnicima programa Microsoft koliinskog licenciranja kupaca (Volume Licence
Customers) i ne moe se kupiti u maloprodaji.
Sistem Windows Vista Enterprise osmiljen je tako da bolje ispunjava zahteve velikih,
globalnih organizacija i organizacija sa izuzetno sloenom IT infrastrukturom. Ako i
vaa organizacija ima takve zahteve, Windows Vista Enterprise e vam pomoi da
smanjite IT trokove i omoguiti dodatne slojeve zatite vaih poverljivih podataka.
Uvod

Osnovne prednosti Microsoft Windows Vista u

odnosu Windows XP
ivimo u dobu gde je skoro sve digitalno dokumenti koje kreiramo, fotografije,
muzika i filmovi u kojima uivamo na svom PC-ju. Dnevnu komunikaciju sa drugim
korisnicima vrimo uglavnom putem e-mail-a, faksa ili govorne pote. ivot nam je
tesno povezan sa digitalnim fajlovima koji se nalaze u naem raunaru. Windows Vista
predstavlja prodor u dosadanjem vienju kompjuterske tehnologije i njene primene
u svakodnevnom ivotu. Sa novom radnom povrinom, u vizuelnom smislu, biemo u
mogunosti da bolje organizujemo i pronaemo informacije koje su nam potrebne. Moi
emo da vidimo svoje dokumente i aplikacije na nain koji nama najvie odgovara,
kako bismo mogli da postignemo ono to elimo.
Pored unapreenja postojeih tehnologija koje smo koristili na XP platformi, Vista nam
donosi niz tehnolokih inovacija. Poveana je bezbednost, integritet naih podataka
je podignut na vii nivo, optimizovana je administracija, kreirani su napredni alati,
pretraivanje je pojednostavljeno i ubrzano. Sjedinjavanje svih ovih elemenata u
jedan sasvim novi vizuelni identitet ima za cilj da naoj organizaciji omogui veu
produktivnost i bolje poslovanje. Neke od najbitnijih prednosti operativnog sistema
Windows Vista su:

Unapreena bezbednost i usaglaenost - pretnje koje krue Internetom u potrazi

za naim vanim podacima, virusi, crvi, trojanci, neeljeni advertajzing i spam,
predstavljaju najvei problem dananjeg informatikog drutva. Sigurnost je na prvom
mestu. Vista nudi vieslojnu zatitu podataka i kombinuje odbranu od spoljanjih
napada i unutranjih pretnji, a sve u cilju zatite i ouvanja poverljivih informacija.
Ukoliko teta ipak nastane, moemo da se oslonimo na pouzdanost naprednih alata
koji e nae rezervne kopije staviti u punu funkcionalost, u najkraem moguem roku.
Poboljanje bezbednosti se ogleda kroz funkcije dizajna, rada na Internetu, pristupa
informacijama i zatite podataka.
Optimizacija - zahtevi sa kojima se savremeni informacioni sistemi dananjice
suoavaju, problemi i njihovo reavanje, poveavaju trokove nae organizacije. Vista
je, zahvaljujui novim alatkama i savremenoj tehnologiji, pouzdanija i jednostavnija
za upotrebu. Isplativost takvog sistema podie IT efikasnost na vii nivo. Poboljana
optimizacija se ogleda kroz jednostavniju i jeftiniju instalaciju, lake upravljanje stonim
raunarima, kao i smanjenim trokovima podrke.

Rad van kancelarije operativni sistem Vista nam prua alate, tehnologiju i
pouzdanu platformu koja moe da nam pomogne u komunikaciji i razmeni informacija
sa kolegama, korisnicima i partnerima. Povezivanje i sinhronizacija izmeu mobilnih
ureaja je pojednostavljena i unapreena sa ciljem da pobolja korisniko iskustvo.
Osnovna ideja je da korisnik Viste bude produktivan, koliko u kancelariji toliko i van
nje. Poboljanja u radu van kancelarije ogledaju se kroz bolju produktivnost u pokretu,
dostupnost u kancelariji i van nje, bezbednost i isplativost rada sa raunarom van
kancelarije.

Napredno pretraivanje i upravljenje informacijama - savremeno radno okruenje

je suoeno sa svakodnevnim porastom koliine upotrebljivih informacija koje zahtevaju
pravilnu organizaciju. Cilj je da podatak bude dostupan u svakom trenutku. Vista
nudi napredne, podesive i pouzdane alate koji mogu da nam pomognu u efikasnom
pronalaenju i primeni pravih informacija u pravo vreme. Poboljanja u pretraivanju i
upravljanju informacijama ogledaju se kroz jednostavno pretraivanje i organizovanje
podataka, navigaciju, pronalaenje podataka na Internetu i unapreen korisniki
doivljaj.
Windows Vista

Windows Vista
Instalacija operativnog sistema
Windows Vista
Provera raunara pre instalacije
Pre instalacije treba da proverimo:
1. minimalnu konfiguraciju na kojoj moemo da instaliramo operativni sistem
Windows Vista;
2. imamo li sve drajvere za Windows Vista;
3. uradimo bekap (snimanje) svih vanih podataka.

Minimalna, preporuena i maksimalna konfiguracija

Pre instaliranja operativnog sistema Windows Vista veoma je bitno da proverimo da
li raunar ispunjava minimalnu konfiguraciju na kojoj Vistu moemo da instaliramo.
Iako je minimalna konfiguracija (lista koju je izdao Microsoft) dovoljna za pokretanje
operativnog sistema Windows Vista, daemo i minimalnu preporuenu konfiguraciju
kao i limitiranu tj. maksimalnu konfiguraciju.
Da bismo mogli da instaliramo operativni sistem Windows Vista moramo da zadovoljimo
minimalne hardverske zahteve:
1. procesor na 800 MHz;
2. 512 MB RAM-a;
3. 15 GB slobodnog prostora na disku;
4. DVD/CD-ROM;
5. grafika kartica mora imati minimum 32 MB RAM-a, mora biti u skladu sa DirectX 9
specifikacijama i mora da ima hardverske "piksel ejdere" verzije 2.0 i WDDM
drajver.
Preporuena konfiguracija je neto jaa, ali za dananje uslove i dalje pristupana.

Proveriti imamo li sve drajvere za Windows Vista

Iako operativni sistem Windows Vista ima podrku za veinu hardverskih komponenti,
preporuujemo da pre instalacije proverite da li imate sve drajvere koje ureaji koriste u
operativnom sistemu Windows Vista. Ako nadograujete ve postojei sistem, drajveri
od starog sistema ne mogu pomoi, pa tako moramo da proverimo sve instalacione
diskove komponenti i vidimo da li na njima imamo drajvere za operativni sistem
Windows Vista. Ukoliko nemamo drajvere, moramo da proverimo da li e budui
operativni sistem moi da ih prepozna ili da sa Interneta skinemo drajvere za na
hardver.
Na Microsoft sajtu moemo da proverimo da li se na hardver nalazi na HCL listi
(Hardware Compatibility List) za koju Windows Vista ima podrku.

http://www.microsoft.com/whdc/hcl/default.mspx

Prilikom instalacije operativnog sistema Windowsa Vista moramo da budemo veoma

paljivi. Pre instalacije moramo da se odluimo za:
1. potpuno novu instalaciju operativnog sistema Windows Vista;
2. instalaciju operativnog sistema Windows Vista kao dodatnog sistema, pored
starog operativnog sistema (Windows XP).

Napomena: Ukoliko elimo da zamenimo Windows XP verzijom Vista , pre poetka

postupka instalacije moramo da snimimo na sigurno ( CD ili disketu A ) sve vane
podatke (bekapujemo ih). Ukoliko imamo reza moemo lako da snimimo sve to
nam je potrebno na nekoliko diskova. Instaliranjem operativnog sistema Windows
Vista briemo sve podatke sa hard diska.

Napomena: Particije predstavljaju delove hard diska kojima su dodate posebne

slovne oznake (C, D, E, F...). Ako na hard disku imamo vie particija, bekap moemo
da izvrimo veoma lako i brzo. Treba samo da sve podatke koji su nam vani, sa
particije C (na koju emo da instaliramo Windows Vista) presnimimo na neku drugu
particiju (D, E, F...). Tako smo postigli da prilikom instalacije Windowsa, C particiju
potpuno obriemo, a da su svi podaci bezbedni jer se nalaze na nekoj drugoj particiji
(D, E, F...).
Windows Vista

Potpuno nova instalacija operativnog sistema

Windows Vista
Napomena: Ukoliko prvi put instaliramo operativni sistem Windows Vista, raunar
mora u BIOS-u biti podeen tako da se sistem uvek prvo podie sa CD-a.

Postupak instalacije na novom raunaru

(gde nije bilo prethodne verzije
Windowsa) je sledei:
1. ukljuimo raunar;
2. u CD ureaj ubacimo instalacioni
CD sa operativnim sistemom
Windows Vista;
3. na ekranu e se pojaviti poruka
Boot from CD;
4. kada vidimo poruku Windows is
loading files, saekamo da se uitaju
fajlovi potrebni za instalaciju;
5. posle izvesnog vremena pojavljuje se prozor sa nazivom Install Windows;
6. u polju pored opcije Language to install biramo jezik koji emo da koristimo tokom
instalacije operativnog sistema predlaemo da ne menjamo ponueno, znai
English;
7. polju pored opcije Time and currency format biramo nain prikazivanja datuma,
vremena i formata brojanih vrednosti predlaemo da ne menjamo ponueno,
znai English;
8. u polju pored opcije Keyboard or input method biramo jeziku podrku za tastaturu
predlaemo da ne menjamo ponueno, znai US;
9. kliknemo na dugme Next;
10. kliknemo na opciju Install now;
11. u polju ispod naslova Product key
ukucamo serijski broj Windows Viste
(crtice ne moramo da ukucavamo,
jer ih raunar sam ubacuje izmeu
brojeva);

Napomena: Ukoliko ne ukucamo serijski

broj i odekiramo opciju Automatically
activate windows when Im on line na
ekranu e se pojaviti poruka Do you want
to enter your product key? Ukoliko ne
elimo da odmah ukucamo serijski broj,
ve to elimo da uradimo naknadno,
kliknemo na dugme No, pa u prozoru
Select the edition of Windows that
you purchased izaberemo koju ediciju
(verziju Viste) elimo da instaliramo.
Na kraju ekiramo opciju I have selected
edition of Windows that I purchased i
kliknemo na dugme Next. Ukoliko smo
ukucali serijski broj, raunar preskae
ove korake, jer sam prepoznaje koju
ediciju (verziju) instaliramo.

12. opciju Automatically activate windows

when Im on line ostavljamo ekiranu
da bi raunar u prvom odlasku
na Internet automatski pokrenuo
aktivaciju Windows Viste;
13. kliknemo na dugme Next;
14. na ekranu e se pojaviti prozor Please
read licence terms, proitamo uslove
korienja programa i ako se slaemo
sa istim, ekiramo opciju I accept the
licence terms;
15. kliknemo na dugme Next;
16. na ekranu e se pojaviti prozor Which
type of installation do you want u kome
biramo koji tip instalacije elimo:
a) Upgrade ova opcija je dostupna
samo ukoliko elimo da pokrenemo
instalaciju Viste iz prethodnog
operativnog sistema (na primer
Windows XP);
b) Custom ovu opciju koristimo
ukoliko elimo potpuno novu
instalaciju operativnog sistema
Windows Vista;
17. izaberemo opciju Custom;
18. na ekranu e se pojaviti prozor Where
do you want to install Windows, pa
biramo particiju na kojoj elimo da
instaliramo operativni sistem (particije
ne postoje ukoliko hard disk nije
formatiran);
19. formatirajmo hard disk i podelimo ga
na particije ukoliko to elimo (ukoliko
Windows Vista ne prepozna hard
disk, izaberemo opciju Load Driver gde moemo da instaliramo drajvere za ID
kontroler koji nam omoguava da operativni sistem vidi hard disk);
20. izaberemo opciju Drive options;
21. na ekranu e se pojaviti prozor koji nam nudi sledee opcije:
a) Delete koristimo je za brisanje particija;
b) Format koristimo je za formatiranje particija;
c) New koristimo je za kreiranje novih particija;
d) Extend koristimo je za proirivanje veliine particija;
22. kliknemo na Disk 0 Unallocated Space (npr. elimo da kreiramo tri particije);
23. kliknemo na opciju New;
24. u polju pored naslova Size podeavamo ili ukucamo veliinu (eljeni kapacitet)
particije;
25. kliknemo na dugme Apply;
26. na ekranu e se pojaviti Disk 0
partition 1 to znai da smo kreirali
prvu particiju;

Napomena: Ponovimo korake od 22 26

da bismo kreirali jo dve particije;

27. kliknemo na prvu particiju, pa

izaberemo opciju Format (Vista nas
upozorava da e svi podaci, ukoliko
ih ima na toj particiji, biti izbrisani);
28. kliknemo na dugme OK;

Napomena: Ponovimo korake 27 i 28 da

bismo formatirali jo dve particije.

29. izaberemo particiju na kojoj elimo da

instaliramo operativni sistem Windows
Vista (uglavnom Disk 0 partition 1);
30. kliknemo na dugme Next;
31. kopiranje fajlova se operativnog
sistema Windows Viste se nastavlja;
32. posle izvesnog vremena raunar e
se automatski restartovati nekoliko
puta;
33. kada se ponovo pojavi poruka Press
any key to boot from CD... neemo
pritisnuti ni jedan taster, ve pustimo
da se sistem podigne sa hard diska;
34. na ekranu e se pojaviti prozor
Choose a user name and picture u
kome definiemo sledee parametre:
a) biramo sliku koja e da prati
korisniki nalog ;
b) u polju ispod naslova Type a user name ukucamo ime naeg korisnikog
naloga;
c) u polju ispod naslova Type a password ukucamo ifru naeg korisnikog
naloga;
d) u polju ispod naslova Retype a your password ponovo ukucamo ifru naeg
korisnikog naloga radi provere;
e) u polju ispod opcije Type a password hint ukucamo asocijaciju koja e da nas
podseti na ifru ukoliko je zaboravimo ;
35. kliknemo na dugme Next ;
36. na ekranu e se pojaviti prozor Help protect Windows automatically u kome
biramo opciju Use recommanded settings zato to nam omoguava najvei stepen
zatite (automatski instalira Update, aktivira Windows defender koji je integrisan
kao antispajver (spyware) program i drajvere za hardver sa Update sajta);
37. u prozoru Review your time and
date settings biramo vremensku
zonu i definiemo datum i
vreme;
38. kliknemo na dugme Next;
39. na ekranu e se pojaviti prozor
Thank you;
40. kliknemo na dugme Start ;

Saekamo da raunar proveri perfor-

manse (konfiguraciju) da bi znao koji
e nivo efekata, koji krase Vistu, da
prikazuje. Na ekranu e se pojaviti
na korisniki nalog, ukucamo ifru i moemo da uivamo.
Na ekranu e se pojaviti prozor Welcome Center. U njemu se nalaze opcije koje
obraujemo u narednim poglavljima, pa moemo da ga zatvorimo klikom na X
(Close).
Ocene performansi naeg kompjutera moemo da vidimo korienjem sledeeg
postupka:
1. kliknemo desnim tasterom mia na ikonu Computer na desktopu;
2. izaberemo opciju Properties;
3. u panou sa leve strane kliknemo na opciju Performance.
Na ekranu e se pojaviti performanse naeg raunara i ocene koje im je dao operativni
sistem Windows Vista.

Napomena: Nivo efekata koji e Vista da primeni na naoj konfiguraciji zavisi od ocena
performansi.
Windows Vista

Instalacija Windows Viste pored starog operativnog

sistema WindowsXP
Napomena: Ukoliko ne postoji prazna particija, moramo da je kreiramo. Vie o
particijama u poglavlju o hard disku.

Ovaj tip instalacije je bitan kod raunara na kojima elimo da ostane postojei (stari)
operativni sistem. Tada se na raunaru kreiraju dva paralelna operativna sistema, a
korisnik pri ukljuivanju bira operativni sistem na kome e da radi.
Da bismo instalirali operativni sistem Windows Vistu kao dodatni operativni sistem,
treba da postoji posebna, prazna particija. Ukoliko se operativni sistem Windows XP
nalazi na C particiji, treba da postoji i D prazna particija na kojoj emo da instaliramo
operativni sistem Windows Vista.
Ovaj postupak je isti kao i postupak iste instalacije i razlikuje se :
1. korak 3 u kome se pojavljuje poruka Press any key to boot from CD i pritisnemo
bilo koji taster na tastaturi da bismo pokrenuli instalaciju sa CD-a;

2. korake od 19 28 neemo da koristimo, jer je hard disk formatiran;

3. korak 29 u kome biramo praznu particiju (recimo D), jer je na C ve instalirana
stara verzija operativnog sistema Windows. Kada instalacija operativnog sistema
Windows Vista prvi put restartuje raunar, pojavie se preboot prozor u kome
moemo da vidimo dva operativna sistema.

Napomena: Prvo treba da zavrimo kompletnu instalaciju operativnog sistema

Windows Vista, pa tek onda da proverimo stari sistem. Da bi korisnik promenio
sistem u toku rada, mora da restartuje raunar i odabere drugi sistem.
Windows Vista

Instalacija drajvera
ta su drajveri?
Proizvoai hardvera ugrauju razliite ipove u svoje delove, pa se samim tim razlikuje
i komunikacija tih ureaja sa operativnim sistemom. Drajveri (Driver) su programi
preko kojih operativni sistem moe da komunicira sa odreenim hardverom. Za svaki
deo (ureaj) u raunaru operativni sistem mora imati instaliran ispravan drajver za taj
operativni sistem.
Operativni sistem Windows Vista ima ugraenu podrku za veliki broj hardverskih
ureaja i samim tim instalira drajvere za te ureaje. Ukoliko raunar ne prepozna
drajvere za odreeni hardverski ureaj, moramo sami da ih instaliramo.

Napomena: Kod kupovine novog hardvera uvek bi trebalo da dobijete CD sa drajverima.

Hardver instaliramo pomou ovih CD-ova. Ubacimo CD i pratimo uputstva, uglavnom
treba da kliknemo na Install driver ili Setup.
Windows Vista

Provera svih instaliranih drajvera

Osnovni drajveri su svakako drajveri za grafiku i zvunu karticu. Njihov nedostatak se
primeuje odmah posle instalacije: loa slika na raunaru ili nedostatak zvuka.
ta je sa ostalim hardverom?
U programu koji se zove Device Manager moemo
pregledati kompletan hardver naeg raunara:
instaliran i neinstaliran. Ovaj program moe prikazati i
hardver koji je imao problema pri instalaciji. Postupak
pokretanja programa je:
1. kliknemo desnim tasterom mia na ikonu
Computer;
2. izaberemo opciju Properties;
3. u panou sa leve strane kliknemo na program
Device Manager;
4. kliknemo na Continue;
5. otvorie se program Device Manager
sa listom celokupnog hardvera.
U programu Device Manager postoje
sledee oznake:
a) x oznaava hardver koji je
iskljuen;
b) ? oznaava hardver koji raunar
nije prepoznao;
c) ! pokazuje da neto sa hardverom
nije u redu.

Napomena: Ukoliko je sve u redu u programu Device Manager, pored hardvera se

nee pojaviti ni jedan od ovih znakova.
Windows Vista

Rad sa programom Device Manager

Lista hardvera ustvari prestavlja pojedinane grupe za odreeni deo u raunaru.
Kretanje po listi hardvera je veoma jednostavno i treba samo da kliknemo levim
tasterom mia na grupu koju elimo da otvorimo. Ako, recimo, imamo vie instaliranih
mrenih kartica, sve bi trebalo da se pojave pod grupom Network adapters.
Osnovne grupe na koje treba obratiti panju su:
1. Display adapters prikazivanje grafikih kartica;
2. Modems prikazivanje modema;
3. Network adapters prikazivanje mrenih kartica;
4. Sound, video and game controllers prikazivanje ureaja za zvuk, igru,TV;
5. Other devices (opcional) hardver za koji nije instaliran drajver.

Napomena: Grupa Other devices krije sav neinstaliran hardver i sve dok ona postoji
znai da nismo instalirali sav hardver.

U listi programa Device Manager moemo

da vidimo da li je instaliran sav hardver.
Ukoliko hardver nije instaliran, a imamo
drajvere za njega (video, zvunu, modem,
ili mrenu karticu na CD-u), onda emo
da ubacimo CD i instaliramo hardver. Ovu
operaciju ponoviemo za svaki hardver
koji nije instaliran.
Ukoliko elimo da pojedinano pregledamo
ureaj, kliknemo dva puta na grupu u kojoj
se nalazi taj ureaj, pa dvoklikom na eljeni
ureaj vidimo njegove karakteristike.
U zavisnosti od ureaja broj kartica u
novootvorenom prozoru se menja.
Kada levim tasterom mia kliknemo na
ureaj dobijamo prozor sa dodatnim
opcijama vezanim za taj ureaj. Najbitnije
kartice ovog prozora su:
1. General na ovoj kartici imamo uvid
u osnovne informacije o tipu ureaja,
proizvoau i lokaciji na kojoj se taj
ureaj nalazi u raunaru. U odeljku
Device status vidimo informacije o
trenutnom statusu izabranog ureaja;
2. Driver kartica zaduena za sve
informacije o drajveru za taj ureaj:
ko je proizvoa drajvera, datum
proizvodnje, verzija drajvera i da li je
drajver potpisao Microsoft.

Pored ovih informacija ova kartica prua i

dodatne opcije, a to su:
a) Driver Details kada kliknemo na
ovo dugme, dobijamo informaciju o
svim fajlovima koji su vezani za taj
ureaj;
b) Update Driver kada kliknemo na ovo
dugme, moemo zameniti drajver
novijom verzijom ukoliko smo je
prethodno skinuli sa Interneta;
c) Roll Back Driver kada kliknemo na
ovo dugme, dobijamo mogunost
da vratimo prethodni drajver ukoliko
nam novi pravi probleme;
d) Disable kada kliknemo na ovo
dugme, moemo da iskljuimo
odreeni ureaj;
e) Uninstall kada kliknemo na ovo dugme, pokreemo deinstalacaiju drajvera za
odreeni ureaj.

Napomena: Kada elimo da poveamo performanse nekog ureaja, tada moemo

izvriti nadogradnju (Update Driver) drajvera.
Windows Vista

Nedostatak drajvera
Ukoliko smo kupili polovni raunar bez CD-ova sa drajverima ili smo ih izgubili, moe
da nastane problem. Jedini nain da saznamo koji ureaj se nalazi u raunaru je
otvaranje raunara, vaenje odreene kartice i itanje teksta sa glavnog ipa.

Napomena: Ukoliko ste kupili polovan raunar ili nemate drajvere na CD-u za neki
hardver, preporuujemo da pregledate osnovne grupe u programu Device Manager
i zapiete imena ureaja dok vam je raunar u ispravnom stanju. Ovaj postupak je
obavezan kod nadogradnje ili nove instalacije operativnog sistema Windows Vista
na polovnom raunaru.

Drajvere moemo da pronaemo na Internetu. U nekom od pretraivaa otkucamo

ime naeg hardvera i dodamo re driver. Pretraiva e nam izlistati sve sajtove sa
naim drajverom, pa pravim izborom za operativni sistem Windows Vista skinemo
drajvere na svoj raunar.
Windows Vista

Primer za instalaciju drajvera ureaja (modema)

Ukoliko operativni sistem ne prepozna drajvere
moramo sami da ih instaliramo. To se u praksi
najee deava kada su u pitanju drajveri za
modem. Zbog toga emo da prikaemo instalaciju
ADSL USB Modema. Prvo moramo da poveemo
ADSL USB Modem sa raunarom. Da bismo ga
instalirali prvo moramo da uemo u program
Device Manager. Postupak je:
1. ubacimo CD sa drajverima za modem u ADSL
USB Modem ureaj;
2. na ekranu e se pojaviti prozor AutoPlay;
3. zatvorimo ga, jer operativni sistem Windows Vista nee prepoznati drajver ukoliko
pokuamo da izvrimo automatsku instalaciju;
4. kliknemo desnim tasterom mia na Computer;
5. izaberemo opciju Properties;
6. u panou sa leve strane kliknemo na program Device Manager;
7. kliknemo na Continue;
8. otvorie se program sa listom celokupnog hardvera.
Videemo da je raunar pronaao sve
komponente raunara osim ADSL USB
Modema. Kada hardver nije instaliran u
prozoru Device Manager pojavljuje se grupa
Other devices, a pored nje se nalazi znak
pitanja koji oznaava hardver koji raunar nije
prepoznao. Kada kliknemo na + pored grupe
Other devices videemo: ADSL USB MODEM
i pored njega znak ! to znai da sa ADSL
USB Modemom neto nije u redu. Polazimo
od pretpostavke da treba da instaliramo
drajvere za ADSL USB Modema koji se nalaze
na CD-u koji smo dobili uz modem. Postupak
manuelne (samostalne) instalacije drajvera
je:
1. kliknemo na znak + pored grupe Other
Devices;
2. kliknemo desnim tasterom mia na
ADSL USB MODEM;
3. izaberemo opciju Update Driver Software;
4. na ekranu e se pojaviti prozor Update
Driver Software u kome biramo opciju
Browse my computer for driver software;
5. kliknemo na dugme Browse da bismo
izabrali ureaj na kome se nalazi drajver
za modem;
6. kliknemo na Computer, izaberemo folder
Driver, pa kliknemo na dugme OK;
7. uemo u folder ADSL, pa u folder WAN i
kliknemo na dugme OK;

8. kliknemo na dugme Next;

9. drajver za modem poinje da se
instalira;
10. operativni sistem je prepoznao da
drajver za modem nije sertifikovan i zbog
sigurnosti podataka pita nas da li elimo
da nastavimo instalaciju;
11. poto elimo da nastavimo instalaciju
kliknemo na Install this driver software
anyway;
12. raunar je prepoznao modem (Conexant
AccessRunner USB ADSL Interface) i
instalacija je zavrena, pa kliknemo na
dugme Close.

U programu Device Manager videemo da se umesto grupe Other Devices ADSL

USB MODEM, pojavila grupa Network adapters Conexant AccessRunner USB ADSL
WAN ADAPTER. Zatvorimo prozor Device Manager.

Na desktopu su se pojavile ikone :

AccessRunner Control Panel kada
kliknemo na ikonu AccessRunner
Control Panel na ekranu e se pojaviti
prozor Conexant AccessRunner
USB ADSL WAN Adapter u kome
moemo da vidimo informacije vezane za
ADSL konekciju: broj primljenih bajtova
(Bytes Received), broj prenesenih bajtova
(Bytes Transmitted), brzinu prijema (Receive
Rate), brzinu prenosa (Transmit Rate) i verziju
drajvera koji smo instalirali;
AccessRunner DSL kada kliknemo
na ovu ikonu na ekranu e se pojaviti
prozor Connect AccessRunner
DSL. Ukucamo korisniko ime i ifru ekiramo opciju Save this user name
and password for the following users: da ne bismo stalno ukucavali korisniko ime i ifru
i kliknemo na
dugme Dial.

Kada elimo da
zavrimo rad na
Internetu, klik-
nemo na ikonu
Access Runner
DSL, pa kliknemo
na dugme Discon-
nect.
Windows Vista

Aktivacija i registracija operativnog sistema

Windows Vista
Zbog poveane piraterije Microsoft proizvoda, u operativnom sistemu Windows
Vista postoji opcija za njegovu aktivaciju. Ukoliko je na izvrimo u roku od trideset
dana, raunar e nam zabraniti ulazak u sistem i jedina mogunost ponovnog ulaska
je aktivacija. Aktivaciju moemo izvriti putem Interneta tek kada dobijemo klju
(identifikacioni broj).
Aktivaciju moramo prvo pokrenuti:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo desnim tasterom mia na
Computer;
3. izaberemo opciju Properties;
4. ukoliko elimo da odmah aktiviramo Vistu kliknemo na Click here to activate Windows
now;
5. ukoliko elimo da iskoristimo trial period od 30 dana raunar e nas upozoravati
koliko nam je dana ostalo do isteka tog perioda i obavezne aktivacije, pa u
odreenom trenutku kliknemo na Activate Windows now;

6. kliknemo na Continue;
7. u prozoru Windows Activation izaberemo opciju Activate Windows online now;
8. raunar poinje postupak aktivacije;
9. na ekranu e se pojaviti prozor u kome pored Product Key treba da unesemo klju
(identifikacioni broj) Viste;
10. kliknemo na dugme Next i raunar nastavlja sa postupkom aktivacije.

Napomena: Ukoliko nemamo klju moemo da ga kupimo kod ovlaenog Microsoft

prodavca za na region ili okrenemo telefonski broj lokalnog Microsoft servisa i
zatraimo da aktiviramo Windows Vistu. Potom pratimo uputstva Microsoft servisa i
kada dobijemo klju (identifikacioni broj Viste), otkucamo ga.
Windows Vista

Korisniki Windows Vista

Ukljuivanje raunara
1. pritisnemo dugme POWER na kuitu;
2. ukljuimo monitor;
3. sada smo pustili protok struje u kuite i raunar je ukljuen.

Napomena: Kada ukljuimo raunar na ekranu e se pojaviti prozor Welcome Center.

U njemu se nalaze opcije koje obraujemo u narednim poglavljima, pa moemo da
ga zatvorimo klikom na X (Close).

Fajl
Fajl je produkt nekog programa. Fajl je jedan tekst, jedan crte, jedna tabela, jedna
prezentacija, tj. poslednja, konana oblast posmatranja. Fajlove kreiramo u bilo
kom programu (u zavisnosti od toga ta elimo da radimo) i sauvamo ih pod nekim
imenom. Ime fajla odreujemo sami, ali tako da opisuje sadraj koji moemo lako da
pronaemo ukoliko nam bilo kada zatreba. Fajlovi se meusobno razlikuju po vrsti i
kapacitetu (veliini).

Vrste fajlova

Vrsta fajla zavisi od programa u kome smo ga kreirali. Naziv svakog fajla sastoji se iz
tri segmenta: ime.tip(ekstenzija)
Ime fajla odreujemo sami.
Taku koristimo da bismo odvojili ime fajla od tipa (ekstenzije).
Tip fajla (ekstenzija) zavisi od programa u kojem je raen i dodeljuje ga sam raunar.
Tipovi za tekst su: TXT, DOC
Tipovi za slike su: BMP, JPG, GIF ...
Tipovi za audio zapise su: WAV, MP3 ...
Tipovi za video zapise su: MPEG, AVI, VOB ...
Tipovi za izvrne fajlove su: EXE, COM, BAT ...

Veliina fajlova
Azbuka raunara je binarna azbuka. Ona ima dva slova: 0 i 1. Slovo binarne azbuke
zove se bit, a niz od osam bita je BAJT (B) - jedinica za kapacitet (veliinu) fajla. BAJT
je jedno slovo ili jedan znak. Ostale jedinice za kapacitet su:
1KB (kilobajt) = 1024B
1MB (megabajt) = 1024KB
1GB (gigabajt) = 1024MB
1TB (terabajt) = 1024GB
U zavisnosti od toga u kom su programu raeni, fajlovi se veoma razlikuju po svom
kapacitetu. Neki su izraeni u KB, neki u MB, a neki u GB.
Windows Vista

Folder
Zamislite kada bismo koristili jedan raunar pet godina i sve to bismo
kreirali stavljali na jedno mesto. Pretraivanje bi nam oduzelo vremena,
jer bi se svi fajlovi na tom mestu nalazili pomeani. Zato da drimo na
jednom mestu vane dokumente, privatne slike, muziku ili filmove? Cilj rada
na raunaru je da podaci budu uredno sloeni, na primer, kao sreena fioka. Folder je
prostor u kome uvamo fajlove. Folder sadri fajlove i podfoldere koji ine jednu celinu.
Podfolderi se nalaze u folderima u kojima smo ih kreirali. Oni se kreiraju na isti nain i
izgledaju isto kao folderi. U operativnom sistemu Windows Vista postoje ikone u obliku
ute fascikle koje se otvaraju kada dva puta kliknemo na njih. Postupak ponavljamo
sve dok ne doemo do traenog podatka. Taj podatak se naziva fajl, a ute fascikle su
folderi. Folderi (podfolderi) se, u stvari, koriste za uredno slaganje fajlova da bismo ih
lake pronali.

Primer:
Zamislimo da imamo hiljade poslovnih dokumenata koje treba pravilno da rasporedimo
kako bismo kasnije mogli lako i brzo da ih pronaemo. Iz tog razloga prvo kreiramo
folder POSAO. U njemu treba da se nalaze podfolderi UGOVORI, FAKTURE i DOPISI
(podfolderi su folderi koji se nalaze u nekom folderu). Na kraju bismo u svaki od ovih
podfoldera smetali fajlove:
1. ugovore u folder UGOVORI,
2. fakture u folder FAKTURE,
3. dopise u folder DOPISI.

Prikazaemo kako bi trebalo da izgleda ema foldera i podfoldera iz primera:

Folderi su u stvari kao putokazi kako da lake doemo do fajlova. U ovom sluaju
fajlovi su ono to smo uradili ugovori, fakture i dopisi za neke firme. Ukoliko na
raunaru dobro i pravilno iskreiramo foldere, vrlo jednostavno moemo doi do bilo
kog podatka (fajla).

Markiranje foldera i fajlova

Foldere i fajlove markiramo da bismo oznaili one sa kojima elimo neto da radimo.
Markirane foldere i fajlove moemo po potrebi kopirati, prebacivati i brisati.
Ukoliko elimo da markiramo (poplavimo) neki folder ili fajl uradiemo sledee:
1. kliknemo na eljeni fajl ako hoemo da markiramo samo njega;
2. kliknemo na eljeni folder ako hoemo da markiramo samo njega;
3. taster Shift koristimo kada elimo da markiramo fajlove u nizu. Tada kliknemo
na prvi eljeni fajl u nizu, pritisnemo taster Shift i kada kliknemo na poslednji fajl
vezanog niza svi fajlovi izmeu njih e se markirati. Takoe dranjem levog tastera
mia markiramo sve vezane fajlove (kada su jedan uz drugi);
4. taster Ctrl koristimo kada elimo da markiramo pojedinano. Ukoliko fajlovi nisu
vezani, tada kliknemo na eljeni fajl (ukoliko elimo jedan) ili drei levi taster
markiramo vezane fajlove (ukoliko ih elimo vie) , pustimo levi taster, pritisnemo
i drimo taster Ctrl, ponovo pritisnemo levi taster da bismo markirali sledeu grupu
fajlova i tako dok ne markiramo sve fajlove koje smo eleli.

Napomena: Ukoliko smo pogreili u markiranju i elimo da demarkiramo foldere ili

fajlove, kliknemo levim tasterom mia u prazan prostor na ekranu.
Windows Vista

Iskljuivanje raunara
1. kliknemo na dugme Start u donjem levom uglu ekrana;
2. na ekranu e se pojaviti prozor i u njegovom donjem desnom uglu moemo da
biramo:
a) Keeps your session in memory and puts computer in low-power state so that you
can quickly resume working (odnosno Sleep button) postavlja raunar u stanje
spavanja ili pauze, sa minimalnim utrokom energije; uva sva otvorena
dokumenta i programe u radnoj memoriji; kada elimo ponovo da ponemo sa
radom, nakon nekoliko sekundi obnovie se sve operativne funkcije (raunar
e se vratiti u stanje u kome je bio pre pauze).
b) Lock this computer zakljuava raunar (korienjem ifre ograniava se pristup
neregistrovanim korisnicima).
c) Shut Down options je strelica kada kliknemo na nju otvaramo opcije za prekid
rada raunara:
Switch User prelazi na drugi korisniki nalog;
Log Off zatvara sve programe, a da se pri tom raunar ne iskljuuje;
Lock zakljuava raunar (korienjem ifre ograniava se pristup
neregistrovanim korisnicima);
Restart restartuje (iskljuuje i odmah ukljuuje raunar);
Sleep postavlja raunar u stanje
spavanja;
Hibernate prekida dotok struje hard disku i
monitoru, ali e se trenutni sadraj sauvati,
jer Ram memorija ostaje u aktivnom stanju
i informacije se automatski snimaju na hard
disk;
Shut Down potpuno iskljuivanje raunara.
Windows Vista

Osnovni izgled ekrana

Izvlaenje osnovnih ikona operativnog sistema

Windows Vista na desktop
Pri instalaciji operativnog sistema Windows Vista na desktopu
e se pojaviti samo ikona Recycle Bin. Ukoliko elimo da na
desktop postavimo osnovne ikone iz operativnog sistema
Windows Vista, postupak je sledei:
1. kliknemo desnim tasterom mia u prazan prostor na
desktopu;
2. izaberemo opciju Personalize;
3. u levom panou otvorenog prozora kliknemo na opciju
Change desktop icons;
4. u odeljku Desktop icons ekiramo polje
pored opcije za koju elimo da se pojavi na
desktopu:
a) Computer;
b) Users Files;
c) Network;
d) Control Panel;
5. kliknemo na Apply;
6. kliknemo na OK;
7. kliknemo na krsti u gornjem desnom uglu
otvorenog prozora da bismo ga zatvorili.
Windows Vista

Rad sa prozorima
Nauili smo da je jedna od prednosti operativnog sistema Windows to u njemu
moemo da uradimo istu operaciju na vie naina. Poznato je da rad sa programima
ne moemo da zamislimo bez poznavanja Windowsa Vista, pa emo da nauimo i
sistem rada u njemu.
Kada kursor mia dovedemo na bilo koji program i kliknemo dva puta levim tasterom,
na ekranu se otvori prozor koji u desnom gornjem uglu ima sledee ikone:

MINIMIZE - sputa prozor na startnu liniju i stavlja ga na ekanje (ostaje u

aktivnom stanju) dok radimo sa nekim drugim programom;
MAXIMIZE - proiruje prozor preko celog ekrana; tada se pojavljuju dva
kvadrata koja vraaju prozor u prethodno stanje;
CLOSE - zatvara prozore.
Operativni sistem Windows Vista definiu tri kljuna segmenta u radu:
1. Windows Explorer;
2. Desktop;
3. Start Menu.
Windows Vista

Windows Explorer

Windows Explorer je program u kome vidimo sve memorijske jedinice iz kojih se sastoji
na raunar (C, D, A, E ...), kao i foldere i fajlove koji se na njima nalaze. Windows
Explorer je veoma pregledan i do svakog podatka moemo doi vrlo jednostavno.
U njemu moemo da vidimo sve programe koje smo instalirali na na raunar, kao i
podatke koje smo sami uradili u tim programima.
U program Windows Explorer ulazimo na tri naina:
A) iz startnog menija postupak je:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. kliknemo na folder Accessories;
4. kliknemo na Windows Explorer.
B) iz opcionog menija dugmeta Start, postupak je:
1. kliknemo desnim tasterom mia na dugme Start;
2. u opcionom meniju izaberemo opciju Explore.
C) sa desktopa (desktop radna povrina je ekran sa svojim ikonama), tako to dva
puta kliknemo levim tasterom mia na ikonu Computer ili Predrag koja se nalazi na
desktopu.

Napomena: Folder Users Files je sistemski folder koji nosi registrovano ime korisnika
raunara (u naem sluaju Predrag). U okviru njega se nalaze ve kreirani podfolderi
u koje moemo da smetamo foldere i fajlove koje smo sami kreirali.

Kada uemo u Windows Explorer

vidimo prozor podeljen na etiri
panoa:
1. Navigation Pane je navigacioni
pano koji se nalazi sa leve
strane prozora Windows
Explorer i koristimo ga da
bismo izabrali eljenu lokaciju,
to jest usmerili se na eljeni
ureaj (Hard disk, Floppy, CD,
USB...), fajlove ili foldere koji
se nalaze na tim ureajima,
mreu (Network) ili druge
sistemske foldere;
2. Files List je lista koja se nalazi
u centralnom delu prozora
Windows Explorer i koristimo
je za pregled svih fajlova
i foldera koji se nalaze na
nekom ureaju ili folderu koji
smo otvorili sa leve strane u
navigacionom panou;
3. Preview Pane je pano koji se
nalazi na desnoj strani prozora
Windows Explorer i koristimo ga za vizuelni prikaz odabranog fajla;
4. Details Pane je pano koji se nalazi se na dnu prozora Windows Explorer i koristimo
ga za prikazivanje svih detalja vezanih za odreene foldere ili fajlove.
Windows Vista

Navigacioni pano
Navigacioni pano sastoji se iz dve liste:
1. Favorite Links je lista sa najee korienim folderima:
a) Documents predstavlja listu dokumenata koje smo sami
kreirali: tekstovi, radni listovi, prezentacije;
b) Pictures predstavlja listu slika;
c) Music predstavlja listu muzikih fajlova;
d) Recently Changed predstavlja listu dokumenata koje smo
menjali u skorijem vremenskom periodu;
e) Searches predstavlja listu foldera i fajlova koje smo pronali
pretraivanjem i sauvali ih zbog breg i jednostavnijeg
ponovnog pristupa tim podacima;
f) Public predstavlja listu snimljenih fajlova koje elimo da
delimo sa drugim korisnicima raunara ili mree;
2. Folder predstavlja listu svih ureaja (A,C,D..) i foldera kojima
moemo da pristupimo kada jednom kliknemo na levi taster
mia. To su sledei folderi:
a) Predrag (folder sa imenom korisnika) korisniki folder sa svojim sadrajem.
Kada kliknemo i otvorimo eljeni folder sa leve strane programa Windows
Explorer, u centralnom delu se pojavljuje njegov sadraj - podfolderi i fajlovi;
b) Public folder u koji smetamo one fajlove koje elimo da delimo sa drugim
korisnicima raunara ili mree;
c) Computer folder u kome vidimo spoljne memorije: hard disk C (ukoliko je
podeljen na particije onda vidimo D, E u zavisnosti od toga koliko ih ima),
disketu A i CD-rom D (ako disk ima vie particija onda CD vidimo kao E ili F itd.)
i USB (uzima prvo slobodno slovo abecede). Kada kliknemo i otvorimo eljeni
ureaj ili folder sa leve strane, u centralnom delu se pojavljuje njegov sadraj
- podfolderi i fajlovi;

Napomena: Kada se sa leve strane programa Windows Explorer, pored foldera,

pojavi strelica u obliku trougla, to znai da on ima podfoldere. Ako kliknemo na
strelicu, oni e se se prikazati. Kada kliknemo na strelicu moemo da vidimo
sadraj foldera (njegove podfoldere), to ne znai da smo uli u njih. U foldere
sa leve strane programa Windows Explorer ulazimo samo kada jednom
kliknemo na njih (tada se oni markiraju poplave) i njihov sadraj (podfolderi
i fajlovi) e se pojaviti u listi fajlova na centralnom delu prozora.

d) Network - folder koji nam omoguava rad u mrei. Korisnici iji su raunari u
mrei mogu da komuniciraju izmeu sebe, alju podatke jedan drugome i da
preuzimaju podatke jedan od drugog. U mrei postoje podaci koji su dostupni
drugim korisnicima, kao i oni kojima drugi korisnik uopte ne moe pristupiti ili im
pristupa ukoliko mu je korisnik iji su podaci dao ifru. Kada kliknemo i otvorimo
folder Network sa leve strane programa Windows Explorer, u centralnom delu
se pojavljuje njegov sadraj - raunari koji se nalaze u mrei;
e) Control Panel folder sa programima koje koristimo za podeavanje karakteristika
raunara;
f) Recycle Bin folder u kome se uva sve to smo obrisali,
za svaki sluaj, pre konanog brisanja.
Poznato nam je da na spoljnim memorijama i u korisnikom
folderu (Predrag) uvamo sve to smo uradili, pa zato valja
vrlo paljivo napraviti foldere za uvanje podataka, tako da
svakom od njih imamo lak pristup bez mnogo pretraivanja.

Napomena: Lista sa svim folderima u navigacionom panou se

moe zatvoriti jednim klikom na traku Folders, ali i ponovo
otvoriti klikom na istu traku koja se sada nalazi na dnu tog
panoa.

Kada kursor mia dovedemo na gornju ivicu trake Folders, pojavi se dvosmerna
strelica, pritisnemo i drimo levi taster mia, pa moemo da pomerimo poloaj trake u
okviru navigacionog panoa, na mesto na kom elimo da se ona ubudue prikazuje.
Windows Vista

Lista fajlova

U centralnom panou prozora Windows Explorer nalazi se lista fajlova i foldera. U njoj
se prikazuje sadraj ureaja ili foldera u koji smo uli. Na samom vrhu te liste nalazi se
zaglavlje kolona, koje nam omoguava da podesimo koje e informacije o fajlovima i
folderima biti ukljuene u ovu listu, odnosno nain na koji elimo da prikaemo fajlove
i foldere. Nazivi kolona u zaglavlju su:
1. Name naziv fajla;
2. Date modified datum kada je modifikovan fajl;
3. Type tip fajla;
4. Size veliina fajla.
Kada kliknemo desnim tasterom mia na zaglavlje pojavie se
opcioni meni, koji nam omoguava da ukljuimo (ekiramo)
jo neke informacije o fajlovima i folderima. To su:
1. Title naslov fajla;
2. Authors autor fajla;
3. Tags opis fajla;
4. More ukljuuje dodatne informacije o fajlu.
Nazivi kolona u zaglavlju menjaju se u zavisnosti od vrste
(tipa) fajla ili foldera koji otvaramo i samim tim nude druge
najee potrebne informacije vezane za odabrani fajl.
Windows Vista

Pano za prikaz
Nalazi se u desnoj strani prozora Windows Explorer i u njemu se vizuelno
prikazuju fajlovi i njihov sadraj. U njemu su najee prikazane slike, video
snimci, tekstovi i adresni podaci, u zavisnosti od toga kakav je tip samog
fajla.

Pano sa detaljima

Nalazi se ispod prethodnih panoa i prikazuje nam najvanije karakteristike vezane za

odabrani fajl autor fajla, datum kreiranja fajla, dimenzije itd.
Prikaz svakog od ovih panoa moemo da ukljuimo i iskljuimo. Postupak je:
1. kliknemo na komandu Organize koja se nalazi iznad navigacionog panoa;
2. izaberemo opciju Layout;
3. kliknemo na pano iji prikaz elimo da
ukljuimo ili iskljuimo (Details Pane, Preview
Pane, Navigation Pane).
Iznad panoa se nalaze:
1. Komandna traka;
2. Traka sa padajuim menijima (moemo je
prikazati ili iskljuiti njen prikaz).
3. Adresna traka;
4. Prozor za pretraivanje;
Windows Vista

Komandna traka

Na ovoj traci nalaze se komande koje najee koristimo

za rad sa folderima. Komande koje se stalno nalaze na
ovoj traci su:
1. Organize koristimo je za izbor komandi za rad sa
folderima (New Folder, Cut, Copy, Paste, Undo, Redo,
Select All, Layout, Folder and Search Options, Delete,
Rename, Remove Properties, Properties i Close);
2. View koristimo je da bismo podesili izgled foldera
u centralnom delu prozora (Extra Large Icons -
ekstra velike ikone, Large Icons - velike ikone,
Medium Icons - ikone srednje veliine, Small Icons
- male ikone, List - prikaz foldera i fajlova u vidu
uspravne liste, Details - prikaz foldera i fajlova sa
njihovim karakteristikama i Tiles - prikaz foldera i
fajlova u vidu sliica).
Kod komande View moemo da vidimo pojavljivanje
ivih ikona, koje su velikoj meri poboljale
sistem prikazivanja ikona. Pojam ivih ikona
podrazumeva da u samom meniju komande View,
moemo pomerati kliza skale za prikaz ikona
i pri tom posmatrati promenu njihovog izgleda
u listi fajlova, jer e se veliina ikona menjati u
zavisnosti od pozicije klizaa na skali. ive ikone
obezbeuju da pomeranjem klizaa skale za
prikaz veliine ikona vidimo stvarni sadraj prve
strane dokumenta, fotografije, ak i slike muzikog
albuma, a da pri tom ne moramo da otvorimo fajl.
Ova funkcija pomae da rad bude mnogo efikasniji
i produktivniji;
3. Burn koristimo je da bismo eljene fajlove ili foldere narezali na CD.

U zavisnosti od foldera ili ureaja (A,C,D..) koji je markiran, na komandnoj traci se

mogu prikazati jo neke komande: System Properties, Map network drive, Add printer,
Sharing Settings itd.
Windows Vista

Traka sa padajuim menijima

Iznad komandne trake moemo da ubacimo i traku
sa padajuim menijima, koja takoe olakava
podeavanje i rad sa folderima. Nju postavljamo
ili uklanjamo po sledeem postupku:
1. kliknemo na komandu Organize na komandnoj
traci;
2. izaberemo opciju Layout;
3. ekiramo ili odekiramo opciju Menu Bar.

Napomena: Preporuujemo da ova traka uvek

bude ukljuena i prikazana u prozoru.
Windows Vista

Adresna traka

U samom vrhu prozora Windows Explorer nalazi se adresna traka (Address bar)
koja nam omoguava da izaberemo eljeni folder bez zatvaranja aktivnog prozora
sa folderima. Izbor foldera moemo da izvrimo kada kliknemo na samu adresnu
traku, izaberemo eljeni folder ili podfolder i ponavljamo postupak dok ne doemo do
eljenog. Takoe, izbor moemo da izvrimo ukucavanjem potpune adrese na kojoj se
folder nalazi.
Sa leve strane adresne trake nalaze se dva dugmeta (dve strelice)
Nazad / Napred (Back / Forward) koja nam omoguavaju da ulazimo
u foldere koje smo prethodno otvarali ili se vraamo u njih, korak po
korak. Ukoliko elimo da se vratimo vie koraka unapred ili unazad,
klikom na strelicu pored ovih dugmadi otvaramo listu prethodno
poseenih lokacija, pa moemo da izaberemo eljenu adresu.
Sa desne strane adresne trake nalazi se prozor za
brzo pretraivanje (Instant Search box) koji nam prua
mogunost da unoenjem rei ili fraza u ovo polje
pretraimo nazive, karakteristike ili sadraje eljenih fajlova ili podfoldera.
Windows Vista

Kreiranje foldera
Foldere uglavnom kreiramo u korisnikom folderu
(Predrag) ili kliknemo na Computer, pa izaberemo
ureaj na kome elimo da ih kreiramo: hard disk (
C, D ) ili disketa A. Da bismo podatke pronali
na najjednostavniji nain, moramo pravilno kreirati
foldere i podfoldere. Dakle, prvo moramo ui u
program Windows Explorer i kliknuti na korisniki
folder (Predrag) ili Computer, pa izabrati ureaj (hard
disk C, D ) ili disketu A u zavisnosti od toga gde
elimo da kreiramo foldere. Postupak kreiranja
foldera (na isti nain i podfoldera) je:
1. kliknemo na ureaj ili uemo u folder u kome
elimo da kreiramo novi;
2. kliknemo desnim tasterom mia na prazan prostor u listi fajlova (centralni deo
prozora);
3. izaberemo opciju New;
4. kliknemo na Folder;
5. ukucamo ime foldera;
6. pritisnemo taster Enter ili kliknemo levim tasterom mia u prazan prostor.
Foldere moemo da kreiramo i po sledeem postupku:
1. uemo u folder u kome elimo da kreiramo novi;
2. izaberemo opciju File u traci padajuih menija;
3. kliknemo na opciju New;
4. kliknemo na Folder;
5. ukucamo ime foldera;
6. pritisnemo taster Enter ili kliknemo levim tasterom mia u prazan prostor.

Napomena: Predlaemo da foldere uvek kreiramo u svom korisnikom folderu (u

naem sluaju Predrag), jer je to folder u kome treba da uvamo svoje podatke.

Z A DATA K
U folderu Documents koji se nalazi u korisniki folder Predrag i uemo u
naem korisnikom folderu treba da folder Documents;
kreiramo folder Posao. 4. kliknemo desnim tasterom mia
na prazan prostor u listi fajlova
Reenje: (centralni deo prozora);
1. kliknemo na Start - All Programs - 5. kliknemo na opciju New;
Accessories; 6. kliknemo na Folder;
2. izaberemo Windows Explorer; 7. ukucamo: Posao;
3. na ekranu e se pojaviti prozor 8. pritisnemo taster Enter.
Windows Explorer, pa kliknemo na

Z A DATA K
Folder Posao treba da sadri tri
podfoldera: Pisma, Ugovori i Dopisi.
Reenje:
1. kursor mia dovedemo na folder
Posao i dva puta kliknemo;
2. kliknemo desnim tasterom mia
na prazan prostor u listi fajlova
(centralni deo prozora);
3. kliknemo na opciju New;
4. kliknemo na Folder;
5. ukucamo: Pisma;
6. pritisnemo taster Enter;
7. na desnoj strani, istim postupkom,
kreiramo podfoldere Ugovori i
Dopisi.
Tako emo zavriti kreiranje foldera
i time stvoriti pozicije za smetanje
fajlova, koje emo kasnije pronai na
vrlo jednostavan nain.
Windows Vista

Kreiranje i uvanje fajlova

Ove fajlove prvo moramo da napravimo, pa zatim da ih sauvamo u folderima koje
smo za njih unapred kreirali u svom korisnikom folderu (Predrag) ili hard disku (C ili
D). Postupak kreiranja i uvanja fajlova je:
1. uemo u program u kojem elimo da napravimo fajl (npr. u WordPad), znai
kliknemo na Start, biramo All Programs, kliknemo na folder Accessories, pa
izaberemo WordPad;
2. uradimo eljeno u programu (npr. otkucamo tekst);
3. kliknemo na ikonu Save (ili izaberemo padajui meni File, pa kliknemo na
opciju Save) da bismo sauvali uraeno;
4. u poziciji adresne trake
raunar nam nudi da
fajl sauvamo u folderu
Documents, koji se nalazi
u korisnikom folderu
(Predrag), a ukoliko
elimo da ga sauvamo
u nekom drugom folderu
koji se nalazi na hard
disku (C ili D ), kliknemo
na strelicu pored prve ponuene lokacije u adresnoj traci, pa izaberemo Computer,
a zatim kliknemo na strelicu pored druge lokacije - Computer, pa izaberemo C, D
ili E-disk, a nakon toga kliknemo na strelicu pored tree lokacije i odaberemo
eljeni folder;
5. u polju File name ukucamo ime fajla;
6. u polju Save as type biramo tip fajla pod kojim elimo da ga sauvamo (uglavnom
ne menjamo ponueni izbor);
7. kliknemo na dugme Save ili pritisnemo taster Enter.
Ovim postupkom smo zavrili kreiranje jednog fajla.
Ukoliko elimo da kreiramo novi fajl, kliknemo na ikonu New. Potom za svaki fajl
ponaosob ponovimo postupak za kreiranje i uvanje fajlova.
Fajlove moemo videti na dva naina:
A) Iz Windows Explorera:
1. uemo u Windows Explorer;
2. u adresnoj traci kliknemo na strelicu pored korisnikog foldera (Predrag) ili
Computers, pa na strelicu pored C, D ili E-diska i u zavisnosti od toga gde smo
sauvali fajlove kliknemo na odgovarajui folder;
3. dva puta kliknemo na eljeni fajl u listi fajlova (centralni deo prozora).
B) Iz programa u kome smo kreirali fajlove:
1. uemo u eljeni program (npr. u WordPad);
2. kliknemo na ikonu Open;
3. u poziciji adresne trake
kliknemo na strelicu pored
prve ponuene lokacije, pa
izaberemo Computer, a zatim
kliknemo na strelicu pored
druge lokacije - Computer,
pa izaberemo C, D ili E-disk,
a nakon toga kliknemo na
strelicu pored tree lokacije i
odaberemo eljeni folder;
4. kliknemo na eljeni fajl u listi
fajlova;
5. kliknemo na dugme Open u donjem desnom uglu prozora ili dva puta kliknemo na
eljeni fajl.

Z A DATA K
U folderu Documents postoji folder
Posao koji se sastoji od tri podfoldera:
Pisma, Ugovori i Dopisi. U folderu
Ugovori treba napraviti fajlove Ugovor1,
Ugovor2 i Ugovor3 (u programu
WordPad).
Reenje:
1. uemo u program WordPad;
2. otkucamo tekst;
3. kliknemo na ikonu Save;
4. raunar nam u adresnoj traci
prozora Save As nudi korisniki
folder (Predrag) i u njemu folder
Documents da u njemu sauvamo
fajlove, ali mi to ne elimo jer smo
u njemu kreirali folder Posao, a
u njemu foldere Pisma, Ugovori i
Dopisi;
5. kliknemo na strelicu pored foldera
Documents, pa izaberemo folder
Posao da bismo uli u njega;
6. kliknemo na strelicu pored foldera
Posao, pa izaberemo folder Ugovori
da bismo uli u njega;
7. u polju File name ukucamo ime fajla
- Ugovor1;
8. kliknemo na dugme Save ili
pritisnemo taster Enter;
9. u levom gornjem uglu prozora e
se pojaviti ime fajla - Ugovor1;
10. kliknemo na opciju New da bismo
otkucali sadraj sledeeg fajla (na
ekranu e se otvoriti prozor New u
kome je oznaena opcija Rich Text
Document, pa kliknemo na OK);
11. ponovimo isti postupak za fajlove
Ugovor2 i Ugovor3.

Napomena: Ukoliko fajlove koje sada kreiramo (Ugovor2 i Ugovor3) elimo da

smestimo u isti folder, treba da znamo da (ukoliko nismo izali iz programa WordPad,
pa ponovo uli u njega) raunar pamti poslednji folder u kome smo sauvali fajl. Znai
u adresnoj traci prozora Save As ve e biti podeen folder Ugovori, pa moemo
preskoiti take 5 i 6.

Z A DATA K
U folderu Posao osim foldera Ugovori
postoje i folderi Pisma i Dopisi. U
folderu Pisma treba napraviti fajlove
Pismo1, Pismo2 i Pismo3.
Reenje:
1. na ekranu e se pojaviti fajl
Ugovor3, jer smo do sada njega
poslednjeg uradili;
2. kliknemo na opciju New da bismo
otkucali sadraj sledeeg fajla (na
ekranu e se otvoriti prozor New u
kome je oznaena opcija Rich Text
Document, pa kliknemo na OK);
3. otkucamo tekst;
4. kliknemo na ikonu Save;
5. raunar nam u adresnoj traci
prozora Save As nudi folder
Ugovori da u njemu sauvamo fajl
Pismo1, ali mi elimo da ovaj fajl
sauvamo u folderu Pisma;
6. u adresnoj traci kliknemo na folder
Posao da bismo se vratili u njega;
7. kliknemo na strelicu pored foldera
Posao, pa izaberemo folder Pisma
da bismo uli u njega;
8. u polju File name ukucamo ime fajla
- Pismo1;
9. kliknemo na dugme Save;
10. kliknemo na opciju New da bismo
otkucali sadraj sledeeg fajla (na
ekranu e se otvoriti prozor New u
kome je oznaena opcija Rich Text
Document, pa kliknemo na OK);
11. ponovimo isti postupak za fajlove
Pismo2 i Pismo3.

Z A DATA K
U folderu Dopisi treba napraviti fajlove
Dopis1, Dopis2 i Dopis3.
Reenje:
1. na ekranu e se pojaviti fajl Pismo3,
jer smo do sada njega poslednjeg
uradili;
2. kliknemo na opciju New da bismo
otkucali sadraj sledeeg fajla (na
ekranu e se otvoriti prozor New u
kome je oznaena opcija Rich Text
Document, pa kliknemo na OK);
3. otkucamo tekst;
4. kliknemo na ikonu Save;
5. raunar nam u adresnoj traci
prozora Save As nudi folder Pisma
da u njemu sauvamo fajl Dopis 1,
ali mi elimo da ovaj fajl sauvamo
u folderu Dopisi;
6. u adresnoj traci kliknemo na folder
Posao da bismo se vratili u njega;
7. kliknemo na strelicu pored foldera
Posao, pa izaberemo folder Dopisi
da bismo uli u njega;
8. u polju File Name ukucamo ime fajla
- Dopis1;
9. kliknemo na dugme Save;
10. ponovimo korake 2 - 10 za fajlove
Dopis2 i Dopis3.
Windows Vista

Kopiranje i premetanje fajlova

U Windows Exploreru kopiramo fajlove sa ureaja na ureaj, premetamo ih iz jednog
foldera u drugi i briemo nepotrebne.
Kopiranje i premetanje foldera ili fajlova radimo na sledei nain:
1. markiramo folder ili fajl koji elimo da kopiramo ili
premestimo:
a) kliknemo na eljeni fajl;
b) kliknemo na eljeni folder;
c) drimo levi taster mia i markiramo sve vezane
fajlove (jedan uz drugi);
d) ukoliko fajlovi nisu vezani, kliknemo na eljeni fajl
(ukoliko elimo jedan) ili drei levi taster markiramo
vezane fajlove (ukoliko ih elimo vie), pustimo
levi taster, pritisnemo i drimo taster Ctrl, ponovo
pritisnemo levi taster, markiramo sledei fajl ili grupu
fajlova i tako dok ne markiramo sve fajlove koje smo
eleli;
2. kliknemo na (moemo izabrati nain):
a) kliknemo na padajui meni Edit, pa izaberemo opciju
Copy za kopiranje ili Cut za premetanje foldera ili
fajlova;
b) desni klik na eljeni folder ili fajl, pa Copy za kopiranje
ili Cut za premetanje foldera ili fajlova;
c) pritisnemo kombinaciju tastera Ctrl+C za kopiranje ili
Ctrl+X za premetanje foldera i fajlova.
3. izaberemo gde elimo da kopiramo ili premestimo fajlove:
a) na neki drugi ureaj (na primer na disketu A ili USB);
b) u neki drugi folder;
4. na kraju treba da potvrdimo kopiranje ili premetanje fajlova tako to:
a) kliknemo na padajui meni Edit, pa izaberemo opciju Paste;
b) kliknemo desnim tasterom mia u prazan prostor na poziciji gde elimo da
kopiramo ili premestimo fajlove, pa izaberemo opciju Paste;
c) pritisnemo kombinaciju tastera Ctrl+V.

Napomena: Kada kopiramo (Copy) fajlove, oni ostaju na prvoj poziciji i prelaze na
drugu. Kod premetanja (Cut) fajlovi ne ostaju na prvoj poziciji, a prelaze na drugu.

Z A DATA K
U folderu Posao koji se nalazi
u folderu Documents postoje tri
podfoldera: Ugovori, Pisma i Dopisi.
U podfolderu Ugovori nalaze se
fajlovi: Ugovor1, Ugovor2 i Ugovor3. U
folderu Documents treba kreirati folder
Rezerva. Potom iz foldera Ugovori u
folder Rezerva kopirati fajlove Ugovor1
i Ugovor2.
Reenje:
1. otvorimo Windows Explorer, pa na
adresnoj traci uemo u korisniki
folder (Predrag), pa u folder
Documents;
2. kliknemo desnim tasterom mia
na prazan prostor u listi fajlova
(centralni deo prozora);
3. kliknemo na opciju New;
4. kliknemo na Folder;
5. ukucamo: Rezerva;
6. pritisnemo taster Enter;
7. dva puta kliknemo na folder Posao
da bismo uli u njega;
8. dva puta kliknemo na folder Ugovori
da bismo uli u njega;
9. dranjem levog tastera mia
markiramo fajlove Ugovor1 i
Ugovor2;
10. kliknemo desnim tasterom mia na
bilo koji od ovih fajlova;
11. izaberemo opciju Copy;
12. kliknemo na ikonu Back da bismo
se vratili u folder Posao;
13. jo jednom kliknemo na ikonu
Back da bi se vratili u folder
Documents;
14. dva puta kliknemo na folder Rezerva
da bismo uli u njega;
15. kliknemo desnim tasterom mia na
prazan prostor u listi fajlova;
16. izaberemo opciju Paste;
17. kliknemo na X (Close) u gornjem
desnom uglu ekrana da bismo
izali iz Windows Explorera.

Z A DATA K
Iz foldera Pisma premestiti fajl Pismo2
u folder Rezerva.
Reenje:
1. otvorimo Windows Explorer, pa na
adresnoj traci uemo u korisniki
folder (Predrag), pa u folder
Documents;
2. dva puta kliknemo na folder Posao
da bismo uli u njega;
3. dva puta kliknemo na folder Pisma
da bismo uli u njega;
4. kliknemo desnim tasterom mia na
fajl Pismo2;
5. izaberemo opciju Cut;
6. kliknemo na ikonu Back da bi se
vratili u folder Posao;
7. jo jednom kliknemo na ikonu
Back da bismo se vratili u folder
Documents;
8. dva puta kliknemo na folder Rezerva
da bismo uli u njega;
9. kliknemo desnim tasterom mia na
prazan prostor u listi fajlova;
10. izaberemo opciju Paste;
11. kliknemo na X (Close) u gornjem
desnom uglu ekrana da bismo
izali iz Windows Explorera.
Windows Vista

Promena imena foldera ili fajla

Postupak za promenu imena foldera ili fajla je:
1. markiramo folder ili fajl kome elimo da promenimo ime;
2. kliknemo (moemo izabrati nain):
a) na padajui meni File, pa izaberemo opciju Rename;
b) desnim tasterom mia na eljeni folder ili fajl, pa izaberemo opciju Rename;
3. ukucamo novo ime foldera ili fajla;
4. pritisnemo taster Enter.

Z A DATA K
Promeniti ime foldera Rezerva u Ne 2. kliknemo desnim tasterom mia na
diraj. folder Rezerva;
3. kliknemo na opciju Rename;
Reenje: 4. ukucamo : Ne diraj;
1. otvorimo Windows Explorer, pa na 5. pritisnemo taster Enter ;
adresnoj traci uemo u korisniki 6. kliknemo na X (Close) u gornjem
folder (Predrag), pa u folder desnom uglu ekrana da bismo
Documents; izali iz Windows Explorera.
Windows Vista

Brisanje foldera i fajlova

Postupak za brisanje foldera i fajlova je:
1. uemo u program Windows Explorer;
2. markiramo foldere ili fajlove koje elimo da obriemo;
3. kliknemo (moemo izabrati nain):
a) na padajui meni File, pa izaberemo opciju Delete;
b) desnim tasterom mia na eljeni folder ili fajl, pa
izaberemo opciju Delete;
4. u novom prozoru potvrdimo brisanje kada kliknemo na
dugme Yes.

Z A DATA K
U folderu Ne diraj koji je u folderu
Documents nalaze se fajlovi Ugovor1,
Ugovor2 i Pismo2. Obrisati folder Ne
diraj.
Reenje:
1. otvorimo Windows Explorer, pa na
adresnoj traci uemo u korisniki
folder (Predrag), pa u folder
Documents;
2. kliknemo desnim tasterom mia na
folder Ne diraj;
3. kliknemo na opciju Delete;
4. kliknemo na dugme Yes;
5. kliknemo na X (Close) u gornjem
desnom uglu ekrana da bismo
izali iz Windows Explorera.
Windows Vista

Recycle Bin
Folderi i fajlovi koje smo obrisali smetaju se u Recycle Bin. Recycle Bin
je, u stvari, folder u kome se uva sve to smo obrisali, za svaki sluaj, pre
konanog brisanja.

Brisanje foldera i fajlova iz Recycle Bin

Iz Recycle Bina foldere i fajlove moemo da obriemo:
1. kliknemo na ikonu Recycle Bin koja se nalazi na desktopu ili u
listi foldera u Windows Exploreru;
2. ukoliko elimo da obriemo sve, kliknemo na padajui meni File,
pa izaberemo opciju Empty Recycle Bin ili ovu opciju izaberemo
na komandnoj traci;
3. ukoliko elimo da obriemo samo jedan ili nekoliko fajlova,
prvo ih markiramo, pa izaberemo padajui meni File i kliknemo na opciju Delete,
pa kliknemo na dugme Yes da bismo potvrdili opciju brisanja.

Povratak fajlova i foldera iz Recycle Bina

Ukoliko smo grekom obrisali neki folder ili fajl, nije sve izgubljeno.
Oni se za svaki sluaj smetaju u Recycle Bin. Iz Recycle Bina
moemo da ih vratimo sledeim postupkom:
1. uemo u Recycle Bin;
2. markiramo foldere ili fajlove koje smo grekom obrisali i elimo
da ih vratimo;
3. kliknemo na padajui meni File;
4. kliknemo na opciju Restore.
Windows Vista

Kompresovanje foldera ili fajlova

Kompresijom fajlova smanjujemo
memorijsku veliinu (kapacitet) fajla kako
bismo mogli da ga snimimo na disketu (iji
su kapaciteti mali) ili bre poaljemo e-
mailom. Kompresovani fajl je neupotrebljiv
sve dok se ne otpakuje (dekompresuje).
Kompresovanje i otpakivanje fajlova
Windows Vista podrava bez dodatnih
programa.
Fajlove i foldere emo kompresovati na
sledei nain:
1. kliknemo desnim tasterom mia
na fajl ili folder koji elimo da
kompresujemo;
2. odaberemo opciju Send To;
3. kliknemo na Compressed (zipped) Folder;
4. ukoliko elimo unesemo novo ime kompresovanog foldera i pritisnemo taster Enter
(ukoliko elimo da ostavimo ponueno ime, odmah pritisnemo taster Enter).
Pored fajla ili foldera koji smo kompresovali pojavie se folder koji sadri kompresovani
sadraj. Taj folder moemo poslati e-mailom ili snimiti na disketu i on e zauzimati
mnogo manje memorijskog prostora, ali je neupotrebljiv dok se ne otpakuje.
Postupak kompresovanja moemo uraditi na jo
jedan nain:
1. kliknemo levim tasterom mia na fajl ili folder
koji elimo da kompresujemo;
2. izaberemo opciju File u traci padajuih
menija;
3. odaberemo opciju Send To;
4. kliknemo na Compressed (zipped) Folder;
5. ukoliko elimo ukucamo novo ime
kompresovanog foldera i pritisnemo taster
Enter.

Otpakivanje kompresovanog sadraja

Kompresovani sadraj otpakovaemo na sledei nain:
1. desnim tasterom mia kliknemo na kompresovani folder
koji elimo da otpakujemo;
2. kliknemo na opciju Extract All;
3. na ekranu e se pojaviti prozor Extract Compressed (zipped)
Folders;
4. ukoliko nam ne odgovara ponueni folder za otpakivanje
kompresovanog sadraja, kliknemo na dugme Browse,
pa biramo folder u koji elimo da otpakujemo sadraj
kompresovanog foldera;
5. kliknemo na dugme OK;
6. kliknemo na dugme Extract;
7. sadraj kompresovanog foldera je
otpakovan;
8. kliknemo dva puta na fajl da bismo
pregledali sadraj.

Ako neemo da otpakujemo ceo sadraj

kompresovanog foldera ve nam je
potreban odreeni fajl, moemo mu
bre pristupiti na sledei nain:
1. kliknemo dva puta na kompresovani
folder;
2. kliknemo dva puta na folder iz koga se izvrila kompresija;
3. otvara nam se sadraj kompresovanog foldera;
4. koristei opcije copy-paste iskopiraemo u neki drugi folder fajlove koji su nam
potrebni.

Kada u operativnom sistemu Windows Vista savladamo rad sa fajlovima i folderima,

njihovo kopiranje, premetanje i brisanje, nikakav problem nam nee predstavljati gde
i kako da smestimo nae fajlove.

Z A DATA K
U folderu Documents nalazi
podfolder Posao. Kompresujte ga.
Reenje:
1. otvorimo Windows Explorer, pa na
adresnoj traci uemo u korisniki
folder (Predrag), pa u folder
Documents;
2. kliknemo desnim tasterom mia
na folder Posao koji elimo da
kompresujemo;
se 3. odaberemo opciju Send To;
4. kliknemo na Compressed (zipped)
Folder;
5. pored foldera Posao koji smo
kompresovali pojavie se folder
koji sadri kompresovani sadraj;
6. kliknemo na X (Close) u gornjem
desnom uglu ekrana da bismo
izali iz Windows Explorera.

Z A DATA K
U kompresovanom folderu Posao
nalazi se podfolder Ugovori. Uite u
njega , a potom iskopirajte fajl Ugovor1
u folder Documents.
Reenje:
1. otvorimo Windows Explorer, pa na
adresnoj traci uemo u korisniki
folder (Predrag), pa u folder
Documents;
2. dva puta kliknemo na kompresovani
folder Posao da bismo uli u njega;
3. dva puta kliknemo na folder Posao
da bismo uli u njega;
4. dva puta kliknemo na folder Ugovori
da bismo uli u njega;
5. kliknemo desnim tasterom mia na
fajl Ugovor1;
6. izaberemo opciju Copy;
7. kliknemo na ikonu Back da bismo
se vratili u folder Posao;
8. kliknemo na ikonu Back da bismo
se vratili u kompresovani folder
Posao;
9. kliknemo na ikonu Back da bismo
se vratili u folder Documents;
10. kliknemo desnim tasterom mia na
prazan prostor u listi fajlova;
11. izaberemo opciju Paste;
12. kliknemo na X (Close) u gornjem
desnom uglu ekrana da bismo
izali iz Windows Explorera.
Windows Vista

Desktop

Desktop predstavlja osnovni izgled ekrana kada se uita operativni sistem Windows Vista.
To je radna povrina kojoj moemo da menjamo izgled prema elji. Sastoji se iz:
1. Ikona;
2. Taskbara trake na dnu ekrana;
3. Sidebara uzdune (bone) trake .
Windows Vista

Ikone
Na desktopu se nalaze:
1. Ikone iz osnovnog sadraja operativnog sistema Windows Vista sistemske
ikone;
2. Ikone koje smo sami izvukli sa spoljnih memorija, jer su nam za rad potrebnije od
drugih. To radimo da bi pristup fajlovima bio bri. Fajlove, dakle, ne moramo da
traimo iz Windows Explorera, ve ih vidimo direktno na ekranu.
Fajlovi na desktopu se nazivaju shortcut (preica), a postoje dva tipa:
a) Shortcut do programskih fajlova i
b) Shortcut do fajlova koje smo sami kreirali.

Napomena: U bilo koji folder na desktopu ulazimo kada dva puta kliknemo na njega.
Da bi se iz izabranog foldera vratili u prethodni, kliknemo na dugme Back.

Ikone iz osnovnog sadraja Windows Viste

Na desktopu moemo da vidimo ikone iz osnovnog sadraja operativnog sistema

Windows Vista:
1. Users file ova ikona je korisniki folder (Predrag) sa svojim
sadrajem. Kada dva puta kliknemo na ikonu korisnikog foldera
(Predrag) dobijamo prozor kao za Windows Explorer, ali su u njegovoj
listi fajlova izdvojeni podfolderi koji su kreirani radi jednostavnije
organizacije naih dokumenata. U njima uvamo:
a) Contacts informacije koje smo uneli o nekoj osobi ili organizaciji, kao to su
ime, telefonski broj, mail adresa itd.;
b) Desktop sadraj desktopa koji se sastoji iz ikona sistemskih foldera, ali i
preica ka programima, folderima ili fajlovima;
c) Documents dokumenta koja smo sami kreirali, kao to su tekstualni fajlovi,
radne stranice ili prezentacije;
d) Downloads fajlove koji smo skinuli (spustili) sa drugog raunara ili Interneta;
e) Favorites linkove koji nam otvaraju omiljene web sajtove;
f) Links linkove koje smo poseivali na Internetu;
g) Music muzike fajlove;
h) Pictures digitalne slike;
i) Saved Games podatke (snimljene pozicije) iz igara;
j) Searches fajlove koje smo pretraivali po specifinom kriterijumu ili filtriranom
zahtevu;
k) Videos video zapise;
2. Computer kada dva puta kliknemo na ovu ikonu dobijamo prozor kao
za Windows Explorer, ali su u njegovoj listi fajlova izdvojene spoljne
memorije raunara: hard disk C (ukoliko je podeljen na particije onda
vidimo D, E u zavisnosti od toga koliko ih ima), disketu A i CD-rom
D (ako disk ima vie particija onda vidimo E ili F itd.) i USB ukoliko ga
prikljuimo. Kada dva puta kliknemo i otvorimo eljeni ureaj, pojavljuje se njegov
sadraj folderi i fajlovi;
3. Network ikona koja nam omoguava rad u mrei. Kada dva puta
kliknemo na nju dobijamo prozor kao za Windows Explorer, ali u
njegovoj listi fajlova vidimo raunare koji se nalaze u mrei, a trenutno
su dostupni. Korisnici iji su raunari u mrei mogu da komuniciraju
izmeu sebe, alju podatke jedan drugome i da preuzimaju podatke
jedan od drugog. U mrei postoje podaci koji su dostupni drugim korisnicima, kao
i oni kojima drugi korisnik uopte ne moe pristupiti ili im pristupa ukoliko mu je
korisnik iji su podaci dao ifru. U ikoni Network pojavie se svi raunari koji se
nalaze u mrei, a da su trenutno dostupni. Tada kliknemo na raunar kome elimo
da pristupimo i tako dobijamo uvid u sve dostupne foldere i fajlove koji se nalaze
na tom raunaru. Postupak rada sa folderima i fajlovima (kreiranje foldera, fajlova,
kopiranje...) identian je kao na naem raunaru;
4. Control Panel omoguava nam da podesimo sve parametre koji
sainjavaju operativni sistem Windows Vista. Karakteristike koje
postavimo odreuju kako operativni sistem Windows Vista radi i izgleda,
tako da ih na ovom mestu moemo prilagoditi sopstvenim zahtevima i
potrebama;

Napomena: Control Panel je sistemska ikona u kojoj moemo da vrimo razna

podeavanja. Preporuujemo da poetnici u radu sa operativnim sistemom izbegavaju
korienje Control Panela, jer mogu da poremete ispravan rad i izgled operativnog
sistema. Mi emo u daljem tekstu (poglavlje Start meni) kratko objasniti ta sve moe
da se podeava u Control Panelu.

5. Recycle Bin ova ikona je folder u kome se uva sve to smo obrisali, za
svaki sluaj, pre konanog brisanja.

Shortcut do programskih fajlova

Prilikom instalacije operativni sistem Windows Vista
sam kreira svoje foldere i rasporeuje programe
(fajlove) u te foldere.
Programski shortcut izvlaimo na sledei nain:
1. desnim tasterom mia kliknemo na prazan
prostor na desktopu;
2. kliknemo na opciju New;
3. kliknemo na Shortcut;
4. kliknemo na dugme Browse da bismo pretraili
gde se fajl nalazi;
5. kliknemo na Computer, pa naemo ureaj
(spoljnu memoriju) sa koga elimo da izvuemo shortcut (uglavnom C-disk);
6. kliknemo na folder u kome se nalazi fajl do koga elimo da napravimo shortcut;
7. kliknemo na eljeni fajl;
8. kliknemo na dugme OK;
9. kliknemo na dugme Next;
10. ukoliko elimo da promenimo ponueno (markirano) ime za preicu koju kreiramo,
moemo prekucavanjem preko teksta da unesemo novo;
11. kliknemo na dugme Finish.

Na ekranu e se pojaviti ikona - Shortcut ili preica do fajla koji smo izvukli na
desktop.
Programske fajlove izvlaimo na desktop na jo jedan nain:
1. kliknemo na Start meni u levom donjem
uglu ekrana;
2. kliknemo na All Programs (ukoliko
elimo uemo u folder Accessories);
3. kliknemo desnim tasterom mia na
program koji elimo da izvuemo na
desktop (Windows Contacts, Windows
Fax and Scan, Calculator, Notepad,
Windows Explorer, WordPad);
4. kliknemo na opciju Send To;
5. kliknemo na Desktop (create shortcut).

Shortcut do programskog fajla e se pojaviti na desktopu.

Shortcut do programskih fajlova moemo kreirati i postupkom prevlaenja:

1. kliknemo desnim tasterom mia na dugme Start;
2. kliknemo na Explore;
3. kliknemo na Computer, pa naemo ureaj (spoljnu
memoriju) sa koga elimo da izvuemo shortcut
(uglavnom C-disk);
4. kliknemo na folder u kome se nalazi fajl do koga
elimo napraviti shortcut;
5. dranjem levog tastera mia povlaimo fajl na
desktop;
6. pustimo levi taster mia i na desktopu e se
pojaviti shortcut do programskog fajla.

Shortcut do fajlova koje smo sami napravili

Ukoliko je neki fajl mnogo bitan, moemo ga izvui na desktop kao shortcut, a postupak
je:
1. desnim tasterom mia kliknemo na prazan prostor na desktopu;
2. kliknemo na opciju New;
3. kliknemo na Shortcut;
4. kliknemo na dugme Browse;
5. kliknemo na Documents ili Computer, pa na C-disk;
6. kliknemo da bismo uli u folder u kome se nalazi fajl koji elimo da izvuemo na
desktop kao shortcut;
7. kliknemo na eljeni fajl;
8. kliknemo na dugme OK;
9. kliknemo na dugme Next;
10. ukoliko elimo da promenimo ponueno (markirano) ime za preicu koju kreiramo,
moemo prekucavanjem preko teksta da unesemo novo;
11. kliknemo na dugme Finish.

Fajlove koje smo sami napravili izvlaimo na desktop na jo jedan nain:

1. uemo u program Windows Explorer;
2. kliknemo desnim tasterom mia na fajl koji elimo da izvuemo na desktop;
3. kliknemo na opciju Send To;
4. izaberemo opciju Desktop (create shortcut).
Na desktopu e se pojaviti shortcut do fajla koji smo sami napravili.
Z A DATA K
Na desktop treba da izvuemo 3. kliknemo desnim tasterom mia na
programski shortcut - Windows Mail. program Windows Mail;
4. kliknemo na opciju Send To;
Reenje: 5. kliknemo na Desktop (create
1. kliknemo na Start meni u levom shortcut).
donjem uglu ekrana; Na desktopu e se pojaviti shortcut do
2. kliknemo na All Programs; programskog fajla Windows Mail.

Z A DATA K
Na desktop treba da izvuemo fajl
Ugovor1 iz foldera Ugovori koji se
nalazi u folderu Posao.
Reenje:
1. desnim tasterom mia kliknemo na
prazan prostor na desktopu;
2. kliknemo na opciju New;
3. kliknemo na Shortcut;
4. kliknemo na dugme Browse;
5. kliknemo na korisniki folder
(Predrag), pa izaberemo folder
Documents;
6. uemo u folder Posao;
7. uemo u folder Ugovori u kome
se nalazi fajl Ugovor1 koji elimo
da izvuemo na desktop kao
shortcut;
8. kliknemo na fajl Ugovor1;
9. kliknemo na dugme OK;
10. kliknemo na dugme Next;
11. kliknemo na dugme Finish.
Windows Vista

Funkcije desnog tastera mia na desktopu

Kada kliknemo desnim tasterom mia na neku ikonu koja se
nalazi na desktopu, a koja je preica za fajl koji smo sami kreirali,
pojavie se sledee opcije:
1. Open koristimo je za otvaranje eljenog fajla ili foldera;
2. Open file location koristimo je za otvaranje eljenog fajla ili
foldera u prozoru Windows Explorer;
3. Print koristimo je za tampanje eljenog fajla ili foldera;
4. Open With... koristimo je za otvaranje eljenog fajla ili foldera
korienjem odreenog programa;
5. Restore previous versions koristimo je za prikazivanje ranijih
kopija foldera ili fajlova koje je raunar automatski snimao;
6. Send To koristimo je kada elimo da poaljemo markirani fajl ili folder:
a) na kompresovanje;
b) na desktop;
c) u folder Documents;
d) kao fax poruku;
e) kao E-mail poruku;
f) na reza ukoliko ga imamo;
7. Cut koristimo je za premetanje fajlova ili foldera;
8. Copy koristimo je za kopiranje fajlova ili foldera;
9. Create Shortcut koristimo je za kreiranje shortcuta od eljenog fajla ili foldera;
10. Delete koristimo je za brisanje eljenog fajla ili foldera;
11. Rename koristimo je za promenu imena eljenog fajla ili foldera;
12. Properties koristimo je za pregled optih karakteristika eljenog fajla ili foldera.

Napomena: U zavisnosti od tipa ikone pojavljivae se i dodatne opcije koje prilagoavaju

i unapreuju rad sa njom.

Kada kliknemo desnim tasterom mia u prazan prostor na

desktopu, pojavie se sledee opcije:
1. View koristimo je da izaberemo kakav e biti izgled ikona
koje se nalaze na desktopu:
a) Large Icons velike ikone;
b) Medium Icons ikone srednje veliine;
c) Classic Icons ikone klasine veliine;
d) Auto Arrange automatsko postavljanje ikona po redosledu
koji utvruje raunar (ukoliko nam neke
ikone pobegnu sa ekrana najlake
emo ih vratiti kada kliknemo na opciju
Auto Arrange, koja sama sortira ikone
na desktopu;
e) Align to Grid ekiranjem ove opcije
ikone se poreaju preciznije i sa
pravilnijim razmacima;
f) Show Desktop Icons ekiranjem ove
opcije postavljamo ikone na desktop;
2. Sort By koristimo je za sortiranje ikona koje
se nalaze na desktopu po imenu (Name),
veliini (Size), vrsti (Type) i datumu (Date
modified);
3. Refresh koristimo je za osveavanje
sadraja ekrana;
4. Paste koristimo je za prebacivanje foldera
ili fajlova na eljenu poziciju (koristi se uvek
posle komandi Cut ili Copy);
5. Paste Shortcut koristimo je za prebacivanje
foldera ili fajla kao shortcuta na eljenu
poziciju;
6. Undo koristimo je za ponitavanje
prethodno izvrene komande;
7. New koristimo je kada elimo da kreiramo
novi folder ili shortcut;
8. Personalize koristimo je kako bismo na
monitoru podesili boju slova, pozadine,
rezoluciju itd.
Windows Vista

Taskbar

Taskbar je duga, horizontalna linija koja se nalazi na dnu ekrana. Za razliku od desktopa
iji se sadraj esto gubi i preklapa novim prozorima, taskbar je skoro sve vreme vidljiv
i prisutan na ekranu. Sastoji se iz etiri osnovna dela:
1. Dugme Start (Start button) nalazi se u levom uglu taskbara i otvara startni
meni;
2. Traka za brzo aktiviranje (Quick Launch toolbar) nalazi se odmah sa
desne strane dugmeta Start i sadri preice ka najee korienim
programima, koji se aktiviraju jednim klikom;
3. Sredinji deo oblast koja nam
prikazuje koji programi i dokumenti
su otvoreni, to nam omoguava da
se brzo prebacujemo sa jednih na
druge (postoji i mogunost grupisanja
vie otvorenih prozora iste aplikacije
u jedno dugme, da bi se izbegla
prenatrpanost u taskbaru, pa jednim
klikom na isto dugme moemo da vidimo listu grupisanih prozora u njemu);
4. Obavetajni deo (Notification area) nalazi se na desnoj
strani taskbara i sadri sat, ikonu za promenu rasporeda
tastera na tastaturi u zavisnosti od jezika koji koristimo,
kao i grupe ikona koje prikazuju obavetenja o statusu pojedinih delova raunara
i postavljenim podeavanjima.
Windows Vista

Sajdbar
Sajdbar je duga, vertikalna traka koja se prikazuje sa desne strane
desktopa. Ona sadri mini-programe koji se zovu gadeti (gadgets).
Ovakve mini aplikacije pruaju informaciju na prvi pogled i obezbeuju
lak pristup do tih informacija.
Jedan izdvojeni gadet moe biti spisak naslova sa
najnovijim vestima u toku dana, pa ne moramo da
prekidamo rad na nekom dokumentu da bismo pronali
te vesti, jer se one nalaze na ekranu, sa desne strane.
Kada kliknemo na eljeni naslov odmah odlazimo na
odgovarajuu Internet stranicu i prikazuje nam se ceo
tekst koji je sadraj izabranog naslova.
Svaki gadet koji se nalazi na sajdbaru uz odgovarajuu sliicu koja
ga identifikuje, sadri mali toolbar (dodatak) koji se nalazi sa
njegove desne strane, a koji postaje vidljiv samo kada kursor mia
dovedemo na taj gadet. Taj toolbar obezbeuje manipulisanje
mini-programom. Sastoji se iz:
1. Ikone sa krstiem koristimo je za uklanjanje gadeta sa sajdbara;
2. Ikone sa alatkom koristimo je za otvaranje prozora i podeavanje osnovnih
karakteristika odabranog programa;
3. Ikone nosaa koristimo je za premetanje gadeta na drugo mesto na
desktopu.
Kada kliknemo desnim tasterom mia na gadet (sliicu) dobiemo
opcioni meni, koji nam omoguava da podeavamo karakteristike
gadeta. Sastoji se iz sledeih opcija:
1. Add Gadgets koristimo je za dodavanje novih gadeta (bie
objanjeno u narednom odeljku - Rukovanje sajdbarom);
2. Detach from Sidebar koristimo je za izdvajanje gadeta izvan
sajdbara;
3. Move koristimo je za premetanje gadeta na eljenu
poziciju;
4. Opacity koristimo je za podeavanje stepena providnosti
gadeta u sajdbaru;
5. Options koristimo je za podeavanje naina prikazivanja
gadeta;
6. Close Gadget koristimo je za uklanjanje gadeta sa
sajdbara.

Rukovanje sajdbarom
Na samom vrhu sajdbara nalazi se traka za dodavanje (+) i pregledanje
gadeta (strelice napred/nazad) smetenih u sajdbar.
Kada kliknemo desnim tasterom mia na sajdbar otvoriemo
usluni meni, koji nam omoguava da prema sopstvenim eljama
podeavamo karakteristike sajdbara:
1. Bring Gadgets to Front koristimo je da bismo prikazali ceo
sajdbar iznad svih otvorenih prozora koji su ga prekrivali;
2. Add Gadgets koristimo je za ubacivanje novih gadeta, koje
moemo da otvorimo i jednim klikom na + (na dugme za dodavanje
gadeta koje se nalazi u samom vrhu
sajdbara).Tada e se na ekranu
pojaviti prozor koji se sastoji iz etiri
segmenta:
a) Dugme (Page 1 of 1) koristimo
ga za prelistavanje izdvojenih
gadeta;
b) Search all gadgets koristimo ga
za pretraivanje ponuene galerije gadeta (posebno ako ista sadri vie
stranica);
c) Show details koristimo ga za prikazivanje svih informacija o izabranom
(markiranom) gadetu;
d) Get more gadgets online koristimo ga za pronalaenje drugih gadeta na
Internetu.
Kada otvorimo prozor sa galerijom gadeta, moemo da ih dodamo u sajdbar na tri
naina:
a) dva puta kliknemo na eljenu sliicu u galeriji
gadeta;
b) kliknemo levim tasterom mia na sliicu,
drimo taster i prevlaimo sliicu na
sajdbar;
c) kliknemo desnim tasterom mia na sliicu,
pa izaberemo opciju Add.
3. Properties koristimo ga za podeavanje
osnovnih karakteristika sajdbara. Ukoliko
elimo da podesimo da sajdbar bude uvek
prikazan iznad otvorenih prozora na kojima
trenutno radimo, moramo da ekiramo opciju
Sidebar is always on top of the other
windows; Z A DATA K
4. Help koristimo ga da bismo otvorili
prozor za pomo u radu sa sajdbarom; U sajdbar treba da ubacimo novi
5. Close Sidebar koristimo ga za uklanja- gadet kalendar.
nje sajdbara sa desktopa. Reenje:
1. kliknemo desnim tasterom mia
u prazan prostor na sajdbaru;
Napomena: Ukoliko smo sajdbar uklonili
2. izaberemo opciju Add Gadgets;
sa desktopa, moemo ga ponovo vratiti
3. dva puta kliknemo na ikonu
na isto mesto, tako to kliknemo desnim kalendar u galeriji gadeta;
tasterom mia na ikonu Windows Sidebar, 4. zatvorimo galeriju gadeta.
koja se nalazi u obavetajnom delu Kalendar e se pojaviti na sajdbaru i
taskbara (desni deo taskbara) i izaberemo bie nam uvek na dohvat ruke.
opciju Open.
Windows Vista

Podeavanje karakteristika monitora, mia i zvuka

Kada elimo da podesimo karakteristike monitora, mia i zvuka
kliknemo desnim tasterom mia u prazan prostor na desktopu,
pa izaberemo opciju Personalize. Na ekranu e se pojaviti prozor
Personalize appearance and sounds koji se sastoji iz sledeih
opcija:
1. Windows Color and Appearance koristimo je za podeavanje
boje pozadine okvira prozora, boje okvira prozora, kao i za
boju, vrstu i oblik slova okvira prozora. To postiemo tako to izaberemo neku od
opcija polja Color scheme ili kliknemo na dugmad Effects ili Advanced, pa biramo
opciju koja nam najvie odgovara.

2. Desktop Background koristimo je da

izaberemo neku od ponuenih slika iz
galerije, da bismo je postavili kao pozadinu
naeg monitora. Kada kliknemo na dugme
Browse, moemo da izaberemo bilo koji
crte ili sliku sa naeg raunara. Ukoliko
elimo da slika bude preko celog ekrana,
ekiramo opciju Fit to screen; ako sliku
elimo na centru, ekiramo opciju Center.
ekiranjem opcije Tile ponavljamo sliku
u njenoj pravoj veliini, dok se ne popuni
ekran.
3. Screen Saver koristimo je za zatitu ekrana.
Moemo da odaberemo ve gotove animacije
za Screen Saver ili sami upiemo tekst koji e
se pomerati po ekranu. Iz padajueg menija
Screen saver izaberemo eljenu animaciju, a
pod opcijom Wait izaberemo koliko minuta
e raunar da eka, ukoliko ga ne koristimo
pre nego to se pokrene izabrana animacija.
Ukoliko elimo da nam Screen Saver bude tekst,
iz padajueg menija Screen saver izaberemo
opciju 3D Text, pa kliknemo na dugme Settings i
ukucamo tekst koji e biti Screen Saver.
4. Sounds koristimo je za podeavanje zvuka koji, ukoliko elimo, moe da prati sve
operacije koje izvravamo u operativnom sistemu Windows Vista. Kada otvorimo
ovu opciju na ekranu e se pojaviti prozor Sound, koji se sastoji iz tri kartice:
a) Playback u ovom odeljku biramo ureaj koji e biti odgovoran za putanje
zvuka i podeavamo njegove karakteristike;
b) Recording u ovom odeljku biramo ureaj koji e biti odgovoran za snimanje
zvuka i podeavamo njegove karakteristike;
c) Sounds u ovoj kartici moemo da podesimo
zvuke koji e pratiti odreene operacije u
operativnom sistemu Windows Vista (ulazak
u programe, otvaranje programa, zatvaranje
programa itd.);
5. Mouse Pointers koristimo je za podeavanje rada
mia na sledeim karticama:
a) Buttons nametamo koja e tipka na miu
biti aktivna, a koja pasivna, a to zavisi od
toga da li radimo levom ili desnom rukom.
Ovde nametamo i brzinu kojom moemo da
kliknemo;
b) Pointers - u ovoj kartici biramo vrstu strelice
koja prati mia, tako to kliknemo na tip strelice
koja nam se dopada, pa kliknemo na OK;
c) Pointer Options u ovoj kartici biramo brzinu
pomeranja strelice i da li elimo da strelica
ostavlja trag;
d) Wheel - u ovoj kartici podeavamo brzinu
tokia. U polju The following number of lines
at a time moemo da izaberemo koliko e se
redova pomeriti (skrolovati) kada pomerimo
toki za jedan zubac;
e) Hardware u ovoj kartici vidimo naziv
(oznaku) mia koji smo instalirali i moemo da
podeavamo njegove karakteristike;
6. Themes koristimo je za izbor teme koja predstavlja
skup svih zvukova, ikona i ostalih elemenata koji
su njen sastavni deo. Kursor mia dovedemo na
strelicu u polje ispod naslova Theme, pa kliknemo
na neku temu. Ako nam se tema dopada, kliknemo
na dugme Apply, pa kliknemo na OK;
7. Display Settings koristimo je za podeavanje
rezolucije (pomeranjem klizaa ispod naslova
Resolution) i kvaliteta boja (kliknemo na strelicu
ispod naslova Color).
Kada kliknemo na dugme Advanced Settings moemo
dodatno da podeavamo ekran i grafiku karticu:
a) Adapter - kartica koja nam daje informacije o
grafikoj kartici;
b) Monitor - kartica koja nam pored informacija o
monitoru daje i mogunost promene frekvencije
rada monitora, to jest brzinu prikazivanja slika.
to je frekvencija vea (85Hz 100Hz), oko se
manje zamara pri duem radu.

Napomena: Prikazivanje slike na digitalnim ureajima je u obliku kvadratia. Jedan

kvadrati na ekranu se zove pixel. Rezolucija je odnos piksela po visini i irini ekrana.
Optimalna rezolucija je 1024X768 ili 800X600.

Z A DATA K
Izabrati sliku iz galerije ponuenih i
postaviti je kao pozadinu monitora.
Potom postaviti tekst (svoje ime) kao
Screen Saver.
Reenje:
1. kliknemo desnim tasterom mia u
prazan prostor na desktopu;
2. izaberemo opciju Personalize;
3. kliknemo na opciju Desktop
Background;
4. izaberemo neku od ponuenih slika
iz galerije, da bismo je postavili kao
pozadinu naeg monitora;
5. ekiramo opciju Fit to screen da
slika bude preko celog ekrana;
6. kliknemo na dugme OK.
7. kliknemo na opciju Screen Saver;
8. iz padajueg menija Screen saver
izaberemo izaberemo opciju 3D
Text;
9. kliknemo na dugme Settings;
10. u polju pored opcije Custom Text
ukucamo svoje ime koje e biti
Screen Saver;
11. kliknemo na dugme OK;
12. u polju pored opcije Wait izaberemo
koliko e minuta raunar ekati da
bi se pojavio tekst imena koje smo
ukucali 2 minuta;
13. kliknemo na dugme Apply;
14. kliknemo na dugme OK;
Windows Vista

Start meni
Start meni je glavni ulaz (kapija) ka
kompjuterskim programima, fajlovima i
podeavanjima. Kada levim tasterom mia
kliknemo na dugme Start, u levom donjem uglu ekrana
dobijamo Start meni. U operativnom sistemu Windows
Vista korienjem startnog menija moemo do svakog
programa koji postoji na naem raunaru, da doemo
vrlo jednostavno, to jest da ga prilagoavamo naim
eljama i navikama.
Izgled startnog menija u operativnom sistemu Windows
Vista moemo podeliti na tri celine:

1. Dugme Start;
2. Prozor za pretraivanje;
3. Start meni.

Iznad dugmeta Start nalazi se prozor za pretraivanje Napomena: Prozor za

(Start Search) koji nam omoguava da ukucavanjem pretraivanje objasniemo
naziva ili dela naziva na najjednostavniji nain vie u narednom odeljku.
pronaemo eljene podatke na naem kompjuteru.
Windows Vista

Promena izgleda startnog menija

Kada instaliramo operativni sistem Windows Vista, primetiemo da se
startni meni razlikuje od prethodne verzije. Ukoliko nam je poznatiji
i bliskiji startni meni iz ranijih verzija operativnog sistema Windows,
moemo da ga podesimo tako da izgleda kao Classic Start Menu.
Postupak je:
1. kliknemo desnim tasterom mia na dugme Start;
2. kliknemo na opciju Properties;
3. otvorie nam se prozor Taskbar and Start Menu
Properties;
4. kliknemo na karticu Start Menu u gornjem levom
uglu prozora (ukoliko je ona ve prikazana
preskoimo ovaj korak);
5. kliknemo u krui pored opcije Classic Start Menu;
6. kliknemo na dugme Apply;
7. kliknemo na dugme OK.

Ovim postupkom vratiemo klasian izgled startnog menija. Na isti nain vraamo
izgled startnog menija operativnog sistema Windows Vista (menjamo taku 5: kliknemo
u krui pored opcije Start Menu).
Windows Vista

Izgled Start menija

Na levoj polovini startnog menija su tri liste programa koje esto
koristimo:
1. All Programs List nalazi se u dnu startnog menija i predstavlja
listu svih programa, koja nam omoguava
da pokrenemo programe instalirane na
naem raunaru.
2. Most Frequently Used Programs List nalazi se iznad All
Programs List, odvojena je od nje tankom linijom i predstavlja
listu najee korienih programa. Ova lista ima odreeni
broj programa koji se u njoj mogu nai, a to su programi koje
smo poslednje koristili. Njen sadraj menja se startovanjem
novih programa. Startovanjem novog programa prvi koji je
uao u listu se izbacuje. Tako smo osigurani da se programi
koje smo poslednje koristili zaista nalaze u listi.
3. Pinned Items List nalazi se iznad Most Frequently Used
Programs List, odvojena je od nje tankom linijom i predstavlja
listu stalno privrenih programa. U ovu listu moemo
postaviti programe koje esto koristimo da bi nam uvek bili
na dohvat ruke. Ova lista se ne menja
startovanjem novih programa.

Programe u ovu listu dodajemo na jednostavan

nain:
a) kliknemo desnim tasterom mia na eljeni
program gde god da se nalazimo (Start
meni, desktop ili Windows Explorer);
b) kliknemo na opciju Pin to Start Menu.

Napomena: Obrnuti postupak, to jest izbacivanje programa iz Pinned Items List i

njegov povratak u Most Frequently Used Programs List podrazumeva da kliknemo
desnim tasterom mia na odgovarajui program, pa izaberemo opciju Unpin from
Start Menu.

Ukoliko elimo da neki program uklonimo iz Most Frequently Used Programs List i
Pinned Items List, postupak je:
a) kliknemo na dugme Start;
b) pronaemo eljeni program u nekoj od listi i Napomena: Liste su razdvojene
kliknemo desnim tasterom mia na njega; tankim linijama.
c) kliknemo na opciju Remove from this list.

Sa desne strane u grupama razdvojenim linijama nalaze se sledee

opcije:
Prva grupa sadri foldere koje esto koristimo:
1. Predrag u ovom folderu postoje ve kreirani folderi, ali moemo
da kreiramo i nove foldere u kojima emo da uvamo podatke;
2. Documents u ovom folderu uvamo svoje tekstualne fajlove;
3. Pictures u ovom folderu uvamo slike koje smo skenirali ili
skinuli sa Interneta;
4. Music u ovom folderu uvamo muzike zapise;
5. Games u ovom folderu uvamo omiljene igre.
Ispod linije nalazi se druga grupa koja nam omoguava da bre
pristupimo opcijama kao to su:
1. Search koristimo je za pronalaenje fajlova, foldera i njihovog
sadraja;
2. Recent Documents koristimo je za prikaz dokumenata korienih
u skorijem vremenskom periodu;
3. Computer koristimo je za prikaz spoljnih memorija (Hard Disk,
Disketa, CD-rom) i njihovog sadraja;
4. Network koristimo je za pristup kompjuterima i ureajima koji
su na mrei;
5. Connect To koristimo je za povezivanje na Internet putem ve
kreiranih Internet konekcija.
Ispod linije nalazi se trea grupa koja sadri sledee opcije:
1. Control Panel koristimo je za razna podeavanja na naem raunaru;
2. Default Programs koristimo je za postavljanje utvrenih standarda operativnog
sistema Vista za sve njegove programe;
3. Help and Support koristimo je kao pomo jer nam daje uputstva o radu u
operativnom sistemu Windows Vista.
Na samom dnu liste sa desne strane vidimo:
1. Keeps your session in memory and puts computer in low-power state so that you can
quickly resume working (odnosno Sleep button) dugme koje postavlja raunar u
stanje spavanja ili pauze;
2. Lock this computer dugme koje zakljuava raunar, odnosno ograniava pristup
raunaru;
3. Shut Down options strelicu koja nam otvara opcije za prekid rada sa raunarom.
Windows Vista

Napredno pretraivanje
Kada kliknemo na dugme
Start i izaberemo opciju
Search otvorie se prozor
koji nam omoguava
pretraivanje sadraja
raunara. Sastoji se iz
potpuno istih segmenata
kao i prozor Windows
Explorer, sa tim to je u
prozoru Search dodata
i traka sa filterima, koja
se nalazi ispod adresne
trake.

Pretraivanje moemo da izvrimo po vie osnova:

1. Unoenjem podatka u polje za pretraivanje Search, koje se nalazi u gornjem
desnom uglu prozora, raunar poinje da pretrauje sadraj svih fajlova i foldera.
Pretraivanje zasnivamo na tekstu koji ukucavamo u to polje. Ukucavanjem vie
slova rezultat pretraivanja se sve vie filtrira i videemo samo one podatke koji
sadre ukucan tekst (izabrana slova). Rezultati pretraivanja nisu samo nazivi
fajlova ili foldera, ve i njihov sadraj, karakteristike i napomene koje su vezane
za te foldere i fajlove.
2. Ukoliko nam je donekle poznata lokacija fajla koji traimo, u adresnoj traci moemo
da izaberemo ureaj ili folder od koga elimo da ponemo pretraivanje.
3. Ukoliko znamo koji tip fajla traimo, na traci sa filterima moemo da izaberemo
neki od filtera: All, E-mail, Document, Picture, Music i Other. Time jo vie suavamo
pretraivanje, jer e u zavisnosti od filtera raunar pretraivati samo mejlove,
dokumente, slike, muziku itd.
4. Ukljuivanjem jo naprednijeg pretraivanja klikom na strelicu Advanced Search,
koja se nalazi u desnom uglu trake sa filterima, otvorie nam se prozor za unos
preciznijih podataka:

a) Location lokacija fajla koga traimo;

b) Date datum kreiranja ili modifikovanja fajla;
c) Size veliina fajla;
d) Name ime fajla;
e) Tags napomena ili karakteristike za traeni fajl;
f) Authors autor kreiranog fajla.
Kada izaberemo kriterijume za pretraivanje kliknemo na dugme Search.

Napomena: Pretraivanje moemo da vrimo i kombinacijom svih osnova za

pretraivanje.
Windows Vista

All Programs
Ovom opcijom otvaramo programe sa startnog menija. Prilikom instalacije operativnog
sistema Windows Vista, instaliraju se i pratei programi u kojima moemo uraditi neke
osnovne stvari, ukoliko nemamo instaliran Microsoft Office i grafike programe. Oni
se nalaze u folderu Accessories i koristimo ih za:
a) CALCULATOR rad sa raunskim operacijama
(kao digitron);
b) COMMAND PROMPT izvravanje funkcija
baziranih na tekstu;
c) CONNECT TO NETWORK PROJECTOR
prikazivanje desktopa sa svojim sadrajem na
mrenom projektoru ;
d) NOTEPAD unoenje informacija koje koristimo
kao podsetnik (belenica, notes);
e) PAINT rad sa grafikom kao prvi korak ka
monijim i naprednijim programima;
f) REMOTE DESKTOP CONNECTION
povezivanje sa kompjuterima koji se nalaze na
udaljenim lokacijama;
g) RUN pokretanje i otvaranje programa, foldera,
dokumenata ili web-sajtova;
h) SNIPPING TOOL odsecanje eljenog
dela ekranske slike (taj deo slike moemo
da sauvamo i da ga dalje obraujemo po
potrebi);
i) SOUND RECORDER snimanje i uvanje
zvuka na raunaru;
j) SYNC CENTER sinhronizaciju informacija
izmeu sopstvenog i drugih raunara, ureaja
i mrenih foldera;
k) WELCOME CENTER savladavanje i usvajanje elemenata Windowsa;
l) WINDOWS EXPLORER prikazivanje svih fajlova i foldera koji se nalaze na
raunaru;
m) WINDOWS SIDEBAR podeavanje opcija sajdbara;
n) WORDPAD - obradu teksta i u njemu, na vrlo jednostavan nain, moemo
kucati dopise, memorandume, fakture, pisma, diplomske radove itd. Vano je
znati da u WordPadu moemo uvati dokumente, menjati im sadraj, brisati ih
itd.;
o) EASE OF ACCESS korienje olakica prilikom upotrebe raunara;
p) SYSTEM TOOLS podeavanje parametara rada raunara;
q) TABLET PC unos podataka u raunar na drugaiji nain u odnosu na
standardnu tastaturu.
Windows Vista

Control panel

System and Maintenance koristimo je za: bekapovanje

(snimanje), obnavljanje fajlova, sistemska
podeavanja, prikazivanje Ram memorije i brzine
rada procesora, proveravanje performansi raunara,
kao i auriranje softvera i drajvera itd;
Security koristimo je za: prikazivanje i podeavanje
nivoa sigurnosti, proveravanje Firewalla (sigurnosni
nivo), auriranje raunara, otkrivanje nepoeljnog
softvera, podeavanje nivoa sigurnosti za Internet
itd;
Network and Internet koristimo je za: proveravanje
statusa mree i podeavanja njenog funkcionisanja,
postavljanje karakteristika za deljive (erovane)
fajlove i kompjutere, postavljanje Internet prikaza i
veza, odreivanje nivoa sigurnosti za odreene (offline) fajlove itd;
Hardware and Sound koristimo je za: dodavanje
i uklanjanje tampaa i drugih ureaja, promenu
sistemskog zvuka, omoguavanje reprodukcije CD-
a, postavljanje podeavanja za skenere i kamere,
auriranje drajvera itd;
Programs koristimo je za: uklanjanje programa ili
segmenata operativnog sistema Windows Vista,
snimanje nepoeljnih programa, uklanjanje gadeta,
prihvatanje novih programa sa mree ili Interneta
itd;
User Accounts and Family Safety koristimo je
za: podeavanje parametara i ifara za korisnike
naloge, postavljanje karakteristika za parental
(roditeljsku) kontrolu, kreiranje veza sa websajtovima
i onlajn uslugama;
Appearance and Personalization koristimo je za:
podeavanje izgleda ikona na desktopu, pozadine
desktopa ili skrinsejvera, Start menija, taskbara i
ekranske rezolucije;
Clock, Language and Region koristimo je za:
podeavanje datuma, vremena i vremenske zone,
jezike podrke za tastaturu, promenu naina
prikazivanja brojeva, valuta, datuma i vremena;
Ease of Access koristimo je za podeavanje
karakteristika kompjutera koje omoguavaju laki
rad hendikeprianim osobama i odnose se na:
podeavanje tastature, mia, kao i prikaz, sluanje i
upravljanje raunarom putem glasovnih komandi;
Additional Options koristimo je za podeavanje
ostalih delova Control panel-a.
Windows Vista

Kada kliknemo na opciju Classic View koja se nalazi u panou sa leve strane ekrana,
prikazae nam se pojedinane ikone za podeavanje rada i izgleda operativnog
sistema Windows Vista.

Add Hardware koristimo je za instalaciju novog hardvera na raunar

(moemo da kontroliemo hardver raunara, njegovu instalaciju, definisanje
drajvera, kao i njegovo ponaanje pri instalaciji);
Administrative Tools koristimo je za programe koji su potrebni
administratoru raunara. Sa ovim opcijama moemo kontrolisati raunar i
njegovo ponaanje u realnom vremenu. U zavisnosti od instaliranih opcija
ovde se moe nai vie komponenti. Najvanije su: Computer Management,
Event Viewer, Performance, Services, Local Security Policy;
Auto Play koristimo je za promenu postavljenih karateristika CD-a, DVD-a
i drugih ureaja, tako da automatski moemo da putamo muziku, gledamo
slike, instaliramo softver i igramo igre;
Backup and Restore Center koristimo je za uvid u aktivnost automatskog
povratka sistema bekapovanje (snimanje) i obnavljanje (vraanje)
fajlova i sistemskih podeavanja (ova opcija daje mogunost iskljuenja
automatskog povratka sistema, ali je ne treba dirati jer u tom sluaju, ukoliko su
nastali neki problemi, ne bismo mogli da vratimo sistem na stanje od nekog datuma
ranije);
BitLocker Drive Encryption koristimo je za bolju zatitu ifrovanjem svih
podataka u operativnom sistemu Windows Vista;
Color Management koristimo je za podeavanje boja prema razliitim
tipovima ureaja (usklaujemo boju ulazno-izlaznih ureaja recimo, bitno
je da boja koju vidimo na monitiru bude identina onoj koju dobijamo u
tampanom obliku);
Date and Time koristimo je za podeavanje vremena i datuma, vremenske
zone u kojoj se trenutno nalazimo, kao i usklaivanje sata sa najtanijim
svetskim asovnicima preko Interneta;
Default Programs koristimo je za izbor programa koje elimo da Windows
Vista koristi za operacije kao to su: pretaivanje Interneta, obraivanje
slika, slanje e-maila i sluanje muzike;
Device Manager koristimo je za prikazivanje svih hardverskih ureaja i
podeavanje njihovih karakteristika korienjem softvera (drajvera) koji
dobijamo uz njih (o ovoj opciji vie u poglavlju Instalacija drajvera);
Ease of Access Center koristimo je za podeavanja koja olakavaju rad na
raunaru hendikepiranim osobama poveavanje i specijalno naglaavanje
ikona i slova na ekranu, podeavanje kursora tastature, kontrolisanje
tastera i njihovog ponaanja, kao i prikazivanje poruka ili putanje zvuka pri
ukjuivanju ili naputanju opcija koje smo podesili;
Folder Options koristimo je za definisanje foldera, fajlova i izgleda prozora
na raunaru podeavanjem: prikazivanja task dodataka sa leve strane
prozora u svakom folderu, naina otvaranja podfoldera (kao jedan ili svaki
put kao poseban prozor), aktiviranja foldera sa jednim ili sa dva klika, kao
i za prikazivanje dodatnih opcija za foldere i fajlove (recimo prikazivanje skrivenih
fajlova i foldera na raunaru) i povratak u prvobitno stanje klikom na dugme Restore
Defaults;
Fonts ovu opciju koristimo za prikazivanje svih instaliranih fontova - slova.
Kada dva puta kliknemo levim tasterom mia na neki font, videemo
njegov izgled. Ako elimo da, pored postojeih, u raunar instaliramo jo
fontova (vrsta slova) izabraemo padajui meni File, pa opciju Install New Font. Zatim
izaberemo memorijski ureaj sa koga elimo da instaliramo fontove, u prozoru polja
Folders uemo u folder u kome se nalaze fontovi koje elimo da doinstaliramo
(pojavie se u polju List of fonts) i kliknemo na dugme Install;
Game Controllers koristimo je za za instalaciju ureaja za igru i zabavu
(dojstika, game padova, volana). Skoro svi noviji ureaji za igru i zabavu
imaju svoj instalacioni CD. Instaliramo ih kada ubacimo CD u kompjuter i
izaberemo opciju Install ili Setup;
Indexing Options koristimo je za promenu indeksiranja fajlova za
pretraivanje;
Internet Options koristimo je za podeavanje Internet parametara kao to
su: Proxy Server, Homepage i podeavanje parametara za bezbednost
sopstvenih podataka prilikom pristupanja Internetu, koji su nivelisani po
nivoima bezbednosti (ovo e detaljnije biti objanjeno u poglavlju Internet);
iSCSI Initiator koristimo je za povezivanje sa drugim ureajima za
memorisanje podataka, koji se nalaze na drugim raunarima, kao i za
podeavanje konekcije izmeu tih ureaja;
Keyboard koristimo je za kontrolisanje tastera i njihovog ponaanja, pa je
najee koriste osobe sa problemima koordinacije pokreta ruku;
Mouse koristimo je za podeavanje rada mia: nametamo koja e tipka
na miu biti aktivna, a koja pasivna (zavisi od toga da li radimo levom ili
desnom rukom), brzinu kojom moemo da kliknemo, biramo vrstu strelice
koja prati mia, brzinu pomeranja strelice, kao i da li elimo da izabrana
strelica ostavlja trag;
Network and Sharing Center koristimo je za podeavanje Internet ili mrene
(LAN) konekcije, kao i za postavljanje parametara za erovanje (pristup
dozvoljenim fajlovima i tampaima koji se nalaze na drugim raunarima).
U ovoj opciji podeavamo Internet Explorer prema postojeim konekcijama, kao i
pristup Internetu preko mree (LAN settings) tj. proxy parametar;
Offline Files koristimo je za podeavanje rada sa mrenim fajlovima koje
smo skinuli sa Interneta ili drugog raunara, a da pri tom nismo ukljueni na
mreu ili nam server nije u funkciji;
Parental Controls koristimo je za postavljanje ogranienja: sati koje e
deca provesti na raunaru, tipova igara koje mogu da igraju, web sajtova
koje mogu da poseuju, kao i programe koje mogu da pokreu;
Pen and Input Devices koristimo je za podeavanje ureaja za unos teksta,
bez korienja tastature;
People Near Me koristimo je za podeavanje raunara da bismo koristili
Windows Meeting Space program koji omoguava komunikaciju i razmenu
dokumenata ili programa sa korisnicima drugih raunara;
Performance Information and Tools koristimo je da bismo pratili rad
raunara u realnom vremenu i kada elimo da ispitamo optereenje raunara
(posle prve instalacije operativnog sistema moemo zabeleiti optereenje
raunara i ukoliko istu akciju ponovimo posle godinu dana ili posle instalacije
nekog programa koji zauzima dosta RAM memorije, videemo da uporeivanjem
ta dva zapisa moemo da primetimo razliku u preanjem i trenutnom optereenju
raunara memorije, hard diska, procesora itd);
Personalization koristimo je za podeavanje monitora, mia i zvuka, kao i
za izbor tema koje predstavljaju skup svih zvukova, ikona i ostalih elemenata
koji su njihov sastavni deo (ovo je objanjeno u poglavlju Desktop);
Phone and Modem Options koristimo je za instaliranje modema i
podeavanje njegovih paramatera, definisanje telefonskih pravila (kao to
su tonsko ili analogno biranje brojeva, region i pozivni broj za grad u kome
ivimo) i instalaciju dodatnih servisa koji moraju da postoje da bi modem izvrio
konekciju;
Power Options koristimo je za podeavanje iskljuivanja monitora, hard
diska i celog sistema posle odreenog vremena neaktivnosti, da bismo
obezbedili njihov dui vek trajanja: biramo neku od gotovih ema definisanih
parametara za korienje struje za ureaje kao to su monitor i hard disk (ema
za kune i kancelarijske stone raunare, ema za mobilne raunare, ema za
raunare na kojima se vre prezentacije...), definiemo ponaanje Power dugmeta
na kuitu (pri pritisku Power dugmeta na kuitu za vreme rada, raunar moe
izvriti sledee akcije: iskljuiti se, pitati nas koju akciju elimo, otii u Stand by
reim, otii u Hibernate reim), omoguavamo raunaru odlazak u hibernaciju, neku
vrstu stand by reima, ali sa povratkom celog ekrana kakav je bio pre odlaska u taj
reim i kontroliemo UPS ureaj koji nam omoguava dodatno napajanje raunara
kada nestane struje;
Printers koristimo je za instalaciju tampaa, za njegovo podeavanje, kao
i za izbor parametara za tampu. U ovoj opciji imamo uvid u sve instalirane
ureaje koji su zadueni za tampanje i slanje faksa. Takoe moemo da
instaliramo tampa ili faks kada kliknemo na opciju Add a printer u komandnoj traci.
Postupak je:
1. kliknemo na Add a local printer ukoliko elimo da se poveemo sa lokalnim
tampaem (ukoliko elimo da se poveemo sa tampaem u mrei kliknemo na
Add a network, wireless, or Bluetooth printer);
2. u polju Use an existing port izaberemo port preko koga je tampa povezan sa
raunarom - LPT1: (Printer Port), pa kliknemo na dugme Next;
3. kursor mia dovedemo na listu
tampaa i izaberemo na Napomena: Ukoliko naeg tampaa nema
(prvo odaberemo proizvoa na spisku, kliknemo na dugme Have Disk. U
Manufacturer, pa onda model zavisnosti od toga da li se instalacioni fajlovi
tampaa Printers), pa dva nalaze na CD-u ili disketi, ubacimo jedno od
puta kliknemo na dugme Next; njih, pronaemo fajlove potrebne za instalaciju
4. kliknemo na dugme Print a tampaa, dva puta kliknemo na njih, pa na
test page da bismo odtampali dugme OK.
probnu stranicu, pa potom
kliknemo na dugme Finish i operativni sistem Windows Vista e instalirati eljeni
tampa;
Problem Reports and Solutions koristimo je ukoliko imamo problem u
radu sa nekim od programa. Windows Vista e automatski prijaviti problem
i traiti reenje za taj problem na Internetu. Takoe, prikazae nam izvetaj
o tom problemu i dati nam mogunost podeavanja za reenje problema koji je
nastao. Ukoliko program koji predstavlja reenje naeg problema moemo da
instaliramo, uinimo to, pre nego to preduzmemo bilo koji drugi korak;
Programs and Features koristimo je za izmene parametara ili brisanje
instaliranih programa. U listi programa izaberemo (markiramo) program i
kliknemo na:
a) Uninstall ukoliko elimo da ga obriemo sa raunara;
b) Change ili Repair ukoliko elimo da ukljuimo ili iskljuimo neke druge opcije
koje mogu da izmene programsku konfiguraciju;
Windows Vista

Regional and Language Options koristimo je za podeavanje podataka

onako kako bismo eleli da ih vidimo u nekom programu (recimo, da li e
se kao decimalni zarez pojavljivati zarez ili taka, da li e se vreme i datum
pisati po pravilu mesec-dan-godina ili dan-mesec-godina itd). Kada hoemo da
kucamo neki tekst, moramo prvo da prilagodimo tastaturu naem jeziku, tako to
emo da instaliramo na jezik. Postupak je:
1. izaberemo karticu Keyboards and Languages;
2. kliknemo na dugme Change keyboards;
3. na ekranu e se pojaviti prozor Text Services and Input Languages;
4. kliknemo na dugme Add;
5. u listi jezika pronaemo srpski Serbian (Cyrillic, Serbia), kliknemo na +, izaberemo
Keyboard, pa ekiramo Serbian (Cyrillic), pa kliknemo na dugme OK;
6. to isto ponovimo i za Serbian (Latin, Serbia);
7. kliknemo na dugme Apply, pa na dugme OK.
Kada instaliramo potrebne jezike, na Task baru, pored sata, pojavie se ikona sa
prva dva slova podrazumevanog jezika (EN, SR). Kada kliknemo na nju, moi
emo da menjamo jezik koji koristimo pri pisanju. Tako smo sigurni da e onaj kome
prosledimo na tekst moi da vidi naa slova (, , , , ). Da smo tekst kucali dok
je bio aktivan engleski jezik na tastaturi, ne bismo mogli da otkucamo naa slova
(ukoliko se sa Task bara izgubi ikona za promenu jezika moemo je vratiti kada
kliknemo desnim tasterim mia u prazan prostor na Task baru, izaberemo opciju
Toolbars, pa kliknemo na Language bar).
Scanners and Cameras koristimo je kako za instalaciju novih, tako i za
uvid i podeavanje parametara ve instaliranih skenera i kamere. Postupak
instalacije skenera ili kamere je:
1. kliknemo na dugme Add Device, izaberemo Continue, pa kliknemo na dugme Next;
2. u polju Manufacturer biramo proizvoaa skenera ili kamere, a u polju Model tip
skenera ili kamere odreenog proizvoaa, dva puta kliknemo na dugme Next, pa
kliknemo na dugme Finish.
Security Center koristimo je za konstantno proveravanje sigurnosti na
naem raunaru i obavetava nas o trenutnom sigurnosnom stanju. Security
Center provera tri programa koji su od izuzetne vanosti za sigurnost
Windows Vista operativnog sistema, a to su:

Napomena: Ukoliko naeg skenera ili kamere nema na spisku, kliknemo na dugme Have
Disk, ubacimo CD na kome se nalaze drajveri za na skener ili kameru,pronaemo
fajlove potrebne za instalaciju skenera ili kamere, dva puta kliknemo na njih, pa na
dugme OK. Postupak instalacije skenera ili kamere zavisi od proizvoaa, tako da se
ovaj postupak u nekim koracima moe neznatno razlikovati. Ukoliko ste nabavili nov
skener ili kameru, uz njih dobijate propratni material i CD sa instalacionim drajverima.
Ubacite CD u raunar i sledite uputstvo proizvoaa za instalaciju.

1. Firewall - program koji nas tititi od upada hakera;

2. Automatic updating program koji instalira najnovije patch-eve i time smanjuje nivo
rizika na minimum;
3. Malware protection - program u kome blagovremeno auriramo listu virusa i
neeljenih programa i predstavlja idealnu zatitu protiv njih;
4. Other security settings program u kome je podeen nivo sigurnosti za Internet i
korisnike naloge;
Sound koristimo je za podeavanje zvuka koji, ukoliko elimo, moe da
prati sve operacije koje izvravamo u operativnom sistemu Windows
Vista: moemo da biramo ureaj koji e biti odgovoran za putanje zvuka
i podeavamo njegove karakteristike, ureaj koji e biti odgovoran za snimanje
zvuka i podeavamo njegove karakteristike. Takoe moemo da podesimo zvuke
koji e pratiti odreene operacije u operativnom sistemu Windows Vista (ulazak u
programe, otvaranje programa, zatvaranje programa itd.);
Speech Recognition Options koristimo je za glasovnu komunikaciju izmeu
korisnika i raunara. U njoj podeavamo: parametre vezane za mikrofon
koji koristimo, prepoznavanje glasa i jezika na kome govorimo i izbor glasa
koji e da ita tekst na raunaru;
Sync Center koristimo je za usklaivanje informacija izmeu naeg
kompjutera sa drugim kompjuterima, ureajima i mrenim folderima;
System koristimo je kada elimo da dobijemo informacije o raunaru,
operativnom sistemu, mrei kojoj pripada i svim ostalim delovima u raunaru.
Pored ovih opcija, ona nam prua mogunost kontrolisanja memorije,
programa, automatskog instaliranja dodataka sa Microsoft sajta. Ova opcija se
esto koristi kod instalacije drajvera i provere da li raunar pravilno raspoznaje sve
ureaje;
Tablet PC Settings koristimo je podeavanje parametara ureaja za unos
podataka, na drugaiji nain u odnosu na standardnu tastaturu slobodnim
rukopisom putem olovke kojom piemo po specijalnoj tabli, kao i dodirom
prsta po specijalnoj tabli;
Taskbar and Start Menu koristimo je za podeavanje Start menija i Task
bara tako to odreujemo tipove ikona koje e se pojaviti i njihov izgledi;
Text to Speech koristimo je za glasovnu komunikaciju izmeu korisnika
i raunara, koja podrazumeva prepoznavanje glasa i jezika na kome
govorimo, kao i izbor glasa koji e da ita tekst na raunaru. Takoe moemo
da izvrimo promenu podeavanja za konverziju teksta u govor.
User Accounts koristimo je za podeavanje prava pristupa odreenih lica
odreenim resursima raunara, kada vie osoba radi na istom raunaru.
Pomou ovih naloga svaki korisnik raunara moe da podesi Windows
prema svojim potrebama, a da pri tom ne utie na podeavanja koja koristi neki drugi
korisnik. Moemo imati svoju desktop pozadinu, programe u Start meniju ili preice
na desktopu, a da pri tom neki drugi korisnik koristi sasvim drugaiju desktop sliku
ili drugaije preice. Pri svakom uitavanju Windowsa moramo da izaberemo pod
kojim korisnikim nalogom emo raditi za raunarom. Svaki korisniki nalog moe
biti zatien ifrom. Na taj nain su nai podaci bezbedniji. Da bismo dodali jo neki
korisniki nalog, treba da uradimo sledee:
1. kliknemo na opciju User Accounts;
2. kliknemo na opciju Manage another account, pa izaberemo Continue;
3. kliknemo na Create a new account;
4. ukucamo naziv korisnikog naloga;
5. odaberemo da li e nalog biti administratorskog ili limited tipa;
6. kliknemo na Create Account.
Postupak ponavljamo dok ne napravimo potreban broj korisnikih naloga. Kada
kliknemo na odreeni korisniki nalog pojavie se sledee opcije:
Change the account name koristimo je za promenu imena postojeeg naloga;
Create a password koristimo je za dodavanje ifre korisnikom nalogu (ukoliko
unesemo ifru pojavie se opcije Change the password promena ifre korisnikog
naloga i Remove the password uklanjanje ifre sa korisnikog naloga);
Change the picture koristimo je za promenu slike korisnikog naloga;
Set up Parental Controls koristimo je za podeavanje ogranienja korisnikom
nalogu (roditelji mogu da postavljaju ogranienja za vremenski period u kome e
deca da koriste raunar i budu na Internetu, tipove igara koje mogu da igraju i
sajtove koje mogu da poseuju);
Change the account type koristimo je za promenu tipa korisnikog naloga;
Delete the account koristimo je za brisanje korisnikog naloga.
Welcome Center koristimo je za prikaz osnovnih elemenata operativnog
sistema Windows Vista (Get started with Windows) i ponude Microsoft
paketa koji se nalaze na Internetu (Offers from Microsoft);
Windows CardSpace koristimo je za kreiranje veza sa web sajtovima i online
servisima kojima elimo da poaljemo karticu sa linim podacima osobe ili
firme kao to su: ime kartice, ime i prezime, ime firme, grad, adresa, telefon,
e-mail itd. To radimo zbog uspostavljanja kontakta sa sajtovima od kojih elimo
stalne informacije o temama i proizvodima za koje smo zainteresovani (na osnovu
podataka iz nae kartice dobijamo informacije);
Windows Defender koristimo je za zatitu raunara od neeljenog softvera
i to na tri razliita naina:
1. upozorenjima da neeljeni softver pokuava da se instalira na raunar
(Real-time protection),
2. ukljuenjem u online komunikaciju sa drugim korisnicima koji su imali istih
problema sa neeljenim softverom (SpyNet community);
3. skeniranjem i automatskim uklanjanjem neeljenog softvera (Scanning options);
Windows Firewall koristimo je za postavljanje parametara koji odreuju
sistem zatite na kompjuteru, proveravaju informacije koje dolaze sa
Interneta ili lokalne mree i pri tom zaustavljaju ili dozvoljavaju njihov ulaz u
raunar, u zavisnosti od postavljenih podeavanja;
Windows Sidebar Properties koristimo je za podeavanje karakteristika
sajdbara, koji se nalazi sa desne strane ekrana i sastoji od mini programa
koji konstantno auriraju svoje informacije, tako da ih odmah moemo videti
i jednostavno im pristupiti;
Windows SideShow koristimo je za podeavanje parametara platforme
Windows Viste, koja koristi dodatne programe ili gadete (mini-programe)
kako bismo mogli da prebacimo informacije sa naeg raunara na druge
periferne ureaje. Na taj nain moemo da pogledamo na kalendar,
proitamo e-mail poruke i pogledamo skenirana dokumenta na perifernim ureajima
(mobilni telefon, TV...) ak i kada je raunar iskljuen;
Windows Update koristimo je za dodavanje dopunskog softvera koji moe
da sprei ili rei probleme koji se javljaju pri radu na raunaru, povea
sigurnost i pobolja reim rada raunara. Preporuljivo je da ukljuimo opciju
za automatsko auriranje, tako da Windows moe da instalira sigurnosni ili
drugi vaan softver im on postane raspoloiv na web sajtovima.
Windows Vista

Windows Fax and Scan

Windows Fax and Scan je program koji nam omoguava da aljemo i primamo faksove,
kao i da skeniramo dokumenta. Pre bilo koje aktivnosti potrebno je da proverimo
da li je kompjuter povezan sa fax modemom ili fax serverom. Kada pokrenemo ovaj
program otvorie se prozor Windows Fax and Scan koji se sastoji iz tri panoa:
1. Sa leve strane prozora Windows Fax and Scan nalazi se lista foldera (Folders
List). To je lista foldera koju koristimo je da bismo izabrali eljeni folder u kome se
nalaze faksovi ili skenirana dokumenta;
2. Sa desne strane, u gornjem delu prozora Windows Fax and Scan nalazi se lista
fajlova (File List). U njoj se nalazi spisak fajlova koji predstavljaju sve faksove ili
skenirana dokumenata. Nalaze se u izabranom folderu koji smo otvorili sa leve
strane u listi foldera;
3. Sa desne strane, u donjem delu prozora Windows Fax and Scan nalazi se pano za
prikaz (Preview Pane) koji koristimo za vizuelni prikaz sadraja odabranog fajla;

Lista foldera
Lista foldera sastoji se iz dve liste:
1. Fax predstavlja listu foldera:
a) Incoming sadri izvetaje o faksovima koje trenutno
primamo;
b) Inbox sadri primljene faksove;
c) Drafts sadri faksove koje jo nismo dovrili i koje
neemo odmah da poaljemo;
d) Outbox sadri izvetaje o faksovima koje upravo
aljemo;
e) Sent Items sadri faksove koje smo poslali.
2. Scan predstavlja je folder Documents, koji sadri
skenirana dokumenta.

Napomena: Liste Fax i Scan prikazuju se naizmenino, u zavisnosti od toga koju listu
elimo da prikaemo. Klikom na trake Fax ili Scan, koje se nalaze na dnu liste foldera,
izaberemo eljeni prikaz.

Lista fajlova

Sa desne strane, u gornjem delu prozora Windows Fax and Scan nalazi se lista fajlova.
U njoj se prikazuje spisak svih faksova ili skeniranih dokumenata, koji se nalaze u
folderu koga smo odabrali u listi foldera (na levoj strani prozora). Na samom vrhu liste
fajlova nalazi se zaglavlje kolona, koje nam prikazuje odreene informacije o faksu ili
nekom skeniranom dokumentu .

Napomena: Sadraj zaglavlja kolona se menja u zavisnosti od toga da li prikazujemo

listu faksova ili listu skeniranih dokumenata.

Pano za prikaz
Nalazi se sa desne strane, u
donjem delu prozora Windows Fax
and Scan i u njemu se vizuelno
prikazuje sadraj faksa ili skeniranog
dokumenta. Prikaz ovog panoa
moemo, po elji, da ukljuimo
ili iskljuimo klikom na komandu
Display or hide the fax preview pane
(Toogle preview pane), tj. ikonu koja
se nalazi na komandnoj traci.
Iznad panoa se nalaze:
1. Komandna traka;
2. Traka sa padajuim menijima.

Komandna traka
Na ovoj traci nalaze se komande koje najee koristimo za rad sa fajlovima (faksovima
ili skeniranim dokumentima).
Komande se menjaju u zavisnosti od toga da li prikazujemo listu faksova ili listu
skeniranih dokumenata.

Komande koje se nalaze na traci za faksove su:

1. New Fax koristimo je za kreiranje novog faksa;
2. New Scan - koristimo je za kreiranje novog skeniranog dokumenta;
3. Display or hide the fax preview pane koristimo je za ukljuivanje ili
iskljuivanje panoa za prikaz;
4. Reply koristimo je za slanje odgovora na primljeni faks;
5. Forward a fax to one or more recipients koristimo je da bismo primljeni faks
poslali (prosledili) na druge adrese;
6. Forward as E-mail koristimo da bismo faks poslali kao prilog
(atament) e-mail poruci;
7. Receive a Fax Now koristimo je za odgovor na pristigli telefonski
poziv i prijem novog faksa;
8. Print koristimo je za tampanje eljenog faksa;
9. Delete koristimo je za brisanje faksa iz raunara;
10. View Help koristimo je za pomo u radu sa programom Windows Fax and
Scan.

Komande koje se nalaze na traci za skeniranje dokumenata su:

1. New Scan - koristimo je za kreiranje novog skeniranog dokumenta;
2. New Fax koristimo je za kreiranje novog faksa;
3. Toogle Preview Pane koristimo je za ukljuivanje ili iskljuivanje panoa
za prikaz;
4. Forward a Fax koristimo je da bismo skenirani dokument poslali kao
faks;
5. Forward as E-mail koristimo je da bismo poslali skenirani dokument
kao prilog (atament) e-mail poruci;
6. Save As koristimo je za snimanje skeniranog dokumenta;
7. Print koristimo je za tampanje skeniranog dokumenta;
8. Delete koristimo je za brisanje skeniranog dokumenta iz raunara;
9. View Help koristimo je za pomo u radu sa programom Windows Fax and
Scan.

Traka sa padajuim menijima

Iznad komandne trake se nalazi traka sa padajuim menijima, koja takoe olakava
podeavanje i rad sa fajlovima (faksovima ili skeniranim dokumentima). Opcije
(padajui meniji) koje se nalaze na ovoj traci su:
1. File koristimo je za kreiranje, otvaranje, snimanje, tampanje i premetanje
fajlova;
2. Edit koristimo je za kopiranje, brisanje i markiranje fajlova;
3. View koristimo je za ukljuivanje/iskljuivanje prikaza delova prozora, usmeravanje
na odreeni fajl, kao i uveanje/umanjenje eljenog fajla;
4. Tools koristimo je za podeavanja kod slanja faksova ili skeniranja;
5. Document koristimo je za aktiviranje komandi kod rada sa fajlovima;
6. Help - koristimo je za pomo u radu sa programom Windows Fax and Scan.
Windows Vista

Slanje faksa

Postupak za slanje faksa je sledei:

1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. kliknemo na Windows Fax and Scan;
4. u otvorenom prozoru kliknemo na traku Fax na dnu liste foldera (ukoliko je
prikazana lista faksova, ovaj korak preskoimo);
5. u komandnoj traci kliknemo na komandu New Fax;
6. na ekranu e se prikazati prozor New Fax;
7. u polju pored opcije To ukucamo adresu primaoca faksa;
8. u polju pored opcije Subject unesemo naslov naeg faksa;
9. na praznom prostoru ispod opcija unosimo sadraj faksa;
10. nakon zavrenog unosa teksta kliknemo na ikonu Send u gornjem uglu prozora.
Windows Vista

Primanje faksa
Postoje dva naina za primanje faksa:
1. Automatski koristimo ga za automatsko pokretanje prijema faksa, nakon
nekoliko signala zvona telefona;
2. Runo koristimo ga za prijem faksa, tako to emo nakon zvona telefona kliknuti
na komandu za prijem faksa.

Automatski prijem faksa

Postupak za automatsko primanje
faksa je sledei:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. kliknemo na
Windows Fax and Scan;
4. u otvorenom prozoru kliknemo
na traku Fax na dnu liste
foldera (ukoliko je prikazana
lista faksova, ovaj korak
preskoimo);
5. izaberemo opciju Tools;
6. kliknemo na opciju Fax Settings;
7. kliknemo na dugme Continue;
8. u otvorenom prozoru Fax Settings
kliknemo na karticu General;
9. u okviru opcije Send/Receive
options ekiramo opciju Allow
the device to receive fax calls;
10. kliknemo na krui pored opcije
Automatically answer after, pa u polje ispred rei rings ukucamo koliko puta elimo
da nam zazvoni telefon pre prijema faksa;
11. kliknemo na Apply, pa na dugme OK.

Runi prijem faksa

Postupak za primanje faksa runo je sledei:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. kliknemo na Windows Fax and Scan;
4. u otvorenom prozoru kliknemo na traku Fax na dnu liste foldera (ukoliko je
prikazana lista faksova, ovaj korak preskoiti);
5. kliknemo na komandu Receive a Fax Now na komandnoj traci;
6. na ekranu e se pojaviti prozor koji nam prikazuje da je proces prijema faksa u
toku.
Windows Vista

Skeniranje dokumenta
Pre nego to ponemo sa postupkom skeniranja potrebno je da postavimo eljeni
dokument u skener. Postupak za skeniranje je sledei:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. kliknemo na Windows Fax and Scan;
4. u otvorenom prozoru kliknemo na traku Scan na dnu liste foldera;
5. u komandnoj traci kliknemo na komandu New Scan;
6. u otvorenom prozoru New Scan, kliknemo na listu Profile, pa kliknemo na
Documents;
7. ukoliko elimo da vidimo kako e da izgleda skenirani dokument kliknemo na
opciju Preview;
8. kliknemo na Scan da bismo pokrenuli proces skeniranja;
9. nakon zavrenog procesa na ekranu e se prikazati skenirani dokument.
Windows Vista

Windows Calendar
Pravi program za poslovne ljude. Nemoj da kasni i ne zaboravi! Za to e se pobrinuti
Windows Calendar.
Ovaj program moe da nam ponudi: evidenciju hitnih sastanaka i neodlonih
poslova, adrese i imena poslovnih saradnika i prijatelja, kao i organizovanje linih
informacija. Ukoliko je raunar povezan u lokalnu mreu, isti planer moe da koristi
vie korisnika.

Izgled prozora programa Windows Calendar

Kada pokrenemo Windows Calendar videemo prozor podeljen na tri panoa:

1. Navigacioni pano (Navigation Pane) nalazi sa leve strane prozora Windows
Calendar i koristimo ga da bismo izabrali eljeni datum, vrstu kalendara ili radne
aktivnosti;
2. Lista planiranih aktivnosti (Appointment List) nalazi u centralnom delu prozora
Windows Calendar i koristimo je za pregled svih planiranih aktivnosti (sastanaka
- appointments);
3. Pano sa detaljima (Details Pane) nalazi se sa desne strane prozora Windows
Calendar i koristimo ga za prikazivanje svih detalja vezanih za odreene sastanke
ili zadatke.
Iznad panoa se nalaze:
1. Traka sa padajuim menijima nalazi se na vrhu prozora i koristimo je za
pokretanje odreenih opcija: File, Edit, View, Share, Help, koje pomau pri radu u
ovom programu;
2. Komandna traka nalazi se ispod trake sa padajuim menijima i sastoji se iz
ikonica koje predstavljaju skraeni put do opcija u menijima. To su:
a) New Appointment koristimo je za kreiranje novog sastanka;
b) New Task koristimo je za kreiranje nove radne aktivnosti;
c) Delete koristimo je za brisanje sastanka ili radne aktivnosti;
d) Today koristimo je za prelaz na prikaz sastanaka dananjeg dana;
e) View koristimo je za podeavanje prikaza prozora kalendara;
f) Subscribe koristimo je za preuzimanje podataka iz drugih kalendara sa
Interneta;
g) Print koristimo je za tampanje kalendara;
h) Contacts koristimo je za pozivanje adresara;
i) Windows Calendar Help - koristimo je za pomo pri radu u ovom programu.

Sa desne strane komandne trake nalazi se prozor za brzo

pretraivanje (Instant Search box) koji nam omoguava da unoenjem rei ili fraza u
ovo polje pretraimo nazive, karakteristike ili sadraje kalendara.
Windows Vista

Kreiranje radnih aktivnosti

Uz pomo Calendara moemo da kreiramo
radne aktivnosti po odreenom prioritetu,
tako da uvek moemo da znamo ta nam je
najbitnije i po kom redosledu obavljamo svoje
zadatke. Postupak je:
1. u komandnoj traci kliknemo na ikonu
New task;
2. u panou za detalje (Details) otvorie se
prozor za unos svih detalja o radnoj
aktivnosti, pa kliknemo u polje New task i
ukucamo opis radne aktivnosti;
3. kliknemo na strelicu pored polja Calendar
i izaberemo u kom kalendaru elimo da
se pojavi radna aktivnost koju kreiramo;
4. kada kliknemo na strelicu pored polja
Priority, izaberemo prioritet izvravanja
aktivnosti:
a) Low nizak prioritet;
b) Medium prioritet srednjeg nivoa;
c) High visok prioritet;
5. ukucamo datum i vreme radne aktivnosti
(Start - poetak i Due date zavretak);
6. ukoliko elimo da postavimo opciju da
nas program podseti na ovu obavezu,
kliknemo na strelicu pored polja Reminder,
pa izaberemo opciju On date;
7. u datumskom polju ispod opcije On date
ukucamo datum i vreme kada elimo da
se pojavi podsetnik.
Windows Vista

Zakazivanje sastanaka
Uz pomo Calendara ne moe da nam se desi da zaboravimo na zakazane sastanke
i uvek moemo da znamo kada smo zauzeti, a kada slobodni. Postupak zakazivanja
sastanka je:
1. u komandnoj traci kliknemo na ikonu
New appointment;
2. u panou za detalje otvorie se prozor za unos
svih detalja o sastanku, pa kliknemo u polje
New appointment i ukucamo opis sastanka;
3. kliknemo u polje Location, pa unesemo mesto
sastanka:
4. kliknemo na strelicu pored polja Calendar i
izaberemo u kom kalendaru elimo da se pojavi
sastanak koji kreiramo;
5. ukoliko elimo da sastanak bude celodnevni,
ekiramo polje All-day appointment;
6. ukucamo datum i vreme sastanka (Start -
poetak i End zavretak);

Napomena: Klikom na ikonu kalendara koja se

nalazi pored datuma moemo dobiti vizuelni prikaz
kalendara i jednim klikom odabrati eljeni datum.

7. kada kliknemo na strelicu pored polja Recurrence

moemo da odaberemo kako e se periodino
ponavljati sastanak:
a) None nee se ponavljati;
b) Every day svaki dan;
c) Weekly sedmino;
d) Monthly meseno;
e) Yearly godinje;
f) Advanced sami podeavamo period;
8. kada kliknemo na strelicu pored polja Reminder moemo da odaberemo koliko
vremena pre sastanka e nas program opomenuti za poetak istog;
9. ukoliko elimo da pozovemo nekoga na sastanak, kliknemo u polje Attendees i
ukucamo e-mail adresu osobe koju elimo da pozovemo, pa pritisnemo taster
Enter;
10. kliknemo na eljenu adresu u listi pored dugmeta Invite, pa kliknemo na dugme
Invite da potvrdimo poziv za sastanak;
11. ukoliko imamo izvesne zabeleke vezane za sastanak, kliknemo u polje Notes i
unesemo tekst.

Napomena: Da bismo izmenili podatke vezane za sastanak, dva puta kliknemo na

sastanak u Listi sastanaka i izvrimo potrebne izmene.
Windows Vista

Prikaz sastanaka
Rasporede sastanaka je mogue videti na vie naina. Kada kliknemo na ikonu View u
komandnoj traci, moemo da izabremo vrstu prikaza:
Day prikazuje jedan dan sa rasporedom sastanaka;
Work Week prikazuje sve sastanke u radnoj nedelji (od
ponedeljka do petka);
Week prikazuje sve sastanke za celu nedelju;
Month prikazuje sve sastanke zakazane za jedan mesec.

Brisanje sastanka
1. kliknemo na sastanak koji elimo da obriemo;
2. kliknemo na ikonu Delete.
85 Windows Vista
Windows Vista

tampanje kalendara
1. kliknemo na ikonu Print;
2. na ekranu e se pojaviti prozor Print,
pa u odeljku Print Style izaberemo
kako elimo da tampamo sastanke
Day, Work Week, Week, Month;
3. u odeljku Print Range odaberemo
poetni (Start) i zavrni (End) datum
za tampanje;
4. u odeljku Copies izabremo broj
kopija koje elimo da budu
odtampane;
5. kliknemo na dugme OK.

86 Windows Vista
Windows Vista

Windows Contact

Program Windows Contact nam omoguava da kreiramo, menjamo i uvamo

informacije o osobama i organizacijama sa kojima smo u kontaktu, to jest da kreiramo
adresar naih prijatelja i poslovnih partnera. Windows Contact je usko povezan sa
ostalim Microsoft programima koji ga podravaju. Sve informacije koje se u njemu
nalaze moemo iskoristiti, na primer, u programima Windows Calendar i Windows
Mail.
Kada pokrenemo program Windows Contact (dugme Start, All Programs, pa Windows
Contact) na ekranu e se pojaviti prozor koji je potpuno isti kao i prozor Windows
Explorer (navigacioni pano, lista fajlova, pano za prikaz i pano za detalje), s tim da se u
adresnoj traci ve nalazimo na u korisnikom folderu (Predrag), odnosno u podfolderu
Contacts. Komandna traka (pored standardnih Organize i View) sadri sledee komande
koje koristimo za:
New Contact kreiranje novog kontakta (upisujemo podatke osobe ili
organizacije koju ubacujemo u adresar);
New Contact Group kreiramo novu grupu u kojoj e se nai osobe
povezane po odreenom osnovu (slino zanimanje...), da bismo
mogli lake da ih pronaemo;
Import ubacivanje novog kontakta koji je snimljen u drugaijem formatu;
Export - prebacivanje snimljenog kontakta u drugi format.
Windows Vista

Dodavanje kontakta
Postupak dodavanja kontakta je:
1. kliknemo na ikonu New Contact;
2. na ekranu e se pojaviti prozor
koji se sastoji iz sledeih kartica:
Name and E-mail koristimo je za unos
imena, prezimena, nadimka, slike
i vie e-mail adresa za odreeni
kontakt, kao i za postavljanje
adrese sa prioritetom;
Home koristimo je za unos
podataka vezanih za mesto
stanovanja (ulica, broj, grad,
drava, telefon...);
Work - koristimo je za unos podataka
vezanih za radno mesto (ulica, broj, grad, drava, telefon...);
Family koristimo je za memorisanje znaajnih datuma o osobi ili organizaciji za koju
kreiramo kontakt;
Notes koristimo je za unos bilo kojih drugih informacija vezanih za osobu ili
organizaciju za koju kreiramo kontakt;
IDs koristimo je za dodavanje digitalnog ID koji se nalazi uz e-mail adresu kontakta
koji kreiramo;
3. unesemo poznate podatke;
4. kliknemo na dugme OK.

Izmena podataka u kontaktu

Postupak je:
1. kliknemo dva puta na kontakt ije podatke elimo da promenimo;
2. kliknemo na karton u koji elimo da dodamo ili izmenimo podatke;
3. kliknemo na polje gde dodajemo ili vrimo izmenu da bismo uneli podatke;
4. kliknemo na dugme OK da bi smo potvrdili promene.

Dodavanje slike u kontakt

Postupak je:
1. kliknemo dva puta na kontakt u kome elimo da promenimo ili dodamo sliku;
2. izabremo karton Name and e-mail;
3. kliknemo strelicu u donjem delu rama slike i izaberemo Change picture;
4. na ekranu e se pojaviti prozor u kome emo da pronaemo fajl sa eljenom
slikom;
5. markiramo izabranu sliku;
6. kliknemo na dugme Set;
7. kliknemo na dugme OK.

Kreiranje kontakt grupe

Kontakt grupa predstavlja
povezivanje vie kontakata
u posebnu grupu, po nekom
odreenom osnovu (npr. po
istom zanimanju, po istom
hobiju, linim opredeljenjima
itd.).
Postupak kreiranja je:
1. kliknemo na ikonu
New Contact Group;
2. na ekranu e se pojaviti
prozor Properties u koji
unosimo osnovne podatke
vezane za grupu;
3. u polje pored opcije
Group Name unosimo naziv
nove kontakt grupe;
4. kliknemo na dugme Add to Contact Group da bismo dodali sve kontakte koje elimo
da ukljuimo u grupu;
5. markiramo eljeni kontakt i kliknemo na dugme Add ( postupak ponovimo onoliko
puta koliko grupa ima lanova);
6. u prozoru e se pojaviti lista kontakata koji su ukljueni u grupu;
7. kliknemo na dugme OK.
Windows Vista

Snipping Tool
Snipping Tool je program koji nam omoguava da
snimimo bilo koji objekat ili iseak sa slike na ekranu.
Moemo da koristimo mia ili olovku za pisanje po
ekranu da bismo obeleili eljeni iseak.
Postupak za isecanje je:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All programs;
3. kliknemo na folder Accessories;
4. izaberemo program Snipping Tool;
5. ekran e se zaseniti i na njemu e se prikazati
prozor Snipping Tool. Tada kliknemo na strelicu
pored dugmeta New i izaberemo formu iseka:
a) Free-form Snip iseak u slobodnoj formi
(izveden slobodnom rukom);
b) Rectangular Snip iseak u obliku
pravougaonika;
c) Window Snip iseak koji obuhvata samo
oblike u formi prozora;
d) Full-screen Snip iseak celog ekrana;

Napomena: Ukoliko smo odabrali Full-screen Snip

prelazimo na korak 8, a ukoliko smo odabrali
Window Snip kliknemo na eljeni prozor na
ekranu, pa prelazimo na korak 8.

6. ceo ekran e se oseniti i time nam prikazati

da smo dobili podlogu sa koje uzimamo
iseak;
7. postavimo kursor na mesto na ekranu
odakle elimo da zaponemo iseak,
kliknemo levim tasterom mia, drimo ga i
pomeramo mia tako da irimo iseak do
veliine do koje elimo da ga dobijemo, pa
pustimo levi taster mia;
8. na ekranu e se pojaviti novi prozor Snipping Tool u kome moemo dalje obraivati
izdvojeni iseak.

Otvoreni prozor za obradu izdvojenog iseka (koji je prikazan u centralnom delu

prozora) na vrhu sadri traku sa padajuim menijima u kojima se nalaze opcije za
rad sa isekom (File, Edit, Tools, Help). Ispod te trake se nalazi komandna traka sa
izdvojenim komandama u vidu ikona, koje predstavljaju skraen put do opcija koje se
nalaze u menijima i olakavaju nam obradu iseka:
a) New Snip koristimo je za kreiranje novog iseka;
b) Save Snip koristimo je za snimanje (uvanje) kreiranog iseka;
c) Copy koristimo je za kopiranje iseka;
d) Send Snip koristimo je da bismo poslali iseak kao prilog (Attachment)
e-mail poruke;
e) Pen koristimo je za izbor boje i debljine olovke za pisanje po iseku;
f) Highlighter koristimo je za pisanje flomasterom po iseku;
g) Eraser koristimo je za brisanje napravljenih promena na iseku.

Postupak snimanja obraenog iseka je:

1. kliknemo na ikonu Save;
2. na ekranu e se pojaviti prozor
Save As, pa u adresnoj traci
izaberemo folder u kome
elimo da sauvamo iseak;
3. u polje File name ukucamo
ime iseka;
4. kliknemo na dugme Save.
Windows Vista

Calculator
Kalkulator je program koji se nalazi u folderu
Accessories i omoguava nam da izvravamo
operacije sabiranja, oduzimanja, mnoenja,
deljenja, ali takoe nudi i napredne operacije
vezane za statististike funkcije. Operacije i brojevi
se mogu unositi preko tastature, ali i klikom mia
na dugmad kalkulatora.
Windows Vista

Paint
Paint je program koji se
nalazi u folderu Accessories
i koristimo ga za rad sa
bitmapiranim slikama
koje moemo da crtamo i
ispravljamo taku po taku.
Radna povrina u Paintu
podeljena je na tri dela:
1. radni prostor deo
ekrana na kome crtamo
slike;
2. paleta sa bojama
moemo da izaberemo
boju sa kojom elimo da
radimo;
3. sa leve strane radnog
prostora su ikone koje koristimo za rad:

Free-From Select koristimo je za selektovanje slobodnom rukom;

Select koristimo je za precizno selektovanje (pravougaonik);
Eraser/Color Eraser koristimo je da obriemo odreeni deo crtea/
brisanje odreenom bojom;
Fill With Color koristimo je za popunjavanje zatvorenih oblika bojom;
Pick Color koristimo je za izbor alata za uzimanje uzorka boje;
Magnifier koristimo je za zumiranje odreenog dela slike;
Pencil koristimo je za crtanje olovkom;
Brush koristimo je za crtanje etkom;
Airbrush koristimo je za otiske kao da upotrebljavamo sprej;
Text koristimo je za unos teksta;
Line koristimo je za crtanje pravih linija;
Curve koristimo je za crtanje krivih linija u tri poteza: prvo nacrtamo
obinu liniju, drimo levi taster i uradimo prvi prelom, pa ponovimo isti
postupak da bismo dobili i drugi prelom;
Rectangle koristimo je za crtanje pravougaonika (ukoliko elimo kvadrat
moramo da pritisnemo i taster Shift);
Polygon koristimo je za crtanje poligona;
Elipse koristimo je za crtanje elipse (ukoliko elimo krug moramo da
pritisnemo i taster Shift);
Rounded rectangle koristimo je za crtanje pravougaonika sa tupim
okovima.
Windows Vista

WordPad

Da bismo uli u WordPad uradiemo sledee:

1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. kliknemo na folder Accessories;
4. kliknemo na WordPad.
Iz programa WordPad izlazimo kada kliknemo levim tasterom mia na ikonu X (Close)
u gornjem desnom uglu ekrana.
WordPad je program za obradu teksta. Sastoji se iz padajuih menija i ikona koji se
nalaze na Toolbaru.
Padajui meniji programa WordPad su:
1. File - koristimo je za kreiranje, otvaranje, snimanje, tampanje, kao i slanje
unesenog teksta;
2. Edit - koristimo je za razliite operacije nad unesenim tekstom;
3. View - koristimo je podeavanje izgleda teksta na ekranu;
4. Insert - koristimo je za ubacivanje odreenih objekata u tekst;
5. Format - koristimo je za formatiranje unesenog teksta;
6. Help - koristimo je za pomo pri radu sa ovim programom.

uvanje dokumenata

Ukoliko elimo da sauvamo dokument, treba da uradimo sledee:

1. otkucamo sadraj dokumenta;
2. dovedemo kursor mia na ikonu Save i kliknemo levim tasterom;
3. u adresnoj traci izaberemo folder u kome elimo da sauvamo dokument;
4. u polje File name ukucamo ime, pa kliknemo levim tasterom mia na dugme Save;
5. dokument je sada dobio ime;
6. ako elimo da izaemo iz dokumenta, kliknemo na padajui meni File, pa kliknemo
na opciju Exit ili kliknemo na X u gornjem desnom uglu ekrana.

uvanje dokumenata pod nekim drugim imenom

Pretpostavimo da vrlo esto kucamo tekstove koji su, ako ne isti, onda barem veoma
slini (npr. tipski ugovori, izvetaji itd.). Umesto da tekst kucamo iz poetka, moemo
da otvorimo neki slian njemu (stari ugovor ili izvetaj), preuredimo ga i snimimo pod
nekim drugim imenom, ostavljajui prethodni tekst netaknut i sauvan pod svojim
imenom. Postupak je:
1. kliknemo na padajui meni File;
2. kliknemo na opciju Save As;
3. u adresnoj traci izaberemo
folder u kome elimo da
sauvamo dokument;
4. u polje File name ukucamo
ime novog dokumenta;
5. kliknemo na dugme Save.

Otvaranje dokumenata
Kada elimo da uemo u neki
postojei dokument, postupak
je sledei:
1. kursor mia dovedemo na
ikonu Open i kliknemo levim
tasterom;
2. preko adresne trake
ili spiska Folders u
navigacionom panou,
uemo u folder u kome se
nalazi eljeni fajl;
3. pojavie se prozor sa
spiskom svih dokumenata
uraenih u tom folderu;
4. pronaemo eljeni dokument, pa kliknemo na njega levim tasterom mia;
5. kliknemo na dugme Open da bismo uli u eljeni dokument ili dva puta kliknemo
na njega.

Kreiranje novih dokumenata

Ukoliko se nalazimo u programu WordPad, a elimo da
kreiramo neki novi dokument postupak je:
1. kliknemo na ikonu New;
2. na ekranu e se otvoriti prozor New u kome je
oznaena opcija Rich Text Document;
3. kliknemo na OK.

Korienje tastature i funkcije tastera u programu WordPad

Napomena: Pre svake radnje koju izvravamo u WordPadu, kursor strelicama sa

tastature ili miem (kliknemo na eljenu poziciju) dovedemo na poziciju u tekstu od
koje elimo da radimo. Takoe, dranjem levog tastera mia moemo da markiramo
deo teksta sa kojim elimo da radimo.

Prelazak u novi red

1. Kursor miem dovedemo do pozicije u tekstu od koje elimo novi red, pa kliknemo
levim tasterom mia na tu poziciju;
2. pritisnemo taster Enter i tekst e prei u novi red.
Odvajanje reenica
1. Kursor miem dovedemo do pozicije u tekstu od koje elimo da ga odvojimo, pa
kliknemo levim tasterom mia na tu poziciju;
2. pritisnemo taster Space (razmaknicu) i reenice e biti odvojene.
Spajanje reenica
1. Kursor mia dovedemo do pozicije u tekstu koju elimo da primaknemo prethodnom
tekstu, pa kliknemo levim tasterom mia na tu poziciju;
2. pritisnemo taster Backspace i reenice e se spojiti.
Uvlaenje reenica
1. Kursor mia dovedemo na poetak reenice koju elimo da uvuemo, pa kliknemo
levim tasterom mia na tu poziciju;
2. pritisnemo taster Tab.
Ubacivanje teksta u reenicu
1. Kursor mia dovedemo na poziciju u tekstu od koje elimo da ubacimo neko slovo,
re ili reenicu;
2. ukucamo eljeni tekst;
3. taj tekst e se ubaciti na birano mesto, a ostatak reenice e se sam pomeriti
udesno.
Prekucavanje teksta
1. Kursor mia dovedemo na mesto u reenici od koga elimo da prekucamo tekst;
2. pritisnemo taster Insert;
3. otkucamo eljeni tekst, pa emo da vidimo da je stari tekst prekucan novim
tekstom;
4. po zavretku, ponovo pritisnemo taster Insert da ga iskljuimo.

Napomena: Ukoliko novi tekst prekucava stari znai da je ukljuen taster Insert. Tada
ga pritisnemo i iskljuimo.

Brisanje teksta
Kada elimo da obriemo tekst, biramo jedan od ova dva naina:
1. Ako tekst briemo sa desna ulevo, postupak je sledei:
a) kursor mia dovedemo na mesto odakle elimo da obriemo tekst;
b) pritiskamo taster Backspace dok ne obriemo eljeni deo teksta.
2. Ako tekst briemo sa leva udesno, postupak je sledei:
a) kursor mia dovedemo na mesto odakle elimo da obriemo tekst;
b) pritiskamo taster Delete dok ne obriemo eljeni deo teksta.
Postavljanje kursora na poetak i kraj odgovarajueg reda
1. Ukoliko elimo da kursor dovedemo na poetak odgovarajueg reda, pritisnemo
taster Home;
2. ukoliko elimo da kursor dovedemo na kraj odgovarajueg reda, pritisnemo taster
End.
Postavljanje kursora na poetak i kraj odgovarajue ekranske stranice
1. Ako elimo da kursor dovedemo na poetak odgovarajue ekranske stranice,
pritisnemo taster Page Up;
2. ako elimo da kursor dovedemo na kraj odgovarajue ekranske stranice,
pritisnemo taster Page Down.

Kombinacije tastera
Ctrl + leva strelica pomeraju kursor na poetak prethodne rei;
Ctrl + desna strelica pomeraju kursor na poetak sledee rei;
Ctrl + gornja strelica pomeraju kursor na poetak prethodnog pasusa;
Ctrl + donja strelica pomeraju kursor na poetak sledeeg pasusa;
Ctrl + Home pomeraju kursor na poetak dokumenta;
Ctrl + End pomeraju kursor na kraj dokumenta;
Ctrl + Page Up pomeraju kursor na poetak prethodne stranice;
Ctrl + Page Down pomeraju kursor na poetak sledee stranice;
Ctrl + Alt + Page Up pomeraju kursor na poetak teksta koji se vidi na ekranu;
Ctrl + Alt + Page Down pomeraju kursor na kraj teksta koji se vidi na ekranu;
Ctrl + Shift + leva strelica markiraju celu re od pozicije kursora ulevo;
Ctrl + Shift + desna strelica markiraju celu re od pozicije kursora udesno;
Ctrl + Shift + gornja strelica markiraju ceo pasus od pozicije kursora nagore;
Ctrl + Shift + donja strelica markiraju ceo pasus od pozicije kursora nadole;
Ctrl + Shift + Home markiraju tekst od pozicije kursora do samog poetka;
Ctrl + Shift + End markiraju tekst od pozicije kursora do njegovog kraja;
Shift + leva strelica markiraju tekst od pozicije kursora ulevo po jedan karakter;
Shift + desna strelica markiraju tekst od pozicije kursora udesno po jedan karakter;
Shift + gornja strelica markiraju tekst od pozicije kursora po jedan red nagore;
Shift + donja strelica markiraju tekst od pozicije kursora po jedan red nadole;
Shift + Home markiraju tekst od pozicije kursora do poetka reda;
Shift + End markiraju tekst od pozicije kursora do kraja reda;
Shift + Page Up markiraju tekst od pozicije kursora nagore do poetka ekrana;
Shift + Page Down markiraju tekst od pozicije kursora nadole do kraja ekrana.

Korienje mia za kretanje kroz tekst

Mi je najjednostavnije i najbre reenje za kretanje kroz dokument. Kada kursor
mia dovedemo na eljenu poziciju i kliknemo levim tasterom, znai da od te pozicije
moemo da ubacujemo novi tekst, da ga briemo i markiramo.
Kada elimo da markiramo odreeni deo teksta, uradiemo sledee:
1. kursor mia dovedemo na poziciju od koje elimo da markiramo deo teksta;
2. pritisnemo i drimo levi taster;
3. vuemo mia u pravcu u kome elimo da markiramo tekst.
Kada tekst pocrni, znai da je markiran.
Windows Vista

Toolbar
U WordPadu Toolbar je uvek postavljen. Ukoliko ga zbog nekog
razloga nema, a elimo da ga postavimo, postupak je:
1. kliknemo na padajui meni View;
2. ekiramo opciju Toolbar.

Ikone na Toolbaru
Standard bar
Ikona Ime Koristi se za
New kreiranje novog teksta
Open otvaranje ve postojeih tekstova
Save uvanje teksta
Print tampanje teksta
Print Preview pregled teksta pre tampanja
Find pretraivanje rei
Cut premetanje reenice na drugo mesto
Copy kopiranje reenice na drugo mesto
Paste prebacivanje sadraja teksta na drugo mesto
Undo ponitavanje prethodne komande
Date/Time ubacivanje datuma i vremena
U WordPadu Format bar je uglavnom ve postavljen. Ukoliko nije, a
elimo da ga postavimo postupak je:
1. kliknemo na padajui meni View;
2. ekiramo opciju Format Bar.
Fromat bar
Ikona Ime Koristi se za
Font izbor vrste slova
Font Size izbor veliine slova
FontScript izbor slova visokog kvaliteta
Bold masna slova
Italic iskoena slova
Underline podvuena slova
Color promena boje slova
Align Left poravnanje teksta po levoj margini
Center centriranje teksta
Align Right poravnanje teksta po desnoj margini
Bullets dodavanje oznaka pasusima

Ubacivanje lenjira na Toolbar

Ukoliko na ekranu elimo da prikaemo lenjir koji definie margine i
tabulatore u naem tekstu, postupak je:
1. kliknemo na padajui meni View;
2. ekiramo opciju Ruler.
Windows Vista

Rad sa tekstom
Pre nego to ponemo bilo kakav posao u WordPadu, treba da znamo da:
1. kursorom mia ili strelicama sa tastature doemo na poziciju odakle elimo neto
da uradimo;
2. otkucamo ceo tekst bez ikakvih promena;
3. ako neki deo teksta elimo da promenimo, kopiramo ili premestimo, prvo treba
da ga markiramo tako to kursor mia dovedemo do istog, pritisnemo levi taster i
drimo ga dok ne zavrimo markiranje, pa potom pustimo levi taster;
4. na kraju uradimo promene.

Promena fonta
Kada otkucamo tekst, moemo da pristupimo promeni vrste, veliine, stila i boje slova.
Postupak je:
1. markiramo deo teksta u kome elimo da menjamo fontove;
2. kursor mia dovedemo na strelicu pored polja Font i kliknemo levim tasterom
pored naziva aktivnog fonta;
3. kada se otvori padajua lista, videemo da u njemu ima mnogo raznih vrsta slova,
pa levim klikom biramo font;
4. kursor mia dovedemo na strelicu pored polja Font Size i kliknemo levim
tasterom;
5. kada se otvori padajui meni, moemo da vidimo razne ponuene veliine, pa
kliknemo levim tasterom mia na eljenu;
6. ukoliko elimo masna slova, kliknemo na ikonu Bold, za iskoena je Italic, a za
podvuena Underline;
7. slova bojimo tako to kursor mia dovedemo na ikonu Color i
izaberemo boju;
Ovo moemo uraditi i na sledei nain:
1. kliknemo na padajui meni Format;
2. izaberemo opciju Font;
3. na ekranu e se pojaviti novi prozor
Font;
4. u polju Font biramo vrstu slova;
5. u polju Font style biramo da li e
slova biti Regular, Bold, Italic ili
Bold Italic;
6. u polju Size biramo veliinu slova;
7. u odeljku Effects biramo:
a) Strikeout precrtana slova;
b) Underline podvuena slova;
c) kliknemo na strelicu sa desne
strane polja Color, pa biramo
boju slova;
d) kliknemo na OK.

Poravnanje teksta
Ukoliko elimo da:
1. poravnamo tekst po levoj margini - kliknemo na ikonu Align Left;
2. centriramo tekst - kliknemo na ikonu Center;
3. poravnamo tekst po desnoj margini - kliknemo na ikonu Align Right.

Nabrajanja
U tekst procesoru WordPad moemo da kucamo razna nabrajanja, a da pri tom ne
mislimo na oznake ispred njih. Kasnije moemo da ih ubacimo vrlo jednostavno i to
na sledei nain:
1. otkucamo spisak;
2. markiramo ga;
3. dovedemo kursor mia na ikonu Bullets i kliknemo levim tasterom mia;
4. da bismo zavrili sa nabrajanjem, postavimo kursor iza poslednje linije nabrajanja
i pritisnemo dva puta taster Enter.

Kopiranje dela teksta

Ukoliko elimo da kopiramo deo teksta na neku drugu poziciju, postupak je sledei:
1. markiramo deo teksta koji elimo da kopiramo;
2. kursor mia dovedemo do ikone Copy i kliknemo levim tasterom;
3. kursorom mia ili strelicama doemo na mesto gde elimo da kopiramo eljeni
deo teksta;
4. kursor mia dovedemo do ikone Paste i kliknemo levim tasterom;
5. videemo da se na izabranom mestu pojavila kopija markiranog teksta;
6. kliknemo na ikonu Save da bismo sauvali promenu.

Premetanje dela teksta

Ukoliko elimo da premestimo deo teksta na neku drugu poziciju, postupak je

sledei:
1. markiramo deo teksta koji elimo da premestimo;
2. kursor mia dovedemo do ikone Cut i kliknemo levim tasterom;
3. kursorom mia ili strelicama doemo na mesto gde elimo da premestimo
markirani tekst;
4. kursor mia dovedemo na ikonu Paste i kliknemo levim tasterom;
5. videemo da se tekst premestio na izabrano mesto;
6. kliknemo miem na ikonu Save da bismo sauvali promenu.
Windows Vista

Korienje komande Find

Ako elimo da pronaemo odreenu re ili izraz, moemo da se
postepeno pomeramo kroz dokument (to nam oduzima mnogo
vremena) ili da iskoristimo komandu Find. Postupak je:
1. kliknemo na padajui meni Edit;
2. kliknemo na komandu Find;
3. na ekranu e se pojaviti prozor Find;
4. u polju Find what ukucamo re ili izraz
koji elimo da pronaemo;
5. kliknemo na dugme Find Next da bismo
videli koliko traenih rei ima;
6. kliknemo na dugme Cancel kada zavrimo
pretraivanje.

Korienje komande Replace

Ukoliko elimo da neku re ili izraz zamenimo nekom drugom rei ili
izrazom, postupak je:
1. kliknemo na padajui meni Edit;
2. izaberemo komandu Replace;
3. na ekranu e se pojaviti prozor Replace;
4. u polju Find what ukucamo re ili izraz koji treba da pronaemo;
5. u polje Replace with ukucamo re ili izraz kojim elimo da zamenimo traenu re
ili izraz;
6. ukoliko elimo da zamenimo re, klik-
nemo na opciju Replace, a ukoliko
elimo da svako pojavljivanje traene
rei zamenimo novom, kliknemo na
opciju Replace All;
7. kliknemo na dugme Cancel kada
zavrimo promene.

Ponitavanje prethodno uraene komande

Ukoliko smo pogreili prilikom upisivanja podataka u tekstu, moemo da se vratimo na
prethodno stanje preko ikone Undo. Recimo, ukoliko smo u tekstu pogreno otkucali
neku reenicu, moemo je obrisati, ali je lake da levim tasterom mia kliknemo na
ikonu Undo i te reenice vie nee biti na ekranu.
Windows Vista

Kreiranje izgleda paragrafa

Ukoliko elimo da izmenimo margine jednog dela teksta, postupak je
sledei:
1. markiramo eljeni deo teksta;
2. kliknemo na padajui meni Format;
3. kliknemo na opciju Paragraph;
4. u poljima Left i Right odredimo levu i desnu marginu;
5. u polju First line odredimo za koliko elimo da uvuemo
prvi red pasusa;
6. u polju Alignment biramo levo, desno i centralno
poravnanje teksta;
7. kliknemo na OK.
Windows Vista

Pregled izgleda stranice

Kada zavrimo bilo koju opciju, poeljno je da kursor mia dovedemo do ikone Print
Preview i kliknemo levim tasterom da bismo videli kako izgleda cela stranica na jednom
ekranu. Tako lake moemo uoiti nedostatke u tekstu. Kada zavrimo sa pregledom
stranice, kliknemo na ikonu Close i vratimo se u dokument i moemo da ispravljamo
greke.

Priprema stranice za tampu

Pripremu radimo na padajuem meniju File i koristimo
opciju Page Setup. Kliknemo levim tasterom mia na opciju
Page Setup i na ekranu e se pojaviti prozor koji se sastoji
iz tri odeljka:
1. u odeljku Paper postoji polje Size. U njemu biramo
format papira na kome e biti tampan sadraj;
2. u odeljku Orientation biramo:
a) Portrait uspravna tampa dokumenta;
b) Landscape horizontalna tampa doku-
menta.
3. u odeljku Margins biramo:
a) Top - smanjujemo ili poveavamo rastojanje
od gornje margine;
b) Bottom - smanjujemo ili poveavamo
rastojanje od donje margine;
c) Left - smanjujemo ili poveavamo rastojanje
od leve margine;
d) Right - smanjujemo ili poveavamo rastojanje
od desne margine.
Ako smo zadovoljni, kliknemo levim tasterom mia
na OK.

tampanje dokumenta
Kada smo zavrili dokument i hoemo da ga
odtampamo, kliknemo na ikonu Print. Na
ekranu e se otvoriti prozor Print u kome treba da
izaberemo neku od opcija:
1. All koristimo je za tampanje celog teksta;
2. Selection koristimo je za tampanje
markiranog teksta;
3. Current Page koristimo je za tampanje
tekue stranice (prvo miem kliknemo na
nju);
4. Pages - koristimo je za tampanje opsega
stranica (upiemo od koje do koje stranice
elimo da tampamo);
5. Number of copies - koristimo je da bidmo odredili broj kopija koje elimo da
tampamo;
U odeljku Select Printer biramo tampa na kome elimo da odtampamo sadraj.
Kada sve podesimo, kliknemo na OK.

Z A DATA K
Napraviti sertifikat sledeeg sadraja:
1. U gornjem levom uglu upisati:
PREDMET: Pokuaj uenja
UITELJ: Pea
UENIK: upiite svoje ime
Vrsta slova treba da bude Times
New Roman, veliina 22..
2. Na sredini, treba da pie:
SERTIFIKAT
Vrsta slova Times New Roman,
veliina - 36, bold, italic.
3. Ukucati tekst sledeeg sadraja,
sa levim poravnanjem:
Daje se na znanje da je uenik(ca)
(upiite svoje ime), roen(a)
(datum roenja) godine, za
vrlo kratko vreme savladao(la)
materiju i poloio(la) zavrni
ispit sa odlinim uspehom (5) i
stekao(la) zvanje:
WINDOWS VISTA
POZNAVALAC
a) Za navedeni tekst vrsta slova
treba da bude Times New
Roman, veliina - 14.
b) Deo WINDOWS VISTA POZNA-
VALAC odvojiti od gornjeg teksta
za tri reda, centrirati, vrsta slova
Times new Roman, Bold,
Italic, veliina - 26.
4. U donjem desnom uglu treba da se
nalazi:
POTPIS: Pea
Vrsta slova Times New Roman,
veliina - 22, desno poravnanje.
5. Ceo tekst sauvati pod imenom
Sertifikat i odtampati ga u tri
kopije.
Napomena: Pri kucanju teksta novi red
odvajamo pritiskom na taster Enter dva
puta.
Autor bi bio pun utisaka ukoliko biste
sami reili ovaj zadatak. Ipak, ako ne...
9. kliknemo miem u prazan prostor
pored teksta i videemo da smo
dobili eljeni izgled teksta.
Reenje - Daje se na znanje...
A) kliknemo ispred Daje se na znanje i
pritisnemo taster Enter dva puta pa:
1. markiramo tekst;
2. kliknemo na padajui meni Format,
pa izaberemo opciju Font;
3. u listi Font kliknemo na Times New
Roman;
4. u listi Size, kliknemo na 14;
5. kliknemo na OK;
6. kliknemo miem u prazan prostor
pored teksta i videemo da smo
dobili eljeni izgled teksta.
B) kliknemo miem ispred teksta
WINDOWS VISTA POZNAVALAC i
pritisnemo taster Enter tri puta;
1. markiramo tekst, kliknemo na
ikonu Center;
2. kliknemo na padajui meni Format,
pa izaberemo opciju Font;
3. u listi Font kliknemo na Times New
Roman;
4. u listi Font style kliknemo na Bold
Italic;
5. u listi Size, kliknemo na 26;
6. kliknemo na OK;
7. kliknemo miem u prazan prostor
pored teksta i videemo da smo
dobili eljeni izgled teksta.

Prvo otkucamo ceo tekst.
Reenje dela teksta u
gornjem levom uglu
1. markiramo tekst u gornjem levom
uglu;
2. kliknemo miem na ikonu za izbor
slova - Font, pa na Times New
Roman;
3. kliknemo miem na ikonu za izbor
veliine slova - Font Size, pa na
veliinu 22;
4. kliknemo miem u prazan prostor
pored teksta i videemo da smo
dobili eljeni izgled teksta.
Reenje - Pea
1. kliknemo levim tasterom mia
ispred rei POTPIS:;
2. pritisnemo dva puta taster Enter;
3. markiramo tekst;
4. kliknemo na ikonu Align Right i ceo
tekst e se pomeriti udesno;
5. kliknemo na ikonu Font, pa
izaberemo Times New Roman;
6. kliknemo na ikonu Font Size, pa
izaberemo veliinu 22;
7. kliknemo miem u prazan prostor
pored teksta i videemo da smo
dobili eljeni izgled teksta.

Reenje - uvanje i tampanje

Reenje Sertifikat
1. kliknemo levim tasterom mia
ispred rei SERTIFIKAT;
2. pritisnemo dva puta taster Enter;
3. markiramo re SERTIFIKAT;
4. kliknemo na ikonu Center da ga
dovedemo na sredinu;
5. kliknemo na ikonu Font, pa
izaberemo Times New Roman;
6. kliknemo na ikonu B (Bold);
7. kliknemo na ikonu I (Italic);
8. kliknemo na ikonu Font Size, pa
izaberemo veliinu 36;
Kada sve otkucamo, kursor mia
dovedemo do opcije File i kliknemo
na nju. Izaberemo podopciju Save, a
zatim upiemo ime pod kojim elimo
da sauvamo dokument - Sertifikat, pa
potvrdimo na OK.
Zatim odemo na opciju File, podopciju
Print. Kliknemo na Current Page. U polju
Number of copies upiemo broj 3, pa
kliknemo na OK. tampanje poinje.
Puno sree!!!
Windows Vista

System Restore
U folderu Accessories/System Tools napomenuemo opciju System Restore koju
koristimo za snimanje trenutno ispravnog sistema ili povratak sistema od nekog ranijeg
datuma. Ova opcija je korisna ukoliko nam je instalacija nekog programa poremetila
sistem.

Snimanje trenutnog stanja sistema

Snimanje trenutnog stanja trebalo bi da
uradimo pre instalacije nekog dodatnog
programa ili igre. Ovim postupkom se
osiguravamo od problema koji mogu
nastati u toku ili posle instalacije.
Postupak snimanja trenutno ispravnog
sistema je:
1. kliknemo na opciju System Restore
(raunar e nam privremeno
zaseniti ekran i prikazati jedan
prozor kojim nas pita da li elimo da
nastavimo sa ovom opcijom, tako
da kliknemo na dugme Continue za
nastavak postupka);
2. prikazae prozor System Restore;
3. kliknemo na link open System Protection;
4. prikazae nam se prozor System Properties i
karton System Protection;
5. kliknemo na dugme Create;
6. u polju prozora Create a restore point uneemo
naziv po kome emo prepoznati trenutak
snimljenog stanja (tekui datum i vreme e biti
dodati automatski);
7. kliknemo na dugme Create;
8. nakon izvrenog kreiranja raunar e prikazati
prozor System Protection, koji nas obavetava
da je operacija uspeno zavrena, pa kliknemo
na dugme OK;
9. kliknemo na dugme OK da bismo zatvorili prozor System Properties;
10. kliknemo na dug-
me Cancel da
bismo zatvorili
prozor System
Restore.

Povratak ispravnog sistema

Ukoliko nam se sistem otetio, ispravan
moemo vratiti na sledei nain:
1. kliknemo na opciju System Restore
(raunar e nam privremeno
zaseniti ekran i prikazati jedan
prozor kojim nas pita da li elimo da
nastavimo sa ovom opcijom, tako
da kliknemo na dugme Continue za
nastavak postupka);
2. kliknemo na Next;
3. izaberemo datum od koga elimo
da vratimo sistem;
4. ukoliko imamo vie snimljenih
stanja sistema, kliknemo na eljeno
stanje;
5. kliknemo na Next;
6. kliknemo na Finish;
7. raunar nas upozorava da se ovu
operaciju ne smemo da prekidamo
dok se potpuno ne zavri i pita
nas da li elimo da nastavimo, pa
kliknemo na dugme Yes;
8. raunar se restartuje i vraa sistem
na stanje od odreenog datuma;
9. na ekranu e se pojaviti prozor
System Restore koji nas obavetava
da je operacija zavrena, pa
kliknemo na dugme Close.
Internet

Internet
Kada se kae da su dva raunara umreena, to znai da svaki od njih sadri mrenu
kartu, operativni sistem konfigurisan za rad u mrei i kabl koji ih fiziki povezuje.
Dodatne ureaje (HUB, SWITCH, RUTER) koristiemo ako mreu sainjavaju tri ili vie
raunara ili ako povezujemo nekoliko mrea. Raunarske mree nam omoguavaju
da pristupimo udaljenim raunarima i koristimo njihove resurse bez potrebe da fiziki
budemo za nekim od raunara koji je lan mree. To znai da dokument koji smo
radili u Wordu, a nalazi se na raunaru u susednoj prostoriji, ne moramo da snimamo
na disketu i prenosimo na na raunar, ve koristei mreu presnimimo dokument
sa jednog raunara na drugi i time utedimo mnogo vremena. Ili ako u kancelariji
imamo pet raunara, ne moramo kupovati i pet tampaa, ve samo jedan. Ostala
etiri raunara e tampati na tom jednom tampau koristei mreu. Ovakve mree
se formiraju u jednoj kancelariji ili najdalje jednoj poslovnoj zgradi. Otuda i njihov naziv
LAN lokalna mrea.
Ako poveemo vie ovakvih mrea u nekom gradu, pa zatim vie gradova jedne
drave, pa vie drava jednog kontinenta, pa kada na kraju poveemo i sve kontinente,
dobijamo Internet svetsku mreu raunara. U tako velikoj i razgranatoj mrei koristi
se raznovrsna telekomunikaciona oprema. Zemlje i kontinenti mogu biti povezani
komunikacionim kablovima ili satelitskim vezama. Internet je, dakle, svetska mrea
raunara i kao takva sadri obilje informacija. Internet nije niije vlasnitvo i niko ne
moe doneti odluku da ukine Internet.

Povezivanje na Internet
Mi, kao pojedinci, Internetu pristupamo posredstvom Internet provajdera (ISP Internet
Service Provider). Internet provajderi su firme koje imaju brze linkove ka Internetu koji
su aktivni 24 sata dnevno sedam dana u nedelji. Za odreenu pretplatu i mi moemo
koristiti deo njihovog linka. Internet provajderi nam nude razne naine povezivanja na
Internet: telefonskom linijom, ISDN digitalnom linijom, DSL vezom, beinim putem
itd.

ADSL pristup
Da bismo se povezali na Internet telefonskom linijom, moramo imati ureaj koji se
zove modem. Poto se podaci od raunara do raunara alju kroz telefonske kablove
i centrale, treba uraditi odreene modulacije i demodulacije signala. Otuda i naziv
ureaja modem MOdulacija-DEModulacija.
ADSL predstavlja skraenicu za Asymmetric Digital Subscriber Line ili asimetrinu
digitalnu pretplatniku liniju. Ukoliko elimo neprekidan pristup Internetu, 24 asa
dnevno, 7 dana u nedelji, jednostavno i kvalitetno reenje omoguava ADSL tehnologija.
Instalacijom odgovarajuih ureaja (tzv. splitera i modema) sa ADSL tehnologijom
moemo da ostvarimo niz prednosti:

1. ukljuenjem raunara postiemo trenutnu konekciju na Internet;

2. veza sa Internetom je brza i neprekidna - 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji
telefonska linija je istovremeno slobodna za obavljanje razgovora;
3. nemamo dodatne trokove za korienje telefonske linije - ne plaamo telefonske
impulse za uspostavljanje veze sa Internetom, ve plaamo samo fiksan iznos
mesene pretplate;
4. brzina prenosa podataka je viestruko bra od klasinog pristupa Internetu - od
256/64Kb/s do 768/192 Kb/s za preuzimanje/slanje podataka;
5. moemo da upotrebimo prednosti ADSL tehnologije za interaktivno uenje, videa
na zahtev ili zabave;
6. moemo da uspostavljamo video konferencije;
7. omogueno je deljenje Internet konekcije izmeu vie raunara;
8. omoguena je efikasnija trgovina, ukoliko se bavimo e-trgovinom;
9. moemo da uspostavimo uspeniju i bru komunikaciju sa poslovnim partnerima
ili potencijalnim kupcima.
Internet

Internet Options
Kada kliknemo na ikonu Tools u komandnoj traci moemo da izaberemo opciju
Internet Options, koju koristimo za podeavanje Internet parametara (Proxy Server;
Homepage; za bezbednost sopstvenih podataka prilikom pristupanja Internetu, koja je
nivelisana po nivoima bezbednosti). Sastoji se iz sledeih kartica:
0001
1. General sastoji se iz sledeih odeljaka:
a) Home page u ovom odeljku
definiemo prvu Internet stranicu koja
e se prikazati kad podignemo Internet
Explorer tako to u polju Address
ukucamo adresu te stranice;
b) Browsing history u ovom odeljku
kontroliemo i briemo privremene
fajlove koje raunar mora da skine sa
Interneta da bi prikazivao odreenu
stranicu. Takoe, kontroliemo
koliko dana unazad e raunar
uvati istoriju poseenih sajtova
(Days to keep pages in history), a
moemo ih i obrisati (Delete);
2. Security - u ovoj kartici definiemo nivo
sigurnosti programa Internet Explorer u
zavisnosti od logikog poloaja na kom
se nalazi:
a) Internet nivo bezbednosti na
Internetu;
b) Local intranet nivo bezbednosti na
lokalnoj mrei;
c) Trusted sites sajtovi kojima
verujemo;
d) Restricted sites sajtovi kojima ne
verujemo.
Sajtove kojima verujemo ili ne verujemo
podeavamo na sledei nain:
izaberemo Trusted sites ili Restricted
sites;
kliknemo na dugme Sites;
u polju Add this website to the zone
ukucamo adresu sajta kome verujemo
ili ne verujemo;
kliknemo na dugme Add;
sajt e se pojaviti u polju Websites
(lista sajtova kojima verujemo ili ne
verujemo);
kliknemo na Close.

Napomena: Sajtove iz liste Websites briemo

tako to ih izaberemo, pa kliknemo na
dugme Remove.
U skladu sa time Internet Explorer automatski
doteruje sigurnosne parametre za pristup
sajtu.

Napomena: Ova opcija je obavezna kod

elektronskog bankarstva, jer u opciji Trusted
sites moramo ubaciti sajt banke kod koje
imamo nalog.

1. Privacy - kartica koju koristimo da bismo

definisali da li elimo da nas sajtovi na
nivou Internet Explorera prepoznaju ili ne,
kada ih ponovo poseujemo. Ponaanje
se definie tako to na raunar ostavlja
mali tekstualni fajl (Cookies ili kolai)
u kome se nalaze podaci vezani za
na raunar i nas kao korisnika. Kada
ponovo poseujemo sajt, on prepoznaje
taj fajl i pozdravlja nas. U odeljku
Settings pomeranjem klizaa moemo
da poveamo ili smanjimo privatnost:
a) ne dozvoljavamo ostavljanje tekstu-alnog fajla sa naim podacima;
b) dozvoljavamo ostavljanje tekstualnih fajlova samo uz na pristanak;
c) dozvoljavamo ostavljanje svih tekstualnih fajlova.
4. Content - u ovoj kartici definiemo
ponaanje Internet Explorera u odnosu
na sadraj nekog sajta. Sastoji se iz:
a) Parental Controls u ovom odeljku
postavljamo ogranienja sati koje e
deca provesti na raunaru, tipova igara
koje mogu da igraju, web sajtova koje
mogu da poseuju, kao i programe
koje mogu da pokreu;
b) Content Advisor u ovom odeljku
moemo da definiemo koje sajtove
elimo da zabranimo u odnosu na njihov
sadraj. Tako e raunar zabraniti sve
sajtove u kojima se pojavljuju rei
vezane za neki sadraj koji se nama ne
dopada (nasilje, porno, tua...). Kada
klliknemo na dugme Enable na ekranu
e se pojaviti prozor koji se sastoji iz
sledeih kartica:
Ratings u ovoj kartici definiemo jainu
zabrane odreenih oblasti. Kliknemo
na oblast koju elimo da zabranimo
(Language, Sex, Nudity, Violence), pa
pomeranjem klizaa definiemo do kog
nivoa elimo da izvrimo zabranu.
Approved Sites u ovoj kartici definiemo
sajtove koji e ignorisati zabranu koju
smo im postavili. Na primer, ukoliko smo
zabranili prikazivanje sajtova ije su rei
vezane za nasilje nee nam se prikazati
ni vesti u kojima se javljaju te rei. Zato
u ovoj opciji definiemo sajtove koji e
ignorisati tu zabranu. Takoe, moemo
definisati i sajtove koje ne elimo da
nam se ikada uitaju.
Postupak je:
u polju Allow this websites otkucamo
adresu sajta;
kliknemo na dugme Always ukoliko elimo
da ignoriemo zabranu ili na dugme
Never ukoliko elimo da zabranimo
prikazivanje odreenih sajtova;
adresa sajta e se pojaviti u polju List
of approved and disapproved websites
koji se nalazi odmah ispod i to zeleno
tiklirano, ukoliko elimo da ignoriemo
zabranu ili crveno, ukoliko elimo da
zabranimo prikazivanje odreenog
sajta;
kliknemo na OK.

Napomena: Sajtove iz liste List of approved and disapproved websites briemo tako
to izaberemo na eljeni, pa kliknemo na dugme Remove.

General u ovoj kartici podeavamo dodatne opcije vezane za Content Advisor;

Odeljak User Options sastoji se iz sledeih opcija:
Users can see websites that have no rating ukoliko ova opcija nije ekirana,
zabranjuje se pristup svim sajtovima, a ukoliko je ekirana, prikazivae se svi
sajtovi koji nisu zabranjeni na bilo koji nain;
Supervisor can type a password to allow users to view restricted content ova opcija
vezana je za ifru. Ukoliko nije ekirana, korisnik e da dobije obavetenje
o zabrani sajta, a u suprotnom korisnik e da dobije mogunost da otkuca
Password, pa ukoliko ga zna, moi e da pogleda sadraj sajta.
U odeljku Supervisor password moemo kreirati ifru. Postupak je:
kliknemo na dugme Create password;
u polju Password ukucamo ifru;
u polju Confirm password ukucamo istu
ifru;
u polju Hint kucamo tekst koji e
nas podseati na ifru ukoliko je
zaboravimo;
kliknemo na OK.
Kada kliknemo na dugme Find rating
systems odeljka Rating systems,
moemo da dodamo oblasti koje elimo
da zabranimo, a one e se pojaviti u
kartici Rating Systems.
Kada izvrimo sve promene, kliknemo na OK. Tada se vraamo na karticu Content
Advisor. Kliknemo na dugme Apply, pa kliknemo na dugme OK i na poziciji gde je
bilo dugme Enable pojavie se dugme Disable, a pored nje Settings.
Kada kliknemo na dugme Disable moemo da iskljuimo ceo sistem za praenje
sadraja sajtova. Ukoliko smo definisali ifru, moramo da je ukucamo da bi se
sistem iskljuio. Tada e se umesto dugmeta Disable ponovo pojaviti Enable.
Kada kliknemo na dugme Settings, ponovo moemo da podeavamo sve
parametre vezane za Content Advisor. Ukoliko smo definisali ifru, moramo da
je ukucamo da bismo mogli da podeavamo parametre.
Internet

c) Certificates sertifikat je fajl koji se

koristi za prepoznavanje korisnika
koji ima pravo pristupa nekim
poverljivim podacima koji se nalaze
na odreenim serverima, sajtovima,
sistemima itd. U stvari, sertifikati
su dozvole za pristup nekim
poverljivim podacima. Odlian
primer je pristup podacima banke,
od strane neke firme. Odreena
lica u firmi koja imaju CD ili karticu
na kojoj se nalazi fajl (sertifikat)
jedini imaju pravo pristupa. Kada
se CD ubaci u kompjuter, sajt
automatski prepozna svoj sertifikat i uz ispravnu ifru dozvoljava pristup
poverljivim podacima. Tada moemo da pregledamo stanje na svom raunu,
da uplaujemo na neki drugi raun, da tampamo izvetaje o svom raunu i
transakcijama. Kada kliknemo na dugme Certificates, na ekranu e se pojaviti
prozor koji se sastoji iz sledeih kartica:
Personal omoguava uvid u sve sertifikate koje mi posedujemo;
Other People - omoguava uvid u sve sertifikate koje poseduju drugi korisnici
raunara sa kojima komuniciramo;
Intermediate Certification Authorities ovlaeni svetski serveri koji izdaju
sertifikate;
Trusted Root Certification Authorities sertifikati kojima se veruje i njih operativni
sistem sam postavlja po instalaciji;
Trusted Publisher serveri kojima mi verujemo i koji je zaduen za izdavanje
sertifikata koji nisu postavljeni po instalaciji;
Untrusted Publisher serveri kojima ne verujemo.
Na svim ovim opcijama videemo opciju Import koja omoguava uvoz
sertifikata.
d) AutoComplete je odeljak koji koristimo
za automatsko uvanje linih
podataka koji su potrebni za pristup
nekom sajtu, ukoliko je sajt to traio.
Kada kliknemo na dugme Settings,
videemo odeljak Use AutoComplete for
koji se sastoji iz sledeih opcija:
Web addresses uvanje web adresa
koje smo ve posetili (uvaju se u
Address baru);
Forms uvanje svih linih podataka
koje smo ve popunjavali na
odreenom sajtu (ime i prezime,
adresa, telefon...);
User names and passwords on forms
uvanje korisnikog imena za pristup
odreenim podacima na sajtu, ukoliko
on to trai. Tada e se pri ponovnom
ulasku na taj sajt korisniko ime odmah
pojaviti (ne moramo ponovo da ga
kucamo). Ukoliko elimo da sauvamo
ifru, raunar e nas pitati da li to elimo.
Ukoliko je ekirana opcija Prompt me to
save passwords, ifra e se sauvati, a
ukoliko ova opcija nije ekirana, ifra
se nee sauvati, ve je uvek moramo
kucati.
5. Connections ovu karticu koristimo da
bismo uspostavili i podesili Internet
konekcije. Postupak instalacije ADSL
objasnili smo u poglavlju Instalacija
drajvera (ukoliko imamo klasian modem
moramo da uspostavimo dial-up konekciju u ovoj opciji kliknemo na dugme Add,
izaberemo opciju Connect to the Internet, upiemo naziv naeg i broj telefona naeg
Internet provajdera, pa ukucamo svoje korisniko ime i ifru tada e se pojaviti
ikona za konekciju);
6. Programs ovo je kartica koju koristimo za definisanje svih Internet programa koji
e biti zadueni za odreeni Internet servis;
7. Advanced u ovoj kartici moemo da doterujemo dodatne opcije koje nam nudi
Internet Explorer.

Napomena: Ukoliko elimo da obriemo sve memorisane podatke i ifre, kliknemo

na karticu General, pa izaberemo dugme Delete u odeljku Browsing history. Tada
kliknemo na dugmad Delete forms i Delete passwords. Na kraju kliknemo na dugme
Close.
Internet

Povezivanje na Internet
Kada sledei put budemo eleli da se poveemo
na Internet, dovoljno je da dvoklikom pokrenemo
konekciju koju smo napravili i kliknemo na Dial.
Kada se konekcija sa provajderom uspostavi, pored
sata na task baru e se pojaviti ikonica u obliku dva
povezana raunara. To je znak da je povezivanje
na Internet proteklo uspeno.

Prekidanje telefonske veze sa provajderom

Kada zavrimo pretraivanje Interneta, telefonsku
vezu sa provajderom prekidamo tako to dva puta
kliknemo na tu istu ikonicu, a zatim u prozoru koji se
otvorio kliknemo na Disconnect. U tom istom prozoru
moemo proitati koliko smo vremena proveli na
Internetu i koliku smo koliinu podataka preneli na
Internet, odnosno preuzeli sa Interneta.
Internet

ta sve postoji na Internetu

Na Internetu postoji mnogo sadraja. Moemo da itamo dnevne novine, knjige ili
asopise, nabavljamo nove programe i igre za na raunar, virtuelno poseujemo neki
muzej ili vidimo snimke onoga to se trenutno deava na ulicama Londona, Pariza
ili Moskve. Imamo mogunost da pratimo direktne prenose NBA utakmica ili nekog
koncerta. Roak iz Australije moe proitati elektronsko pismo samo nekoliko sekundi
poto smo ga mi poslali. Ako posedujemo neku od kreditnih kartica, otvara nam se
jo vie mogunosti. Moemo kupovati u Internet prodavnicama, a roba e nam biti
poslata potom. Za nekoliko desetina dolara moemo dobiti sliku nae kue ili zgrade
koja je nainjena iz satelita. Pomou mikrofona i zvunika, moemo da razgovaramo
sa ljudima irom sveta (Chat). Sa dodatkom WEB kamere moemo da ih vidimo
(Video chat). Sadraja zaista ima mnogo. Zbog toga emo detaljno da opiemo ono
najvanije: pretraivanje Internet prezentacija, slanje elektronske pote i video chat.
Internet

Internet Explorer
Ovaj program je veoma rasprostranjen, jer je besplatan i dolazi kao sastavni
deo operativnog sistema Windows Vista. Uz pomo ovog programa moemo da
pretraujemo Internet stranice i tako dolazimo do novih informacija, programa,
fotografija ili igara. Internet Explorer pokreemo iz Start menija ili klikom na ikonu sa
slovom E u taskbaru, sa desne strane dugmeta Start (u Quick Launch bar-u).

Pretraivanje Internet prezentacija

Internet prezentacija (WEB SITE) je grafiki predstavljen skup informacija koje se
nalaze na nekom raunaru koji je 24 sata povezan na Internet. Te stranice mogu da
sadre tekst, fotografije, zvuk i video. Link predstavlja vezu izmeu Internet stranica i
predstavljen je fotografijom ili tekstom (uglavnom plave boje koji je podvuen plavom
linijom). Znak da je neki objekat (slika, tekst, animacija) link je promena kursora mia
sa strelice u ruku sa istaknutim kaiprstom. Kada kliknemo na neki link, program nam
uitava stranicu do koje taj link vodi. Sa te stranice moemo da odemo na sledeu itd.
To se zove surfovanje. Praktino, surfovanje Internetom izgleda ovako: pristupamo
prezentaciji koja se nalazi na raunaru u Londonu i jednim klikom na link otvaramo
stranicu koja se nalazi na raunaru u Sidneju, pa ponovnim klikom na neki link
otvaramo stranicu koja se nalazi na raunaru u Beogradu. Svaka prezentacija mora da
ima jedinstvenu adresu, kao na primer www.google.com ili www.beograd.org.yu. Da
bismo pristupili nekoj prezentaciji, moramo tano znati njenu adresu. Ukoliko elimo
da pretraimo Internet u potrazi za nekim konkretnim pojmom, onda emo koristiti
Internet pretraivae kao to su www.google.com ili www.yahoo.com. Svaka Internet
adresa mora da sadri sledee: www (World Wide Web), naziv prezentacije (Yahoo,
Google, Beograd itd.) i domen (com, org, net, co.yu itd.). www, naziv prezentacije i
domen uvek moramo odvojiti takom. Primeri nekih adresa: www.nba.com, www.rnr.
co.yu, www.sezampro.yu. Za pregledanje sadraja Internet prezentacija moramo da
koristimo odreene programe. Najrasprostranjeniji je, svakako, Internet Explorer.
Internet

Izgled prozora programa Internet Explorer

Kada otvorimo program Internet Explorer na ekranu e se pojaviti prozor koji se sastoji
iz segmenata:

1. Adresna traka nalazi se na vrhu prozora i koristimo je za pronalaenje eljene

lokacije. Sastoji se iz:
a) dugmad Napred / Nazad (Back / Forward - dve strelice) nalaze se sa
leve strane adresne trake i koristimo ih da bismo uli u sajtove koje
smo prethodno otvarali ili se vraamo u njih, korak po korak. Ukoliko elimo da
se vratimo vie koraka unapred ili unazad, klikom na strelicu pored ovih dugmadi
otvaramo listu prethodno poseenih lokacija, pa moemo da izaberemo eljenu
adresu.
b) polje Address nalazi se na
centralnom delu adresne trake
i koristimo ga za precizan unos adrese sajta koji elimo da posetimo;
c) polje za brzo pretraivanje (Instant Search box) nalazi
sa na desnoj strani adresne trake i koristimo ga za
pretraivanje sadraja koji se nalaze na Internetu;

2. Traka padajuih menija ukoliko nije prikazana klikemo na strelicu dugmeta Tools,
pa izaberemo Menu Bar. Videemo da se traka nalazi se na vrhu prozora, ispod
adresne trake i koristimo je za aktiviranje padajuih menija koji nam nude odreene
opcije u Internet Exploreru. To su:
a) File - koristimo je za otvaranje, snimanje, tampanje, kao i slanje sadraja sa
nekog sajta;
b) Edit - koristimo je za razliite operacije nad sadrajem eljenog sajta;
c) View - koristimo je za podeavanje izgleda ekrana;
d) Favorites - koristimo je za organizovanje foldera sa zbirkom Internet adresa
naih omiljenih prezentacija;
e) Tools - koristimo je za podeavanje prikaza i funkcionisanja pretraivaa;
f) Help - koristimo je za pomo pri radu sa ovim programom;

3. Komandna traka nalazi se ispod trake sa padajuim menijima i koristimo je

za izbor odreenih komandi koje e nam da nam olakaju i ubrzaju korienje
programa. Sastoji se iz:
a) dugme Favorites Center - koristimo ga za prikaz foldera sa zbirkom Internet
adresa naih omiljenih prezentacija, liste websajtova sa neformalnim
sadrajima koji se veoma esto auriraju (Feeds), kao i arhive sajtova koje
smo u poslednje vreme najee poseivali (History);
b) Add to Favorites koristimo ga za organizaciju foldera koji se nalaze
prikazani u opciji Favorites;
c) Quick Tabs koristimo ga za
otvaranje vie Internet stranica
na ekranu i jednostavan prelazak sa jedne na drugu;
d) Home koristimo ga za uitavanje stranice koju smo podesili kao Home
page;
e) View feeds on this page koristimo ga za trenutno prikazivanje sajtova
koji se esto auriraju, a nalaze sa na tekuoj Internet stranici - vesti,
blogovi... (sajt mora da bude specijalno formatiran da bi se prikazali takvi
izvetaji - feed);
f) Print koristimo ga za tampanje trenutno aktivne prezentacije;
g) Page koristimo ga za podeavanje prikaza aktivne Internet
stranice;
h) Tools koristimo ga za podeavanje funkcija i prikaza prozora
pretraivaa;
i) Help koristimo ga za pomo pri radu sa pretraivaem;
4. Pano za prikaz nalazi se u centralnom delu prozora i koristimo ga za prikaz eljene
Internet stranice.
Kada elimo da pristupimo nekoj Internet prezentaciji, dovoljno je da u Address polje
upiemo Internet adresu te prezentacije. Nakon toga pritisnemo Enter. Saekamo malo
da se prezentacija uita, a zatim koristimo klizae da bismo pregledali njen sadraj.
Kada miem preemo preko nekog linka, strelica se promeni u belu aku sa ispruenim
kaiprstom i jednim klikom na taj link odlazimo na stranicu do koje on vodi.
Internet

Postavljanje Home page

Koja e stranica biti Home page
(poetna stranica kada se otvori
program Internet Explorer) i koliko
dana e Internet Explorer da pamti
koje sve prezentacije poseujemo,
podesiemo na sledei nain:
1. kliknemo na opciju Tools u traci
padajuih menija;
2. kliknemo na opciju Internet Options
i vidimo karticu General;
3. u odeljku Home page, u polju
Address, upiemo adresu Internet
prezentacije koju elimo da
postavimo kao Home page;
4. u odeljku Browsing history,
kliknemo na dugme Settings;
5. u odeljku History podesimo koliko
dana elimo da se pamte stranice
koje poseujemo;
6. kliknemo na OK, pa na OK.
Internet

Favorites
Kada tokom krstarenja Internetom
naiemo na prezentaciju koja nam
je zanimljiva i koju bismo eleli posle
nekog vremena ponovo da posetimo,
dovoljno je da njenu adresu ubacimo
u zbirku Favorites i vie ne moramo da
pamtimo tu adresu, jer e se ona nalaziti
u Favoritesu. Postupak dodavanja
omiljene (znaajne) Internet adrese u
Favorites je sledei:
1. uemo u Internet prezentaciju koja nam je zanimljiva;
2. dok pregledamo njen sadraj, kliknemo na ikonu Add to Favorites koja se nalazi na
komandnoj traci, pa izaberemo opciju Add to Favorites;
3. u prozoru koji se otvorio, a u polju Name, ukucamo naziv stranice ili ostavimo
ponueno ime ako smo njime zadovoljni;
4. kliknemo na OK.
Internet adresa prezentacije je dodata u zbirku Favorites.

Ako hoemo da posetimo prezentaciju ija se adresa nalazi u zbirci Favorites, postupak
je sledei:
1. kliknemo na ikonu Favorites Center koja se nalazi na komandnoj traci;
2. kliknemo na karticu Favorites (ovaj korak preskaemo, ukoliko je kartica ve
otvorena);
3. otvara se lista svih stranica u bazi Favorites. Pretraimo bazu i kada pronaemo
stranicu koja nas interesuje kliknemo na nju;
4. stranica se uitava.

107 Windows Vista

Internet

uvanje Internet stranice na raunar

Ukoliko elimo kopiju neke stranice ili ona ima mnogo teksta, pa elimo da je itamo
iz vie puta, stranicu emo jednostavno da sauvamo na hard disku. Postupak je
sledei:

1. kada se nalazimo na stranici koju elimo da snimimo, kliknemo na opciju File u

traci padajuih menija;
2. kliknemo na opciju Save As;
3. na ekranu e se pojaviti prozor Save Webpage, pa u adresnoj traci izaberemo folder
u koji emo snimiti stranicu;
4. u polje File name ukucamo ime budueg fajla budue kopije Internet stranice;
5. kliknemo na dugme Save.

108 Windows Vista

Internet

uvanje slike sa Interneta na raunar

Ukoliko nam je potrebna neka fotografija sa prezentacije koju smo posetili moemo je
sauvati na hard disku. Postupak je sledei:
1. desnim tasterom kliknemo na eljenu fotografiju;
2. kliknemo na opciju Save Picture As;
3. na ekranu e se pojaviti prozor Save Picture, pa u
adresnoj traci izaberemo folder u koji emo snimiti
stranicu;
4. u polje File name ukucamo naziv fotografije (ukoliko
nismo zadovoljni ponuenim nazivom);
5. kliknemo na dugme Save.
Internet

Download
Ako sa Interneta snimamo neki program ili mp3 pesmu postupak je slian:
1. pronaemo prezentaciju koja dozvoljava legalno
preuzimanje programa ili mp3 pesama (npr. www.
download.com, www.shareware.com);
2. pronaemo pesmu ili program koji nam je potreban;
3. kliknemo na Begin Download, Download Now ili samo
Download (sve zavisi od prezentacije do prezentacije);
4. preuzimanje e poeti automatski;
5. ukoliko preuzimanje nije automatski startovalo, kliknemo
desnim tasterom na isti link;
6. izaberemo opciju Save Target As;
7. otvara se Save As prozor, pa u adresnoj traci izaberemo
folder gde emo snimiti program ili pesmu;
8. kliknemo na dugme Save;
9. dok preuzimanje sa Interneta traje, prikazivae nam se preostalo vreme do kraja
preuzimanja.
Internet

Upotreba brzog tabulatora

Ako elimo da otvorimo vie Internet stranica na ekranu, a da nam sve budu jednako
dostupne, moemo da iskoristimo prednosti brzog tabulatora (Quick Tabs) koji se
nalazi na komandnoj traci. Postupak je:
1. uitamo stranicu koju smo eleli;
2. kliknemo na ikonu New Tab na komandnoj
traci;
3. na ekranu e se otvoriti novi prozor i u njega uitamo novu stranicu koju elimo;
4. korake 2 i 3 moemo da ponovimo vie puta (koliko uitanih stranica elimo da
imamo);
5. kliknemo na ikonu Quick Tabs na komandnoj traci ili na strelicu pored ikone;
6. na ekranu e se prikazati vizuelni prikaz otvorenih Internet stranica ili lista adresa
Internet sajtova koje smo otvorili;
7. kliknemo na eljenu stranicu ili Internet adresu;
8. prelazak sa jedne na drugu stranicu moemo da uradimo onoliko puta koliko nam
je to potrebno;
9. stranice zatvaramo klikom na dugme Close Tab na kartonu koji predstavlja
odgovarajuu Internet stranicu.
Internet

tampanje Internet stranice

Ako elimo da odtampamo stranicu, moramo da budemo vrlo obazrivi. Naime,
Internet stranice nemaju format. One mogu biti mnogo vee od formata naeg
tampaa. Mogu biti veoma dugake i veoma iroke sa mnogo slika i boja. Zbog toga
se retko kada i tampaju. Izuzetak
je ako na stranici postoji link pod
nazivom Verzija za tampu ili na
engleskom Printer friendly. Tada
pratei taj link dolazimo do skraene
verzije iste stranice koju moemo
da odtampamo. U tom sluaju
postupak je sledei:
1. uitamo stranicu koja je
pripremljena za tampanje
(Printer friendly);
2. kliknemo na File meni, pa na
opciju Print;
3. podesimo parametre tampe
(tampa u boji ili ne, format
papira, orijentacija papira itd.);
4. kliknemo na dugme Print.

Z A DATA K
U folderu Pictures kreirati folder pod
imenom Poznate linosti. U folderu
Poznate linosti kreirati tri podfoldera:
Pevai, Sportisti i Glumci. Zatim
pretraivanjem skinuti sa Interneta na
raunar po 3 slike poznatih pevaa,
sportista i glumaca i sauvati ih u ovim
folderima pod eljenom imenom.
Reenje:
1. konektujemo se na Internet;
2. u polje Address programa Internet
Explorer ukucati adresu nekog
od pretraivaa (na primer: www.
google.com); 9. kliknemo na strelicu pored polja
Save in;
10. izaberemo folder u kome elimo
da sauvamo sliku;
3. u polju Google Search ukucamo ime a) uemo u folder Poznate linosti,
pevaa, sportiste ili glumca koga pa u folder Pevai kada skidamo
traimo; slike pevaa;
4. kliknemo na opciju Images (Slike) b) uemo u folder Poznate linosti,
iznad polja, jer elimo da nam se pa u folder Sportisti kada
prikau slike; skidamo slike sportista;
5. kliknemo na dugme Google Search c) uemo u folder Poznate linosti,
ili pritisnemo taster Enter; pa u folder Glumci kada skidamo
slike glumaca;

6. na ekranu e se posle kratkog

vremena pojaviti slike ukoliko
postoje na Internetu;
7. kliknemo desnim tasterom mia na
sliku koju elimo da skinemo na
na raunar;
8. izaberemo opciju Save Picture As;
11. u polju File name damo ime slike
koju smo skinuli;
12. kliknemo na dugme Save ili
pritisnemo taster Enter.
Slika e se pojaviti u eljenom folderu
na naem raunaru.
Internet

E-mail
Elektronska pota (e-mail) je neto bez ega Internet ne bi dosegao ovakvu popularnost
kakvu danas ima. Jo 1969. godine odeljenje amerikog Ministarstva odbrane ARPA
(Advanced Research Projects Agency) oformilo je ARPANET mreu. Ta mrea se
sastojala od etiri raunara u etiri razvojna centra. Tako je omogueno da naunici tih
razvojnih centara razmenjuju miljenja i pomau jedni drugima. Od ta etiri umreena
raunara i ARPANET-a stiglo se do dananjih nekoliko miliona i Interneta. Danas
moemo da komuniciramoi traimo savete i sugestije od ljudi irom sveta, bez obzira
na nau profesiju. To vie nije privilegija razvijenih vojnih sila. E-mail nam omoguava
da za samo nekoliko sekundi poaljemo pismo hiljadama kilometara daleko. Uz pismo
moemo poslati i sliku ili video snimak.
Kao to se Internet prezentacijama dodeljuje Internet adresa (npr. www.nba.com za
prezentaciju NBA lige), tako se i nama kao korisnicima Interneta dodeljuje e-mail
adresa. Adresa elektronske pote je jedinstvena adresa koju smo dobili od naeg
provajdera. Rekli smo, kada otvaramo nalog kod provajdera, biramo korisniko ime
i ifru. To korisniko ime je prvi deo e-mail adrese. Drugi deo je naziv provajdera
sa odgovarajuim domenom. Prvi i drugi deo e-mail adrese su razdvojeni znakom
"et" - @. Ovaj znak se pravilno ita et, ali je ee u upotrebi izraz majmunsko
a (majmune). Na primer, otvorili smo nalog kod provajdera SezamPro i izabrali
korisniko ime Tomica. Naa e-mail adresa imae sledei oblik: tomica@sezampro.
yu. Znai e-mail adresa se sastoji iz:
1. korisnikog imena;
2. znaka "et" (@);
3. naziva provajdera sa njegovim domenom.
Pismo koje nama neko poalje, nalazie se kod naeg provajdera sve dotle dok ga
ne presnimimo na na raunar. Da bismo slali i primali e-mail poruke, moramo koristiti
programe koji se zovu e-mail klijenti. Onaj koji emo mi opisati je besplatan i dolazi uz
operativni sistem Windows Vista. U pitanju je Windows Mail.
Windows Mail je program koji nam omoguava da aljemo i primamo e-mail. Pre nego
to ponemo da koristimo ovaj program, moramo da ga konfiguriemo za rad sa naim
Internet nalogom i naom e-mail adresom. Znai, kada prvi put pokrenemo program
Windows Mail moramo da ga podesimo za rad. Parametri koje koristimo prilikom
konfigurisanja e-mail klijenta razlikuju se od provajdera do provajdera. Zbog toga nam
svaki provajder te parametre daje odtampane da bismo lake konfigurisali program.
Internet

Kreiranje e-mail naloga

Postupak je sledei:
1. kliknemo na dugme Start;
2. izaberemo program Windows Mail;
3. na ekranu e se prikazati prozor Your
Name u kome pored naslova Display name
ukucamo nae ime i prezime;
4. kliknemo na dugme Next;
5. upiemo nau e-mail adresu;
6. kliknemo na dugme Next;
7. u polju ispod naslova Incoming e-mail
server type biramo tip servera (POP3,
IMAP, HTTP);
8. u polje ispod naslova Incoming mail (POP3
or IMAP) server ukucamo naziv POP3
servera;
9. u polje ispod naslova Outgoing e-mail
server (SMTP) name ukucamo naziv
SMTP servera;

Napomena: Ove podatke e nam dati

provajder pri otvaranju korisnikog naloga.

10. kliknemo na dugme Next;

11. u polje pored naslova E-mail username
ukucamo korisniko ime;
12. u polje pored naslova Password ukucamo
ifru;
13. kliknemo na dugme Next;
14. kliknemo na dugme Finish.
Internet

Izgled prozora programa Windows Mail

Kada pokrenemo ovaj program otvorie se prozor Windows Mail koji se sastoji iz tri
panoa:
1. Lista foldera (Folders List) je lista foldera koja se nalazi sa leve strane prozora
Windows Mail i koristimo je da bismo izabrali eljeni folder u kome se nalaze e-
mailovi;
2. Lista fajlova (File List) je spisak fajlova koji se nalazi u desnom gornjem delu
prozora Windows Mail i koristimo ga za pregled e-mailova koji se nalaze u
izabranom folderu, a otvorili smo ga sa leve strane u listi foldera;
3. Pano za prikaz (Preview Pane) je pano koji se nalazi u desnom donjem delu prozora
Windows Mail i koristimo ga za vizuelni prikaz odabranog e-maila;

Lista foldera
Listu foldera predstavlja folder Local Folders, koji se sastoji iz sledeih podfoldera:
a) Inbox u ovom folderu se nalazi sva pristigla
pota;
b) Outbox u ovom folderu se nalaze sve poruke
spremne za slanje;
c) Sent Items ovaj folder sadri sve poruke koje smo
poslali;
d) Deleted Items ovaj folder sadri sve obrisane
poruke;
e) Drafts u ovaj folder emo snimiti e-mailove koje
jo nismo dovrili i koje neemo odmah da poaljemo;
f) Junk E-mail ovaj folder sadri sve nepoeljne, neprepoznatljive e-mailove.

Lista fajlova
Sa desne strane, u gornjem delu prozora Windows Mail nalazi se lista fajlova. U njoj se
prikazuje spisak svih e-mailova koji se nalaze u folderu koga smo odabrali u listi foldera
(na levoj strani prozora). Na samom vrhu liste fajlova nalazi se zaglavlje kolona, koje
nam prikazuje odreene informacije o e-mail poruci:
a) From sadri adresu poiljaoca e-maila;
b) Subject sadri naslov e-maila;
c) Received sadri datum kada je e-mail stigao.

Napomena: Sadraj zaglavlja kolona se menja u zavisnosti od foldera iji sadraj

prikazujemo (Inbox, Outbox, Sent Items, Deleted Items, Drafts, Junk E-mail).

Pano za prikaz

Nalazi se sa desne strane, u donjem delu prozora Windows Mail i u njemu se vizuelno
prikazuje sadraj eljenog e-maila.
Iznad panoa se nalaze:
1. Komandna traka;
2. Traka sa padajuim menijima;
3. Polje za pretraivanje.
Internet

Komandna traka

Na ovoj traci nalaze se komande koje najee koristimo za rad sa e-mailom. To su:
1. Create Mail koristimo je za kreiranje nove e-mail poruke (zapoinjemo
pisanje novog e-maila);
2. Reply koristimo je za slanje odgovora poiljaocu e-maila koji smo dobili,
a da u naem odgovoru bude ukljueno i to njegovo pismo;
3. Reply All koristimo je za slanje odgovora na vie e-mail adresa sa kojih
smo primili poruku (od kojih je jedna i naa);
4. Forward koristimo je da e-mail koji nam je upuen moemo da
prosledimo nekoj treoj osobi;
5. Print koristimo je za tampanje nekog e-maila;
6. Delete koristimo je za brisanje nekog e-maila;
7. Send and Receive koristimo je za istovremeno slanje e-maila (onih
koji se nalaze u Outbox folderu) i preuzimanje e-maila;
8. Contacts koristimo je kao imenik sa e-mail adresama;
9. Windows Calendar koristimo je kao kalendar;
10. Find koristimo je za pretraivanje e-mailova kada imamo mnogo pote u
bazi;
11. Folder List koristimo je za uklanjanje ili prikazivanje liste foldera.
Sa desne strane komandne trake nalazi se prozor za brzo pretraivanje (Instant Search
box) koji nam prua mogunost da unoenjem rei ili fraza u ovo polje pretraimo
nazive, karakteristike ili sadraje e-mailova.
Internet

Traka sa padajuim menijima

Iznad komandne trake se nalazi traka sa padajuim menijima koja olakava

podeavanje i rad sa e -mailovima.
Opcije (padajui meniji) koje se nalaze na ovoj traci su:
1. File koristimo je za kreiranje, otvaranje, snimanje, tampanje e-mailova, kao i
kreiranje foldera;
2. Edit koristimo je za kopiranje, brisanje, markiranje, kao i pronalaenje e-
mailova;
3. View koristimo je za ukljuivanje/iskljuivanje prikaza delova prozora, usmeravanje
na odreeni e-mail, kao i uveanje/umanjenje eljenog e-maila;
4. Tools koristimo je za podeavanja kod slanja i primanja e-mailova;
5. Message koristimo je za aktiviranje komandi za rad sa e-mailovima;
6. Help - koristimo je za pomo u radu sa programom Windows Mail.
Internet

Slanje e-maila

Kada elimo da nekome poaljemo e-mail treba da uradimo sledee:

1. pokrenemo program Windows Mail;
2. kliknemo na Create Mail;
3. otvorie se prozor New Message i u polje To ukucamo e-mail adresu osobe kojoj
piemo;
4. ako elimo da taj e-mail dobije jo neka osoba, u polje CC ukucamo njenu e-mail
adresu, a ako elimo da e-mail bude poslat na jo neke adrese onda emo te
adrese pisati takoe u CC polje, ali emo ih odvajati taka-zarezom;
5. u polje Subject ukucamo temu odnosno naslov e-maila;
6. ako elimo da uz e-mail poaljemo i neku sliku, Word dokument ili bilo koji drugi
fajl, kliknemo na Attach (spajalicu) koja se nalazi na Toolbaru;
7. u prozoru koji se otvorio, pronaemo eljenu sliku ili neki drugi fajl i kliknemo
na Attach;
8. kliknemo na belo polje ispod linije Subject i moemo da ponemo sa kucanjem
pisma;
9. kada zavrimo pisanje, konektujemo se na Internet;
10. dok smo na Internetu, kliknemo na Send;
11. saekamo da Windows Mail automatski poalje e-mail;
12. diskonektujemo se sa Interneta.
Internet

Preuzimanje e-maila
Kada nam neko poalje e-mail mi ga neemo dobiti sve dok od naeg provajdera ne
zatraimo da nam isporui pristiglu potu. To emo uraditi na sledei nain:
1. konektujemo se na Internet;
2. pokrenemo Windows Mail;
3. kliknemo na komandu Send/Receive na komandnoj traci;
4. pota koju smo spremili za slanje bie poslata, a ona koja je pristigla kod naeg
provajdera i namenjena je nama, bie preuzeta;
5. diskonektujemo se sa Interneta.
Kada preuzmemo pristiglu potu, pored foldera Inbox stajae broj koji oznaava koliko
u Inbox folderu ima novih (neproitanih) poruka. Da bismo primljeni e-mail proitali,
uradiemo sledee:
1. kliknemo na Inbox folder;
2. u listi fajlova (sa desne strane) izaberemo pristigli e-mail tako to kliknemo na
njegovo zaglavlje;

3. u panou za prikaz (donji prozor) prikazae nam se sadraj izabranog e-maila.

Ako nam je uz e-mail poslat neki dokument (slika, tekst itd.) otvoriemo ga na sledei
nain:
1. dok itamo primljeni e-mail, u gornjem desnom uglu panoa za prikaz primetiemo
sliku spajalice;

2. kliknemo na spajalicu;
3. otvara se novi meni u kome se nalazi spisak svih dodataka e-maila
(Attachments);
4. da bismo otvorili neki od
dodataka, kliknemo na njega;
5. da bismo snimili neki dodatak,
kliknemo na Save Attachments;
6. u listi Attachments To Be Saved
odaberemo koji od dodataka
elimo da snimimo;
7. u polju Save To kliknemo na
dugme Browse i odaberemo
folder u kome elimo da snimimo
neki dodatak;
8. kliknemo na dugme Save.

Zaglavlje e-maila sadri sledee podatke:

From: ko nam je poslao e-mail;
To: kome je poslat e-mail (tu stoji naa adresa);
Subject: temu odnosno naslov e-maila koji nam je poslat;

Zaglavlja su veoma znaajna, jer prema njima odreujemo prioritet itanja sadraja
e-maila, ukoliko ih dobijemo vie istovremeno.

Brisanje e-maila

Kada elimo da obriemo neki e-mail koji smo proitali, postupiemo na sledei
nain:
1. kliknemo na Inbox folder;
2. kliknemo na zaglavlje e-maila koji elimo da obriemo;
3. na Toolbaru kliknemo na dugme Delete;
4. e-mail je obrisan i nalazi se u folderu Deleted Items.
Internet

Funkcije desnog tastera mia na e-mailu

Kada kliknemo desnim tasterom mia na eljeni e-mail, otvorie se sledee opcije:
1. Open - koristimo je za otvaranje sadraja e-maila
u posebnom prozoru;
2. Print koristimo je za tampanje e-maila sa
njegovim sadrajem;
3. Reply to Sender koristimo je da kada proitamo
e-mail odgovorimo poiljaocu tog e-maila, a da
u naem odgovoru bude ukljuen i taj njegov E-
mail;
4. Reply to All koristimo je za slanje odgovora na
vie e-mail adresa sa kojih smo primili poruku
(od kojih je jedna i naa);
5. Forward koristimo je da e-mail koji nam je
upuen moemo da prosledimo nekoj treoj
osobi;
6. Forward As Attachment koristimo je da e-mail koji
nam je upuen moemo proslediti nekoj treoj
osobi kao dodatni fajl;
7. Mark as Read koristimo je za markiranje e-maila
kao da je proitan;
8. Mark as Unread koristimo je za markiranje e-
maila kao da nije proitan;
9. Move to Folder koristimo je za premetanje e-maila u eljeni folder;
10. Copy to Folder koristimo je za kopiranje e-maila u eljeni folder;
11. Delete koristimo je za brisanje e-maila;
12. Junk E-mail koristimo je za rad sa neeljenom potom;
13. Add Sender to Contacts koristimo je za dodavanje adrese poiljaoca u adresar;
14. Properties koristimo je za pregled dodatnih informacija o poruci (adresa, tip,
veliina, datum i vreme slanja e-maila).
Internet

Dodatne opcije za rad sa e-mailom

Potu koju elimo da sauvamo ne moramo uvek da drimo u folderu Inbox. Znai,
moemo da kreiramo svoje foldere i potu preusmerimo u njih, tako da tano moemo
da znamo gde nam se koja pota nalazi.

Kreiranje dodatnih foldera za e-mail

Ukoliko u programu Windows Mail elimo da kreiramo foldere, postupak je sledei:

1. kliknemo desnim tasterom mia na Local Folders;
2. izaberemo opciju New Folder;
3. u polju ispod opcije Folder name ukucamo ime foldera;
4. kliknemo na OK.

Napomena: Desnim klikom na eljeni folder moemo ga obrisati (Delete) i promeniti

mu ime (Rename)

Preusmeravanje e-maila u eljeni folder

1. Runo ukoliko smo skinuli potu u
folder Inbox, moemo je preusmeriti u neki
drugi folder sledeim postupkom:
a) u listi fajlova (u desnom gornjem
panou) kliknemo desnim tasterom
mia na eljenu poruku;
b) kliknemo na opciju Move to Folder za
premetanje e-maila ili Copy to Folder
za kopiranje e-maila;
c) na ekranu e se pojaviti prozor sa
listom foldera;
d) izaberemo eljeni folder;
e) kliknemo na OK;

2. Automatski - moemo da podesimo program

Windows Mail da direktno preusmerava potu u
eljeni folder (ukoliko smo kreirali svoje foldere).
Postupak je:
a) u listi fajlova (u desnom gornjem panou) kliknemo
na e-mail za koji elimo da ukljuimo automatsko
preusmeravanje;
b) kliknemo opciju Message u traci padajuih menija;
c) izaberemo opciju Create Rule From Message;
d) u polju Select the Actions for your rule biramo Move
it to the specified folder za premetanje poruke iz
foldera Inbox direktno u eljeni folder (ne ostaje u
folderu Inbox);
e) u polju Rule Description kliknemo
na re specified (plave boje i
podvuena plavom linijom) iz
reenice Move it to the specified
folder;
f) u novom prozoru kliknemo na
folder u koji elimo da preusmerimo
potu;
g) kliknemo na OK;
h) kliknemo na OK;
i) na ekranu e se pojaviti prozor
sa porukom The rule was
successfully added to znai da je
preusmeravanje pote zavreno;
j) kliknemo na dugme OK

Pravila za neeljenu potu

Neeljenu potu najee predstavljaju reklame sa nekih sajtova na kojima smo ostavljali
line podatke tj. nau e-mail adresu. Odreeni sajtovi mogu zloupotrebiti nau adresu i
stalno nas obasipati potom iji je sadraj vezan za njihovo reklamiranje. Iz tog razloga
treba da budemo oprezni i da ostavljamo podatke samo na proverenim sajtovima.
Ukoliko ipak pone da pristie neeljena pota, moemo da je obriemo direktno na
serveru naeg provajdera, tako da uopte nee ni stii do nas. Postupak je:
a) kliknemo na poruku za koju elimo da ukljuimo automatsko brisanje sa
servera;
b) kliknemo na padajui meni Message;
c) izaberemo opciju Create Rule From Message;
d) u polju Select the Actions for your rule biramo opciju Delete it from server;
e) kliknemo na OK.

Z A DATA K
ZADATAK 1
Kompresovati folder Sportisti
Ukoliko elimo da poaljemo ceo
sadraj foldera, a ne jedan po jedan
fajl, prvo moramo kompresovati folder.
Reenje 1:
1. uemo u folder My Documents;
2. uemo u folder Poznate linosti;
3. kliknemo desnim tasterom na
folder Sportisti koji elimo da
kompresujemo;
4. odaberemo opciju Send To;
racunajte_na_racunare@yahoo.
co.uk;
5. u polje Subject ukucamo temu
odnosno naslov e-maila;
6. poto elimo da uz e-mail
poaljemo i kompresovani folder
Sportisti (sa slikama) kliknemo
na Attach (spajalica) dugme na
komandnoj traci;
7. u polju Look in pronaemo
kompresovani folder Sportisti,
kliknemo na njega i kliknemo na
dugme Attach;
8. kliknemo na belo polje ispod linije
Subject i moemo da ponemo sa
kucanjem pisma (ostavite svoje
podatke: ime i prezime i e-mail);
9. dok smo na Internetu, kliknemo na
Send;
10. saekamo da Windows Mail
automatski poalje e-mail;

5. kliknemo na Compressed (zipped)

Folder.
6. pored foldera Sportisti koji
smo kompresovali pojavie
se folder koji sadri
kompresovani sadraj.
ZADATAK 2
Kompresovani folder Sportisti poslati
na e-mail autora knjige: racunajte_na_
racunare@yahoo.co.uk 11. diskonektujemo se sa Interneta.
12. autori e svima koji su uspeno
Reenje: poslali e-mail uzvratiti poruku.
1. konektujemo se na Internet;
2. uemo u program Windows Mail;
3. kliknemo na ikonu Create Mail;
4. otvarie se prozor New Message i
u polje To upiemo e-mail adresu:
Internet

Windows Live Messenger

Uz operativni sistem Windows Vista potpuno besplatno dobijamo program za
interaktivnu komunikaciju korisnika raunara etovanje. Da bismo mogli da koristimo
ovaj program potrebno je da nau e-mail adresu registrujemo u Microsoft sistemu.NET
(ita se dot net). Postupak je:
1. uemo u Internet Explorer;
2. u adresno polje ukucamo Internet adresu: www.accountservices.passport.net;
3. pritisnemo taster Enter;
4. u prozoru Windows Live ID kliknemo na Sign up for un account;

5. ekiramo opciju No, sign me up for a free MSN Hotmail e-mail address;
6. kliknemo na dugme Continue;
7. na ekranu e se pojaviti formular u koji ukucamo traene podatke;
8. kliknemo na dugme
I Accept;
9. na ekranu e se
pojaviti prozor koji
nam potvruje da
smo se uspeno
registrovali (ukoliko
pogreimo raunar
e da nas vrati
u polje gde smo
napravili greku);
10. kliknemo na dugme
Continue.

Kada zavrimo postu-

pak registracije nae
e-mail adrese, moemo
da uemo u program
Windows Live Messen-
ger Download.

Postupak je:
1. kliknemo na dugme Start;
2. izaberemo All Programs;
3. kliknemo na Windows Live
Messenger Download.
Kada pokrenemo ovaj program na
ekranu e se pojaviti prozor Windows
Live Services. Kliknemo na dugme
Get it free da bismo sa Interneta
preuzeli program Windows Live
Messenger.
Postupak je:
1. kliknemo na dugme Get it free;
2. kliknemo na dugme Save
da bismo sauvali program
Windows Live Messenger;
3. raunar nas pita gde elimo
da sauvamo program i nudi
nam korisniki folder (Predrag)
sa podfolderom Downloads
prihvatimo ponudu i kliknemo
na dugme Save;
4. raunar poinje preuzimanje
programa Windows Live
Messenger sa Interneta;
5. kada se postupak preuzimanja
zavri kliknemo na dugme
Close;

6. uemo u korisniki folder (Predrag), pa izaberemo folder Downloads;

7. kliknemo na instalacioni folder Install_Messenger;
8. kliknemo na dugme Run;
9. na ekranu e se pojaviti prozor Install Windows Live Messenger, pa kliknemo na
dugme Next;
10. ekiramo opciju I accept the Terms of Use and
Privacy Statement, pa kliknemo na dugme Next;
11. kliknemo na dugme Next;
12. instalacija poinje;
13. kliknemo na dugme Continue onoliko puta
koliko raunar od nas to zahteva;
14. instalacija se nastavlja;
15. kada zavrimo instalaciju kliknemo na dugme
Close.

Raunar poinje da konfigurie sistem, pa nakon zavretka ekiramo opciju I agree

to the terms of use and privacy statement i kliknemo dva puta na dugme Next, da bismo
prihvatili instalaciju Toolbara programa Windows Live Messenger. Potom sledimo
postupak:
1. prihvatimo ekiranu opciju Standard, pa kliknemo na dugme Next;
2. poinje instalacija Toolbara programa Windows Live Messenger;
3. kliknemo na dugme Continue;
4. kliknemo na dugme Finish.

Na ekranu e se pojaviti prozor Thanks for installing

Windows Live Toolbar. Instalacija programa Windows
Live Messenger je zavrena. Na desktopu se pojavila
ikona Windows Live Messenger. Kada je otvorimo,
ukucamo e-mail adresu i ifru da bismo se registrovali,
pa kliknemo na dugme Sign in.
Program Windows Live Messenger je spreman za korienje.
Omoguava nam da interaktivno (uivo) komuniciramo sa drugim
korisnicima raunara koji imaju ovaj program.

Izgled prozora Windows Live Messenger

Sastoji se iz dva panoa:
1. gornji pano koristimo za:
a) podeavanje parametara korisnikog naloga (statusa
korisnika raunara, slike, kontaktne karte itd.),
b) pregled pristigle pote;
c) pregled foldera koje delimo sa drugim korisnicima;
d) razmenu zanimljivih podataka (vesti, slika, muzike itd.);
e) promenu boje prozora Windows Live Messenger;
2. donji pano koristimo za:
a) prikazivanje onih korisnika raunara koji se trenutno
nalaze u programu, da bismo sa njima mogli da
komuniciramo;
b) pronalaenje eljenog kontakta unoenjem linih
podataka korisnika;
c) dodavanje novih kontakata;
d) sortiranje postojeih kontakata;
e) ukucavanje teksta prilikom komunikacije.
Internet

Windows Meeting Space

Windows Meeting Space je program koji koristi peer to peer tehnologiju koja
podrazumeva da kompjuteri mogu da komuniciraju jedan sa drugim preko Interneta
ili privatne (lokalne) mree, a da pri tom nemaju potrebu za serverom. Znai, ovaj
program automatski uspostavlja direktnu vezu izmeu kompjutera, ukoliko ne nae ve
postojeu mreu. Kada se veza uspostavi moemo da se ukljuimo u konferencijsku
sobu koja predstavlja mesto za meusobnu komunikaciju na Internetu. Tada poinjemo
druenje sa onima koji se tu nalaze, ali i pozivamo nove korisnike na druenje.
Osim komunikacije, Windows Meeting Space daje nam mogunost da razmenjujemo i
delimo desktop, dokumenta i programe sa drugim uesnicima u druenju, kao i da im
prosleujemo poruke i prikazujemo prezentacije.

Ukljuivanje u druenje
Postupak za poetak druenja
korienjem programa Win-
dows Meeting Space je:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. izaberemo program
Windows Meeting Space;
4. na ekranu e se prikazati
poetni prozor programa
Windows Meeting Space:
a) ukoliko znamo da
je u toku druenje
kome elimo da se
pridruimo, kliknemo
na Join a meeting near
me;
b) ukoliko nam je neko
ve poslao pozivnicu
za druenje, kliknemo
na Open an invitation
file;
c) ukoliko sami elimo da
zaponemo druenje,
kliknemo na Start a new
meeting;
5. ukoliko sami zapoinjemo
druenje (odabrali smo
c), u polju ispod naslova
Meeting name ukucamo
ime za druenje;
6. u polju ispod naslova
Password ukucamo lozinku
(prijavu za druenje
najmanje 8 slova), pa
kliknemo na strelicu pored
tog polja;
7. na ekranu e se pojaviti
prozor za komunikaciju,
pa kliknemo na opciju
Invite people (gornji desni
deo ekrana) da bismo
poslali pozivnicu za druenje;
8. ukoliko elimo da omoguimo drugim ues-nicima u druenju
da vide na desktop ili odreene programe, kliknemo na
opciju Share program or your desktop (centralni deo ekrana);
9. da bismo omoguili razmenu dokumenta sa uesnicima u
druenju, kliknemo na opciju Add a handout (donji desni deo
ekrana) i odaberemo fajl koji elimo da delimo sa drugim uesnicima;
10. kada elimo da napustimo druenje klinemo na Meeting u traci padajuih menija,
pa izaberemo opciju Leave meeting;
11. kliknemo na X (Close) da bismo zatvorili program Windows Meeting Space.
Multimedija

Multimedija
Windows Media Player
Ovaj program je besplatan i dolazi kao sastavni deo operativnog sistema Windows
Vista. Pomou njega moemo sluati muziku, gledati filmove ili sluati muziku preko
Interneta. Ovo su samo neke njegove mogunosti.

Player taskbar

Kada pokrenemo program, na vrhu otvorenog prozora se nalazi Player taskbar. To

je paleta koja nam olakava da izaberemo ono to elimo da radimo. Player taskbar
sadri sledee opcije:
Now Playing koristimo je za prikazivanje filma koji je pokrenut odnosno naziva pesme
koju trenutno sluamo;
Library koristimo je za kreiranje play liste omiljenih pesama, kao i baze pesama ili
filmova prema anru, izvoau itd;
Rip koristimo je za ripovanje ili kopiranje muzike sa CD;
Burn koristimo je za narezivanje muzike na CD;
Sync koristimo je za sinhronizovanje raunara sa drugim ureajima koji se mogu
prikljuiti na raunar;
Media Guide koristimo je za pronalaenje muzike i filmova na Internetu.
U levom uglu Player taskbara se nalaze dugmad Napred / Nazad (Back / Forward) koja
moemo da koristimo za pomeranje po jedan korak napred ili nazad (prikaz prethodnog
ili narednog ekrana).

Napomena: Pri otvaranju prozora uvek je aktivirana opcija Library.

Biblioteka (Library)
Library je opcija koju
koristimo za pristup i
organizovanje svoje
kolekcije digitalnih
medija. Delovi ovog
prozora su:
1. Adresna traka (Add-
ress bar) nalazi se
na vrhu prozora
(ispod Player task-
bara) i koristimo je
za brz izbor tipa
medija: muzika,
slike, video itd. U
okviru trake se
nalaze i komande:
a) za brzo pretra-
ivanje (Instant
Search):
b) za izgled ekrana (Layout Options);
c) za izbor naina prikazivanja sadraja (View options) ;
2. Navigacioni pano (Navigation pane) nalazi sa leve strane prozora Windows
Explorer i koristimo ga da bismo prikazali kreirane plej liste i organizovali fajlove
izabranog medija po nekom kriterijumu:
a) Recently Added prikazuje fajlove kreirane u skorijem vremenskom periodu;
b) All video prikazuje sve snimljene fajlove;
c) Actors prikazuje fajlove grupisane po izvoaima;
d) Genre prikazuje fajlove grupisane po anru;
e) Rating prikazuje fajlove grupisane po oceni kvaliteta (popularnosti);
3. Pano za detalje (Details pane) nalazi se u centralnom delu prozora i koristimo ga
za prikazivanje fajlova sa njihovim osnovnim karakteristikama:
a) Title naziv filma ili pesme;
b) Length trajanje video snimka ili pesme;
c) Release year godina izdavanja filma ili pesme;
d) Genre anr filma ili pesme;
e) Actors izvoai filma ili pesme;
f) Rating (popularnost) ocena kvaliteta filma ili pesme;
4. Lista pano (List pane) - nalazi se u desnom delu prozora i koristimo ga za kreiranje
nove plej liste (playlist).
5. Plej meni (Play menu) nalazi
se na dnu prozora i koristimo
ga za podeavanje putenog
sadraja. Sastoji se iz opcija:
a) Turn shuffle on koristimo je za ukljuivanje opcije za kreiranje redosleda fajlova
po sluajnom izboru;
b) Turn repeat on koristimo je da bismo ukljuili opcije za ponovno pokretanje
fajla;
c) Stop koristimo je za zaustavljanje fajla;
d) Previous koristimo je za putanje prethodne pesme iz Play liste;
e) Play koristimo je za pokretanje pesme ili filma;
f) Next koristimo je za putanje sledee pesme iz Play liste;
g) Mute koristimo je da bismo iskljuili ili ukljuili zvuk;
h) Volume koristimo je za pojaavanje ili utiavanje jaine zvuka.

Kreiranje plej liste

Postupak kreiranja plej liste moe da bude:
A) kreiranje regularne plej liste;
1. kliknemo na Create Playlist u navigacionom panou sa leve strane
ekrana, pa na Click here u centralnom delu i na desnoj strani ekrana
e se prikazati pano lista;
2. kliknemo na dugme za brisanje sadraja u lista panou (krsti u
panou Lista na desnoj strani prozora);
3. u panou za detalje (centralni deo prozora) kliknemo na eljeni fajl;
4. dranjem levog tastera mia prevuemo fajl u donji deo panoa
List;
5. prevlaenjem fajlova u samoj listi menjamo njihov redosled;
6. da bismo sauvali kreiranu listu kliknemo na dugme Save Playlist ;
7. da bismo pokrenuli fajl iz plej liste kliknemo na dugme Play (u obliku
trougla), koje se nalazi na vrhu panoa Lista;
8. da bismo kasnije pristupili kreiranoj listi, kliknemo u naviga-cioni
pano na spisak plej listi;
B) kreiranje automat-ske plej liste;
1. u Player taskbaru kliknemo na strelicu ispod opcije Library;
2. kliknemo na opciju Create Auto Playlist;
3. u prozoru New Auto Playlist u polju Auto
Playlist Name ukucamo ime plej liste;
4. kliknemo na zeleni
krsti, pa izaberemo
kriterijum po kome
elimo da se formira
autoplej lista (po
izvoau, datumu,
tipu fajla itd.);
5. kliknemo na dugme
OK.

Napomena: ukoliko elimo da uklonimo kriterijum, kliknemo na njega i onda na dugme

Remove.

Putanje pesama i filmova

Da bismo pustili neku pesmu ili film
potrebno je da uradimo sledee:
1. kliknemo desnim tasterom mia na
prazan prostor u Player taskbaru;
2. kliknemo na opciju File;
3. odaberemo opciju Open;
4. uemo u folder u kome se nalaze
pesma ili film;
5. pronaemo pesmu ili film i kliknemo
na dugme Open.

Putanje sadraja preko Interneta

Ako znamo tanu Internet adresu (Link)
na kojoj se nalazi neka pesma, moemo je
pustiti:
1. konektujemo se na Internet;
2. pokrenemo Windows Media Player;
3. kliknemo desnim tasterom mia na prazan
prostor u Player taskbaru;
4. kliknemo na opciju File;
5. odaberemo opciju Open URL...;
6. u polje Open upiemo Internet adresu (Link) odreene pesme;
7. kliknemo na OK;
8. kroz nekoliko trenutaka, u zavisnosti od brzine nae veze ka Internetu, pesma e
se pokrenuti.

Napomena: putanje pesme ili filma moemo da uradimo na jo jedan nain. U adresnoj
traci kliknemo na strelicu dugmeta Select a category, pa izaberemo vrstu medija
(music, pictures, video). U panou za detalje dobiemo fajlove svrstane po odreenom
kriterijumu za tu vrstu medija (Recently Added, Artist, Album, Songs, Genre,Year, Rating).
Kada dva puta kliknemo na odreeni kriterijum, dobijamo spisak u kome moemo da
pronaemo eljeni fajl i pokrenemo ga.

Pokretanje Audio CD-a

Ako elimo da sluamo muziku
sa audio CD-a, u CD ureaj
ubaciemo CD sa muzikom i kada
se uita kliknemo na Play audio
CD. Takoe moemo da:
1. pokrenemo program Windows
Media Player;
2. u panou za detalje u
centralnom delu prozora
pojavie se CD sa svojim
osnovnim karakteristikama;
3. kliknemo dva puta na eljenu
pesmu.
Multimedija

Windows Photo Gallery

Windows Photo Gallery je program koji koristimo za organizovanje, ureivanje,
razmenu i tampu digitalnih fotografija i video zapisa.

Digitalni fotoaparati
Digitalni aparati donose potpuno nove mogunosti kako za profesionalne fotografe
tako i za bilo koga ko eli da se uz njih samo zabavi. Koristei ove aparate moemo
da:
snimimo fotografije na raunar;
gledamo ih preko televizora;
poaljemo ih e-mailom;
postavimo ih na Web prezentaciju;
snimimo kratke video snimke;
ili jednostavno od tih digitalnih fotografija u foto radnji dobijemo klasinu
fotografiju.
Kao i klasini aparati i digitalni poseduju zum, objektiv i blic. Razlika je u tome to
se kod digitalnih aparata fotografija snima na memorijsku karticu. Dakle, nije nam
potreban film. Dovoljno je da tu memorijsku karticu odnesemo u foto radnju i dobiemo
klasinu fotografiju (na foto papiru). Fotografija se na memorijsku karticu snima kao
veliki broj taaka koje ine crvena, zelena i plava boja. Te take se nazivaju pikseli
(pixels). Rezolucija predstavlja ukupan broj piksela koji ine fotografiju. Poto je to
uvek mnogo veliki broj, rezolucija se jednostavnije izraava kolinikom piksela x i y
osa fotografije (640x480, 1024x768, 1600x1200 itd). Digitalne aparate delimo prema
rezoluciji slike koju mogu proizvesti. Ona se izraava u Megapikselima.
Od kapaciteta memorijske kartice zavisi koliko maksimalno slika moemo da sauvamo
u aparatu. Pri kupovini veoma je bitno da kupimo karticu sa to veim memorijskim
kapacitetom. Broj slika koji moemo da snimimo na memorijsku karticu odreenog
kapaciteta zavisi od rezolucije same fotografije.
Kada memorijsku karticu popunimo fotografijama moemo da ih presnimimo na
raunar. Za taj postupak nam je potreban odreeni kabl koji se dobija uz aparat. Aparat
moemo da poveemo na raunar USB vezom. USB je postao standard za prenos
fotografija sa aparata na raunar. Kada fotografije presnimimo na hard disk moemo
da ih poaljemo putem e-maila, odtampamo ih ili od njih kreiramo prezentaciju.
Takoe fotografije snimljene kvalitetnijim aparatom (2 megapiksela i vie) moemo da
odnesemo u foto radnju i dobijem ih na klasinom
foto papiru. Postupak kopiranja fotografija sa
digitalnog aparata na raunar je:
1. USB kablom poveemo raunar i digitalni
fotoaparat;
2. raunar nas obavetava da je prepoznao
nov hardver;
3. na ekranu e se pojaviti prozor AutoPlay (na
primer Canon PowerShot A430 tip aparata)
koji zatvorimo;
4. uemo u korisniki folder Predrag, pa u folder
Pictures;
5. kreiramo folder u koji elimo da snimimo
odreene fotografije (na primer Pariz);
6. uemo u folder Computer, pa dva puta
kliknemo na digitalni fotoaparat;
7. uemo u folder u kome se nalaze slike;
8. markiramo slike koje elimo da kopiramo;
9. kliknemo desnim tasterom mia na bilo koju
markiranu fotografiju, pa izaberemo opciju
Copy;
10. izaberemo folder Pictures u navigacionom
panou;
11. uemo u folder u kome elimo da sauvamo
fotografije (na primer Pariz);

12. kliknemo desnim tasterom mia

u prazan prostor u listi fajlova,
pa izaberemo opciju Paste;
13. posle odreenog vremena
sve fotografije bie u eljenom
folderu;
14. kliknemo na X (Close) da bismo
zatvorili prozor.

Napomena: Isti postupak vai i za video zapise.

Rad u programu Windows Photo Gallery

Ukoliko elimo da
uvezemo fotografije sa
digitalnog aparata ili
video zapise sa kamere
direktno (AutoPlay),
ovaj program se otvara
automatski i fajlovi se
prenose u njega.
Kada elimo da ponovo
pregledamo fotografije
i video zapise koje
imamo u raunaru,
moramo da uemo u
program Windows Pho-
to Gallery. Postupak :
1. kliknemo na dug-
me Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. izaberemo program Windows Photo Gallery.
Na ekranu e se pojaviti prozor koji nam u navigacionom panou nudi sledee
mogunosti:
All Pictures and Videos koristimo je da bismo videli sve fotografije (Pictures) ili video
zapise (Videos) koji se nalaze na naem raunaru;
Recently Imported koristimo je za pregled fotografija ili digitalnih snimaka koje smo
uvezli u skorijem vremenskom periodu;
Tags koristimo je za sortiranje fotografija ili video zapisa prema odreenoj tematici
(pejzai, mora, planine, biljke, sportovi itd.);
Date Taken koristimo je za sortiranje fotografija ili video zapisa prema datumu
fotografisanja;
Rating koristimo je za sortiranje fotografija ili video zapisa prema vanosti (znaaju);
Folders - koristimo je za sortiranje fotografija ili video zapisa po folderima koji postoje
ili koje sami kreiramo.
Poto smo ve kreirali svoj folder (u folderu Pictures kreirali smo folder Pariz) i kopirali
fajlove u njega, klikom na eljeni folder otvaramo prikaz svih fotografija koje smo u
njega smestili.
Multimedija

Windows DVD Maker

Windows DVD Maker je program koji koristimo za kreiranje video projekcija i digitalnih
fotografija. Njegova prednost je to omoguava brzo kreiranje DVD-a uz profesionalno
obraeni izgled menija, sa galerijom slika za izbor pozadine, kao i izborom omiljene
muzike koja prati projekciju snimka.
Postupak za kreiranje DVD-a:
1. ubacimo CD u ureaj za narezivanje
DVD-a;
2. pokrenemo program DVD Maker
(kliknemo na dugme Start, pa All Programs
i kliknemo na program Windows DVD
Maker);
3. kliknemo na dugme Choose Photos and
Videos;
4. na ekranu e se pojaviti prozor Windows
DVD Maker sa glavnim komandama na
traci:
a) File - koristimo je za pregled i
pokretanje opcija za rad sa ovim
programom;
b) Add items koristimo je za dodavanje
slika i video zapisa u listu za kreiranje
novog DVD-a;
c) Remove items koristimo je za brisanje
slika i video zapisa iz liste;
d) Move up koristimo je za pomeranje
slika ili video zapisa u listi za jedno po
jedno mesto navie;
e) Move down - koristimo je za pomeranje
slika ili video zapisa u listi za jedno po
jedno mesto nanie;
f) Back to videos koristimo je za povratak
na pregledanje video zapisa;
5. kliknemo na dugme Add items;
6. u listi ponuenih foldera pronaemo
folder u kome se nalaze slike ili video
zapisi;
7. izaberemo slike ili video zapis koji elimo
da nareemo na DVD, pa dva puta
kliknemo na njega;
8. kliknemo na dugme Next;
9. na ekranu e se prikazati prozor Ready to
burn disc u kome moemo (pre nego to
kliknemo na dugme Burn) da izvrimo
odreena podeavanja i stilizujemo na
video zapis ili kolekciju slika:
a) ukoliko elimo da pregledamo video
zapis ili kolekciju slika na kojoj se
nalazimo, kliknemo na Preview;
b) ukoliko elimo da formatiramo i
stilizujemo tekst koji prati projekciju,
kliknemo na Menu text;
c) ukoliko elimo da dodamo specijalan izgled pozadine i podesimo izgled menija,
kliknemo na Customize menu;
d) ukoliko elimo da postavimo muziku podlogu i druge efekte za projekciju,
kliknemo na Slide show;
10. kliknemo na dugme Burn i time aktiviramo komandu za narezivanje pripremljenog
DVD-a.
Multimedija

Windows Media Center

Windows Media Center nam omoguava da
koristimo sadraje sa razliitih multimedijalnih Napomena: Ukoliko elimo da
ureaja. Moemo da gledamo televiziju ili gledamo televiziju i sluamo
snimamo televizijske programe, sluamo digitalnu radio moramo da imamo FM i
muziku, gledamo slike i video zapise, igramo igre, TV tuner.
narezujemo CD-ove i DVD-ove, sluamo lokalne i
Internet radio stanice ili pristupamo sadraju sa onlajn Internet servisa.
Da bismo pokrenuli program Windows Media Center postupak je:
1. kliknemo na dugme Start;
2. kliknemo na All Programs;
3. izaberemo Windows Media Center.
Kada uemo u program Windows Media Center na centralnom delu ekrana videemo
osnovni meni ovog programa koji se sastoji iz:
1. TV+Movies ovu opciju koristimo za:
a) recorded TV - gledanje i snimanje televizijskog programa i filmova koje moemo
da sortiramo po datumu snimanja (date recorded) ili nazivu (title). Kada
izaberemo eljeni program ili film moemo da ga: pregledamo (Play), obriemo
(Delete) ili nareemo (Burn CD/DVD);

b) play DVD pregledanje sadraja DVD-a. Kada izaberemo eljeni snimak sa liste
koja se nalazi na DVD-u, pokreemo njegovo prikazivanje;

c) set up tv podeavanje parametara za prijem TV programa.

2. Music ovu opciju koristimo za:
a) music library - presluavanje muzike sortirane po: albumima
(albums), izvoaima (artists), anrovima (genres), pesmama
(songs), plej listama (playlists), kompozitorima (composers),
godini izdavanja (years), albumima odreenih izvoaa (album artists).
Kada izaberemo eljeni album moemo da: presluamo album (Play Album),
kreiramo redosled presluavanja pesama (Add to Queue), nareemo album
(Burn), promenimo informacije vezane za izabrani album (Edit info) i obriemo
album (Delete);

b) play all presluavanje izabranog albuma iz

muzike biblioteke;
c) radio sluanje radio programa izborom odreene
radio stanice;
d) search pretraivanje snimljene muzike tako to
unesemo poetna slova izvoaa, kompozitora ili
pesme;

3. Pictures+Videos ovu opciju koristimo za:

a) picture library pregledanje slika koje se nalaze u folderu Pictures, sortiranih po
folderima (folders), kategorijama (tags) i datumu snimanja (date taken). Kada
kliknemo na odreeni folder vidimo slike koje se u njemu nalaze sortirane po
imenu (by name) ili datumu (by date). Klikom na eljenu sliku prikazaemo
je preko celog ekrana. Ukoliko elimo da vidimo animirani prikaz svih slika
odreenog foldera, izaberemo opciju play slide show;

b) play all animirani prikaz svih slika odreenog foldera (menjaju se u odreenom
vremenskom intervalu);

c) video library - pregledanje video zapisa koji se

nalaze u folderu Videos, sortiranih po folderima
(folders) i datumu snimanja (date taken). Kada
kliknemo na odreeni folder vidimo poetne
prikaze video zapisa koji se u njemu nalaze,
sortirane po imenu (by name) ili datumu (by date).
Klikom na eljeni video zapis pustiemo njegovu
projekciju. Kada se video projekcija zavri
moemo da: izaemo iz nje (Done), restartujemo
je (Restart) ili obriemo (Delete);

4. Tasks ovu opciju koristimo za:

a) shutdown prekid rada raunara: zatvaranje programa Windows Media Centar
(Close), zatvaranje svih programa, a da pri tom ne iskljuujemo raunar (Log Off),
potpuno iskljuivanje raunara (Shut Down); restartovanje raunara (Restart) i
postavljanje raunara u stanje spavanja (Sleep);
b) burn cd/dvd narezivanje eljenih podataka na CD ili DVD;

c) sync usklaivanje informacija izmeu naeg kompjutera sa multimedijalnim

ureajima;

d) add extender postavljanje kune mree koja nam

omoguava korienje programa Windows Media
Center iz svih prostorija stana gde posedujemo
odgovarajue tehnike mogunosti (TV, radio...);
e) settings podeavanje optih karakteristika
programa (General), podeavanje TV i audio
parametara (TV), nain prikazivanja digitalnih slika
(Pictures), vizuelni prikaz koji prati odgovarajuu
muziku (Music), podeavanje parametara vezanih
za projekciju DVD-a koji obuhvataju kontrolu
DVD-a daljinskim upravljaem i izbor jezika
kojim se prikazuje pratei tekst na DVD-u (DVD),
podeavanje parametara ureaja za kunu mreu
(Extender) i prikazivanje/uklanjanje svih foldera
koji se nalaze u biblioteci slika, muzike i video
zapisa (Library Setup);
5. Online Media ovu opciju koristimo za:
a) whats new pregledanje najnovijih vesti i programa koji
se neprekidno auriraju;
b) program library pregledanje svih programa koji se nalaze
na raunaru sortirani po kategorijama: imenu (programs
by name), televizijski programi i filmovi (tv+movies),
muziki programi i radio programi (music+radio), digitalne
slike (pictures), vesti i sportski programi (news+sports),
igrice (games), programi iz svakodnevnog ivota
(lifestyle), odreeni zadaci (task);
6. explore pretraivanje novih programa i medija po
kategorijama.
Multimedija

Aero
Kada je u pitanju dizajn - izgled operativnog
sistema Windows Vista, prva stvar koju
primeujemo je novi interfejs nazvan
AERO (Authentic, Energetic, Reflective,
Open). Windows Vista je prvi Microsoftov
operativni sistem iji je interfejs zasnovan
na razvojnom okviru (framework) Windows
Presentation Foundation, poznatijim
pod imenom Avalon, koji nudi prilino
zanimljive mogunosti meu kojima je na
prvom mestu rad sa vektorskom grafikom.
WPF omoguava interesantne efekte
poput prozranosti, rotiranja grafikih
elemenata, njihovo deformisanje kako
bi se postigao efekat perspektive, kao
i mnoge druge efekte koji su diskretno
implementirani u AERO.
Ukoliko imamo vie otvorenih prozora
moemo da dobijemo jedan od
najinteresantnijih efekata, kada kliknemo
na ikonu Switch between windows koja se
nalazi na traci za brzo aktiviranje (Quick
Launch toolbar) pored dugmeta Start. Na
ekranu dobijamo prikaz svih otvorenih
prozora u perspektivi, a trenutni izgled
prozora se aurira u realnom vremenu.
Znai, na brzinu moemo da pogledamo
ta se deava u sputenim prozorima koji
se nalaze na taskbaru, pored dugmeta Start
- sredinji deo trake za brzo aktiviranje.
Kada pritisnemo kombinaciju tastera
Win+Tab moemo da menjamo redosled
prozora na ekranu.
Kada kliknemo na eljeni prozor koji je
prikazan u 3-D perspektivi on se prvi pojavi
na ekranu, a na taskbaru (sredinjem delu
trake za brzo aktiviranje) prikazuju se
programi i dokumenti koji su otvoreni vraamo se u 2-D prikaz.
AERO sa sobom donosi mogunost da menjamo izgled korienjem tema, koja je u
ranijim verzijama Windowsa ipak bila previe skuena i nefunkcionalna. Sa estetske
take gledita AERO se pokazao kao izuzetno prijatan. Novi interfejs je daleko
pregledniji i ima bolji vizuelni doivljaj od grafikih interfejsa u ranijim verzijama
operativnog sistema Windows.
Sigurnost

Sigurnost
Jedan od najveih problema dananjih raunara je sigurnost. Sa pojavom sve veeg
broja hakerskih programa koji omoguavaju upade u raunare, rasla je i njihova
dostupnost. Korisnik koji malo vie zna o hakerskim programima, moe da nas
napadne ili ue u na raunar. Pored hakerskih programa paralelno su se razvijali i
virusi. Nekada su se virusi pojavljivali samo u obliku fajlova ili programa, a danas ih
ima i u Web prezentacijama na Internetu.
Dok poseujemo neki nepoznati sajt, ne moemo ni da pretpostavimo da e nam
neka od stranica tog Web sajta slati viruse u pozadini dok ekamo da nam se otvori
celokupan sadraj. Ovi virusi ne moraju biti samo destruktivne namene. Oni se mogu
ponaati kao program koji e slati sve bitne informacije sa vaeg raunara ( pristupne
parametre, password, broj rauna u banci, broj kartice) na neki ne toliko poznat e-mail
koji hakeri koriste za te svrhe.
Ovakvi virusi su u stanju da pokradu sve vane informacije iz nekog preduzea i tako
dou do vitalnih podataka vezanih za tu firmu. Tim podacima hakeri mogu trgovati na
tritu ili kod konkurencije tog preduzea.
Takoe prosean korisnik moe biti napadnut kada je na Internetu. Moemo doiveti
da nas sa druge strane sveta maltretiraju neka dva klinca radi svoje iste satisfakcije
dok pokuavamo da skinemo e-mail. U ovakvim situacijama uvek se pokajemo to
nismo zatitili raunar.
E-mail je oduvek bio ugroen od nekih virusa, pa samim tim moemo pojaati svoju
sigurnost ako ne otvaramo e-mail poruke koje su nam nepoznate ili sadre neki
dodatak kao fajl.

Microsoft zatita
Security Center
Security Center je program koji konstantno proverava sigurnost na naem
raunaru i obavetava nas o trenutnom sigurnosnom stanju. Predstavlja
vezu izmeu svih programa za zatitu i bezbednost naih podataka.

U Security Center ulazimo na sledei nain:

1. uemo u Control Pa-nel;
2. u Control Panelu iza-beremo ikonu Security Center.
U panou sa leve strane prozora Security Center videemo etiri programa koji nam
pruaju mogunost podeavanja parametara vezanih za sigurnost naeg raunara.
Ovi programi su od izuzetne vanosti za sigurnost Windows Vista operativnog sistema,
a to su:
1. Windows Update - instalira najnovije patch-eve i time smanjuje nivo rizika na
minimum;
2. Windows Firewall program koji nas titi od upada hakera;
3. Windows Defender program koji prati sve nae aktivnosti na Internetu i spreava
instaliranje malicioznih programa koji mogu da nam otete ili obore sistem.
4. Internet Options program koju koristimo za podeavanje Internet parametara,
kao i za bezbednost sopstvenih podataka prilikom pristupanja Internetu, koja je
nivelisana po nivoima bezbednosti.
Sa desne strane prozora Security Center u odeljku Security essentials moemo
da vidimo informacije o trenutnom statusu programa za sigurnost naeg raunara.
Videemo da su Firewall, Automatic updating i Other security settings (Internet security
settings i User Account Control) automatski ukljuene (On) pri instalaciji sistema.
Microsoft nas je tako preventivno zatitio od upada hakera, instaliranja malicioznih
programa koji mogu da nam otete ili obore sistem i omoguio instaliranje najnovijih
patch-eva da bismo smanjili nivo rizika na minimum.
Malware protection nas obavetava (Check settings) da zatita od virusa (Virus
protection) nije aktivna. Ukoliko elimo da instaliramo antivirus program koji e biti
povezan sa programom Security Center, kliknemo na dugme Find a program i izaberemo
neki od ponuenih antivirus programa sa Microsoft sajta.

Security Center je konfigurisan da na Task baru (donji desni ugao ekrana) prikazuje
njegov status, a u skladu sa raznim promenama prikazuje upozorenja i korisne
informacije.
Ove informacije se prikazuju u obliku razliitih ikona. U zavisnosti od statusa programa
Security Center ove ikone mogu biti:
a) raunar nas obavetava o potencijalnom riziku;
b) raunar nas upozorava na probleme kod podeavanja sigurnosti;
c) raunar nas upozorava da nema dovoljnu zatitu;
d) raunar nas obavetava da je njegovo trenutno stanje sigurnosti dobro;
e) raunar nam prua dodatne informacije o svojoj sigurnosti.
Sigurnost

Windows Firewall
Zbog sve veeg globalnog problema zatite raunara, Microsoft je u
operativni sistem Windows Vista ugradio program koji se ponaa kao
zatitni zid (Firewall) izmeu raunara i Interneta ili raunara i bilo koje druge mree.
Ovaj program moe da nas odbrani od upada na na raunar, ali ne moe da nas
odbrani od veine virusa koji se svakodnevno pojavljuju.

Pri instalaciji Windows Vista operativnog sistema odmah dobijamo program Windows
Firewall koji koristimo za zatitu raunara.
Windows Firewall je program koji dozvoljava naem raunaru izlaz na mreu, a u isto
vreme ne dozvoljava drugim raunarima ulaz u na raunar.
Program je pri kreiranju Internet ili mrene konekcije automatski pokrenut na ADSL
konekciji za Internet pristup ili LAN konekciji koja je veza sa lokalnom mreom.
Preporuujemo da ovaj program bude konstantno ukljuen na ADSL konekciji preko
koje pristupamo Internetu i time osiguramo svoj raunar od upada sa strane, kao i
nekih virusa.
Sigurnost

Windows Defender
Windows Defender po-vezan je sa programom Internet Explorer, kons-tantno
prati njegovu aktivnost i spreava svaki pokuaj malicioznih programa da
se instaliraju u na sistem preko Interneta.
Napredno skeniranje i tehnologija reinstaliranja neeljenih programa su njegovi glavni
aduti. Update programa Windows Defender moemo da izvrimo preko Microsoft sajta
koji mu daje informacije o najnovijim malicioznim programima (spyware) koji su se
pojavili.
Integracija Windows Defendera sa Internet Explorerom je doprinela da se svi download
fajlovi pre bilo kakve upotrebe (uvanja ili pokretanja) skeniraju da bi na vreme upozorili
korisnika i tako sauvali sistem. Windows Defender moe da skenira sistem na tri
naina:

1. Quick Scan je skeniranje koje najee koristimo, jer tada skeniramo najosetljive
delove sistema koji su vezani za Internet. Brzim skeniranjem pretraujemo i folder
Program Files kao najeu lokaciju na kojoj se instaliraju programi;
2. Full Scan skenira ceo sistem;
3. Custom Scan je skeniranje odreenog ureaja ili foldera koji se nalazi na tom
ureaju.
Kada pronae pretnju, u zavisnosti od opasnosti, Windows Defender nam dozvoljava
nekoliko akcija:
a) Ignore ignoriemo pretnju;
b) Quarantine smetamo program u izolaciju;
c) Remove trajno briemo program iz sistema;
d) Always Allow smetamo program u listu programa sa dozvolom za rad na
sistemu (kod sledeeg skeniranja nee pojavljivati).
Windows Defender je alat koji se toliko razvio da je integrisan i u ostale delove sistema.
Njegova zatita je vidljiva pri pokretanju instalacije programa, drajvera, servisa itd.
Sigurnost

Windows Update
Windows Update je program pomou koga instaliramo najnovije patch-eve i
dodatke da bismo nivo rizika smanjili na minimum. Update je uvek ukljuen
to znai da e automatski proveriti Microsoft sajt i prikazae nam koliko najnovijih
patch-eva i dodataka je pronaao. Ukoliko elimo vidimo listu predloenih patch-eva i
dodataka kliknemo na opciju View available updates, pogledamo ih i ekiramo one koje
elimo da instaliramo, pa kliknemo na dugme Install.
Sigurnost

Instaliranje dodatka sa Microsoft sajta

Jedna od najvanijih osobina kod kupovine operativnog sistema je tehnika podrka
proizvoaa. Kupovinom Windows Vista operativnog sistema korisnik dobija potpunu
podrku sa Microsoft sajta. Na ovom sajtu moete dobiti najnovije informacije vezane
za operativni sistem Windows Vista.
U skladu sa najnovijim problemima vezanim za rad operativnog sistema i sigurnost,
Microsoft pravi poboljanja i omoguava korisnicima da ih instaliraju na svom
raunaru.
Poboljanja sa Microsoft sajta su u vidu fajla. Postoje dve vrste fajlova i to su:
1. Service Pack je zapakovani fajl u kome se nalaze poboljanja za vie delova
operativnog sistema. Ukoliko instaliramo poslednji Service Pack, instalirali smo
i poboljanja sa prethodnih Service Pack dodataka. Redovnim dodavanjem
najnovijih Service Pack verzija evidentno poboljavamo rad svog raunara i
poveavamo sigurnost;
2. Patch fajl je dodatak koji donosi poboljanja samo za odreeni deo operativnog
sistema.
Recimo, Patch fajl moe biti zaduen samo za poboljanje sigurnosti u Internet
Exploreru. Ukoliko smo u Windows Update opciji podesili automatsko instaliranje
dodataka, onda se na naem raunaru instaliraju Patch fajlovi.
Sigurnost

Sigurnost Internet Explorera

Jedan od najveih problema na Internetu je otvaranje dodatnih prozora prilikom
posete nekom sajtu. Dodatni prozori zovu se Pop-up prozori i oni, u zavisnosti od
sadrine (recimo: dobili ste 200.000 dolara), mogu predstavljati veliki rizik za na
raunar. Osim rizika za raunar ovi prozori zauzimaju protok drugim (nama bitnim)
podacima i usporavaju Internet. Internet Explorer sada ima mogunost blokiranja Pop-
up prozora.
Kada se nalazimo na nekom sajtu koji automatski prikazuje Pop-up prozore, Internet
Explorer e zaustaviti te prozore i odmah prikazati upozorenje ispod polja Address i
na status liniji.
Ukoliko elimo da nam se prikae Pop-up prozor, moemo promeniti ponaanje Internet
Explorera prema tom sajtu. Kliknemo na upozorenje ispod polja Address i biramo:
a) Temporarily Allow Pop-ups - privremenu
dozvolu;
b) Always Alow Pop-ups from This Site - dozvolu
za stalnu posetu tom sajtu.
Iskljuivanje blokade Pop-up prozora (ne
preporuujemo), kao i podeavanje ponaanja
Internet Explorera prema Pop-up prozorima
moemo da konfiguriemo po sledeem
postupku:
1. uemo u Internet Explorer;
2. kliknemo na opciju Tools;
3. izaberemo Pop-up blocker;
4. ukoliko elimo da iskljuimo blokiranje Pop-up
prozora kliknemo na Turn Off Pop-up Blocker
(kada ovo uradimo na istoj poziciji e se
pojaviti opcija za ukljuivanje blokade - Turn
On Pop-up Blocker);
5. ukoliko elimo da podeavamo blokadu,
izaberemo opciju Pop-up Blocker Settings i na
ekranu e se pojaviti prozor u kome moemo
da vidimo listu sajtova kojima smo dozvolili
prikazivanje Pop-up prozora:
a) u odeljku Exceptions moemo da dodamo ili
obriemo sajtove kojima smo dozvolili prikazivanje Pop-up prozora;
b) u odeljku Notifications and Filter Level moemo da iskljuimo opciju za zvuno i
vizuelno obavetenje kada Internet Explorer blokira prozor. U polju Filter Level
ovog odeljka moemo da definiemo jainu blokiranja Pop-up prozora: Low,
Medium i High.
Pored blokade Pop-up prozora Internet
Explorer je promenio stav prema
fajlovima koje treba da skine na raunar.
Upozorenja se isto nalaze ispod polja
Address. Kada kliknemo na upozorenje
aktiviramo dozvolu za download fajla.
U Internet Explorer je ubaena i nova
opcija za kontrolu dodataka koji se mogu
instalirati sa Interneta.
Opciju za kontrolu dodataka pokreemo
na sledei nain:
1. uemo u Internet Explorer;
2. kliknemo na opciju Tools;
3. izaberemo opciju Manage Add-ons.
U prozoru Manage Add-ons prikazuje
se lista sa svim dodacima u Internet
Exploreru, a markiranjem dodatka u odeljku Settings aktiviraju se opcije Enable i Disable
preko kojih moemo da kontroliemo dodatak.
Sigurnost

Sigurnost u programu Windows Mail

to se tie sigurnosti u otvaranju e-maila, promenio se nain na koji program Windows
Mail filtrira e-mail:
1. ukoliko je re o dodatnim fajlovima
(Attachment) u e-mailu, Windows Mail
dozvoljava da otvorimo tekst (doc, txt) ili
sliku (jpg, bmp...) bez upozorenja;
2. ukoliko je re o izvrnim fajlovima
(Attachment) koji mogu nakoditi
raunaru (exe, com, bat) u e-mailu,
program Windows Mail e automatski
blokirati otvaranje tog fajla;
3. ukoliko program Windows Mail nije
uspeo da odredi tip fajla prikazae nam upozorenje i pitati nas za akciju (otvaranje,
uvanje, tampanje);
4. ukoliko program Windows Mail prepozna spam e-mail filtrira ga, pa samim tim
blokira prikazivanje slika. Ovim postupkom program Windows Mail je zabranio
da se razni sadraji skidaju na na raunar pa je tako poveao sigurnost. Ukoliko
ipak elimo da vidimo te slike, kliknemo na upozorenje o blokadi.

Napomena: Ukoliko je e-mail poslala neka osoba iz vaeg Address Booka, onda se
ne blokira sadrina poruka.
Sigurnost

Raunarski virusi i antivirus

programi
ta su virusi?
Raunarski virusi su jedan od pojmova sa kojima se pre ili kasnije neizbeno sretne
svaki korisnik raunara i ubrzo nakon toga, po pravilu, pone da razmilja o zatiti
svojih podataka na to bolji nain.
Raunarski virus je program koji se izvrava kao i bilo koja druga aplikacija na sistemu,
sa tom razlikom da radi bez znanja vlasnika zaraenog sistema. Da bi se neki program
nazvao raunarskim virusom, on mora od standardnog softvera da se razlikuje na
jo jedan vrlo bitan nain: mora biti u mogunosti da se umnoava na druge fajlove
u sistemu bez ikakvog uea korisnika u toj proceduri. Tako su ovi programi i dobili
ime, jer samostalno umnoavanje, uz modifikaciju koda domaina, je ponaanje koje
u velikoj meri podsea na ponaanje biolokih virusa u prirodi. To praktino znai da
jednom pokrenut program zaraen virusom moe da zarazi svaki sledei program koji
se pokrene na raunaru sve do trenutka dok se ne otkrije i ukloni nekim od raspoloivih
antivirusnih softvera.
Samo postojanje virusa ne bi bilo toliko problematino da veina njih ne nosi sa sobom
neku malicioznu funkcionalnost koja moe u veoj ili manjoj meri (u zavisnosti od
namera i sposobnosti autora virusa) da kompromituje raunar zaraen virusom. U vreme
pisanja ovog dokumenta postoji vie od 70.000 poznatih virusa u definicijama baza
boljih antivirusnih programa. Pravi autori virusa su obino mlai ljudi sa natprosenim
znanjem iz oblasti raunara, funkcionisanja operativnih sistema, mrea i popularnih
aplikacija, koji su spremni da uloe vreme, trud i rad da bi ostvarili svoje ciljeve koji se
ni u kom sluaju ne mogu smatrati moralnim i korisnim, a u veini modernih zemalja
(pa i naoj odnedavno) ni zakonitim.
Kao posledica razvoja Interneta i raunara uopte, danas se ne moe zamisliti
ozbiljan rad na raunaru bez prisustva bar jednog antivirusnog programa koji brine o
bezbednosti podataka na sistemu. Jedino u emu virusi mogu da nam pomognu jeste
to da shvatimo koliko mali nivo bezbednosti pruaju dananje, uglavnom Microsoftove
(neto zbog svoje rasprostranjenosti, a sigurno i zbog sve kraeg ciklusa razvoja i
nedovoljnog testiranja) aplikacije standardno prisutne na skoro svakom raunaru.

Vrste virusa
U skladu sa razvojem raunara i softvera razvijali su se i raunarski virusi tako da je
danas gotovo nemogue sresti stare klasine rezidentne viruse koji su predstavljali
prava programerska remek dela, dodue iskoriena u negativne svrhe. Dok su se
stari virusi oslanjali uglavnom na floppy diskete kao sredstvo za irenje zaraze,
dananji koriste jedan mnogo moniji, sveprisutni medij Internet. Ne postoji jasna i
opteprihvaena podela virusa, moderni virusi esto kombinuju tehnike irenja do tada
poznatih virusa kako bi se to efikasnije irili i zaobili postojee sisteme zatite. U
skladu sa tim, podelu virusa u ovom odeljku treba shvatiti vie kao informativnu nego
kao ustaljenu i baziranu na bilo kakvom standardu.
Svaki korisnik raunara i antivirusnog programa treba da zna da je siguran od
virusa onoliko koliko je svea njegova baza sa potpisima poznatih virusa koja se
aurira svakodnevno putem Internet lokacije proizvoaa. To znai da nov virus,
koji se radikalno razlikuje od svih svojih prethodnika i ima sposobnost da sakrije
svoje namere, moe napraviti tetu i na raunarima koji imaju antivirusnu zatitu sa
najnovijom bazom potpisa. Zato svi proizvoai antivirusnog softvera odmah nakon
saznanja o postojanju novog virusa, uurbano trae metode da zaustave virus i da
pridrue potpis novog virusa ve postojeoj bazi, koja se odmah alje na Internet
kako bi se zaraza to pre zaustavila. Osim tehnike sa potpisima poznatih virusa,
kvalitetniji antivirusni programi imaju i takozvanu heuristiku posebno napisan kod koji
prepoznaje nove viruse kojih nema u bazi potpisa. Heuristika se oslanja na metode
prepoznavanja ije objanjenje izlazi izvan okvira ovog teksta.
.

Klasini i boot virusi...

To su vrlo mali programi (nekoliko stotina bajtova, poreenja radi, MS Word 2002 izvrni
fajl je veliine 10,5 miliona bajtova - megabajta) koji se nakon ulaska na sistem trajno
smetaju u radnu memoriju raunara i/ili boot sektor hard diska i iz njih se repliciraju
na svaki pokrenuti fajl modifikujui ga na nain na koji je to autor virusa programirao.
Svaki zaraeni fajl samo jednom pokrenut na nekom drugom raunaru iznova e trajno
smestiti virus u memoriju/boot sektor i zaraziti sve naknadno pokrenute fajlove i tako u
nedogled. ta ovakvi virusi mogu da urade na zaraenom raunaru? Bukvalno sve to
se moe postii putem programiranja, od izbacivanja zabavnih poruka, restartovanja
raunara, oteenja fajlova do brisanja sadraja hard diska itd...

E-mail virusi
E-mail virusi se ire putem elektronske pote e-maila. Elektronska pota je danas
najrasprostranjeniji nain za irenje svih vrsta virusa. Smatra se da se vie od 95 posto
virusa iri na ovaj nain. Uobiajeno je da korisnik koji nema nikakvu antivirusnu zatitu
pokrene zaraeni prilog poruke (attachment) koji poalje samog sebe bez znanja
korisnika na adrese koje korisnik ima u svom elektronskom adresaru i tako proiri zarazu.
To je nain replikacije koji zbog velikog Internet saobraaja koji generie bukvalno
moe da uspori ceo Internet i njegove mail servise izbaci iz upotrebe. Najpoznatiji
virus koji se irio ovim putem i napravio najveu tetu je Melissa iz 1999. godine. Virus
Melissa je koristio Microsoft Word dokument, mogunost pravljenja niza automatskih
komandi (takozvanih makroa) kao i bezbednosne propuste u Microsoftovoj tehnologiji
na nain do tada nezabeleen u praksi. Rezultat je bio prestanak rada mnogih mail
servera i usporenje Interneta uopte, a tete nastale kao posledica Melisse su se
merile milijardama dolara na globalnom nivou.

Worm virusi
Worm (crv) je program koji se iri preko mree koristei neki od sigurnosnih propusta
u softveru, najee Microsoftovom. Jedan od poznatijih virusa ovog tipa je Nimda
koji se irio na vie naina i prouzrokovao velike tete u zaraenim sistemima. Nimda
je u stanju da se sam poalje preko e-maila na sve adrese naene u elektronskom
adresaru, da se pokrene bez otvaranja priloga ve samim pregledanjem poruke, da
pretrai i zarazi deljene fajlove na mrei, iskoristi bezbednosni propust u Microsoftovom
web serveru tako da svako ko poseti stranu sa zaraenim serverom, dobije pitanje da
li eli da preuzme poruku (koja krije zaraeni fajl), da napravi deljene direktorijume
na sistemu kojima se moe pristupiti preko Interneta, da otvori nalog na zaraenom
sistemu sa administratorskim privilegijama.

Skript virusi
Skript virusi koriste neki od popularnih skript jezika Visual Basic Script ili Java Script
kako bi se izvrio virusni kod na zaraenom sistemu. Skriptove mogu izvravati
popularne mail aplikacije (Windows Mail i Microsoft Outlook), Microsoft operativni
sistemi i Internet itai.

Trojanci
Trojanci su aplikacije koje skrivaju svoju pravu nameru od krajnjeg korisnika, poput
Trojanskog konja iz grke mitologije. Nemaju mogunost da se repliciraju, ve se
dobijaju iskljuivo preko e-maila ili preuzimanjem zaraenog fajla sa neke od lokacija na
koje je autor virusa postavio svog trojanca. Najee rade u pozadini sve vreme dok je
raunar ukljuen i prate akcije korisnika, a sofisticirane verzije trojanaca omoguavaju
autoru kompletnu kontrolu nad raunarom koji je zaraen trojancem. Najpoznatiji
trojanci su SubSeven, BackOriffice i Netbus, ali svi mogu biti bez problema otkriveni i
obrisani boljim antivirusnim softverom. Trojanci se najee nalaze u malim besplatnim
programima koji se preuzimaju sa Interneta, screen saverima, jednostavnim igricama
itd., a esta je pojava da ih dobiju neiskusniji korisnici popularnih programa za razmenu
kratkih poruka (IRC, Mirc, ICQ, MSN i drugi).
U poslednje vreme, trojanci se koriste da bi se preko Interneta napadale Internet
lokacije po izboru autora trojanca pri emu se raunar zaraen trojancem, udruen sa
stotinama i hiljadama takvih raunara, pod uslovom da su prikljueni na Internet, koristi
kao zombi koji bez znanja svog vlasnika uestvuje u napadu na sajt odabrane
rtve. Cilj ovakvih napada je da se onemogui normalan Internet saobraaj ka lokaciji
rtve kao posledica ogromnog saobraaja koji generiu raunari zombiji, vlasnitvo
nevinih korisnika koji i ne sanjaju u emu uestvuju. Ovakvi napadi mogu potpuno
da zaustave i Internet sajtove - gigante kakvi su Yahoo ili E-bay, to su samo dva
poznatija primera iz prakse.

Antivirus programi (nain zatite)

Nema naina da se trajno izborimo sa virusima bar dok raunari i softver funkcioniu
onako kako funkcioniu od svog nastanka virusi su bili i bie deo informatike
svakodnevice. Kada se pomirimo sa ovom injenicom, ostaje samo da zatitimo svoje
podatke i privatnost koristei neki od raspoloivih antivirusnih programa. Ukoliko elimo
da instaliramo antivirus program koji e biti povezan sa programom Security Center, u
polju Malware protection programa Security Center kliknemo na dugme Find a program
i izaberemo neki od ponuenih antivirus programa sa Microsoft sajta.