Earthquake Design of Buildings PDF

Vanja Alendar
PROJEKTOVANJE SEIZMIKI OTPORNIH

ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA
KROZ PRIMERE
Deo A - Osnovi teorije i uvod u propise
Vebe u okviru kursa

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 2
na IX semestru odseka za konstrukcije
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Institut za materijale i konstrukcije
Beograd, novembar 2004.
PREDGOVOR drugom izdanju
Pet godina je prolo od objavljivanja prvog izdanja ovih skripti. Ako je i godinu dana trebalo
za odmor od napora da se prvo izdanje pripremi, u naredne etri godine moglo je puno toga da
se uradi, ali nije. A onda nam se pridruio na mladi asistent Ivan Ignjatovi, koji se ponudio da
prekuca delove teksta pisane rukom. Takva se ponuda ne odbija, njemu ne. Kada je odlueno da
se nastavi sa radom, ispostavilo se da je kasno da se ceo tekst preradi kako bi valjalo, naravno.
Nastava je u toku, pa je kao prvi - prolazni cilj usvojeno da se Deo B - Primeri prebaci u
'elektronsku formu', tako da ceo materijal studenti dobiju na CD-u. Ni to nije bio mali posao,
trebalo je pripremiti dosta skica, ilustracija.
ta je novo? Prvi deo je nepromenjen. Osim to je prekucan, tekst drugoga dela - Primeri je
i izmenjen, nadam se na bolje. Stare skice su preraene, dodate su i nove, kao i fotografije koje
ilustruju efekte dogoenih zemljotresa, ili rezultate eksperimentalnih ispitivanja na modelima.
Uz fotografije na alost nije naveden izvor, to je osnovni red. Izvinjavam se autorima, bie
uraeno u sledeem izdanju. Deo teksta koji se odnosi na hale, a koji nije ni pripadao skriptama,
potpuno je preraen, dopunjen i ukljuen u tekst kao Primer 4.
Kako se koristi tekst? Obim originalnog teksta bio je prilagoen raspoloivom vremenu od
etrnaest nedelja nastave. U meuvremenu, izmenjen je program predmeta, pa se ravnopravno,
po sedam nedelja, studentima izlau problemi prethodnog naprezanja, odnosno zemljotresa.
Takoe, deo problema koji je ranije izlagan na vebama, sada je deo predavanja. Tekst skripti
ipak nije skraen, ali se moe itati na razne naine. Obavezni deo obuhvata:
- Deo A - Osnovi teorije, kao dopunski tekst predavanjima, ali bez poglavlja 6 - Uvod u
Evrokod 8;
- Deo - B - Primeri proi ceo, ali bez poglavlja Pitanja i odgovori u Primerima 1-3, koja
zahtevaju poznavanje koncepta propisa Evrokod 8.
To je minimun, koji jo uvek ima smisla. Time se naruava prvobitna koncepciju, ali je
dovoljno, ako je jedini cilj da se savlada primena vaeih domaih propisa iz ove oblasti.
Godinji zadatak i pismeni ispit se ionako rade iskljuivo prema vaeim domaim propisima.
ta jo proitati, stvar je dogovora sa predmetnim nastavnikom. Toplo se preporuuje da se i
ostali delovi proitaju, bar kao pria. Koncept skripti je da se preko Evrokoda 8 objanjava
sutina domaih propisa i filozofija projektovanja.
Na kraju, elim da se zahvalim asistentu Ivanu Ignjatoviu, koji me je doveo u situaciju da
ne smem da ga izneverim. Ivane, da sredimo i prvi deo?
Beograd, novembar 2004. Vanja Alendar

PREDGOVOR prvom izdanju
U podnaslovu teksta koji sledi, stoji da je u pitanju materijal za ve`be na IX-om, zavr{nom
semestru studenata odseka za konstrukcije. Tako je i po~elo, iz èlje da studenti sa fakulteta ponesu
vi{e "papira" i znanja nego {to se to moè zapisati kredom na tabli, u 14 nedelja nastave. @elja da
tekst mo`da bude interesantan i inènjerima u praksi, nadam se da je doprinela samo kvalitetu, ne i
preteranom obimu.
Pisanje i pravljenje mno{tva skica zapo~eo sam po~etkom septembra 1999., nebi li se stiglo
za po~etak nastave. Kasno, naravno. U tih mesec dana, pripremljen je ovaj prvi deo, nadam se da
ima glavu i rep, a da nema grubih previda. Ovih sedamdesetak strana je program prve polovine
kursa, sedam nedelja. Drugi deo, koji treba da sadrì probrane primere sa razradom pojedinih
delova iznetih ovom prilikom, treba da bude gotov do po~etka drugih sedam nedelja nastave. Ako
me ne{to spre~i u tome, ovaj prvi deo je u svakom slu~aju celina za sebe, i najva`niji.
Tekst je koncizan i obiman u isto vreme. Izneti su i ilustrovani osnovni pojmovi, bez ~ijeg se
razumevanja nebi trebalo upu{tati u odgovorno projektovanje seizmi~ki otpornih AB konstrukcija.
Ako su neki pojmovi ve} usvojeni na drugim predmetima, ovde se ipak ponavljaju, jedino iz èlje da
se na jednom mestu poveù u zaokruèn koncept.
Pri skiciranju sinopsisa, po{ao sam od ~injenice da na{i vaè}i "seizmi~ki propisi" deluju vrlo
jednostavno, "ni{ta lak{e nego uraditi projekat sloène konstrukcije uz pomo} nekog od softvera iz
ove oblast". Me|utim, propisi su pisani 1981. godine, kada nije bilo ra~unara u praksi, a o
aseizmi~kom projektovanju je bilo vrlo malo re~i u redovnoj nastavi. U me|uvremenu su se
nepovoljno preklopile tri stvari: formalno jednostavni propisi, nedovoljno obrazovanje inènjera u
praksi i pojava atraktivnih softvera koji "sve re{avaju"- najgora mogu}a kombinacija. Otuda i
koncept teksta, iz namere da se objasni su{tina, da se pojasne na{i propisi i da se da uvod u budu}e
evropske propise, ~iji se prednacrt u me|uvremenu pojavio.
Od studenata se o~ekuje normalno predznanje, kao i priprema unapred. Na ~asovima }e se
prvenstveno ukazati na bitne stvari sadràne u tekstu a dokle }e se sti}i, zavisi od inspiracije izlaga~a
i zainteresovanosti studenata. Sve {to je potrebno sadràno je u tekstu, tabla }a sluìti samo za ad-
hok diskusije, prema tome, studenti treba pred sobom da imaju tekst. Nakon nekih od poglavlja,
studenti }e dobiti zadatke koje treba sami da urade. Zadaci se rade kod ku}e, predaju, prihvataju ili
ne, ali su obja{njenja eventualnih zabluda kolektivna, jer su gre{ke obi~no sistematske.
O~igledno je da u ovakvom sistemu nedostaje li~no upoznavanje, kontakt, rad sa svakim
pojedina~no. Prednost je data konceptu "svi sve ~uju", kako obja{njenja tako i odgovore na
pojedina~na javna pitanja. Koga materija bude posebno zainteresovala, vrata kabineta su mu
otvorena, pa }emo to nadoknaditi, u kamernom okruènju.
Dugujem zahvalnost svima kojima sam eventualno bio potreban ovih mesec dana, nadam se
da nisu digli ruke od mene. Predmetnom nastavniku prof.M.A}i}u zahvaljujem na podr{ci pri
pisanju teksta. Posebnu zahvalnost izraàvam Branku Milosavljevi}u koji je ~itavu stvar inicirao,
podsticao da bi na kraju i pa`ljivo pro~itao tekst. Prihvatio sam sve njegove primedbe, posebno onu
da mu se sve ovo dopada i da smatra da je u pitanju "jedna korisna i dobra knjiga". Ko se ne sloì,
neka kaè, bi}e pomenut, u slede}em, "pravom" izdanju.
Beograd, oktobar 1999. Vanja Alendar

SADR@AJ uz Deo A
1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA O ZEMLJOTRESIMA 1-1

1.1 OPIS ZEMLJOTRESA 1-1
1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI 1-3
2. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU LINEARNO ELASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 2-1
2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA 2-1
2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA
3. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU NELINEARNIH SISTEMA
3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA OD ZEMLJOTRESA 3-1
3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH SISTEMA
3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH SISTEMA
3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA 3-6
3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORAÛNA SISTEMA
3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I EKVIVALENTNA DUKTILNOST POMERANJA 3-8
4. KAKO REALIZOVATI ELASTO-PLASTIÂN SISTEM
U ARMIRANOM BETONU 4-1
4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE 4-1
4.2 NELINEARNI ODGOVOR AB KONSTRUKCIJA 4-3
4.3 POÊTNA KRUTOST AB PRESEKA I KONSTRUKCIJA 4-6
4.4 REALNO PONA[ANJE ARMIRANO BETONSKIH KONSTRUKCIJA
PRI CIKLI^NIM DEFORMACIJAMA 4-7
4.5 MODELIRANJE AB KONSTRUKCIJA 4-8
5. SISTEMI SA VI[E STEPENI SLOBODE 5-1
5.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA 5-1
5.2 UPRO[]ENA MODALNA SPEKTRALNA ANALIZA 5-2
5.3 PLASTI^NI MEHANIZMI SISTEMA SA VI[E STEPENI SLOBODE 5-5
5.4 OBEZBE\ENJE POUZDANOSTI @ELJENOG MEHANIZMA KONSTRUKCIJE -
"PROGRAMIRANO PONA[ANJE" 5-6
5.5 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA NELINEARNOM STATI^KOM ANALIZOM 5-7
5.6 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA PRI "ZAMRZNUTIM POMERANJIMA" 5-8
6. KONCEPT SAVREMENIH PROPISA
- UVOD U EVROKOD 8 (EC8) 6-1
6.1 OP[TI ALGORITAM PROPISA 6-1
6.2 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI 6-2
6.3 ELASTI^NI SPEKTAR UBRZANJA 6-2
6.4 KLASE DUKTILNOSTI KONSTRUKCIJA 6-3
6.5 DOZVOLJENA VREDNOST FAKTORA REDUKCIJE OPTERE]ENJA
- FAKTORA PONA[ANJA PREMA EC8 6-4
6.6 PROJEKTNI (NELINEARNI) SPEKTAR UBRZANJA 6-5
6.7 REGULARNOST KONSTRUKCIJE 6-6
6.8 TORZIONA KRUTOST KONSTRUKCIJE 6-7
6.9 KRUTOST TAVANICA U SVOJOJ RAVNI 6-7
6.10 OSNOVNI NOSE]I SISTEM PRI ZEMLJOTRESU 6-8
6.11 PRORAÛNSKA KRUTOST ELEMENATA 6-9
6.12 PROSTORNO DEJSTVO ZEMLJOTRESA 6-11
6.13 PRORAÛN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA 6-12
6.14 EFEKTI DRUGOGA REDA 6-12
6.15 PRERASPODELA UTICAJA 6-13
6.16 KOEFICIJENTI SIGURNOSTI 6-13
6.17 DIMENZIONISANJE, KONSTRUISANJE DETALJA
I OBEZBE\ENJE ZAHTEVANE DUKTILNOSTI 6-14
6.18 PROGRAMIRANO PONA[ANJE 6-14
6.18.1 Faktor preoptere}enja 6-14
6.18.2 Zidovi 6-15
6.18.3 Grede 6-15
6.18.4 Stubovi 6-16
6.18.5 ^vorovi okvira 6-16
6.18.6 Konstrukcijski sistem 6-17
6.19 KONTROLA POMERANJA KONSTRUKCIJE 6-18
6.20 KADA SE EFEKTI ZEMLJOTRESA MOGU ZANEMARITI ? 6-20
6.21 OKVIRNE KONSTRUKCIJE SA ISPUNOM 6-20
6.22 MONTA@NE KONSTRUKCIJE 6-20
6.23 FUNDIRANJE 6-20
7. SEIZMI^KI PRORAÛN PREMA YU PROPISIMA 7-1
7.1 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI 7-1
7.2 ELEMENTI PRORAÛNA SEIZMI^KIH UTICAJA 7-1
7.3 PORE\ENJE EC8 I YU81 7-3
8. LITERATURA uz Deo A
1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA
O ZEMLJOTRESIMA
UVOD
U uvodnom delu izloèni su osnovni seizmolo{ki pojmovi : opis zemljotresa u pro-

storu, ja~ina zemljotresa u epicentru - magnutuda, povratni period zemljotresa kao i opis
efekata zemljotresa na objekte i okolinu na nekoj lokaciji - intenzitet. U nastavku, defini-
{u se merljive fizi~ke veli~ine koje su podloga za inènjerski opis zemljotresa na nekoj
lokaciji: ubrzanje, brzina i pomeranje tla, postupak registrovanja - akcelerogrami kao i
njihove empirijske veze sa magnitudom i rastojanjem lokacije od epicentra. Na kraju, dat
je primer efekata zemljotresa u Mionici 1998. na lokaciji teritorije Beograda.
1.1 OPIS ZEMLJOTRESA

Zemljotres predstavlja kretanje tla usled naglih tektonskih poreme}aja u delu
zemljine kore - àri{tu (hipocentar), na dubini H - àri{na dubina, slila 1.1 Zemljotresi sa
àri{nom dubinom H<70 km smatraju se plitkim zemljotresima. Oblast na vertikalnoj
projekciji àri{ta na povr{inu zemlje naziva se epicentar. Rastojanje objekta od àri{ta
odnosno epicentra naziva se àri{no - R odnosno epicentralno - Re rastojanje , slika 1.1.
Re - epicentralno rastojanje
Likvefakcija Epicentar
Lokalno tlo
Klizi{te
H - àri{na dubina
Osnovna stena R
-`
ari
{no
ras
t oja
nje
@ari{te (hipocentar)
Slika 1.1 Zemljotres - prostorni opis

Seizmi~ki talasi izazivaju kretanje osnovne stene ispod objekta, propagiraju kroz
lokalno tlo do temelja objekta i izazivaju kretanje temelja i objekta. Lokalna tla u kojima
se pri zemljotresu mogu pojaviti likvefakcija ili klizi{te, nazivaju se dinami~ki nestabilnim
tlom. Objekti fundirani u takvom tlu nisu predmet narednih razmatranja, pretpostavlja
se da je objekat fundiran u stabilnom tlu, bez zna~ajnije interakcije konstrukcije i tla.
Mera ja~ine zemljotresa naziva se magnituda zemljotresa - M. Prema Richteru /1/,
veza oslobo|ene energije E u àri{tu i magnitude M glasi
log10 E=4,8 + 1,5M (Joul-a) (1.1)
Zemljotres magnitude M , 32 puta je "ja~i" od zemljotresa magnitude M-1, 1000
puta ja~i od zemljotresa magnitude M-2 itd. Za zemljotrese magnitude M<5 smatra se
da prakti~no ne izazivaju {tete, dok sa porastom magnitude raste zahva}ena povr{ina kao
i intenzitet (El Centro 1940. M=6,6 ; Skoplje 1963. M=6,0 ; Crna gora 1979. M=7,0 ;
1-1
Maljen-Mionica 1998. M=5,6 ). Smatra se da je najve}a mogu}a magnituda M=9
(Lisabon 1755. M=8,6 ).
Prose~an vremenski interval Tp (godina) izme|u pojave dva zemljotresa iste ja~ine
naziva se povratni period zemljotresa sa magnitudom M. Ja~i zemljotresi doga|aju se
re|e, sa duìm povratnim periodom. Za zemljotres sa povratnim periodom od Tp=50
godina o~ekuje se da se pojavi jedanput u 50 godina, dva puta u 100 godina itd.
Recipro~na vrednost povratnog perioda, P=1/Tp, predstavlja verovatno}u pojave
zemljotresa odre|ene ja~ine u jednoj - teku}oj godini.
Ocena merodavnog zemljotresa za projektovanje konstrukcija vr{i se prema
prihvatljivom riziku za odre|eni objekat /2/ :
P=0,02 (Tp=50 godina) - o{te}enja koja ne zahtevaju popravku,
P=0,002 (Tp=500 godina) - o{te}enja koja se mogu popraviti, tzv. projektni
zemljotres,
P=0,0002 (Tp=5000 godina) - nepopravljiva o{te}enja.
Verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim periodom Tp u vremenskom
intervalu od T godina iznosi Pt=1-(1-P)T . Verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim
periodom Tp=500 godina u narednih T=10 godina iznosi P10=1-(1-1/500)10 = 0,02 =
1/50. U periodu od T=Tp godina, verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim periodom
Tp iznosi PTp = 0,63 (P50=P500=P5000).
Mera efekata, posledica zemljotresa na objekte i okolinu naziva se intenzitet
zemljotresa - I na odre|enoj lokaciji. Gradacija posledica izraàva se skalama intenziteta,
koje mogu da budu opisne (..."padaju dimnjaci, zvone crkvena zvona, otpada malter"...)
ili kvantitativne (ubrzanje, brzina, pomeranje tla, ili kombinacija ovih veli~ina). Na
osnovu opisnih skala procenjuje se o~ekivana ili dogo|ena {teta, ali za analizu efekata
zemljotresa na konstrukcije podatak da "zvone zvona" je neupotrebljiv.
U Jugoslaviji se koristi MSK-64 skala, sa dvanaest stepeni intenziteta zemljotresa.
Zemljotresi intenziteta do {est stepeni ne smatraju se {tetnim, dok na teritoriji
Jugoslavije najve}i o~ekivani intenzitet zemljotresa sa povratnim periodom Tp=500
godina iznosi devet stepeni. Mada izme|u o~ekivane {tete i ubrzanja tla postoji slaba
korelacija, ako ne postoje pouzdaniji podaci obi~no se za vezu intenziteta I i gornje
granice najve}eg o~ekivanog ubrzanja tla ag pretpostavlja:
intenzitet VII-og stepena: ag 0,10 g (zona niskog seizmi~kog intenziteta)
intenzitet VIII-og stepena: ag 0,20 g
intenzitet IX-og stepena: ag 0,40 g
2
gde je g=9,81 m/s ubrzanje zemljine teè. Pove}anju intenziteta za jedan stepen odgo-
vara dva puta ve}e ubrzanje tla. Prema Siko{eku /1/, za vezu magnitude M i intenziteta
zemljotresa I u epicentru, za teritoriji Jugoslavije moè da se usvoji relacija
I = 1,5M - 0,5 (1.2)
Za odre|enu lokaciju - teritoriju, ocena o~ekivanog intenziteta zemljotresa sa
razli~itim povratnim periodima Tp vr{i se na osnovu seizmi~ke rejonizacije - analize
lokalnih geolo{kih uslova, kao i o~ekivanih magnituda, àri{nih dubina i epicentralnih
rastojanja zemljotresa koji mogu da se pojave u potencijalnim àri{tima. Rejonizacija
moè da bude prose~na - makro-rejonizacija (globalna podela teritorije Jugoslavije,
prema kojoj se u Beogradu moè o~ekivati zemljotres intenziteta I=VIII sa povratnim
periodom Tp=500 godina), ili detaljna - mikro-rejonizacija. Podaci se sistematizuju u
obliku seizmolo{kih karata, koje prikazuju intenzitet ili neki merljiv podatak, kao {to je
ubrzanje tla. Za potrebe izgradnje stanice "Beograd - Centar" u Prokopu, nakon
1-2
seizmi~ke mikrorejonizacije, za maksimalno o~ekivano ubrzanje tla pri zemljotresu sa
povratnim periodom Tp=500 godina usvojeno je ag = 1,18 m/s 2 = 0,12g , {to je znatno
manje od navedene gornje granice ubrzanja tla za VIII-u seizmi~ku zonu od 0,20g.
1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI

Zemljotres izaziva prostorno kretanje temeljnog tla, koje se moè opisati sa tri
translacije i tri rotacije tla - "{est stepeni slobode". U zoni epicentra jakih zemljotresa
obi~no su izraène sve komponenete kretanja, dok se za ocenu odgovora konstrukcije
udaljenijih objekata rotacije tla obi~no mogu zanemariti. Kako se pouzdanost
konstrukcija ionako proverava za efekte gravitacionih optere}enja, to se naj~e{}e
zanemaruju i vertikalna ubrzanja tla usled zemljotresa.
Mada zemljotres u su{tini izaziva "prinudna pomeranja" konstrukcija, naj~e{}e se
njegovi efekti opisuju preko ubrzanja mase konstrukcije, kao jo{ jedan slu~aj
horizontalnog optere}enja, analogno dejstvu vetra.
Podaci o o~ekivanim ubrzanjima tla zasnivaju se, izme|u ostalog, i na zapisima
ubrzanja tla u toku trajanja zemljotresa -
Tg akcelerogramima, koji se registruju pomo}u
Ubrzanje tla - ag(t)
ure|aja akcelerografa. Za ocenu efekata

zemljotresa na konstrukcije zna~ajni su podaci:
tD maksimalno registrovano ubrzanje tla - max ag (na
max ag dalje - ag ), trajanje jakog dela zemljotresa - tD ,
Vreme - t (s) predominantni period oscilovanja tla - Tg , slika
Slika 1.2 Karakteristike zapisa 1.2. Na osnovu registrovanih ubrzanja, analiti~ki
ubrzanja tla se mogu dobiti zapisi promene brzine tla - vg
odnosno pomeranja tla - dg u toku vremena, slika
1.3b-c. Ra~unska apsolutna pomeranja tla su problemati~an podatak, jer se dobijaju
nakon dvostruke integracije dijagrama ubrzanja tla, kome obi~no nedostaje po~etni deo,
dok se akcelerograf automatski ne uklju~i. Zapisi ubrzanja obi~no se koriguju, pa kako
postupci korekcije vremenom napreduju, menja se i ra~unsko pomeranje tla zemljotresa
El Centro iz 1940. godine.
Prema Naumoskom /1/, maksimalno ubrzanje tla ag (cm/s 2) zemljotresa magni-
tude M , na lokaciji sa àri{nim rastojanjem R - atenuacijska formula, moè da se oceni
prema relaciji
ag = 654e 0,54 M/(R+20) 1,33 (1.3)
maksimalna o~ekivana brzina tla vg (cm/s) iznosi
vg = 4,43e 0,94 M/(R+20) 1,38 (1.4)
a maksimalno o~ekivano pomeranje tla dg (cm) moè da se oceni pomo}u relacije
dg = 0,060e 1,20 M/(R+20) 1,34 (1.5)
Prema Paulay /2/, veza maksimalnog ubrzanja tla ag (m/s 2) i intenziteta zemljo-
tresa I na jednoj lokaciji moè da se prikaè u obliku
ag = 10 - 2,40 + 0,34 I odnosno (1.6)
I = (log10 ag + 2,40)/0,34 (1.7)
1-3
0.4
a. El Centro '40 d. Petrovac '79
0.4 ag=0,32g ag=0,30g
0.2
Ubrzanje (g)
Ubrzanje (g)
0.2
0.0
0.0
0 5 10 15 20 25 30
0 5 10 15 20 25 30 -0.2
-0.2
-0.4 El Centro '40 -0.4

b. 0.4 Ulcinj '79
400 vg=361mm/s e. ag=0,24g
0.2
Brzina (mm/s)
200
Ubrzanje (g)
0 0.0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
-200 -0.2
-400 -0.4
El Centro '40
c. dg=214mm 0.4
50 Beograd '98
f. ag=0,023g
0
Ubrzanje (g)
0.2
Pomeranje(mm)
-50 0 5 10 15 20 25 30
0.0
-100 0 5 10 15 20 25 30
-0.2
-150
-0.4
-200
Vreme (s) Vreme - (s)
-250
Slika 1.3 Zapisi zemljotresa: a)El Centro (zemljotres Imperial Walley, California, 1940.,
komponenta EW, M=6,6), b-c) El Centro - brzina i pomeranje tla, d)Petrovac (Crna Gora
1979., komponenta EW, M=7,0), e)Ulcinj (Crna Gora 1979., komponenta EW, M=7,0),
f)Beograd (Mionica 29.09.1998., komponenta EW, M=5,6, epicentralno rastojanje Re=74
km, dubina àri{ta H=16 km). Zapis "Beograd" registrovan je na sarmatskim kre~njacima
("lokalno tlo"), na stanici Ta{majdan Republi~kog seizmolo{kog zavoda u Beogradu.
0.5
1.0 1.2
M=8
M=8 0.4 1.0
0.8
M=7
0.3 0.8 M=7
Period Tg (s)
0.6 M=6
ag (g)
ag (g)
0.6
0.2 M=6
0.4
0.4
0.2 70 km a. 0.1 b. c.
0.2 70 km
0.0 0 0.0
0 50 100 150 200 5 6 7 8 9 0 100 200 300
R (km) Intenzitet - I R (km)
Slika 1.4 (a) atenuacijska kriva prema (1.3); (b) ubrzanje tla - intenzitet prema (1.6); (c)
predominantni period oscilovanja tla Tg u zavisnosti od magnitude i àri{nog rastojanja /1/
Prema Watabe-u /1/, trajanje jakog dela zemljotresa tD (s) moè da se proceni
prema relaciji
tD = 10 (M-2,5)/ 3,23 (1.8)
1-4
Prema Seed-u /1/, predominantni period sopstvenih oscilacija tla Tg na nekoj
lokaciji raste sa porastom magnitude M, ali i sa pove}anjem àri{nog rastojanja R, slika
1.4.c - "tlo filtrira" visoke frekvence sopstvenih oscilacija.
Navedene empirijske relacije treba shvatiti kao kvalitativne, izme|u ostaloga i
zbog toga {to su preuzete od razli~itih autora, pa je mogu}a neusagla{enost veli~ina,
intenziteta na primer.
Primer 1.1 ..........
Na osnovu ocenjene magnitude M=5,6 i dubine àri{ta H=16 km zemljotresa u
Mionici 1989. godine, analiti~ki odrediti parametre kretanja tla u epicentru i na lokaciji
Beograd, R~Re=74 km.
Prema (1.2), intenzitet zemljotresa u epicentralnom podru~ju Mionice 1998.

godine iznosio je
I = 1,5x5,6-0,5 = 7,9
{to se dobro slaè sa registrovanim o{te}enjima na terenu.

Prema (1.3), maksimalno prose~no ubrzanje tla u Beogradu iznosi
ag= 654e 0,54x5,6/(74+20)1,33=31,9cm/s 2 = 0,032g
dok je na stanici Ta{majdan, na kre~njacima, registrovano ubrzanje od 0,023g, slika
1.3.f.
Prema (1.4), maksimalna brzina tla u Beogradu iznosi
vg = 4,43e 0,94x5,6/(74+20)1,38 = 1,62 cm/s
dok se integracijom registrovanih ubrzanja dobija vrednost vg = 0,85 cm/s.
Prema (1.5), maksimalno pomeranje tla u Beogradu iznosi
dg=0,060e 1,20x5,6/(74+20)1,34 = 0,11 cm
dok se integracijom registrovanih ubrzanja dobija vrednost dg = 0,07 cm.
Prema (1.7), ra~unski intenzitet zemljotresa u Beogradu iznosi
I=(log10 0,032x9,81 + 2,40)/0,34 = 5,6
dok se ocene kre}u u granicama I=5-5,5.
Prema (1.8), trajanje jakog dela zemljotresa iznosi
tD = 10 (5,6-2,5)/3,23 = 9,1 s
{to se slaè sa merenjima.
Prema slici 1.4c, predominantni period sopstvenih oscilacija tla je u granicama
Tg = 0,25 - 0,30 s, {to ukazuje da je ovaj zemljotres bio najopasniji za krute
konstrukcijske sisteme, sa niskim periodom sopstvenih oscilacija.
Ukupni utisak je da predloèni izrazi prihvatljivo opisuju merene i osmatrane

veli~ine. I pored niskog intenziteta registrovanog u Beogradu, zemljotres sa epicentrom
u Mionici izazvao je prili~no uznemirenje u Beogradu, pa i mala o{te}enja na pojedinim
starijim objektima. Prema re~ima svedoka, na pojedinim lokacijama pojavila se i panika
u visokim objektima.
1-5
Generalno, zemljotresi ~ija je duìna trajanja jakog dela tD<10 sekundi, kod kojih
je predominantni period oscilacija tla Tg<1 sekunde i kod kojih je odnos ubrzanja i
brzine tla ag /vg >1, spadaju u zemljotrese visoke frekvence, kratkog trajanja i niske energije.
Takav je bio i mioni~ki zemljoters (ag / vg =0,023x981/0,85 = 26,5 1/s > 1).
Prema vaè}oj rejonizaciji teritorije Jugoslavije, Beograd se nalazi u VIII-oj, a
Mionica u IX-oj zoni seizmi~kog intenziteta, prema skali MSK-64. Utisak je pojedinih
gra|evinaca kao i seizmologa da su o~ekivani efekti zemljotresa na teritoriji Beograda
precenjeni. Ako je àri{te u podru~ju Mionice, pri zemljotresu magnitude M=5,6, u
Beogradu izazvalo ubrzanje od samo 0,02g na steni, postavlja se pitanje koje je to àri{te,
i kolika je energija potrebna da se iniciraju ubrzanja od oko 0,2g, sa povratnim periodom
od Tp=500 godina?
Beograd je podru~je sa najve}om koncentracijom stanovni{tva i materijalnih
dobara u Jugoslaviji, pa pri dono{enju budu}ih propisa i utvr|ivanju karata ubrzanja tla
treba izvr{iti ozbiljne analize.
Izneta dilema ni u kom slu~aju nije prilog pau{alnim procenama tipa "ma kakav
zemljotres!". [ta moè da se dogodi na teritoriji Beograda prvenstveno treba da procene
seizmolozi. Za gra|evince je to jedno od dejstava na konstrukcije, ma koliko iznosilo. I
slab zemljotres moè da bude opasan za lo{a konstrukcijska re{enja.
1-6
2. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU LINEARNO ELASTI^NIH
SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
UVOD
Poznavanje pona{anja konstrukcije, uz pretpostavku njenog elasti~nog odgovora na kretanje

tla pri zemljotresu je osnovni podatak za ocenu efekata zemljotresa na konstrukcije. Realne
konstrukcije naj~e{}e imaju vi{e stepeni slobode, ali je prvi ton oscilacija naj~e{}e
dominantan, i predstavlja osnovu ve}ine propisa u ovoj oblasti. Nakon definisanja osnovnih
pojmova iz dinamike konstrukcija, prikazan je odgovor dva elasti~na sistema sa jednim
stepenom slobode, na dva karakteristi~na zapisa ubrzanja tla - akcelerograma. U nastavku,
re{enje se generalizuje na ceo opseg sopstvenih perioda realnih gra|evinskih konstrukcija,
formulisanjem elasti~nih spektara ubrzanja i pomeranja .
2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA

IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA
Za opisivanje kretanja jedne mase konstrukcije u prostoru u op{tem slu~aju
potrebno je {est komponenti pomeranja, tri translacije i tri rotacije mase. Zavisno od
dispozicije konstrukcije, rasporeda masa kao i pravca dejstva dinami~ke pobude - kretanja tla,
broj nezavisnih komponenti pomeranja koji je dovoljan da se opi{e kretanje se smanjuje, i
naziva se broj stepeni slobode. U slu~aju dominantnog horizontalnog kretanja jedne mase u
ravni, govori se o sistemu sa jednim stepenom slobode - nepoznatim horizontalnim
pomeranjem mase d(t) u toku vremena, slika 2.1.
d D aH d1 d2 d3
F W W
W W W W
H
k
Dh
M,Q N M,Q
a b
h
d = D + aH + d1 + d2 + d3
Slika 2.1 Komponente pomeranja sistema sa jednim stepenom slobode

Pri dejstvu spoljne stati~ke sile F, horizontalno pomeranje d mase u op{tem slu~aju
posledica je vi{e komponenti pomeranja: pomeranja d usled klizanja temelja, pomeranja
aH usled rotacije temelja za ugao a, pomeranje d1 i d3 usled deformacija savijanja i smica-
nja i pomeranja d2 usled aksijalnog optere}enja pojedinih delova konstrukcije, slika 2.1
d = D + aH + d1 + d2 + d3 = dF = F/k (2.1)
Ukupno pomeranje d usled jedini~ne sile F=1 , naziva se fleksibilnost konstrukcije
("matrica fleksibilnosti"), dok se inverzna vrednost k=1/d naziva krutost konstrukcije na
pomeranje ("matrica krutosti"). U ve}ini slu~ajeva, fleksibilnost odnosno krutost konstruk-
2-1
cije mogu dovoljno ta~no da se odrede samo iz deformacija savijanja, na osnovu krutosti EI
preseka na savijanje.
Pri kretanju tla sa zna~ajnijim ubrzanjem d"g(t), problem postaje dinami~ki, jer se u
konstrukciji javljaju i inercijalne sile. Osnovne dinami~ke karakteristike sistema su period
sopstvenih oscilacija sistema
T=2p(m/k) = 2p(md) (2.2)
odnosno kru`na frekvenca sopstvenih oscilacija
w = 2p/T = (k/m) (2.3)
gde je m - masa sistema.
FI Pef
M M M M
FK
FC
W
H
k,C k,C
a. b. c. d.
F
FC K
d"g
dt = dg + d d
Slika 2.2 Osnovni parametri dinami~kog modela
Ukupno pomeranje d t mase u odnosu na po~etni poloàj u prostoru jednako je zbiru

pomeranja dg konstrukcije kao krutog tela zajedno sa tlom, slika 2.1.b, i relativnog pomeranja
d mase u odnosu na temelj, slika 2.1.c. Totalno, apsolutno ubrzanje mase u prostoru iznosi
d t" = d"g + d".
Odgovor konstrukcije na kretanje tla sa promenljivim ubrzanjem d"g (t) moè da se
odredi na osnovu re{enja problema relativnog kretanja mase konstrukcije sa nepomerljivim
temeljom, optere}ene efektivnom dinami~kom silom u centru mase Pef =-md"g slika 2.1.d.
U svakom trenutku vremena t , rezultanta horizontalnog "spoljnog opetre}enja" -
zbir efektivne Pef i inercijalne sile FI = md" usled relativnog ubrzanja, u ravnoteì je sa
unutra{njim silama konstrukcije, otporu elasti~ne konstrukcije pomeranjima - FK=kd, i sili
prigu{enja kretanja FC=cd', gde je c - viskozno prigu{enja a d' - relativna brzina kretanja, slika
2.1.d
Pef - FI - Fk - Fc = 0 odnosno (2.4)
md" + cd' + kd = -md"g (2.5)

Podeljena sa masom m, jedna~ina (2.5) glasi
d" + 2xwd' + w 2d = -d"g (2.6)
gde je x=c/2mw koeficijent prigu{enja, a A(t)=w 2d "pseudo ubrzanje" mase. Za veli~ine
koeficijenta prigu{enja x<0,10, pseudo ubrzanje, koje odre|uje iznos naprezanja
konstrukcije prakti~no je jednako totalnom ubrzanju, koje uti~e kako na ljude, tako i na
opremu objekta, (d"g + d") w 2d.
2-2
U slu~aju kretanja tla, re{enje
d(t) d(t)
FK(t) FK(t)=Kd(t) jedna~ine (2.6) moè da se odredi u obliku
Duhamel-ovog integrala, ili se primenjuju
numeri~ke metode, kao {to je Njumarkova
metoda sa konstantnim ubrzanjem /3/, /4/.
Ulazni podatak je promena ubrzanja tla u
toku vremena d"g(t), definisana zapisima
a. b. ubrzanja tla - akcelerogramima, slika 1.3.
êsto se umesto registrovanih vred-
nosti ubrzanja koriste skalirane vrednosti
Slika 2.3 Interpretacija rezultata analize ubrzanja tla. Oblik zapisa se zadràva, ali
se sve ordinate akcelerograma multiplikuju odnosom ag / maxd"g(t) , tako da maksimalno
ra~unsko ubrzanje tla bude jednako èljenoj vrednosti ag .
Rezultati analize se tradicionalno prikazuju u obliku sile elasti~nog otpora
konstrukcije Fk(t)=mA(t)=mw 2d(t) - koncept"zemljotresa kao spoljnog optere}enja", slika
2.3.a. Danas je trend da se efekti zemljotresa interpretiraju kao "prinudno relativno
pomeranje" konstrukcije, dok je sila F(t)=kd(t) u op{tem slu~aju funkcija krutosti k
konstrukcije, slika 2.3.b.
El Centro
T=0,5s ag=0,2g T=1,5s
100 a. 100 d.
Apsolutno pomeranje (mm)
Pomeranje tla Pomeranje tla

50 50
Pomeranje konstr. Pomeranje konstr.
0 0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
-50 -50
-100 -100
-150 -150
-200 -200
80
80
Relativno pomeranje (mm)
60
b. T~ 0,5s 66,2
60 T~ 1,5s
40
e.
40
20
20
0
0
-20 0 5 10 15 20 25 30
-20 0 5 10 15 20 25 30
35,7
-40
-40
-60
-60
0.6 0,58 Pseudo ubrzanje
0.6 f. Pseudo ubrzanje
0.4 Ubrzanje tla 0.4 Ubrzanje tla
Ubrzanje (g)
0.2 0.2
0.0 0.0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
-0.2 -0.2
-0.4 -0.4 0,12
-0.6
c. -0.6
Vreme t (sec) Vreme t (sec)
Slika 2.4 Odgovor elasti~ne konstrukcije na zapis El Centro
2-3
Primer 2.1......
Njumarkovom metodom odrediti odgovor elasti~ne konstrukcije sa jednim stepenom
slobode na uticaj zapisa El Centro prema slici 1.3.a, skaliranog na maksimalno ubrzanje tla
ag=0,2g. Analizirati dva slu~aja konstrukcija, sa periodom sopstvenih oscilacija T=0,5s
odnosno T=1,5s. Za vrednost koeficijenta prigu{enje usvojiti x=5%.
Na slici 2.4 prikazani su rezultati analize sa korakom integracije od 0,02 sekunde:
ukupna - apsolutna pomeranja tla odnosno mase konstrukcije (sl.2.4.a i d), relativna
pomeranja mase u odnosu na temelj (sl.2.4.b i e) kao i vrednosti ubrzanja tla odnosno
pseudo ubrzanja mase konstrukcije A(t)/g, (sl.2.4.c i f).
Tlo sa sobom "nosi" konstrukciju, i nizom impulsa ubrzanja u toku vremena izaziva
sopstvene oscilacije i relativna pomeranja mase. Nepravilan niz impulasa u oba slu~aja
izaziva oscilacije konstrukcije sa periodama prakti~no jednakim sopstvenim periodima
oscilovanja T=0,5 odnosno T=1,5s. Konstrukcija sa niòm periodom T=0,5s ima manja
relativna pomeranja u odnosu na mek{u konstrukciju, {to je op{ti trend i za druge zapise,
ali ne i pravilo.
U oba slu~aja maksimalno ubrzanje tla je naravno 0,2g, ali se kod kru}e konstrukcije,
sa niòm periodom ubrzanja mase dodatno uve}avaju, amplifikuju na iznos 0,58g, dok je u
slu~aju "mek{e" konstrukcije pseudo ubrzanja od 0,12g manje od ubrzanja tla. Vrednost
faktora amplifikacije - odnos maksimalnog ubrzanja konstrukcije i tla iznosi b0 = 0,58g/0,2g
= 2,9 (T=0,5s) odnosno b0 = 0,12g/0,2g = 0,6 (T=1,5s).
Primer 2.2.....
Njumarkovom metodom odrediti odgovor elasti~ne konstrukcije sa jednim stepenom
slobode za uticaj zapisa Petrovac prema slici 1.3.d, skaliranog na maksimalno ubrzanje tla
ag=0,2g. Analizirati dva slu~aja konstrukcija, sa periodom sopstvenih oscilacija T=0,5s
odnosno T=1,5s. Za vrednost koeficijenta prigu{enje usvojiti x=5%.
Petrovac
T=0,5 s T=1,5 s
ag=0,2g
60 a. 60
c.
Relativno pomeranje (mm)
40 40
30,3
20 20
0 0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
-20 -20
-40 -40
-60 60,5 -60
-80 -80
1.0 0,97 Pseudo ubrzanje 1.0 Pseudo ubrzanje
b. Ubrzanje tla d. Ubrzanje tla
Ubrzanje (g)
0.5 0.5
0.0 0.0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
-0.5 -0.5 0,054
-1.0 -1.0
Vreme t (sec) Vreme t (sec)
Slika 2.5 Odgovor konstrukcije na zapis Petrovac
2-4
Na slici 2.5 prikazani su rezultati analize sa korakom integracije od 0,02 sekunde:
relativna pomeranja mase u odnosu na temelj (sl.2.5.a i c) kao i vrednosti ubrzanja tla
odnosno pseudo ubrzanja mase konstrukcije A(t)/g, (sl.2.5.b i d).
U ovom slu~aju konstrukcija sa niòm periodom ima ve}a relativna pomeranja.
Ubrzanja kru}e konstrukcije se amplifikuju 4,85 puta na iznos od ~ak 0,97g, dok u slu~aju
mek{e konstrukcije, pseudo ubrzanje iznosi samo 0,054g.
Dva navedena primera pokazuju da za odgovor konstrukcije nije bitan samo iznos
maksimalnog ubrzanja tla nego i predominantni period oscilacija tla Tg , slika 1.4.c kao i
frekventne karakteristike zemljotresa - tok promene ubrzanja u vremenu. Sa druge strane, za
isti zapis, odgovor konstrukcija sa razli~itim periodama sopstvenih oscilacija se razlikuje.
2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA

SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE KRETANJA
Za isti zapis ubrzanja tla d"g(t), svi elasti~ni sistemi sa istim periodom T, odnosno
kru`nom frekvencom sopstvenih oscilacija w (m/k=const) i prigu{enjem x pona{aju se
identi~no u toku trajanja zamljotresa, i dostiù iste ekstremne vrednosti relativnih
pomeranja, relativnih brzina odnosno totalnih - pseudo ubrzanja. Ukoliko se ordinate
ubrzanja tla pomnoè, normalizuju faktorom a, u istom odnosu promeni}e se i
odgovoraju}e ekstremne vrednosti.
Projektante u praksi obi~no interesuju upravo ove ekstremne vrednosti, jer defini{u
maksimalno naprezanje i pomeranje konstrukcije, ali za o~ekivani zemljotres na datoj
lokaciji, za koji se eventualno zna o~ekivano maksimalno ubrzanje tla ag , ali ne i tok,
frekventne karakteristike zemljotresa. Zbog toga se za analizu naj~e{}e koriste zapisi
dogo|enih zemljotresa, ili se matemati~ki formiraju simulacije - sintetizovani zapisi ubrzanja
tla, skalirani na o~ekivano maksimalno ubrzanje tla ag .
Postupkom prikazanim u prethodnim primerima, efekti pojedinih zapisa Z ubrzanja
tla na konstrukcije sa razli~itim priodama Ti mogu da se sistematizuju u obliku spektra
odgovora, koji prikazuju maksimalni odgovor konstrukcije - pomeranje, brzinu ili ubrzanje, ~iji
je algoritam prikazan na slici 2.6.
Tn
x=5%
Pomeranje D
d(t) Z1
Dn(Tn)
Ti Zj
D=max d(t) Di(Ti)
T1 Zm
D1(T1)
Period T
Start
V=wD
Novi zapis ubrzanja tla - Z
A=w2D
Slika 2.6 - Algoritam formiranja spektra odgovora
Za izabrani zapis Z (El Centro na primer), numeri~kom integracijom sra~unava se

odgovor konstrukcija sa razli~itim periodama T1 -Tn. Za svaku od perioda Ti , registruje se
2-5
maksimalno sra~unato pomeranje sistema D=maxd(t), na osnovu ~ega se formira dijagram,
spektar pomeranja D(T) za zapis Z. Umesto sra~unatih maksimalnih relativnih brzina i
totalnih ubrzanja, obi~no se koriste pseudo vrednosti brzina - V=wD odnosno pseudo
ubrzanja A=w 2D, za koja je re~eno da su prakti~no jednaka totalnim ubrzanjima mase.
Postupak se ponavlja sa novim zapisima ubrzanja tla (Petrovac na primer), ~ime se dobija
familija spektra odgovora, koji se obi~no normalizuju ili na ubrzanje zemljine teè g, ili na
maksimalno o~ekivano ubrzanje tla ag .
Primer 2.3.....
Za zapise ubrzanja tla El Centro, Petrovac, Ulcinj i Beograd, formirati elasti~ne spektre
pseudo ubrzanja i relativnih pomeranja u intervalu perioda T=0,02 - 3,0s, prigu{enje x=5%.
Na slici 2.7 prikazani su rezultati prora~una, normalizovani na maksimalno ubrzanje

tla ag . Na dijagramima su ozna~ene i prethodno dobijene vrednosti iz primera 2.1 i 2.2.
Op{ti trend je da sa produènjem perioda oscilacija konstrukcije opada vrednost
maksimalnih ubrzanja ali i raste vrednost maksimalnih pomeranja konstrukcije.
Zapisi Petrovac i Ulcinj registrovani su istovremeno, pri istom zemljotresu, ali na
razli~itim lokacijama. Razlike spektara odgovora ukazuju na zna~aj lokalnih efekata tla, koji
mogu znatno da izmene frekventni sastav oscilacija tla koje poti~u iz istog izvora - àri{ta
zemljotresa.
5 4,85 0.150
Beograd
Ulcinj
Petrovac 0.125 0,124
4
0.100
D( ag ) = D/ag (s)
3
2,87
A (ag ) = A/ag
0,031
Ulcinj 0.075 0,018
2,18 0,012 El Centro
2 1,97
0.050
1 0,034Petrovac
El Centro 0.025
0,59
0,015
Beograd 0,27 Petrovac Beograd
0 0.000
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
Period (s) Period (s)
Slika 2.7 Spektar odgovora: a) pseudo ubrzanja i b) relativnog pomeranja elasti~nog sistema
Primer 2.4.....
Za elasti~nu konstrukciju sa periodom oscilovanja T=1,5s, odrediti maksimalno
relativno pomeranje i ubrzanje za efekte zemljotresa "tipa" El Centro sa maksimalnim
ubrzanjem tla ag = 0,2g.
Prema slici 2.7.b, maksimalno pomeranje iznosi
D = ag D(ag ) = 0,2g x 0,034 = 0,2x9810x0,034 = 66,7 mm.
Prema slici 2.7.a, maksimalno ubrzanje iznosi
A = ag A(ag ) = 0,2g x 0,59 = 0,118g (=w 2D /g = (2p /1,5) 2x66,7/9810)
2-6
Za sistem sa masom m, maksimalna vrednost reakcije konstrukcije - ra~unskog
seizmi~kog optere}enja F iznosi
F = mA = 0,118mg
Transverzalna sila i moment uklje{tenja konzole visine H iznose Q=F odnosno
M=FH.
Primer 2.5.....
Za konzolu visine H=6,67m, sa teìnom konstrukcije na vrhu W=300 kN, odrediti
potreban moment inercije I stuba punog kvadratnog popre~nog preseka, tako da pri zemljotresu
El Centro, sa maksimalnim ubrzanjem tla od ag=0,2g pomeranje vrha konzole D bude
jednako 1% od visine konzole H. Moduo elasti~nosti beton E=250 GPa.
Masa konstrukcije iznosi
m = W/g=300/9,81 = 30,58 kNs 2/m
Dozvoljeno pomeranje vrha konstrukcije iznosi
maxD=1%H = 0,01 x 6,670 m = 0,0667 m odnosno
maxD/ag = 0,0667/0,2x9,81 = 0,034 s

Prema slici 2.7.b, za zapis El Centro i vrednost D(ag )= 0,034 s, sledi da konstrukcija
treba da ima period oscilovanja od T=1,15s. Kako je T=2p(md), to pomeranje vrha
konzole usled stati~kog dejstva jedini~ne sile d=1H 3/3EI treba da iznosi
d = (T/2p) 2/m = (1,5/2p) 2/30,58 = 1,86 10 -3 m pa je
potI = H 3/3Ed = 6,67 3/3 x 2,5 10 7 x 1,86 10 -3 = 2,12 10 -3 m4.

Potrebna dimenzija b stuba kvadratnog popre~nog preseka iznosi
b=(12 x potI) 1/4 = (12 x 2,12 10 -3) 1/4 = 0,40 m.
2-7
3. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU NELINEARNIH
UVOD
Nivo optere}enja elasti~ne konstrukcije usled zemljotresa moè, u slu~aju izuzetno

zna~ajnih objekta da se usvoji kao projektno optere}enje konstrukcije pri zemljotresu, ili da
se kontrolisano smanji. Klasi~ni koncept smanjenja nivoa optere}enja zasniva se na
dopu{tanju nelinearnog odgovora konstrukcije, uz pojavu kontrolisanih o{te}enja
konstrukcije. Nakon obja{njenja osnovnih pojmova dinamike elasto-plasti~nih sistema,
ilustruje se postupak formiranja nelinearnog spektra ubrzanja, uspostavljanjem veze
raspoloìve duktilnosti pomeranja konstrukcije i dozvoljenog nivoa redukcije seizmi~kog
optere}enja. Polaze}i od nelinearnog spektra ubrzanja, izloèn je op{ti algoritam
projektovanja seizmi~ki otpornih konstrukcija, koji je osnova svih propisa. Na kraju, osim
jednostavnog kriterijuma iscrpljenja konstrukcije dostizanjem kapaciteta deformacija pri
monotonom stati~kom optere}enju, formulisan je i kombinovani kriterijum, kao podloga za
definisanje ekvivalentne duktilnosti pomeranja, ~ime se obuhvata i cikli~na istorija
deformacija konstrukcije pri zemljotresu.
3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA

OD ZEMLJOTRESA
Nivo seizmi~kog optere}enja pri elasti~nom odgovoru konstrukcija obi~no je izuzetno
visok, i te{ko ga je konstrukcijskim merama prihvatiti. Pri tome, ve} je uvo|enje viskoznog
prigu{enja od x = 5% zna~ajno, ali ne i dovoljno ublaìlo efekte zemljotresa, slika 3.1 -
pseudo ubrzanje konstrukcije normalizovano na ubrzanje zemljine teè.
Prigu{enje 0%
Prigu{enje 5%
4 Prigu{enje 20%
3
2
Ubrzanje (g)
1
0
-1 0 5 10 15 20 25
-2
-3
-4
Vreme (s)
Slika 3.1 Efekat viskoznog prigu{enja, T=0,5s Slika 3.2 "Stabilan sistem" pri
kretanju
Problem ima i svoju ekonomsku stranu, kao i
uvek - uloìti sredstva pri gra|enju za ne{to {to se mo`da ne}e ni desiti, ili prihvatiti rizik
o{te}enja i eventualnih popravki? Pri razmi{ljanju kako da se konstrukcija racionalno
adaptira zemljotresu, da se za{titi od preoptere}enja usled prinudnih pomeranja izazvanih
pomeranjem tla koje ne moèmo da spre~imo, treba imati u vidu da su pri dinami~kim
pojavama mogu}i i konstrukcijski sistemi - privremeni mehanizmi koji su "stabilni" dok traje
kretanje, slika 3.2. Kod realnih konstrukcija, potrebno je ipak obezbediti stabilnost sistema
pre i nakon prestanka kretanja, kao i ograni~iti mogu}u trajnu deformaciju sistema.
Tradicionalni koncept smanjenja efekata zemljotresa zasniva se na umanjenju
seizmi~kog optere}enja putem adaptacije krutosti osnovne nose}e konstrukcije pomeranjima
3-1
usled zemljotresa, slika 3.3, {to podrazumeva pojavu odre|enog nivoa o{te}enja
konstrukcije - neelasti~an tj. nelinearan odgovor konstrukcije. Usvojeni iznos prigu{enja od
5% tako|e podrazumeva pojavu nagla{enijih prslina.
Paradoks ?
Manja sila - ve}a o{te}enja W W W
Fe F < Fe !?
W W
Elasti~an odgovor Neelasti~an odgovor

konstrukcije konstrukcije
a. b. c.
O{te}enja
a. b.
Slika 3.3 Tradicionalni koncept Slika 3.4 Savremeni koncepti gra|enja i

gra|enja i za{tite od zemljotresa za{tite od zemljotresa
Deluje kao paradoks da konstrukcija sa manjim optere}enjem F<Fe ima ve}a
o{te}enja, slika 3.3.b, ali redosled je obrnut, optere}enje je niè jer je upravo pojavom
o{te}enja snièna krutost konstrukcije, tipi~no za uticaje prinudnih pomeranja.
Ako se ne moè spre~iti pomeranje tla, konstrukcijski je mogu}e u horizontalnoj
ravni prese}i, izolovati temelj konstrukcije od kretanja tla, konceptualni primer savremene
za{tite konstrukcija - ku}a "na to~kovima" na slici 3.4.a. Ovaj koncept je efikasan u slu~aju
krutih konstrukcija, produàva se period oscilovanja i smanjuje se efektivna sila Pef .
Ono {to je bitno, treba ublaìti pobu|ivanje kretanja mase usled propagiranja
oscilacija kroz konstrukciju. Ako je glavna masa konstrukcije visoko, stubovi mogu da se
za{tite postavljanjem dinami~ke izolacije ispod mase, primer konstrukcija krovova velikih
raspona na neoprenskim leì{tima na vrhu stubova, konceptualno re{enje prema slici 3.4.c.
U oba navedena slu~aja, relativna pomeranja mase konstrukcije u odnosu na podlogu -
smicanje leì{ta ~esto je merodavan kriterijum za realizaciju za{tite.
Za{tita konstrukcija moè da se ostvari i intervencijama koje modifikuju prigu{enje
kretanja. Efekti prigu{enja mogu da se poja~aju dodavanjem posebnih "dampera" -
prigu{iva~a, slika 3.4.b, sistem pogodan u slu~aju fleksibilnih konstrukcija.
Tradicionalni na~in gra|enja i za{tite jo{ uvek preovla|uje, i u propisima pa i u
praksi, tako da se naredne analize odnose na ovaj koncept. Ako pri prinudnim pomera-
njima treba ograni~iti nivo naprezanja nelinearnim odgovorom konstrukcije, tada je elasto-
plasti~an model odgovora konstrukcije svakako najjednostavniji.
3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH

Na slici 3.5 ilustrovan je sistem sa jednom masom m za koji se pretpostavlja da je
konstrukcijskim merama obezbe|ena elasto-plasti~na veza sile F i pomeranja d vrha
konstrukcije.
Pri prinudnom pomeranju vrha dm , reakcija elasti~nog sistema sa kruto{}u k iznosila
bi Fe= kdm, ta~ka I na slici 3.5.b. Pri pomeranju dm , akumulirana potencijalna energija
jednaka je zbiru povr{ina Ee1 + Ee2 + Eh , slika 3.5.b. Ukoliko se sistem oslobodi oslonca,
nastupi}e oscilacije du` prave I-II, sa periodom oscilovanja T=2p(m/k), uz stalnu izmenu
3-2
kineti~ke i potencijalne energi-
F je. Ukoliko nema prigu{enja,
I
E EP M Fe amplitude oscilacija jednake su
po~etnom pomeranju dm - elas-
k Ee1
Fy ti~an sistem "se se}a" stanja iz
6 2
dp Eh
3 koga je izveden i reaguje
-dm 1 d
dy dp dm
"koleri~no".
dm
5 -Fy
Pretpostavimo da je ela-
4 Ee2
k (x=0) sti~ni nivo optere}enja Fe kon-
k
-Fe strukcijski neprihvatljiv, i da
a. II b. èlimo da ga smanjimo na iz-
Slika 3.5 Dinamika elasto-plasti~nog - EP sistema nos Fy = Fe /R, gde je R usvo-
jena vrednost faktora redukcije
elasti~nog optere}enja. Pri prinudnom pomeranju dm , elasto-plasti~an sistem (EP - sistem)
sa istom inicijalnom kruto{}u k "sti}i }e" u ta~ku 3 na slici 3.5.b.
Akumulirana potencijalna energija EP sistema jednaka je povr{ini Ee2 , jer je znatan
deo unete energije Eh nepovratno izgubljen proizvo|enjem trajne deformacije dp .
Osloba|anjem od oslonca, EP sistem }e da osciluje u "pomerenom poloàju", sa smanjenim
ubrzanjem i amplitudom, po pravoj 3-4 odnosno izme|u ta~aka M-EP na slici 3.5.a. Kako
su masa i inicijalna krutost isti, to je i period oscilovanja EP sistema jednak periodu
oscilovanja elasti~ne konstrukcije.
Zavisno od nosivosti Fy odnosno stepena redukcije optere}enja R, EP sistem
akumulira manje potencijalne energije - delimi~no "zaboravlja odakle je krenuo", adaptira
se trajnim deformacijama, reaguje relativno "flegmati~no".
4 a. 0,2g
R=1,0
R=2,5 Ukoliko je u pitanju monotoni stati-
R=5,0
R=10 ~ki opit cikli~nih deformacija, pri "rastere}e-
3
nju", pomeranju iz ta~ke 3 u suprotnom
2 0,1s
smeru, odgovor EP sistema opisan je
Pomeranje (mm)
1
"putem" 3-4-5-6 itd.
0 Primer 3.1.....
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
-1 Za sistem sa jednom masom i perio-
-2 dom oscilovanja T=0,5s, odrediti odgovor sis-
-3 tema na impuls ubrzanja tla koji linearno
-4 Vreme (s)
raste od ag(t=0)=0 do ag (t=0,1s)=0,2g ,
0.3 R=1,0 slika 3.6.a. Za vrednosti faktore redukcije
b. R=2,5
R=5,0 usvojiti R=1 (elasti~an sistem), 2,5, 5 i 10, a
R=10
0.2 Fy=maxFe/R za prigu{enje x = 0.
Za re{enje nelinearnog dinami~kog
0.1
problema upotrebljen je program DIANA -
TNO Delft /5/. Zadatak je re{en primenom
F/(ma g)
0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 Njumarkove metode integracije i modifi-
-0.1 kovane Njutn-Rapsonove iterativne proce-
dure /3/,/4/. Na slici 3.6.a prikazana su rela-
-0.2
tivna pomeranja, a na slici 3.6.b optere}enje
-0.3
odgovaraju}e konstrukcije, normalizovano
na proizvod mase i maksimalnog ubrzanja
Slika 3.6 Odgovor EP sistema na impuls tla - pseudo ubrzanje konstrukcije. Kao {to
ubrzanja tla je i nagove{teno, nakon prestanka kretanja
3-3
tla (t=0,1s), EP sistemi osciluju u pomerenom - deformisanom poloàju, sa smanjenim
ubrzanjem odnosno optere}enjem sistema, limitiranim usvojenom nosivo{}u sistema Fy .
3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH

Pretpostavimo da je poznat odgovor elasti~ne konstrukcije sa kruto{}u k na dati
zapis ubrzanja tla, maksimalno seizmi~ko optere}enje Fe i relativno pomeranje de , slika 3.7.
Potrebno je odrediti tok i maksimalnu vrednost pomeranja dm EP sistema sa istom
inicijalnom kruto{}u k , ali sa redukovanom nosivo{}u Fy=Fe /R i odgovaraju}im
pomeranjem dy na granici dostizanja nosivosti tj.
F granici elasti~nosti.
Fe I
Odnos md = dm /dy naziva se potrebna duktilnost
pomeranja sistema. Da bi se obezbedila stabilnost kon-
E strukcije, kapacitet pomeranja konstrukcije du treba da
R
je ve}i od o~ekivanog maksimalnog pomeranja dm pri
zemljotresu. Cilj nelinearnih dinami~kih analiza naj~e{-
k
}e je utvr|ivanje potrebne duktilnosti pomeranja pri
Fy = 2 EP 3 4 usvojenoj redukciji nosivosti sistema.
Fe/R Lom Jedna~ine kretanja (2.6) i dalje vaè na
1 dy
m
de
du d po~etnom delu 1-2, dok na delu 2-3 glasi
d
dm=m ddy
md" + cd' + Fy = -md"g (3.1)
Slika 3.7 Osnovni parametri EP
a na delu 3-4, slika 3.5.b
modela
md" + cd' + k(d-dp)= -md"g (3.2)
Primer 3.1
Za zapise El Centro, Petrovac i Ulcinj, analizirati odgovor elasto - plasti~nih sistema sa
periodom oscilovanja T=0,5, 1,5 i 3,0 sekunde, za vrednosti faktora redukcije R=2,5, 5 i 10.
Za sva tri zapisa, za maksimalno ubrzanje tla usvojiti ag=0,2g.
U prvom koraku odre|eno je maksimalno optere}enje elasti~nog sistema Fe , i
potom su formirani elasto-plasti~ni sistemi sa redukovanom nosivo{}u u odnosu na
zahtevanu nosivost elasti~nog sistema Fe . U Tabeli 1 dat je prikaz rezultata analiza za sve
zapise i periode oscilovanja, dok je na slici 3.8 prikazan vremenski odgovor konstrukcije sa
periodom T=0,5 sekundi usled zemljotresa El Centro. Kriva R=1 predstavlja odgovor
elasti~ne konstrukcije, koji je prethodno prikazan i na slici 2.4.
Tabela 1 Period T
0.50 0.50 0.50 0.50 1.50 1.50 1.50 1.50 3.00 3.00 3.00 3.00
R A/ag D/ag md DM A/ag D/ag md DM A/ag D/ag md DM
1.0 2.87 0.018 0.00 0.59 0.034 0.00 0.39 0.088 0.00
El Centro 2.5 1.15 0.013 1.76 0.96 0.24 0.032 2.40 1.21 0.15 0.073 2.08 1.05
5.0 0.58 0.014 3.89 1.35 0.12 0.037 5.42 1.77 0.08 0.054 3.03 0.92
10.0 0.29 0.017 9.31 2.05 0.06 0.055 16.30 2.85 0.04 0.078 8.88 1.35
1.0 4.85 0.031 0.27 0.015 0.11 0.024
Petrovac 2.5 1.95 0.019 1.54 0.92 0.11 0.022 3.61 1.68 0.04 0.019 2.02 0.98
5.0 0.97 0.012 1.88 0.90 0.05 0.011 3.57 1.42 0.02 0.014 2.85 0.90
10.0 0.49 0.015 4.75 1.12 0.03 0.010 6.42 1.88 0.01 0.016 6.85 1.29
1.0 1.97 0.012 2.18 0.124 0.34 0.115
Ulcinj 2.5 0.79 0.029 5.91 3.01 0.87 0.100 2.02 0.98 0.20 0.125 2.72 1.23
5.0 0.40 0.052 20.80 6.64 0.44 0.098 3.94 1.06 0.10 0.087 3.80 0.97
10.0 0.20 0.071 57.30 9.43 0.22 0.127 10.20 1.40 0.05 0.062 5.42 0.91
3-4
40 El Centro
a. ag=0,2g T=0,5s
R=1
30 R=2,5
Pomeranje (mm)
R=5
20 R=10
10
0
0 5 10 15 20 25 30
-10
-20
25.0
27,7
-30 33,1 Trajna deformacija
35,6
-40
3 El Centro
b. ag=0,2g T=0,5s
2 Sila/mag
1
0
0 5 10 15 20 25 30
-1 2,87/2,5
-2
-3 2,87
5.0
c. El Centro
ag=0,2g T=0,5s
2.5 Duktilnost pomeranja m d
0.0
0 5 10 15 20 25 30
1,76 R=2,5
-2.5
3,89 R=5
-5.0
-7.5
9,31 R=10
-10.0
Slika 3.8 Odgovor EP sistema na zemljotres El Centro
Relativna pomeranja EP sistema u granicama su pomeranja koja dostiè elasti~an

sistem (35,6mm), pri ~emu je najmanje pomeranje sistema sa faktorom redukcije R=2,5
(25,0mm = 70% pomeranja elasti~nog sistema), slika 3.8.a.
Kao {to je i zadato, maksimalno optere}enje EP sistema ne prelazi propisanu
nosivost u odnosu na elasti~an sistem, slika 3.8.b, normalizovano na mag.
Deljenjem pomeranja d(t) u nekom trenutku vremena sa odgovoraju}om vredno{}u
pomeranja na granici elasti~nosti dy za svaki od EP modela, dobija se tok promene faktora
duktilnosti pomeranja md(t), slika 3.8.c. Karakteristi~no je da maksimalna potrebna
duktilnost pomeranja EP sistema raste sa veli~inom faktora redukcije elasti~nog optere}enja
R. Smanjenje nosivosti "pla}a se" pove}anim zahtevima za obezbe|enje post-elasti~nih
deformacija konstrukcije. Zahtevane vrednosti potrebne duktilnosti pomeranja md relativno
su bliske usvojenim vrenostima faktora redukcije optere}enja R, razlike su do 30%.
U Tabeli 1, prikazane su maksimalne vrednosti odgovora konstrukcija, maksimalno
pseudo ubrzanje A/ag i pomeranje D/ag normalizovani na maksimalno ubrzanje tla
3-5
ag = 0,2g. Pored maksimalne potrebne duktilnosti pomeranja md , prikazane su i vrednosti
indeksa o{te}enja DM konstrukcije, koji }e biti komentarisan kasnije, u poglavlju 3.6.
Na slici 3.9.a prikazana je zavisnost pseudo ubrzanja A(ag ) konstrukcije u funkciji
perioda oscilovanja i faktora redukcije R za zapis El Centro. Kroz sra~unate vrednosti za tri
perioda oscilovanja provu~ena je regresiona kriva. Maksimalno ubrzanje pa i optere}enje
konstrukcije opadaju sa porastom faktora redukcije R kao i sa porastom perioda T.
3.0 18
2.87 R=2,50
16 16.30
R=5,00
2.5 a. 14
b. R=10,0
2.0 R=1,00 12
R=2,50
10
R=5,00 9.31
A (ag)
d
1.5 8.88
R=10,0 8
1.15
1.0 6
5.42
4 3.89
0.58 0.59 3.03
0.5 2.40
0.39 2 2.08
0.29 0.24 1.76
0.15
0.12 0.08 0
0.0 0.06 0.04
0.0 1.0 2.0 3.0 0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
Period (s)
Slika 3.9 Zapis El Centro: a) pseudo ubrzanje, b) potrebna duktilnost pomeranja
Na slici 3.9.b prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti pomeranja md u funkciji

faktora redukcije R i perioda oscilovanja T za zapis El Centro. U podru~ju perioda duìh od
t=0,5 sekundi, trend je da potrebna duktilnost ne zavisi od perioda oscilovanja, kao i da
vrednost potrebne duktilnosti pomeranja teì usvojenoj vrednosti faktora redukcije R.
Izneta zapaànja vaè i za zapis Petrovac, Tabela 1, dok odgovor konstrukcije sa
periodom T=0,5s na zapis Ulcinj pokazuje potpuno odstupanje.
3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA

U praksi je obi~no poznata obezbe|ena vrednost faktora duktilnosti pomeranja md , a
traì se dozvoljena vrednost faktora redukcije optere}enja R, inverzan problem.
Analogno prethodnoj analizi, ali uz malo vi{e truda, mogu da se formiraju inverzne
krive R(md ,T), crtkaste linije na slici 3.10.a. Sistematskom parametarskom analizom razli~i-
tih EP sistema podvrgnutih razli~itim zapisima ubrzanja tla, mogu}e je ustanoviti pogodne
aproksimacije ove zavisnosti, od kojih je jedna, mo`da i najpoznatija prikazana na slici
3.10.a, puna linija, za vrednosti faktora duktilnosti pomeranja konstrukcije md =2,5, 5 i 10.
U podru~ju izrazito kratkih perioda oscilovanja, ispod vrednosti T1 , vrednost faktora
redukcije iznosi R=1, za sve obezbe|ene duktilnosti pomeranja. To je tzv. oblast "jednakih
ubrzanja konstrukcije i tla ", karakteristi~na za izrazito krute konstrukcije koje se moraju
projektovati na prakti~no elasti~an odgovor konstrukcije.
3-6
10 3
md =10
9
7 md=1,0
2
6
A (ag)
md=5
5
R
md=2,5
4 md=5,0
3 md =2,5
1 b.
md=10
2
1 a. a.
T1 T2
0 0
0 1 2 3 0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s) Period (s)
Slika 3.10 a) Zavisnost faktora redukcije R od obezbe|ene duktilnosti pomeranja;

b) nelinearni spektar pseudo ubrzanja konstrukcije
U podru~ju kra}ih i srednjih perioda T=T1 -T2 , dozvoljena vrednost faktora

redukcije R moè da se aproksimira izrazom
R=(md -1) 1/2 (3.3)
U podru~ju duìh perioda, T>T2 , za vrednost faktora redukcije moè da se usvoji da
je jednaka vrednosti obezbe|enog faktora duktilnosti pomeranja
Fe
R=md
(3.4)
a.
Ukoliko se vrednosti elasti~nog spektra ubrzanja
Fy= R=md
Fe/R (R=1) podele odgovaraju}im vrednostima faktora redukcije
d R(md ,T), dobija se nelinearni spektar pseudo ubrzanja
dy d=de=m ddy konstrukcije , primer za zapis El Centro na slici 3.10.b.
Fe Na slici 3.11 prikazana je uobi~ajena interpretacija
b. navedenih veza. Iz sli~nosti trouglova dijagrama F-d, moè da
R=(md -1)1/2 se zaklju~i da identitet R=md ustvari zna~i da je pomeranje
Fy= EP sistema jednako pomeranju elasti~nog sistema sa istom
Fe/R
po~etnom kruto{}u, fundamentalni zaklju~ak na kome }e se
d
d=m ddy
zasnivati propisi, slika 3.11.a.
dy de
Prema slici 3.11.b, relacija R=(md -1) 1/2 moè da se
Slika 3.11 Interpretacija interpretira kao uslov jednakih povr{ina ispod dijagrama F-d
faktora redukcije R elasti~nog i EP sistema, otuda i naziv "uslov jednakih energija
deformacija".
3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORAÛNA SISTEMA

SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
Na osnovu rezultata dosada{njih analiza, moè da se uspostavi koncept prora~una
odgovora konstrukcija na dejstva zemljotresa, koji se zasniva na poznatim nelinearnim
spektrima odgovora konstrukcija na dejstva zemljotresa, prema algoritmu na slici 3.12.
3-7
Sa poznatim podacima o geometriji, materijalu, optere}enju konstrukcije kao i
maksimalnom o~ekivanom ubrzanju tla ag , projektant moè da sra~una period oscilovanja
T1 . Na osnovu tipa konstrukcijskog sistema, nivoa aksijalnog optere}enja i predvi|enih
detalja armiranja, usvaja se obezbe|ena duktilnost pomeranja md , recimo md =5. Na osnovu
sra~unatog perioda i duktilnosti, sa referentnog nelinearnog spektra ubrzanja o~itava se
vrednost ubrzanja konstrukcije A(ag ), pa je projektno optere}enje jednako proizvodu mase,
ubrzanja tla i normalizovanog ubrzanja, Fd =(Fy )=mag A.
W m=W/g
md =1,0
2
T1=2p(m/k)1/2
A (ag)
b,d,MB k md=2,5
H
Procena md (= 5,0) md=5,0

1
md=10
ag T1
0
0.0 1.0 2.0 3.0
Konstruis. detalja
Obezbe|enje md
Period (s)
Fd
W
Projektno seizmi~ko
Dimenzionisanje optere}enje
Stati~ki
preseka M,Q,N,d
prora~un Fd = (Fy) = m agA
Kontrola pomeranja
Slika 3.12 Koncept prora~una konstrukcija na bazi nelinearnog spektra

ubrzanja konstrukcije
Sa projektnim optere}enjem vr{i se "stati~ki prora~un", odre|uju se naprezanja
delova konstrukcije, dimenzioni{u preseci i proverava stvarno pomeranje konstrukcije pri
zemljotresu, polaze}i od pomeranja na granici elasti~nosti. Kona~no, vr{i se konstruisanje
detalja tako da se obezbedi pretpostavljena vrednost duktilnosti pomeranja konstrukcije.
U prethodnom poglavlju, nelinearni spektar ubrzanja konstrukcije konstruisan je
razmatraju}i elasto-plasti~ni model odgovora konstrukcije. Izloèni algoritam se
principijelno ne menja i ako se odgovor konstrukcije modelira na neki drugi na~in, koji
bolje opisuje realni odgovor konstrukcija od armiranog betona, na primer. Osnov koncepta
je da, za poznatu duktilnost pomeranja konkretne konstrukcije, nosivost nelinearnog sistema
moè da se redukuje u odnosu na maksimalni odgovor elasti~nog sistema.
3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I

EKVIVALENTNA DUKTILNOST POMERANJA
Rezultat dosada{njih razmatranja je da je definisan odgovor elasti~ne, kao i elasto-
plasti~ne konstrukcije na zemljotres - pomeranje dm odnosno potrebna duktilnost pomera-
nja md , definisana kao odnos maksimalnog pomeranja dm nelinearnog sistema pri zemljo-
3-8
tresu i pomeranja dy pri dostizanju nosivosti nelinearnog sistema. Me|utim, koliki treba da
bude kapacitet pomeranja konstrukcije du pri monotonom stati~kom optere}enju, da bi nivo
o{te}enja konstrukcije nakon zemljotresa bio u prihvatljivim, èljenim granicama? - nije
definisan kriterijum prihvatljivog odgovora nelinearne konstrukcije pri zemljotresu.
Kao najjednostavniji kriterijum moè da se usvoji odnos maksimalnog pomeranja dm
pri zemljotresu i obezbe|enog kapaciteta pomeranja du konstrukcije pri monotonom stati~kom
prinudnom pomeranju, slika 3.13. Tada indeks o{te}enja konstrukcije DM iznosi
DM=dm /du = md /mu < 1 (3.5)
gde je mu=du /dy duktilnost pomeranja pri dostizanju loma, iscrpljenja nosivosti
konstrukcije. Ako je pri zemljotresu indeks o{te}enja dostigao vrednost DM=1, konstrukcija
je dovedena u stanje kolapsa. Projektant moè da uti~e na nivo za{tite konstrukcije od
o{te}enja izborom odgovaraju}e ve}e vrednosti du .
Kriterijum (3.5) prihvatljiv je u slu~aju odgovora konstrukcija sa jednim izraènim
pomeranjem preko granice elasti~nosti dy , i sa zanemarljivom akumulacijom o{te}enja zbog
ve}eg broja ciklusa post-elasti~nih deformacija.
Me|utim, u situacijama kada konstrukcija trpi ve}i broj zna~ajnijih ciklusa post-
elasti~nih deformacija, akumulacija o{te}enja u toku duèg trajanja jakog dela zemljotresa
moè da "iscrpi" konstrukciju. U takvim slu~ajevima, kao mera o{te}enja konstrukcije ~esto
se usvaja kombinovana vrednost indeksa o{te}enja u obliku
Fe F dm SE h
DM = +b (3.6)
Monotoni opit
du Fy d u
Eh k
gde je SEh integral potro{ene energije -
Fy 2 3 "Lom"
-du
histerezisne krive EP sistema, slika 3.13, ~ija vred-
d
6 1
dy dm de d nost raste sa duìnom trajanja zemljotresa odno-
u
5 -Fy 4 sno sa brojem ciklusa, Fy je nosivost sistema, dok

je prvi ~lan dm /du ve} definisan izrazom (3.5.).
Slika 3.13 Indeks o{te}enja DM
Vrednost faktora b utvr|uje se eksperimentalno,
a za kvalitativnu analizu odgovora AB konstruk-
cija moè da se usvoji b=0,15 /6/. Kao i ranije, vrednost DM=1 defini{e potpuno iscrpljenje
nosivosti konstrukcije.
Primer 3.2.......
Na slici 3.14 prikazan je tok promene vrednosti indeksa o{te}enja DM u toku
3 2
T=1,5;R=10
T=0,5;R=10
2
T=1,5;R=5 T=1,5;R=10
T=1,5;R=5
DM
DM
1
T=3,0;R=2,5
T=0,5;R=2,5
T=3,0;R=5
a. b.
0 0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
Vreme (s) Vreme (s)
Slika 3.14 Zapis El Centro, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de
3-9
trajanja zemljotresa El Centro sa maksimalnim ubrzanjem tla ag=0,2g. Dijagram 3.14.a do-
bijen je uz pretpostavku da je kapacitet pomeranja du pri monotonom optere}enju upravo jed-
nak maksimalnom ostvarenom pomeranju de odgovaraju}e elasti~ne konstrukcije, du = de .
U tom slu~aju je mu=R, slika 3.7. Po~etna vrednost indeksa, DM(t=0), pretstavlja ustvari
izraz (3.5), da bi potom vrednost indeksa DM rasla u toku trajanja zemljotresa.
Predvi|eni kapacitet pomeranja je nedovoljan (DM>1), po pravilu u slu~ajevima
ve}ih stepena redukcije optere}enja R, kada je zna~ajan udeo akumilacije o{te}enja, drugi
~lan izraza 3.6, slika 3.13. Za dati zapis zemljotresa, kapacitet deformacija konstrukcije du u
ovom slu~aju treba korigovati.
Na slici 3.14.b prikazana je promena indeksa DM za korigovanu konstrukciju, kod
koje je za kapacitet pomeranja du pri monotonom optere}enju usvojeno: du = 1,5de u
slu~aju R=2,5, du = 1,8de u slu~aju R=5 i du = 2,4de u slu~aju R=10. Kao {to se vidi,
vrednosti indeksa DM prakti~no su svedene u granice DM=1, osim za slu~aj konstrukcije sa
periodom T=1,5 za koju je vrednost faktora redukcije optere}enja R=10 u ovom slu~aju
prevelika.
2 2
T=1,5;R=10
T=1,5;R=2,5
T=1,5;R=5
T=3,0;R=10
T=0,5;R=10 T=1,5;R=2,5
DM
DM
1 1
a. b.
0 0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
Vreme (s) Vreme (s)
Slika 3.15 Zapis Petrovac, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de
10 4 T=0,5;R=10
T=0,5;R=10
9 T=0,5;R=5,0
8
3
7 T=0,5;R=5,0
6
T=0,5;R=2,5
DM
DM
5 2
4
T=0,5;R=2,5
3
a. b.
1
2
1
0 0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
Vreme (s) Vreme (s)
Slika 3.16 Zapis Ulcinj, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de
Tok akumulacije o{te}enja u toku trajanja zemljotresa Petrovac i Ulcinj prikazan je

na slikama 3.15 odnosno 3.16. Za konstrukciju sa periodom T=0,5 sekundi "lociranu" u
Ulcinju "nema spasa", ako bi se stvarno pona{ala prema primenjenim modelima.
3-10
Rezultati izvr{enih analiza ukazuju da je u znatnom broju slu~ajeva potrebno
obezbediti ne{to ve}i potreban kapacitet duktilnosti pomeranja mu pri monotonom optere}enju
od zahtevane duktilnosti pomeranja md pri zemljotresu - tzv. ekvivalentnu duktilnost, na~elno
md (1 + amd )
20
mu = (3.7)
DM
Potreban kapacitet dukt.m u
DM=1 a=0,10
15 gde se za vrednost faktora a moè kvalitativno
a=0
usvojiti a=0,10. Za vrednost DM=1,0, relacija 3.7
10
prikazana je na slici 3.17, za dve vrednosti parametra a.
md êmu vrednost DM u izrazu 3.7? Kvalitativno,
5 m u=
smatra se da su u slu~aju kada je DM<0,5, o{te}enja
5
0 konstrukcije posle zemljotresa popravljiva, da sa
0 2 4 6 8 10 porastom vrednosti DM nivo o{te}enja raste, da bi pri
Zahtevana duktilnostm d
vrednosti DM=1 nastupio kolaps konstrukcije /7/.
Slika 3.17 Potreban kapacitet Projektant na~elno moè da bira nivo o{te}enja
duktilnosti pomeranja konstrukcije, pri ~emu se kriterijum o{te}enja moè
formulisati i po drugim veli~inama: obrtanju preseka,
relativnom spratnom pomeranju, rotacijama preseka, izduènju armature, {irini prslina itd.
Koncept je ilustrovan na primeru kriti~nog preseka, ali se moè generalizovati na element
konstrukcije, sprat i konstrukciju u celini.
Razvoj propisa kre}e se u pravcu formulisanja koncepta projektovanja na bazi
kontrole nekog od bitnih parametara koji opisuju pona{anje i o{te}enje objekata -
"performance based design".
3-11
4. KAKO REALIZOVATI ELASTO-PLASTIÂN SISTEM
U ARMIRANOM BETONU
UVOD
U prethodnim razmatranjima analiziran je odgovor konstrukcije sa elasto-

plasti~nom vezom sile i pomeranja vrha. U ovom poglavlju, analiza silazi na nivo popre~nog
preseka i razmatraju se zahtevi koji se postavljaju u pogledu potrebnih krivina preseka
odnosno veza napon - dilatacija na nivou materijala. U nastavku, razmatra se kapacitet
nelinearnih deformacija uobi~ajenih betonskih preseka i konstrukcija, kao i konstrukcijske
mere za pove}anje kapaciteta - utezanje betonskih preseka uzengijama. Na kraju je dat
prikaz jednog ispitivanja kao i savremenih postupaka modeliranja AB konstrukcija.
4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE

Ako su rezultati prethodnih analiza zadovoljavaju}i, postavlja se pitanje kako
realizovati EP model pomeranje-sila u realnim konstrukcijama sa jednim stepenom
slobode, konzola na slici 4.1.a.
Da bi se postigla elasto-plasti~na veza sila-pomeranje F-d, neophodan uslov je da je
bar na delu visine konstrukcije mogu}e realizovati elasto-plasti~nu vezu moment-krivina
preseka M-k , slika 4.1.b.
dy dm=m ddy
F W
md 100
90 m d=10
Potrebna dukt.krivine - mk
80
E Pomeranje
70 m d=5,0
E
EP 60
H
50
EP a. b. Krivina
40
m d=2,5
c.
Hp
30
20
R mk
10
My=Me/R ke
0
ky 0 0.05 0.1 0.15 0.2
km=m kky Duìna plast. zgloba - Hp/H
Me
Slika 4.1 Obezbe|enje elasto-plasti~ne veze sila-pomeranje
Primer 4.1........
Odgovor elasti~ne konstrukcije na dejstvo sile F u vrhu konzole je moment Me=FH u
uklje{tenju, pomeranje vrha dm i krivina preseka u uklje{tenju ke slika 4.1.a-b. Za zahtevanu
vrednost duktilnosti pomeranja md i uz pretpostavku da je faktor redukcije optere}enja R=md ,
potrebno je konstruisati konstrukciju za koju }e moment u uklje{tenju imati vrednost My=Me
/R. Krutost konstrukcije na pomeranje odrediti prema krutosti preseka na savijanje EI .
Sa poznatom vredno{}u momenta u uklje{tenju - nosivosti preseka My=Me /R
odre|ena je i krivina na granici elasti~nosti ky=My /EI , slika 4.1.b. Prema Morovoj analogiji,
pomeranje dy vrha konzole na granici elasti~nosti iznosi
2H k y H
2
d y = 0,5k y H = (4.1)
3 3
4-1
Ostatak pomeranja vrha do zahtevanog iznosa dm realizova}e se konstruisanjem
plasti~nog zgloba u oblasti uklje{tenja. Sve elasto-plasti~ne deformacije konstrukcije bi}e
koncentrisane na duìni plasti~nog zgloba Hp , sa nepoznatom maksimalnom vredno{}u
krivine preseka km = mk ky , slika 4.1.b. Za ostali deo konstrukcije pretpostavlja se da ostaje
u oblasti elasti~nog odgovora materijala. Za duìnu Hp plasti~nog zgloba okvirno moè da
se usvoji polovina dimenzije d preseka elementa u ravni savijanja.
Pomeranje d vrha konzole usled pove}anih krivina preseka preko granice elasti~nosti
na duìni plasti~nog zgloba Hp iznosi
Hp H
d = (k m - k y ) H p ( H - ) = k y ( mk - 1) H p2 ( - 0,5) (4.2)
2 Hp
Da bi se obezbedilo zahtevano pomeranje vrha konzole dm , treba da je zadovoljen uslov

d = dm - dy = dy(md -1) (4.3)
Uvr{}enjem (4.1) i (4.2) u (4.3) dobija se veza potrebne duktilnosti krivine mk na duìni
plasti~nog zgloba Hp i zahtevane duktilnosti pomeranja vrha konzole md
km md - 1
mk = = 1+ (4.4)
ky Hp Hp
3 (1 - 0,5 )
H H
Na slici 4.1.c prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti krivine mk u funkciji duìne
plasti~nog zgloba Hp i zahtevane duktilnosti pomeranja md . Veza vaì za bilo koji materijal,
~elik, beton, druga je stvar da li se potrebne duktilnosti krivina mogu, i pod kojim uslovima
realizovati. Pri zahtevanoj duktilnosti pomeranja md = 5 i duìni plasti~nog zgloba Hp /H =
0,10, potrebna duktilnost krivine iznosi mk=15, {to uop{te nije malo, u slu~aju AB
konstrukcija.
Primer 4.2.........
Na slici 4.2 prikazan je okvir sa beskona~no krutom riglom - "smi~u}i okvir". Pri
pomeranju vrha od dm , na slici 4.2.b prikazana je raspodela krivina, koja se moè interpretirati
kao dve ekvivalentne konzole visine H. U ovom slu~aju, relacija (4.4) glasi
km 0,5md - 1
mk = = 1+ (4.5)
ky Hp Hp
3 (1 - 0,5 )
H H
Pri zahtevanoj duktilnosti
pomeranja md =5, i duìni plas-
dm/2
dm ti~nog zgloba Hp /2H = 0,10,
H
ky
Ekvivalentna potrebna duktilnost krivine izno-
km
konzola si mk=3,8 {to je u slu~aju AB
dm/2 konstrukcija lako ostvarljivo.
H
a. b. Da bi se ostvarila
Hp
potrebna duktilnost pomeranja

Slika 4.2 EP smi~u}i okvir konstrukcije, i konstrukcijski
sistem igra zna~ajnu ulogu.
4-2
4.2 NELINEARNI ODGOVOR AB KONSTRUKCIJA
U armirano betonskim konstrukcijama, krivina preseka k postiè se dilatacijama
skra}enja usled pritiska u betonu - ec i izduènja ~elika es , slika 4.3.a
k = (ec + es )/h (4.5)
Da bi se u zoni plasti~nog zgloba uop{te realizovale nelinearne deformacije betona i
armature, armatura mora da bude pouzdano usidrena u temelj, uz efikasno fundiranje koje
}e da obezbedi da se pomeranje vrha konzole realizuje krivinama preseka, a ne rotacijom ili
"skakutanjem" temelja.
d
F 300
f a. b.
m=
250
40
n=0,50 1%
h
200 n=0,20 b=40
Moment (kNm)
n=0,80
n=0,10
150
H
ku/ky=4-5 ku ku
n=0
100
es
ky
k
max es = 1% max es = 4%
Hp
50
ec
Detalj
0
Pouzdano sidrenje
0 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.06 0.07 0.08
armature i fundiranje !
Krivina (1/m)
400 n=0,20 300 N=656 kN

m=4% max es = 4% m=1%
350 max es=4%
250
300 m=2% c. d. MB30
200
Moment (kNm)
Moment (kNm)
250 MB40
m=1%
200 150
MB50
150 n=Nu/bdbb
100
100 m
50 MB30
m
50 MB50
0 0
0 0.01 0.02 0.03 0.04 0 0.01 0.02 0.03 0.04
Krivina (1/m) Krivina (1/m)
Slika 4.3 Nelinearni odgovor AB stuba
Primer 4.3.........
Pri dimenzionisanju nosivosti preseka za uticaje uobi~ajenih optere}enja, dilatacije su
propisima ograni~ene na ec <0,0035 u betonu odnosno es< 0,010 u ~eliku, ~ime je
ograni~ena i maksimalna vrednost krivine preseka za uobi~ajene slu~ajeva optere}enja.
Me|utim, ni taj iznos krivine preseka ~esto nije mogu}e dosti}i, jer iznos aksijalnog
optere}enja preseka bitno uti~e na sposobnost post-elasti~nih deformacija preseka, primer
stuba kvadratnog popre~nog preseka, MB30, slika 4.3.b.
4-3
Za kvadratni presek stuba prikazani su dijagrami M-n-k (n=N/b 2bB) sa dilatacijama
~elika ograni~enim na 0,010 odnosno 0,040, "mimo propisa". Sa porastom aksijalnog
optere}enja, opada grani~na vrednost krivine preseka pri lomu. Dopu{tanje ve}ih dilatacija
~elika pove}ava grani~nu vrednost krivine preseka, ali samo pri niìm nivoima aksijalnog
optere}enja, u slu~ajevima "loma po armaturi". Duktilnost krivine pri ~istom savijanju iznosi
4 - 5 (es< 0,010) odnosno 8 - 10 (es< 0,040), {to ne obe}ava, slika 4.1.c.
Poku{aj da se pri nivou aksijalnog optere}enja n = 0,20 duktilnost krivine preseka
pove}a pove}anjem procenta armiranja m , slika 4.3.c ili marke betona, slika 4.3.d ne}e dati
zadovoljavaju}e rezultate.
Postavlja se pitanje moè li se onda uop{te ne{to posti}i u armiranom betonu, mogu
li se u slu~aju zemljotresa obezbediti pove}ane dilatacije armature i betona, makar i uz
smanjenu nosivost preseka?
Na slici 4.4 uobi~ajeni "radni dijagrami" betona i ~elika prikazani su linijom 1, dok
linije 2 prikazuju "poèljne" dijagrame, odgovor materijala u slu~aju zemljotresa. Na
dijagramu s-e ~elika, linija 3 je u slu~aju zemljotresa nepoèljna, ~elik treba da poseduje
osobinu oja~anja - linija 2, kako bi se obezbedila ve}a duìna plasti~nog zgloba, postepenim
propagiranjem dilatacija te~enja armature du` elementa.
s s
ft
2
"Lom"
2 fy 1 3
bb 1 "Lom"
bbu
"Lom"
"Lom"
a. b.
e (%) e (%)
0,2 0,35 1,5? 1,0 6,0?
"g+p" "g+p"
Zemljotres Zemljotres
Slika 4.4 Radni dijagrami a) betona i b) ~elika
70
fc'=60
60
fc'=50
50
Napon (MPa)
fc'=40
40
Napon (MPa)
fc'=30
30
fc'=20 a. b.
20
10
0,0035
0
0.000 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005
Dilatacija (%)
Dilatacija
Slika 4.5 Rezultati jednoaksijalnih opita: a) betona i b) ~elika /8/
Na slici 4.5 prikazani su rezultati jednoaksijalnih opita betona i ~elika. Dok se u

slu~aju rebrastih ~elika mogu dopustiti pove}ane dilatacije ~ak i do 10%, slika 4.5.b, dotle
su dilatacije pritiska betonskih cilindara sa ~vrsto}om fc' u granicama definisanim propisma.
4-4
Pove}anje duktilnosti krivine dopu{tanjem pove}anih dilatacija ~elika nije dovoljno,
potrebno je da se nekako pove}a i kapacitet deformacija betona.
Opiti na slici 4.5.a su naravno izvedeni na nearmiranim betonskim prizmama. Na
rezultatima ovih opita jednoaksijalne ~vrsto}e zasnivaju se uobi~ajeni algoritmi prora~una
preseka na savijanje sa normalnom silom, u kom slu~aju se jednoaksijalno stanje napona
prostire na delu ukupne povr{ine popre~nog preseka. U realnim konstrukcijama,
"jednoaksijalna ~vrsto}a preseka elementa" je ve}a, jer se bo~nom {irenju betona pri
pove}anim dilatacijama pritiska, sa pojavom podu`nih prslina u pravcu optere}enja
suprotstavljaju uzengije preseka - preseci su "popre~no utegnuti", slika 4.6.b-c.
5
4 b.
0
4 .7
9
3
5
3 B2
40
34
0,004 B3 B3
0
3
Napon (MPa)
5
2 .0
5
2 B3
B1
b0=34
lw
0
2 B1 19. B1
5
1
bw B1-B3?
0
1 .
0
1 F=
a. fusv d.
5
0,0022
0 0.0 c.
0 0.005 0.01 0.015
atcijD
l
Slika 4.6 Utezanje AB preseka uzengijama
Bo~nom {irenju betona opire se ustvari "omota~" od podu`ne armature i uzengija.

Efikasnost utezanja zavisi od koli~ine i podu`nog razmaka uzengija, granice razvla~enja
~elika ali i od razmaka podu`nih {ipki koje su "bo~no pridràne - poduprte" uzengijama,
slika 4.6.c. Ovaj omota~ defini{e utegnuto jezgro preseka dimenzija b0 prema slici 4.6.b.
Primer 4.4.......
Za opisivanje efekata utezanja betona na pove}anje jednoaksijalne nosivosti i
deformabilnosti postoje razli~iti predlozi,
250
jedan od njih ilustrovan je na slici 4.6.a /2/.
Utegnut ceo presek - (B3)
Kriva B1 predstavlja paraboli~nu aproksi-
2
maciju rezultata opita sa slike 4.5.a za fc'=25
200 3 MPa, a linija B2 se odnosi na isti beton, ali
Utegnuto jezgro preseka
utegnut uzengijama Rf10/10 prema slici
Moment (kNm)
- jezgro (B3)
150
- za{titni sloj (B1) 4.6.b. Pove}anje nosivosti je zna~ajno, i {to je
va`nije, kapacitet dilatacija - deformabilnosti
100 je pove}an.
Za dalje ra~unske analize, pret-
1
50
postavljen je ne{to niì efekat utezanja -
Neutegnut presek - (B1) beton B3 , sa pove}anom ~vrsto}om od fc'=35
MPa koja se dostiè pri dilataciji betona od
0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1
0,004, slika 4.6.a.
Krivina (1/m) Na slici 4.7 prikazani su rezultati
prora~una moment - krivina preseka prema
Slika 4.7 Efekat utezanja betona
4-5
slici 4.6.b, za iznos normalne sile od N=0,2fc'b 2=0,2x2,5x40 2=800kN. Kriva 1 predstavlja
odgovor neutegnutog preseka, model betona B1 sa slike 4.6.a. Linija 2 predstavlja odgovor
preseka uz pretpostavku da je ceo popre~ni presek utegnut, model betona B3 . Pri
pove}anim dilatacijama pritiska nastupa odvajanje, "oljuskavanje" za{titnog sloja preseka, i
svo|enje nosivog preseka na presek utegnutog jezgra. Linija 3 prikazuje odgovor preseka
kod koga je za jezgro usvojen model utegnutog betona B3 , a za za{titni sloj model
neutegnutog betona B1 , slika 4.6.b.
U oba slu~aja, utezanje preseka znatno pove}ava grani~ne dilatacije pri dostizanju
loma preseka, samim tim i maksimalne krivine odnosno kapacitet deformacija.
Isti princip vaì za bilo koju pritisnutu zonu sloènih preseka, kao {to je zid T -
preseka na slici 4.6.d, kod koga je potrebno pove}ati duktilnost krivine preseka utezanjem
{rafiranih "skrivenih stubova". U zoni spoja rebra i flan{e zida uvek se postavljaju uzengije,
ali eventualno ra~unski potrebno utezanje nije uvek potrebno.
Svi prora~uni moment - krivina ura|eni su programom RESPONSE, koji se na
disketi distribuira uz ud`benik /9/.
4.3 POÊTNA KRUTOST AB PRESEKA I KONSTRUKCIJA

Pri dosada{njim analizama teorijskih elasto-plasti~nih modela odgovora konstrukcija
na dejstvo zemljotresa, formiranju nelinearnih spektara odgovora na primer,
pretpostavljeno je da je inicijalna, po~etna krutost k elasti~ne i EP konstrukcije identi~na.
Postavlja se pitanje kako odrediti prora~unsku krutost preseka i konstrukcije sa kojom se
potom formira dinami~ki model konstrukcije?
Primer 4.5.......
Na slici 4.8.a prikazan je popre~ni presek sloènog AB zida. Uz pretpostavku da je
centri~ni napon pritiska usled gravitacionog optere}enja s0=1,5 MPa (N0=Acs0 = 2580 kN, Ac
- povr{ina bruto preseka betona), i da je zid armiran minimalnom koli~inom armatute prema
YU seizmi~kim propisima /10/, izvr{iti analizu prora~unskih krutosti preseka konstrukcije.
Ako se za
300 10000
krutost preseka na
a. 1 c. savijanje EI usvoji
2
My=8000 kNm
20 MB30 8000 krutost EI0 bruto I-
300
Ec=250GPa
preseka sloènog zi-
20
Moment (kNm)
6000 0,75My = 6000 kNm da prema slici 4.8.a,

EI0=5,5EIef veza moment - kri-
10000 4000 vina prikazana je li-
Detalj
EIef=6000/0,0005 nijom 1 na slici
Moment
2000 =1,2 107 kNm2

b. 4.8.c.
0,03 0,0005 Veza mome-
0
Krivina 0 0.0005 0.001 0.0015 0.002 nt-krivina odre|ena
Krivina (1/m) modeliranjem armi-
F
Slika 4.8 Sloèni zid, prora~unska krutost preseka ranog preseka pre-
ma postupku iz
prethodnog primera, prikazana je na slici 4.8.b, pri ~emu je modelirano i oja~anje ~elika.
Maksimalna krivina preseka zida iznosi skoro 3%. Detalj dijagrama, do vrednosti krivina od
A (ag)
0,2% prikazan je na slici 4.8.c. Elasto-plasti~na aproksimacija dijagrama moment-krivina

prikazana je linijom 2 na slici 4.8.c, koja prolazi kroz karakteristi~nu ta~ku ra~unskog
dijagrama za koju se naj~e{}e usvaja nivo od 75% momenta nosivosti My=8000 kNm. Sa
4-6
odgovaraju}om krivinom od 0,0005 1/m, efektivna krutost preseka iznosi EIeff = 1,2 10 7 kNm
2
, {to je 5,5 puta manje od krutosti EI0 bruto I - preseka zida.
Primer 4.6.......
U praksi ~est slu~aj usvajanja karakteristika samo rebra za prora~un krutosti preseka
sloènih zidova, zasniva se upravo na ~injenici da }e nakon dostizanja ~vrsto}e betona na
zatezanje, beton zategnute flan{e i dela rebra zida biti isklju~en iz nosivosti i krutosti
preseka, osim armature u ovom zonama.
Me|utim, onda bi trebalo biti dosledan, pa i za krutost jednostavnog zida koji nema
flan{e tako|e usvojiti prora~unsku vrednost efektivne krutosti EIef , manju od krutosti bruto
preseka EI0 , {to u praksi naj~e{}e nije slu~aj.
3000 Na slici 4.9 prikazani su dijagrami
1
moment-krivina pravougaonog zida, rebra
2
2500 My=2400 kNm zida na slici 4.8.a, sa istim normalnim
naponom od gravitacionog optere}enja i
Moment (kNm)
2000
0,75My = 1800kNm istim minimalnim procentom armiranja.
1500 EI0=4,1EIef Efektivna krutost preseka iznosi EIef
1000
= 2,8 10 6 kNm 2 , linija 2, {to je ~ak 4,1 puta
EIef=1800/0,00065 manje od krutosti bruto pravougaonog
500 =2,8 106 kNm2 preseka EI0 , linija 1 na slici 4.9.
0
0,00065 Usvajanje sniène krutosti zida I -
0 0.0005 0.001 0.0015 0.002 preseka i pune krutosti zida pravougaonog
Krivina (1/m) preseka za posledicu ima poreme}aj
Slika 4.9 Krutost pravougaonog preseka zida relativnih krutosti elemenata konstrukcije,
{to ima uticaja na prora~unske uticaje
sloènih sistema, poglavlje 6.11.
4.4 REALNO PONA[ANJE ARMIRANO BETONSKIH

KONSTRUKCIJA PRI CIKLI^NIM DEFORMACIJAMA
Elasto-plasti~ni model jeste jednostavan za obja{njenje problema, dovoljno ta~no
opisuje pona{anje betonskih preseka pri monotonim optere}enjima u istom smeru, ukoliko
je lom po ~eliku, koji i daje karakter krive. Me|utim, pri cikli~nim deformacijama usled
zemljotresa, fenomeni su sloèniji i modeliraju se drugim, sloènijim vezama moment -
krivina ili sila - pomeranje.
Zbog poznatog Bau{ingerovog efekta, ni sam ~elik ne pokazuje idealan elasto-
plasti~an odgovor na cikli~ne deformacije, dolazi do zaobljenja
s
1 2 6 krive odgovora, sa povr{inom histerezisne krive manjom od
elasto-plasti~nog odgovora, slika 4.10.
Pri formulisanju racionalnih modela pona{anja AB
5 konstrukcija pri zemljotresu, nezamenljivu ulogu imaju
7
e laboratorijski eksperimenti kao i osmatranja pona{anja realnih
konstrukcija pri zemljotresu. Kao primer, na slici 4.11 prikazana
3 je dispozicija opita na modelima AB trospratnih zidova izvedenih
na ETH - Cirih /8/.
4
Slika 4.10 Cikli~ne

deformacije ~elika
4-7
Model zida trospratne zgrade
"N-sila"
u razmeri 1:3, sa tri mase od po 120
Kablovi
kN, testiran je zadavanjem ubrzanja
"AB zid"
R=1:3 vibracionoj platformi pomo}u prese
"Mase"
3x120 kN
- aktuatora, prema sintetizovanom
akcelerogramu. Efekat gravitacionog
Vibraciona
platforma optere}enja simuliran je vertikalnim
Aktuator
prethodnim naprezanjem.
Na slici 4.12 prikazani su
rezultati opita cikli~nog monotonog
optere}enja dva zida, razli~ito
armirana. Zid na slici 4.12.b poka-
zuje dobar - poèljan odgovor za AB
Slika 4.11 Dispozicija opita /8/
konstrukcije. Elasto- plasti~ni
dijagram monotonog opita je anvelopa cikli~nih deformacija, ali histerezis znatno odstupa
od elasto-plasti~nog modela (EP), suèn je i pokazuje tendenciju pada krutosti u toku
ciklusa. Povr{ina histerezisa je manja nego u slu~aju teorijskog elasto-plasti~nog modela,
samim tim i koli~ina potro{ene energije.
Moment u uklje{tenju (kNm)
Pad krutosti
Moment u uklje{tenju (kNm)

Monotoni opit Monotoni opit
Sila aktuatora (kN)
Sila aktuatora (kN)
Pad nosivosti
Beton
EP
a.
Horizontalno pomeranje vrha (mm)
Horizontalno pomeranje vrha (mm) b.
Slika 4.12 Histerezisne krive /8/
Zid na slici 4.12.a pokazuje nepoèljnu, ali sasvim mogu}u situaciju u praksi. Osim
pada krutosti preseka, prisutan je i pad nosivosti sa pove}anjem broja ciklusa, i definitivni
lom pri relativno malom broju ciklusa.
Fy 1 2
9
10 4.5 MODELIRANJE AB
KONSTRUKCIJA
k0 Sve do pojave rezultata opita na
kn modelu realne AB konstrukcije iz prethodnog
kr 8
poglavlja, teorija zasnovana na elasto-
dy
7
dy d plasti~nom modelu odgovora konstrukcije je
3
"lepo napredovala". Budu}i da se konstrukcije
od betona stvarno izvode, i to uglavnom
4 prema Propisima, zna~i da re{enje ipak
postoji. Pre napu{tanja razmatranja efekata
zemljotresa na primeru najjednostavnije
6 5 Fy konstrukcije, konzole sa jednom masom,
potrebno je bar nagovestiti kako }e to "beton"
Slika 4.13 Model F-d sa uticajem
akumulacije o{te}enja na krutost
4-8
sa slike 4.12.b da se uklopi u op{ti algoritam iz poglavlja 3.5.
Ako elasto-plasti~ni model F(sila, moment)- d(pomeranje, krivina preseka) ne opisuje
korektno odgovor realnih AB konstrukcija, onda treba "smeniti" model. Na slici 4.13
kvalitativno je prikazan ra~unski model odgovora kakvi se danas koriste u nelinearnoj analizi
AB konstrukcija izloènih dejstvu zemljotresa. Inicijalna krutost k0 kao i nosivost Fy (pri
~emu plato ne mora da bude horizontalan) odre|eni monotonim opitom formiraju kostur
krive. Zavisno od trenutnog iznosa deformacije d, ali i od istorije deformacija, krutost
sistema se menja u toku cikli~nih deformacija pri zemljotresu. Pravila po kojima se
odre|uju krutosti kn , kr itd. pojedinih grana, histerezisna pravila, utvr|uju se usagla{avanjem
sa eksperimentalno utvr|enim rezultatima, prema slici 4.12 na primer.
Osim {to je formulacija matemati~ki komplikovanija,
princip analize je isti kao i u slu~aju EP modela. Ako su u
konstrukciji definisane zone plasti~nih zglobova, odgovor tih
zona moè da se opi{e prethodnim modelom, dok se za ostale
Konzola delove konstrukcije moè usvojiti da se pona{aju elasti~no -
koncept "koncentrisanog nelinearnog odgovora" u ~vorovima
{tapova modela konstrukcije.
k3
k1 k2
Danas je popularan koncept "makroskopskog
modeliranja", gde se deo zida visine h, na primer, modelira
h
vi{eslojnim sistemom nelinearnih opruga, od kojih svaka, k1 -kn

moè da ima svoje histerezisno pravilo, tako da ukupni efekat
bude usagla{en sa rezultatima eksperimenata, slika 4.14.
Slika 4.14 Vi{eslojni model
nelinearnih opruga Za razliku od prethodnih, "makroskopskih modela",
Strana 1 Strana 2
koji su trenutno jedino racio-
7
nalno re{enje za modeliranje
f (MPa) fcm =38
40
konstrukcija objekata u celini,
35
6 30
fc=30 metod kona~nih elemenata se
25 uglavnom koristi za
+Pomeranje
20
C30/37
nelinearnu seizmi~ku analizu
5
W/2 15
delova ili detalja AB kon-
W/2 10
strucija - "mikroskopsko mo-
Elasti~no
Ecm =31935 e (0/00)

2.2 deliranje".
-1 1 2 3 4
Na slici 4.15 prikazan
7x3000=21000
4
fctm =2.9 c.)
je model sedmospratnog
3000
armiranobetonskog sloènog
3
14x200=2800 zida, kod koga su prva dva
sprata, beton i sva armatura
2
Strana 2 modelirani nelinearno, a za
F2 R2
ostatak konstrukcije je usvo-
jen idealno elasti~an model
13x200=2600
e=200
Neelasti~no
2800
1 /11/. Ukupna masa konstruk-

cije koncentrisana je u visini
F1 R1
petoga sprata, nivou "rezul-
Strana 1
F1 tante" seizmi~kog optere}e-
R1
a.) b.) nja. Napon u betonu usled
Slika 4.15 "Mikroskopsko modeliranje": a) model zida,
b)presek i raspored armature, c) jednoaksijalni model betona
4-9
1500 2000
qd=1 qd=4.2
d (mm)
250 2 3 4
1500
1000 1
BAB87
0 1000
500
500
-250
0 0
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150 200 250 -100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60 80 100
-500
Sila (kN)
Sila (kN)
-500
Numeri~ka
gre{ka ZID Z3-2 -1000 ZID Z3-2
El Centro-0,4g
-1000 DIANA d=-75.3
BAB87 F=1500
-1500
a.) Pomeranje (mm) a2.) Pomeranje (mm)

-1500 -2000
Slika 4.16 Odgovor sila-pomeranje pri Slika 4.17 Odgovor sila-pomeranje pri zapisu
monotonom cikli~nom opitu El Centro duìne 8 sekundi
gravitacionog opetere}enja u ovom slu~aju iznosi 2,0MPa, dok ujedna~eni procenat

armiranja vertikalnom armaturom iznosi 1,2%. Nelinearna stati~ka i dinami~ka analiza
ura|ene su programom DIANA-TNO /5/.
Pomeranjem oslonca u nivou masa, prema shemi ciklusa na slici 4.16, prvo je
definisan stati~ki odgovor konstrukcije, sila-pomeranje u nivou masa, pri monotonom
cikli~nom optere}enju, slika 4.16. Prora~un je zavr{en pri maksimalnom pomeranju od
250mm i duktilnosti pomeranja qd =4,2, znatno iznad prognoziranog pomeranja od 150mm,
prema elasto-plasti~nom modelu prethodno analiziranom, slika 4.18.
Pre dinami~ke analize utvr|en je period oscilovanja sistema sa jednom masom. Sa
bruto kruto{}u celog I-preseka zida, period iznosi T=0,6s, dok se sa efektivnom kruto{}u
period produàva na T=1,2s. Seizmi~ka analiza ura|ena je za sekvencu od prvih osam
sekundi zapisa El Centro, normalizovanom na maksimalno ubrzanje tla ag=0,40g. U slu~aju
elasti~ne konstrukcije, u toku ove
120
karakteristi~ne sekvence trajanja pojavljuju
DIANA
100
Elasti~no T=0,6s se ekstremi svih veli~ina - pomeranja i
80
Elasto-plasti~no ubrzanja. Odgovor sistema prikazan je na
60
slici 4.17, dok je tok pomeranja za tri
40
razli~ita koncepta modeliranja prikazan na
20
slici 4.18.
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Na kraju ovog informativnog pregle-
- 20 da, poenta: eksperimenti, osmatranje objekata
- 40 posle zemljotresa, sofisticirani ra~unski modeli
- 60 uz silan trud entuzijasta, treba projektantima u
Pomeranje (mm)
- 80 praksi da defini{u vezu dozvoljenog faktora

- 100 ZID Z3-2 redukcije optere}enja i obezbe|ene duktilnosti
- 120 El Centro-0,4g pomeranja - nelinearni spektar ubrzanja za
- 140 Vreme (s) AB konstrukcije prema "jednostavnom"
- 160 algoritmu na slici 3.15.
Slika 4.18 Pomeranje u toku zemljotresa
4-10
5. SISTEMI SA VI[E STEPENI SLOBODE
UVOD
Sva dosada{nja razmatranja odnosila su se na sistem sa jednim stepenom slobode.
Sistemi sa vi{e masa - stepeni slobode su naravno naj~e{}i u praksi. Elasti~ni odgovor
ovakvih sistema obi~no se analizira primenom multi-modalne analize, koja se zasniva na
principu superpozicije uticaja. Me|utim, u nelinearnim problemima princip superpozicije
ne vaì. U narednom poglavlju, prethodno razvijena re{enja za sistem sa jednim stepenom
slobode se generalizuju i na sloènije sisteme, pod odre|enim uslovima. U nastavku,
analiziraju se elasto-plasti~ni modeli sloènih konstrukcija - plasti~ni mehanizmi, kao i
koncept obezbe|enja pouzdanog mehanizma pri zemljotresu - koncept programiranog
pona{anja. Informativno, prikazani su i koncepti pojednostavljenih metoda nelinearne
stati~ke analize.
5.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ

DINAMIKE KONSTRUKCIJA
U realnim konstrukcijama mase su raspodeljene u prostoru, formalno se moè
govoriti o beskona~nom broju stepeni slobode.
Nakon {to je realna masa konstrukcije koncentrisana u ~vorovima, dvoeta`ni okvir u
ravni na slici 5.1.a predstavlja model sa 12 stepeni slobode. Ako se elimini{u nebitni stepeni
slobode - vertikalne oscilacije masa kao i njihova rotacija, dobija se sistem sa ~etri stepena
slobode - horizontalne translacije, slika 5.1.b.
m2
d2
k2
m1
d1
n=12 n=4 n=2 k1

a. b. c. d.
ag
Slika 5.1 Redukcija broja stepeni slobode
Ukoliko su grede okvira i tavanica kruti u svojoj ravni, tada su pomeranja masa iste
etaè jednaka, pa se broj stepeni slobode svodi na dva nezavisna spratna pomeranja, slika
5.1.c-d. Broj stepeni slobode jednak je broju etaà
fM konstrukcije.
U slu~aju prostornih konstrukcija zgrada, ukoliko
CM' su tavanice dovoljno krute u svojoj ravni, pomeranja svih
R elemenata vezanih sa tavanicom mogu da se izraze preko
dYM
A' tri komponenete pomeranja, dve translacije i rotacija neke

CM
dXM
karakteristi~ne ta~ke u ravni tavanice, obi~no centra mase
A CM, slika 5.2. Ukoliko objekat ima n - etaà, i ukoliko se
Slika 5.2 Pomeranja krute masa objekta koncentri{e samo u nivou tavanica, ukupan
tavanice broj stepeni slobode prostorne konstrukcije iznosi samo
N=3n.
5-1
Da broj stepeni slobode moè da zavisi i od pravca dejstva pobu|iva~a, ilustrovano je
na slici 5.3. Ukoliko ubrzanje tla deluje u ravni simetrije, kretanje sistema moè da se opi{e
jednim pomeranjem dx , slika 5.3.a. Ukoliko je smer pobude u pravcu y - ose sistema, za
opisivanje kretanja potrebna su dve veli~ine, translacija dy i rotacija mase f. U op{tem
slu~aju, slika 5.3.c, za opisivanje kretanja jedne mase potrebne su tri komponenete
pomeranja - stepena slobode.
n=1 y n=2 y n=3 y

(dx) (dy, f) (dx,dy,f)
dy dy
f f
m dx x m x m x
dx
a. b. c.
ag
ag
g
a
Slika 5.3 Uticaj pravca pobude na broj stepeni slobode
Elasti~ni sistemi sa vi{e stepeni slobode u praksi se naj~e{}e re{avaju primenom

multi-modalne analize, sa uzimanjem u obzir uticaja vi{e relevantnih tonova oscilacija.
Ukupni rezultati dobijaju se kombinovanjem rezultata uticaja pojedinih tonova, primenom
SRSS metode ("kvadratni koren sume kvadrata") na primer.
5.2 UPRO[]ENA MODALNA SPEKTRALNA ANALIZA

U slu~aju konstrukcija ~ija je dispozicija regularna kako u osnovi tako i po visini,
ve}ina propisa pojednostavljuje problem dozvoljavanjem primene upro{}ene modalne
analize. Osnovna pretpostvaka je da ukupna masa sistema osciluje samo u prvom, osnovnom
tonu, ~iji period i oblik oscilovanja dovoljno ta~no opisuju kretanje sistema, slika 5.4.a.
3
d2
F2
dekv
W2
md=1,0
Fb 2
d1
A (ag)
H2 = H
md =2,5
F1 W=W1+W2
md =5,0 c.
W1 1
Hekv
md =10
a. b.
H1
0
ag ag 0.0 T1 1.0 2.0 3.0
Period (s)
Slika 5.4 Upro{}ena modalna analiza
Realni sistem sa vi{e masa, teìna spratova Wi koji osciluje u prvom tonu, slika 5.4.a,
moè da se zameni ekvivalentnim sistemom sa jednim stepenom slobode, ~ija je masa m
jednaka ukupnoj masi realnog sistema, i koji ima isti period oscilovanja T1 , slika 5.4.b.
5-2
Kako su periodi i masa jednaki, oba sistema imaju jednako prora~unsko pseudo ubrzanje
A(ag ) . Ukupna seizmi~ka sila Fb tako|e je identi~na
Fb = m ag A(ag ) = W ag A / g (5.1)
Ubrzanja Ai pojedinih masa realnog sistema se razlikuju, najve}a pseudo ubrzanja
ima masa na vrhu, sa najve}im pomeranjem d
Ai = w 2di (5.2)
Da bi pri istoj krutosti EI na savijanje, a sa masom jednakom ukupnoj masi objekta
m, ekvivalentni sistem imao isti period oscilovanja T1 , visina Hekv ekvivalentnog sistema
mora da je manja od ukupne visine realne konstrukcije H, i okvirno se kre}e u granicama
Hekv 0,7H. Zbog toga pomeranje dekv ekvivalentnog sistema nije jednako pomeranju vrha
realne konstrukcije, koje je pribli`no 50% ve}e. O ovome treba voditi ra~una kod upotrebe
spektra pomeranja, slika 2.7.b.
Period oscilovanja u prvom tonu moè da se pribli`no odredi preko
pojednostavljene Rejlijeve relacije /13/
T1 = 2(dW) (5.3)
gde je dW pomeranje, u metrima, vrha konstrukcije usled optere}enja horizontalnim
silama jednakim teìnama spratova Wi , slika 5.5.a-b.
dW d2 d2
W5
W5 F2 F2
W2 W2
W4 W4
d1 d1
W3
zn = H
W3 F1 F1
W2 W1 z
W2 W1
z1
W1
a. W1 b. c. d.
Fb=SFi Fb=SFi
Slika 5.5 Period oscilovanja i raspodela seizmi~kog optere}enja
Raspodela ukupne seizmi~ke sile Fb po pojedinim masama - etaàma moè da se

izvr{i prema pomeranjima di pojedinih spratova, slika 5.5.c.
Wi d i
Fi = Fb (5.4)
Wj d j
j
Me|utim, u fazi prora~una seizmi~kog optere}enja, pomeranja spratova jo{ uvek

nisu odre|ena. Dovoljno je ta~no ako se usvoji oblik pomeranja koji fizi~ki ima smisla -
korektni konturni uslovi, ili poznati dijagram pomeranja od nekog drugog optere}enja,
recimo od teìna spratova prema slici 5.5.b.
Imaju}i u vidu ukupnu ta~nost postupka, dozvoljava se i pretpostavka da se
pomeranja menjaju linearno sa visinom, slika 5.5.d, u kom slu~aju sile spratova iznose
Wi z i
Fi = Fb (5.5)
Wj z j
j
5-3
gde su z vertikalne koordinate spratova u odnosu na uklje{tenje modela.
Primer 5.1........
Sra~unati period oscilovanja konstrukcije sa dva AB zida, slika 5.6.a. Teìne svih etaà
su jednake W=3924 kN. Debljina zidova bW=15cm. Moduo elasti~nosti Eb=3 10 7 kNm 2.
W5 dW
W5 m5
Kruta
W4 tavanica m4 W4
H=5h = 5x3,5=17,5m
qi=Wi /hi
W3 m3 W3
Z1 Z2 E(I1+I2)
W2 m2 W2
W1 m1 W1
3,0 4,5 a. b. c. d.
Slika 5.6 Odre|ivanje perioda a) dispozicija, b) dinami~ki model c)
fiktivno optere}enje d) prora~unski model
I1=0,15x3 3/12=0,3375 m 4 q = W / h = 3924/3,5 = 1121,1 kN/m

I2=0,15 x4,5 3 /12 = 1,139 m 4 dW = qH 4 /8ESI = 1121,1x17,5 4 /8 x3x10 7
SI=I1+I2 = 0,3375 + 1,139 =1,476 m 4 x 1,476 = 0,296 m
Wj=W=3924 kN T=2 0,296 = 1,08 s
Primer 5.2............
Uz pretpostavku da je ukupno sezimi~ko optere}enje 5% teìne objekta iz prethodnog
primera, odrediti raspodelu ukupnog optere}enje po visini: prema pomeranjima usled teìna
spratova i prema linearnoj raspodeli.
Nivo - j z x = 1-z/H Wj dj Wjdj Fj Vj Mj
m kN m kNm kN kN kNm
5 17.5 0.00 3924 0.296 1161.5 466.7 466.7 0.0
4 14.0 0.20 3924 0.217 852.4 342.5 809.3 1633.6
3 10.5 0.40 3924 0.141 551.9 221.8 1031.1 4466.1
2 7.0 0.60 3924 0.072 282.5 113.5 1144.6 8074.9
1 3.5 0.80 3924 0.021 81.2 32.6 1177.2 12080.9
0 0.0 1.00 3924 0.000 0.0 0.0 1177.2 16201.1
S= 23544 2929.5 1177.2
Tabela 5.1
17.5 17.5
14.0 14.0 Ukupni

moment (kNm)
10.5 10.5
Nivo
Nivo
7.0 Ukupna sila 7.0

2
1 (kN)
3.5 a. 3.5 2 1 b.
0.0 0.0
0 100 200 300 400 500 0 5000 10000 15000 20000
Slika 5.7 a) Raspodela sila i b) dijagrami momenata savijanja

5-4
Rezultati prora~una raspodele optere}enja prema pomeranjima prikazani su u
Tabeli 5.1 i na slici 5.7, linija 1. Pomeranja konzole usled podeljenog optere}enja q iznosi
d(x)=dW /3(3-4x+4x 4) gde je dW pomeranje vrha iz Primera 5.1.
Nivo - j z Wj Wjzj Fj Vj Mj
m kN kNm kN kN kNm
5 17.50 3924 68670 392.4 392.4 0
4 14.00 3924 54936 313.9 706.3 1373.4
3 10.50 3924 41202 235.4 941.8 3845.52
2 7.00 3924 27468 157.0 1098.7 7141.68
1 3.50 3924 13734 78.5 1177.2 10987.2
0 0.00 3924 0 0.0 1177.2 15107.4
S= 23544.0 206010 1177.2
Tabela 5.2
Rezultati prora~una raspodele optere}enja prema linearnoj aproksimaciji prikazani
su u Tabeli 5.2 i na slici 5.7, linija 2.
Raspodela ukupnog seizmi~kog optere}enja na pojedine zidove prema krutostima
na pomeranje u ovom slu~aju moè da se izvr{i proporcionalno krutosti EI preseka zidova
na savijanje.
5.3 PLASTI^NI MEHANIZMI SISTEMA SA VI[E STEPENI SLOBODE

Pri razmatranjima sistema sa jednim stepenom slobode usvojeno je da se sva
nelinearna deformacija sistema - rotacije usled momenata savijanja odvijaju u oblasti
uklje{tenja konzole, u plasti~nom zglobu konstrukcije, slika 5.8.a.
dm dm dm
dm
Fb Fb Fb Fb
q q q
H
a. b. c. d.
Slika 5.8 Plasti~ni mehanizmi konstrukcija

Da bi se ograni~ilo ukupno seizmi~ko optere}enje Fb sloènijih konstrukcija,
neophodno je da se formira elasto-plasti~ni mehanizam konstrukcije. Kod sistema zidova
koji deluju kao konzole, mehanizam se formira u nivou uklje{tenja svih zidova - konzola,
slika 5.8.a.
Kod sistema okvira, poèljno je da se plasti~ni zglobovi formiraji na krajevima greda i
u uklje{tenju stubova, slika 5.8.b.
Kod sistema povezanih zidova, sa pre~kama - veznim gredama, osim u uklje{tenju
samih zidova, plasti~ni zglobovi treba da se otvore i u veznim gredama, slika 5.8.c. Zavisno
od proporcija veznih greda i nivoa optere}enja transverzalnim silama, mogu}e je formiranje
5-5
ili zglobova na oba kraja vezne grede, ili formiranje transverzalnog plasti~nog zgloba prema
slici 5.8.c.
Navedeni primeri su idealni slu~ajevi, kod kojih pomeranja konstrukcije nakon
stvaranja mehanizma rastu proporcionalno visini. Ugao rotacije mehanizma definisan je
odnosom maksimalnog pomeranja pri zemljotresu i visine objekta, q = dm / H.
Kod konstrukcija sa "mekim" ili fleksibilnim prizemljem, slika 5.8.d iznos prinudnog
pomeranja dm pri zemljotresu ostvaruje se dominantno deformacijama prizemlja. U ovom
slu~aju, rotacija mehanizma q je znatno ve}a, pa su i deformacije krajeva stubova, zahtevi
za duktilno{}u znatno pove}ani. Konstrukcija je osetljiva i na efekte drugoga reda, pa se
kod ovih sistema ne dozvoljava zna~ajnija redukcija seizmi~kog optere}enja, ili se pak
zabranjuju propisima.
5.4 OBEZBE\ENJE POUZDANOSTI @ELJENOG MEHANIZMA

KONSTRUKCIJE - "PROGRAMIRANO PONA[ANJE"
Koncept sniàvanja seizmi~kog optere}enja formiranjem plasti~nog mehanizma
limitirane nosivosti podrazumeva da je projektant prethodno odabrao mesta formiranja
plasti~nih zglobova. U konstrukciji koja se "sastoji" od oblasti plasti~nih zglobova i oblasti
"elasti~nog pona{anja", plasti~ni zglobovi su "osigura~i" konstrukcije od preoptere}enja
elasti~nih zona, "najslabiji" delovi konstrukcije, ali sa kontrolisanim pona{anjem,
projektovani na èljeni nivo momenata savijanja. Osim obezbe|enja zahtevane duktilnosti
plasti~nih zglobova, pouzdan mehanizam podrazumeva i slede}e:
- da se plasti~ni zglobovi formiraju u èljenim presecima, a ne nekim drugim,
nekontrolisano, i
- da ostali, na zglobove priklju~eni delovi konstrukcije, od kojih se o~ekuje da se
pona{aju elasti~no, mogu da izdrè najve}e uticaje koji se mogu javiti u plasti~nim
zglobovima pri pomeranjima usled zemljotresa.
"Ne znaju}i za namere projektanta", prinudna pomeranja konstrukcije i rotacije
preseka usled zemljotresa vrlo verovatno }e u plasti~nim zglobovima izazvati momente
jednake kapacitetu nosivosti preseka na savijanje, a oni mogu zna~ajno da se razlikuje od
prora~unskih momenata nosivosti.
Da bi se priklju~eni delovi konstrukcije pona{ali elasti~no, o~igledno da moraju biti
dimenzionisani na realni kapacitet nosivosti plasti~nih zglobova pri datim pomeranjima. Pri
tome, potrebno je obezbediti da se plasti~ni mehanizam formira upravo rotacijama zglobo-
va, a ne nekim drugim, nepoèljnim formama mehanizma, kao {to je gubitak stabilnosti u
~eli~nim konstrukcijama, ili krti lomovi usled transverzalnih sila u AB konstrukcijama.
Obezbe|enje ostatka konstrukcije od preoptere}enja usled pobu|ivanja realne
nosivosti plasti~nih zglobova naziva se konceptom programiranog pona{anja (izvorno -
capacity design). Na projektantu je da obezbedi hijerarhiju nosivosti konstrukcije, da "kaè
konstrukciji kako }e da se pona{a pri zemljotresu".
Primer 5.3.........
Za prora~unsko seizmi~ko optere}enje konzolnog zida na slici 5.9.a usvojena je ukupna
seizmi~ka sila Fb (=Fe /R). Presek u uklje{tenju - plasti~ni zglob dimenzionisan je na moment
savijanaja M=FbHF i transverzalnu sili Q=Fb . Na koje uticaje treba dimenzionisati
konstrukciju, ako je realno izvedena nosivost plasti~nog zgloba na savijanje Mu=aM ?
Odgovor elasti~ne konstrukcije prikazan je linijom 1, a o~ekivani, prora~unski
odgovor konstrukcije sila-pomeranje prikazan je linijom 2 na slici 5.9.b.
5-6
dm Uz pretpostavku da je stvarno
dy pomeranje pri zemljotresu jednako
F ra~unskom pomeranju dm elasti~ne
Fb Fe konstrukcije, u plasti~nom zglobu }e
se indukovati moment savijanja
Mu=aM>M, zavisno od realne koli-
eW 1 ~ine ugra|ene armature i njenih kara-
M kteristika, u slu~aju AB konstrukcija
HF
Q F 3
cd
4
na primer.
W U tom slu~aju promeni}e se i
Fb
ukupno seizmi~ko optere}enja, Fcd =Mu
Hp
2
Qt
/HF = aM/HF . Realan odgovor kon-
Mt strukcije prikazan je linijom 3 na slici
d
a 5.9.b.
dy dycd
a. b. dm
Za pona{anje objekta u celini,
realno ve}a nosivost plasti~nog zgloba
Slika 5.9 Koncept programiranog pona{anja ~ak je i povoljna, jer }e nelinearne de-
formacije nastupiti kasnije, pri pome-
ranju dycd , o{te}enja }e biti manja. Me|utim, oblast plasti~nog zgloba treba obezbediti na
realnu transverzalnu silu Q=Fcd , a vi{i deo konstrukcije i na realni moment aM.
Pri zemljotresu, od temelja se o~ekuje da se pona{aju elasti~no, ako nije druga~ije
pretpostavljeno u analizi. Pri realnim uticajima u plasti~nom zglobu, potrebno je i temelj i
{ipove na slici 5.9 sra~unati na uticaje Qt=Fcd i Mt=aM.
U AB konstrukcijama, pri zemljotresu vi{ak armature ne mora da bude na strani
sigurnosti, jer je optere}enje tipa "prinudne deformacije"!
Ukolika su pomeranja konstrukcije zna~ajna, ukupno seizmi~ko optere}enje moè
da opadne, jer se deo kapaciteta nosivosti plasti~nog zgloba angaùje na uravnoteènju
momenata usled gravitacionog optere}enja - efekti drugoga reda, Fb=(Mu - WeW )/HW , linija
4 na slici 5.9.
5.5 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA

NELINEARNOM STATI^KOM ANALIZOM
Osim za istraìvanja, ponekada je i u praksi potrebno odrediti nosivost konstrukcije
na horizontalna optere}enja, tok i kapacitet deformacija konstrukcije koja je prethodno
dimenzionisana, i ~iji su detalji poznati, slika 5.10.
f d
6 5 F
M-u
F "g+p/2" k
ks
Fy
4 2 8
4 0,75My
+
M u
q
3 1 "Lom"
q
1
c.
md d
a. 7
b. 8
dy dp dm du
Slika 5.10 "Pushover" analiza
5-7
Sa poznatim detaljima armature, moè da se odredi kapacitet nosivosti plasti~nih
zglobova, ~ija je dispozicija prethodno usvojena - pretpostavljena, slika 5.10.b. Ako nije
unapred jasno koji mehanizam ima najniù nosivost, potrebno je ispititati sve potencijalno
opasne mehanizme, jer su velike {anse da zemljotres aktivira upravo najslabiji.
Uz pretpostavku da seizmi~ko optere}enje F ima u svim fazama isti oblik raspodele
po visini, {to nije ta~no, konstrukcija se "horizontalno gura" postepeno pove}avaju}i nivo
ukupnog optere}enja F - tzv. "pushover analiza". Kada u nekom od preseka prognoziranih
plasti~nih zglobova vrednost momenta savijanja dostigne kapacitet nosivosti, kruta veza
elemenata zamenjuje se umetanjem "plasti~nog zgloba" sa parom momenata savijanja na
priklju~enim elementima.
U toku analize prati se razvoj formiranja mehanizma, redosled otvaranja zglobova,
oznake 1-8 na slici 5.10.b. Za definisanje po~etne krutosti k usvaja se trenutak otvaranja
prvog plasti~nog zgloba, ta~ka 1 na slici 5.10.c, ili karakteristi~na ta~ka pri 75% nosivosti
konstrukcije. Sa porastom optere}enja, konstrukcija se "para", do formiranja kompletnog
mehanizma pri pomeranju dp i optere}enju, kapacitetu nosivosti Fy , slika 5.10.c. Najranije
otvoreni plasti~ni zglobovi ima}e i najve}e post-elasti~ne deformacije, pa i najve}e zahteve
za obezbe|enjem potrebne duktilnosti, tako da se na nivou konstrukcije u celini moè
govoriti o "prose~noj potrebnoj duktilnosti" md .
Nosivost mehanizma Fy i vrednost o~ekivanog pomeranja dm pri zemljotresu defini{u
efektivnu sekantnu krutost ks , na kojoj se zasnivaju moderni koncepti prora~una pomeranja
nelinearne konstrukcije na zamenjuju}em modelu.
Nakon formiranja plasti~nog mehanizma, rad spoljnog optere}enja F na dodatnim
pomeranjima usled rotacije q jednak je radu momenata nosivosti plasti~nih zglobova Mu na
rotacijama krajeva greda q.
5-8
6. KONCEPT SAVREMENIH PROPISA
- UVOD U EVROKOD 8 (EC8)
UVOD
Prethodna razmatranja se u ovom poglavlju sistematizuju u formi savremenih
propisa, za ~iji je "uzorak" usvojen predlog budu}ih evropskih propisa Evrokod 8 /13/.
6.1 OP[TI ALGORITAM PROPISA

Na osnovu prethodnih op{tih razmatranja treba oformiti korektan, ali i dovoljno
jednostavan koncept i detalje propisa za primenu u svakodnevnoj praksi.
Ulazni seizmi~ki podaci

- zna~aj objekta - gI
Elasti~ni spektar Op{ti deo, zajedni~ki za sve
- ubrzanje na steni - a g
materijale i sisteme
- lokalno tlo - S
Konstrukcijski sistem,
primenjeni materijali Specifi~no za beton, ~elik i konstr.
- duktilnost pomeranja sisteme (zid, okvir.)
- faktor redukcije opt. q=R
ag, S q Nelinearni spektar
Projektno optere}enje
Fb
Analiza
- upro{}ena modalna
- multimodalna
Koncept programiranog Pomeranja

Sile u presecima
pona{anja Deformacije
Dimenzionisanje i
Kontrola pomeranja,
gI detalji plasti~nih
funkcionalnost
zglobova
Tp < 475 godina
Funkcionalnost,
Tp = 475 godina
o{te}enja
Nosivost
Slika 6.1 Algoritam projektovanja seizmi~ki otpornih konstrukcija
6-1
Uvaàvaju}i ~injenicu da je zemljotres samo jedno od dejstava na konstrukciju, a da
sva ostala (stalno, korisno,....) inènjeri u praksi modeliraju kao spoljno optere}enje
konstrukcije, ve}ina propisa, pa i EC8 efekte zemljotresa na konstrukcije interpretira kao jo{
jedan slu~aj spoljnog optere}enja, slika 2.3.a. U tom slu~aju, iznos projektnog optere}enja, uz
uslov da je obezbe|en duktilan nelinearan odgovor konstrukcije generalno se odre|uje prema
op{tem algoritmu prikazanom na slici 3.12. Imaju}i u vidu specifi~nosti konstrukcija u
pogledu primenjenih materijala, tehnologija gra|enja i konstrukcijskih re{enja objekata -
dispozicija, op{ti algoritam se naravno modifikuje. Usvajaju}i dodatno i koncept
programiranog pona{anja kao meru obezbe|enja pouzdanosti plasti~nog mehanizma
konstrukcije u celini, algoritam prema EC8 prikazan je na slici 6.1.
6.2 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI

Prema EC8, nacionalna teritorija se deli na "seizmi~ka podru~ja", zavisno od
"lokalnog hazarda". Za povratni period referentnog zemljotresa usvaja se Tp=475 godina.
Kao referentni podatak za opisivanje efekata zemljotresa usvaja se maksimalno
ubrzanje tla ag na nivou osnovne stene, slika 1.1. Za primenu u praksi, seizmi~ke karte
intenziteta treba zameniti kartama ubrzanja osnovne stene. Oblasti sa ubrzanjima ag>0,10g
smatraju se oblastima visoke seizmi~nosti. U oblastima sa ubrzanjima ag<0,04g nije potrebna
posebna analiza za uticaje zemljotresa.
Klasifikacija lokalnog tla, vr{i se prema brzini prostiranja smi~u}ih talasa kroz tlo. Za
razli~ite klase tla defini{e se multiplikator S ubrzanja ag osnovne stene:
Klasa A stena brzina talasa Vs>800 m/s S = 1,0
Klasa B zbijene naslage brzina talasa Vs>200 m/s S = 1,0
Klasa C rastresite naslage brzina talasa Vs<200 m/s S = 0,9
6.3 ELASTI^NI SPEKTAR UBRZANJA

Efekti dejstva zemljotresa na elasti~an sistem sa jednim stepenom slobode i
periodom oscilovanja T opisuju se elasti~nim spektrima ubrzanja, sa prigu{enjem od 5%.
Se (T) = ag S A(ag) (6.1)
Funkcija A(ag ) za kategoriju tla B prikazana je crtkastom linijom na slici 6.2. Kriva
dobro opisuje efekte zemljotresa El Centro, ali ne i na{e lokalne zemljotrese, o ~emu
eventualno treba voditi ra~una pri dono{enju budu}ih nacionalnih propisa.
Elasti~ni spektri ubrzanja definisani su relacijama (6.2-5), gde je b0 faktor
amplifikacije ubrzanja konstrukcije, TB , TC i TD karakteristi~ne periode, S parametar lokalnog
tla, a m korekcioni faktor za slu~aj prigu{enja razli~itih od 5% (za x=5%, m=1,0 ). U tabeli
6.1 prikazane su vrednosti parametara zavisno od kategorije lokalnog tla.
T
0 T TB S e (T ) = a g S 1 + (hb0 - 1) (6.2)
TB
TB T TC S e (T ) = a g Shb0 (6.3)
TC k1
TC T TD S e (T ) = a g Shb0 ( ) (6.4)
T
TC k1 TD k 2
TD T S e (T ) = a g Shb0 ( ) ( ) (6.5)
TD T
6-2
Tabela 6.1
5 Kat. S b0 k1 k2 TB TC TD
Beograd tla
EC8 - q=1,0 A 1,0 2,5 1,0 2,0 0,10 0,40 3,0
Petrovac
B 1,0 2,5 1,0 2,0 0,15 0,60 3,0
4
C 0,9 2,5 1,0 2,0 0,20 0,80 3,0
EC8-Sd (C)
EC8-Sd (B)
3 El Centro
EC8-Sd (A)
A (ag)
Ulcinj
2,5ag
2 EC8-Se (B)
Kategorija tla B
1 Prigu{enje 5%
A (a g)
ag
0 TB=0,15
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 TC =0,60 TD =3,00
T(s)
Period (s)
Slika 6.2 Elasti~an spektar ubrzanja Slika 6.3 Parametri spektra
Za kategoriju tla B, na slici 6.3 ilustrovane su karakteristi~ne vrednosti elasti~nog

spektra ubrzanja, pri ~emu je A(ag ) = Se (T)/ag S . Za krute konstrukcije, sa niskim peri-
odama sopstvenih oscilacija, ubrzanje konstrukcije je prakti~no jednako ubrzanju tla ag . U
oblasti srednjih perioda T<TC , ubrzanja konstrukcije su 2,5 puta ve}a od ubrzanja tla.
6.4 KLASE DUKTILNOSTI KONSTRUKCIJA

Elasti~ni odgovor konstrukcije je teorijska gornja granica optere}enja konstrukcijskog
sistema. Me|utim, svaka armiranobetonska konstrukcija poseduje izvestan kapacitet
nelinearnih deformacija, kako zbog pojave prslina, tako i zbog ~injenice da dimenzionisanje
preseka sa dilatacijama ~elika od 0,010 ili vi{e, obezbe|uje izvestan minimalni kapacitet
nelineranih deformacija - najniù realnu duktilnost konstrukcije.
Pri redukciji elasti~nog odgovora do nivoa prihvatljivog, projektnog optere}enja tako|e
postoji granica. Niè sile podrazumevaju ve}i udeo nelinearnih deformacija koje
konstrukcija treba da izdrì bez zna~ajnijeg pada nosivosti. Pored toga, rano otvaranje
plasti~nih zglobova, pri malim horizontalnim silama, sniàva op{tu stabilnost konstrukcije
za dejstva gravitacionih optere}enja i vetra. Zbog toga se, za razli~ite vrste konstrukcijskih
sistema ograni~ava najnià vrednost projektnog optere}enja, odnosno najvi{a prihvatljiva
duktilnost konstrukcije.
Nezavisno od vrste konstrukcijskog sistema, EC8 nudi izbor izme|u tri nivoa
projektnog optere}enja, nazvana klasom duktilnosti: klasa visoke duktilnosti sa oznakom
DCH (najniì iznos projektnog optere}enja), klasa srednje duktilnosti - DCM i klasa niske
duktilnosti - DCL (najvi{i iznos projektnog optere}enja). Za svaku od klasa duktilnosti,
definisani su i odgovaraju}i uslovi za konstruisanje detalja koji treba da obezbede zahtevano
pona{anje konstrukcije.
Projektanti se u praksi sve ~e{}e susre}u sa sloènim arhitektonskim zahtevima, koji
za posledicu imaju nejasna konstrukcijska re{enja sa stanovi{ta pona{anja u uslovima
zemljotresa, koja se ne uklapaju u "idealne konstrukcijske sisteme" na koje se eksplicitno
odnose stavovi EC8. Ovakvi sistemi se ~esto nazivaju sistemima ograni~ene duktilnosti, za
koje se dokaz sigurnosti vr{i sa pove}anim seizmi~kim uticajima.
6-3
6.5 DOZVOLJENA VREDNOST FAKTORA REDUKCIJE
OPTERE]ENJA - FAKTORA PONA[ANJA PREMA EC8
înjenicu da raspoloìva duktilnost pomeranja realnih konstrukcija zavisi od
raspoloìve duktilnosti krivina preseka elemenata kao i konstrukcijskog sistema, EC8
uvaàva definisanjem promenljive vrednosti faktora redukcije optere}enja R , koji se u EC8
naziva faktor pona{anja q :
q=q0 kD kR kW ( 1,5 q q0) (6.6)
gde su
q0 osnovna vrednost faktora pona{anja, zavisna od vrste konstrukcijskog sistema,
definisana u Tabeli 6.2;
kD faktor koji uzima u obzir usvojenu klasu duktilnosti, jednak: =1,00/0,75/0,50 za klase
duktilnosti DCH/DCM/DCL, respektivno;
kR faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini, jednak: 1,00/0,80 za
regularne odnosno neregularne konstrukcije, respektivno;
kW faktor koji uzima u obzir "preovla|uju}u vrstu loma konstrukcijskih sistema sa
zidovima", zavisno od toga da li su zidovi vitki ili kratki. Za okvirne sisteme je kW =1,
dok za sisteme zidova i dvojne sisteme zidova, njegova vrednost zavisi od
preovla|uju}ih proporcija zidova, i manja je od 1,0 kada je odnos visine prema {irini
zida manji od 3.
Tabela 6.2: Osnovne vrednosti faktora pona{anja q0
Minimalna vrednost fakto-
VRSTA KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA q0
ra pona{anja ograni~ena je na 1,5,
Okvirni sistem 5,0 iz ~ega treba zaklju~iti da "bilo
sa dominantnim okvirima 5,0 kakva " armiranobetonska kon-
sa dominantnim zidovima, 5,0 strukcija, dimenzionisana prema
Dvojni sistem sa povezanim zidovima grani~nim stanjima nosivosti,
sa dominantnim zidovima, 4,5 poseduje minimalnu duktilnost,
sa nepovezanim zidovima
tako da nivo optere}enja moè da
Sistem zidova sa povezanim zidovima 5,0
sa nepovezanim zidovima 4,0 se obori na 1/1,5 (67%) punog
Sistem sa jezgrom 3,5 elasti~nog optere}enja.
Sistem obrnutog klatna 2,0 To {to je za dve
konstrukcije usvojena ista klasa
duktilnosti, ne mora da zna~i da }e i nivo optere}enja biti isti, slika 6.4. Vodotoranj, tzv.
sistem obrnutog klatna visoke duktilnosti projektuje se na 2,5 puta ve}e seizmi~ko
Fe F d F d
Fe (DCL)
maxFb=Fe/1,5 DCM maxF =F /1,5

b e
Fb DCH minFb=Fe/2
DCL
Fb Fb=SdW Fb=SdW
DCM
DCH minFb=Fe/5 "Obrnuto
Okvir klatno"
q0=5,0 a. q0=2,0
b.
d d
dy dm dy dm
Slika 6.4 Klase duktilnosti: konstrukcijski sistem - projektno optere}enja
6-4
optere}enje od okvira tako|e visoke duktilnosti.
Izborom klase duktilnosti i vrednosti faktora pona{anja, projektant uti~e na nivo
projektnog optere}enja usled zemljotresa, pri kome }e da nastupi formiranje plasti~nog
mehanizma konstrukcije. Niè projektno optere}enje podrazumeva potrebnu ve}u
OPTIMALAN
NOSIVOST BALANS
DUKTILNOST
duktilnost, ve}i iznos nelinearnih deformacija i stroìje uslove za konstruisanje detalja.

Prema tome, na projektantu je da izabere optimalno re{enje, balansiraju}i izme|u
nosivosti i duktilnosti.
6.6 PROJEKTNI (NELINEARNI) SPEKTAR UBRZANJA

Prema EC8, za usvojenu klasu duktilnosti, vrednost faktora pona{anja q je konstantna
vrednost . Uticaj perioda oscilovanja, videti sliku 3.10.a, EC8 aproksimira razli~itim defini-
sanjem projektnog spektra u podru~ju kra}ih odnosno duìh perioda oscilovanja.
3.0
Sa druge strane, nepouzdanost upro{}ene
modalne analize u podru~ju duìh perioda, gde su
2.5 q=1,00 - Elastic uticaji vi{ih tonova obi~no zna~ajniji, EC8
2.0
popravlja korekcijom eksponenata k1 i k2 funkcije
q=2,50 - DCL elasti~nog spektra (6.4-5). Ordinate projektnog
A (a g)
1.5 q=3,75 - DCM spektra Sd (q,T) za vrednost faktora pona{anja

1.0 q=5,00 - DCH q=1,0 ("korigovani elasti~ni odgovor konstruk-
cije") prikazane su na slici 6.2 za sve tri kategorije
0.5
tla.
0.0 Ordinate tako koncipiranog projektnog
0.0 1.0 2.0
Period (s)
3.0 4.0 spektra definisane su izrazima (6.7-10). Da bi se
ukupna seizmi~ka sila Fb izrazila kao proizvod
Slika 6.5 Projektni spektar ubrzanja Fb=Sd W ( W - ukupna teìna konstrukcije),
umesto ubrzanja osnovne stene ag pojavljuje se odnos a = ag /g :
T b0
0 T < TB S d (T ) = a S 1 + ( - 1) (6.7)
TB q
TB T < TC S d (T ) = a Sb0 / q ( = S e (T ) / gq ) (6.8)
b0 TC
TC T TD S d (T ) = a S ( ) kd 1 0,20a (6.9)
q T
b0 TC TD kd 2
TD T S d (T ) = a S ( ) kd 1 ( ) 0,20a (6.10)
q TD T
gde je kd1 = 2/3 a kd2=5/3.
Za kategoriju tla B, na slici 6.5 prikazan je nelinearni, projektni spektar ubrzanja za
razli~ite vrednosti faktora pona{anja q.
6-5
6.7 REGULARNOST KONSTRUKCIJE
Za pouzdano pona{anje konstrukcije pri zemljotresu, jedna od najefikasnijih mera je
obezbe|enje regularnosti konstrukcije, kako u osnovi tako i po visini, slika 6.6.
Konstrukcije
HM koje su stabilne za
Lift
uticaje gravitacionih
Pasarela optere}enja, mogu u
bw toku zemljotresa da
postanu nestabilne i
z
CM
da doìve kolaps,
Fbx Fbx
slika 6.6.a. Radijalno
e
e
a. b. raspore|eni zidovi
CK H M = konstrukcije hotela
Fbx e/z
mogu da prime hori-
2 3
zontalne uticaje
F
prakti~no samo u
w
l
svojoj ravni. Rezul-

M2
tanta sila zidova pro-
M1
Q1 Q 2 lazi kroz centar kru-
c. e. tosti - CK, na eks-
d.
centricitetu e u od-
Q
2
1
+
M2/lw
nosu na centar mase
Q
1
Slika 6.6 Regularnost konstrukcije - CM. Konstrukcija

je uslovno stabilna
samo u slu~aju horizontalnih uticaja u upravnom pravcu, kada rezultanta seizmi~kih sila
koje deluju u centru mase prolazi kroz centar krutosti. Pri dejstvu zemljotresa u popre~nom
pravcu, stvara se neuravnoteèni moment torzije u osnovi Fbx e koji moè lako dovesti do
kolapsa.
Dodavanje vertikalnog liftovskog {ahta, povezanog pasarelom sa tavanicom objekta,
formalno re{ava problem torzije, jer se moment torzije osnove moè prihvatiti spregom sila
HM =Fbx e/z, slika 6.6.b.
Betonska konstrukcija liftovskog jezgra verovatno da moè da prihvati predvi|ena
optere}enja, ali problem fundiranja je u ovakvim slu~ajevima ponekada te{ko re{iv. Naime,
zna~ajne horizontalne sile prenete su na element ~ije je gravitaciono optere}enje
nesrazmerno, pa je te{ko spre~iti preturanje konstrukcije, bez povezivanja sa temeljima
susednih elemenata koji imaju zna~ajniju normalnu sili.
Na slici 6.6.c prikazan je primer konstrukcije tako|e hotela, sa dva AB zida
oslonjena na re{etkasti okvir. Za uticaje gravitacionih optere}enja konstrukcija je stabilna,
moè da bude stabilna i u slu~aju zemljotresa, samo je nejasno koji nivo optere}enja
usvojiti, kolika je vrednost faktora pona{anja, i kako izgleda plasti~ni mehanizam odnosno
raspored plasti~nih zglobova? U "uklje{tenju" {estoeta`nih nose}ih zidova elasti~no
"fundiranih" na okviru, sigurno ne mogu da se realizuju plasti~ni zglobovi.
Tehni~ki je izvodljivo, ali ipak treba izbegavati komplikovane "migracije" horizon-
talni sila naglom promenom konstrukcijskog sistema u jednoj etaì, slika 6.6.d. Prenos
seizmi~kog optere}enja bo~nih zidova mora u nivou najniè tavanice da se reorganizuje, da
se momenti do temelja sprovedu spregom sila stubova, {to moè da ugrozi stubove, a da se
transverzalne sile preko tavanice prevedu na srednji zid.
6-6
Kona~no, "sitni detalji" mogu da izmene pretpostavljeno pona{anje konstrukcije.
Konstrukcija okvira na slici 6.6.e. moè pri zemljotresu da se blokira prisustvom stepenica,
detalj 1. Naknadno umetanje pregradnih zidova u ravni okvira moè da izazove skra}enje
visine stuba i lom transverzalnim silama, detalj 2. Ako je povr{ina ispune zna~ajna a ispuna
intimno spojena sa okvirom, detalj 3, velika je verovatno}a da }e se umesto sistema sa dve
mase, konstrukcija pona{ati kao sistem sa fleksibilnim prizemljem, i da }e se sva deformacija
obaviti u okviru prizemlja, {to je vrlo neprijatno i nepoèljno, prema EC8 prakti~no
zabranjeno.
6.8 TORZIONA KRUTOST KONSTRUKCIJE

Pri razmatranju stabilnosti konstrukcija usled samo gravitacionih optere}nja, obi~no
se ne proverava torziona krutost i stabilnost objekta u celini, otpornost na uvrtanje oko
vertikalne ose usled gravitacionih optere}nja. Pri zemljotresu, torzione oscilacije,
deformacije i naprezanja postaju zna~ajni, pri ~emu torziona krutost objekta uti~e ~ak i na
dozvoljenu maksimalnu vrednost redukcije optere}enja, faktora pona{anja q.
Na slici 6.7.a pri-
kazana je osnova poslov-
kx
kxO
kx
nog objekta, sa ~etri AB
zida, bez izraènih okvira.
Torziona krutost kon-
b
kyO
kyO
ky
ky
ky
ky
strukcije najve}a je ako su

B
B
zidovi na fasadi, a=L/2,
b
kx kx
b=B/2. Ako su zidovi
a a kxO koncentrisani ka centru
L L
osnove i konstrukcija pre-
a. b. lazi u "sistem sa jezgrom",
tada bi ve}e dopu{tene
Slika 6.7 Torziona krutost
nelinearne deformacije
zidova uz rotacije tavanice mogle u ravni fasade da izazovu neprijatne posledice, prevelika
ukupna pomeranja. U konkretnom slu~aju, kada je a=L/4 (b=B/4), torziona krutost
objekta prema EC8 postaje niska, i sistem treba tretirati kao sistem sa jezgrom, sa sniènom
osnovnom vredno{}u faktora pona{anja q0 = 3,5.
U ovakvim situacijama, potrebno je konstruisati okvire po obimu objekta, ~est
koncept konstrukcije u slu~aju visokih objekata, slika 6.7.b.
Za prizemlje konstrukcije na slici 6.6.d tako|e se moè re}i da je torziona krutost
problemati~na.
6.9 KRUTOST TAVANICA U SVOJOJ RAVNI

Da bi vertikalni nose}i elementi mogli da prihvate inercijalne sile masa tavanica,
moraju pre svega da budu pouzdano povezani sa tavanicama. Sa druge strane, da bi se
obezbedila prora~unska pretpostavka da tavanice diktiraju pomeranja priklju~enih
vertikalnih elemenata, moraju konstrukcije tavanica u svojoj ravni da budu dovoljno krute,
slika 6.8.a.
U suprotnom, moè do}i ~ak i do nezavisnog oscilovanja pojedinih vertikalnih
elemenata sa pripadaju}im masama tavanica, pa i do kolapsa sistema, ukoliko su dva dela
konstrukcije pojedina~no torziono nestabilni, delovi A i B na slici 6.8.b.
6-7
a. CKB
b.
CM
CMA
CKB
B CMB
CKA A
CK A A
CKA B
A B A B
Slika 6.8 Krutost tavanica
6.10 OSNOVNI NOSE]I SISTEM PRI ZEMLJOTRESU

Ako je dispozicija konstrukcije usvojena, potrebno je odlu~iti koji od raspoloìvih
konstrukcjskih elemenata treba uklju~iti u prora~unski model za prijem horizontalnih
optere}enja. Na~elno, treba uklju~iti sve elemente ~ije prisustvo zna~ajnije uti~e na
dinami~ko pona{anje konstrukcije, na period oscilovanja i iznos optere}enja i pomeranja.
Na slici 6.9 prikazana je osnova objekta koji sadrì okvire i dva zida u x - pravcu, za koju je
usvojeno da se projektuje kao konstrukcija klase visoke duktilnosti - DCH. Zbog potpune
simetrije, centar masa CM i krutosti CK se poklapaju, slika 6.9.a.
Y Y Y
Okvir 2 DCH
Zid
Fy (q=5,0)
Fx (q=4,0)
X X X
Okvir 1
CM=CK
B
ex
a. b. ey
c.
L
Slika 6.9 Osnovni nose}i sistem
Za kontrolu objekta za uticaje zemljotresa u x - pravcu, obi~no se za osnovni nose}i

sistem usvajaju samo zidovi, slika 6.9.b. Za uticaj zemljotresa u y - pravcu nema dileme, tri
okvira su nose}i sistem.
Objekat u celini svrstan je u klasu visoke duktilnosti, ali vrednost faktora pona{anja
pa ni projektnog optere}enja nije ista za oba pravca, jer se razlikuje konstrukcjski sistem. Za
nepovezane zidove je q0 =4,0, a za okvire je q0 =5,0.
Prikazana dispozija name}e jo{ jedno pitanje. Formalno, zbog poklapanja centra
masa i krutosti, pri horizontalnim uticajima nema torzionih naprezanja. Me|utim, bilo zbog
razli~itih kvaliteta materijala (razli~ito Eb), bilo zbog razli~itog stanja prslina (razli~ita
krutost), bilo zbog odstupanja rasporeda optere}enja od pretpostavljenog, torzioni efekti
uvek postoje, i treba ih uzeti bar u minimalnom iznosu - tzv. slu~ajni ekscentricitet. Za
ilustraciju, red veli~ine koji se ~esto primenjuje je iznos od 5% odgovaraju}e dimenzije
objekta, ex = 0,05B, odnosno ey=0,05L prema slici 6.9. b-c.
Izbor zidova za osnovni sistem u x - pravcu ne zna~i da se okviri u tom slu~aju mogu
u potpunosti zaboraviti - zanemariti. Okviri moraju da prate deformacije osnovnog sistema
- zidova, sa nepoznatim ra~unskim uticajima jer nisu uklju~eni u prora~un. Prema nekim
propisima, okvire ipak treba prora~unati na deo ukupne sile, recimo 25% od Fx . Prema
6-8
EC8, okviri u ovom slu~aju pripadaju konstrukciji klase visoke duktilnosti, pa detalje
armature svakako treba prilagoditi visokim zahtevima za tu klasu.
d Na slici 6.10. ilustrovan je odgovor dvojnog
Okvir 2 Zid
sistema konstrukcije, okvira i zida pri zemljotresu.
F
Odgovor samostalnog zida na uticaj sile F prikazan je
linijom Z, odgovor samo okvira linijom O a odgovor
kompletnog sistema okvira i zida linijom Z+O, slika
6.10.b. (O pona{anju dvojnih sistema, videti /15/, /16/).
a. Ako se za osnovni nose}i sistem usvoji samo zid,
F
Fe ~est slu~aj u praksi, prora~unski mehanizam
konstrukcije se formira pri optere}enju Fd i pomeranju
Z+O
dyZ , linija 1 na slici 6.10.b. Budu}i da se i okvir pomera,
Z
2 odgovor realne konstrukcije pribli`no je prikazan
1
F 2 3 linijom 2 (period, ukupno optere}enje i pomeranje dm
Fd
1
b. ne}e biti ba{ isti). Ukoliko pri pomeranjima dyO i okviri
O
d
pre|u u mehanizam, ostvaren je potpuni mehanizam
dyZ dyO dm konstrukcije. Prema tome, izostavljanje okvira iz
osnovnog sistema ne osloba|a projektanta obaveze da
Slika 6.10 Dvojni sistem
oceni i obezbedi pouzdano pona{anje okvira. U
ovakvim slu~ajevima, naprezanje okvira moè da se proceni naknadno, zadavanjem modelu
okvira sra~unatog iznosa i oblika pomeranja osnovnog sistema, prema poglavlju 5.6.
6.11 PRORAÛNSKA KRUTOST ELEMENATA

Tendencija propisa je da se seizmi~ka pouzdanost konstrukcije osigurava
prvenstveno dobrim detaljima i konceptom konstrukcije, a manje sloènim numeri~kim
modelima i numeri~kim analizama. Me|utim, i jednostavni numeri~ki algoritmi zahtevaju
pa`ljiv izbor ulaznih parametara, od kojih je krutost elemenata jedan od najva`nijih, jer
direktno uti~e na veli~inu perioda oscilovanja, vrednost ukupnog optere}enja, relativnu
raspodelu optere}enja izme|u vertikalnih elemenata kao i iznos ukupnih i relativnih
pomeranja.
7
Prema EC8, krutosti elemenata mogu da se usvoje na osnovu
bruto dimenzija elemenata bez uticaja prslina i armature, "osim kada su
6
pomeranja merodavna"? Pri tome, nema uputstva kako odrediti krutosti
+d
u tom slu~aju, prakti~no u svim slu~ajevima. Kao {to je zbrka u
W/2
5
propisima, tako je i u praksi.

W/2
U praksi se prora~unske krutosti greda obi~no usvajaju na osnovu

7x3000=21000
3
dimenzija rebra, sa zanemarenjem efekta T-preseka zbog prisustva
plo~e tavanice. Analogno vaì za stubove. U slu~aju zidova, naj~e{}e se
2 prora~unski moment inercije i samostalnih i sloènih zidova sa flan{ama
1
odre|uje samo na osnovu bruto dimenzija pravougaonog preseka rebra
zida. Koliko je to opravdano, vide}e se.
Stvar se u me|uvremenu dodatno zakomplikovala pojavom
komercijalnih softvera za prostornu analizu konstrukcija na bazi
Slika 6.11 Model kona~nih elemenata, gde projektant ima suène mogu}nosti intervencije
zida
jer program automatski obuhvata uticaj ne samo flan{i sloènih zidova,
nego i tavanica, slika 6.11.
6-9
Primer 6.1............
Za presek sloènog zida iz primera 4.5, izvr{iti analizu posledica razli~itih prora~unskih
krutosti preseka konstrukcije konzole na odgovor konstrukcije pri seizmi~kim optere}enjima.
Masa sistema odre|ena je tako da, sa kruto{}u EI0 bruto preseka sloènog zida, period
oscilovanja iznosi T1=0,6s
Ako se za krutost preseka na savijanje EI usvoji krutost EI0 bruto I - preseka

sloènog zida, elasti~ni odgovor konstrukcije, za vrednost faktora pona{anja q=1,0 i tlo
klase B prema EC8, prikazan je linijama 1 na slici 6.12.
Prakti~no isti re-
Fe
3
Fe1=1.6Fe2
zultat dobi}e se i mode-
a. b. liranjem konstrukcije
2
EC8 - Kat.tla B kona~nim elementima,
q=1,0
slika 6.11, postupak
A (ag)
Fe2
k1=5.5k2
koji u principu daje
1 1 2
najkru}e prora~unske
1 k2
modele o ~emu treba
T1 =0,6 T2=1,4 2 de
0 voditi ra~una.
0.00 1.00 2.00 3.00 de1 de2=3.1de1 Sa 5,5 puta ma-
Period - T (s)
njom prora~unskom
Slika 6.12 Sloèni zid, analiza efekata prora~unskih krutosti kruto{}u EIef odre|e-
nom na osnovu elasto-plasti~ne aproksimacije, period oscilovanja iznosi T2 =1,4s (T1 /T2
=(EI2 /EI1 )), a odgovor konstrukcije prikazan je linijama 2 na slici 6.12. Ukupno optere-
}enje je 1,6 puta manje (F1 /F2 =(T2 /T1 ) 2/3 ), ali je i pomeranje 3,1 puta ve}e (d1 /d2 =F1 xEI2
/F2 x EI1 ) nego u slu~aju modeliranja krutosti na osnovu bruto preseka zida.
Ve}i nivo optere}enja zahteva vi{e armature, ako moè da se smesti, plasti~ni
mehanizam }e kasnije da se formira i o{te}enja }e verovatno biti manja. Me|utim, na
osnovu prora~unskog pomeranja de1 ne moè da se zaklju~i da li su pomeranja u redu, jer je
prora~unska krutost nerealno visoka. Sra~unate vrednosti bi trebalo korigovati, pri ~emu
navedena relacija d1 /d2 =F1 xEI2 /F2 x EI1 mo`da moè da se usvoji kao gornja granica
faktora korekcije ra~unskih pomeranja.
Krutost preseka sra~unata samo sa dimenzijama rebra 20/300cm u ovom slu~aju
prakti~no se poklapa sa ra~unskom efektivnom kruto{}u, ali ne treba zaboraviti da ona
zavisi od nivoa normalne sile kao i koli~ine i rasporeda armature. Oba parametra su u
navedenom primeru na donjoj granici uobi~ajenih vrednosti.
Usvajanje u praksi samo karakteristika rebra za prora~un krutosti preseka sloènih
preseka zidova zasniva se upravo na ~injenici da }e nakon dostizanja ~vrsto}e betona na
zatezanje, beton zategnute flan{e i dela rebra zida biti isklju~en iz nosivosti i krutosti
preseka, osim armature u ovom zonama. Me|utim, onda bi trebalo biti dosledan, pa i za
krutost jednostavnog zida pravougaonog preseka, koji nema flan{e, tako|e usvojiti efektivnu
krutost preseka, {to u praksi naj~e{}e nije slu~aj. Usvajanje sniène krutosti zida I-preseka
zida, i pune krutosti zida pravougaonog preseka, za posledicu ima poreme}aj relativnih
krutosti i promenu centra krutosti konstrukcije {to dovodi do nerealnih torzionih momenata i
preraspodele seizmi~kog optere}enja po pojedinim zidovoma.
6-10
6.12 PROSTORNO DEJSTVO ZEMLJOTRESA
Kretanje konstrukcije pri zemljotresu je prostorno, primer zapisa Petrovac na slici
6.13.a gde su zajedno prikazani uticaji obe istovremeno registrovane komponenete ubrzanja
tla na relativno kretanje mase. Spektar ubrzanja prikazuju maksimalni odgovor sistema u
ravni, pri o~ekivanom ubrzanju tla.
100 y
a. dmy b. y
c.
dmy
50
0,30dmy
dmx x 0,30dmx dmx x
0 X-zemljotres
-100 0 100
Y-zemljotres
-50
NS
EW
-100
Slika 6.13 Prostorno dejstvo zemljotresa
Kako se maksimalna ubrzanja tla ne mogu istovremeno javiti u dva ortogonalna

pravca, to se prostorno dejstvo zemljotresa prema EC8 moè pribli`no uzeti u obzir
kombinacijom maksimalnog dejstva u jednom pravcu, sa 30% istovremenog dejstva u
upravnom pravcu, slike 6.13.b-c, gde je prikazano prora~unsko pomeranje konstrukcije u
osnovi. Za obe istovremene komponente vaì isti projektni spektar ubrzanja. Ako su
pomeranja elasti~nog i nelinearnog sistema pribli`no jednaka, pri vrednosti faktora
pona{anja q=4-5 konstrukcija }e pre}i u plasti~ni mehanizam i pri 30% maksimalnog
pomeranja dmx ili dmy . Posledice iznetog zahteva su koso savijanje stubova, pri verovatnom
istovremenom dostizanju kapaciteta nosivosti plasti~nih zglobova greda priklju~enih na stub
iz dva pravca.
Primer 6.2.............
Na slici 6.14 prikazana je osnova prizemnog objekta sa tri nose}a zida.
Pri dejstvu zemljotresa u X - pravcu, ukupna sila deli se na dva zida Z1, slika 6.14.a.
Pri dejstvu zemljotresa u Y - pravcu, usled nepoklapanja centra masa CM i centra krutosti
CK, javlja se i moment torzije u osnovi, koji moè da bude prihva}en samo spregom sila
zidova Z1, slika 6.14.b, tako da je u sva tri zida sila jednaka Fby .
U na{oj praksi i propisima, objekat treba proveriti ili za jedan, ili za drugi slu~aj
dejstva zemljotresa. Prema EC8, ova dva slu~aja se kombinuju, tako da zidove treba
Z1 Fbx /2 Z1 Fby Fby Z1

L/4
L/4
CM CK CM CK Fbx /2 + 0,3Fby
Z2
Fbx max
Fby
L
0,3Fbx /2 + Fby
L/4
L/4
Z2
Z2
Fbx /2
Z1
Z1 Fby Z1
Fby
L/2 L/2
L/2 L/2 a. b. c.
Slika 6.14 Koncept odre|ivanja prora~unskih uticaja zidova
6-11
dimenzionisati prema optere}nju prikazanom na slici 6.14.c.
Primer na slici 6.14 ukazuje na jo{ jedno
0F m Fx pitanje, a to je koji je ugao dejstva zemljotresa f
0,3 merodavan. Obi~no se dejstvo zemljotresa ispituje u
pravcima glavnih osa konstrukcije objekta. U prin-
cipu, svaki pojedina~ni element konstrukcije Z1 treba
Y pouzdano da izdrì bilo koji pravac ortogonalnog
Z1 para istovremenih seizmi~kih dejstava. Naj~e{}e su
f
objekti konstruisani u ortogonalnom sistemu, kao i
X
svi primeri do sada. Ako nije o~igledno, onda treba
ortogonalni par vektora dejstva postaviti u vi{e
poloàja, slika 6.15.
Slika 6.15 Dejstvo pod uglom
6.13 PRORAÛN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA

Za regularne i umereno vitke konstrukcije (T1<2s prema EC8), analiza se naj~e{}e
vr{i upro{}enom modalnom spektralnom analizom, na bazi samo osnovnog tona oscilovanja.
Uticaji vi{ih tonova oscilovanja obi~no se uvode korekcijom spektralnih krivih u podru~ju
duìh perioda, kao i korekcijom sra~unatih dijagrama momenata i transverzalnih sila zidova
uvo|enjem prora~unskih anvelopa.
Savremeni propisi vi{e pa`nje poklanjaju dobroj dispoziji, konstruisanju i obradi
detalja, uz primenu koncepta programiranog pona{anja. Stav je da konstrukciju treba
dobro pripremiti za o~ekivana pomeranja, koja je ionako te{ko ta~no predvideti, pogotovo
kada se dogodi zemljotres "mimo propisa", koji se ne uklapa u propisane spektralne krive,
primer zapisa Ulcinj. U sportskom àrgonu, zglobove konstrukcije treba dobro bandaìrati.
6.14 EFEKTI DRUGOGA REDA

U praksi se efekti drugoga reda naj~e{}e ne analizraju, niti komentari{u, izme|u
ostalog i zbog toga {to nije postojao jednostavan postupak njihove kontrole. Ovi efekti
mogu biti posebno zna~ajni kod konstrukcija sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, slika
6.16. Prema EC8, efekte drugoga reda ne treba uzeti u obzir ako je za sve spratove
zadovoljen uslov
q = Ptot dr /Vto t h 0,10 (6.11)
gde je Vtot rezultuju}a seizmi~ka sila u nivou
dr posmatranog sprata, Ptot suma gravitacionog optere}enja u
nivou sprata, h spratna visina a dr stvarno relativno
Ptot Vtot pomeranje - smicanje sprata. Ukoliko uslov (6.11) nije
zadovoljen, uticaji drugoga reda obuhvataju se jednostavnim
uve}anjem sra~unatog horizontalnog optere}enja Fb .
h
Prema (6.11), ako je seizmi~ko optere}enje 5%

gravitacionog, Vtot /Ptot = 0,05, efekti drugoga reda su
Slika 6.16 Uticaji drugoga zanemarljivi ukoliko je relativna rotacija sprata dr /h
reda 0,10x0,05 = 0,005. Pri visini sprata od h=3000mm, spratno
pomeranje treba da je manje od dr 15 mm.
6-12
6.15 PRERASPODELA UTICAJA
Na slici 6.17 prikazana su dva zida, u op{tem slu~aju razli~ite krutosti na savijanje EI
i normalnih sila N usled gravitacionoh optere}enja.
dm dm Pri jednakim pomeranjima dm ,
svaki od zidova prihvata svoj deo
1 2
a. b. seizmi~kog optere}enja ~ija je rezultanta
F1 F2 F1+2 , slika 6.17.a, na visini HF od temelja.
F1+2 M
Na slici 6.17.b prikazani su momenti
EI1 EI2 savijanja zidova, proizvod sile i kraka
HF F1R HF F2R HF sila.
Za primer, pretpostavlja se da je
N1 N2 DM moment inercije zidova isti, ali da zid 2
ima znatno ve}e gravitaciono
F1HF F2HF optere}enje N2>N1 . U tom slu~aju,
F1+2 HF horizontalno optere}enje zidova je
Slika 6.17 Preraspodela optere}enja jednako, F1=F2 , pa su i momenti
jednaki. Zbog manje normalne sile, zid 1
zahteva}e vi{e armature, a i temelji }e biti nepovoljnije optere}eni. To zna~i i da }e zid 1
imati izraènije prsline, pa realna krutost dva zida istih nominalnih dimenzija ne}e biti ista.
Savremeni propisi dozvoljavaju da se u ovakvim slu~ajevima umanji optere}enje
kriti~nog zida 1, ali da se razlika momenata DM, a to zna~i i deo horizontalnih sila prebaci
na zid 2, tako da ostane sa~uvana rezultanta F1+2 kao i "moment preturanja" F1+2 HF .
Zavisno od klase duktilnosti, vrednost momenta preraspodele DM se ograni~ava na 20-30%.
6.16 KOEFICIJENTI SIGURNOSTI

Prema jugoslovenskim propisima, koeficijent sigurnosti za sva optere}enja u
kombinaciji u slu~aju zemljotresa iznosi g = 1,3. Na prvi pogled, budu}i da se multiplikuju
optere}enja, reklo bi se da se zahteva sigurnost od pojave plasti~nih zglobova. Savremeni
propisi znatno jasnije defini{u problem.
EC8 na primer, razlikuje koeficijente sigurnosti za materijal gM od koeficijenata
sigurnosti gF za optere}enja. Ordinate radnog dijagrama
fck
s betona, definisanog ~vrsto}om cilindra fck , tako|e
1
fcd =
parabola i prava, dele se koeficijentom sigurnosti za
fck/g c beton gc=1,50, linija 2 na slici 6.18.a. U slu~aju ~elika,
2
EC8 tako|e ograni~ava dilatacije na 1% ako se modelira
i oja~anje ~elika, linija 1 na slici 6.18.b. Ukoliko se koristi
bilinearni model sa horizontalnom granom, dilatacije
e(%)
a. 0,2 0,35 ~elika nisu ograni~ene, linija 2. U svakom slu~aju,
ordinate napona se dele sa koeficijentom sigurnosti za
s
fyk 1 ~elik gs=1,15, linija 3 na slici 6.18.b.
2
Prema EC8, koeficijent sigurnosti za sva
3
fyd =
fyk/g s
optere}enja u slu~aju zemljotresa jednak je gF =1, jer mi
upravo èlimo da se pri tom optere}enju formira
mehanizam, ne {titimo se od njegove pojave.
Uticaji usled dejstva zemljotresa ustvari se mnoè
b. Es=200 kN/mm2 e (%)
1,0 sa koeficijentom zna~aja objekta gi , ali tu je u pitanju
Slika 6.18 Modeli betona i ~elika korekcija povratnog perioda zemljotresa za va`nije
6-13
objekate, da sa istom pouzdano{}u izdrè zemljotres sa povratnim periodom Tp > 475
godina.
6.17 DIMENZIONISANJE, KONSTRUISANJE DETALJA

I OBEZBE\ENJE ZAHTEVANE DUKTILNOSTI
Da bi se obezbedila zahtevana duktilnost pomeranja konstrukcije i opravdao ~itav
algoritam, potrebno je da se na nivou preseka elemenata obezbedi odgovaraju}a duktilnost
krivine. Zavisno od klase duktilnosti, EC8 postavlja odre|ene zahteve u vezi armiranja
preseka, minimalnih i maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, utezanja preseka
uzengijama, nastavljanja armature itd.
b0
Za svaku od klasa duktilnosti, za stubove je defini-
fu/s sana zahtevana minimalna vrednost tzv. konvencionalnog
faktora duktilnosti krivine - CCDF. Umesto dokaza CCDF,
EC8 dozvoljava da se zahtevani CCDF smatra zadovo-
a. b. ljenim ako je obezbe|ena vrednost mehani~kog
zapreminskog procenta armiranja - utezanja uzengijama
c. Vh f yd
w wd =
bw
(6.12)
V0 f cd
lw/10
gde je Vh zapremina sloja uzengija na ramaku s, a
d. V 0 zapremina utegnutog jezgra betona visine s. Prema
bw
slici 6.19.b, zapremina uzengija iznosi Vh=8fu b0 , a

0,15lw zapremina utegnutog jezgra V0 = sb 20 .
Presek stuba i kraja zida na slici 6.19.a,c je prema
Slika 6.19 Utezanje preseka EC8 prakti~no neutegnut, neduktilan, jer su uzengije
usidrene u za{titnom sloju betona koji ima tendenciju otpadanja, pa }e se uzengije
"razmotati", kao i zbog toga {to su samo ~etri ugaone podu`ne {ipke armature bo~no
pridràne uzengijama, usidrene u jezgro preseka betona.
Isti principi vaè i za pritisnute krajeve zidova, koji se tretiraju kao skriveni stubovi
aksijalno optere}en tzv. efektivnom normalnom silom.
6.18 PROGRAMIRANO PONA[ANJE
6.18.1 Faktor preoptere}enja

Oblast plasti~nih zglobova dimenzioni{e se na prora~unsku vrednost momenata
savijanja MSd dobijenu analizom. Me|utim,
600 realan moment nosivosti MRd koji se moè
2
500 javiti pri pomeranjima usled zemljotresa,
odre|uje se na osnovu stvarno ugra|ene i
Napon (MPa)
400 1
angaòvane armature preseka, kao i uz
548/400=1,37
515/400=1,28
462/400=1,15
300 pretpostavku da su stvarne karakteristike

200 ~elika ve}e od nominalnih, uz eventualno
100 zalaènje dilatacija ~elika u zonu oja~anja.
Ve}a nosivost ~elika obuhvata se faktorom
0
0 50 100 150 200 250
preoptere}enja gRd ~ija vrednost se kre}e u
Dilatacija (0/00) granicama 1,15-1,25. Sa vredno{}u momenta
6.20 Opit kidanja RA400/500
6-14
preoptere}enja MRd treba sra~unati uticaje u priklju~enim elementima na plasti~ni zglob.
Na slici 6.20 prikazani su rezultati opita kidanja rebraste armature RA400/500
izvr{eni u IMK - GF-a, linija 2, kao i nominalni radni dijagram rebraste armature, linija 1.
Nazna~eni odnos stvarnih i nominalnih karakteristika potvr|uje predloène iznose faktora
preoptere}enja gRd .
6.18.2 Zidovi
U slu~aju zidova, stav o obezbe|enju "elasti~nog dela zida" na uticaje jednake
kapacitetu nosivosti na savijanje plasti~nog zgloba, uz preoptere}enje ~elika i efekte vi{ih
tonova dovodi do
>0,5VSd
7 Tlo klase B dramati~nih posle-
6
MRd /MSd = 1 dica, slika 6.21.
DCH q=4 g Rd =1,25
DCM q=3 g Rd =1,15 Ra~unske trans-
5
e
3 verzalne sile zida
2H/3
Faktor uve}anja
e = 4,0
4
2
V'sd, linija 1 na
e = 3,0
3 DCH 1 slici 6.21.b, treba
2 DCM multiplikovati fak-
e = 1,3
DCL torom uve}anja e,
H/3
1
T=0,6s a. b. ~ime se dobija pro-
0
V'Sd ra~unska vrednost
0 1 2 3
Period (s) VSd =eV'Sd transvrezalnih sila
Vsd, linija 2, na
Slika 6.21 Faktor uve}anja transverzalnih sila zida osnovu koje se
formira prora~unska anvelopa, linija 3. Vrednost faktora uve}anja e definisana je izrazom
g Rd M Rd S e (TC ) 2
e=q ( ) 2 + 0,1( ) q (6.13)
q M Sd S e (T1 )
Na slici 6.21.a prikazane su vrednosti faktora uve}anja e za tri klase duktilnosti. Za

periode oscilovanja konstrukcija sa zidovima duè od 1,6 sekundi, sra~unate transverzalne
sile treba znatno uve}ati, prakti~no vratiti na nivo elasti~nog odgovora konstrukcije.
6.18.3 Grede
Za prelazak konstrukcije u plasti~ni mehanizam, potrebno je da se u svakom
rasponu greda okvira pojave dva
MBg plasti~na zgloba. Ako su uticaji
VBg
VAg
3
2
usled zemljotresa veliki u
Asd 2 odnosu na uticaje usled
1 gravitacionih optere}enja,
MAd 1 najve}i ukupni momenti javi}e
a. c.
Asg
"Kosa armatura" se na krajevima greda, i prema
MAg b. d. 1 njima se odre|uje potrebna
1
gornja Asg i donja Asd armatura
2 VAd 2 plasti~nih zglobova greda, slika
MBd 3 VBd 6.22.a-b. U op{tem slu~aju,
jedan od maksimuma momenata
Slika 6.22 Programirano pona{anje greda: 1) "g+p/2", 2) savijanja moè da se javi i polju
"g+p/2" + zemljotres, 3) prora~unski dijagram grede, pa se poloàj plasti~nih
transverzalnih sila V
6-15
zglobova projektuje pa`ljivim konstruisanjem anvelope nosivosti podu`ne armature.
U slu~aju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti, osiguranje greda od krtog loma
"smicanjem" vr{i se prema najve}im mogu}im vrednostima transverzalnih sila greda koje
uop{te mogu da se pojave pri pomeranjima usled zemljotresa - dostizanju kapaciteta
nosivosti na savijanje plasti~nih zglobova, sa realno ugra|enom armaturom, uklju~uju}i i
deo armature iz plo~e (T - presek) i uz preoptere}enje ~elika, linija 3 na slici 6.22.c-d.
Ukoliko pri zemljotresu mogu da se pojave velike transverzalne sile promenljivog
znaka, osiguranje oblasti plasti~nog zgloba od proloma vertikalnim klizanjem preseka po
ukr{tenim prslinama zahteva}e postavljanje ukr{tene kose armature.
6.18.4 Stubovi
Poèljno je da u plasti~nom mehanizmu konstrukcije stubovi "participiraju" samo
jednim plasti~nim zglobom, u uklje{tenju stuba.
Usled gravitacionog optere}enja, unutra{nji stubovi okvira obi~no imaju zanemar-
ljive momente savijanja, slika 6.23.a - "~ekaju zemljotres". Pri pomeranjima dm usled zemljo-
tresa i dostizanju kapaciteta nosivosti plasti~nih zglobova priklju~enih greda u ~voru okvira,
MA i Mg na slici 6.23.b, ukupna nosivost gornjeg i donjeg preseka stuba stuba treba da je
ve}a od rezultuju}eg momenta greda Mg
Ms = Msg + Msd > f Mg (6.14.)
gde je f dodatni faktor korekcije. Vrednost "ulaznog momenta" Mg je poznata jer je
limitirana fizi~kim parametrima, ali raspodela ovog momenta na gornji, Msg i donji, Msd
presek stuba u slu~aju zemljotresa prili~no je neizvesna. Naime, raspodela ulaznog
momenta bitno zavisi i od oblika deformacija stuba, relativnih pomeranja dva kraja stuba,
dm dm
zbog ~ega treba nekako
proceniti uticaje vi{ih tonova -
"g+p/2" MA formi oscilacija. Razli~iti pro-
pisi sadrè razli~ita re{enja,
pitanje merodavnih uticaja za
dimenzionisanje stubova je
Mg
Mg
"g+p/2" Mg
stalno otvoreno.
Iako se u stubovima
Msg Msd Msg Msd konceptualno ne predvi|a
MS
MS pojava plasti~nih zglobova,
a. MB b. c. prora~unske transverzalne sile
D1 D2 stuba odre|uju se analogno
slu~aju greda visoke
Slika 6.23 Programirano pona{anje stubova
duktilnosti, iz kapaciteta
nosivosti na savijanje krajeva stuba.
O~igledna je èlja da se krti lom "smicanjem" bilo kog elementa konstrukcije spre~i,
pri bilo kojem iznosu i obliku pomeranja konstrukcije pri zemljotresu.
6.18.5 ^vorovi okvira

Tradicionalno, "dimenzionisanjem" je obuhva}en prora~un greda i stubova, dok se
~vorovi potom konstrui{u. Iskustva dogo|enih zemljotresa pokazuju da kolaps konstrukcije
moè da nastupi i zbog otkazivanja nosivosti oblasti betona na ukr{tanju stuba i grede -
~vorova okvira. Konceptualno, oblast ~vora treba razmatrati kao deo stuba, slika 6.24.
6-16
Pomeranja usled zemljotresa izazivaju momente
suprotnog znaka na krajevima priklju~enih greda.
Horizontalna armatura greda je sa jedne strane stuba
"vu~ena", a sa druge strane "gurana" kroz ~vor, tako da
D3
4
1
moè da nastupi lom usled proklizavanja armature
D4 grede kroz ~vor, detalja 1 na slici 6.24. Obezbe|enje od
2 proklizavanja svodi se na ograni~enje maksimalnog
pre~nika armature grede u zavisnosti od {irine grede.
3 Problem je nagla{eniji kod krajnjih stubova, sa
D2
gredom samo sa jedne strane stuba.
1
Ako je proklizavanje spre~eno, tada je
D1
obezbe|eno formiranje mehanizma re{etke sila kojim

se trajektorije pritisaka skre}u kroz ~vor, sa jedne na
drugu stranu grede odnosno stuba, sile Di na slici 6.24.
Ukoliko je pritisak u rezultuju}em dijagonalnom
Slika 6.24 ^vor okvira
pravcu prevelik, moè da nastupi, izme|u ostalog, lom
betona bo~nim cepanjem i otvaranjem prslina, detalj 2 na slici 6.24. Uzengije - 3 i podu`na
armatura stuba - 4 treba da dopune mehanizam prenosa sila kroz ~vor, tako da ~vor postaje
"nova pozicija stait~kog prora~una".
6.18.6 Konstrukcijski sistem

Razmatran na nivou elemenata konstrukcije, koncept programiranog pona{anja
deluje vrlo jednostavno, "inènjerski". U praksi se stvari naravno komplikuju.
Na slici 6.25 prikazan je ~est slu~aj okvira ve}ih raspona, sa velikim uticajima gravi-
tacionog optere}enja, kod koga ra~unski momenti usled zemljotresa ne uspevaju da "obrnu"
znak momenta savijanja MBC
iznad srednjeg stuba. Osim {to
u polju BC nedostaje jedan
plasti~ni zglob do stvaranja
2 1 potpunog mehanizma, postavlja
se pitanje na koje uticaje treba
MBC
dimenzionisati stub, da li je u
A B C pitanju "raspad" koncepta
programiranog pona{anja?
Slika 6.25 Gde je drugi plasti~ni zglob ? Jedno od re{enja je da se
ipak dozvoli pojava plasti~nih zglobova i u stubovima, ali samo unutra{njim, stub B na slici
6.25. Krajnji stubovi A i C "{tite konstrukciju" od pojave fleksibilnog sprata. Generalno,
ono {to treba apsolutno spre~iti kod okvirnih konstrukcija je istovremena pojava plasti~nih
zglobova na oba kraja svih stubova sprata.
Ukupan rezultat restriktivnih uslova za obezbe|enje èljenog plasti~nog mehanizma
i duktilnosti mogu da budu poraàvaju}i za konkurentnost i atraktivnost primene betona u
oblastima povi{enog seizmi~kog rizika. Dana{nje tehnologije materijala i gra|enja
omogu}avaju izvo|enje stubova malih dimenzija preseka uz veliku aksijalnu nosivost, na
primer. Me|utim, zahtevi za obezbe|enje pouzdanog pona{anja AB konstrukcije pri
zemljotresu ~esto ne dozvoljavaju iskori{}enje mogu}nosti materijala. Rezultat je pove}ana
masa i cena konstrukcije kao i "unesre}eni arhitekta", koji je o~ekivao "pau~inastu"
konstrukciju. Sve to, da bi na kraju, posle zemljotresa jo{ imali i o{te}enja, jer sve vreme
razmatramo klasi~an, pasivan koncept za{tite od zemljotresa.
6-17
Osim samo nagove{tenog
savremenog koncepta za{tite od
zemljotresa, poglavlje 3.1, uvek
ima mesta i "kompromisnim"
re{enjima, slika 6.26, na primer.
Konstrukcija tavanice je tanka
prethodno napregnuta plo~a
Slika 6.26 Savremeni koncept AB konstrukcije-studija direktno oslonjena na stubove.
Stubovi su zglobno vezani na oba kraja - "pendel stubovi", izvedeni od betona povi{enih
~vrsto}a (MB100 na primer) ili spregnuti, eventualno izvedeni monta`no. Horizontalnu
stabilnost obezbe|uje AB zid, prema konceptu "ako problem ne moè da se re{i na
zadovoljavaju}i na~in, mo`da moè da se elimini{e".
Konstrukcija ima jednostavnu oplatu, korisna visina spratova je velika, lako se vode
instalacije ispod tavanice, tavanice i stubovi su konstruisani sa maksimalnim iskori{}enjem
mogu}nosti betona, izbegnuto je neprijatno pogor{anje uslova proboja tavanice pri
pomeranjima objekta usled zemljotresa, zidovi {tite konstrukciju od velikih pomeranja i
pojave fleksibilnog sprata, a i sama konstrukcija zidova bi se mogla "doterati", bitno je da se
ne vidi "{ta je unutra".
6.19 KONTROLA POMERANJA

KONSTRUKCIJE
Sa usvojenim ra~unskim seizmi~kim optere}enjem Fb , za povratni period
zemljotresa od Tp=475 godina, vr{i se analiza naprezanja i deformacija linearno elasti~nog
modela konstrukcije sa kruto{}u k - "stati~ki prora~un".
[to se ti~e pomeranja, rezultat prora~una je pomeranje dy na granici elasti~nosti
odnosno formiranja plasti~nog mehanizma. U praksi se ~esto previ|a da "realno" pomeranje
elasti~ne konstrukcije iznosi de a nelinearne, realne konstrukcije dm , slika 6.27. Prema EC8,
realno pomeranje pri projektnom zemljotresu moè da se usvoji u iznosu
dm = q dy (6.15)
Kako je Fb / Fe ~ q, sledi da su pomeranja pri linearnom i nelinearnom odgovoru
konstrukcije jednaka, dm = de - tzv. "koncept jednakih pomeranja".
Ako je to tako, prora~un konstrukcije za nivo optere}enja Fe elasti~nog odgovora
konstrukcije, q = 1,0, kao rezultat daje "ta~na pomeranja pri zemljotresu", ali i prevelike,
neredukovane sile u presecima. Ovaj stav pruà razli~ite korisne mogu}nosti primene u
praksi.
F Sra~unato maksimalno pomeranje dm koje
Fe
moè da se dogodi jedanput u 475 godina
merodavno je za odre|ivanje {irine dilatacije izme|u
objekata, da bi se izbeglo sudaranje konstrukcija,
k slika 6.28. Ako se to ne moè izbe}i, bar treba izbe}i
da tavanica jednoga objekta udari i prelomi stubove
Fy=Fb
=SdW
drugog objekta. Samu veli~inu pomeranja sa
povratnim periodom od 475 godina EC8 na primer
direktno ne ograni~ava, naprezanja sa efektima
d drugoga reda su limitiraju}i faktor.
dy de dm
Slika 6.27 "Jednaka pomeranja"
6-18
Do ovoga trenutka pa`nja je bila usmerena na
pitanja obezbe|enja nosivosti konstrukcije. Projektante, a
A
jo{ vi{e investitore interesuje i kako }e konstrukcija da se
pona{a pri "obi~nom" zemljotresu, koji moè da se pojavi
svakih 50 godina na primer, 2-3 puta u toku eksploatacije
1 2
objekta. Ako }e tom prilikom sva stakla, pregradni zidovi i
skupocena oprema da budu upropa{}eni, sve to mo`da
bez o{te}enja nose}e konstrukcije ~ija je cena ina~e reda
veli~ine 25% ukupne cene objekta, onda je koncept
nepotpun.
dm1 Da bi se obim o{te}enja objekta pri zemljotresu sa
da dm2 ve}om verovatno}om pojave sveo u prihvatljive granice,
EC8 ograni~ava relativna spratna pomeranja usled
Slika 6.28 Sudar konstrukcija
zemljotresa sa povratnim periodom od Tp=475 godina na
dr,i / n 0,004 hi (krute pregrade) (6.16)
dr,i / n 0,006 hi (fleksibilne pregrade) (6.17)

gde je dr,i relativno pomeranje - smicanje sprata i , hi visina sprata i , a n faktor koji
ra~unska pomeranja usled projektnog zemljotresa prevodi na slu~aj zemljotresa sa kra}im
povratnim periodom Tp . Za obi~ne zgrade, vrednost faktora iznosi n = 2 .
Pomeranje jednako polovini ra~unskog pomeranja pri zemljotresu sa povratnim
periodom od Tp=475 godina izazva}e zemljotres sa povratnim periodom od pribli`no
Tp=50 godina, sa duplo manjim ubrzanjem tla, slika 6.29.c. I u tom slu~aju konstrukcija
moè da za|e u nelinearnu oblast, ali sa manjim o{te}enjima, slika 6.29.c.
Odnos dr / h pribli`no je jednak uglu nagiba sprata a. Ako se realni oblik
deformacija aproksimira parabolom, kriti~an nivo je prizemlje i donje etaè u slu~aju
dr
F
h
Fe
(Tp=475)
a k
Fe
a (Tp=50)
c.
Fb
(Tp=475)
dr Tp=50 Tp=475
h
a. b. d
dy dm/n dm
Slika 6.29 Koncept dozvoljenih pomeranja

okvirnih konstrukcija, odnosno najvi{i delovi u slu~aju konstrukcija zidova.
Treba uo~iti da navedeni kriterijumi prakti~no defini{u minimalnu potrebnu krutost
konstrukcije objekta, o ~emu treba voditi ra~una ve} kod usvajanja dispozicija konstrukcija.
6-19
6.20 KADA SE EFEKTI ZEMLJOTRESA MOGU ZANEMARITI ?
Uobi~ajeno je u praksi da se merodavno optere}enje ocenjuje pore|enjem vrednosti
sila u presecima - prema kriterijumu nosivosti. Najve}i "konkurent" zemljotresu je vetar, pa
se postavlja pitanje u kom slu~aju zemljotres "nije merodavan".
Ako su za odre|ivanje dimenzija preseka ili koli~ine armature merodavni grani~ni
uticaji usled vetra gv Fv >ge Fb , tada je vetar merodavan za definisanje nosivosti konstrukcije.
Pri realnom optere}enju vetrom Fv ,
dm F
Fe pomeranje }e iznositi dv , konstrukcija
dv 2
se na vetru pona{a "elasti~no", slika
k 6.30.b.
Fb , Fv
Pri projektnom zemljotresu
g vFv
g eFb 3
5 (T p=475 godina), konstrukcija teì
Fb 4 pomeranju dm , pa }e se plasti~ni
a. Fv b. mehanizam formirati pri ra~unskoj
1
nosivosti odre|enoj prema uticajima
Zemljotres
Vetar
vetra. Prema tome, izvestan nivo
d
duktilnosti pomeranja mora da se
dv dy dm
obezbedi, a treba proveriti i relativna
Slika 6.30 Vetar - zemljotres spratna pomeranja prema (6.16-17).
Zemljotres definitivno nije merodavan jedino ako je optere}enje vetrom ve}e i od
nivoa elasti~nog odgovora konstrukcije na zemljotres, Fv > Fe .
Osim uticaja vetra, i druga optere}enja mogu da izazovu pomeranje i savijanje
stubova - gravitaciona optere}enja, temperatura, skupljanje betona, potisci tla itd. êst
slu~aj u praksi je da pri dimenzionisanju preseka kombinacija sa uklju~enim zemljotresom
"nije merodavna", ili da je potreban minimalni procenat armiranja. U takvim situacijama
razmi{ljanje o zemljotresu kao prinudnom pomeranju, pribli`no jednakom pomeranju
elasti~ne konstrukcije je za preporuku. Ono {to }e pri zemljotresu da se dogodi to su
pomeranja, naprezanja moè ali i ne mora da bude.
6.21 OKVIRNE KONSTRUKCIJE SA ISPUNOM

Na slici 6.6 ilustrovani su problemi koji mogu da nastanu usled prisustva pregradnih
zidova. Nije tema ovoga kursa, ali se iz metodolo{kih razloga skre}e pa`nja da savremeni
propisi obi~no sadrè dodatne odredbe za ovakve slu~ajeve, pa i EC8.
6.22 MONTA@NE KONSTRUKCIJE

U praksi je uobi~ajeno da se prakti~no ne pravi razlika izme|u livenih i monta`nih
AB konstrukcija. Sve do sada izloèno odnosi se na livene armiranobetonske konstrukcije,
kod kojih postoji kontinuitet armature i betona.
Nije redak slu~aj da projekat konstrukcije, predvi|en za izvo|enje u livenom betonu,
izvo|a~ preradi na delimi~nu ili ~ak potpunu montaù. To jeste mogu}e, ali onda treba
pogledati i dodatne delove propisa koji se odnose na specifi~ne probleme monta`nih
konstrukcija i veze elemenata. Ova pitanja tako|e nisu predmet ovoga kursa.
6.23 FUNDIRANJE
Fundiranje je geomehani~ki ali i konstrukcijski problem. Problemi pona{anja tla pri
zemljotresu obi~no pripadaju posebnoj oblasti pa i propisima. [to se ti~e konstrukcija
zgrada, pretpostavka prethodnih izlaganja je da su naprezanja tla u granicama elasti~nosti,
6-20
bez trajnih deformacija ili nestabilnosti tla, niti izraènijih neravnomernih sleganja delova
konstrukcije pri zemljotresu. [to se ti~e konstrukcije temelja, ona treba da obezbedi
pretpostavljeni odgovor kosntrukcije na zemljotres, pri ~emu se nelinearni odgovor
konstrukcije moè delom realizovati i u okviru temeljne konstrukcije. Me|utim, ni to nije
predmet ovoga kursa.
6-21
7. SEIZMI^KI PRORAÛN PREMA YU PROPISIMA (YU81)
UVOD
U prvom delu ovoga poglavlja dat je rezime jugoslovenskih propisa (na dalje YU81)
u ovoj oblasti /10/, sa tuma~enjem nekih stavova koji su se pokazali nejasni u praksi. U
drugom delu, data je delimi~na uporedna analiza jugoslovenskih propisa i EC8, sa
prvenstvenim ciljem da se stavovima jugoslovenskih propisa da savremeno obja{njenje i
tuma~enje, koje ina~e nedostaje propisima.
7.1 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI

Teritorija Jugoslavije podeljena je na seizmi~ka podru~ja, sa kartama o~ekivanog
intenziteta zemljotresa sa povratnim periodima Tp=50 - 10000 godina. Za zna~ajnije objekte,
zahteva se sprovo|enje seizmi~ke mikrorejonizacije.
Prema lokalnim uslovima, tla su svrstana u tri kategorije tla: I (~ A - EC8), II (~ B -
EC8), III (~ C - EC8).
7.2 ELEMENTI PRORAÛNA SEIZMI^KIH UTICAJA

Upro{}ena modalna spektralna analiza prema EC8 ovde se naziva metoda
ekvivalentnog stati~kog optere}enja.
Za sloènije objekte, zahteva se metoda linearne i nelinearne dinami~ke analize.
Na{i propisi ne spominju multimodalnu analizu, koja se danas ~esto primenjuje u
praksi, nakon pojave komercijalnih softvera iz ove oblasti.
Ukupna seizmi~ka sila S, defini{e se kao
S=kG (7.1)
gde je G ukupna teìna objekta iznad gornjeg ruba uklje{tenja (temelj ili gornja ivica
krutih podrumskih konstrukcija), a k - ukupni seizmi~ki koeficijent
k = k0 ks kd kp 0,02 (7.2)
Prema zna~aju, objekti se dele u kategorije : van kategorije (elektrane...), I kategorija
(ve}i skupovi ljudi..., koeficijent kategorije objekta ko=1,5 ) i II kategorija (stambene zgrade...,
koeficijent kategorije objekta ko=1,0 ).
Za objekte II-ge kategorije za projektovanje je merodavan intenzitet zemljotresa sa
povratnim periodom Tp=500 godina (EC8 - Tp=475 godina).
Koeficijent seizmi~kog intenziteta ks vezan je za o~ekivani intenzitet zemljotresa u
datom seizmi~kom podru~ju
Stepen MSK-64 ks ag /g
VII 0,025 0,10
VIII 0,050 0,20 (7.3)
IX 0,100 0,40
Vrednosti ag / g u (7.3) predstavljaju gornju granicu maksimalnih o~ekivanih ubrzanja
tla, ako ne postoje podaci seizmi~ke mikrorejonizacije, pa se veza koeficijenta sezimi~kog
intenziteta i maksimalnog o~ekivanog ubrzanja tla moè izraziti kao
ks = 0,25 ag / g (7.4)
Za stanicu "Beograd Centar" u Prokopu, na osnovu seizmi~ke mikrorejonizacije
utvr|eno je o~ekivano ubrzanja tla od ag=118 cm/s 2 sa povratnim periodom Tp=500
7-1
godina, pa je ks = 0,25x118/981 = 0,03, ~emu pribli`no odgovara VII zona seizmi~kog
intenziteta.
Koeficijent dinami~nosti kd zavisi od kategorije tla i perioda oscilovanja osnovnog
tona T
Kategorija tla kd
I 0,33 kd = 0,5/T 1,0
II 0,47 kd= 0,7/T 1,0 (7.4)
III 0,60 kd=0,9/T 1,0
Na slici 7.1 prikazane su vrednosti koeficijenata dinami~nosti, sa preklopljenim

odgovaraju}im krivama spektra ubrzanja prema EC8, normalizovanim na maksimalnu
vrednost 1,0.
Koeficijent duktiliteta i prigu{enja kp se
1.0
za sve "savremene armiranobetonske konstruk-
0.9
cije" usvaja da je jednak kp = 1,0. Za kon-
0.8
strukcije od "armiranih zidova" - kp=1,30. Za
Koef.dinami~nosti - Kd
0.7
0.60 Kategorija tla III vitke konstrukcije, sa periodom T>2 sekunde,
0.6
Kategorija tla II
kp = 1,6. Za konstrukcije sa "fleksibilnim pri-
0.5 0.47
zemljem odnosno naglom promenom krutosti",
0.4
0.3
0.33
0.9
Kategorija tla I k p = 2,0.
0.2 0.7 Naziv koeficijent duktiliteta nije ba{

0.1
0.5 1.5 najbolji, i brojno nema veze sa vrednostima
0.0 duktilnosti pomeranja iz prethodnih izlaganja.
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 O~igledno da je ekvivalent faktoru pona{anja
Period (s)
q prema EC8 ugra|en u formulu (7.2), a da se
Slika 7.1 Koeficijent dinami~nosti "faktorom duktiliteta" samo koriguje osnovna
vrednost.
Zbog nepotpunosti odredbe, u praksi se prakti~no svaka AB konstrukcija smatra
"savremenom", i usvaja najnià vrednost kp . Prakti~no, ve}ina AB konstrukcija se projektuje
na isti nivo seizmi~kog optere}enja, {to je neopravdano.
Nije redak slu~aj da se u praksi za armiranobetonske zidove usvoji kp=1,3, {to je
nesporazum. "Armirani zidovi" su zidovi od opeke, oja~ani armaturom.
Jedan od razloga pove}anja seizmi~kog optere}enja za konstrukcije sa periodama
duìm od dve sekunde je obuhvatanje efekata vi{ih tonova oscilacija, analogno korekciji
spektralnih krivih prema EC8.
Procena da li konstrukcija teì "fleksibilnom spratu" ili poseduje "naglu promenu
krutosti" ostavljena je projektantima. EC8 prakti~no zabranjuje fleksibilna prizemlja ili
spratove.
0,15S Gn
Sn Raspodela ukupne seizmi~ke sile prema (7.1 ) vr{i se
linearno kao u EC8 za objekte do pet spratova, dok se za
Gn vi{e objekte 85% ukupne sile raspodeljuje linearno, a
0,85S
ostatak od 15% se postavlja na vrh objekta, da bi se
Gi Si
G i Si obuhvatili i efekti vi{ih tonova, slika 7.2.
Prema YU81, uticaji zemljotresa se ra~unaju bez
kombinovanja istovremenih uticaja iz dva pravca.
Hi
Hi
a. b. Koeficijent sigurnosti za sva optere}enja koja ulaze u

S S seizmi~ku kombinaciju optere}enja je jedinstven i iznosi
Slika 7.2 Raspodela sile g =1,3, bez obzira na iznos dilatacija armature. Ukoliko
7-2
stalno optere}enje deluje povoljno, treba proveriti i kombinaciju sa sniènom vredno{}u
koeficijenta sigurnosti za stalno optere}enje g =1,0. Nije redak slu~aj u praksi da se
seizmi~ka dejstva tretiraju kao "ostala optere}enja" prema BAB-u /16/, {to je naravno
pogre{no.
Seizmi~ka kombinacija optere}enja obuhvata dejstvo stalnog, 50% korisnog i
optere}enje snegom, bez vetra. Propisi ne ukazuju da li se dejstva "ostalih optere}enja"
prema BAB-u /16/- temperatura, skupljanje betona, sleganje oslonaca itd. kombinuju sa
dejstvom zemljotresa. U praksi se obi~no ne kombinuju, ali ima argumenata i za i protiv, pri
~emu treba razlikovati problem kapaciteta nosivosti preseka od potrebnog kapaciteta
pomeranja, neoprenskih leì{ta mostova, na primer.
Ovde su izloèni samo podaci potrebni za naredne analize. Ostali detalji prora~una i
konstruisanja bi}e prikazani uz primere, u Delu B.
7.3 PORE\ENJE EC8 I YU81

Primer 7.1..........
Za lokaciju jednog objekta u Beogradu, nestandardnog okvirnog sistema, seizmi~kom
mikrorejonizacijom utvr|ena je vrednost maksimalnog o~ekivanog ubrzanja temeljnog tla, ag =
118 cm/sec 2 (12% ubrzanja zemljine teè - g) za povratni period zemljotresa od 500 godina.
Objekat je druge kategorije kao i tlo. Sra~unati vrednost ukupnog seizmi~kog optere}enja prema
YU81 i EC8 ako je period oscilovanja konstrukcije u prvom tonu T=0,4 sekunde.
YU81
S=kG=ko ks kd kp G 0,02G
ko=1,0 (druga kategorija objekta)

ks=0,25ag / g=0,25 x 118/981 = 0,03
kd=0,7/T=0,7/0,4=1,75>1
usvojeno kd =1,0, II-ga kategorija tla
kp=1,0 ("savremena armiranobetonska konstrukcija")
k=1,0x0,03x1,0x1,0=0,03
S=0,03G >0,02G
EC8
Kategorija tla B a) Klasa visoke duktilnosti - DCH
T=0,4s < Tc = 0,6 s. kD = 1,0
Fb = Sd W = aSb0 W/q 0,2aW q=5,0 x 1,0 = 5,0
a = ag /g = 118/981 = 0,12 Sd = 0,3/5,0 = 0,06 > 0,2a = 0,2 x
S = 1,0 (kategorija tla B) 0,12 = 0,024
b0=2,5 (faktor amplifikacije Fb = 0,06W ( = 2 x YU81)
ubrzanja tla)
Sd = 0,12x1,0x2,5/q = 0,30/q b) Klasa niske duktilnosti - DCL
kD = 0,5
Okvirni sistem q=5,0 x 0,5 = 2,5
q=q0 kD kR kW Sd = 0,3/2,5 = 0,12
q0 = 5,0 Fb = 0,12W ( = 4 xYU81)
kR = kW = 1,0
q = 5 kD
7-3
Na slici 7.3 ilustrovan je nivo ukupnih seizmi~kih sila, prema EC8 i YU81, sa
oznakama prema YU81. Pretpostavljeno je da je elasti~ni odgovor konstrukije identi~an
prema oba propisa.
S
Uop{tenije, na slici 7.4 prikazane su vred-
d
Se nosti ukupnog seizmi~kog koeficijenta prema oba
propisa /12/. Bez obzira na konceptualne, kao i
razlike u detaljima, nivo ukupnog projektnog
seizmi~kog optere}enja prema EC8 i YU81 je
uporedljiva veli~ina.Usvojene su slede}e vred-
DCL
S nosti parametara prema EC8 (YU81):
DCM
kategorija zna~aja III (kategorija objekta
DCH
YU81
II); kategorija tla B (II); ag /g=0,20 (Ks=0,05).
S
d
Vrednost "koeficijenta prigu{enja" prema YU81
dy
potm d
dm iznosi Kp=1,0 (T1 2s), odnosno Kp=1,6 (T1>2s).
Propis YU81 ne defini{e eksplicitno vrednost
Slika 7.3 Optere}enje prema EC8 i YU81
"faktora pona{anja" q, a nivo projektnog
optere}enja prakti~no je jedinstvena vrednost za sve "savremene armiranobetonske
konstrukcije".
0.6 12
q=1,00-"Elastic"
0.5 10
q=1,00-"Elastic"
Fb/W - Odnos EC8/YU81
q=2,50-DCL
0.4 8
q=2,50-DCL
q=3,75-DCM
q=3,75-DCM
Fb / W
0.3 6
q=5,00-DCH q=5,00-DCH
0.2 4
q=? YU-81
0.1 2
0.0 0
0 1 2 3 4 0 1 2 3 4
Period (s) a. Period (s) b.
Slika 7.4 a) Ukupni seizmi~ki koeficijent, b) odnos EC8/YU81
Zavisno od usvojene klase duktilnosti, projektno seizmi~ko optere}enje prema EC8
je dva (visoka duktilnost - DCH, q=5,0 ) do ~etiri puta (niska duktilnost - DCL, q=2,5 )
ve}e nego prema YU81, osim u podru~ju duìh perioda, u kojem pove}ana vrednost
"koeficijenta prigu{enja" prema YU81, umanjuje razlike. Uz pretpostavku da je prema oba
propisa odgovor elasti~ne konstrukcije identi~an (q=1,0 prema EC8), "ekvivalentna
vrednost faktora pona{anja" ugra|ena u YU81 propise isnosi oko qYu81=10, "crtkasta" kriva
na slici 7.4.b.
Niì nivo projektnog optere}enja prema YU81 svakako da podrazumeva
obezbe|enje visoke duktilnosti konstrukcije, vi{e nego prema EC8. U slu~aju konstrukcija
koje realno mogu da razviju visoku duktilnost (q=5-10 ), duplo niè projektno optere}enje
prema YU81 ne mora unapred da bude razlog za zabrinutost. Posledice su ne{to ve}i iznos
post-elasti~nih deformacija, samim tim i o{te}enja u zoni "plasti~nih zglobova". Prema
YU81, u pitanju je koncept "nièg standarda" obezbe|enja konstrukcija od o{te}enja pri
zemljotresu, sa manjim inicijalnim ulaganjima pri gra|enju, primeren ekonomskoj snazi
7-4
dru{tva. Me|utim, niì nivo projektnog optere}enja prema YU81 u odnosu na EC8 trebalo
bi da bude propra}en i stroìjim konstrukcijskim zahtevima za obezbe|enje zahtevane
duktilnosti {to, po svemu sude}i nije slu~aj. Osim nekoliko zahteva u vezi detalja armiranja,
kao i izgleda dobro ocenjenog ograni~enja nivoa normalne sile u stubovima, s0 /bB 0,35,
na{i propisi daju na~elne stavove u vezi obezbe|enja duktilnog pona{anja konstrukcije, tako
da je, strogo uzev, samo vrlo obrazovan specijalista razumeo su{tinu propisa, i imao {ansu
da konstrui{e korektan objekat.
Problem je i to {to, prema YU81, ista vrednost faktora pona{anja, kao i isti
konstrukcijski zahtevi za obezbe|enje duktilnosti vaè za prakti~no sve konstrukcijske
sisteme zgrada, kao i sve nivoe aksijalnog naprezanja, - za "sve savremene armirano-
betonske konstrukcije".
Deluje zbunjuju}e, i izaziva sumnju da YU81 propis nije "izbalansiran" u svim svojim
delovima, to {to je nivo optere}enja koji YU81 zahteva za "konstrukcije sa fleksibilnim
prizemljem ili spratom" (Kp=2,0 ), pribli`no jednak iznosu projektnog optere}enja za
konstrukcije visoke duktilnosti prema EC8. Pri tome treba imati u vidu da ovakve
"konstrukcijske sisteme" EC8 prakti~no zabranjuje. Najvi{i nivo projektnog optere}enja
prema YU81 zahtevan za "neregularne konstrukcije", jednak je najnièm nivou projektnog
optere}enja prema EC8, dozvoljenom za "savr{ene", regularne konstrukcije.
Primer 7.2..........
Uporediti kriterijume dozvoljenih pomeranja konstrukcija prema EC8 i YU81
Prema YU81, ra~unsko pomeranje d vrha zgrade pri projektnom zemljotresu, sa
povratnim periodom od 500 godina treba da je jednako ili manje od H/600, slika 7.5 /12/.
Uz pretpostavku paraboli~nog oblika deformacije, dozvoljeno pomeranje vrha zgrade od
H/600 defini{e maksimalni spratni nagib od tgb=1/300, slika 7.5. Ako vrednost faktora
pona{anja prema YU81 iznosi oko q=10, tada je realno pomeranje vrha zgrade deset puta
ve}e, tgb = 1/30.
d d d < H/600 Pri pribli`no dva puta manjem
ubrzanju i pomeranju, usled zemljotresa
sa povratnim periodom od 50 godina,
nagib iznosi pribli`no tgb=1/60, {to je oko
S S
2 - 3 puta vi{e od nagiba dozvoljenog
prema EC8, tgb=0,004-0,006.
a a
Manji iznos dozvoljenih pome-
H
ranja prema EC8 svakako da zna~i i

manja o{te}enja fasada i pregradnih zido-
va. Me|utim, ako se ima u vidu da iznos
pomeranja pri zemljotresu dominantno
a. b.
zavisi od inicijalne krutosti "elasti~ne
konstrukcije", to posledice ovakvog zahte-
Slika - 7.5 Koncept dozvoljenih pomeranja prema va mogu biti dramati~ne - minimalna doz-
YU81. voljena krutost konstrukcija prema EC8
je pribli`no dva puta ve}a nego prema YU81.
Za razliku od EC8, YU81 ne ukazuje eksplicitno kolika su "realna" pomeranja
konstrukcija pri zemljotresu, pa nisu retki slu~ajevi da se ra~unska pomeranja de na granici
elasti~nosti smatraju i realnim pomeranjima. Verovatno da u jugoslovenskoj praksi ima
propusta pri proceni realnih pomeranja, pri odre|ivanju potrebnih visina neoprenskih
leì{ta, na primer.
7-5
LITERATURA uz Deo A
/1/ D.Ani~i}, P.Fajfar, B.Petrovi}, A.Szavits-Nossan, M.Tomaèvi~, Zemljotresno

inènjerstvo - visokogradnja, Gra|evinska knjiga, Beograd, 1990.
/2/ T. Paulay, M.J.N. Priestley, Seismic Design of Reinforced Concrete and Masonry
Buildings, John Wiley & Sons, New York, 1992.
/3/ B.]ori}, S.Rankovi}, R.Salati}, Dinamika konstrukcija, Univerzitet u Beogradu,
1998.
/4/ A.K.Chopra, Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake
Engineering, Prentice Hall International, New Jersey, 1995.
/5/ Diana Finite Element Analysis, User's Manual, Release 7, TNO, Delft, 1998.
/6/ P.Fajfar, T.Vidic, M.Fischinger, On Energy Demand and Supply in SDOF Systems,
Nonlinear Seismic Analysis and Design of Reinforced Concrete Buildings, P.Fajfar,
H.Krawinkler editors, Workshop, Bled, Slovenia 1992., Elsevier Applied Science, London
1992.
/7/ E.Cosenza, G.Manfredi, A Seismic Design Method Including Damage Effects, 11th
European Conference on Earthquake Engineering, Balkema, Rotterdam, 1998.
/8/ H.Bachman, A.Dazio, P.Lestuzzi, Developments in the Seismic Design of Buildings
with RC Structural Walls, 11th European Conference on Earthquake Engineering, Balkema,
Rotterdam, 1998.
/9/ M.P.Collins, D.Michell, Prestressed Concrete Structures, Prentice Hall, New Jersey,
1991.
/10/ Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi~kim
podru~jima, Slu`beni list SFRJ, Beograd, 1981, sa naknadnim dopunama
/11/ N.Stojanovi}, V.Alendar, M.A}i}, Seizmi~ki odgovor AB zidova sloènog preseka,
Me|unarodni simpozijum povodom 30 godina Banjalu~kog zemljotresa, Banja Luka,
Republika Srpska, 26-27. oktobar 1999. g
/12/ V.Alendar, M.A}i}, "EC8 zemljotres" potresa Jugoslaviju, ~asopis Izgradnja, Beograd,
oktobar 1999., u {tampi.
/13/ Evrokod 8, Projektovanje seizmi~ki otpornih konstrukcija, Deo 1-1 do 1-3, R.Foli}
editor, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997.
/14/ M.A}i}, M.Uli}evi}, S.Jankovi}, Projektovanje seizmi~ki otpornih zgrada od armiranog
betona, Gra|evinski kalendar 1998.
/15/ M.A}i}, M.Uli}evi}, Projektovanje seizmi~ki otpornih zgrada od armiranog betona - II
deo, Gra|evinski kalendar 1999.
/16/ Pravilnik o tehni~kim normativima za beton i armirani beton, Slu`beni list br. 07-
719/1, Beograd, 13.02.1986.
Vanja Alendar
PROJEKTOVANJE SEIZMIKI OTPORNIH

ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA
KROZ PRIMERE
Deo B - Primeri sa komentarima
Vebe u okviru kursa

Projektovanje i graenje betonskih konstrukcija 2
na IX semestru odseka za konstrukcije
kolske 2004/2005 godine
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Institut za materijale i konstrukcije
Beograd, novembar 2004.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere
PRIMER 1
Simetrina okvirna konstrukcija temelja teke opreme sastoji se od armiranobetonske
platforme - rotilja greda, zglobno oslonjene na etri ugaona konzolna stuba. Za uticaje gravi-
tacionih optereenja, stubovi su centrino optereeni relativno znaajnim normalnim silama.
Rezultat formalnog prorauna prema YU81 propisima, za objekat u zoni niskog seiz-
mikog intenziteta je da raunska armatura stuba nije potrebna, pa je usvojen minimalni
procenat armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori" analizira se ta se moe realno
oekivati pri dejstvu zemljotresa. Primer je tako koncipiran da ukae na vanu injenicu da
nivo seizmikog optereenja nije determinisana veliina, analogna uticajima vetra na primer,
ve da zavisi od odgovora konstrukcije na pomeranja tla.
U okviru ovoga primera prikazan je i koncept obezbeenja potrebne duktilnosti
stubova prema EC8, utezanjem jezgra stuba uzengijama. Pored toga, ilustrovan je i pojam
efekata drugoga reda, kao i postupak realizacije koncepta programiranog ponaanja prema
EC8.
U okviru primera samo se ukazuje na dodatne zahteve koje YU81 ne sadri, a deo su
regularne procedure prema EC8: pitanje torzionih efekata kod nominalno simetrinih
konstrukcija, kao i pitanje kombinovanja istovremenih dejstava zemljotresa iz dva upravna
pravca. Kako u ovom, tako i u ostalim primerima, nije prikazana numerika analiza ovih
efekata prema EC8, jer je sloena a nije bitna za razumevanje osnovnih pojmova u vezi
odgovora armiranobetonskih konstrukcija na dejstvo zemljotresa.
1-1
PRIMER 1
Dimenzionisati stubove POS S okvirne konstrukcije platforme - temelja fiksirane opreme.
Proraun i konstruisanje detalja izvriti preme domaim pravilnicima /1/ i /2/.
S S
0,40
dp=0,25
Oprema
d=1,50
CM, CK
L=15,0
H=2,25
0,40 0,40 0,40 0,40
A
5,0 5,0 5,0
15,0
0,40
Oprema
S S Presek A-A
5,0 5,0 5,0

Osnova
B=15,0
Slika 1.1 - Dispozicija konstrukcije (u metrima)
Podaci: Ukupna teina opreme P= 1600kN

Objekat II kategorije
Tlo II kategorije
Podruje VII stepena intenziteta zemljotresa
Uticaje vetra zanemariti (zatvoren objekat)
1.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE

Uz pretpostavku simetrinog rasporeda opreme u osnovi, geometrijske karakteristike
konstrukcije kao i raspored masa su dvoosno simetrini u osnovi. Zbog poklapanja centra
masa CM i centra krutosti CK, torzioni efekti u osnovi pri zemljotresu se zanemaruju /1/.
Uz pretpostavku zglobne veze platforme i stuba, horizontalnu stabilnost konstrukcije
obezbeuju etri konzolna stuba, krutou na savijanje. Konstrukcija je regularna u pogledu
rasporeda konstrukcijskih noseih elemenata (rasporeda krutosti) kao i masa u osnovi i po
visini. Prema Pravilniku YU81 /1/, analiza uticaja zemljotresa moe da se izvri metodom
Ns
ekvivalentnog statikog optereenja,
CMo pretpostavljajui da zemljotres deluje u
d S Ns d
CM pravcu jedne, ili druge glavne ose kon-
m S strukcije objekta. Nivo naprezanja kon-
em
CMk
strukcije pri zemljotresu kontrolisan je
Zm
Zo
Zk
'Plastini nosivou 'plastinog zgloba' visine Hp,

zglob'
B slika 1.2.
Hp
Pomeranje d mase odreeno je defor-

Slika 1.2 - Dinamiki model konstrukcije macijom savijanja stuba visine H, dok se
CM0 , Z0 - centar mase opreme platforma i oprema translatorno pomeraju
CMk , Zk - centar mase konstrukcije za isti iznos, slika 1.2.
CM, Zm - centar ukupne mase objekta Uz pretpostavku da su AB platforma i
1-2
oprema jedinstveno kruto telo, horizontalna inercijalna sila S koja deluje u centru CM ukupne
mase m, izaziva promenu aksijalnog optereenja stuba, NS=Sem /B, koja se u ovom sluaju
zanemaruje. Dinamiki model je konzola sa ukupnom masom m u vrhu stubova, slika 1.2.
1.2 ANALIZA OPTEREENJA I MASA

Sopstvena teina konstrukcije (zanemareni stubovi):
Ploa (dp= 25cm) 0,2515,40225 = 1482,3 kN
Grede (b/d= 40/150cm) 80,40(1,50-0,25)1525 = 1500,0 kN
odbijena ploa G= 2982,3 kN
Oprema P= 1600,0 kN
Komentar: S obzirom da je oprema fiksirana, usvaja se da je u sluaju zemljotresa na
konstrukciji prisutno ukupno korisno optereenje P.
Ukupna teina: W=G+P= 2982,3+1600,0=4582,3 kN
Ukupna masa konstrukcije i opreme: m= W/g= 4582,3/9,81= 467,1 kNs2/m
Aksijalno optereenje stubova
Stalno optereenje: Ng= G/4= 2982,3/4 = 745,6 kN
Korisno optereenje: Np= P/4=1600,0/4 = 400,0 kN
Totalno optereenje: Nw= W/4= 4582,3/4 = 1145,6 kN
1.3 KONTROLA STUBOVA ZA UTICAJE GRAVITACIONIH OPTEREENJA

Usvojeno: b/d= 40/40, MB 30 (B= 20,5 MPa)
Vitkost stuba: = lk /imin= 22,25 12 /0,40= 39
Uticaji drugog reda sa efektima po-
etne imperfekcije i teenja betona stuba
u ovom sluaju se mogu zanemariti.
Granini uticaji u preseku stuba:
Nu=1,9Ng+2,1Np =
1,9745,6+2,1400,0 = 2256,6 kN
Mu 0
n= Nu /(bdB)=
2256,6/(40402,05)=0,688
0,064
C B m= 0
Dijagram interakcije br.115 /3/, taka
0,688
0,349
0,454
A
A na Dijagramu 1.1, =0 .
Odgovara minimalni procenat armi-
Dijagram 1.1 - Dijagram interakcije simetrino armiranog ranja 0,6%(usvojeno), odnosno 4R19
pravougaonog preseka, a/d=0,1, sv=400MPa
(Fa= 11,32 cm2, = 0,71%> 0,6%).
1.4 DEJSTVO ZEMLJOTRESA
1.4.1 Kontrola uslova duktilnosti u oblasti plastinog zgloba

Prema lanu 61 Pravilnika /1/, zbog obezbeenja zahtevane duktilnosti u oblasti plas-
tinog zgloba, ograniava se iznos aksijalnog naprezanja stubova:
0 /B 0,35 gde je 0= N/F; B= 0,7 k (1.1)
NNw=1145,6 kN - normalna sila usled gravitacionog optereenja
F= bd= 4040=1600 cm2 - povrina preseka betona
k=30 MPa - vrstoa betona ~ MB
2
0=1145,6/1600=0,72 kN/cm
1-3
0 /B= 0,72/(0,73,0)= 0,34< 0,35 - Uslov je zadovoljen
1.4.2 Raunsko seizmiko optereenje konstrukcije - S

Da bi se ograniio iznos nelinearnih, post-elastinih deformacija konstrukcije pri zemljo-
tresu, potrebna nosivost sistema na horizontalne uticaje prema lanu 21 /1/ treba da je najma-
nje jednaka ukupnoj horizontalnoj seizmikoj sili S:
S= KW (1.2)
gde je:
W= 4582,3 kN - ukupna teina objekta
K= k0 ks kp kd - ukupni seizmiki koeficijent
k0= 1,0 - koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
ks= 0,025 - koeficijent seizmikog intenziteta (VII zona)
kp= 1,0 - koeficijent duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
kd= 0,7/T - koeficijent dinaminosti (II kategorija tla)
d Period oscilovanja T, slika 1.3:

m T= 2p md (1.3)
P=1,0 m= 467,1 kNs2/m (ukupna masa)
d= 1H3/(3EI) (1.4)
pomeranje mase usled jedinine horizontalne sile P=1
EI MB30E= 3,15107 kN/m2
H
etri stuba: b/d= 40/40I= 40,404/12= 8,5310-3 m4

EI= 3,151078,5310-3= 2,688105 kNm2
H= 2,25 m
Slika 1.3 - Odreivanje d= 12,253/(32,688105)= 1,41210 -5 m
perioda oscilovanja
T= 2p 467,1 1, 412 10-5 = 0,51 s (<2,0 s lan 27)
Koeficijent dinaminosti
Kd= 0,7/0,51> 1,0 usvojeno Kd= 1,0
Ukupni seizmiki koeficijent K:
K= 1,00,0251,01,0= 0,025> minK=0,02 (lan 23)
Ukupna projektna seizmika sila S:
S= 0,0254582,3= 114,6 kN
1.4.3 Kontrola pomeranja konstrukcije pri zemljotresu

Raunsko pomeranje pri zemljotresu iznosi:
d= Sd = 114,61,41210 -5= 1,610 -3 m< H/600= 2,25/600= 3,7510 -3 m
Komentar: S obzirom da konstrukcija nema pregradnih zidova i fasada koje bi se mogle
otetiti pri zemljotresu, navedeni dokaz je u ovom sluaju verovatno formalan (lan 16).
Voditi rauna da su sraunata 'pomeranja' samo uporedna veliina, i ne pretstavljaju realna
pomeranja pri zemljotresu, koja su znatno vea. Otuda i znaci navoda.
1.4.4 Dimenzionisanje preseka stuba

Presek stuba b/d= 40/40; MB30; RA400/500
Komentar: glatka armatura GA danas se uglavnom koristi za uzengije
Aksijalno optereenje:
N= Nw= 1145,6 kN
Moment savijanja u ukljetenju jednog stuba usled zemljotresa:
Ms= SH/4= 114,62,25/4= 64,5 kNm
1-4
Granini uticaji (lan 15, = 1,30)

Kombinacija 1, Nw deluje 'nepovoljno'
Nu= 1,3Nw= 1,31145,6= 1489,3 kNm
Mu= 1,3Ms= 1,364,5= 83,8 kNm
n= Nu / bdbB=1489,3/40232,05= 0,454
m= Mu /bd2bB=83,8102/40332,05= 0,064 Taka B na Dijagramu 1.1
Kombinacija 2, Nw deluje 'povoljno'
Nu= 1,0Nw= 1,01145,6= 1145,63 kNm
Mu= 1,3Ms= 83,8 kNm
n= 1145,6/40232,05= 0,349
m= 0,064 Taka C na Dijagramu 1.1
Potreban mehaniki procenat armiranja iznosi =0 !
Usvojeno: 4R19 (= 0,71%)
1.4.5 Kontrola uticaja transverzalnih sila

Transverzalna sila jednog stuba
Qs= S/4=114,6/4 =28,6 kN
Granina vrednost transverzalne sile (=1,3)
Qu= Qs= 1,328,6= 37,2 kN
Najvea dozvoljena vrednost transverzalne sile prema BAB-u, lan 92 /2/, ograniena je
dozvoljenom vrednou nominalnog napona smicanja n preseka, koji treba da je manji od
vrednosti 5r.
MB30r=1,1 MPa (BAB, lan 89 /2/)
tn= Qu /(bz)= 37,2/(4032,0)= 0,03 kN/cm2= 0,3 MPa< 5r =5,5 MPa
Komentar: Ogranienjem napona smicanja u stvari se ograniava maksimalna
dozvoljena veliina transverzalne sile, kako bi se spreio lom pritisnute dijagonale modela
reetke. U sluaju stubova, normalna sila pritiska stuba u ovom sluaju deluje nepovoljno, to
algoritam BAB-a ne uvaava.
Proraunske uzengije stuba etiri, do sada poznata razloga zbog ega su uzengije stubo-
va korisne, su:
-osiguranje od loma usled transverzalnih sila;
-utezanje preseka betona i poveenje duktilnosti;
-podupiranje vertikalne armature i spreavanje njenog izvijanja;
-popreno armiranje nastavaka vertikalne armature.
Tri poslednja efekta su sadrana u BAB-u /2/, odnosno Yu81 /1/ u vidu pravila za armi-
ranje (maksimalni razmak, odnosno minimalni dozvoljeni prenik uzengija), dok je prvi raz-
log nejasno naveden u lanu 63 Yu81 /1/: ako se analiza sistema konstrukcije vri dina-
mikim postupkom, granina poprena sila u plastinim zglobovima pokriva se iskljuivo
poprenom armaturom.
Komentar: lan 63 odnosi se na okvirne konstrukcije i naveden je nakon dva lana koji
se odnose na stubove. Zanemarenje nosivosti betona bez obzira na veliinu nominalnog napo-
na smicanja tn (videti BAB, sluaj tr <tn< 3tr...) tipino je za osiguranje oblasti plastinih
zglobova greda visoke duktilnosti (to je implicitno ugraeno u Yu81). U ovom primeru,
zahtev stava 63 usvojen je za oblast plastinog zgloba-ukljetenja stuba, iako nije primenjen
dinamiki postupak analize.
Duina Hp plastinog zgloba je reda veliine Hp 0,5d, dok se posebni zahtevi za
armiranje u stvari odnose na neto iru kritinu oblast duine hcr, sl. 1.4. Prema Yu81, hcr=
1,0 m, lan 62.
1-5
Mu
Qu
Nu
mfusv
~z
s
mfusv
hcr
mfusv 45
Hp
Za Db
z
a=4,5 h=35,5
d=40,0
Slika 1.4 - Osiguranje od loma Slika 1.4.a - Ilustracija loma stuba

transverzalnim silama usled zemljotresa
Uz pretpostavku pojave kose prsline pod uglom q= 45, potrebna proraunska horizon-
talna armatura iznosi, slika 1.4:
X= 0 (mfuv)z/s= Qu (1.5)
gde su:
z 0,9h= 0,935,5= 32,0 cm - krak unutranjih sila
m= 2 -senost uzengija
20
2
fu= 0,5 cm -povrina preseka
uzengije (R8)
v= 400 MPa -granica razvlaenja
elika (RA)
4Rf19
Qu= 37,2 kN -granina vrednost

transverzalne sile
7x15=105
URf8/15
Maksimalni razmak uzengija R8 (m=2):

s zmfuv /Qu= 32,020,540,0/37,2= 34,4 cm
225
Prema lanu 62, maksimalni razmak uzengija iznosi 15 cm,

dok se u blizini vorova, na duini 1,0 m, razmak dvostruko
smanjuje.
Usvojeno: UR8/15 (7,5)
Uzengije su preklopljene po kraoj strani preseka-lan 62
13x7,5=97,5
Yu81 /1/. Videti i komen-

URf8/7,5
tar 6.17-deo A.
Komentar: Prema la-
a0=2,5
4Rf19
nu 65 Yu81, armatura se
40
URf8 nastavlja van podruja

plastinih zglobova, vide-
2,5
ti i lan 191 BAB-a! S ob-

40
zirom na malu visinu stu-
ba, poduna armatura se
Slika 1.6 - Armatura stuba Slika 1.5 - Armatura stuba - presek
1-6
moe izvesti bez nastavljanja, POS 1 na slici 1.6.

Nastavljanje armature van plastinih zglobova, praktino na polovini visine stuba je kom-
plikovano za izvoenje, konano, osim na vezi sa temeljom, plastini zglobovi u stubovima se
izbegavaju (teorija). U praksi se ovaj zahtev esto ignorie, ili se 50% armature nastavlja u
jednom presku. EC8 podrava ovakva reenja, ali zahteva odgovarajue popreno armiranje
uzengijama u zoni nastavka vertikalne armature.
1.5 PITANJA I ODGOVORI
1.5.1 Zbog velike normalne sile i malog momenta usled seizmikog optereenja, nije potrebna
proraunska armatura, poglavlje 1.4.4. ta bi se desilo da je usvojen nearmiran stub, i ta e da
se dogodi sa ovako armiranom konstrukcijom pri zemljotresu?
Ukratko, nearmirana konstrukcija e moda da se srui, dok e realno seizmiko optere-
enje armirane konstrukcije biti vee od propisima zahtevanog, izraz (1.2) na str. 1-4. Seizmi-
ko optereenje nije determinisana veliina, ono zavisi od odgovora konstrukcije na pomera-
nja tla.
Kako bi na zemljotres odgovorila nearmirana konstrukcija koja ima dovoljnu nosivost da
prinudna pomeranja usled zemljotresa izdri u granicama elastinog ponaanja materijala?
Prema EC8 /4/, uslovima ovoga zadatka odgovara tlo kategorije B (S= 1,0), objekat III
kategorije (faktor znaaja I = 1,0), dok za maksimalno ubrzanje tla u zoni VII stepena inten-
ziteta od ag= 0,10g, vrednost odnosa a iznosi =ag /g= 0,10.
Za sraunatu vrednost perioda oscilovanja
Se (T) T= 0,51s, ordinata elastinog spektra ubrzanja
aSb0
iznosi, slika 1.7:
Priguenje 5% Se(T)= S0= 0,101,02,5 =0,25
Tlo kategorije B a seizmiko optereenje pri elastinom odgovo-
ru konstrukcije iznosi:
Fe=SeW=0,254582,3=1145,5 kN
= 10S(Yu81)!, (poglavlje 1.4.2)
aS
Realno maksimalno pomeranje elastine kon-
strukcije iznosi:
T=0,51
de=Fed =1145,51,41210-5= 0,016 m
T (s)
gde je d pomeranje usled jedinine sile, po-
Tb=0,15 Tc=0,60 glavlje 1.4.2. Transverzalna sila i momenat sa-
vijanja jednog stuba iznose:
Slika 1.7 - Elastini spektar Qse= Fe /4= 1145,5/4= 286,4 kN
(videti i sl.6.2, 6.3 - deo A)
Mse= QseH= 286,42,25= 644,3 kNm
Pri normalnoj sili u preseku Nw=1145,6 kN (poglavlje 1.2), ekscentricitet iznosi
e= Mse /Nw= 644,3/1145,6= 0,56 m > d/2= 0,40/2= 0,20m (sila je van preseka)
Nearmirani stub bi se sruio, ili bi se, nakon iscrpljenja nosivosti betona na zatezanje i
faktikog loma preseka, oformio krti mehanizam zasnovan na trenju. Prema tome, stub
mora da bude armiran, jer je to preduslov formiranja duktilnog mehanizma.
ta e se stvarno dogoditi pri zemljotresu? Ako se usvoji koncept jednakih pomera-
nja (strana 6-18, deo A), onda konstrukcija treba da izdri sraunato pomeranje de= 16 mm.
Na slici 1.8 prikazan je dijagram moment-krivina preseka prema slici 1.5 (4R19,
=0,71 %, Nu=1145,6 kN, maxa= 30). Moment nosivosti preseka iznosi Mu= 217,1 kNm.
Seizmiko optereenje konstrukcije, pri istovremenom dostizanju kapaciteta nosivosti
plastinih zglobova etri stuba iznosi:
1-7
FCD= 4Mu /H= 4217,1/2,25= 386,5 kN

(= 0,084W=3,37S, poglavlje 1.4.2)
Odgovarajua transverzalna sila jednog stuba iznosi
Qu= 386,5/4= 96,6 kN
to je jo uvek manje od nosivosti uzengija UR8/7,5
Qm =zmfuv /s= 32,020,540/7,5= 136,5 kN
M(kNm) F(kN)
Mu=217,1 1145,5
75%Mu
=163
2
386,5 3
114,5 YU81 1
k(1/m) d(mm)
ky~0,0090 ku=0,02028 1,6 16,0
Slika 1.8 - Moment-krivina preseka Slika 1.9 - Odgovor konstrukcije, sila-pomeranje
Raunski odgovor konstrukcije, prema propisima, prikazan je linijom 1, odgovor elas-

tine konstrukcije linijom 2, a realni odgovor linijom 3 na slici 1.9.
Moe li konstrukcija da izdri pomeranje de= 16mm,
dm
ako su dilatacije betona odnosno elika ograniene na
F b=3,5 odnosno a=30 (usvojeno, jer se u sluaju
zemljotresa dozvoljavaju poveane dilatacije elika)?
Tok krivina Prema slici 1.8, maksimalna krivina preseka iznosi u=
preseka-k 0,02028 1/m, a krivina na granici elastinosti (uz bili-
H=2,25m
nearnu aproksimaciju) y= 0,009 1/m. Sa duinom plas-

tinog zgloba Hp0,5d=0,50,40=0,2 m, slika 1.10, pome-
Hp~0,20m
ranje vrha pri dostizanju kapaciteta deformacija iznosi

dm= (0,5 yH)2H/3+Hp(u- y) (H-0,5Hp)=
(0,50,0092,25)22,25/3+
0,20(0,02028-0,009)(2,25-0,50,20)
ky =0,0076+0,0048=0,012 m=12 mm< de= 16mm
ku
Kapacitet deformacija je nedovoljan. Treba poveati ili
nosivost (y) ili duktilnost krivine (u /y) - na projektantu
Slika 1.10 - Deformacija konstrukcije
je da utvrdi optimalni balans nosivosti i duktilnosti.
1.5.2 Ako je, uz minimalni procenat armiranje, nosivost konsturkcije vea od propisima zahte-
vane (FCD>S), moe li se izbei utezanje preseka i obezbediti elastini odgovor minimalno
armirane konstrukcije pri zemljotresu?
Prema EC8, minimalna vrednost realno obezbeenog faktora ponaanja iznosi minq=1,5,
odnosno, nivo seizmikog optereenja nema potrebe usvajati veim od
maxFd maxSdW= SeW/mnq= SeW/1,5= 0,67SeW
U konkretnom sluaju
Fd=0,670,254582,3= 767,5 kN
Normalna sila i momenat jednog stuba tada iznose:
1-8
Nw= 1145,6 kN
Ms= 767,52,25/4= 431,7 kN
Sa vrednostima koeficijenata sigurnosti = 1,0 za normalnu silu, i = 1,3 za moment
savijanja, potrebna ukupna armatura preseka 40/40 cm, armiranog ravnomerno po obimu
iznosi potFa= 100 cm2, = 6,25%. Prema BAB- u, lan 189, maksimalni dozvoljeni procenat
armiranja je 6%, dok savremeni seizmiki propisi procenat armature pritisnutih elemenata
ograniavaju na oko 4,0%. Prema tome, potrebna nosivost za elastini odgovor konstrukcije
ne moe da se obezbedi sa usvojenom armaturom, pa ni sa eventualno maksimalno dozvo-
ljenom armaturom u preseku.
1.5.3 Pa dobro, jesu li uzengije UR8/7,5 prema slici 1.5 dovoljne da obezbede potrebno uteza-
nje preseka i poveenje kapaciteta deformacija?
Na ovo pitanje Yu81 ne daje odgovor, pa da vidimo ta kae EC8, na primer /4/.
Reetka vertikalne armature i uzengija spreava jezgro betona da ne iscuri, ali samo u
vorovima u kojima rezultanta zatezanja uzengija podupire vertikalnu armaturu - gura je
prema jezgru. Izmeu vorova se formira svod. Na slici 1.11, takvih vorova ima n=8. Ako
bi presek imao samo uzengiju POS 1, tada je n=4, manja je globalna efikasnost utezanja
uzengijama- . Za nerafiranu, neutegnutu masu betona pretpostavlja se da moe da otpadne
nakon par ciklusa visokih dilatacija betona, slika 1.11.b.
2 1
a0
n=8
b0
bc
bi
d0
a. b.
dc
Slika 1.11 - Mehanizam utezanja betona
Ako stub treba da zadovolji traenu vrednost konvencionalnog faktora duktilnosti

krivine-CCDF, potrebno je da su istovremeno obezbeeni sledei uslovi:
wwd k01/rdsy,d(0,35AC/AO+0,15)-10cu (1.6a)
wwd wwd,min (1.6b)
gde je:
V f
wwd= h yd - mehaniki zapreminski koeficijent armiranja uzengijama
V0 f cd
Vh - zapremina sloja uzengija na razmaku s
V0 - zapremina utegnutog jezgra betona visine s
fyd= fyk /s - projektna granica teenja elika (videti 6.16- deo A)
fcd= fck /c - projektna vrstoa betona (videti 6.16- deo A)
wwd,min -minimalna dozvoljena vrednost wwd

(= 0,13/0,09/0,05 za DCH/M/L)
1-9
d= Nsd /(ACfcd) - normalizovana proraunska aksijalna sila

(d 0,55/0,65/0,75 za DCH/M/L)
1/r - zahtevana vrednost CCDF
= 13/9/5 za stubove DCH/M/L
= q2 za 'samostalne zidove' (q - faktor ponaanja)
= 0,8q2 za 'spojene zidove'
sy,d - proraunska vrednost dilatacije zatezanja elika na granici
teenja
(za RA 400/500, sy,d 0,02/s; s=1,15)
AC= bcdc - ukupna povrina preseka betona
AO= b0d0 - povrina preseka utegnutog jezgra
cu= 0,0035 - nominalna granina dilatacija betona
k0 - koeficijent (= 55/60/65 za DCH/M/L)
=ns - 'globalna efikasnost utezanja uzengijama'
Za pravougaoni presek, vrednost parametara a iznosi
n= 1 - b 2i / 6 Ao
i
s= (1-s/2b0 )2
bi - rastojanje uzastopnih pridranih podunih ipki armature,
slika 1.11.a
s - razmak uzengija
Konano, primer.
b0= d0= 40-2(2,5+0,8/2)= 34,2 cm
uRf8/7,5
bi= 40-2(2,5+0,8+1,9/2)= 31,4 cm
MB30 prema BAB-u priblino odgovara
C25/30 po EC2. /5/
b0=34,2
bc=40
a0=2,5 4Rf19 Domai propisi podrazumevaju konstruk-

ciju visoke duktilnosti (videti 7.3-deo A). Odgo-
vara klasa visoke duktilnosti-DCH prema EC8.
DCH wwd,min= 0,13
Obezbeeno wwd :
4,3 bi=31,4 4,3 fyd= fyk /s= 400/1,15= 342,8 MPa
d0=34,2 fcd= fck /c= 25/1,50= 16,67 MPa
dc=40 Vh= 434,20,5= 68,4 cm3 (R8, fu= 0,5 cm2)
V0= 34,227,5= 8772,3 cm3
Slika 1.12 - Varijanta utezanja uzengijama
68, 4 342,8
wwd= = 0,16> wwd,min= 0,13
8772,3 16, 67
Obezbeeno wwd vee je od minimalnog, izraz 1.6.b, ali, da li je dovoljno, izraz 1.6.a?
AC= 402= 1600 cm2

A0= 34,22= 1169,64 cm2
4 31, 4 2
n= 1 - = 0,438
6 1169, 64
7,5
s= (1 - )2 = 0,793
2 34, 2
= 0,4380,793= 0,347
Nsd= 1145,5 kN (=1,0)
1-10
d= 1145,5/(16001,67)= 0,43 < 0,55 (DCH) (Zadovoljeno)

DCH k0= 55; 1/r= 13
sy,d= 0,002/1,15= 0,0017
(1.6.a)
0,347wwd 55130,430,0017(0,351600/1169,6+0,15)-100,0035 0,294
wwd 0,294/0,347= 0,847> 0,16! (Nedovoljno utezanje!)
Jedna uzengija nije dovoljna. Da bi se poveao broj uzengija, treba promeniti koncept
armiranja podunom armaturom, slika 1.13, Fa= 12,32 cm2, = 0,77% - 8R14
8 15, 7 2
n= 1 - = 0,719
6 1169, 64
uRf/7,5 s= 0,793 (s=7,5)
~2
4
= 0,7190,793= 0,570
b0=34,2
wwd 0,294/0,57= 0,516> 0,16

bc=40
bi=34,2/2=15,7
8Rf14
Ovo poinje da nervira, moe li se poveati
prenik uzengija, na istom razmaku s= 7,5 cm?
f (4 34, 2 + 4 24, 0) 347,8
wwd= u = 4,155 fu /s
s 34, 22 16, 67
d0=34,2
4,155fu /s 0,516 odnosno, fu /s> 0,124
dc=40
za s= 7,5 cm potfu= 0,1247,5= 0,93 cm2
Slika 1.13 - Varijanta utezanja uzengijama odgovara: 2UR12/7,5
Najvei prenik uzengije ne bi trebalo usvajati
vei od 12, bar ne kod standardnih preseka ele-
menata konstrukcija zgrada. Da bi se smanjio pre-
nik, treba poveati broj uzengija, ali i podunih
ipki, slika 1.14!
Fa= 13,56 cm2, = 0,847%, 12R12
bc=40
12Rf12
(12 je minimalni dozvoljeni prenik
podune armature stubova)
bi
12 10, 47 2
n= 1 - = 0,813
6 1169, 64
s= 0,793 (s=7,5)
bi=31,4/3=10,47
dc=40
= 0,8130,793= 0,644
wwd 0,294/0,644= 0,456> 0,16
Slika 1.14 - Varijanta utezanja uzengijama
f u (8 34, 2 + 4 10, 47) 347,8

wwd = 5,627fu /s> 0,456
s 34, 22 16, 67
fu /s 0,081
za s= 7,5 fu 0,60 cm2 (> 0,5 cm2; R8)
Ima miljenja da su zahtevi EC8 prestrogi (?), pa se konano usvaja: 3UR8/7,5 (do
daljeg). Prema EC8, visina hcr kritine oblasti stuba iznosi
Hcr= max{1,5dc; lcl /5; 600 mm}
= max{1,540; 225/5; 60 }= 60 cm
gde je lcl - ista visina stuba, izmeu greda/temelja.
1.5.4 Domai pravilnik Yu81 /1/ podrazumeva da je konstrukcijskim detaljima obezbe ena
visoka duktilnost konstrukcije (DCH prema EC8). U konkretnom primeru, rezultat je stub preve-
like nosivosti (malo proraunsko seizmiko optereenje), ali i sa visokim zahtevima za obezbe-
1-11
enje pretpostavljene duktilnosti (visoki nivo aksijalnog optereenja). Da li koncept EC8 moda
dozvoljava povoljnija reenja detalja armature?
Za razliku od Yu81, EC8 projektantu nudi tri nivoa projektnog seizmikog optereenja,
za tri nivoa obezbeene duktilnosti konstrukcije- DCH/M/L. Via klasa duktilnosti dozvoljava
nii nivo seizmikog optereenja, ali su zahtevi za konstruisanje detalja armature stroiji.
U konkretnom primeru, nivo proraunskog optereenja je nizak, pa je armatura usvojena
na osnovu kriterijuma minimalnog procenta armiranja- nosivost preseka stuba i konstrukcije
je znatno vea od zahtevane, videti i sl. 1.9. Vea nosivost podrazumeva i niu potrebnu duk-
tilnost, efekat je isti kao da je konstrukcija svesno dimenzionisana za vii nivo optereenja,
odnosno da je usvojena nia klasa duktilnosti. Ako je tako, onda se mogu ublaiti i problemi
sa obezbeenjem zahtevane duktilnosti utezanjem preseka. Moda se nosivost i duktilnost
mogu pametnije izbalansirati?
Prema EC8, proraunsko seizmiko optereenje Fd (analogno S prema Yu81), za kon-
strukcije sa periodom oscilovanja TB< T= 0,51 s< TC iznosi, slika 1.7
Fd= Fe /q= s0W/q (1.7)
gde je q - faktor ponaanja, ija vrednost zavisi od obezbeene duktilnosti konstrukcije
q= q0 kD kR kW (videti 6.5- deo A)
Za okvirne konstrukcije q0= 5,0 (osnovna vrednost), dok je u konkretnom sluaju kR= 1,0 i
kw= 1,0 (videti 6.5-deo A)
a.) Varijanta DCH- klasa visoke duktilnosti

kD= 1,0 q= 5,01,0= 5,0
(= 0,10; s= 1,0; 0= 2,5)
Fd= 0,11,02,54582,3/5,0= 0,054582,3= 229,1 kN (= 2SYu 81)
Uticaji u jednom stubu
NW= 1145,6 kN
Qs= 229,1/4= 57,3 kN
Ms= 57,32,25= 128,8 kNm
Na osnovu uticaja prema EC8, za dimenzionisanje je usvojen, jednostavnosti radi,
BAB- koncept (nije bitno za razumevanje osnovne teme - uticaji zemljotresa).
Nu= 1,01145,6= 1145,6 kN
(Nw - deluje povoljno)
Mu= 1,3128,8= 167,4 kNm
n= 1145,6/4022,05= 0,349
m= 167,4102/4032,05= 0,127
B
0,171 taka A, Dijagram 1.2
0,127
A pot =0,052
pot= m f B
/sv =
0,05220,5/400= 0,0027= 0,27%
Prema EC8, minimalni procenat ar-
0,349
miranja stubova konstrukcija u seizmi-

kim podrujima je min= 1,0%.
Dijagram 1.2 - Dijagram interakcije simetrino armiranog Odgovara: 8R16
pravougaonog preseka, a/d=0,1, sv=400MPa (Fa= 16,08 cm2, 1%)
b.) Varijanta DCM- klasa srednje duktilnosti

kD= 0,75 q= 5,00,75= 3,75
Fd= 0,11,02,54582,3/3,75= 0,0674582,3= 307,0kN (= 2,67SYu 81)
1-12

NW= 1145,6 kN
Qs= 307,0/4= 76,2 kN
Ms= 76,72,25= 172,7 kNm
Mu= 1,3172,7= 224,5 kNm
n= 0,349
m= 224,5102/4032,05= 0,171
taka B, dijagram 1.2
pot =0,195 pot= m f B / s v = 0,19520,5/400= 0,01= 1%
Odgovara: 8R16 (Fa= 16,08 cm2, 1%)
c.) Varijanta DCL- klasa niske duktilnosti
kD= 0,5 q= 5,00,5= 2,5
Fd=0,11,02,54582,3/2,5=
0,14582,3= 458,2kN (= 4SYu 81)
NW= 1145,6 kN
Qs= 458,2/4= 114,6 kN
Ms= 114,62,25= 257,7 kNm
Mu= 1,3257,7= 335,1 kNm
A
0,255 n= 0,349
m= 335,1102/4032,05= 0,255
taka A, dijagram 1.3.
0,349
pot =0,5 pot= m f B / s v =
0,520,5/400= 0,026=2,6 %
Dijagram 1.3 - Dijagram interakcije simetrino armiranog Odgovara: 12R22
pravougaonog preseka, a/d=0,1, sv=400MPa (Fa= 45,6 cm2, 2,85%)
Obezbeenje zahtevane duktilnosti preseka- parametarska analiza

Postupkom prikazanim u delu 1.5.3, sraunata je i na slici 1.15 prikazana zavisnost pot-
rebnog mehanikog procenta utezanja uzengijama wwd u zavisnosti od nivoa normalizovane
aksijalne sile d= Nsd /(ACfcd) kao i klase duktilnosti konstrukcije, za tri sheme armiranja
preseka.
1.4
DCH
Zapreminski procenat armiranja - wwd
1.2 DCM 1
DCL 1
1.0 1
0,847
0.8
2 1 2
0.6 3 2
0,516 3
0.4 0,456 2
3
0.2 3
0,130,09 0,55 0,65 0,75
0,05
0.0
0,43
0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
Normalizovana sila - nd
Slika 1.15 - Potrebno wwd za presek 40/40; C25/30; S400
1-13
Za definitivno reenje detalja armature stuba

usvaja se shema armiranja 2 na slici 1.15, kao i nivo
uRf10/9 seizmikog optereenja srednje klase duktilnosti-
DCM, slika 1.16.
Za d=1145,6/16001,67= 0,43 pot wwd=0,37
bc=40
8Rf16
Prema EC8, maksimalni razmak uzengija u
kritinoj oblasti stuba klase DCM iznosi
s= min{b0/3; 150 mm; 7dbL}
dbL
= min{400/3; 150; 716}= 112 mm

dok je duina kritine oblasti
dc=40
lcr= max{1,5dc; lcl /6; 450 mm}
Slika 1.16 - Shema armiranja - DCM = max{1,5400; 2250/6; 450 }= 600 mm
Za shemu armiranja prema sl. 1.16 ve je sraunata
potrebna vrednost wwd
wwd= 4,155fu /s potwwd= 0,37
za UR12 (fu= 1,13 cm2) s 12,7 cm
za UR10 (fu= 0,79 cm2) s 8,9 cm
Usvojeno: 2UR10/9
1.5.5 Pa zar konstrukcija iz ovog primera nije upravo primer 'fleksibilnog sprata' ili 'mekog
prizemlja', to EC8 'praktino zabranjuje', videti 5.3- deo A?
Pa jeste, ali u ovom sluaju i nema drugog reenja da se smanji nivo seizmikog optere-
enja, osim putem formiranja upravo mehanizma fleksibilnog sprata!
Fleksibilni sprat
Fleksibilni sprat
G G
d(t)
Fleksibilni sprat
Fleksibilni sprat Fleksibilni sprat Fleksibilni sprat
a. b. c. A. B.
Slika 1.17 - Plastini mehanizmi sa zglobovima na oba kraja svih stubova jednog sprata. Prema EC8, prva tri
sluaja su dozvoljena, ali ne i sluajevi A i B
S obzirom da su u pitanju ciklina pomeranja a ne uticaj determinisane statike sile u

jednom smeru, mehanizam smicanja sprata je dozvoljen, ali treba proveriti efekte drugog
reda! (videti 6.14- deo A).
Za sluaj konstrukcije klase duktilno-
sti DCM prema EC8, prethodni primer:
Ptot Ptot= W= 4582,3 kN
d
Vtot= Fd= 307,0 kN
Vtot
= de= 16 mm
H= 2250 mm
gde je realno spratno pomeranje (vide-
H
ti i 6.19- deo A)
Slika 1.18 - Efekti II reda prema EC8
1-14
((6.11)- deo A)
= Ptot /( VtotH)= 4582,316/(307,02250)= 0,11> 0,10
Prema EC8, kada je vrednost koeficijenta osetljivosti sprata na relativno pomeranje-
vea od 0,10, potrebno je u proraun uvesti i efekte drugog reda, uveanjem proraunskog
optereenja Fd*> Fd
Fd*= Fd /(1-) (0,1< 0,2) (1.8)
max= 0,3
Fd*= Fd /(1-0,11)= 1,12Fd=1,12307,0=345,0 kN
Ceo postupak dimenzionisanja konstrukcije trebalo bi ponoviti sa uveanim seizmikim
optereenjem, prema tome ovaj kriterijum treba proveriti na samom poetku prorauna.
Slika 1.19-Velika oteenja konstrukcije usled efekta Slika 1.20-Kolaps konstrukcije usled efekta fleksibilnog
fleksibilnog prizemlja (Japan 1995) prizemlja (Turska 1999)
Na slikama 1.19-1.21 prikazani su pri-

meri efekata zemljotresa na konstrukcije sa
fleksibilnim prizemljem/spratom. Fleksibilno
prizemlje je sluaj konstrukcija koje u pri-
zemlju imaju samo stubove, dok je gornji deo
konstrukcije krui, zbog prisustva zidova.
Ovakva reenja tipina su za objekte sa vie-
strukom namenom - prizemlja su otvorena
zbog obezbeenja poslovnog prostora ili ga-
raa, dok su gornji delovi stambeni, sa mno-
tvom zidova. Ovakvi sluajevi se mogu rea-
Slika 1.21-Kolaps etvrtog sprata usled efekta lizovati, ali uz paljiviju analizu, koja preva-
fleksibilnog sprata (Japan 1995)
zilazi uputstva data u standardnim propisima.
U suprotnom, mogu da nastanu velika oteenja prizemlja, zbog 'klizanja' gornjeg dela
objekta po prizemlju kao 'velikom kliznom leitu', slika 1.19. Nije redak sluaj da pri
poveanim deformacijama-smicanjima prizemlja, doe do iscrpljenja nosivosti stubova na
gravitaciona optereenje, i da gornji deo objekta zdrobi prizemlje, slika 1.20. Ovaj kata-
strofalni efekat moe da se javi i na viim spratovima, usled znaajno manje krutosti nekog
sprata u odnosu na susedne spratove-efekat 'fleksibilnog sprata'. Na slici 1.21 prikazan je
sluaj potpunog kolapsa jedne etae, zdrobljene teinom gornjeg dela objekta.
1-15
1.5.6 A ta je sa konceptom programiranog ponaanja prema EC8?

Ovaj koncept (videti 5.4- deo A) u konkretnom primeru nije ni primenjen, jer pravilnik
Yu81 /1/ to ne zahteva. U konkretnom sluaju, koncept programiranog ponaanja prema EC8
obuhvata sledee (samo za klase duktilnosi konstrukcija DCM i DCH!):
a) definisanje plastinog mehanizma konstrukcije i poloaja plastinih zglobova;
Ovaj zahtev je implicitno ispunjen, jer u ovom sluaju i nije bilo dileme,
plastini zglobovi su u ukljetenju stubova;
b) dimenzionisanje nosivosti plastinih zglobova na proraunski momente savijanja
dobijene na osnovu seizmikog optereenja definisanog propisima;
Pa to smo i uradili, presek u ukljetenju je dimenzionisan na savijanje prema
seizmikom optereenju, iji je intenzitet odreen prema pravilniku Yu81.
c) usvajanje detalja armature plastinih zglobova, broja i rasporeda ipki podune
armature stuba, uz obezbeenje potrebne duktilnosti utezanjem uzengijama;
I to je uraeno, pri emu je u nekim varijantama usvojena armatura vea od
raunski potrebne, videti primer na sl. 1.9.
d) proraun realnih momenata savijanja plastinih zglobova pri pomeranjima usled
zemljotresa-proraun kapaciteta nosivosti plastinih zglobova na savijanje na osnovu
stvarno angaovane armature preseka;
Tako neto je i uraeno, ali kasnije, u delu 1.5.1 i drugim povodom. Tom
prilikom konstatovano je sledee:
Proraunsko ukupno seizmiko optereenje prema Yu81 iznosi S= 114,6 kN, a
proraunski moment savijanja odnosno transverzalna sila jednog stuba iznose
Ms= 64,5 kNm odnosno Qs= 28,6 kN;
Moment nosivosti preseka b/d= 40/40 (MB 30), armiranog sa 4R19 (=
0,71%, v= 400 MPa) pri aksijalnoj sili pritiska od Nu= Nw= 1145,6 kN iznosi
Mu= 217,1 kNm> Ms= 1,364,5= 83,8 kNm, slika 1.8.
e) proraun realnih transverzalnih sila stubova koje e se indukovati pri dostizanju
kapaciteta nosivosti na savijanje plastinih zglobova. To nije uraeno.
Ukupno indukovano seizmiko optereenje pri pome-
ranjima usled zemljotresa iznosi FCD= 386,5 kN, a tran-
B Nu sverzalna sila jednog stuba Qu= 96,6 kN (deo 1.5.1).
Prema EC8, vrednost transverzalne sile stuba, staunatu uz
pretpostavku dostizanja kapaciteta nosivosti plastinih
MBu QCd zglobova na oba kraja stuba, treba pomnoiti faktorom Rd
(=1,35 za DCH odnosno =1,20 za DCM) koji moe da se
lCl
QCd MAu shvati kao dodatni faktor sigurnosti od loma preseka stuba.
Proraunska vrednost transverzalne sile stuba iznosi (slika
1.22)
A
QCD= Rd(MBU+MAU)/lCL (1.9)
gde su MBU i MAU momenti nosivosti krajeva stuba.
U konkretnom sluaju, uz pretpostavku klase visoke duk-
Slika 1.22 - Raunska
transverzalna sila stuba tilnosti, korigovana proraunska transverzalna sila stuba iznosi
QCD= RdQu= 1,3596,6= 130,4 kN. Sa ovom vrednou
transverzalne sile treba proveriti nosivost preseka stuba.
f) sve elemente konstrukcije, prikljuene na plastine zglobove, treba dimenzionisati na
uticaje koje se u konstrukciji javljaju pri dostizanju kapaciteta nosivosti na savijanje
plastinih zglobova.
1-16
U konkretnom sluaju, temelj konstrukcije treba dimenzionisati na moment

nosivosti plastinog zgloba Mu= 217,7 kNm i odgovarajuu transverzalnu silu Qu=
96,6 kN, slika 1.23.
Treba uoiti bitnu razliku u odnosu na veliinu uticaja na koje bi se temelj dimen-
zionisao prema konceptu Yu81. Prema Yu81, moment u ukljetenju stuba iznosi Ms=
64,5 kNm, a transverzalna sila Qs= 28,6 kN, to su 3,37 puta manji uticaji, za stub
prema slici 1.6.
d=16mm
NW=1145,6 kN
H
Mu=217,1 kNm
Qu=296,6 kN
Qt
Mt
Slika 1.23 - Raunski uticaji na temelj Slika 1.24 - Preturanje objekta usled poputanja temelja
Na slici 1.24 prikazan je sluaj preturanja objekta zbog poputanja temelja. Ovakav sluaj
moe da se pojavi kada je nosivost konstrukcije vea od nosivosti temelja, pa nema uslova da
se 'plastini zglobovi' pojave u konstrukciji, ve se oni sele u temelje kao najslabiju kariku.
Do preturanja dolazi ili zbog velikih deformacija tla, ili usled sloma tla ili usled izvlaenja
zategnutih ipova koji ne mogu da prihvate indukovana aksijalna optereenja.
1.5.7 Ima li jo neto to nedostaje Yu81 u odnosu na EC8, u konkretnom slu aju?
Ima. Prema EC8, i u ovom sluaju bi morao da se uzme u obzir uticaj sluajnih
torzionih efekata, jer nema idealno simetrinih konstrukcija. Rezultat bi bio za priblino
30% vei momenti savijanja stubova.
I to nije sve! Trebalo bi u obzir uzeti i istovremeno dejstvo zemljotresa u dva ortogonalna
pravca, to za posledicu ima koso savijanje stubova (videti 6.12- deo A).
Oba zahteva nisu bitna za razumevanje odgovora betonskih konstrukcija na zemljotres,
pa se nee ovom prilikom ni izlagati.
1-17
PRIMER 2
Da bi se ilustrovali problemi i postupak analize sloenijih okvirnih konstrukcija prema
YU81, izabran je primer simetrine sedmoetane okvirne konstrukcije, sa nejednakim
rasponima greda.
U uvodnom delu izloeni su osnovni pojmovi u vezi raunskog modeliranja ove
sloene prostorne konstrukcije. Rezultat kvalitativne analize oekivanog ponaanja
konstrukcijskog sistema pri dejstvu zemljotresa je da se problem moe pojednostaviti, i svesti
na razmatranje i proraun samo jednog od okvira sa pripadajuim delom ukupnog optereenja
objekta.
U okviru primera prikazana je kompletna statika analiza jednog okvira prema YU81,
koja se ne moe izvesti bez primene raunara, pa se od studenata i ne oekuje da mogu da ree
i ovakve primere na ispitu.
Nakon odreivanja veliine uticaja u presecima, dimenzionisanje granine nosivosti
preseka greda i stubova se prema YU81 vri kao za bilo koje drugo optereenje, vodei
rauna samo o specifinim konstrukcijskim zahtevima u vezi armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori", ilustrovan je koncept dozvoljenih
pomeranja kao i prorauna efekata drugog reda prema EC8.
Svakako najznaajniji deo za razumevanje ponaanja armiranobetonskih konstrukcija
pri zemljotresu obuhvaen je analizama i komentarima koji se odnose na obezbeenje
formiranja eljenog plastinog mehanizma konstrukcije, kao i obezbeenje programiranog
ponaanja konstrukcije prema EC8. Obim analiza prilagoen je nivou ovoga kursa, i treba
samo da ilustruje sutinu kao i da ukae na razlike koncepta YU81 i EC8: da problem
aseizmikog projektovanja nije uobiajeno odreivanje granine nosivosti preseka, ve da
projektant treba da ima jasan koncept, kao i da obezbedi uslove za formiranje plastinog
mehanizma konstrukcije u celini, sposobne da pouzdano izdri predviena pomeranja pri
dejstvu zemljotresa.
Analizirani primer je karakteristian po tome to raunski efekti zemljotresa nisu
dovoljno izraeni u odnosu na uticaje gravitacionih optereenja, pa relativno jednostavni
koncept obezbeenja plastinog mehanizma konstrukcije u ovakvim sluajevima i nije tako
jednostavno realizovati.
2-1
PRIMER 2
Za AB konstrukciju poslovnog objekta uraditi odgovarajue analize i dimenzionisati
jednu karakteristinu gredu i stub.
Y
30/60 +19,60
6 VII
VI
0
30/60
0
s1
5
Po
30/50
30/50
30/50
30/50
V
30/60
5x4,0=20,0 m
7x2,80=19,6 m
50
60
15
4 40 40
IV
30 30
30/60 III
3
40/40 II
30
30/60
2
I
30/60 X 0,00
1
A B C D
Osnova A B 4,0 C D
8,0 4,0 8,0 8,0 8,0
Presek
20,0 m 20,0 m
Slika 2.1 - Dispozicija konstrukcije
Gabarit objekta u osnovi je 2020 m. Objekat ima sedam etaa spratne visine h= 2,80 m.
Svi stubovi su konstantnog kvadratnog preseka 40/40. Dimenzije greda u podunom, X-
pravcu su 30/60, a u poprenom, Y- pravcu 30/50. Debljina ploe dp= 15 cm.
Objekat se nalazi u IX zoni seizmikog intenziteta. U odnosu na zemljotres, dejstvo vetra
7x2,80=19,6 m
50
60
15
je zanemarljivo.
Konstrukcija je plitko fundirana, tlo III kategorije.
Za teinu pregradnih zidova, podova i instalacija usvojiti 2,50 kN/m2, korisno
optereenje 2,0 kN/m2, a teina staklene fasade je 1,0 kN/m2 fasade. Za ukupnu teinu krovne
ploe usvojiti teinu tipske tavanice. Sve proraune i konstruisanja uraditi prema domaim
pravilnicima /1/ i /2/.

Konstrukcija objekta je okvirna (ramovska) u
oba ortogonalna glavna pravca. Konstrukcija je si-
metrina, tako da se centar krutosti nalazi u teitu
osnove, i ne menja se po visini.
Za poslovne objekte kancelarijskog tipa (p= 2,0
kN/m2) analiza se obino vri za sluaj korisnog
optereenja prisutnog na celoj osnovi sprata. Uz
pretpostavku da je i dodatno stalno optereenje
(pregradni zidovi...) takoe uniformno po osnovi,
'Plastini zglobovi'
tada se centar masa svih spratova nalazi u teitu
osnove, i poklapa se sa centrom krutosti. Prema
Slika 2.2 - 'Idealan' plastini mehanizam Yu81 /1/, efekti torzije u osnovi se mogu zanemariti.
konstrukcije
2-2
Konstrukcija je regularna u osnovi i po visini, pa analiza dejstva zemljotresa moe da se

izvri metodom ekvivalentnog statikog optereenja. Za dejstvo zemljotresa se pretpo-
stavlja da deluje ili u pravcu podune, X- ose, ili u pravcu poprene, Y- ose.
Za konstrukcije tavanica se pretpostavlja da su dovoljno krute u svojoj ravni, tako da se
za dinamiki model konstrukcije moe usvojiti konzola sa sedam masa koncentrisanih u nivou
tavanica. Zanemarujui vertikalna pomeranja i rotacije masa, dinamiki model ima sedam
stepeni slobode- horizontalnih pomeranja spratova.
Konstrukcijskim merama poeljno je obezbediti da se pri dejstvu zemljotresa plastini
mehanizam konstrukcije oformi pojavom plastinih zglobova samo u gredama i ukljetenju
stubova, slika 2.2. U svakom sluaju, pojava fleksibilnog sprata nije dozvoljena.
2.2 PRORAUNSKI MODEL KONSTRUKCIJE

Prostornu AB konstrukciju formiraju ploe, grede, stubovi i temelji. Proraunski model
konstrukcije zavisi od geometrijskih karakteristika konstrukcije (dispozicije i krutosti
elemenata konstrukcije), karaktera i rasporeda optereenja kao i od cilja analize.
Za sloene konstrukcije esto se formira-
ju dva nezavisna proraunska modela:
- komletniji i taniji statiki model, za analizu
G,P
V,S uticaja gravitacionih optereenja, uticaja
vetra...
- pojednostavljeni dinamiki model, za prora-
un seizmikog optereenja, iji se efekti po-
a. b. tom analiziraju na tanijem statikom mode-
lu, uz kombinovanje sa uticajima usled drugih
optereenja.
G,P G,P Kao jednostavni, a za proraune uticaja
zemljotresa dovoljno tani dinamiki modeli
najee se koriste tzv. kvazi-trodimenzio-
nalni modeli. U konkretnom sluaju okvirne
konstrukcije, prostorna krutost i stabilnost na
d. c. horizonstalna dejstva obezbeena je sa 6
Slika 2.3 - Proraunski modeli: a) kompletan okvira (u osama 1-6) u podunom, X- pravcu,
trodimenzionalan model konstrukcije, metoda konanih i 4 okvira (u osama A-C) u poprenom, Y-
elemenata (program TOWER- Radimpex Beograd pravcu.
/6/.); b) podkonstrukcija okvira u osi 4 za analizu uti- Ako se pretpostavi da svaki okvir prima
caja gravitacionih i seizmikih dejstava; c) spratni
model sa modeliranjem i krutosti stubova;d.) lokalni
horizontalne uticaje samo u svojoj ravni
model- za proraun grede okvira; (dvodimenzionalna konstrukcija), kvazi-
trodimenzionalan model konstrukcije sastoji
se od ravanskih okvira sloenih u osnovi i povezanih u nivou svakog sprata krutom tava-
nicom, slika 2.4.
Ako se pri analizi horizontalnih dejstava mogu zanemariti efekti torzije u osnovi (kao u
ovom primeru), model se moe jo pojednostaviti, slika 2.5.
U ovom primeru bie prikazana samo analiza dejstva zemljotresa u podunom, X- pravcu,
slika 2.5.a.
S obzirom da svi poduni okviri (R1-R6, slika 2.5.a.) zbog efekta krute tavanice imaju
ista horizontalna pomeranja u nivou jedne tavanice, model sa slike 2.5.a. moe da se
interpretira kao povezani niz okvira u ravni, slika 2.6. Pri istim pomeranjima , nivo
seizmikog optereenja Si okvira i, proporcionalan je krutosti na pomeranje ki okvira i.
2-3
Y
b.
Ram 6
6 X - Okviri
(ramovi)
Ram 5 Ram1-Ram6
5
ta
ru a
K anic
Ram 4 tav
4 A B C D
Ram A
Ram C
Ram D
Ram B
S
Ram 3 c.
3
M Y - Okviri
Ram 2 (ramovi)
2
RamA-RamD
Ram 1 X
1
A B C D Osnova 1 2 3 4 5 6
a.
Slika 2.4 - Kvazi-trodimenzionalni dinamiki model konstrukcije
Y Y
dy
Ram 6
6
Ram 5
5
ta ta
ru a ru a
K anic K anic
Y-zemljotres
Ram 4 tav ta
v
4
Ram A
Ram C
Ram D
Ram B
X-zemljotres dx
Ram 3
3
Ram 2
2
X X
Ram 1
1
a. A B C b. D
Slika 2.5 - Proraunski modeli simetrine konstrukcije sa zanemarljivim efektima torzije (centar mase i centar
krutosti se poklapaju). Dejstvo zemljotresa izaziva samo pomeranje u jednom pravcu- translaciju x , odnosno y
Kruti tapovi-efekat
krute tavanice
S dVII
S1 S2 S3 S4 S5 S6 dIV
Ram1 Ram2 Ram3 Ram4 Ram5 Ram6

Slika 2.6 - Niz okvira u ravni za analizu uticaja zemljotresa u X-pravcu
2-4
U konkretnom primeru, krutost unutranjih okvira R2-R5 principijelno se razlikuje od

krutosti fasadnih okvira R1 i R6: zbog razliite krutosti greda (nije ista aktivna irina ploe
i T - preseka), kao i realne krutosti stubova (presek jeste isti 40/40, ali aksijalno optereenje
i koliina armature nisu isti).
Principijelno, proraunska krutost greda i stubova za analizu dejstava gravitacionih
optereenja odnosno zemljotresa se razlikuje. Pri zemljotresu se doputaju vee rotacije,
krivine i prsline preseka, pa je i krutost elemenata nia.
U ovom primeru, za krutost svih greda usvojena je krutost samo pravougaonog rebra
30/60, dok je za krutost svih stubova usvojena krutost bruto betonskog preseka 40/40.
Pri modeliranju krutosti elemenata, treba imati u vidu dva sledea efekta:
- vea krutost za posledicu ima vii nivo seizmikog optereenja (ali dimenzije
preseka i koliina armature mogu da preu prihvatljivu meru), i nia raunska
pomeranja pri zemljotresu. Nerealno usvojena visoka proraunska krutost moe za
posledicu da ima zabludu o zadovoljenju kriterijuma dozvoljenih pomeranja, i
nedozvoljena oteenja pregradnih zidova i fasada pri zemljotresu;
- nerealno procenjen odnos krutosti pojedinih elemenata i delova konstrukcije, za
posledicu ima nerealnu preraspodelu raunskih uticaja, a kod prostornih modela i
nerealne torzione efekte, jer se menja poloaj centra krutosti.
S obzirom da je isvojeno da svi okviri imaju istu krutost, za definitivni dinamiki model
konstrukcije moe da se usvoji jedan okvir ( u osi 4, na primer) sa pripadajuom masom u
iznosu od 1/6 ukupne mase objekta. Na istom modelu izvrie se i analiza gravitacionih
uticaja.
2.3. ANALIZA GRAVITACIONIH OPTEREENJA

Stalno optereenje tavanice
Sopstvena teina ploe (dp= 25cm) 0,1525
= 3,75 kN/m2
Dodatno stalno opt. (pregrade, podovi...) = 2,5 kN/m2
g= 6,25 kN/m2
Korisno optereenje tavanice p= 2,50 kN/m2
Optereenje tipske grede okvira R4 u X-pravcu odreeno je prema pripadajuim
povrinama, slika 2.7.a-osnova, i slika 2.7.b-presek.
Pripadajue povrine
F1= 0,5(8,0+4.85)2= 12,85 m2
F2= 0,54,02,0= 4,0 m2
F3= 0,54,01,15= 2,3 m2
(= 2,0 / tg60 0)
Raspon A-B (C-D)
- stalno sa ploe
6,252F1/8,0= 6,25212,85/8,0= 20,1 kN/m
Sopstvena teina grede
0,300,6025 = 4,5 kN/m
g1= 24,6 kN/m
- korisno sa ploe
2,02F1/8,0= 2,0212,85/8,0=
p1= 6,4 kN/m
2-5
Y Raspon B-C
- stalno sa ploe
6 6,252F2/4,0= 6,2524,0/4,0
=12,5 kN/m
- sopstvena teina grede
5
= 4,5 kN/m
F3 F2 F
F g2= 17,0 kN/m
2,0
600 F1450 2
F2 2
5x4,0=20,0 m
4 - korisno sa ploe
F1 F2F2 F 2,02F2/4,0=2,024,0/4,0
2,0
F3 F2 2
p2= 4,0 kN/m
3
1,15 4,85 Koncentrisane reakcije greda ok-
2 vira iz poprenog, Y- pravca:
2,0 2,0
Osa A
X - stalno sa ploe
1 6,25F3= 6,252,30=14,4 kN
A B C D - sopstvena teina grede iz Y- pravca
8,0 4,0 8,0
a.
0,300,50254,0 = 15,0 kN
20,0 m - teina stuba
0,4022,825,0 = 11,2 kN
(G,P)A g1,p1 (G,P) B (G,P)C g1,p1 (G,P)D
g1,p - pripadajua teina fasade
2 II 1,04,02,8 = 11,2 kN
GA= 51,8 kN (= GD )
I - korisno sa ploe
0,00 2,0F3= 2,02,30
PA= 4,6 kN (= PD )
Osa B
A 8,0 B 4,0 C 8,0 D Presek
- stalno sa ploe
b.
20,0 m
6,252F2=6,2524,0=50,0 kN
- sopstvena teina grede iz Y- pravca
Slika 2.7 - Analiza optereenja tipske grede u osi 4 + stub = 26,2 kN
GA= 76,2 kN (= GC )
- korisno sa ploe
2,02F2= 2,024,0 PB= 16,0 kN (= PC )
Ukupna teina tipskog sprata
Ploa 0,15252020 = 1500 kN
Grede u X- pravcu
60,30(0,60-0,15)2520 = 405 kN
Grede u Y- pravcu
40,30(0,50-0,15)2520 = 210 kN
Dodatno stalno (zidovi, podovi..)
2,52020 = 1000 kN
Teina stubova
640,42252,8 = 268,8 kN
Fasada
4202,81,0 = 224 kN
G= 3607,8 kN
proseno g = 3607,8/(2020)= 9,0 kN/m2
2-6
Korisno
2,02020 P= 800 kN
Za analizu dejstva zemljotresa usvojeno
G+P/2= 3607,8+800/2= 4007,8 kN/spratu
Ukupna teina objekta za analizu dejstva zemljotresa
W74007,8= 28055 kN
2.4. ANALIZA SEIZMIKOG OPTEREENJA (okvir R4)

Pripadajua teina jednog okvira
Wi= (G+P/2)/6= 4007,8/6= 668,0 kN/spratu
Proraun osnovnog perioda oscilovanja okvira R4
T 2 dw
dW dW
dw- pomeranje vrha [m] usled gravi-
tacionih optereenja usmerenih u horizon-
Wi=668 kN talnom pravcu (videti 5.2- deo A)
Wi 7x2,8=19,6 m
mi mi Usvojeno MB 40; Eb= 3,4107 kN/m2
Proraun pomeranja dw vrha kon-
strukcije izvren je programom SAN /7/
Zi
dw= 0,275 m
T 2 0, 275 = 1,05 s
a. A B C D b. Ukupno seizmiko optereenje okvi-
Slika 2.8 - Proraun osnovnog perioda oscilovanja T ra R4 :
S= KW
W= 7Wi= 7668,0= 4676 kN - ukupna teina (sedam spratova)
K= k0 ks kp kd - ukupni seizmiki koeficijent
k0= 1,0 - koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
ks= 0,10 - koeficijent seizmikog intenziteta (IX zona)
kp= 1,0 - koeficijen duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
kd= 0.9/T -koeficijent dinaminosti (III kategorija tla)
kd= 0,9/1,05= 0,86< 1,0

K= 1,00,101,00,86= 0,086 (> minK= 0,02)
S= 0,0864676= 402,1 kN
S obzirom da objekat ima vie od pet etaa, prema Yu81 /1/ 85% ukupnog optereenja S
rasporeuje se po tavanicama prema relaciji
W Zi
Si = S 7 i (videti 5.2- deo A)
W j Z j
j =1
dok se 15% S postavlja na nivo poslednje tavanice.

0,85S= 0,85402,1= 341,7 kN
0,15S= 0,15402,1= 60,4 kN
Proraun optereenja dat je u Tabeli 2.1, dok je raspodela seizmikog optereenja po
visini objekta prikazana na slici 2.9.
2-7
85,4 60,4
7 Tabela 2.1
Wi Z i
73,2 Nivo Zi Wi WiZi 0,85 S
6 W j Z j
61,0
5 m kN kNm
mi
7x2,8=19,6 m
48,8 7 19.6 668 13092.8 85.4
4
36,6 6 16.8 668 11222.4 73.2
3 5 14.0 668 9352.0 61.0
Zi
24,4 4 11.2 668 7481.6 48.8
2
12,2 3 8.4 668 5611.2 36.6
1 2 5.6 668 3740.8 24.4
1 2.8 668 1870.4 12.2
b. W j Z j = 52371.2 (S=341.6 kN)
A B C D
Slika 2.9 - Raspodela ukupnog seizmikog optereenja
2.5 STATIKI PRORAUN OKVIRA R4

Statiki proraun za uticaje gravitacionih optereenja (prema shemi na slici 2.7), odnosno
uticaja zemljotresa (prema shemi na slici 2.9) uraena je programom SAN /7/.
Na slikama 2.10-2.12 prikazani su karakteristini rezultati statikog prorauna. Normalne
sile stubova su ukupne sile, obuhvataju uticaje gravitacionog optereenja iz oba pravca, videti
sliku 2.7.
a. M-stalno (g) d. M-korisno (p)
b. N-stalno (g) e. N-korisno (p)
Slika 2.10 - Uticaji usled gravitacionih optereenja
2-8
b. N-stalno (g) e. N-korisno (p)
c. Q-stalno (g) f. Q-korisno (p)

Slika 2.10 nastavak - Uticaji usled gravitacionih optereenja
a. M-seizmika x (Sx) b. N-seizmika x (Sx)
c. Q-seizmika x (Sx) d. dx-seizmika x (Sx)

Slika 2.11 - Uticaji usled zemljotresa
2-9
g+p g+p/2
+Sx
a. b.
g+p/2
-Sx Slika 2.12 - Momenti savijanja usled
kombinacije dejstava:
a.) stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 + seizmika x 1,3
c.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 - seizmika x 1,3
c.
2.6. KONTROLA 'POMERANJA' PRI ZEMLJOTRESU

Konstrukcija objekta mora da poseduje dovoljnu krutost kako bi se ograniila pomeranja
pri zemljotresu.
Prema Yu81, pomeranje vrha konstrukcije usled projektnog optereenja S treba da je
manje od H/600 (H-visina objekta), videti 7.3- deo A i sliku 7.5.
Prema sl. 2.11.d, pomeranje vrha konstrukcije iznosi
= (dx )= 31,3 mm < H/600= 1960/600= 32,7 mm (zadovoljeno)
2.7 KONTROLA AKSIJALNOG OPTEREENJA STUBOVA

Prema lanu 61 pravilnika Yu81 /1/, zbog obezbeenja zahtevane duktilnosti preseka,
ograniava se iznos aksijalnog naprezanja stubova usled gravitacionog optereenja
0 /B 0,35 gde je 0= N/F; B= 0,7 k
Prema sl. 2.10.b: maxNg= 1464 kN (stub u osi B, prizemlje)
Prema sl. 2.10.e: maxNp= 347 kN (stub u osi B, prizemlje)
N= Ng+ Np= 1464+347=1811 kN
MB 40 B= 0,7040= 28 MPa
0=1811/402= 1,13 kN/cm2= 11,3 MPa
0 /B= 11,3/28= 0,40> 0,35
U svim ostalim presecima ovaj kriterijum je zadovoljen. Problem nedovoljne duktil-
nosti centralnih stubova u prizemlju moe da se rei ili poveanjem marke betona ( MB45
odgovara), ili, to je bolje, poveanjem preseka stuba (odgovara b/d= 45/45, 0 /B= 0,32<
0,35)
Za prizemlje u osama B,C usvojeno: b/d= 45/45 MB40
2-10
2.8 DIMENZIONISANJE GREDE OKVIRA NA SAVIJANJE

Za ilustraciju je izabrana greda druge tavanice, na nivou z= 5,6m. Dijagrami uticaja usled
kombinacija dejstava prikazani su na slikama 2.13 i 2.14.
g+p
a.
g+p/2
+Sx
b.
g+p/2
-Sx
c.
Anvelopa momenata Mu
A B C D
d.
Slika 2.13 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60, momenti usled kombinacija dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih momenata savijanja za kombinacije a -b-c.
Prema Yu81, preseci grede se dimenzioniu uobiajenim postupcima, za merodavnu

kombinaciju optereenja. S obzirom da je lom preseka greda obino sa dilatacijama elika ve-
2-11
im od 3, kao i da su obino normalne sile greda male, anvelopa momenata savijanja za

nepovoljan uticaj stalnog opterenja (g= 1,6; p= 1,8), odnosno alternativnog dejstva zemljo-
tresa (= 1,3 za sva optereenja) je indikator potreba za podunom armaturom (ili linija
zateuih sila)
g+p
a.
g+p/2
+Sx
b.
g+p/2
-Sx
c.
Anvelopa transverzalnih sila Qu
d.
A B C D
Slika 2.14 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60,transverzalne sile usled kombinacija
dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih transverzalnih sila za kombinacije a-b-c.
Na slici 2.15 prikazan je dijagram potrebne podune armature grede, odreen modulom
za automatsko dimenzionisanje programa SAN /7/, prema Yu81 i BAB- u. Osim kratke donje
2-12
zone u rasponu A-B, merodavni su uticaji kombinacije optereenja sa zemljotresom (crtkaste

linije).
25 8Rf19 8Rf19
(22,64 cm2; 1,26 %) (22,64 cm2; 1,26 %)
+5,60
20
A B C D
15
4Rf19 4Rf19
(0,63 %) (0,63 %)
Armatura Fa (cm2)
Ko
b,c
10
mb
:
:
mb
g+p/2+Sx
b ,c
Ko
5
a
g+p
Ko
:
mb
m
Ko
b:
a
0 L (m)
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Ko ,c
mb
:a b :b
-5 Ko
mb
:b om
,c K
2Rf19
(0,31 %)
-10
A 4Rf19 B
(11,32 cm2; 0,63 %;
-15 50% Fa nad osloncima)
Slika 2.15 - Anvelopa raunski potrebne, i usvojene podune armature preseka grede na koti +5,60
okvira R4 u osi 4 (b/d = 30/60)
Usvojena armatura (debela puna linija) 8R19 nad osloncima-stubovima u osama A i B,

odnosno 4R19 (2R19) u polju formalno zadovoljava zahteve Yu81 i BAB-a:
- minimalni procenat armiranja greda je 0,2%;
- za maksimalni procenat armiranja usvojeno je 1,6% (BAB i Yu81 ne definiu ovu
vrednost);
- pritisnuta armatura u zoni oslonca grede mora biti najmanje jednaka 50% zategnute
armature u istom preseku( 0,5), radi obezbeenja zahtevane duktilnosti preseka
greda u zoni potencijalnih plastinih zglobova - uz stubove.
Usvojena armatura grede prema sl. 2.15 odreena je uobiajenim postupkom - na osnovu
obezbeenja nosivosti preseka za proraunske kombinacije optereenja i naprezanja. Anve-
lopa potrebne armature moe da se pokrije na razliite naine ali, da li pri tome treba voditi
rauna i o obezbeenju uslova za formiranje optimalnih plastinih zglobova odnosno plasti-
nog mehanizma konstrukcije? Treba, naravno, ali koncept i zahtevi pravilnika Yu81 /1/ su ne-
potpuni, tako da se u praksi o tome jednostavno uglavnom ne razmilja. Naelni zahtevi
lanova 56-58 Yu81, da se plastini zglobovi moraju projektovati (znai svesno predvideti)
na krajevima greda u praksi se ne proveravaju. Iako deluje korektno, ni koncept armiranja
grede na sl. 2.15 (donja armatura) nije usaglaen sa navedenim naelnim stavovima.
2.9 OSIGURANJE GREDE OD TRANSVERZALNIH SILA

Na sl. 2.14 prikazana je anvelopa graninih vrednosti transverzalnih sila grede.
2-13
maxQu= 204,6 kN - oslonac u osama B,C

b/d= 30/60; a 4,5 cm h 60-4,5= 55,5 cm
MB 40; r= 1,3 MPa
n=Qu /(bz)= 204,6/(300,955,5)= 0,137kN/cm2 = 1,37 MPa r= 1,3 MPa
Usvaja se minimalni procenat armiranja uzengijama. Prema BAB-u, lan 94, minimalni
procenat armiranja uzengijama iznosi
mfu
min mu = 100 0, 2%
bs
Za dvosene uzengije (m=2) R8 (fu= 0,5 cm2), na razmaku s =15 cm
u=20,5100/(3015)= 0,22%> 0,2%
'Uzengija
preklopljena po
Detalj
kraoj strani'
40
uRf8/15 uRf8/10 uRf8/10 uRf8/15
2,5 2,5
16x10=160 8x10=80
60
0,2 x8,0 = 1,60 0,2 x4,0 = 0,80
8,0 4,0
B
Slika 2.16 - Shema armiranja grede uzengijama
Komentar: Uobiajeno je u praksi da se osiguranje od transverzalnih sila i u sluaju kada

je zemljotres merodavna kombinacija optereenja vri u svemu prema BAB-u. To znai da se
u sluajevima kada je
r<n<3r
deo sile smicanja poverava betonu, a deo armaturi. Prema lanu 60 Yu81, maksimalni raz-
mak uzengija greda iznosi maxs = 20 cm, dok se u zoni oslonaca, na duini 0,2l razmak dvo-
struko smanjuje. Na slici 2.16 prikazano je reenje armiranja uzengijama koje zadovoljava sve
navedene zahteve. Na duini 0,2l uzengije su preklopljene po kraoj strani preseka, prema
lanu 60 Yu81, mada je pitanje da li je to neophodno, s obzirom da se uzengije sidre u zoni
ploe, pa je mala verovatnoa da se mogu 'otvoriti', kao u sluaju stubova.
Kako protumaiti lan 63 Yu81: Ako su u pitanju objekti visokogradnje kod kojih se
analiza sistema konstrukcije vri dinamikim postupkom, granina poprena sila u plastinim
zglobovima pokriva se iskljuivo poprenom armaturom (zanemaruje se udeo nosivosti
betona i u oblasti r<n<3r )? U ovom primeru nije izvrena analiza dinamikim postup-
kom (ta god da je to), pa deluje kao da je ovaj zahtev formalno zadovoljen. Ali otkuda ideja
da se zanemari nosivost betona, jer zemljotres izaziva ta izaziva, bez obzira na vrstu
raunske analize?
Danas preovladava stav, da u sluaju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti (DCH-M
prema EC8), nosivost botona u prijemu transverzalnih sila treba zanemariti u kritinim
2-14
oblastima greda. Nivo seizmikog optereenja prema Yu81 podrazumeva visoku ostvarenu
duktilnost, tako da bi bilo bolje kompletnu transverzalnu silu poveriti armaturi:
mfusvz/s Qu
Usvojena armatura UR8/10 na duini 0,2l u konkretnom sluaju skoro da zadovoljava i
ovaj uslov, sluajno
20,5400,955,5/10=199,8 kN Qu=204,6 kN (3% razlika)
2.10 DIMENZIONISANJE STUBA NA SAVIJANJE

Dimenzionisanje preseka stubova okvira vri se u svemu prema BAB-u, videti i Primer 1.
Za ilustraciju primene dijagrama interakcije /3/ i programa tipa Microsoft-Excel, izabran je
donji presek stuba druge etae u osi B.
Vrednosti uticaja M,N u tabeli oitane su sa dijagrama, sl. 2.10 i sl. 2.11.
Za shemu armiranja preseka stuba usvojen je presek ravnomerno armiran po obimu, zbog
mogueg dejstva zemljotresa iz oba ortogonalna pravca.
Za dimenzionisanje preseka stuba usvojeno je 8 kombinacija uticaja, uzimajui u obzir
povoljno/nepovoljno dejstvo stalnog optereenja.
esto je jednostavnije (pogotovu u sluajevima kosog savijanja) da se, zbog velikog broja
kombinacija uticaja, primena dijagrama interakcija automatizuje.
Stub S4B
irina preseka b(cm)= 40 fB (MPa) = 25.5

Visina preseka d(cm)= 40 s02 (MPa) = 400
Sluaj Osnovno opt. M N

kNm kN
g Stalno 41 1254
p Povremeno 11 297
ZX Zemljotres u X-pravcu 184 -203
Kombinacija n m
1 1,6g + 1,8p 85.4 2541.0 0.623 0.052
2 (1,9g + 2,1p) 101.0 3006.3 0.737 0.062
3 1,0g + 1,8p 60.8 1788.6 0.438 0.037
4 (1,2g + 2,1p) 72.3 2128.5 0.522 0.044
5 1,3g+1,3p/2+1,3ZX 299.7 1559.4 0.382 0.184
6 1,3g+1,3p/2-1,3ZX -178.8 2087.2 0.512 0.110
7 1,0g+1,3p/2+1,3ZX 287.4 1183.2 0.290 0.176
8 1,0g+1,3p/2-1,3ZX -191.1 1711.0 0.419 0.117
Dijagram interakcije - pravo savijanje (Broj 139 /3/ )

n -0.2 0.12 0.4 0.6 1.2
m (m=0,20) 0 0.13 0.175 0.165 0
n -0.3 0.12 0.4 0.6 1.3

m (m=0,30) 0 0.16 0.205 0.192 0
Slika 2.17 - Formular za dimenzionisanje preseka stuba programom tipa Excel
2-15
0.25
0.20
m=Mu/bd2 fB
0.15
0.10
0.05
0.00
-0.5 0 0.5 1 1.5
n=Nu/bdfB
Slika 2.17 nastavak - Formular za dimenzionisanje preseka stuba

programom tipa Excel
Odgovarajui dijagram interakcije, u ovom sluaju broj 139 /3/ aproksimira se sa par ta-
aka, slika 2.17, za par procenata armiranja ( m = 0, 2 i 0,3, sl.2.17). Proraun kombinacija, za
data tri sluaja osnovnih optereenja, kao i ucrtavanje odgovarajuih vrednosti (n,m) preputa
se programu Excel.
Prema sl. 2.17, kritina je kombinacija 7-
Rf19 Rf19 povoljno dejstvo stalnog optereenja pri zem-
ljotresu u desnu stranu, +X. Potreban meha-
niki procenat armiranja ocenjen je u iznosu
m = 0, 26 pot= m B /v=
8Rf16 0,2625,5/400= 1,66% (MB 40)
40
b/d= 40/40
uRf8/15(7,5)
pot Fa= 1,664040/100= 26,52 cm
2
Usvojeno: 4R19+8R16
2
Rf19 stvFa= 27,4 cm , slika 2.18.
Rf19
Imajui u vidu iskustva sa utezanjem pre-
40 seka u Primeru 1, slika 1.14, kao i visok nivo
aksijalnog optereenja na ovoj etai, pretpo-
Slika 2.18 - Usvojena armatura stuba stavljene su uzengije 3UR8/15(7,5)
2.11 DIMENZIONISANJE STUBOVA NA TRANSVERZALNE SILE

Merodavna je transverzalna sila u kombinaciji sa zemljotresom
Slika 2.10 i 2.11
Qu= 1,3Qg+1,3Qp+1,3Qs
= 1,328+1,37/2+1,3130= 214,5 kN
b/d= 40/40 a= 4,5 cm h=40-4,5= 35,5 cm
n= Qu /(0,9bz)= 214,5/(0,935,540)= 0,17 kN/cm2= 1,7 MPa > r = 1,3 MPa
< 3r= 3,9 MPa
2-16
U stubovima viih etaa ne predvia se pojava plastinih zglobova. U ovom sluaju ima
smisla da se deo granine transverzalne sile poveri betonu, u svemu prema BAB- u, za sluaj
r< n<3r. U konkretnom sluaju, nosivost pretpostavljenih uzengija 3UR8/7,5 iznosi
mfusvz/s =40,50400,935,5/7,5=340,8 kN > Qu=214 kN
Nosivost uzengija je vea od granine transverzalne sile, i bez sadejstva betona, ali treba
imati u vidu da je koliina uzengija kod stubova prvenstveno posledica zahteva za utezanjem
preseka betona.
2.12 SHEMA ARMIRANJA

Prema lanu 62 Yu81, proguene uzengije stubova (s= 7,5 cm) postavljaju se na duini
od 1,0 m od vora, u ovom sluaju praktino celom visinom. Prema lanu 64 Yu81, uzengije
stuba produavaju se kroz vorove, slika 2.19.
+8,40
Nastavak 50%
ls
arm.stuba
uRf8/7,5
220
2 2Rf19 1 4Rf19 +5,60 3 4Rf19
Nastavak 50%
B arm.stuba
A 4 2Rf19 5
160 5 2Rf19 160 80 4

uRf8/10 uRf8/15 uRf8/10 uRf8/15
uRf8/10
1
Nastavak
armature
Rf19 Rf19
15
2
60
8Rf16
40
5 uRf8/10 Detalj uRf8/7,5
4 Rf19 Rf19
40
30
Presek A Presek B
Slika 2.19 - Shema armiranja grede i stuba
2-17
ILUSTRACIJE PONAANJA RAMOVSKIH KONSTRUKCIJA PRI ZEMLJOTRESU
Slika 2.20 - Velika oteenja ramovske konstrukcije Slika 2.21 - Kolaps montane ramovske konstrukcije
(Turska 1999.) (Spitak-Jermenija 1988.)
Slika 2.22 - Velika oteenja-lom ramovske Slika 2.23 - Praktino neoteena ramovska
konstrukcije (Turska 1999.) konstrukcija u izgradnji (Turska 1999.)
2-18
Slika 2.25 - Otvaranje uzengija neusidrenih u masu

jezgra stuba (kuke pod 90 0)
Slika 2.24 - Lom vorova i greda ramovske

konstrukcije (Tajvan 1999.)
2.13.1 Da li pomeranja konstrukcije zadovoljavaju kriterijume EC8?

Uz pretpostavku da su pregradni zidovi fleksibilno vezani za glavnu noseu konstrukciju,
pomeranja prema EC8 treba da zadovolje uslov (videti 6.19 - deo A)
dr,i / 0,006hi (2.1)
dmax=31 na svim spratovima konstrukcije.
2 Na slici 2.26 a-b prikazana su
4
pomeranja usled proraunskog opte-
reenja S, prema propisima (videti sl.
Pregradni 4 6.29- deo A)- pomeranja dy na granici
zidovi 5 formiranja plastinog mehanizma
d3=16
6 konstrukcije.
h3
d2=10 Uz pretpostavku da su realna po-

6
meranja pri zemljotresu jednaka po-
4 dr (mm)
meranjima elastine konstrukcije,
a. tada su stvarna pomeranja priblino
A B C D b.
jednaka (videti 6.19 - deo A)
Slika 2.26 - Pomeranja (mm) usled proraunskog optereenja dm= qdy
zemljotresom: a.) apsolutna; b.) relativna spratna, pra ena gde je q - faktor ponaanja (reduk-
deformacijama i oteenjima pregradnih zidova
cije optereenja).
Ako je (videti 7.3 - deo A)
2-19
vrednost faktora ponaanja konstrukcije projektovane prema Yu81 ak qYu81 10,0, realna
pomeranja pri projektnom zemljotresu su 10 puta vea od proraunskih na slici 2.26. Kolika
je ekvivalentna vrednost faktora ponaanja konstrukcija izgraenih prema Yu81 propisima,
stvar je ipak detaljnije analize.
Maksimalno realno spratno pomeranje dr,i pri projektnom zemljotresu tada iznosi
maxdr,i = dr,3 = qYu 81(d3-d2)= 10(16-10)= 60 mm
Pri eem zemljotresu, sa kraim povratnim periodom (TP50 godina), i priblino
duplo manjim ubrzanjem tla u odnosu na projektni zemljotres (TP 475 godina), pomeranja
su priblino duplo manja- 2.
maxdr,i(TP=50)= maxdr,i(TP=475)/n = 60/2= 30 mm.
Za visinu sprata hi= 2,8 m= 2800 mm, EC8 uslov (2.1) nije zadovoljen, jer je
dr,i /= 30 mm> 0,006 hi= 0,0062800= 16,8 mm,
pomeranja su priblino dva puta vea od dozvoljenih, odnosno krutost konstrukcije je
nedovoljna. Potrebno je ukrutiti konstrukciju, dodavanjem zidova ili poveanjem dimenzija
stubova i greda. Usvojena dispozicija zadovoljila bi u oblasi VIII stepena intenziteta, sa duplo
manjim ubrzanjem tla u odnosu na IX zonu.
2.13.2 Ako su nosivost i duktilnost konstrukcije u redu, i ako se investitor sloi sa veim ote-
enjima usled poveanih pomeranja, da li prema EC8 treba proraunom obuhvatiti i efekte
drugog reda?
Prema EC8, vrednost koefici-
jenta osetljivosti sprata na rela-
tivna pomeranja iznosi
= Ptot dr /(Vtot h) (2.2)
Realno spratno pomeranje
druge etae, pri projektnom zemljo-
tresu (TP = 475 godina) iznosi:
Ptot
dr= 60 mm
dr h= 2800 mm.
Vtot
2 Ukupno gravitaciono opteree-
nje u nivou razmatranog sprata
h
iznosi (videti 2.4):

Ptot= 6Wi= 6668,0
= 4008 kN
A B C D Ukupna seizmika smiua sila
Slika 2.27 - Efekti II reda na nivou druge etae za posmatranu tavanicu (videti
sliku 2.9)
7
Vtot= S
2
i = 24,4+36,6+48,8+61,0+73,2+85,4+60,4= 389,8 kN
= 400860/(389,82800)= 0,22 > 0,20

* 0,30 (apsolutni dozvoljeni maksimun)
Prema EC8, efekti drugog reda moraju da se uzmu u obzir, jer je >0,1. Ukoliko je
<0,2, dozvoljava se priblina ocena ovih efekata (videti 1.5.5). Ako je pak 0,2<<0,3, valj-
da treba primeniti tanije postupke, eto problema.
2-20
2.13.3 U komentaru uz shemu armiranja na slici 2.19 stoji da 'usvojeni koncept armiranja nije
usaglaen sa stavovima u vezi formiranja plastinih zglobova greda'. S obzirom da EC8 insistira
na konceptu programiranog ponaanja, da li su data i uputstva u vezi naina- koncepta armira-
nja greda kako bi se obezbedio kontrolisani poloaj plastinih zglobova greda?
Takvih uputstava nema, od projektanta se oekuje da razume problem i da ga reava od
sluaja do sluaja. Koncept je u principu jednostavan, ali se u praksi stvari naravno
komplikuju:
a) poeljan plastini mehanizam konstrukcije, sl. 2.2 treba da ima plastine zglobove
na oba kraja greda, i u ukljetenju stubova;
b) pri porastu momenata savijanja greda usled pomeranja pri zemljotresu, plastini
zglob je presek u kome se najpre dostie moment nosivosti preseka, koji zavisi od koliine
armature u preseku;
c) grede treba tako armirati da se plastini zglobovi jave u eljenim presecima-
kontrolisano.
Izloeni principi lepo funkcioniu u sluajevima kada su uticaji zemljotresa dominan-
tni, naglaeni. Da se stvari u praksi komplikuju, ilustrovano je na sl. 2.28, primer grede iz
ovog zadatka (ponovljeni dijagram momenata sa slike 2.13).
Kraa greda u polju B-C je primer idealnog sluaja, ekstremi momenata se javljaju uz
stubove, pa su to preseci u kojima je lako projektovati plastine zglobove.
g+p/2
+Sx
2 4
6
3
qAB
1 5 a.
g+p/2
-Sx
9 11
7
10
8 12
Slika 2.28 - Problem obezbeenja poloaja plastinih zglobova greda;1-12 - preseci sa ekstremnim momentima
kao potencijalni plastini zglobovi - kako armirati?
Dui rasponi, polja A-B odnosno C-D su problem, jer maksimum pozitivnih momenata
(zateu donju stranu) nije uz stub, ve je pomeren u polje grede. Vodei rauna o potrebama
preseka za armaturom, kao i o uslovu >0,5, teko da se zglob moe naterati uz stub.
Potrebna je mala ekvilibristika u voenju i ukidanju donje armature grede, da bi se zglob
isprojektovao ne preterano daleko od stuba, to bi bilo loe reenje! Toliko, samo za
ilustraciju koncepta i problema prateih.
2-21
2.13.4 Osim definisanja i obezbeenja poloaja plastinih zglobova, da li koncept programiranog

ponaanja podrazumeva jo neto u vezi greda okvira?
U sluaju greda konstrukcija visoke duktilnosti, (DCH), konstruisanje armature obuhvata
tri nivoa:
a) dimenzionisanje potrebne armature prethodno lociranih plastinih zglobova, prema
proraunskim momentima dobijenim analizom;
b) usvajanje podune armature oblasti plastinih zglobova - kritinih oblasti prema
EC8;
c) osiguranje od krtog loma (transverzalne sile) ostatka grede za situaciju dostizanja
realnog kapaciteta nosivosti plastinih zglobova pri pomeranjima usled zemljotresa (videti i
6.8.13- deoA).
g=17,0 kN/m
VB p/2=2,0kN/m VC
Zemljotres
MuB=240 kNm MuC=470 kNm
Detalj l=4,0m
a.
B C
a. g=17,0 kN/m
B C p/2=2,0kN/m
VB VC
g,p Plastini
8Rf19 zglob
8Rf19
Zemljotres
MuB=470Nm MuC=240 kNm
4Rf19 4Rf19
l=4,0m b. l=4,0m
b.
B C B C
Armatura ploe?
8Rf19
226,9
V (kN)
15
128,1
128,1
~4,0 ~7,5
MB40 226,9
60
+Mu RA400/500 c.
4Rf19
c.
30
Slika 2.29 - Presek i armatura grede u polju B-C Slika 2.30 - Optereenje grede B-C pri zemljotresu
Primer krae grede u polju B-C.

Shema usvojene armature (videti sliku 2.19) grede data je na sl. 2.29. Zanemarujui
normalne sile grede, momenti nosivosti preseka grede u zoni plastinih zglobova iznose:
2-22
M -u= -470 kNm (zategnuta gornja armatura)

M+u= 240 kNm (zategnuta donja armatura)
Pri pomeranjima i rotacijama preseka u toku zemljotresa, za oekivati je da se na
krajevima greda pojave momenti jednaki realnoj nosivosti preseka plastinih zglobova -
mogua stanja optereenja grede B-C prikazana su na sl. 2.29. a-b.
U sluaju a) transverzalne sile- reakcije grede iznose
VB= 1,3(17+2,0)4/2-(470+240)/4,0=
= 49,4-177,5= -128,1 kN> 80 kN (sl. 2.14)
VC= 49,4+177,5= 226,9 kN> 179 kN (sl. 2.14)
U sluaju b) transverzalne sile iznose
VB= 226,9 kN
VC= -128,1 kN
Transverzalne sile koje se mogu javiti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plastinih
zglobova sa stvarno ugraenom armaturom znatno su vee od proraunskih vrednosti, slika
2.14. Meutim, ni to nije sve. Prema slici 6.20- deo A, stvarna granica razvlaenja ugraene
armature moe da bude vea od propisane nominalne (v= 400 MPa u ovom primeru), a pri
veim pomeranjima i dilatacijama zategnute armature, elik moe da zae u oblast ojaanja,
slika 4.4 i 4.5- deo A. Zbog toga EC8 zahteva da se sraunati momenti nosivosti pomnoe
faktorom preoptereenja Rd= 1,25 (DCH samo!). Maksimalne-raunske vrednosti
transvezalnih sila koje se mogu pojaviti tada iznose
VB= 49,4-1,25177,5= -172,5 kN
VC= 49,4+1,25177,5= 271,3 kN
E da je to sve! Ako treba proceniti vrednost maksimalnih momenata koji se mogu javiti
na krajevima grede, tada i deo armature ploe moe da bude deo aktivnog preseka na
savijanje, slika 2.29.c!
Usvojene uzengije UR8/10 prema sl. 2.19 ne mogu da prenesu transverzalnu silu od
271,3 kN! Zakljuak, preseci prearmirani na savijanje mogu da ugroze nosivost grede na
trasverzalne sile- viak armature ne mora da bude na strani sigurnosti pri zemljotresu!
Detalj
Ciklino
savijanje
Vertikalna
'zbirna' prslina
l=4,0 m l=4,0 m
B C B C
a. b.
Slika 2.31 - Osiguranje od loma transverzalnim silama: a.) uobi ajeno; b.) neuobiajeno
Kada pri zemljotresu transverzalna sila znaajnije menja znak u preseku, kose X-prsline
mogu da se sliju u jednu vertikalnu, koja prolazi izmeu uzengija, sl. 2.31.b. Tada jedino
pomae kosa ukrtena armatura, u kombinaciji sa uzengijama. Krti lom je neprijatelj broj 1!
2-23
2.13.5 Prema momentima savijanja pri seizmikom optereenju definisanom propisima dimen-
zionisana je nosivost plastinih zglobova greda. Na osnovu momenata nosivosti plastinih zglo-
bova izvreno je potom osiguranje greda od krtog loma transverzalnim silama. ta koncept pro-
gramiranog ponaanja zahteva od stubova?
Nivo seizmikog optereenja S moe da se shvati kao mera pomeranja pri kojem e
konstrukcija iz stanja mirovanja (d= 0) prei u plastini mehanizam (d=dy, slika 2.32.b)
poputanjem greda na krajevima. Nakon toga, konstrukcija se pomera bez prirasta
optereenja, do maksimalnog iznosa ddm, slika 2.32.b.
dm
S
Se
dy
1
S K0 Ky
A B
S 2
3
a. dy dm b.
Slika 2.32 - Karakteristina stanja pomeranja konstrukcije: K 0 -nominalna-poetna krutost
konstrukcije; Ky -sekantna krutost; 1 - elastini odgovor konstr.; 2 - aproksimacija neline-
arnog odgovora konstr.; 3-realno-postepeno otvaranj e plastinih zglobova i pad krutosti
U stanju plastinog mehanizma konstrukcije prema sl. 2.32, naprezanje stubova zavisi od
poznatih momenata nosivosti plastinih zglobova greda, poznatog maksimalnog pomeranja
konstrukcije kao i od oblika deformacija stuba - promene pomeranja po visini, na ta znatan
Ns=1183 kN
8Rf19
ax287
1 Detalj
gRdMgdu=gRdx271
a.
60
B C
gRdMglu=gRdx470
287
188
ax223
4Rf19
322 40 'Plastini
233 b. c. zglob'
B
B
Slika 2.33 - Programirano ponaanje stuba: b.) raunski momenti za merodavnu komb. broj 7; c.)
proraunski momenti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plast. zglobov a greda
2-24
uricaj mogu da imaju vii tonovi oscilacija kod vitkih konstrukcija. EC8 ovaj problem reava
naizgled logino i jednostavno, sl. 2.33.
Za primer je izabran stub u osi B, dimenzionisan u delu 2.10. Momenti savijanja za sluaj
merodavne kombinacije broj 7 (1,0g+1,3p/2+1,3zx) dati su na slici 2.33.b. Za usvojenu
armaturu 8R19 odnosno 4R19, nosivost plastinih zglobova grede je sraunata u delu
2.13.4, Mglu= 470 kNm odnosno Mgdu= 271 kNm, slika 2.33.c. Prema EC8, korigovani uslov
ravnotee momenata u voru glasi
MS*= RdMgu( q MS) (2.3)
Suma korigovanih raunskih momenata gornjeg i donjeg preseka stuba u voru (MS*)
treba da je najmanje jednaka sumi momenata nosivosti plastinih zglobova greda (Mgu),
uveanoj faktorom preoptereenja- Rd (= 1,35/1,2 za DCH/DCM). Korigovana vrednost ne
treba da bude vea od raunske vrednosti dobijene analizom prema propisima (MS)
pomnoene faktorom ponaanja- q (to je praktino elastian odgovor konstrukcije).
Za konkretan primer vora u osi B:
Mgu= Mgdu+ Mglu= 271+470= 741 kNm
MS*= RdMgu= 1,35741= 1000,4 kNm.
Kako ovaj ulazni moment greda raspodeliti na donji i gornji presek stuba u voru?
Prema EC8 prosto, srazmerno ve sraunatim vrednostima (MS) za optereenje prema
propisima, slika 2.33.b:
(MS)= RdMgu
U konkretnom sluaju, slika 2.33.b
MS = 223+287= 570 kNm
= RdMgu / MS= 1000,4/570= 1,76
Prema slici 2.33.c, gornji presek stuba treba dimenzionisati na moment Mu= MSu=
1,76287= 505,1 kNm, a donji presek na moment Mu= 1,76223= 392 kNm!
Usvojena armatura gornjeg preseka prema sl. 2.18 je nedovoljna da stub prihvati moment
Mu= 505,1 kNm, videti deo 2.10 i dijagram interakcije sl. 2.17.
Stub u osi B dimenzionisan je za bezdimenzionalne vrednosti uticaja n= 0,290 i m=
0,176, sl. 2.17. Pri istoj normalnoj sili i korigovanom momentu savijanja,
m*= m= 1,760,176= 0,309
potrebna vrednost m* je van opsega dijagrama 2.17, ali je moete pronai na dijagramu 1.3,
Primer 1. Potrebna armatura iznosi:
n= 0,290, m*= 0,309 m 0,7
pot= 0,725,5/400= 0,045= 4,5% < max= 6% Yu81
> max= 4% EC8
Koncept deluje prosto, ali je moda i najslabiji deo EC8. Polemike su u toku, ovoliko
samo za ilustraciju logike koncepta programiranog ponaanja.
Analogno obezbeenju greda visoke duktilnosti (DCH) od transverzalnih sila, videti
2.13.4, isti postupak treba ponoviti i kod stubova! Iako se pojava plastinih zglobova na
krajevima stubova (osim na vezi sa temeljom) konceptualno ne dozvoljava, EC8 zahteva da se
stub proveri na transverzalne sile pri dostizanju kapaciteta krajeva stuba na savijanje! Ima tu
raznih problema, oigledno.
Nakon to su grede i stubovi konstruisani, vreme je da se provere i vorovi, veza greda i
stuba, da nebi nastupio lom vora - videti slike 2.22 i 2.24. I tu je konano kraj, projekat jedne
grede i stuba je gotov.
2-25
2.13.6 Sve smo pobrkali! Moe li mali rezime koncepta Yu81 i EC8, kada su u pitanju okvirne
konstrukcije visoke duktilnosti?
Osim razlike u nivou projektnog seizmikog optetereenja (to nije toliko bitno), znaaj-
nija je razlika u konceptu obezbeenja pouzdanog ponaanja konstrukcije pri zemljotresu, kao
i u zahtevima za konstruisanje detalja. Dodajmo tome i razliita doputena pomeranja pri
zemljotresu, od ega zavisi minimalna dozvoljena krutost konstrukcije, o emu bi trebalo
voditi rauna ve pri usvajanju dispozicije objekta.
Ulazni podaci
Seizmiko optereenje
YU81 'Statiki proraun' EC8
Dimenzionisanje svih preseka Dimenzionisanje plastinih

svih elemenata prema zglobova greda prema
raunskim uticajima raunskim momentima
Kraj YU81 prorauna
Korekcija proraunskih Kapacitet nosivosti realnih

momenata savijanja plastinih zglobova
stubova
Dimenzionisanje preseka Korekcija proraunskih

stubova transverzalnih sila greda
Dimenzionisanje greda
Kapacitet nosivosti na
prema verovatnim
savijanje krajeva stubova
transverzalnim silama
Korekcija proraunskih
transverzalnih sila stubova
Dimenzionisanje stubova
prema verovatnim
transverzalnim silama
Kraj EC8 prorauna
Slika 2.34 - Koncept Yu81 i EC8 obezbeenja pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu
2-26
Prema Yu81, svi preseci elemenata se dimenzioniu za seizmiku kombinaciju opteree-

nja, kao da je u pitanju bilo koje drugo optereenje. Algoritam ne obezbeuje kontrolu loka-
cije plastinih zglobova, mogu da se jave bilo gde. Pri dostizanju kapaciteta nosivosti plasti-
nih zglobova, van kontrole je eventualno preoptereenje prikljuenih elemenata.
Prema EC8, uticaji usled seizmike kombinacije optereenja definiu potrebnu nosivost
plastinih zglobova na savijanje. Nakon usvajanja armature plastinih zglobova, svi ostali ele-
menti se dimenzioniu prema kapacitetu nosivosti plastinih zglobova-obezbeuje se hijerar-
hija nosivosti elemenata konstrukcije. Za razliku od Yu81, algoritam EC8 je teko automati-
zovati primenom raunara, to nije mali nedostatak.
2-27
PRIMER 3
Konstrukciji iz prethodnog primera dodata su po etri armiranobetonska zida u oba
ortogonalna pravca - formirana je meovita konstrukcija okvira i zidova.
U uvodnom delu izloen je koncept analize ovakvih konstrukcijskih sistema, i
obrazloeno usvajanje samo zidova za osnovni nosei sistem. Svoenjem proraunskog
modela samo na konzolne zidove, problem se pojednostavljuje u meri da ga i studenti mogu
reiti na ispitu, bez primene raunara.
S obzirom na nesimetrian raspored zidova u osnovi, efekti torzije su analizirani prema
YU81. Studentima verovatno poznata metodologija pribline analize torzionih efekata na bazi
pojma centra krutosti (centra rotacije) ovde je ponovljena, da bi se povezala sa specifinim
zahtevima YU81.
U delu "Pitanja i odgovori", ilustrovani su samo dva zahteva EC8 u vezi obezbeenja
pouzdanog ponaanja zida pri zemljotresu: obezbeenje potrebne duktilnosti pritisnutih
krajeva zida, kao i odreivanje proraunskih transverzalnih sila zida prema konceptu
programiranog ponaanja. Ova dva zahteva su prilino iznenaenje za nau praksu.
Analize pokazuju da priblino odreivanje potrebne armature zida uobiajeno u
praksi moe da ima neugodne posledice, kako zbog smetaja potrebne raunske armatura,
tako i zbog nepotrebne prevelike nosivosti zida na savijanje.
Na kraju, dat je komentar i kvalitativna analiza posledica izbora samo zidova za
osnovni nosei sistem, uz zanemarenje krutosti okvira. Kvalitativno je analiziran odgovor
realne konstrukcije na dejstvo zemljotresa. I ovaj primer pokazuje da je dimenzionisanje
nosivosti konstrukcije na dejstvo seizmikog optereenja prema propisima praktino samo
procena nivoa pomeranja konstrukcije pri kojem se eli stvaranje plastinog mehanizma
konstrukcije, a ne klasino obezbeenje nosivosti - osiguranje od loma preseka. Procena
iznosa oekivanih pomeranja kao i efektivne krutosti elemenata konstrukcije pri tim
pomeranjima su najvaniji koraci u analizi.
3-1
PRIMER 3
Svi podaci su kao u Primeru 2, osim to su konstrukcijskom sistemu dodata po etri
armiranobetonska zida u X odnosno Y- pravcu. Presek zidova je pravougaoni, 20/430,
konstantan po visini. Dimenzionisati zid Z1 prema domaim propisima Yu 81/1/,BAB/2/.
Y
20
30/60 Z6 +19,60
6 VII
30/50
30/50
0 0 VI
30/60 Z5 s1
5 Po
20
V
ZA2
ZD2
20
30/60
60
50
7x2,80=19,6 m
5x4,0=20,0 m
4 20 20
IV
30 Z3
15
30/60 Z3 III
3
ZA1 ZD1
30/50
30/50
ZD1
ZA1
430
II
30
30/60 20
2
I
40/40
30/60 Z1 X 0,00
1
A B C D
Osnova A B 4,0 C D
8,0 4,0 8,0 8,0 8,0
Presek
20,0 m 20,0 m
Slika 3.1 - Dispozicija konstrukcije

Komentar:
Dispozicija konstrukcije jeste mogua, ali nisu svi detalji idealni. To se pre svega
odnosi na usvojeni oblik zidova. Zbog oslanjanja i ukrtanja greda tavanica, obino se na
krajevima zidova formiraju ojaanja u vidu stubova. Prikazano reenje usvojeno je, za
poetak, iz metodolokih razloga.

Prema klasifikaciji Yu81 /1/, deo XII, konstrukcija je meovita - okvirna konstrukcija u
kombinaciji sa armirano-betonskim (dijafragmama) ili jezgrima. Prema lanu 77, distribu-
cija seizmikih proraunskih sila vri se prema deformacionim karakteristikama svakog ele-
menata osnovnog sistema konstrukcije. Pored toga, okviri se moraju proraunati na za
najmanju vrednost od 25% ukupne poprene seizmike sile u osnovi.
Gravitaciona optereenja prihvataju zidovi i stubovi. Pri horizontalnim pomeranjima,
stabilnost konstrukcije obezbeuju okviri i zidovi, optereeni srazmerno svojoj krutosti na
horizontalna pomeranja.
lw
+19,60 +19,60 U osnovni sistem za prijem horizon-
Xi Xi
talnih uticaja treba ukljuiti sve elemente
konstrukcije koji znaajnije doprinose
krutosti na pomeranje. Osim povrine zi-
H
dova u osnovi, krutost zidova na savi-

0,00 0,00 janje bitno zavisi i od visine objekta-od
A B C D a. A B C D b.
vitkosti zidova H/lw. Zbog razliitog
karaktera deformacija okvira i konzol-
Slika 3.2 - Usaglaavanje deformacija okvira i zida
nog zida, u niim delovima zid 'pridra-
3-2
va' okvir silama Xi , dok u viim delovima okvir 'pridrava' zid, slika 3.2. U ovakvim sluaje-
vima, zanemarenje krutosti okvira esto moe da proizvede pogrene zakljuke o ponaanju
zida. U konkretnom primeru, odnos visine H i duine lw zida je H/lw= 19,6/4,3=4,5(>2, uslov
Yu81, lan 68). S obzirom na broj zidova u osnovi, kao i na proporcije zida koji je pre zde-
past nego vitak, procenjeno je da je u krutosti na horizontalna pomeranja dominantan uticaj
zidova, koji su usvojeni za osnovni sistem za prijem horizontalnih uticaja. Za orijentaciju,
zidovi vitkosti manje od 9-10 (poeljno 6-7) poseduju znaajnu krutost za prijem horizon-
talnih uticaja. Naravno, vaan je i broj takvih zidova u osnovi, u X odnosno Y-pravcu.
U podunom, X-pravcu, konstrukcija je
nesimetrina, pa je za uticaj zemljotresa u
ovom pravcu potrebno uzeti u obzir i uticaje
torzije u osnovi, slika 3.3. Zemljotres u X-
CK Sx CK
Mt=Sxe pravcu izaziva translaciju i rotaciju taaka
Sx tavanice oko centra krutosti CK, pomeranje ta-
e
CM
CM j vanice opisano je sa dva stepena slobode.
d je Prema lanu 34 Yu81, efekti torzije ne moraju
se sraunavati eksplicitno. Dozvoljava se ana-
liza samo efekata translacije d, kao da je
konstrukcija simetrina, uz naknadnu priblinu
Slika 3.3 - Pomeranje tavanice usled translacije i procenu efekata torzije. Proraunski model
rotacije oko centra krutosti - CK konstrukcije u oba glavna pravca X odnosno Y
je konzola sa sedam masa, kao u Primeru 1.
S obzirom da osnovni sistem ine konzolni zidovi, plastini mehanizam osnovne kon-
strukcije formira se pojavom plastinih zglobova u ukljetenju zidova, slika 3.4.a. Okviri u
svakom sluaju treba da budu konstruisani tako da mogu da prate pomeranja konstrukcije, iji
iznos dm i oblik dominantno zavisi od krutosti zidova, videti i 6.10-deo A. Uslovi za konstru-
isanje okvira mogu da se ublae, jer zidovi spreavaju pojavu fleksibilnog sprata. Ako je kru-
tost zidova dovoljna, okviri se mogu izvesti i sa montanim stubovima, sa zglobnim vezama
greda-stub, videti 6.18.6-deo A. Kapacitet krivljenja preseka zida ku treba da je vei od mak-
simalnih oekivanih krivina km pri zemljotresu. Da bi zid bio pouzdan, potrebno je spreiti
rani-krti lom zida, taka B1 na slici 3.4.c. U nelinearnim analizama, obino se podruje plas-
tinog zgloba modelira koncentrisanom nelinearnom oprugom, sa odgovarajuom neline-
arnom vezom moment(M)-rotacija(qp), slika 3.4.d.
dm dm M(kNm)
+19,60
My A B C
B1 D
S S
k(1/m)
ky km ku
c.
Tok krivina
H
preseka-k d
Hp
qp
0,00
Hp
ky M(qp)
A B C Oblast D km
'plastinog zgloba' ku b. d.
a.
Slika 3.4 - Plastini mehanizam osnovnog sistema konstrukcije
3-3
3.2 PRORAUNSKI MODEL KONSTRUKCIJE

Gravitaciona optereenja sa tavanica prihvataju okviri ali i zidovi. Za detalje analize
gravitacionih optereenja, videti 2.2 u Primeru 2. Za prijem horizontalnih uticaja, proraunski
model obuhvata samo elemente osnovnog sistema, ukupno osam konzolnih zidova, sl. 3.5.
Y Dimenzije preseka svih zidova su
iste, b/lw= 20/430 cm. To ne znai i da
Z6
6 je krutost preseka na savijanje ista, ona
lw=430 u principu zavisi od koliine armature i
00
Z5 s 1 nivoa aksijalnog optereenja zida, videti
5 Po
4.3 i 6.1-deo A. Fasadni zidovi na slici
ZA2
b=20
ZD2
3.5 imaju priblino duplo manju nor-
5x4,0=20,0 m
4 malnu silu od unutranjih zidova, Z3 i
Z5. U naoj praksi se o ovim finesa-
3
Z3 ma retko vodi rauna, pa se i ovde us-
20/430 vaja da je krutost svih zidova ista, odre-
ZD1
ZA1
ena na osnovu karakteristika bruto bet-

2 onskog prekeka zida b/lw, zanemarujui
efekte prslina. (Videti komentar uz 2.2).
Z1 X Za dinamiki model za analizu uti-
1
A D
caja zemljotresa u X ili Y pravcu usvaja
B C
Osnova se konzola sa zbirnom krutou svih
8,0 4,0 8,0
zidova koji se suprotstavljaju pomeranju
20,0 m usled zemljotresa. Zanemarujui krutost
Slika 3.5 - Osnovni sistem konstrukcije preseka zida upravno na osu zida
(lw/b3/12<<blw3/12), za pravougaone zi-
dove se obino usvaja pretpostavka da optereenja prihvataju samo u svojoj ravni, slika 3.6.
Krutost na horizontalna pomeranja zavisi od karakteristika preseka pojedinih elemenata, ali i
od konfiguracije prostornog sistema elemenata. U sluaju sistema konzolnih zidova istih
visina, odnos krutosti na pomeranje zavisi od momenata inercije preseka zidova, koji se u
daljim analizama pojavljuju kao karakteristian parametar krutosti na pomeranje.
S obzirom da se prema Yu81 nivo seizmikog optereenja S moe priblino odrediti
samo na osnovu krutosti na translaciju, to je Sx= Sy (ista je krutost zidova u oba pravca, slika
3.6.a odnosno 3.6.b). Momente torzije Mt= Sxe, usled optereenja Sx koje deluje u centru
mase-CM na ekscentricitetu e u odnosu na centar krutosti CK, prihvataju svi elementi osnov-
nog sistema koji doprinose torzionoj krutosti konstrukcije u osnovi. Torzija objekta u osnovi
prihvata se savijanjem zidova u svojoj ravni, slika 3.6.c.
Y Y Y
R6
Z6 Z6
R5
Z5 Z5
ZA2
ZD2
ZD2
CK
CK
Sx CK Mt=Sxe
ZA2
RA2 CM
Sy RD2
e
dx CM CM
ZD1
ZA1
ZD1
R3 Z3 Z3
dy
ZA1
RA1 RD1
j
X Z1 X Z1 X
a. R1 b. c.
Slika 3.6 - Proraunski modeli konstrukcije: a.) za uticaj zemljotresa u Y-pravcu;

b.) za uticaj pomeranja-translacije usled zemljotresa u X-pravcu;
c.) za uticaj rotacije f od momenta torzije M t usled zemljotresa u X-pravcu
3-4
3.3 ANALIZA GRAVITACIONIH OPTEREENJA

Usvojeno kao u Primeru 2, deo 2-3. U pojedinim rasponima, u ovom sluaju oslonac plo-
e je zid, umesto grede kao u Primeru 2.
3.4 ANALIZA SEIZMIKOG OPTEREENJA

Zbog iste krutosti osnovnog sistema na translaciju u X odnosno Y-pravcu, osnovni period
oscilovanja T i proraunsko seizmiko optereenje su isti za oba pravca dejstva zemljotresa.
Dalje analize se odnose na sluaj uticaja zemljotresa u podunom, X-pravcu, sa efektima
torzije.
Teina jednog sprata
Wi= Gi+P/2= 4007,8 kN/spratu (videti str. 2-7)
Ukupna teina objekta
W 74007,8= 28055 kN (Korektnije je obraunati i teinu AB zidova!)
Kruti tapovi-
dW dW
efekat krute tavanice
W7 W7
W6 W6
7x2,80=19,60 m
W5 W5
w=Wi/hi
H=19,60 m
W4 W4
hi=2,80
Z1 Z3 Z5 Z6 W3 W3
W2 W2
W1 W1 I I
Moment
inercije
=I1 =I3 =I5 =I6 a. b. c. d.
Slika 3.7 - Proraun perioda oscilovanja: a.) osnovni sistem, zidovi aksijalno povezani krutim tavanicama; b.)
dinamiki model; c.) model za proraun perioda prema uproenoj modalnoj analizi, videti 5.2-deo A;
d.) uproenje modela sa slike 3.7.c.
Proraun perioda oscilovanja T1 u prvom-osnovnom tonu

Krutost zidova na savijanje
b/lw= 20/430 cm I1= I3= I5= I6= I= 0,204,33/120 =1,325 m4
Zbirna krutost osnovnog sistema
MB30 E= 3107 kN/m2
I = I= 41,325= 5,3 m4
E I = 31075,3= 1,5910 8 m2
Podeljeno horizontalno optereenje usled teina spratova Wi, slika 3.7.c-d
Wi= 4007,8 kN= const.
hi= 2,8 m= const.
w = Wi /hi= 4007,8/2,8= 1431,4 kN/m
T1= 2 d w Izraz (5.3)- deo A, gde je dw pomeranje vrha u metrima
usled teina Wi , slika 3.7.c.
dw= w H /(8E I )= 1431,419,64/(81,59108)= 0,166 m
4
T1= 2 0,166 = 0,82 s

Komentar: Period oscilovanja okvirne konstrukcije iznosio je T1= 1,05 s, strana 2.7. Da
je za efektivnu krutost zidova usvojena redukovana, manja vrednost zbog efekata prslina,
razlika perioda bila bi jo manja. Priblino, krutost etri zida ekvivalentna je krutosti est
okvira (u ovom sluaju!).
3-5
Proraun ukupne seizmike sile S

S= KW
K= k0 ks kp kd (Za objanjenje koeficijenata,videti i stranu 2.7)
k0= 1,0
ks= 0,10
kp= 1,0
kd= 0.9/T1= 0,9/0,82>1,0 kd=1,0
K= 1,00,101,01,0= 0,1 (>0,02)
W= 28055 kN (str. 3-5)
Sx= 0,128055= 2805,5 kN
S obzirom da objekat ima vie od pet etaa, prema Yu81 85% ukupnog optereenja S
raspodeljuje se po tavanicama prema relaciji
W Zi
Si= S 7 i (videti 5.2- deo A)
W j Z j
j =1
dok se 15% sile S postavlja na nivo poslednje tavanice. Sile deluju u centru mase odgo-
varajue tavanice.
0,85S= 0,852805,5= 2384,6 kN
0,15S= 0,152805,5= 420,8 kN Tabela 3.1
Wi Z i
420,8 Nivo Zi Wi WiZi 0,85S
596,2 W j Z j
511,0 m kN kNm
7x2,80=19,60
425,8 7 19.6 4007.8 78553 596.2

340,6 6 16.8 4007.8 67331 511.0
Z1 Z3 Z5 Z6
255,5 z 5 14.0 4007.8 56109 425.8
170,3 4 11.2 4007.8 44887 340.7
85,2 3 8.4 4007.8 33666 255.5
2 5.6 4007.8 22444 170.3
Moment
=I
inercije 1
=I3 =I5 =I6 1 2.8 4007.8 11222 85.2
Slika 3.8 - Raspored raunskog seizmikog optereenja W j Z j = 314212 (S=2384.6 kN)
Proraun seizmikog optereenja i njegova raspodela po visini konstrukcije prikazani su

u Tabeli 3.1 i na slici 3.8
3.5 STATIKI PRORAUN
3.5.1 Uticaj gravitacionih optereenja

Reakcije tavanice, slika 3.9.a priblino su jednake optereenju sraunatom u Primeru 2
Stalno optereenje
Reakcija grede A-B (C-D) (g1= 24,6 kN/m)
2(524,68,0)/8 =246,0 kN
Reakcija u polju B-C (g2= 17,0 kN/m)
17,04,0 = 68,0 kN
Sopstvena teina zida po spratu
b/lw= 20/430 h= 2,8 m (0,24,302,8)25 = 60,2 kN
Reakcija grede iz upravnog pravca
U osama B,C (G= 76,2 kN)
276,2 = 152,4 kN
Prirast normalne sile po spratu DNg= 526,6 kN
3-6
Korisno optereenje
(p1= 6,4 kN/m) 2(56,48,0)/8 = 64,0 kN
(p2= 4,0 kN/m) 4,04,0 = 16,0 kN
(p= 16 kN/m) 216,0 = 32,0 kN
Prirast normalne sile po spratu DNp= 112,0 kN
+19,60
526,6 112,0
526,6 112,0
g1,p1 g1,p1
g2,p2
Ng Np
0,00 R=5/8ql 3686,2 kN 784,0 kN
A B 4,0 C D c.
8,0 8,0 a. b.
Slika 3.9 - Gravitaciono optereenje zida Z3
Dijagrami normalnih sila zida Z3 dati su na slici 3.9. Za fasadni zid Z1 u osi 1, usvajaju
se vrednosti u iznosu od 50% optereenja zida Z3.
3.5.2 Uticaji usled zemljotresa u X- pravcu

Seizmiko optereenje Sj tavanice j deluje u centru mase CM tavanice j, slika 3.10.a.
Tavanica 'j'
Y Y
Sj CK
Sj
CM
e
CM
Mtj=Sje
yCK
yCM
X X
xCM xCK
a. b.
Slika 3.10 - Seizmiko optereenje u nivou tavanice 'j' : a.) inercijalna sila S j u centru mase CM;
b.) inercijalna sila S j redukovana na centar krutosti - CK
3-7
Za odreivanje optereenja zida usled seizmikog optereenja Sj tavanice j, korisno je

da se optereenje Sj redukuje na silu Sj i moment torzije Mtj= Sj e, koji deluju u centru krutosti
CK, slika 3.10.b.
Y Y
R6=Kx6d
Z6 R
RD2=KyD2d
RA2=KyA2d
R5=Kx5d
ZA2
ZD2
d Z5 R CK
CK
R3=Kx3d
RD1=KyD1d
Ky~0
ZD1
ZA1
RA1=KyA1d
Z3
yCK
d
R1=Kx1d
Z1 X X
xCK
a. b.
Slika 3.11 - Odredjivanje centra krutosti CK: a.) pri translaciji tavanice u X- pravcu, poloaj rezultante R
reakcija svih zidova definie koordinatu y CK centra krutosti - CK; b.) pri translaciji tavanice u Y-pravcu,
poloaj rezultante R reakcija svih zidova definie koordinatu x CK centra krutosti - CK
Odreivanje koordinata centra krutosti CK

a) Stanje translacije tavanice u X- pravcu za iznos (sl. 3.11.a)
Reakcija zida i
Ri= Kxi (3.1)
gde je Kxi krutost zida i na pomeranje u X- pravcu
Rezultanta reakcija zidova
R= Ri=Kxi (3.2)
Poloaj rezultante M0= 0 (oko koordinatnog poetka)
RyCK= Riyi (3.3)
gde je yi koordinata y zida i
(3.1) (3.2) (3.3)
yCK= K xi yi / K xi
i i
Ako u centru krutosti deluje sila Sx u pravcu X- ose, pomeranje tavanice i optereenje Si
zida i iznose:
(3.2) = Sx /Kxi (3.4)
(3.1) (3.4) Si=SxKxi / Kxi (3.5)
odnosno, seizmiko optereenje tavanice se raspodeljuje na pojedine zidove proporcionalno
krutosti zida na pomeranje.
b) Stanje translacije tavanice u Y- pravcu za iznos (sl. 3.11.b)
Analogno prethodnom izvoenju
xCK= Kyi xi /Kyi (3.6)
gde je Kyi krutost zida i na pomeranje u Y- pravcu. Analogno (3.5),
Si= SyKyi / Kyi (3.7)
c) Stanje rotacije tavanice oko centra krutosti zaugao (sl. 3.11.c)
Pomeranje zida i
i= ri (voditi rauna o definiciji i znaku ri) (3.8)
3-8
gde je ri normalno rastojanje ravni zida od centra krutosti - krak zida.

Reakcija zida i
Ri= iKi (3.9)
Y
jr 6 (3.8) (3.9)
Rj 6=K x6 Ri= Kiri (3.10)
Rj D2= yD
Z6 gde je Ki krutost zida i
r6
Rezultujui moment torzije oko CK
K 2j
ZD2
Rj A2=
K
Mt= Riri= Kiri2 (3.11)
CK C
Ako u centru krutosti deluje poznati
r D2
M tj
ZA2
K yA2j A2
r D2 moment torzije Mt, obrtanje tavanice i

optereenje zida i iznose:
r
r A2
(3.11)
r1
j = Mt / Kiri2 (3.12)
(3.12)(3.10)
Z1 X Si= Mt Kiri / Kiri2 (3.13)
r
Ukoliko se dimenzije zidova ne me-
j =K x1j 1 c.
R 1 njaju po visini, i ukoliko su zidovi do-
voljno vitki tako da preovladavaju defor-
Slika 3.11 nastavak - c.) pri rotaciji tavanice oko centra
krutosti CK za ugao j , rezultanta reakcija svih zidova je
macije savijanja, tada se u prethodnim
j
samo moment torzije M t (zbog preglednosti, nisu izrazima umesto krutosti Ki moe uvesti
prikazani izrazi za sile svih zidova) moment inercije Ii preseka zida i.
Ki Ii (3.14)
to vai za tavanicu j, vai i za ostale. Izrazi (3.5), (3.7) i (3.13) za prerespodelu uticaja
usvajaju se za svaku od tavanica- nivoa konstrukcije, ukupno m, slika 3.12.
Sm U odnosu na osu koja spaja centre krutosti,
Mtm
CK-osa na sl. 3.12, na svakom nivou j deluje
seizmika sila sprata Sj i moment torzije sprata Mtj=
Sjim Sdim Sje.
Optereenje zida i na nivou j usled transla-
cije Sij i rotacije Sij moe da se odredi na prikazani
nain. Uoiti da se torzija konstrukcije prihvata sa-
CK Sj vijanjem zidova. Sa poznatim dijagramom optere-
'j'
enja zida Sij= Sij+ Sij, mogu da se odrede tran-

vo
Mtj
-ni
CM sverzalne sile Qij i momenti savijanja Mij zida 'i' na

a
nic
Sjij d
S ij spratu 'j' usled zemljotresa, kao za konzolni stub -
va
rezultanta uticaja svih tavanica iznad posmatranog

Ta
nivoa- preseka zida.

Zid 'i' 'CK-osa' Racionalnije je i preglednije da se prvo odrede
globalni uticaji konstrukcije u celini, prema srau-
S1
natoj raspodeli ukupnog seizmikog optereenja po
z
Mt1 visini objekta, slika 3.8.
Sjij Sdij
- Transverzalna sila zida i u nivou sprata j
y m m
x Qij= S
k = j +1
ik =
k= j+1
(Sik+ Sik)=
Slika 3.12 - Seizmiko optereenje zida 'i' m

= (SkIi / I i +SkeIiri / I i ri 2 )
k= j+1 i i
3-9
m
=( Ii / I i +e Iiri / I i ri 2 ) Sk
i i k= j+1
odnosno Qij= iQ0j (3.15)

m
gde je: ai= Ii / I i +e Iiri / I i ri 2 ); Q0j = Sk
i i k= j+1
- Moment savijanja zida i u nivou sprata j

m m m
Mij= S
k = j +1
ik (zk-zj)=
k= j+1
(Sik+ Sik) (zk-zj)= i
k= j+1
Sk(zk-zj)
m
odnosno: Mij= iM0j , gde je M0j = Sk(zk-zj) (3.16)
k= j+1
m=7
S7 Q07=S7
Q0j M0j Qij Mij
j Q0j M0j Qij=aiQ0j Mij=aiM0j

SJ j j j j
Sj
H
2
S2
zj
h=2,80
S1 1 z
Q01
a. Q0 b. M0 c. d. e.
Slika 3.13 - Odredjivanje uticaja u zidu 'i' : a.) seizmiko optereenje objekta - prema slici 3.7.a; b.) ukupna
transverzalna sila sprata Q 0j ; c.) ukupni moment savijanja - 'preturanja' M 0j u nivou sprata 'j' ;
d.) transverzalna sila zida u nivou sprata 'j' - Q ij = ai Q0j ; e.) moment savijanja zida 'i' u nivou sprata 'j'
Mij = ai M0j , gde je ai - 'koeficijent participacije' zida 'i' u ukupnoj nosivosti
Prema Yu81, lan 34, momente torzije Mt= Se sraunate iz isto statikih razmatranja
treba uveati faktorom KT = 1,50, zbog spregnutosti bonih i torzionih vibracija sistema sa
dva stepena slobode (ili tri) po spratu. To znai da treba korigovati i izraz (3.13) za Si,
odnosno koeficijent participacije i zida i:
i= Ii / I i +KT e Iiri / I i ri 2 (3.17)
i i
Nastavak primera, konano.
- Centar krutosti
Moment inercije svih zidova je isti, Ii= 1,325 m4 (str. 3-5)
xCK= Kyi xi /Kyi= (IA10,0+ IA20,0+ ID120,0+ ID220,0)/( IA1+ IA2+ ID1+ ID2)=
= 40I/4I= 10,0 m
yCK= Kxi yi /Kxi= (I10,0+ I38,0+ I516,0+ I620,0)/( I1+ I3+ I5+ I6)=
= 44I/4I= 11,0 m
- Centar mase (uz pretpostavku jednako raspodeljene mase u osnovi)
xCM= 10,0 m
yCM= 10,0 m
- Ekcentricitet centra mase u odnosu na centar krutosti
e= xCK - xCM= 11,0-10,0= 1,0 m
3-10
- Globalni uticaji konstrukcije u celini

Za raspodelu seizmikog optereenja prema sl. 3.8, dijagram ukupne transverzalne sile
Q0j i momenata savijanja-preturanja objekta M0j dati su na sl. 3.14.
- Uticaji u zidu Z1
r1= yCK-y1= 11,0-0,0= 11,0 m (voditi rauna o definiciji i znaku r)
I1 / I i =I1/( I1+ I3+ I5+ I6)= I/4I= 0,25 (samo zidovi sa krutou u X- pravcu)
i
I1r1 / I i ri 2 = I1r1 /( I1r12+ I3r32+ I5r52+ I6r62+ IA1rA12+ IA2rA22+ ID1rD12+ ID2rD22)
i
= I11,0/(I( 11,02+3,02+5,02+9,02+10,02+10,02+10,0210,02)
= 11,0I/636I= 0,0173 1/m
1= I1/ I i + KT e I1r1 / I i ri 2 = 0,25+1,51,00,0173= 0,2759
i i
Dijagrami uticaja Q1j= 1Q0j odnosno
1017,0 M1j= 1M0j dobijaju se mnoenjem odgo-
Q0j(kN) M0j(kNm) 2847
varajuih vrednosti sa slike 3.14 faktorom
1528,0 7126 1.
- Uticaji u zidu Z3
1953,8 12596 r3= yCK-y3= 11,0-8,0= 3,0 m
2294,4 19021
I3 / I i =I/4I= 0,25
i
2549,9
26161 I3r3 / I i ri 2 = 3,0I/636I= 0,004717
i
2720,2 3= 0,25+1,51,00,004717= 0,2571
33777
- Uticaji u zidu Z6
2805,4 41632 r6= yCK-y6= 11,0-20,0= -9,0 m
a. b. I6 / I i =I/4I= 0,25
i
Slika 3.14 - Ukupna transverzalna sila i moment
savijanja-preturanja spratova konstrukcije u celini I6r6 / I i ri 2 = -9,0I/636I= -0,01415
i
6= 0,25-1,51,00,01415= 0,2287
Voditi rauna gde torzija poveava, a gde smanjuje uticaje u zidovima!
- Uticaji u zidu ZD1
rD1= xCK-xD1= 10,0-20,0= -10,0 m
KxD1/Kxi= 0 Usled zemljotresa u X- pravcu, ovaj zid ima uticaje samo usled torzije!
KxD1 rD1 / Kiri = ID1rD1/ I i ri 2 = -10,0I/636I= -0,01572
2
D1= -0,01572KTe= -0,015721,501,0= -0,02358
2.5.3 Uticaji usled zemljotresa u Y- pravcu

Sve isto kao za X- pravac, jedino nema torzionih uticaja jer je konstrukcija simetrina,
e=0. etri zida u Y-pravcu primaju po 25% optereenja, i= 0,25.
3.6 KONTROLA 'POMERANJA' KONSTRUKCIJE

Yu81 nije eksplicitan u sluaju dispozicija sa torzionim deformacijama, da li treba
proveriti translaciju centra mase (teite objekta), ili je u pitanju pomeranje kritinog zida,
kod koga translacija+rotacija daju najvea pomeranja - zid Z1 u ovom sluaju. S obzirom da
je u pitanju kriterijum oteenja pregrada i fasada, za kontrolu se usvajaju pomeranja zida Z1.
3-11
Pomeranje vrha zida moe da se odredi na osnovu njegovog pripadajueg optereenja-

dijagrama momenata savajanja M1j= 1M0j. Dovoljno je tano (na ispitu, u fazi idejnog pro-
jekta) ako se pomeranja odrede na osnovu ukupnog seizmikog optereenja zida (= transver-
zalnoj sili u ukljetenju), i to 85% raspodeljeno linearno promenljivo, a 15% postavljeno u
vrhu zida, sl. 3.15.
1= 0,2759
d d1 d2 maxQ0j= 2805,4 kN (slika 3.14)
=* + S1= 1 maxQ0j
q
15%Si = 0,27592805,4= 774,0 kN
Si
0,85S1= 0,85774,0= 658,0 kN
85%Si
0,15S1= 0,15774,0= 116,0 Kn
Zi Zi Zi 0,5q*H= 658,0
H
q*= 658,0/(0,519,6)= 67,2 kN/m

EIi EIi EIi (sl. 3.15.b)
MB 30 EI1= 310 1,325=
7
a. b. c. 3,975107 kNm2
Slika 3.15 - Odredjivanje 'pomeranja' vrha zida
1= 11q*H4/120EI1=
1167,219,64/(1203,975107)= 0,023 m
2= 0,15SiH3/3EI1= 116,019,63/(33,975107)= 0,007 m
= 1+ 2= 0,023+0,007= 0,030 m < H/600= 19,6/600= 0,033 m
Pomeranja su kao u sluaju okvira, Primer 2.
3.7 KONTROLA DUKTILNOSTI ZIDA Z1

Prema Yu81, lan 73, iznos aksijalnog naprezanja zida usled gracitacionog optereenja je
ogranien:
0 /B 0,20 gde je 0= N/F B= 0,7 K
zid Z3, slika 3.9 N= Ng+0,5Np= 3686,2+0,5784,0= 4078 kN
zid Z1 N10,54078= 2039 kN
MB 30 B= 0,730= 21 MPa
b/lw= 20/430 F= 20430= 8600 cm2
0= N/F= 2039/8600= 0,24 kN/cm2= 2,4 MPa
0 /B= 2,4/21= 0,11< 0,20
Uoiti da je u sluaju zida Z3 ovaj uslov prekoraen, treba podebljati zid u donjim etaa-
ma, ili poveati marku betona.
3.8 DIMENZIONISANJE ZIDA Z1 NA SAVIJANJE

Maksimalni uticaji u ukljetenju zida
Stalno optereenje Mg0
Ng 0,53686,2= 1843,1 kN (sl. 3.9.b)
Korisno optereenje Mg0
Np 0,5784,0= 392,0 kN (sl. 3.9.c)
Zemljotres
Merodavan je sluaj zemljotresa u X- pravcu, sa efektima torzije
Ns 0
Ms 1M0j= 0,275941632= 11486 kNm (slika 3.14)
Zbog promenljivog znaka momenata savijanja zida pri zemljotresu, zidovi se armiraju
simetreno.
3-12
Prema Yu81, lan70, minimalni

m=0,15% m=0,15%
minm=0,15%
min min procenat armiranja ivinom armatu-
rom (Fa1 na sl. 3.16.b) iznosi:
1= Fa1100/blw 0,15% (3.18)
b
S obzirom na izdueni presek, zid
lw/10 lw/10 se armira i srednjom armaturom (Fa0
a.
lw na sl.3.16.b), iji minimalni procenat
iznosi takoe
Fa1 Fa0 Fa1
m0= Fa0100/blw 0,15% (3.19)
Ukupni minimalni procenat pre-
b
ma tome iznosi 0,45 %, s tim da se
a1 a1 ivina armatura (po 0,15 %) raspore-
lw
b. uje na krajevima zida, na duini
0,10lw, slika 3.16.a.
Nu Korektan algoritam za dimen-
Za1 Za0
Mu zionisanje preseka zida treba da obu-
hvati sve unutranje sile preseka, sl.
3.16.c. (videti programirano ponaa-
Da0
Da1 nje-deo A): za usvojenu srednju arma-
z~0,8lw
Db turu zida (Fa0), treba odrediti potrebnu
c. ivinu armaturu simetrino armiranog
Slika 3.16 - Koncept armiranja zida zida (2Fa1).
U praksi, pogotovu u fazi idejnih
reenja (i na ispitu!), obino se pot-
~9 cm 18Rf25 rebna armatura proraunava kao za
jednostruko armirani presek, pa se us-
vaja jednaka na oba kraja zida (pret-
Fa0 postavka- lom po eliku).
20
Granini uticaji- seizmika kom-

binacija:
lw/10~45 a. N= Ng+0,5Np
= 1843,1+0,5392,0= 2039,1 kN
Moment oko zategnute armature
18Rf25 Mau= MMs+NN(lw /2-a1)
(pretpostavka b< 3,5)
Za odreivanje nosivosti prese-
kapotrebne zategnute armature, pret-
postavlja se povoljno dejstvo gravi-
Fa0 tacionih optereenja
20
40
M= 1,3
N= 1,0
Mau=1,311486
+1,02039,1(4,3/2-
b. 0,43/2))=18877kNm
40 0,10l w /2
400
Slika 3.17 - Armiranje kraja zida RA 400/500; v= 400 MPa
lw= 4,3 m z0,8lw= 0,84,30= 3,44 m
potFa1 Mau / vz-NN/ v= 1887710 2/(40,0344)-1,02039,1/40,0= 86,21 cm2
3-13
Za prenik vertikalne armature, kod zidova se obino usvaja

v (1/81/10)b
= (1/81/10)2002520
Usvojeno: 18R25 (stvFa= 88,2 cm2; 1= 88,2/20430= 1,03%)
Na slici 3.17.a prikazan je detalj (pre)armiranja kraja zida, prema Yu81 pravilniku. Bolje
reenje je da se na krajevima zida formira stub, kako zbog smetaja i utezanja armature
uzengijama, tako i zbog oslanjanja greda (u ovom sluaju), slika 3.17.b.Yu81 ni u jednom
stavu ne definie utezanje krajeva zida, ak ni kao pojam!
Lokalni procenat armiranja ivinog stuba
m= 88,2100/402= 5,5<6% (Yu 81)
3.9 ZID Z1- OSIGURANJE OD LOMA TRANSVERZALNIM SILAMA

Maksimalni uticaji u ukljetenju zida
Q1= 1Q0j= 0,27592805,4= 774,0 kN
Prema BAB-u, ograniena je veliina maksimalnog nominalnog napona smicanja m
m= Q1 /bz 5 r
MB 30 r= 1,1 MPa
m= 1,3774,0/(20334)= 0,15 kN/cm2= 1,5 MPa<5 r
Prema Yu81, lan 71, 'raunska sizmika poprena sila zida iskljuivo se pokriva hori-
zontalnom armaturom, sa minimalnim procentom armiranja = 0,20% povrine vertikalnog
preseka zida!'
Ako je (model reetke) nagib pritisnute
Fav dijagonale = 450 (ugao prsline ~450), ukupna
horizontalna armatura FaH koja 'premouje'
Tavanica
prslinu visine h z iznosi, slika 3.18:
X= 0 FaH v= Q= Qu
ili, na metar duni visine zida
Qu
Nu faH= FaH /z Qu /0,8lw v (cm 2/cm) (3.20)
faH= 1,3774,0/(40344)= 0,073 (cm2/cm)
Fah mfusv = faH /b= 0,073/20= 0,36%> min= 0,2%
~z
mfusv usvojeno: R10/20

R10 fu= 0,59 cm2
mfusv q e= 20 cm (razmak)
stv=2 fu /be=20,79/(2020)
= 0,395%> pot= 0,36%
D Vertikalna armatura Fa0 srednjeg dela-
z
lw
rebra zida (FaV na sl. 3.18) obino se usvaja
Z jednaka horizontalnoj
usvojeno: R10/20
Slika 3.18 - Obezbedjenje od loma 'rebra' zida
3.10 KONSTRUISANJE ARMATURE ZIDA Z1
Prema Yu81, lan74: srednja armatura (rebra) nastavlja se na preklop, a na krajevima
(ivina armatura) zavarivanjem, ili se armatura vodi kroz dva sprata, ime se 50% nastavlja
preklapanjem na svakom spratu. Plan armature zida prikazan je na slici 3.19.
3-14
+8,40
uRf8/20
20
7
6
2a 2a
9Rf25 9Rf25
uRf8/10
5
+5,60
7
6
uRf8/20
5
20
7
M*
6
4
1a 9Rf25 1a 9Rf25 gM
uRf8/10
5
hcr~2,80
+2,80
ls2
7
ls1
6
5
d.
20
uRf8/10
2 2 9Rf25
9Rf25
7
1 9Rf25 1
4
9Rf25
6
5 uRf8/10(20)
5
7 uRf8/10(20)
0,00
ls2
6 uRf8/10(20)
ls1
20
40
4 Rf10/20 a.
Rf10/20
20
1 9Rf25
Detalj A
40
40
2 9Rf25
400
Detalj A 40
40 360 40 c.
b.
Slika 3.19 - Shema armiranja zida Z1
3-15
Za ivinu armaturu zida, u okviru stubova, usvojen je koncept vodjenja armature kroz dva
sprata, tako da se u jednom nivou nastavlja 50% armature. Srednja armatura zida moe da se
vodi od sprata do sprata. Izvodjaima najvie odgovara da se za svu vertikalnu armaturu iz
temelja ispuste samo ankeri, to treba izbegavati, osim ako se ne obezbedi 'fino' armiranje
nastavka 100% ivine armature (recimo prema Evrokodu 2), ili zavarivanje.
Na viim spratovima moe da se proredi ivina armatura zida, dozvoljeno je 'pokrivanje'
dijagrama momenata savijanja zida prema modifikovanoj liniji zateuih sila na slici 3.19.d.
(videti BAB).
3.11 UTICAJ VETRA NA KONSTRUKCIJU

Iako je glavna tema ovoga primera analiza uticaja zemljotresa, u okviru izrade godinjeg
rada, a i na pismenom delu ispita potrebno je uraditi i analizu uticaja usled dejstva vetra na
objekat, i nosee elemente konstrukcije dimenzionisati prema 'merodavnim uticajima'. Zadaci
se rade na nivou 'idejnog reenja', pa se u ovom poglavlju data kratka uputstva za ocenu
uticaja usled dejstva vetra. Postupak potie iz ranijih propisa, i nije saglasan sa vaeim
propisima za optereenje vetrom, ali ga verovatno i danas stariji inenjeri primenjuju u fazi
idejnih reenja, jer je jednostavan a i poznato je da uobiajene betonske konstrukcije nisu
preterano osetljive na dejstva vetra.
Zavisno od oekivanih maksimalnih dejstava vetra, teritorija zemlje podeljena je na 'zone'
sa definisanim nominalnim pritiskom vetra - 'osnovnim dejstvom vetra - w0 (kN/m2)'. Za
betonske konstrukcije na podruju Beograda, nekada se usvajalo w0 = 0,75 kN/m2, na primer.
Y -0,4w0
Y
6 6
00 00
os1 os1
5 P 5 P
L/2
CK CK
L=5x4,0=20,0 m
L=5x4,0=20,0 m
-0,4w0
+0,8w0
4 4
eVx
VXi
3 3
B/2 B/2
L/2
2 2
X VYi X
1 1
A B C D A B C D
Osnova Osnova
B=20,0 m
a. b.
+0,8w0
B=20,0 m
Slika 3.20 - Dejstvo vetra na objekat izraeno kao 'pritisak', odnosno 'sisanje' u X, odnosno Y - pravcu.
Za uobiajene etvorougaone oblike osnova objekata, efekat vetra se na fasadi direktno

izloenoj vetru manifestuje kao pritiskujue dejstvo u iznosu +0,8w0, a na naspramnoj strani
kao istovremeno 'siue' dejstvo vetra u iznosu -0,4w0 , slika 3.20. Maksimalno dejstvo vetra
usvaja se da deluje ili u pravcu X (slika 3.20.a), ili u pravcu Y (slika 3.20.b), ali ne i
istovremeno iz oba pravca. Vetar duva na fasadu koja svoje reakcije prenosi na tavanice, tako
da se u nivou tavanice 'i' javlja rezultujua 'spratna sila' vetra Vi = (0,8w0 + 0,4w0)lhi , gde je l
- irina fasade upravno na pravac dejstva vetra (l=L za pravac X, slika 3.20.a, odnosno l=B za
pravac Y, slika 3.20.b), a hi - spratna visina.
3-16
+19,60
VII Y
VI Z6
V Z5
-0,4w0
+0,8w0
ZD2
7x2,80=19,6 m
VXi IV CK
ZA2
III VXi Mt=VXieVx
ZD1
II
Z3
I
j
ZA1
0,00
Z1 X
A B C D
Presek
20,0 m
Slika 3.21 - Priblino dejstvo vetra po visini niih Slika 3.22 - Torzija objekta u osnovi usled dejstva
objekata vetra
Intenzitet vetra se menja po visini objekta, ali se za uobiajene visine objekata u fazi
idejnih reenja moe usvojiti da je konstantan po visini, slika 3.21.
Ukoliko pravac spratne rezultante vetra V ne prolazi kroz centar krutosti sprata CK, kao i
sluaju dejstva zemljotresa nastupie uvrtanje konstrukcije usled dejstva torzionih momenata
Mt , slika 3.20.a i slika 3.22. Poreklo sila je razliito, i razliito se odredjuju, ali se njihov
'statiki efekat' na konstrukciju rauna na identian nain, ve prikazan u delu o dejstvu
zemljotresa, izraz 3.17. S obzirom da se pri dejstvu vetra na uobiajene objekte ne oekuju
izraeniji dinamiki efekti, to se pri analizi dejstva vetra za vrednost koeficijenta KT u izrazu
3.17 usvaja KT = 1,0, odnosno i= Ii / I i +e Iiri / I i ri 2 .
i i
U sluaju prikazanom na slici 3.20,
Y ekscentricitet spratnih rezultanti usled
vetra odnosno zemljotresa je identian,
Z2 jer rezultanta vetra deluje kroz centar
mase tavanice CM. To ne mora uvek da
L/2
L=6 x 6,00=36,00 m
je sluaj, slika 3.23 na primer. Oblik

-0,4w0
+0,8w0
VXi osnove i raspored noseih zidova Z1-Z4

CK u osnovi je takav da rezultanta vetra
Z4 prolazi kroz centar krutosti CK, tako da
CM nema dopunskih torzionih dejstava
usled vetra. Za razliku od spratne sile
L/2
Z1
vetra koja je rezultanta pritisaka na
Z3
X fasadu, spratna sila usled zemljotresa je
inercijalna, i njena rezultanta deluje u
B=6 x 6,00=36,00 m centru mase CM, iji poloaj zavisi od
oblika osnove i rasporeda masa. U slu-
Slika 3.23 - Sluaj kada spratne rezultante usled vetra aju prikazanom na slici 3.23, dejstvo
odnosno zemljotresa ne deluju u istim napadnim ta kama zemljotresa izaziva i torzione efekte, za
razliku od dejstva vetra, slika 3.24.a. U sluaju prikazanom na slici 3.24.b, oba dejstva
izazivaju torzione efekte, ali sa razliitim ekscentricitetom u odnosu na centar krutosti CK.
3-17
Y Y Y
Z2
L/2
L/2
VX VX
CK Z4
L
L
Z4 eSx CM
eVx
CM
eSx
SX SX
L/2
L/2
Z1 Z2
CK Z1
Z3
X Z3 X
B
B a. b.
Slika 3.24 - Rezultujue spratne sile usled vetra - V, odnosno zemljotresa - S
U sluaju nepravilnih osnova zgrada, efekti vetra mogu da budu sloeni, posebno kada su
u pitanju lokalna dejstva na pojedine elemente ili zone objekta. Za ocenu globalnog ponaanja
konstrukcije i utvrdjivanje potrebne nosivosti glavnih noseih elemenata - zidova u ovom slu-
aju, dovoljno je tano da se na nivou idejnog reenja efekat vetra razmatra kao dejstvo na
'projekciju fasade', uz zanemarenje lokalnih nepravilnosti osnove, slika 3.25.
-0,4w0
Z3 Z3 Z3 VYi Z3
L/2
+0,8w0
-0,4w0
VXi Vazduni B/2 B/2

CK CK
L
L
prostor Vazduni
prostor
Z1 Z1 Z1 Z1
L/2
Z2 Z2 Z2 Z2
a. +0,8w0 b.
B B
Slika 3.25 - Ocena dejstva vetra za kontrolu nosivosti objekata sa nepravilnim osnovama
3.12 SLUAJEVI SLOENIH OBLIKA NOSEIH AB ZIDOVA

Sva dosadanja razmatranja odnosila su se na osnovni oblik 'pravougaonog preseka' zida,
sa eventualnim ojaanjima-'stubovima' na krajevima, u kom sluaju moe da se govori o I-
preseku noseeg zida. Pored toga, poloaj zidova u osnovi u svim primerima je takav da se
pravac pruanja svih zidova poklapa sa pravcima 'glavnih osa inercije' konstrukcije - na orto-
gonalnoj osnovi usvojen je i ortogonalni pravac pruanja zidova, u X i Y-pravcu. U praksi,
zidovi se pojavljuju sa razliitim oblicima preseka kao i poloajima u konstrukciji, slika 3.26.
3-18
Y
Kvadratni oblik osnove objekta suge-
rie da se dejstva zemljotresa analiziraju u
ortogonalnom X-Y sistemu, kao i u svim
prethodnim primerima. Kosi poloaj
jednog zida - Z1 na primer, sa rotiranim
Z4 Z2
sopstvenim osama inercije u odnosu na X-Y
sistem dovoljan je da i 'glavne ose inercije'
6x5,00=30,00 m
konstrukcije u celini ne budu paralelne X-Y
osama, pa bi u principu trebalo analizirati
dejstva zemljotresa u pravcima glavnih osa
inercije konstrukcije. Na projektantu je da
odlui o raunskom pravcu delovanja
Z1 Z3 horizontalnih dejstava. U okviru ovoga
kursa, ovakvi se sluajevi ne razmatraju, pa
se i ne pojavljuju u godinjim zadacima,
X
odnosno pismenom delu ispita. To vai i za
6x5,00=30,00 m sve ostale primere oblika zidova na slici
3.26.
Tretman sloenog T-preseka zida Z2
Slika 3.26 - Razliiti oblici preseka i poloaja zidova
na slici 3.26 u praksi zavisi od primenjene
metode analize. Ako se radi 'peke', kao u
prethodnom primeru, tada 'rebro'- dui deo zida (sa eventualnim efektom sadejstvujue irine
flane na krutost u X-pravcu) moe da se razmatra kao 'zid u X-pravcu', a da se flana zida
razmatra kao poseban zid u Y-pravcu, svako sa svojim poloajem u odnosu na X-Y ose. Isto
vai i za odredjene vrste softvera za analizu uticaja zemljotresa, kao to je 'TABS', na primer.
Ako se koriste softveri na bazi metode konanih elemenata, stvari mogu znaajno da odstupe
od oiglednosti pa i od pretpostavki propisa.
Slino sluaju zida Z2, L-presek zida Z3 se u praksi esto razmatra kao sluaj dva
posebna zida u X odnosno Y-pravcu, bar pri proraunu uticaja. Problem moe da nastane pri
dimenzionisanju, jer je u pitanju ipak jedinstven presek. Pravilnije je vektorski sabrati uticaje
dobijene u pojedinim 'krilima' L-preseka, i potom dimenzionisati jedinstveni presek, nego
svaki deo zida dimenzionisati sa svojim raunskim uticajima.
U sluaju sanduastih preseka zidova tipinih za liftovska jezgra, zid Z4 na slici 3.26 na
primer, u praksi se koriste razliiti modeli, to zavisi od primenjene metode analize, ali i od
vitkosti jezgra - odnosa visine jezgra prema najveoj dimenziji preseka u osnovi. to je vit-
kost vea, ponaanje jezgra sanduastog preseka sve se vie pribliava ponaanju stuba sandu-
astog preseka. U tom sluaju, sanduasti presek jezgra moe da se modelira sa dva odvojena
konzolna elementa u X odnosno Y-pravcu, sa odgovarajuom krutou za svaki pravac. Sa
dobijenim uticajima, vitko jezgro se dimenzionie kao stub sanduastog preseka.
U sluaju niskih - 'zdepastih' jezgara, obino se za krutost jezgra u X odnosno Y-pravcu
usvajaju samo zidovi koji se pruaju u razmatranom pravcu, sa ili bez efekta flani zbog
prisustva zidova u ortogonalnom prvacu. Ako se koriste softveri na bazi konanih elemenata,
treba paljivo interpretirati rezultate imajui u vidu pretpostavke u vezi ponaanja betonskih
elemenata u sluaju zemljotresa.
Ponovimo, sluajevi sa slike 3.26 nisu predmet ovoga kursa.
3-19
3.13.1 Osim ogranienja aksijalnog naprezanja (0< 0,2B), Yu81 ne postavlja druge zahteve za
obezbeenje duktilnosti zidova. ta zahteva EC8, na primer?
Da bi se ostvarila potrebna krivina preseka zida, potrebno je poveati kapacitet dilatacija
pritisnutih krajeva zida.
Kraj zida na duini lc= 0,15lw, EC8
tretitra kao skriveni stub, optereen
centrino efektivnom normalnom si-
'Skriveni stub' lom effNu. Za ovaj stub vae ista pra-
e vila i postupci za obezbeenje potrebne
duktilnosti kao i za normalne stubove,
effNSd NSd slika 3.27- videti i Primer 1.
Prema EC8:
effNsd= 0,5(Nsd /2+Msd /z) (3.21)
Bezdimenzionalna efektivna normal-
na sila
effd= effNsd /Acfcd
b
lc lc
(videti 1.6, str. 1-9)
a. Ac= blc= 0,15 blw
lw
Za konstrukciju odreene klase duk-
Slika 3.27 - 'Skriveni stub' na krajevima zida tilnosti (DCH u ovom sluaju, prema
Yu81), ograniava se effd i zahteva se
odgovarajue utezanje uzengijama preseka skrivenog stuba.
Ilustracija na primeru zida Z1
Nsd= N= 2039,1 kN (= 1,0, prema EC8)
Msd= Ms= 11486 kNm (= 1,0, prema EC8)
z lw-lc= lw-0,15 lw= 0,85 lw= 0,854,3= 3,65 m
effNsd= 0,5(2039,1/2+11486/3,65)= 2083 kN
C 25/30 fcd= fck /c= 25/1,5=16,67 MPa (videti Primer 1)
Ac= blc= 0,15blw= 0,1520430= 1290 cm2
effd= effNsd /Ac fcd= 2083/(12901,667)= 0,97>maxd= 0,55 (DCH)
Pritisak na kraju zida je prevelik i ne moe da se realizuje potrebna duktilnost zida! U
ovom sluaju je moment savijanja zida prevelik. U naoj praksi, veliina momenta savijanja
koji zid moe da prenese limitirana je ili nosi-
vou zida, ili uslovima smetaja zategnute arma-
5
Kriterijum ture.
effnd<0,55
Prema EC8, uslov obezbeenja duktilnosti
4
pritisnutog kraja zida postaje merodavan!, slika
maxe/lw
3 Kriterijum 3.28. Za dati nivo aksijalnog optereenja ukupnog

m*1=4% preseka zida d, EC8 praktino ograniava maksi-
2 malni dozvoljeni ekscentricitet
e= Msd / Nsd
1
izraen na slici 3.28 u odnosu na duinu zida e/lw.
Prema EC8, (ako se ne varamo), procenat
0,10 0,20 armiranja u bilo kom delu zida ne sme da bude
nd=Nsd/bwlc vei od 4 % (kao za stubove). U tom sluaju, i
lokalni procenat armiranja skrivenog stuba
Slika 3.28 - Ogranienje veliine momenata
savijanja zida
kraja zida treba da je manji od 4 %.
1*= Fa1 /blc 4 %
3-20
U ovom primeru, Fa= 88,2 cm2 (sl. 3.17.a)

1*= 88,2/(0,1520430)= 6,8%> 4 %
Da li proirenje kraja zida i formiranje stuba reeva problem prema EC8?
b/d= 40/40 effd 2083/(4021,667)= 0,78> 0,55
b/d= 50/50 effd 2083/(5021,667)= 0,50< 0,55 Ok.
Proraun uzengija za utezanje betona u svemu kao u Primeru 1, sa normalnom silom
2 2
effNsd , i sa 1/r= q = 4 = 16 (samostalni zid)
3.13.2 Realni kapacitet nosivosti na savijanje preseka zi da Z1 u ukljetenju verovatno da je vei

od raunski potrebnog, Ms= 11486 kNm: zbog zanemarenja nosivosti srednje armature F a0 (usvo-
jeno R10/20), zbog zanemarenja efekta pritisnute armature a moda i zbog konzervativne pro-
cene kraka unutranjih sila z= 0,8l w. Kako se to odraava na programirano ponaanje zida i
konstrukcije u celini (videti 6.18- deo A)?
Dijagram moment-krivina za usvojenu armatru preseka zida Z1 i normalnu silu N= 2039
kN dat je na slici 3.29.
M (kNm) M (kNm)
19323,6 15743
Poetak Poetak
teenja teenja
armature armature
N=2039 kN
N=2039 kN
18Rf25 Rf10/20 18Rf25
20
12Rf25 Rf10/20 12Rf25
20
40
40
Pojava Pojava
prslina 430 prslina 40 360 40
440
k (1/m)
k (1/m)
0,00407 0,00734
Slika 3.29 - Raunski dijagram moment-krivina zida bez, i sa ojaanjima na krajevima pri
' monotonom opitu' - savijanju u jednom pravcu
Realni kapacitet na savijanje iznosi, slika 3.29.a

Mu= 19323,6 kNm
(> 1,3 Ms= 1,311486= 14932 kNm)
Presek je nepotrebno prearmiran. Taniji proraun pokazuje da potrebna armatura iznosi
12R25 (1*= 4,5 %)
Mu= 14980 kNm 1,3 Ms
U sluaju preseka zida Z1 sa ojaanjem na krajevima stubovima, nosivost preseka
armiranog sa 12R25 na krajevima je, slika 3.29.b, iznosi
Mu= 15743,7 kNm
(vei krak sila), ali je i maksimalna krivina preseka
max= 0,00734
znatno vea nego u sluaju pravougaonog preseka sa istom armaturom, slika 3.29.b.
Ve kada je re o teorijskoj vezi moment-krivina preseka zida, izgled fragmenata zidova
nakon statikog ispitivanja savijanjem u jednom pravcu prikazan je na slici 3.30. Zidovi su
dostigli maksimalnu nosivost na savijanje i nastupilo je razvlaenje zategnute armature, uz
pojavu prslina pa i pukotina, uz naglaen uticaj transverzalnih sila.
3-21
Slika 3.30 - Slika prslina pri savijanju u jednom pravcu - 'motoni opit'
Sluaj na slici 3.30 nije tipian za efekte uobiajenih zemljotresa, mada je mogu, u
sluaju zemljotresa sa jednim izraenim impulsom i deformacijom konstrukcije praktino u
jednom smeru, nalik monotonom statikom opitu. Mere koje zahtevaju propisi obino
podrazumevaju da e zid u toku zemljotresa morati pouzdano da izdri 5-6 ciklusa znaajnih
alternativnih deformacija, uz veliki broj ciklusa sa malim amplitudama pomeranja.
a. b.
Slika 3.31 - Slika prslina u ukljetenu zida nakon ciklinog opita i histerezisni dijagram
Slika prslina i veza 'sila u vrhu - pomeranje vrha' stuba nakon opita ciklinih deformacija
prikazani su na slici 3.31.a. Karakteristine su ukrtene X-prsline, uz tendenciju njihovog
spajanja u vee prsline-pukotine, slika 3.31.a. Za dijagram sila-pomeranje, tzv. 'histerezisni
dijagram', karakteristina je pojava razmicanja pozitivne i negativne grane - pojava tzv.
'utinua' dijagrama. Nakon dostizanja maksimalne amplitude pomeranja u jednom smeru i
otvaranja prateih prslina, pri povratku u suprotnom smeru zid ima tendenciju da 'prokliza'
preko ukrtenih prslina koje se jo nisu zatvorile, i formirale 'pritisnutu' zonu betona. Ova
3-22
pojava je izraenija kod 'zdepastih' zidova, kod kojih dominantna deformacija usled smicanja
zida.
a. b.
c. d. e.
Slika 3.32 - Ciklini opit AB zida
Drugi primer opita zida pri ciklinim deformacijama prikazan je na slici 3.32. Naglaena
je pojava spajanja ukrtenih prslina, slika 3.32.b, praena 'utinuem' histerezisne krive sila-
rotacija, slika 3.32.e. Pri malim amplitudama ciklinih deformacija zid se ponaa 'elastino',
slika 3.32.c. Sa porastom amplituda deformacija, nastaje degradacija betona u zoni ukljetenja
praena klizanjem zida, slika 3.32.e.
Prema konceptu programiranog ponaanja, proraunske transverzalne sile zida treba
korigovati, uskladiti sa realnom nosivou na savijanje, slika 6.21- deo A.
Presek u ukljetenju zida Z1 dimenzionisan je na raunske uticaje
Qs= 774 kNm (=S)
Ms= Sz= 11486 kNm.
Pri realnoj nosivosti na savijanje
Mu= 19323,6 kNm (sl. 3.9.a)
i istom kraku z rezultante, pri pomeranjima usled zemljotresa, rezultanta S seizmikog
optereenja e da bude vea, proporcionalno nosivosti na savijanje plastinog zgloba. Zbog
efekata viih tonova oscilacija, raspodela seizmikog optereenja odstupa od raunski
pretpostavljene (trougaone) raspodele, tako da rezultanta S* moe da ima manji krak z* u
odnosu na ukljetenje, slika 3.33. Maksimalna transverzalna sila iznosi
Q*= Mu /z*
to sve zajedno EC8 obuhvata faktorom uveanja transverzalnih sila- .
3-23
H
S* 2 1
2 1
z
z*
Oblast plastinog Oblast plastinog

zgloba zgloba
Mu Qmax
eQmax
Slika 3.33 - Raunsko i 'proraunsko' optereenje zida Slika 3.34 - Raunski i korigovani dijagram
transverzalnih sila zida
2 2
g M S (T )
= q Rd u + 0,1 e c <q
q Ms Se (T1 )
*
Q = Q
q= 4,0 - faktor ponaanja za zidove bez otvora

Rd= 1,25 - faktor preoptereenja
Mu /Ms= 19323,6/14912= 1,29- odnos realne i potrebne nosivosti na savijanje plastinog
zgloba
TC= 0,8 s - karakteristina perioda spektra ubrzanja za pretpostavljeno tlo kategorije C,
sl. 6.3- deo A.
T1= 0,82 s - raunski period
Se(TC)/ Se(T1) 1-odnos ordinata elastinog spektra ubrzanja, izraz 6.3-A deo A.
2
1, 25
= 4,0 1, 29 + 0,1 1, 02 =2,05< q= 4,0
4, 0
Zid Z1 trebalo bi proveriti za uticaj maksimalne transverzalne sile
Q*= 2,05774= 1586,7 kN (dva puta vea transv.sila od raunske sile S!)
Faktor uveanja ne treba usvajati vei od vrednosti faktora ponaanja q, jer vrednost
transverzalne sile qQ pretstavlja priblino
elastian odgovor konstrukcije. Proraun-
ska anvelopa transverzalnih sila koriguje se
prema slici 3.24.
Za ilustraciju, znaajna oteenja zida
u zoni ukljetenja - 'plastinog zgloba' pri
zemljotresu u Kobe-u (Japan) 1995. godine
prikazana su na slici 3.35.
Prekomerna oteenja zidova pri zem-
ljotresu u Turskoj prikazana su na slici
3.36. Uoiti irinu prslina-pukotina, i ove-
ka koji provlai aku kroz raspukli zid! Ovo
Slika 3.35 - Oteenja zida nakon zemljotresa svakako nije primer dobrog ponaanja AB
3-24
zida pri zemljotresu. I pored svega, zid je zadrao dovoljnu nosivost za gravitaciona
optereenja, tako da nije nastupio potpuni kolaps konstrukcije.
Slika 3.36 - Prekomerna oteenja zidova pri zemljotresu u Turskoj
3.13.3 A ta je sa zahtevom Yu81 da okvire treba dimenzionisati na 25 % ra unskog seizmikog

optereenja?
U praksi, na projektantu je da proceni da li e za osnovni sistem za prijem horizontalnih
uticaja da usvoji samo zidove, ili zidove i deo (ili sve) okvire, slika 3.37.
Ukoliko se usvoje samo zidovi, tada se u praksi po pravilu ignorie izneti zahtev, jer je
komplikovan za primenu. Okviri su obino isprepletani sa zidovima, grede se oslanjaju i na
zidove itd. Ako se proceni da krutost okvira znaajnije utie na seizmiki odgovor konstruk-
cije, tada je jednostavnije, i korektnije, u osnovni sistem na samom poetku ukljuiti i okvire,
slika 3.37.b, videti i 6.10- deo A.
Ukoliko se, kao u ovom primeru, za
osnovni sistem izaberu samo zidovi, tada
projektant gubi informacije o uticajima
zemljotresa na stubove i grede. Ovi ele-
menti se dimenzioniu prema uticajima
gravitacionih optereenja. S obzirom da ok-
viri moraju da prate pomeranja konstruk-
cije, iji je raunski iznos definisan kru-
tou osnovnog sistema- zidova, to detalji
Zid Z1 a. b.
greda i stubova moraju da budu konstrui-
Slika 3.37 - Osnovni sistem konstrukcije: a.) samo zidovi; sani sa potrebnim kapacitetom deformacija,
b.) zidovi+okviri (Program Tower - Radimpex, Beograd) iako je nosivost okvira odreena samo na
osnovu uticaja gravitacionih optereenja.
Zato EC8 zahteva da grede i stubovi koji pripadaju konstrukciji odreene klase duktilnosti
treba da poseduju zahtevanu duktilnost- kapacitet post- elastinih deformacija.
Kao ilustracija posledica izbora razliitih osnovnih sistema za prijem uticaja zemljotresa,
izvrena je analiza razliitih modela, slika 3.37. Proraun je izvren metodom konanih
elemenata- program TOWER, Radimpex, Beograd. Analizirana su tri modela osnovnog
sistema konstrukcije, sva tri optereena raunskim seizmikim optereenjem prema slici 3.8.
Za debljinu tavanice usvojeno je d*= 5 cm, da bi se smanjila krutost na savijanje, koja nije
obuhvaena runim analizama. Nekakva tavanica je u ovom modelu ipak neophodna, kako
bi se sauvala krutost tavanice u svojoj ravni.
3-25
M~80 kNm M~50 kNm
a. b.
Q=323 kN M=5803 kNm
Slika 3.38 - Model zid+okviri: a.) momenti u osi 1; b.) momenti u osi 4
A) Osnovni sistem- samo zidovi, slika 3.37.a

Pomeranje vrha zida Z1 iznosi = 37,7 mm, to se slae sa rezultatima pribline analize,
= 33,0 mm, str. 3.12. Isto vai i za iznos M,Q, zida Z1.
B) Osnovni sistem- zidovi pravougaonog preseka 20/430+svi okviri, slika 3.37.b.
Pomeranje vrha zida Z1 iznosi = 16,6 mm, a dijagrami uticaja prikazani su na slici 3.38.
Pomeranje vrha i uticaji u ukljetenju zida Z1, za isto spoljno optereenje, su priblino dva
puta manji. Krutost okvira oigledno nije zanemarljiva.
Za razliku od okvirne konstrukcije iz Primera 2, momenti savijanja greda okvira u osi 4
vei su u viim delovima konstrukcije, slike 3.38.a i 3.38.b. U sistemu sa zidovima, momenti
greda na koti +5,60 priblino su tri puta manji, zbog razliitog iznosa i oblika deformacija
konstrukcija.
C) Osnovni sistem- zidovi sa stubovima na krajevima + svi okviri
Pomeranje vrha zida Z1 iznosi = 10,3 mm
Sve do sada izneto ostavlja utisak proizvoljnosti, kao da ne postoji jasan koncept
projektovanja konstrukcija za uticaje zemljotresa?
Elastini odgovor konstrukcije koja bi stvarno imala samo zidove (Z), odnosto realne
konstrukcije sa zidovima i okvirima (Z+O) prikazan je na slici 3.39.c. S obzirom da je u oba
sluaja period T1 praktino u granicama TTC ukupno seizmiko optereenje Se elastinog
sistema je praktino isto, sl. 3.39.b. Kako je realan sistem (Z+O) priblino duplo krui,
pomeranja dZ+O su priblino duplo manja od pomeranja dZ konstrukcije samo sa zidovima.
Zidovi su dimenzionisani tako da preu u plastini mehanizam pri pomeranju vrha zida
Z1 od 37,7 mm, i ukupnom seizmikom optereenju S= 2805,5 kN, linija 1 na slici 3.39.c.
Pri kom e pomeranju dy*, i ukupnom optereenju Sy* realna konstrukcija zidova i
okvira (Z+O) prei u mehanizam, zavisi od nosivosti potencijalnih plastinih zglobova okvira,
linija 2 na sl. 3.39.c. U svakom sluaju, moe se oekivati da realna pomeranja dZ+O pri
zemljotresu budu manja, pa samim tim i zahtevi za potrebnom duktilnou zidova. Usvojena
raunska nosivost zidova praktino predstavlja eljeni nivo optereenja (i pomeranja) pri
kome e poeti formiranje mehanizma, dok bi se potpun mehanizam ukupne konstrukcije
3-26
ostvario pri daljem prirastu pomeranja, kada i svi okviri preu u plastini mehanizam. Do toga
uopte i ne mora da doe.
d
+19,60
S (kN)
S
Se
a.
0,00
Z
Z+O
A B C D
S*y O
Se (T)
ab0W
2
Z+O
b. S=
Z
2805,5
1 c.
aW
T1=0,82 d*y d (mm)

T (s)
TB=0,15 TC=0,80
16,6 37,7 dZ+O dZ
Slika 3.39 - Odgovor konstrukcije na zemljotres: a.) ukupno seizmiko optereenje S i pomeranje vrha d; b.)
elastina spektralna kriva prema EC8; c.) ukupno optere enje-pomeranje vrha zida
Z-samo zidovi; O-samo okviri; Z+O-zidovi i okviri
U ovom sluaju, bilo bi racionalno ukljuiti i okvire u osnovni sistem, kako zbog
potrebne armature, tako i zbog realnije ocene pomeranja.
3-27
PRIMER 4
U prethodnom izdanju ovaj primer nije bio ukljuen u sadraj, papiri pisani rukom deljeni
su studentima na asu. Naime, industrijske hale trebalo je da su obraene na prethodnom
kursu betona, da su studentima poznati svi pojmovi, tako da se u okviru ovoga kursa samo
preciziraju neki pojmovi u vezi zemljotresa. Na alost, te godine je zbog bombardovanja
nastava bila prekinuta, tako da su studenti ostali uskraeni za osnovne pojmove u vezi hala. U
takvoj situaciji, studentima je pripremljeno desetak strana osnovnih pojmova o halama, sa
uputstvima za izradu zadatka na ispitu.
Pripremajui kompletno 'elektronsko izdanje' skripti, prva ideja je bila da se i jedna hala
uradi kao kompletan brojni primer. Meutim, u elji da se studentima prui to vie
raznovrsnih informacija, zadran je originalni koncept, pa su razliiti problemi i primeri hala
izloeni kroz 'priu'. Primer zapoinje postavkom jednog jednostavnog ispitnog zadatka, ali se
potom pria odvija svojim tokom. Iako nemaju brojni primer, studenti imaju sve potrebne
informacije potrebne za razumevanje materije i uspenu izradu godinjeg zadatka kao i
polaganje pismenog dela ispita, to potvruje i iskustvo iz proteklih pet godina.
Naravno da je prvobitni tekst ovom prilikom proiren, a delom i izmenjen. Konstrukcije
hala su detaljnije objanjene, neki pojmovi su preciznije formulisani, i dosledno je krutost
stubova i okvira opisana krutou na pomeranje, umesto sa krutou preseka na savijanje EI,
na ta se problem svodi u posebnim sluajevima. Detalji i pravila armiranja ovom prilikom
nisu posebno prikazani, studenti se upuuju na Primere 1 i 2 gde mogu da nau odgovarajua
uputstva i primere armiranja stubova i greda.
4-1
PRIMER 4
Za AB okvirnu konstrukciju industrijske hale potrebno je uraditi idejno reenje konstruk-
cije objekta, prema sledeim podacima:
- ista visina hale, od poda do donje ivice konstrukcije krova - H0= 12,0 m;
- da bi se omoguilo naknadno produavanje hale, kalkani su nezavisne eline kon-
strukcije postavljene uz krajnje poprene okvire, u vrhu bono pridrane AB kon-
strukcijom krova;
- u ravni podunih okvira, hala je zatvorena horizontalnim fasadnim panelima koji se
kae za stubove
Kalkan Poduni okvir Popreni okviri Kalkan
(glavni nosa)
)
B=15,0 m
rov
S1 (k
POS2
PO
S1 (stub)
L=7l=7x5,0=35,0 m
Slika 4.1 - Dispozicija hale - osnova
Za proraun usvojiti sledee podatke:

- teina izolacije krova qi= 1,50 kN/m2
- teina fasadnih panela qf= 1,20 kN/m2
- sneg s= 1,00 kN/m2
- vetar, osnovno dejstvo w0= 0,70 kN/m2
- zemljotres: VIII zona
tlo I kategorije
Plitko fundiranje: doputeni napon 0= 0,3 MPa za osnovna optereenja odnosno, z=
0,4 MPa u sluaju zemljotresa.
1.- Usvojiti reenje konstrukcije i skicirati dispoziciju sa pretpostavljenim dimenzijama
elemenata.
2.- Izvriti potrebne proraune i dimenzionisati stub POS S1.
3.- Odrediti potrebne dimenzije temelja stuba POS S1.
4.- Skicirati plan armature stuba POS S1.

Idejnim reenjem treba definisati dispoziciju konstrukcije objekta: konstrukcijski mate-
rijal (u ovom sluaju beton); prostorni koncept konstrukcije koji treba da obezbedi pouzdan i
jasan prijem vertikalnih i horizontalnih optereenja-prostornu stabilnost; veze pojedinih ele-
menata kao i nain graenja (montaa, izrada livenjem na licu mesta), iz ega proistie
statiki sistem elemenata, kao i konstrukcije u celini.
U zadatku je definisan poloaj stubova, njihov osovinski razmak u poprenom (B) i po-
dunom pravcu (), kao i ista visina unutar hale - rastojanje od poda do najnie donje kote
4-2
konstrukcije - H0, slika 4.2. Korisnik objekta ili projektant tehnologije hale propisuje potrebne
gabarite, B0H0 ili BH0. Od svih moguih konstrukcijsih reenja, na ispitu se treba odluiti
za ono koje je korektno, i koje se moe reiti u datom vremenu. U konkretnom sluaju, kao
globalni concept konstrukcije usvojen je sistem horizontalne konstrukcije krova (krov moe
da ima nagib gornje konture zbog odvodnjavanja, pri emu se nagib usvaja prema
karakteristikama odvodnjavanja izabranog krovnog pokrivaa) oslonjene na vertikalne
stubove - za prenos vertikalnih optereenja, kao i grupe poprenih i podunih okvira - za
prijem horizontalnih optereenja, slike 4.1 i 4.2.b.
POS2
dk
DH0
POS FG
H=H0+dp+DH0
POS S1
H0
H0
B B
ds B0 ds ds
KP ~KP-dp
df
dp
dp
a. b.
Slika 4.2 - Gabarit hale (a), i popreni okvir hale (b)
4.1.1 Konstrukcija krova i poprenih okvira

Poeljno je da je konstrukcija krova kruta u svojoj ravni, da bi se uticaji vetra i
zemljotresa raspodelili na sve stubove, kao i da bi se izbeglo 'guvanje' konstrukcije krova u
svojoj ravni i lom oslonakih veza elemenata, slika 4.3.a. U ovom primeru, kao i kursu u
celini, podrazumeva se da je na odgovarajui nain obezbeena krutost konstrukcije krova u
svojoj ravni. U obzir dolaze sva poznata reenja - montana, livena na licu mesta ili meovita.
Da bi se obezbedila krutost krova, reenja sa ronjaama obino zahtevaju postavljanje
spregova u ravni krova (zavisi od krovnog pokrivaa), slika 4.3.b.
B
B
L a. L b.
Slika 4.3 - Fleksibilan (a), i ukruen krov u svojoj ravni (b)
4-3
POS1 POS1 a POS1 a POS1 a
d1
d
POS2 POS2
d
POS2 POS2
d
POS IG
POS IG POS IG POS IG
POS FG POS FG POS FG POS FG
POS S1 POS S1 POS S1 POS S1

H0
H0
ds ds ds ds
H0
H0
a. b. c. d.
dp
dp
dp
dp
Slika 4.4 - Varijante glavnih nosaa POS2 - 'rigli' poprenog ovira: a.) monolitna konstrukcija plo e sa
gredama; b.) reetka, ronjae i krovni pokriva;c.) prethodno napregnuti nosa, ronjae i krovni pokriva; d.)
dvopojasni nosa, ronjae i krovni pokriva
Pri izboru konstrukcije krova i poprenog okvira, na ispitu je najracionalnije pretpostaviti

da je glavni nosa krova POS2 greda - 'rigla' zglobno vezana sa stubovima, slika 4.4. Popre-
ni okvir formiraju dva konzolna stuba i glavni nosa POS2. Popreni okviri u praksi mogu da
budu i ramovske konstrukcije, sa krutim vezama stubova i greda, ali ovi sistemi zahtevaju vie
vremena za analizu, i zbog toga se ne preporuuju za usvajanje na ispitu. U ravni upravnoj na
popreni okvir, vrhovi stubova obino se povezani fasadnom gredom - POS FG na slici 4.4.
Da bi se zatvorila hala, obezbedila bona stabilnost glavnih nosaa POS2 i oformio oluk za
odvodnjavanje, u ovom primeru postavljena je i ivina greda - POS IG na slici 4.4, koja je deo
konstrukcije krova, i nije vezana za stubove hale.
U idejnom reenju na ispitu je dovoljno da se usvoji konstrukcijsko reenje i raunom
odredi potrebna visina ronjae ili debljina ploe (d1 na sl. 4.4.a), odnosno visina glavnog
nosaa d i dimenzije gornjeg i donjeg pojasa, u sluaju reetkastih nosaa. Proraun u preseku
maxM je dovoljan. Cilj analiza je procena dimenzija nosaa, kako bi se definisala njihova
teina potrebna za analizu uticaja zemljotresa.
Reenjem konstrukcije krova definisano je gravitaciono optereenje stubova, kao i glavni
deo mase konstrukcije. Pored toga, utvrena je i visina stubova - H, odnosno statike dimen-
zije poprenog okvira BH na slici 4.2.b, koji prihvataju sva horizontalna optereenja koja
deluju u ravni poprenih okvira.
4.1.2 Poduni okviri

Horizontalna dejstva upravna na poprene okvire prihvataju se konstrukcijom podunih
okvira, slika 4.1 i 4.5. U praksi, poduni okviri koji su ujedno i fasada - 'fasadni poduni
okviri' mogu da se izvedu na razliite naine, slika 4.5.a. Stubovi poprenih okvira ujedno su i
stubovi podunih okvira. Da bi se problem pojednostavio, u ovom kursu se pretpostavlja da su
stubovi podunih okvira povezani gredama samo u vrhu - POS FG na slici 4.4 i 4.4, a da je
zatvaranje fasada izvreno montanim 'fasadnim panelima' postavljenim horizontalno, slika
4.5.b, ili vertikalno, slika 4.5.c. Ukoliko se paneli postavljaju horizontalno, bonim veziva-
njem za stubove, tada se sopstvena teina panela gp (kN/m2) prenosi kontinualno na stubove,
slika 4.5.b. Linijsko optereenje stuba po visini od teine panela iznosi g0 = gp l . Ukoliko
4-4
se paneli postavljaju vertikalno, u jednom komadu, tada se teina panela prenosi na temeljnu
gredu POS TG, slika 4.5.c
G,P POS FG POS FG
V,S
g0 gp
gp
POS TG
g0
l l l a. l l l l l l
b. c.
Slika 4.5 - Elementi konstrukcije podunih okvira
Iako se paneli obino postavljaju ispred stubova, kao na slici 4.5.b, na ispitu se moe
pretpostaviti da su paneli centrisani u osama stubova - ne unose momente u stubove. Mogua
su reenja i sa oslanjanjem horizontalnih panela na temeljnu gredu - paneli lee jedan na
drugom i bono su pridrani stu-
G,P POS FG G,P d bovima da se sprei preturanje.
Proizvoa panela definie potreb-
V,S ne veze, koje projektant kon-
V,S
strukcije treba da obezbedi i stati-
ki interpretira.
H
Statiki sistem podunih okvi-

bs bs ra definisan je usvojenim vezama
stubova i temelja, odnosno stubo-
l l l a. l l l b. va i fasadnih greda. Pretpostavlja
se da su paneli fleksibilno vezani
Slika 4.6 - Poduni okvir sa montanim fasadnim gredama u vrhu
za konstrukciju i da ne u ukruuju
podune okvire. U ovome primeru
G,P POS FG G,P d i kursu usvojeno je da su stubovi
kruto vezani - ukljeteni u temelje.
Ukoliko je veza fasadnih greda i
V,S V,S stubova zglobna (sluaj montanih
dg
fasadnih greda, slika 4.6), statiki

Hi
sistem podunog okvira je niz

bs konzolnih stubova u vrhu aksijal-
bs
no povezanih gredama koje obez-
l l l a. l l l b. beuju jednaka pomeranja d vrho-
va svih stubova, slika 4.6.b. Dui-
Slika 4.7 - Poduni okvir sa monolitnim krutim fasadnim na izvijanja stubova u ravni podu-
gredama u vrhu nog okvira iznosi 2H .
Ukoliko je veza fasadnih greda i stubova kruta, slika 4.7, statiki sistem podunog okvira
je pomerljiv ramovski sistem. U sluaju da je krutost fasadne grede znatno vea od krutosti
stubova (krutost je funkcija momenta inercije preseka ali i raspona elementa), tada su vrhovi
stubova praktino ukljeteni u 'beskonano krutu' pomerljivu fasadnu gredu, slika 4.7.b.
Duina izvijanja stubova u ravni podunog okvira isnosi H1 . Dva navedena primera su
ekstremi, zgodni za analizu u idejnim reenjima i na ispitu. U raealnosti, mogua su sva
reenja izmeu ova dva - sa 'fleksibilnim vezama'.
4-5
4.1.3 Kalkani
Kalkanima se obino nazivaju konstrukcije koje zatvaraju ela hale. Izbor materijala i
konstrukcije kalkana zavisi i od uslova eksploatacije objekta. Ako se hala gradi u svom defini-
tivnom obimu, tada se kalkani obino formiraju kao sloene ramovske konstrukcije sa meu-
stubovima i zavrnom fasadnom riglom, koja zamenjuje glavni popreni nosa POS2.
Izolacija
4 Krovni pokriva
Ronjae
2
6
1 Kalkan
Temelj 5
kalkana
l l l l l l
a. b.
Slika 4.8 - Konstrukcija demontanog, privremenog kalkana: 1 - kalkan; 2 - bona veza kalkana i krova; 3 -
glavni nosa poprenog okvira; 4 - krovni pokriva sa ronjaama; 5 - stub; 6 - fasadna greda
Ukoliko se predvia naknadno produenje hale, obino se hala zavrava uobiajenim

poprenim okvirom, koji treba jednoga dana da primi dodatak optereenja usled produavanja
konstrukcije. U tom sluaju kalkani se izvode kao privremene, demontane konstrukcije, i
mogu da se postave ispred zavrnog poprenog okvira, slika 4.8. Konstrukcija kalkana sama
nosi svoju teini, oslonjena na nezavisne temelje kalkana, slika 4.8.a. Da bi se spreilo pretu-
ranje, konstrukcija kalkana se u vrhu bono vezuje za krutu konstrukciju krova hale, detalj 2
na slici 4.8.a, pri emu se obino formira vertikalna dilatacija, da bi se spreilo naslanjanje
konstrukcije krova na kalkana pri dejstvu snega, na primer. Ako se kalkan bono oslanja na
nedovoljno krutu konstrukciju krova, tada treba postaviti spreg u prvom polju hale, ili
obezbediti poseban spreg kalkanskoj konstrukciji oslonjen bono na podune okvire, itd.
U stvarnosti, konstrukcije kalkana se posebno analiziraju, od sluaja do sluaja. Kruta
konstrukcija kalkana u svojoj ravni moe da proizvede efekat zida - 'ajbne' na krajevima
hale, sa tendencijom da sva horizontalna optereenja u pravcu poprenog okvira gravitiraju ka
kalkanima kao najkruim elementima u tom pravcu. Jednostavnosti radi, u ovom primeru
(preporuka i za ispit) usvojeno je da je konstrukcija kalkana nezavisna - 'samostojea', i da ne
utie na ponaanje glavne konstrukcije hale pri gravitacionim i horizontalnim optereenjima.
Uloga kalkana je samo da prihvati dejstvo vetra i da ga prenese na glavnu konstrukciju hale.
4.1.4 Procena dimenzija stubova bs /ds

Na dimenzije preseka stubova utiu: normalna sila od gravitacionih optereenja (poznata,
prethodno odreena); vitkost stuba (poznata je duina izvijanja l0 = 2H u ravni poprenog
okvira, tj. l0 = 2H, odnosno l0 = H u ravni podunih okvira, slika 4.6 odnosno 4.7); momenti
savijanja usled dejstva vetra (poznati, jer zavise od gabarita objekta), ili momenti savijanja
usled dejstva zemljotresa (nepoznati, jer zavise od krutosti stubova ije dimenzije za sada ne
4-6
znamo). Pored toga, ne zna se unapred da li je za odreivanje dimenzija stubova merodavan

sluaj optereenja usled vetra ili zemljotresa. U principu problem se reava u iteracijama.
Iako je dozvoljena vitkost stubova 125, na ispitu se dozvoljava, i preporuuje, da se
pretpostave dimenzije preseka stuba tako da vitkost iznosi 75, da bi mogli da se primene
jednostavni dokazi efekata drugoga reda - metoda dopunske ekscentrinosti prema BAB-u. Da
bi stub poznate duine izvijanja l0 imao traenu vitkost l, potrebna dimenzija stuba b u ravni
izvijanja iznosi b=l0 12 /l . Na alost, te dimenzije ne moraju da budu dovoljne i za
obezbeenje nosivosti pri vetru odnosno zemljotresu, ali su obino dobra pretpostavka za
polaz. Voditi rauna da se efekti drugoga reda proveravaju samo za dejstva gravitacionih
optereenja i vetra, ali ne i u sluaju zemljotresa. Ovi efekti postoje i pri pomeranjima usled
zemljotresa, ali algoritam propisa Yu81 ne daje potrebna reenja za odreivanje pomeranja i
efekata drugoga reda u sluaju zemljotresa.
Budui da po Yu81 stubovi moraju da zadovolje uslov duktilnosti
P/(0,7k F) 0,35 Fmin= bs ds P/(0,7k 0,35)
gde je: P - aksijalna sila usled gravitacionog optereenja pri zemljotresu; bk - marka betona,
to su i minimalne dimenzije preseka stuba limitirane, i treba ih unapred proveriti, pre prelaska
na analizu uticaja vetra i zemljotresa.
Ako se usvoji da su stubovi konzolni i u ravni podunog okvira, slika 4.6, tada bi prak-
tino ista vitkost sugerisala izbor kvadratnog preseka stuba, pa bi pri istim krutostima stubova
seizmiko optereenje u oba pravca bilo isto. To se obino ne radi, jer se u ravni podunih
okvira stubovi uvek mogu ukrutiti fasadnom gredom, a i uticaji vetra su izraeniji u
poprenom pravcu, jer je vea izloena povrina. Prema tome, pravougaoni presek je bolje
reenje, u kom sluaju se, na ispitu, preporuuje dispozicija podunog okvira prema sl. 4.7, sa
krutom fasadnom riglom POS FG. Lako se reava, i koliko-toliko simulira poveanu krutost
podunih okvira. Uslov vitkosti 75 primenjen na obe ravni izvijanja u tom sluaju daje ds=
2bs.
4.2 PRORAUN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA

S obzirom da su krutost konstrukcije i raspored masa dvoosno simetrini u osnovi, centar
mase CK i centar krutosti CK se poklapaju - prema Yu81 nema torzionih uticaja usled dejstva
zemljotresa, slika 4.9.
Y
B
POS my
CM 2
Sx CK
H/2
POS FG
B
ky
H
Sy X Fasadni ds
A
paneli
POS S1
1 2 3 4 5 6 7 8
L a. b.
A B
Slika 4.9 - Poklapanje centra mase CM i centra krutosti Slika 4.10 - Raunska masa m y konstrukcije i
CK u sluaju simetrine konstrukcije hale dinamiki model u ravni poprenog okvira
U optem sluaju, pomeranja bilo koje take krute konstrukcije krova u svojoj ravni
mogu da se opiu sa tri parametra, dve translacije i rotacija - sistem ima tri stepena slobode
4-7
kretanja. S obzirom da nema efekata rotacije, uticaji zemljotresa mogu da se analiziraju kao
dva vremenski nezavisna sluaja: translacija u podunom X-pravcu, odnosno translacija u
poprenom Y-pravcu. Za odreivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u
poprenom Y-pravcu, priblian dinamiki model je konzola sa ukupnom masom my koncen-
trisanom u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom krutou na pomeranje ky u Y-pravcu,
slika 4.10. Svaka 'estica' mase osciluje pri zemljotresu, pa tako i masa fasadnih panela
osciluje zajedno sa kontinualnom masom stubova. Za ocenu pomeranja i naprezanja stubova,
dovoljno je tano da se masa fasada i stubova sa gornje polovine visine objekta H/2 pripie
dominantnoj masi krova na visini H, slika 4.10.
mx
~H/2
~H
kx
bs
1 l 8 a. b.
Slika 4.11 - Raunska masa m x konstrukcije i dinamiki model u ravni podunog okvira
Analogno, za odreivanje pomeranja i naprezanja stubova u sluaju zemljotresa u podu-

nom X-pravcu, priblian dinamiki model je konzola sa ukupnom masom mx koncentrisanom
u vrhu konstrukcije, sa ukupnom, zbirnom krutou na pomeranje kx u X-pravcu, slika 4.11.
Krutost sistema u X/Y pravcu obino nije ista k x k y , pa e se i ukupno seizmiko
optereenje u ova dva pravca razlikovati. Za oba dogaaja masa je ista, mx =my =m, ali se
relativnim pomeranjima ukupne mase pri zemljotresu u poprenom Y-pravcu suprotstavlja n=
8 poprenih okvira, a pri zemljotresu u podunom X-pravcu pomeranjima se suprotstavljaju
n= 2 poduna okvira u osama A i B.
Odgovarajui period oscilovanja moe da se srauna preko poznatih izraza:
m
T1= 2 ; T1= 2 md ; T1 2 d
k
gde su: m-masa; k-krutost na pomeranje; d-pomeranje usled jedinine sile ('fleksibilnost
konstrukcije'); d-pomeranje (u metrima) usled teine gm usmerene horizontalno. Poslednja
dva izraza su optija i pogodnija za proraun. Uoiti da trei izraz u sluaju konzolne
konstrukcije daje:
QH 3 mgH 3 1 H 3
T1= 2 d = 2 =2 =2 g m 2 md
3EI 3EI 3EI
gde je g= 9,81 m/s2 g = 3,132
4.2.1 Popreni, Sy - zemljotres:

Ukupno seizmiko optereenje Sy u Y- pravcu iznosi
Sy= = k0 ks kp kd Q gde su:
Q ukupna raunska teina (=mg)
k0 = 1,0 koeficijent kategorije objekta, objekat II kategorije
kp = 1,0 T1< 2,0 s (koeficijent duktilnosti, lan 27 Yu81)
= 1,6 T1 2,0 s
4-8
ks= 0,025 koeficijent seuzminosti, VII zona

Napomena: Ukoliko je zadatkom zadato ubrzanje tla ag na
osnovnoj steni sa povratnim periodom 500 godina, tada je:
ks ~ 0,25ag /g
kd= 0,5/T1 1,00 koeficijent dinaminosti, tlo I kategorije
0,33
Y bs d
dy
P=1 my= m
B
CM
ds
CK
m
B
ky
H
X
Sy A
1 2 3 4 5 6 7 8 a. b.
L
Slika 4.12 - Proraun efekata zemljotresa u poprenom Y-pravcu
Od parametara koji definiu ukupno seizmiko optereenje Sy, svi su jedonoznano defi-
nisani propisima za date uslove zadatka, osim vrednosti koeficijenta dinaminosti kd, koji je
funkcija nepoznate vrednosti perioda oscilovanja u prvom tonu T1.
Vrednost perioda oscilovanja T1 moe da se odredi na osnovu poznate ukupne mase
my=m i ukupne, zbirne krutosti ky konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi
stubovi (ukupno n=16 stubova) istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa
momentom inercije preseka Ii =bs ds3/12 i visine Hi , usled delovanja jedinine sile u vrhu
P=1, jednako
i= 1Hi3/3EIi
Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
kiy = 1 / di = 3EIi / Hi3
Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
16
ky= k
i =1
iy
m
pa je period oscilovanja u prvom tonu T1= 2 , gde je m ukupna masa.
ky
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
krutou ky usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi
1 1
d = 1/ k y = 16 = 16
3EI
1 ki y 1 H 3i
i
4-9
U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je
1 1 H3
d = 1/ k y = = =
16 16
3EI 16 3EI
k 1
iy 1 H 3i
i
odnosno, T1= 2 md ,gde je m ukupna masa.

Sa sraunatom vrednou perioda oscilovanja T1 odreuje se vrednost koeficijenta dina-
minosti kd , odnosno vrednost ukupnog seizmikog optereenja Sy.
Generalno, pri istim pomeranjima y vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile
Sy na pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje kiy . Svaki stub i
prima deo sile Siy
Siy = Sy kiy / ky
U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
na pomeranje se svodi na odnos momenata inercije poprenih preseka, pa je
16
Siy= Sy Ii / I i
i =1
U konkretnom sluaju, Siy= Sy /16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
Prema Pravilniku Yu81, potrebno je proveriti i 'pomeranja' vrha konstrukcije pri zemljo-
tresu, usled dejstva raunske sile Sy :
16
y= Syd=Sy H3/(3EI I i ) H/600?
i =1
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je y>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun poveanjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju vea pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.
4.2.2 Poduni, Sx - zemljotres:

Ako je krutost fasadnih panela i njihovih veza sa stubovima zanemarljiva, pomeranjima u
X-pravcu opire se opet svih 16 stubova, ali organizivanih u dva poduna okvira, slika 4.13.
Masa sistema je ista kao za Y-pravac, ali krutost sistema nije ista: razlikuje se moment inercije
preseka stuba oko druge ose, i razlikuju se konturni uslovi krajeva stuba - usvojeno je da su
vrhovi stubova kruto vezani za 'beskonano krutu' fasadnu gredu. Zbog razliite krutosti,
razlikovae se i raunsko seizmiko optereenje Sx u X-pravcu.
Y bs
B Sx/2 m/2 dx
CM
ds
CK dx
B
Is1 Is2 Is3 Is8

H
Sx
m
bs
X
A l
1 2 3 4 5 6 7 8 a. b.
L
Slika 4.13 - Proraun efekata zemljotresa u podunom X-pravcu
4-10
S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=16 stubova) istog sistema (pomerljiva, obostrano
ukljetena greda), to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka Ii =dsbs3/12
i visine Hi , usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
i= 1Hi3/12EIi
Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost stuba i na pomeranje jednaka
kix = 1 / di = 12EIi / Hi3
Obostrano ukljeten stub je etri puta krui od konzolnog stuba. Krutost ukupne konstrukcije
na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
16
kx= k
i =1
ix
m
kx
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije obostrano ukljetenih stubova sa
ukupnom krutou k usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi
1 1
d = 1/ k x = 16
= 16
12 EI
k1
ix 1 H 3 i
i
U konkretnom sluaju, svi stubovi su istih visina H, i istih momenata inercije preseka I, pa je
1 1 H3
d = 1/ k x = = =
16 16
12 EI 16 12 EI
k
1
ix 1 H 3 i
i
odnosno, T1= 2 md , gde je m ukupna masa. Sa poznatom vrednou perioda oscilovanja

T1, potrebno je odrediti odgovarajuu vrednost koeficijenta dinaminosti kd, i raunskog seiz-
mikog optereenja Sx za X-pravac dejstva zemljotresa.
Pri istim pomeranjima x vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile Sx na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje kix . Svaki stub i prima
deo sile Six
Six = Sx kix / kx
U sluaju stubova istih konturnih uslova, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
16
Six= Sx Ii / I i
i =1
U konkretnom sluaju, Six= Sx /16, ukupna sila se ravnomerno deli na ukupno 16 stubova.
tresu, usled dejstva raunske sile Sx :
16
x= Sxd=Sx H3/(12EI I i ) H/600?
i =1
U prethodnoj analizi, krutost sistema odreena je kao za Y-pravac, na bazi pojedinanih
krutosti stubova. Ako se konstrukcija posmatra kao dva poduna okvira istih krutosti, tada
svakom podunom okviru pripada pola mase m/2 , odnosno polovina ukupne seizmike sile -
Sx /2.
Period oscilovanja jednog podunog okvira iznosi T1= 2 mx d (isti je i za drugi okvir,
naravno), gde je mx= m/2 (m= Q/g- ukupna masa objekta). Na osnovu prethodno prikazanih
4-11
d
optijih izraza, pomeranje jednog okvira
Si
koga ini osam identinih stubova usled
M=SiH /2 jedinine sile u vrhu iznosi
8
= 1H3/(12E I i )
i =1
8
Q=Si
H
gde je I
i =1
i =8Is , u ovom sluaju.
Usled sile Si na jednom stubu, uticaji

M=SiH /2
u stubu prikazani su na slici 4.14. U
Slika 4.14 - Statika podunog okvira principu, u stubovima podunog okvira
pojavljuju se i aksijalne sile usled zemljo-
tresa, koje su u srednjem delu podunok okvira u ovom primeru zanemarene.
4.3 PRORAUN UTICAJA VETRA

Kao i u Primeru 3, deo 3.11, u ovom kursu se za potrebe izrade idejnog reenja konstruk-
cije hale koriste jednostavni stavovi starih propisa za vetar. Optereenje vetrom definisano je
tzv. 'osnovnim dejstvom - w0', slika 4.15, koje je definisano za teritoriju drave, slino
seizmikoj rejonizaciji. U zadatku je data vrednost osnovnog dejstva vetra- w0= 0,7 kN/m2.
w0
Pritisak Sisanje
w+= 0,8w0
w-= 0,4w0
w+= 0,8w0
w-= 0,4w0
Objekat-poduni presek
B
H
L a. L b.
Slika 4.15 - Dejstvo vetra na objekat, prema starim propisima
Pritisak na direktno izloenu povrinu iznosi

w+= 0,8w0= 0,80,7= 0,56 kN/m2
Podpritisak, ili siue dejstvo na naspramnu povrinu iznosi, slika 4.15.
w-= 0,4w0= 0,40,7= 0,28 kN/m2
POS FG POS2
POS FG
0,8w0l
0,4w0l
aw0l
POS S1
B
S1
l l l a. b.
1 2 4
Slika 4.16 - Dejstvo vetra na horizontalne fasadne panele podu nog okvira
4-12
Osim intenziteta vetra, optereenje elemenata konstrukcije zavisi i od naina prenosa sila
vetra sa fasade na konstrukciju. U sluaju horizontalnih fasadnih panela podunog okvira, sile
vetra se sa panela prenose direktno na stubove, kao podeljeno optereenje po visini stuba,
slika 4.16.
POS2
POS FG
~aw0H/2
0,8w0lH/2 0,4w0lH/2
POS FG
S1
H
H
POS S1
POS TG
B
0,8w0lH/2 0,4w0lH/2
~aw0H/2
l l l a. b.
1 2
Slika 4.17 - Dejstvo vetra na vertikalne fasadne panele podu nog okvira
U sluaju vertikalnih fasadnih panela podunog

okvira, stubovi nisu direktno izloeni vetru, ije se
reakcije prenose delom u ravan krova, a delom u nivo
Rw+ temelja, slika 4.17. Svaki popreni okvir prihvata deo
vetra iz ravni krova na duini l , slika 4.17.b.
0,8w0
U ovome primeru usvojeno je da je konstrukcija kal-

kana takva da se dejstvo vetra na konstrukciju hale pre-
nosi kao i u sluaju vertikalnih panela, delom na temelje
kalkana a delom u ravan krova, slika 4.18 i 4.19.
l l Konstrukcija kalkana optereenje vetra predaje krutoj
1 2 krovnoj ravni na rasponu B, da bi se potom sile vetra iz
ravni krova unele u podune okvire, i preko njih u
Slika 4.18 - Dejstvo vetra na kalkan temelje. Isti mehanizam prenosa vai kako za pritiskujue
dejstvo vetra, tako i za 'siue'.
4.3.1 Uticaji vetara u podunom, X- pravcu

S obzirom na simetriju, po pola reakcije vetra sa kalkana prihata svaki od podunih
okvira A odnosno B, slika 4.19.
Y Pw /2 Pw /2
B
Okvir B
Rw-
B
Is1 Is2 Is3 Is8

H
Rw+
bs
Okvir A X
A
Pw /2 l
1 2 3 4 5 6 7 8
a. b.
L
Slika 4.19 - Dejstvo vetra u podunom X-pravcu
4-13
Uz pretpostavku da su stubovi kalkana ukljeteni u svoje temelje, i zglobno oslonjeni na

krov, reakcije kalkana u ravni krova iznose:
Rw+ 3w+H/8= 30,8w0H/8 (= 0,30w0H kN/m )
Rw- 3w-H/8 = 30,4w0H/8 (= 0,15w0H kN/m )
Rezultanta vetra na ceo krov iznosi
Pw= (Rw++ Rw-)B= (3/8)(0,8+0,4)w0HB (kN)
Uticaji u stubovima odreuju se kao i u sluaju zemljotresa (Pw Sx), razmatrajui
konstrukciju sastavljenu od 16 pojedinanih stubova, ili kao sluaj dva poduna okvira. U
odnosu na zemljotres, razlika je samo u poreklu optereenja, na dalje se statiki proraun
zasniva na istim principima.
4.3.2 Uticaji vetra u poprenom, Y- pravcu

Za analizu je jednostavniji sluaj zatvaranja fasade vertikalnim panelima, prema slici
4.17. U ovome primeru usvojeno je da optereenje usled vetra horizontalni paneli prenose na
glavne stubove poprenih okvira, sa pripadajue irine l qw = w, prema slici 4.16.
Y
Uticaji u stubovima od vetra u pop-
0,4w0
renom pravcu, slika 4.20, posledica su dva
B
stanja: direktnog dejstva vetra na stub sa
pripadajue irine l, slika 4.21.b, i uticaja
usled pomeranja vrhova stubova zbog
pomeranja krova kao krute ploe, slika
B
4.21.c.
U terminima 'metode deformacija',
X
A
direktni uticaji vetra na stub dobijaju se
analizom 'nepomerljivog sistema', kome je
0,8w0 privremeno dodat horizontalni oslonac u
1 2 3 4 5 6 7 8
ravni krova, slika 4.21.b. U ovom koraku
L treba odrediti momente i transverzalne sile
stuba-grede ukljetene u temelj, i zglobno
Slika 4.20 - Dejstvo vetra u poprenom Y-pravcu oslonjene o ravan nepomerljivog krova.
Moment u ukljetenju stuba u osi A, izlo-
enog pritiskujuem dejstvu vetra iznosi
Msw1=(0,8w0l)H2/8
slika 4.22.a, dok je reakcija stuba u ravni krova
Rw= 3(0,8w0l)H/8
EF Pw=SRw
Rw
0,4w0l
0,8w0l
0,4w0
0,8w0
SIA SIB = + SIA SIB

H
A B a. A B b. A B c.
Slika 4.21 - Odreivanje uticaja od vetra u stubovima popre nog okvira: a.)dispozicija; b.) lokalno dejstvo vetra
na jedan okvir; c.) sumarno dejstvo vetra u ravni krova na konstrukciju u celini
4-14
Momenti, odnosno reakcije naspramnog stuba u osi B, usled 'siueg' dejstva vetra iznose
50% uticaja u osi A. Ukupna reakcija oba stuba jednog poprenog okvira u ravni
nepomerljivog krova iznosi Rw= 3(0,8+ 0,4)w0lH/8.
Da je konstrukcija krova stvarno nepomerljiva, horizontalno pridrana krutim kalkanima,
na primer, to bi bili i jedini efekti vetra na stubove poprenog okvira. Poto nagomilanu
ukupnu reakciju SRw svih poprenih okvira u ravni krova nema ko da prihvati, krov e da se
pomeri za iznos 'deformacijski nepoznate veliine-horizontalnog pomeranja d ', i da se
oslobodi neuravnoteene reakcije SRw.
Hwi
Do istog rezultata se dolazi ako se zamisli da oslonac u ravni
krova stvarno postoji, ali je privremen. Kada se taj oslonac ukloni,
akumulirana ukupna reakcija Pw= SRw mora da se preraspodeli na
sve stubove poprenih okvira, slika 4.21.c. Zadatak se reava kao i
w + u sluaju preraspodele seizmikog optereenja - srazmerno
Is Is krutostima stubova, deo 4.2.1. Na jedan stub deluje dodatna sila
vetra usled pomeranja
Msw1 Msw2 Hwi = Pw kiy / ky
Slika 4.22 - Komponenete U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih
savijanja stuba direktno poprenih preseka, odnos krutosti na pomeranje se svodi na odnos
izloenog vetru
momenata inercije poprenih preseka, pa je
16
Hwi= Pw Ii / I i = Pw /16
i =1
Moment savijanja u ukljetenju stuba u osi A iznosi Msw2=HwiH, slika 4.22.b.
Ukupni uticaji u stubu direktno izloenom vetru dobijaju se superpozicijom lokalnog
dejstva vetra direktno na stub, i uticaja usled pomeranja krova, Msw=Msw1+Msw2.
Izloeni algoritam je samo predlog kako da se problem rei 'peke'. Problem je jasan, sva
poznata i priznata reenja dolaze u obzir.
4.4 MERODAVNA KOMBINACIJA OPTEREENJA-DIMENZIONISANJE STUBA

Za tipian stub S1 treba nacrtati dijagrame M,N,Q usled stalnog optereenja, snega,
zemljotresa i vetra, za oba pravca dejstva.
S obzirom da su dejstva vetra i zemljotresa alternativna, stubovi se armiraju simetrino.
Usvojena armatura treba da je dovoljna da stub sa zahtevanim koeficijentom sigurnosti
pouzdano izdri sva mogua stanja optereenja koja se mogu pojaviti u fazi graenja i
eksploataciji. U sluaju stubova hala, obino nije mogue samo na osnovu veliine uticaja
usled vetra odnosno zemljotresa zakljuiti koja je kombinacija optereenja merodavna za
proraun potrebne armature: nisu isti koeficijenti sigurnosti, a za uticaje usled vetra u analizu
treba uvesti i efekte drugoga reda. Najjednostavnije je da se potrebna armatura srauna
posebno za oba sluaja optereenja, za oba pravca dejstva optereenja, i da se usvoji vea od
sraunatih. Na ispitu je dovoljno da se proraun izvri samo u preseku u ukljetenju stuba.
Ukoliko se ispostavi da su pretpostavljene dimenzije stuba nedovoljne za smetaj armature uz
potovanje maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, u principu bi trebalo promeniti
dimenzije preseka i ponoviti proraun, jer je promenjena krutost sistema i nivo seizmikog
optereenja, a i vitkost stuba se menja, pa i time i uticaji drugoga reda u kombinaciji sa
vetrom. S obzirom da se radi o 'idejnom reenje', na ispitu se dozvoljava da se usvoje koriguju
dimenzije preseka, bez ponavljanja statikih prorauna.
Komentar: Merodavna kombinacija uticaja definie kapacitet nisivosti preseka u
ukljetenju. Za razumevanje ponaanja konstrukcija, treba imati u vidu razliku u filozofiji
dimenzionisanja potrebne nosivosti preseka u sluaju dejstva vetra odnosno zemljotresa.
4-15
H d H d H d
Se H Se H Hw H
2
1,8Hw 1,3Sd
Hw
2 1 Se
Sd
1,3Sd 1,8Hw
1 2
Sd Hw 1
dmaxw dmaxs d dmaxw dmaxs d dmaxs dmaxw d
a. b. c.
Slika 4.23 - Merodavna optereenja: a.) vetar merodavan za nosivost; b.) zemljotres merodavan za nosivost;
c.) zemljotres zanemarljiv
U sluaju dejstva vetra, iznos optereenja je determinisana veliina, koja ne zavisi od

ponaanja konstrukcije, bar u sluaju uobiajenih objekata (kod vitkih konstrukcija to nije ba
tako). U eksploataciji se oekuje da se pri dejstvu vetra konstrukcija ponaa elastino, bez
oteenja, sa maksimalnim pomeranjem dmaxw pri optereenju Hw, slika 4.23.a. Potrebna
nosivost elemenata i preseka konstrukcije odreuje se tako da kapacitet nosivosti bude bude
vei od uticaja oekivanih u eksploataciji, 1,8Hw na primer. Od konstrukcije se uopte ne
oekuje da u eksploataciji dostigne kapacitet nosivosti, pa obino nije ni bitno da li do loma
preseka dolazi iscrpljenjem nosivosti armature ili betona - da li je lom preseka duktilan ili krt.
Za razliku od vetra, optereenje konstrukcije usled zemljotresa bitno zavisi od odgovora
konstrukcije pri pomeranjima. Ukoliko bi se konstrukcija pri zemljotresa ponaala elastino,
bez oteenja, maksimalno pomeranje bi bilo reda veliine dmaxs pri optereenju Se , slika
4.23.a. Obino su to znatna optereenja, pa se uobiajeni objekti projektuju tako da kapacitet
nosivosti pri zemljotresu bude nii od elastinog odgovora, Sd < Se , slika 4.23.a-b. Pri
dostizanju kapaciteta nosivosti, konstrukcija prelazi u plastini mehanizam otvaranjem
potrebnog broja plastinih zglobova. Zbog razliitih nepouzdanosti analize, nosivost se
odreuje uvoenjem koeficijenata sigurnosti, 1,3Hw prema Yu81, na primer. Prema konceptu
jednakih pomeranja, videti 3.4-deo A, maksimalna oekivana pomeranja pri zemljotresu dmaxs
su istog reda veliine, bez obzira da li se konstrukcija ponaa elastino ili nelinearno, linija 1
na slikama 4.23.a-b. Usvajanjem nieg kapaciteta nosivosti Sd , u konstrukciju je ugraen
'osigura' koji treba da je zatiti od preoptereenja, ali je neophodno obezbediti i potreban
kapacitet post-elastinih deformacija - duktilnost, tako da konstrukcija izdri oekivana
pomeranja dmaxs bez ugroavanja sigurnosti ljudi ili opreme.
Prema tome, u sluaju vetra konstrukcija se obezbeuje da se ne dostigne kapacitet
nosivosti preseka, dok se u sluaju zemljotresa upravo oekuje da konstrucija dostigne
kapacitet nosivosti i pree u plastini mehanizam. U sluaju kada je opetereenje vetrom
merodavno za odreivanje kapaciteta nosivosti, 1,8Hw > 1,3Sd , rezultat moe da bude da e
pri zemljotresu konstrukcija prei u plastini mehanizam, ali pri kapacitetu nosivosti
odreenom na bazi uticaja vetra, linija 2 na slici 2.23.a. U ovom sluaju zemljotres nije
merodavan za odreivanje kapaciteta nosivosti, ali je potrebno da se detalji konstrukcije ipak
obrade tako da se obezbedi izvestan kapacitet post-elastinih deformacija. U sluaju kada je
projektno optereenje usled zemlotresa merodavno za odreivanje kapaciteta nosivosti, stvar
je jasna, slika 4.23.b. Zemljotres definitivno nije merodavan ni za odreivanje nosivosti, niti
za obezbeenje kapaciteta post-elastinih deformacija (duktilnosti) u sluaju kada je nivo
elastinog odgovora konstrukcije pri zemljotresu nii od optereenja vetrom, Se < Hw , slika
4.23.c, to je est sluaj kod visokih i vitkih konstrukcija.
4-16
4.5 RAZLIITI SLUAJEVI KONSTRUKCIJA HALA
4.5.1 Jednobrodna hala sa AB zidovima za ukruenje u podunim okvirima

esto se u ravni podunih
Kalkan Poduni okvir Popreni okviri Kalkan okvira postavljaju spregovi za
dZ
ukruenje i prijem horizon-
Z1 (zid) talnih dejstava usled vetra,
zemljotresa, sila koenja krana
(glavni nosa)
) itd. Kada su u pitanju armira-
B=15,0 m
ov
1 (kr nobetonske konstrukcije, mo-
S
POS2
PO
gue je napraviti i reetkasti
spreg, kao u elinim kon-
Z1 (zid) strukcijama, ali je jednostav-
nije u nekom polju podunog
okvira postaviti konzolni AB
dZ
S1
L=7l=7x5,0=35,0 m zid, zid Z1 na slikama 4.24-
4.25. Stubovi hale se obino
Slika 4.24 - Dispozicija-osnova hale
zadravaju, zbog oslanjanja
glavnih krovnih nosaa POS2,
kao i potrebne krutosti poprenih okvira u Y-pravcu. Ivini stubovi i zid debljine dz izvode se
monolitno, tako da u ravni podunog okvira AB zid Z1 radi kao simetrini I-presek.
R2 R2 R2 R2
H ~H mx
H
Z1 bs kZ
1
l l
8 a. b.
lZ
Slika 4.25 - Poduni okvir i dinamiki model
to se tie analize uticaja vetra i zemljotresa u poprenom Y-pravcu, sve je isto kao u
prethodnom primeru, krutost hale obezbeuje 16 konzolnih stubova, dok se krutost na savija-
nje rebra zida Z1 debljine dz oko slabije ose zanemaruje, kao da ga nema.
U ravni podunih okvira, prisustvo zida-sprega bitno menja ponaanje i naprezanja stubo-
va. Konzolni AB zid duine lz i visine H obino je znatno krui na pomeranja od zbirne
krutosti stubova, tako da se moe usvojiti da sva horizontalna optereenja u ravni podunog
okvira prihvata konzolni AB zid Z1. Krutost 'beskonano krute' grede u vrhu je dovoljna da
vitak stub bude praktino ukljeten u vrhu, ali ne i zid Z1 koji se deformie praktino kao
konzola. Dinamiki model je konzola sa jednom masom, sa krutou na pomeranje kz
jednakoj krutosti samo konyolnog zida, slika 4.25.b. Za potrebe prorauna perioda
oscilovanja, za raunski presek mogu da se usvoje karakteristike I-preseka, a isto tako i
karakteristike pravougaonog preseka dz / lz gde je 'visina' preseka preseka lz=l+bs . Zbog
pojave prslina pri zemljotresu, efektivna krutost preseka pada, pa je aproksimacija samo
pravougaonim delom preseka uobiajena u praksi. Prema tome, analiza efekata vetra i
4-17
zemljotresa u ravni podunih okvira vri se uz zanemarenje prisustva ostalih stubova u toj
ravni. Pri odreivanju aksijalnog optereenja zida Z1, voditi rauna da na jedan zid padaju
dve reakcije R2 glavnih nosaa POS2, slika 4.25.a.
U ravni podunih okvira, ostali stubovi prihvataju samo uticaje gravitacionih optereenja.
Stubovi su preko fasadnih greda vezani za vrh krutog zida, pa se moe smatrati da su vrhovi
stubova za uticaje gravitacionih optereenja praktino nepomerljivi u ravni podunog okvira.
Vitkost stuba u ravni podunih okvira zavisi i od ostvarene veze stuba i fasadne grede u vrhu,
slika 4.25. Ako je veza zglobna, duina izvijanja moe da se usvoji u iznosu 0,7H, a ako su
stubovi u vrhu ukljeteni u fasadnu gredu 'beskonane krutosti', duina izvijanja teorijski
Fax/2 Y Fax/2
M x d X M x
d
Fax/2 l Fax/2
b b
a.
4 V,S 5
(Fax /2) Rf10/20 (Fax /2)
Rf10/20
20
d
d
V,S DFay - dodatna M y DFay
armatura
(Fax /2) l (Fax /2)
b b
b.
Slika 4.26 - Supepozicija potrebne armature za savijanje u dve ravni

iznosi 0,5H, ali se preporuuje da se usvoji 0,7H, slika 4.25.
S obzirom da raunski vetar ili zemljotres prema naim pravilnicima ne deluju

istovremeno iz dva upravna pravca, ista armatura zida Z1 prihvata uticaje iz dva pravca. Usled
dejstva vetra ili zemljotresa u ravni poprenog okvira, u Y-pravcu, potrebna armatura Fax
ivinih stubova zida usvaja se i rasporeuje simetrino u okviru preseka stubova, slika 4.26.a.
Za uticaje vetra i zemljotresa u ravni podunih okvira, u X-pravcu, usvojena armatura Fax je
deo armature flani I-preseka, i potrebno je samo sraunati dodatnu armaturu DFay , tako da
ukupna armatura flani Fax + DFay bude jednaka sraunatoj za obezbeenje nosivosti I-
preseka, slika 4.26.b. Rebro zida debljine dz i duine lz treba proveriti na dejstvo
transverzalnih sila i armirati prema pravilima za armiranje AB zidova, Primer 3.
4-18
4.5.2 Dvobrodna hala sa stubovima

Dispozicija konstrukcije dvobrodne hale prikazana je na slikama 4.27 i 4.28.
Poduni okvir C
C
(glavni nosa)
S1 (stub)
B=15,0 m
Kalkan
POS2
S2 (stub)
Kalkan Poduni okvir B
B
POS2 POS2
b
(glavni nosa)
1,5d
S1 )
B=15,0 m
O
P ro v POS FG POS SG POS FG
POS2
(k Fasadni Fasadni
paneli paneli
Poduni okvir A S1 (stub) d 1,5d d
A POS S1 POS S2 POS S1
b
1 2 3 8
d
A B C
L=7l=7x5,0=35,0 m B B
Slika 4.27 - Dispozicija dvobrodne hale, osnova Slika 4.28 - Dispozicija dvobrodne hale, presek
Za konstrukciju glavnih nosaa POS2 usvojene su dve montane proste grede, mada su
mogua reenja i sa kontinualnim nosaem preko dva polja raspona B. Kao i u sluaju
jednobrodne hale, stabilnost na horizontalne uticaje u poprenom Y-pravcu obezbeuje osam
poprenih okvira sa ukupno 38=24 stuba. U ovom primeru, dimenzije fasadnih stubova POS
S1 u osama A i C iznose b/d, dok su za sredinji red stubova POS S2 u osi B usvojene vee
dimenzije b/1,5d , zbog veih aksijalnih optereenja sredinjih stubova, na primer. U ravni
podunih okvira postavljene su fasadne grede POS FG, odnosno sredinje grede POS SG,
koje, zajedno sa stubovima formiraju podune okvire.
d d d d
m
m
P=1 P=1
EF EF
IsA IsB IsC

ky
H
H
d 1,5d d
A B C a. b.
B B
Slika 4.29 - Dinamiki model u ravni poprenog okvira
Kao i u sluaju jednobrodne hale, deo 4.2.1, vrednost perioda oscilovanja T1 u poprenom
pravcu moe da se odredi na osnovu poznate ukupne mase my=m i ukupne, zbirne krutosti ky
konstrukcije na pomeranje u Y-pravcu. S obzirom da su svi stubovi (ukupno n=24 stuba)
4-19
istog, konzolnog sistema, to je pomeranje bilo kog stuba i , sa momentom inercije preseka Ii
=bs ds3/12 i visine Hi , usled delovanja jedinine sile u vrhu P=1 , jednako
i= 1Hi3/3EIi
Prethodni izraz definie 'matricu fleksibilnosti', dok je krutost konzolnog stuba i na pomeranje
jednaka
kiy = 1 / di = 3EIi / Hi3
Krutost ukupne konstrukcije na pomeranje jednaka je sumi krutosti svih pojedinanih stubova
24
ky= k
i =1
iy
m
k
U optem sluaju, pomeranje d vrha konstrukcije konzolnih stubova sa ukupnom
krutou ky usled dejstva jedinine sile P=1 u vrhu iznosi
1 1
d = 1/ k y = 24
= 24
3EI
k1
iy 1 H 3i
i
odnosno, T1= 2 md ,gde je m ukupna masa.

Sa sraunatom vrednou perioda oscilovanja T1 odreuje se vrednost koeficijenta dina-
minosti kd , odnosno vrednost ukupnog seizmikog optereenja Sy.
Pri istim pomeranjima y vrhova stubova, raspodela poznate horizontalne sile Sy na
pojedine stubove vri se srazmerno njihovim krutostima na pomeranje kiy . Svaki stub i prima
deo sile Siy
Siy = Sy kiy / ky
U sluaju stubova istog sistema-konzola, istih visina i istih poprenih preseka, odnos krutosti
24
Siy= Sy Ii / I i
i =1
Krui sredinji stubovi u osi B prihvatie i vei deo horizontalnih optereenja.
tresu, usled dejstva raunske sile Sy :
y= Syd H/600?
Potrebno je da su raunska pomeranja vrha manja od H/600. Ukoliko je y>H/600, na is-
pitu ne treba korigovati proraun poveanjem krutosti elemenata, dovoljno je to konstatovati.
U sluaju industrijskih hala, obino se dozvoljavaju vea pomeranja, zavisno od opreme i
konstrukcije fasada.
Rw Pw=Rw
EF EF EF EF
0,8w0l
0,4w0l
SIA SIB SIC

+
H
d 1,5d d d 1,5d d
A B C a. A B C b.
B B B B
Slika 4.30 - Proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira
4-20
U odnosu na sluaj jednobrodne hale, proraun uticaja vetra u ravni poprenih okvira je
principijelno isti, slika 4.30. Razlika je samo u tome to u krutost sistema treba ukljuiti i
sredinje stubove u osi B, koji nisu izloeni direktnim uticajima vetra.
Rw Pw=Rw
0,8w0l
0,4w0l
+
H
MAw1 MCw1 MAw2 MBw2 MCw2
A B C a. A B C b.
B B B B
Slika 4.31 - Komponente uticaja vetra na stubove popre nog okvira
Fasadni stubovi u osama A i C primaju direktne uticaje vetra, slika 4.31.a, dok svi stubovi, pa
i sredinji stubovi u osi B primaju deo uticaja vetra usled pomeranja konstrukcije krova pri
vetru, slika 4.31.b.
to se tie analize uticaja vetra i
Y zemljotresa u podunom X-pravcu, po-
C stupak je isti kao i za jednobrodnu kon-
strukciju hale, deo 4.2.2, samo to u
analizu treba ukljuiti jo jedan poduni
B=15,0 m
okvir, sredinji okvir u osi B, slika 4.32.

Zbog potpune simetrije, centar mase i
CM
Sx CK centar krutosti se poklapaju u oba
pravca, tako da prema Yu81 ne treba
B
analizirati efekte rotacije odnosno torzi-
m
dx je hale u osnovi.
B=15,0 m
Na ispitu je najjednostavnije pret-

postaviti da su sva tri poduna okvira
konstruisana na isti nain, sa krutim
X vezama stubova POS S2 i sredinjih
A
greda POS SG, na primer, slika 4.33a-c.
1 2 3 8 U tom sluaju konturni uslovi krajeva
L=7l=7x5,0=35,0 m svih stubova su isti, pa je i definicija
krutosti na pomeranje kix pojedinanih
Slika 4.32 - Analiza uticaja u podunom X-pravcu stubova i ista
kix = 1 / di = 12EIi / Hi3
Ukupna krutost na pomeranje nekog podunog okvira jednaka je sumi krutosti svih
pojedinanih stubova koji pripadaju razmatranom okviru
8
kAx= k
i =1
iAx
8
kBx= k
i =1
iBx
8
kCx= k
i =1
iCx
4-21
gde je kAx, kBx, kCx - zbirna krutost okvira u osama A, B i C, a kiAx, kiBx , kiCx - krutost
pojedinanih stubova u osam A, B i C. Ukupna krutost sva tri okvira u podunom X-pravcu
jednaka je zbiru krutosti pojedinih okvira
kx = kAx + kBx + kCx
odnosno, jednaka je zbirnoj krutosti svih pojedinanih stubova
24 24
12 EI i
kx= kix =
i =1 1 H i3
SC dx SC dx
H
H
IsC IsC
bs bs
l c. l c1.
SB dx
SB dx
H
IsB
H
bs IsB
bs
l b. l b1.
SA dx
SA dx
H
IsA
H
bs IsA
bs
l a. a1.
l
Slika 4.33 - Razliita reenja podunih okvira: a., a1 - okviri u osi A; b, b1 - okviri u osi B, c, c1 - okviri u osi C
U sluaju da su fasadni stubovi u osama A i C ukljeteni u fasadne grede, a da su sredinji

stubovi POS S2 u osi B zglobno vezani za montane sredinje grede POS SG , krutost
fasadnih i sredinjih stubova se razlikuje, o emu treba voditi rauna, slika 4.33.a1-c1. Zbirna
krutost svih podunih okvira tada iznosi
24 16 8
12 EI i 3EI
kx= kix = 3
+ 3i
i =1 1 Hi 1 Hi
gde se prva suma odnosi na 16 fasadnih, obostrano ukljetenih stubova, dok se druga suma
odnosi na 8 sredinjih stubova, zglobno vezanih u vrhu.
Problem odreivanja efekata drugoga reda pri dejstvu vetra je u ovom sluaju malo
sloeniji nego u primeru jednobrodne hale. U sluaju jednobrodne hale, svi su stubovi imali
isti presek i iste konturne uslove u vrhu. U tom sluaju dovoljno je tano pretpostaviti da se
svaki pojedinani stub 'izvija' sa svojom aksijalnom silom, pa se analiza vri za razmatrani
izolovani stub. Ako se krutost pojedinih stubova razlikuje, kao u ovom sluaju dvobrodne
hale, i/ili konturni uslovi krajeva svih stubova nisu isti, kao na slici 4.33.a1-c1, za ocenu
efekata drugoga reda pri dejstvu vetra korektnije je primeniti stavove BAB-a u vezi 'prosene
vitkosti stubova istog sprata pomerljivog okvira', knjiga 2, strana 210 /2/. Za prosenu 'vitkost
sprata', u ovom sluaju prizemne hale moe da se usvoji vrednost
li = 12d1 As / H
gde su: li - prosena vitkost stubova hale, jednaka za sve stubove; d1 - pomeranje krova u
razmatranom pravcu usled dejstva jedinine sile H=1 koja deluje u ravni krova, sraunato za
4-22
vrednost modula elastinosti betona Eb=1 ; As - ukupna povrina svih stubova hale, ukupno 24
stuba u ovom primeru; H - visina stubova, jednaka za sve stubove. Pomeranje d usled
jedinine sile, ali za punu vrednost modula elastinosti betona sraunato je ranije, pa je
1 1
d 1 = 1/ k y ( Eb = 1) = 24 = 24 = Ebd
3I i
1 kiy ( Eb = 1) 1 H 3
i
Stubovi manje krutosti podloniji su 'izvijanju', pa ih krui stubovi donekle pridravaju,

to sve oteava ocenu vitkosti pojedinanog izolovanog stuba, to se prevazilazi primenom
prosene vitosti svih stubova. Na ispitu se, kao priblino reenje prihvata da se analizira
pojedinani stub sa svojim aksijalnim optereenjem i imperfekcijom, ali se vie ceni i
nagrauje primena postupka prosene vitkosti sprata, koja je predmet ranijih kurseva
betonskih konstrukcija.
4-23
4.5.3 Dvobrodna hala sa AB zidovima za ukruenje u fasadnim podunim okvirima
Poduni okvir C Ovaj sluaj trebalo bi da je

C jasan na osnovu svega do sada
Z1 (zid) iznetog. Podsetimo, osnovna pret-
S1 postavka analize je da je kon-
B=15,0 m
Kalkan
strukcija krova kruta u svojoj ravni,
POS2
pa se raspodela horitontalnih opte-
S2 reenja vri srazmerno krutostima
Kalkan Poduni okvir B
pojedinih elemenata-stubova.
B
Kao i ranije, moe da se pret-
b POS2 1,5d postavi da sve uticaje u podunom
S1 )
B=15,0 m
P O ro v
X-pravcu primaju samo dva AB
(k zida POS Z1, dok uticaje u pop-
S1
renom Y-pravcu primaju ukupno
Poduni okvir A
Z1 (zid) 24 stuba, slika 4.34.
A Komentar: Krutost zida znatno
1 2 3
b
8
je vea od krutosti jednoga stuba,
d
ali sa poveanjem broja stubova

L=7l=7x5,0=35,0 m njihova ukupna krutost uopte ne
mora da bude zanemarljiva, niti
Slika 4.34 - Dispozicija dvobrodne hale sa zidovima za ukru enje mala u odnosu na zidove. Za
vebu, proveriti ovaj primer. U
ovom primeru (preporuka i za ispit), za osnovni nosei sistem u podunom X-pravcu usvojeni
su samo zidovi Z1, i dimenzionisani kao da e sami morati da prime sva optereenja. Zbog
prisustva znatnog broja stubova, realna nosivost i krutost konstrukcije su vei, videti i analizu
u Primeru 3, deo 3.13.3.
4-24
4.5.4 Nesimetrina dvobrodna hala sa zidovima u fasadnim podunim okvirima

U sluaju nesimetrinih konstrukcija
hala u osnovi, po pravilu se ne poklapaju
Y
centar masa i centar krutosti, pa je potrebno
C na neki nain uvesti u analizu i rotaciju
Z1 (zid) Kalkan odnosno torziju hale u osnovi, primer na
S1
B=15,0 m
slici 4.35. Ukoliko bi hala imala samo
POS2
stubove, bez dodatnih vertikalnih spregova-

Kalkan S2 AB zidova Z1, tada bi stubovi prihvatali
sve uticaje, usled translacije kao i usled
B rotacije krova, to za posledicu ima koso
Kalkan savijanje stubova. Reenje je mogue, ali
B=15,0 m
ne i na ispitu, mada se uz pomo dijagrama
POS2
interakcije /3/ i dimenzionisanje na koso

S1 savijanje moe savladati.
Z1 (zid) X
A Zadravajui pretpostavku da u sluaju
zajednikog pomeranja krutih AB zidova i
1 2 3 8
stubova praktino sve uticaje prihvataju
L=7l=7x5,0=35,0 m kruti zidovi kao osnovni sistem, problem se
moe pojednostaviti, i uraditi na ispitu,
Slika 4.35 - Dispozicija nesimetrine hale u osnovi
slika 4.35 i 4.36. Centar krutosti CK odre-
uje se na osnovu krutosti dva zida u podu-
nom X-pravcu, i krutosti dvadeset stubova u poprenom Y-pravcu.
Pri dejstvu zemljotresa u podunom X-pravcu, redukcijom inercijalne sile sa centra masa
CM na centar krutosti CK, kao rezultujue dejstvo dobija se seizmika sila Sx i moment torzije
Mx=Sxex , gde je ex ekscentricitet u X-pravcu centra mase u odnosu na centar krutosti, slika
4.36.a. Uz pretpostavku da se sila Sx raspodeljuje samo na dva zida Z1 u osama A i C, uticaji u
zidovima usled translacije krova iznose Sx /2. Moment torzije u osnovi mogu da prime i ok-
viri, kao niz spregova sila naspramnih okvira, ali je u ovom primeru dosledno usvojeno da
Y Y
RCx =Sx /2-Mx /2B RCy =My /2B
C C
Z1 (zid) Z1 (zid)
B
CK My=Syey
Mx=Sxex
Sx CK
B B
CM Sy
ex
ex
B
ey
B
CM ey
Z1 (zid) X Z1 (zid) X
A A
1 2 3 RAx =Sx /2+Mx /2B 8 1 2 3 RAy =My /2B 8

a. b.
L=7l=7x5,0=35,0 m L=7l=7x5,0=35,0 m
Slika 4.36 - Koncept prijema uticaja zemljotresa u podunom X , i poprenom Y-pravcu
4-25
moment torzije Mx primaju samo zidovi Z1 kao najkrui elementi. U tom sluaju, optereenje
zidova usled torzije iznosi Mx /2B. Ukupni uticaji u zidovima su zbir uticaja translacije i tor-
zije, slika 4.36.a.
Pri dejstvu zemljotresa u poprenom Y-pravcu, moe da se usvoji da komponentu
translacije Sy prihvata 21 stub kao da je hala simetrina, a da moment torzije My=Syey opet
prihvataju zidovi Z1, slika 4.36.b.
Analogno se reava i problem prijema vetra, samo to rezultanta vetra ne prolazi kroz
centar mase, pa su i odgovarajui ekscentriciteti rezultante vetra u krovu u odnosu na centar
krutosti razliiti.
4-26
4.5.5 Opti sluaj jednog nepravilnog okvira

U optem sluaju, stubovi okvira mogu da imaju razliite poprene preseke odnosno
momente inercije, razliite visine kao i razliite konturne uslove na krajevima-na vezama sa
temeljima odnosno fasadnim gredama, slika 4.37.
G,P G,P d
V,S Zglob V,S

I1 I2 I3 I4 I5 I6 I1 I2 I3 I4 I5 I6
H1
H1
H
H
H2
H2
Zglob
1 2 3 4 5 6 a. 1 2 3 4 5 6 b.
Slika 4.37 - Dispozicija jednog nepravilnog okvira
Mada je to ve prikazano kroz prethodne primere, ovde se daje pregled-rezime postupka

analize okvira na dejstva horizontalnih sila usled vetra (V) odnosno zemljotresa (S).
Pretpostavlja se da je gornja fasadna greda 'beskonane krutosti' na savijanje.
Krutost pojedinih stubova na pomeranje prema slici 4.37.b iznosi:
12EI1 12EI 2 3EI 3 12EI 4 3EI 5 3EI 6

k1 = k2 = k3 = k4 = k5 = k6 =
H13 H13 H3 H3 H 23 H 23
Za visinu stubova 1-4 usvojeno je rastojanje do teine linije fasadne grede, a za stubove
5-6 je usvojena realna visina stuba do zgloba u vrhu. Sasvim je prihvatljivo da se za sve
stubove usvoji rastojanje do teine linije fasadne grede.
Ukupna krutost okvira k na pomeranje jednaka je sumi parcijalnih krutosti pojedinih
stubova
6
k= k
i =1
i
Sa poznatom krutou i masom, mogue je odrediti period oscilovanja, vrednost

koeficijenta dinaminosti kd kao i seizmikog optereenja S. Pri jednakim pomeranjima
vrhova stubova za iznos d, raspodela poznate sile vetra V odnosno zemljotresa S po pojedinim
stubovima vri se srazmerno krutostima na pomeranje
Si = S ki /k
Za proraun efekata drugoga reda pri dejstvu vetra vie ne pomae ni postupak 'prosene
vitkosti stubova istoga sprata', razlikuju se visine kao i konturni uslovi stubova. Problem se
moe reiti primenom 'priblinog P-D postupka' za analizu pomerljivih okvira, videti BAB,
knjiga 2, strana 243 /2/.
4-27
4.5.6 Okviri kao osnovni elementi konstrukcije

U sluaju nepravilnih osnova, esto je preglednije i jasnije da se kao osnovni element
konstrukcije hale usvoji kompletan okvir stubova i greda u istoj ravni. Takav koncept koriste i
tradicionalni softveri kao to je 'TABS', na primer.
Konfiguracija stubova jednog
Y okvira moe da bude proizvoljna, kao
kC
na slici 4.37. Jedini uslov je da su
C vrhovi stubova vezani za krutu kon-
strukciju krova na istoj koti - da krov
lei u jednoj horitontalnoj ravni. Za
B=15,0 m
svaki od 11 okvira 1-8, A-C prema
slici 4.38, na prethodno prikazani
kB nain moe da se odredi krutost okvi-
B ra 'i' na pomeranje ki (kN/m) u
njegovoj ravni. Sa poznatim
k1
k2
k5
pojedinanim krutostima, okviri

B=15,0 m mogu da se izbace i da se zamene sa
po jednom elastinom oprugom u
k8
k6
kA ravni krova, ija je krutost jednaka

X krutosti okvira ki, slika 4.28. Za
A
poloaj opruge bitno je da se nalazi u
1 2 3 5 6 8 ravni odgovarajueg okvira, u bilo
kojoj taki na datom pravcu. Prema
L=7l=7x5,0=35,0 m
slici 4.38, ukupna krutost opruga u X-
Slika 4.38 - Koncentrisane opruge kao zamena za okvire pravcu iznosi
kx=kA +kB +kC
dok je ukupna krutost opruga u Y-
pravcu
ky=k1 +k2 +k3 +k4 +k5 +k6 +k7 +k8
Poloaj centra krutosti definisan je uobiajenim izrazima
xCK =
k yi xi = k yi xi
k yi ky
yCK =
k y = k
xi i xi yi
k k
xi x
Sa poznatim pojedinanim krutostima opruga, kao i ukupnim krutostima u X/Y pravcu,

dalja analiza je u svemu analogna analizi prikazanoj u Primeru 3, kao da je svaka od opruga
prizemni AB zid odgovarajue krutosti. Rezultat analize je naprezanje pojedinih opruga -
okvira. Raspodela naprezanja okvira na pojedine stubove okvira vri se na ve prikazani
nain, prema krutostima pojedinih stubova.
4-28
5 Ilustracije ponaanja okvira pri zemljotresu

Primer oteenja jedne montane hale u izgradnji prikazan je na slici 4.39. Uoljivo je
krivljenje stubova, razvoj oteenja - plastinih zglobova u dnu stubova, kao i oteenja veza
stubova i rigli-nosaa krova.
Slika 4.39 - Oteenja hale u izgradnji (Turska 1999.)
Slika 4.40 - Oteenje veze stuba i grede
Za montane konstrukcije hala tipino je

oteenje veze stubova i glavnih krovnih
nosaa, slika 4.40, esto i veza ronjaa i glav-
nih krovnih nosaa. U ekstremnom sluaju
moe da doe do kidanja veza i pada
horizontalnih elemenata konstrukcije, slika 4.41. Slika 4.41 - Pad horizontalnih konstrukcija zbog
kidanja veza sa okvirima (SAD 1994.)
4-29
Slika 4.42 - Detalj povijenog fasadnog okvira nakon pada tavanica (SAD 1994.)
Na slici 4.42 prikazan je detalj fasadnog okvira oznaenog strelicom na slici 4.41. Nakon
kidanja veza i propadanja tavanica, prvobitno vertikalni fasadni okvir se dramatino povio ka
unutranjosti objekta. Na stubovima prizemlja uoljive su naglaene prsline-pukotine, ali
konstrukcija deluje 'ilavo', mada je neupotrebljiva. Zahtev da tavanice budu krute nije samo
radi 'elegantne' analize, krute tavanice koje pouzdano povezuju sve vertikalne nosee
elemente su osnovni preduslov pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu.
4-30
4-31
LITERATURA uz Deo B
/1/ Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim

podrujima, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1981, sa naknadnim dopunama
/2/ Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton, Slubeni list br. 07-719/1,
Beograd, 13.02.1986.
/3/ D.Najdanovi, V.Alendar, D.Jei, Dijagrami za dimenzionisanje armirano betonskih
preseka prema graninoj nosivosti, Graevinska knjiga, Beograd, 1989.
/4/ Evrokod 8, Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija, Deo 1-1 do 1-3, R.Foli editor,
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997.
/5/ Evrokod 2, Proraun betonskih konstrukcija, Deo 1, .Perii editor, Graevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, 1994.
/6/ Tower - program za statiku i dinamiku analizu prostornih konstrukcija, Verzija 3.2,
Radimpex, Beograd, 1999.
/7/ SAN - program za statiku i dinamiku analizu prostornih konstrukcija, Vrezija 3.0,
B.Tepavevi i drugi, Beograd, 1999.

Earthquake Design of Buildings PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Earthquake Design of Buildings PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vanja Alendar

PROJEKTOVANJE SEIZMIKI OTPORNIH

Vebe u okviru kursa

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Beograd, novembar 2004. Vanja Alendar

Beograd, oktobar 1999. Vanja Alendar

1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA O ZEMLJOTRESIMA 1-1

U uvodnom delu izlo`eni su osnovni seizmolo{ki pojmovi : opis zemljotresa u pro-

1.1 OPIS ZEMLJOTRESA

Slika 1.1 Zemljotres - prostorni opis

1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI

ure|aja akcelerografa. Za ocenu efekata

I = (log10 ag + 2,40)/0,34 (1.7)

-0.4 El Centro '40 -0.4

Prema (1.2), intenzitet zemljotresa u epicentralnom podru~ju Mionice 1998.

{to se dobro sla`e sa registrovanim o{te}enjima na terenu.

Ukupni utisak je da predlo`eni izrazi prihvatljivo opisuju merene i osmatrane

Poznavanje pona{anja konstrukcije, uz pretpostavku njenog elasti~nog odgovora na kretanje

2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA

Slika 2.1 Komponente pomeranja sistema sa jednim stepenom slobode

Slika 2.2 Osnovni parametri dinami~kog modela

Ukupno pomeranje d t mase u odnosu na po~etni polo`aj u prostoru jednako je zbiru

md" + cd' + kd = -md"g (2.5)

Pomeranje tla Pomeranje tla

-0.4 -0.4 0,12

Slika 2.4 Odgovor elasti~ne konstrukcije na zapis El Centro

Slika 2.5 Odgovor konstrukcije na zapis Petrovac

2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA

Slika 2.6 - Algoritam formiranja spektra odgovora

Za izabrani zapis Z (El Centro na primer), numeri~kom integracijom sra~unava se

Na slici 2.7 prikazani su rezultati prora~una, normalizovani na maksimalno ubrzanje

maxD/ag = 0,0667/0,2x9,81 = 0,034 s

potI = H 3/3Ed = 6,67 3/3 x 2,5 10 7 x 1,86 10 -3 = 2,12 10 -3 m4.

Nivo optere}enja elasti~ne konstrukcije usled zemljotresa mo`e, u slu~aju izuzetno

3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA

Elasti~an odgovor Neelasti~an odgovor

Slika 3.3 Tradicionalni koncept Slika 3.4 Savremeni koncepti gra|enja i

3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH

3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH

Slika 3.8 Odgovor EP sistema na zemljotres El Centro

Relativna pomeranja EP sistema u granicama su pomeranja koja dosti`e elasti~an

Slika 3.9 Zapis El Centro: a) pseudo ubrzanje, b) potrebna duktilnost pomeranja

Na slici 3.9.b prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti pomeranja md u funkciji

3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA

Slika 3.10 a) Zavisnost faktora redukcije R od obezbe|ene duktilnosti pomeranja;

U podru~ju kra}ih i srednjih perioda T=T1 -T2 , dozvoljena vrednost faktora

3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORA^UNA SISTEMA

Procena md (= 5,0) md=5,0

Slika 3.12 Koncept prora~una konstrukcija na bazi nelinearnog spektra

3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I

5 -Fy 4 sno sa brojem ciklusa, Fy je nosivost sistema, dok

Slika 3.14 Zapis El Centro, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de

Slika 3.15 Zapis Petrovac, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de

Slika 3.16 Zapis Ulcinj, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de

Tok akumulacije o{te}enja u toku trajanja zemljotresa Petrovac i Ulcinj prikazan je

U prethodnim razmatranjima analiziran je odgovor konstrukcije sa elasto-

4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE

Slika 4.1 Obezbe|enje elasto-plasti~ne veze sila-pomeranje

Da bi se obezbedilo zahtevano pomeranje vrha konzole dm , treba da je zadovoljen uslov

potrebna duktilnost pomeranja

400 n=0,20 300 N=656 kN

Slika 4.3 Nelinearni odgovor AB stuba

Slika 4.4 Radni dijagrami a) betona i b) ~elika