Sedam pogrenih tumaenja Niea u filmovima i serijama

Top 5. citata koji e vam promeiti ivot!, Deset citata o... samo su neki od naslova
koji nas zaokupe na dnevnom nivou, ali nikako da se zapitamo da li je ivot stvarno toliko mali
da ga je mogue rastumaiti kroz neke sitne mudrolije upakovane u fine pakie od prosto
proirenih reenica, ili je jedina upotrebna vrednost istih, razmetanje tim mudrolijama prilikom
razgovora ? Fridrih Nie sigurno je jedan od filozofa koji su najcitiraniji u pop kulturi, i sigurno
filozof koji je najmanje puta citiran kako treba!

On je izuzetno pogodan za ovo rsparavanje na citate jer je esto pisao u fragmentima i

aforizmima, ovde emo pokuati da ispravimo tu nepravdu. Sobzirom da bi objanjavanje
okolnosti u kojim su ovi citati izreeni zahtevale prepriavanje filmova, moja je preporuka da
ukoliko ove filmove niste pogledali da to pre itanja i uinite jer svakako da priamo od odlinim
filmovima i serijama, ali svakako da itanje teksta ne podrazumeva zanje o radnji ovih filmova.

Vrlina zaboravljanja u Venom sjaju besprekornog uma (2004.)

Za poetak, jedan film koji jeste pogodio sutinu Nieanske misli (da ivot treba iveti, a
ne daviti ga nametnutim vrednostima), ali citat kojim se bavimo doslovno je uzet. Radi se
konkretno o citatu iz dela S one strane dobra i zla koji kae:

Blaeni su oni zaboravni: jer oni izlaze na kraj i sa svojim glupostima.

Lik koji tumai Kirsten Dunst izgovora ovaj citat prilikom procesa odstranjivanja seanja
glavnog junaka (to je zaplet filma). Njoj je taj citat lep, pronala ga je u knjizi citata i voli da ga
citira. Upravo zbog toga misli da je Merzviak svetu podario jednu lepu stvar, ali kada saznaje da
je i onda bila potinjena proceduri, radikalno menja svoje miljenje.

Zaboravljanje u kontekstu filma ima negativnu konotaciju, dok je kod Niea ono
pozitivno. Zaboravljanje je za njega vrlina u smislu da oslobaa oveka od okova i daje mu
ansu da bude delatan. Seanja mogu biti paralizujua, odvlae oveka od onoga to eli, navode
ga na to da on to ne moe! Seanjem apsolutizuje trenutke iz prolosti i ini ih nunim. Subjekt
se kod Niea ostavruje kao takav samo kroz stvaranje (delanje), ali izvor tog delenja (ili ne-
delanja) ne sme biti nametnut sa strane, pa ni od onog to je bilo (od seanja)! Aktivno delanje
nije reakcija na bila ta drugo ve je ista volja tog subjekta da se ostavri kao delatan.
Kontra tome, reaktivan (pasivan) subjekt bi bio onaj koji dela u odnosu na neto. (Primera radi,
Isus Hrist je aktivna sila, Hrianstvo kao pokret je reaktivna!) Apsolutizujui prolost, subjekt je
sebi uskratio mogunost aktivnog. Zaborav kod Niea nee biti doslovan, prethodni dogaaji se
ne smeju uzimati kao apsolutna nunost ali se ne moe ni izbrisati da su se desili. Istina nije u
dogoenom ve u tumaenju dogoenog, svaki fenomen ima dva tumaenja i ni jedano ni
drugo nije nuno istina. Ono to subjekt time radi je da otvara svoju prolost za novu vrstu
tumaenja, odluuje da nee biti ogranien padovima iz prolosti ve se ostvaruje kao ovek koji
eli da bude sada! Ovo je zato dobar lagvort za...

to te ne ubije, to te ojaa u Konanu Varvarinu (1982.)

Ovo je jedna od najpopularniji Nieovih fraza koja se ustalila u kulturi, bez uzimanja
konteksta u obzir. Doslovno uzeto u ovakvom obliku, ovo ojaanje ispadne kao nuan sled (pr:
posle zime dolazi prolee). Na osnovu onoga to smo do sada rekli znamo da nunosti nema
nego samo tumaenje. Ovaj citiat je uzet iz dela Sumrak idola a citat glasi:

Iz ratne kole ivota. Ono to me ne ubije, ini me jaim.

U predgovoru ovog dela on na svoj zadatak prevrednovanja svih vrednosti naziva

objavljivanjem rata venim idolima... Kao to smo i ranije rekli, svaki fenomen ima dva
naina na koja se moe tumaiti, sam in tumaenja, uzima se kao sukob, poput rata, i kao to u
ratu pobeuje jai tako i u ovoj borbi pobeuje aktivna u odnosu na pasivnu silu. Pobedniko
tumaenje vri nasilje nad svim ostalim tumaenjima i postavlja sebe na vrh kao istinu, jer prave
istine kao takve po Nieu nema. To ne znai automatski da postoji vrsta relativizacije gde sve
moe biti istina i kontra, istinu diktira onaj koji je u datom trenutku u poziciji moi ali ta istina
kao takva nije nuna, i podlona je promeni. Drugim reima, istina pa i uzrok delanja, subjektu
ne sme doi od bilo ega sa strane ve od njega samog tako to e postaviti sebe na tu poziciju.

Konan Varvarin, poinje, tim citatom iz Sumraka idola, time implicirajui da je i

Konan kao lik Nieanski lik, a sobzirom da e Olivera Stone-a biti jo na ovoj listi (on i Don
Milius su scenaristi) moemo predpostaviti da to i jeste bila zamisaso. Prisutne su i oigledne
metafore, pa se glavni antagonista zove Doom (sudbina, prokletstvo), a nakon toga biva prodat u
roblje Konan zavrava na Toku patnje (wheel of pain). Ali samo zato to e Konan na kraju
postati kralj i prevazii sve prepreke ne ini ga natovekom! Konan se iz toka patnje nije
izbavio sam, ve je bio otkupljen. Da se njegov gospodar koji ga je otkupio nije napio, i nije
pustio Konana na slobodu, verovatno ne bi ni pomislio na sprovoenje svoje osvete u delo. On
shvata klju zagonetke o mau i na kraju voen svojim ciljem postaje bolji ratnik, ali ne jer je
ma istina kako je njegov otac govorio, nego iz elje za osvetom. Njegova patnja ga je gurala
napred... to ga nije ubilo, ojaalo ga je... Ali da ga drugi ljudi nisu upuivali na njegovu
sudbinu postoji verovatnoa da se ne bi ostvario kao takav. Da nije poslat da oslobodi erku od
kralja da li bi tu zavrio? Njegova akcija, u osnovi je reakcija. I na kraju krajeva kada svoj cilj
ostvari, ta onda? Narator nas upuuje na to da e Konan proi kroz mnogo avantura da bi na
kraju bio kralj svog naroda, ali to je i dalje fiksan cilj koji je mogue postii. On ne poglai
veno htenje.
 Reaktivnost u Wall Street-a (1987)
Evo i drugog pojavljivanja Olivera Stone-a, samo ovog puta rediteljska palica je njegova.
Iako se moe rei da je na nivou filma opasnost podreivanja sebe drugoj sili ekspliciran kako
treba, ovaj savet koji Bud Fox dobija pred sam kraj ima za cilj da aludira na Niea ali promauje
njegovu poentu. Nakon to je Bud Fox uspeo da sauva aviokompaniju u kojoj radi njegov otac ,
dolazi na posao ushien uspehom koji je postigao, ali tu ga ekaju namrgoena lica, da bi tada
dobio jedan savet: ovek gleda u ambis, ali nita ne gleda njega. U tom trenutku ovek
pronalazi svoj karakter, i to je ono to dri podalje od ambisa. Ovo je vid parafraziranja
nieovog fragmenta iz dela S one strane dobra i zla koji glasi:

Ko se bori s udovitima, mora paziti da pri tom i sam ne postane udovite. I ako dugo
gleda u ambis, i ambis gleda u tebe.

U interpretaciji aka, iz Wall Street-a, ne gleda ambis oveka ve ovek, suoen sa

ambisom razmatra mogunosti koje su mu date (opet mogunost dva tumaenja jednog!), ambis
kao takav ne provocira oveka ve on sam spram svog karaktera bira svoj put. Bud Fox, naiao
je na jednog monstruma, a ak mu samo eli dobro. Ali ovde se o tome ne radi, akcenat je na
onome to je bio i Konanov problem. Ne smemo delati kao rekcija na neto ve beztemeljno!
Bud Fox imao je elju da uspe u svom poslu, ali iz elje da to pre napreduje potinjava se
nekom drugom, ali takoe, ako bi delao spram svog karaktera iao bi linijom manjeg otpora.
Kako bi iveo ivot na ispunjen nain po Nieu treba prevrednovati sve vrednosti i delati na taj
nain da nema kajanja zbog onog to nije uinjeno. Nekad e to zahtevati okretanje protiv samog
sebe da bi na kraju izaao kao pobednik na duge staze...

Veno vraanje u Pravom detektivu (2014)

Ovde delimino istupamo jer je u pitanju serija, ne film, ali svakako da na najbolji nain
pokazuje koje je jedno od najpopularnijih tumaenja jednog od najbitnijih momenata u Nieovoj
filozofiji. Rast Kol, pozvan na informativni razgovor kako bi pomogli organima gonjenja da
rasvetle sluaj serijskog ubice koji podsea na onaj koji su on i njegov partner Martin Hart reili
pre sedamnaest godina. U petoj epizodi serije Rast Kol kae: Zato moram da ivim u
prolosti? Ne elim vie nita da znam. Ovo je svet gde nita nije reeno. Znate kako, neko mi je
jednom rekao da je vreme (spljoten) krug. Sve to smo ikada uradili, i to emo uraditi,
radiemo ponovo iznova i iznova. Kasnije se nadovezuje na teoriju Struna po kojoj, ako bi se
distancirali van naeg univerzuma u kojem vreme protie linearno napred, van njega posmatrano
iz etvrte dimenzije vremena ne bi bilo, a na univerzum izgledao bi spljoteno... Postoje i teorije
o venom vraanju kao teorije vremena po kojoj, ako vreme ide beskonano u jednom i drugom
smeru, znai da e u jednom trenutku svaki momenat morati da se ponovi (kao i kod niza brojeva
koji idu u beskonanost) i tako u beskonano. Meutim, nita od toga nije ono na ta je Nie
gaao.

Venim vraanjem istog, Nie se bavi u svom kapitalnom delu Tako je govorio
Zaratustra, a konkretan deo koji se tie venog vraanja nalazi se u poglavlju O privienju i
zagonetki. U tom poglavlju Zaratustra predoava zagonetku u kojoj se on penje stazom dok mu
je na leima izvesni patuljak, kada u jednom trenutku se ne odvai da se suprostavi patuljku.
Zaratustra patuljku predoava svoju viziju o kapiji vremena koja se zove Trenutak i do koje
vode dva puta(dva tumaenja!), jedan put vodi u jednu beskonanost nazad a drugi u drugu
beskonanost ka gore, i oba puta sastaju se u Trenutku i protivreni su jedan drugom...
Zaratustra postavlja pitanje da li su dva puta veno protivreni ili obrazuju krug, tada patuljak
kae: Sve to je ravno lae! Svaka je istina savijena, samo je vreme krug! Ovo je deo koji ljudi
uglavnom navode ali ak ni Zaratustra nije zadovoljan tim odgovorom. Takoe ne treba praviti
greku, Zaratustra se ne ostavruje kao natovek u tom delu, Zaratustra je put ka natoveku. Ovo
je Zaratustrina vizija kapije, i kao to smo govorili da se svaki fenomen moe tumaiti na dva
naina i da dok jedan oslobaa za bestemeljno delanje drugi paralie na mestu, takoe i ovde
Zaratustra ima izlaganje koje poput nihilistikog Rast Kola

i zar se neemo ponovo vraati i trati onom drugom stranom ulicom zar se ne
moramo veno vreati?

Da bi ga tada u tome prekonuo lave psa i nastupa drugi deo vizije koji je interpretacija
Zaratustrine vizije... Zaratustri se javlja pastir (onaj koji se oslanja na moral, koji ivotu
namee vrednosti) kojem se zmija (koja predstavlja onaj krug... vreme) uvuklau grlo!
Zaratustra je vukao koliko je mogao, ali nije uspevao da mu pomogne dok mu samo nije rekao da
joj odgrize glavu, to pastir i uini i na taj nain spase sebi ivot. Onom koji ivotu postavlja
vrednosti i spram njih (i zbog njih) ne ostvari sebe na nain na koji bi eleo, ovo vraanje
stranom ulicom deluje kao prokletstvo i paraliue je za svaku aktivnog delanja. Veno
vraanje istog bi bilo gledanje na svaki trenutak kao trenutak odluke gde se treba rei: Hou
jo jednom! sa ciljem da ukoliko ivimo ivotom kojim elimo, bez kajanja, onda bi eleli da
sve to proivimo ponovo i sa svim onim loim to smo na putu doiveli jer je to vodilo ka tome
da se u ovom datom trenutku odluke oseamo zadovoljno svojim ivotom! Sve vrednosti treba
prevrednovati jer ivot sam po sebi nema vrednosti, tek kada se reimo ovih okova sposobni
spremni smo na ovaj korak.

Smrt boga u Sopranovima (1999 - 2007)

U drugoj sezoni Sopranovih sin Tonija Soprana, Antoni Soprano, u koli za lektiru dobija
Stranca Albera Kamija pa izmeu ostalog nailazi i na Niea ije ideje ostavljaju utisak na
mladog deaka iji pogledi na svet postaju nihilistiki. U datoj epizodi Toni soprano eli da krsti
svog sina kojem se ta ideja ne dopada. Kada ga upita odakle mu da nema boga, sin mu
odgovara: Nije da nema boga, samo je mrtav. Ovo je parafraziranje dela iz predgovora
Zaratustre i aforizma iz Vesele nauke... Parafraziranje koje je banalno u svom tumaenju.

Smrt boga kod Niea odnosi se na propast metafizike (utemeljenja ivota sa meta
pozicije, vrednujui ivot postavljaju se iznad njega) i propast evropskog morala. To se najbolje
odslikava u aforizmu iz Vesele nauke, kada Ludi ovek koji trai boga fenjerom na pijaci gde
niko iv ne veruje u boga. Svi oni ponu da ga ismevaju na ta ludak odgovara:

Gde je bog? Ja u vam to rei! Mi smo ga ubili, vi i ja! Svi smo njegove ubice! Ali kako smo
mi to uinili? Kako smo mogli da ispijemo more? Ko nam je dao suner da izbriemo itav
horizont? ta smo uinili kada smo ovu zemlju otkovali od njegovog sunca? Kuda se ona sada
kree? ... Da li ne lutamo kroz neko beskrajno nita?

Nie e za stare filozofe rei da misle zaliveni moralom pod tim misli da oni ivotu
postavljaju izvesnu vrednost tako to spram meta pozicije koja je van ivota (bog) njemu
postavljaju vrednost i onda govore kako treba iveti i ivot svode na tenju ka onom pravom
svetu (raju). Nie zastupa drugo stanovite, za njega sam ivot nema vrednost jer nema ni te meta
pozicije, ivot konstantno postaje i stalno se odmotava... Kao takav nije konaan pa se stoga ne
moe obuhvatiti u celosti i nametnuti mu vrednost. Vrednosti nema niti je mogue misliti van
ivota samog, moe se misliti samo iz njega. Zbog toga je za Niea, Bog mrtav!

Ali ta se desi kada ljudima sklonimo ono to im je bila vodilja celog ivota, neto na
emu se temelji itava njihova kultura? Desi se isto to i malom Antoniu, sve poinje da gubi
svoju vrednost i pada se u pasivni nihilizam. To je ona opasnost reaktivnosti od ranije, kada se
ono emu je reaktivno podreeno skloni, ono je paralisano. Reenje ovog problema je, kako smo
ranije rekli, u bestemeljnosti i elji za ivotom bez kajanja sa eljom da treba biti najbolja verzija
sebe.

Natovek u filmu Ue (1948.)

Brendon i Filip, inspirisani predavanjima o Nieu liavaju ivota svog kolegu sa
fakulteta, Davida, kojeg smatraju manje vrednim u odnosu na njih, u njegovom stanu
organizuju urku i pozivaju Davidove najblie kako bi posvedoili savrenost njihovog zloina.
Ljudi se skupljaju, kako to ve ide razgovor ide svojim tokom kada odjednom dou na temu
ubistva kao vid odstranjivanja inferiornih bia... Kada Davidov otac postavi pitanje ko daje
sebi za pravo da kae ko je inferioran a ko ne, Brendon mu odgovara da su to oni koji su
privilegovani da vre ubistvo, a to bi bili ljudi: intelektualne i kulturoloke superiornosti, koji su
iznad tradicionalnih moralnih vrednosti. Dobro i zlo, pravi pogrean put, stvoreni su za obinog
oveka, inferiornog oveka, jer su njemu potrebni! Pitanje koje Davidov otac postavlja je da li
se onda slae i sa Nieovom teorijom supermena (natoveka) i zakljuuje da se tim miljenjem
vodio i Hitler.
 Ovo je opasnost selektivnog uzimanja misli i banalnog tumaenja istih! Put oveka ka
najboljoj verziji sebe ni u kom smislu ne povlai sa sobom odstranjivanje onih koji nisu delatni!
Nasilje Aktivnog nad Reaktivnim nije bukvalno nasilje ve in kojim Aktivno potvruje sebe
kao takvo, tako to se onda reaktivno dela u odnosu na aktivno. Aktivan (ili superioran) subjekt
tei da bude najbolji mogui i ostvari se na taj nain, on ne dozvoljava da ga pasivni ometaju u
njegovom cilju ali nigde se ne implicira odstranjivanje inferiornih. Po Brendonu, jedina odlika
natoveka je odrei se vrednovanja ivota, i eliminisanje inferiornih. Ne samo da van
konteksta Niea on upada u kontradiktornost ve i u njegovom kontekstu on natoveka
(ubermensch) pretvara u izgovor za ubijanje. Natovek je ono ka emu po Nieu treba teiti...
Biti najbolji ja koji mogu. Kako postajem najbolji ja? Tako to ne crpim izvor delanja iz tradicije
ili od nekog ko postavlja svoje vrednosti ivota nego ja kao subjekt tumaim ivot i spram svog
iskustva donosim odluku da budem delatan i teim da se ostvarim kao najbolji ja mogu.

Banalizacija Volje za mo u Triumfu volje (1935)

ta je ono to aktivnog subjekta pokree na delanje...? Njegova volja, ili kako je Nie
naziva Volja za mo, iako je to nesrean prevod znaenje originala priblinije je volji prema
moi ili Volja ka moi. Volja za mo implicira da postoji elja da se vlada, i takav prevod
upravo je posledica Nacistikog reima koji nam na delu pokazuje koja je opasnost takve
banalizacije jednog ovakvog mislioca.

U Triumfu volje Hitler od naroda zahteva tenju ka onim starim vremenima, pre
Velikog rata, kada je Nemaka nacija bila mona. I samo e volja, uiniti da Nemaka nacija
izdri period preporoda i ponovo bude mona. Delovi nacije koji su u meuvremenu postali
loi oni e odstraniti, zarad nacije. Ovaj film je propagandni film, i kao takav cilj mu je da sve
druge uini inferiornim a sebe prikae superiornim, tako to e slike ogromnih kolona, i aviona,
staviti na svako platno u zemlji kako bi uvrstili svoje stanovite.

Nema boljeg primera, posledica banalnog tumaenja, od ovog. Ujedno nema ni boljeg
mesta gde bi valjalo primeniti Nieove ideje i zapravo misliti svojom glavom. Ne biti podreen
vrednostima i initi nedela koja su utemeljena u vrednostima ustavnog poretka nacije, oveka na
elu te nacije ili pak samog Boga. Tumaiti ivot spram sopstvenog iskustva i teiti za najboljom
verzijom sebe!.

Epilog
Ali na kraju kada sve ovo uzmemo u obzir, nije li onda ironino da kroz ovaj tekst mi
inimo isto? Opet dolazimo do nametanja nekog tumaenja umesto drugih. Kako bi objasnili
banalnost ovih citata gore, izvesne Nieove pojmove treba predstaviti ali previe je kratak tekst,
niti je ovo mesto za detaljno izlaganje Nieovih ideja. Kako ne bi sve ostalo na ovoj, novoj
banalnosti, treba ii korak dalje. itati samog Niea kako ga ne bi ja ili bilo ko drugi istrzao van
konteksta i nametnuo svoje tumaenje, jer jedina stvar koja je sigurna i koja je istina je da ima
vie tumaenja. Zato je potrebno da svako za sebe taj posao odradi i misli svojom glavom, ne
samo po pitanju Niea nego i inae, jer niko nee misliti umesto nas!