Nikola Jovi

Analiza filozofskog teksta referat

Predmet analize: Barkli, D., Tri dijaloga izmeu Hilasa i Filonusa, BIGZ, Beograd, 1986.
Odeljak: str. 41- 60.

U ovoj analizi emo kao predmet uzeti deo iz Barklijevog dela Tri dijaloga izmeu
Hilasa i Filonusa koji se odnosi na osporavanje onih kvaliteta materije koji se nalaze u samoj
ulnosti. Te kvalitete Lok prepoznaje kao sekundarne dok kao primarne podrazumeva kvalitete
koji se nalaze u samim stvarima (primarni: protenost, oblik...; sekundarni: temperatura, boja...) 1
Segment kojim se mi bavimo obruava se na kvalitete koji su u svesti, ali je segment deo ire
slike gde Barkli pokuava da, empirikim manirom, idui od jednog pojedinanog kvaliteta do
drugog, srui kvalitete koji pripadaju materijalnim stvarima kako bi mogao da zakljui na to da
materijalne supstancije nema jer o prostoru i drugim kvalitetima ne moemo govoriti ako ih
neposredno ne oseamo2 Ruenjem kvaliteta koji se nalaze u svesti, koji se posreduju preko ula
(pa su samim tim i slabiji od onih koji su u predmetu) omoguava mu da u kasnijem delu dijaloga
pokae da ono to vai za sekundarne vai i za primarne kvalitete i zapravo sve kvalitete svede na
sekundarne! Taj dijalog je deo vee slike, koji se najbolje oslikava kroz njegov stav: Biti
znai biti opaen, to sa sobom povlai da ne postoji nikakav predmet ukoliko nema misaonog
bia koje ga percipira. Bavljenje ovom problematikom zahtevalo bi i dodatno uplivavanje u
Barklijevo delo Rasprava o principima ljudske spoznaje gde se osim obruavanja na Loka
iscrpnije bavi pobijanjem apstraktnih ideja i ulogom boga u njegovom sistemu ijim uvoenjem
izbegava zapadanje u solipsizam; tako da se u okvirima ove analize drimo samo pobijanjem
sekundarnih kvaliteta.

Kao to to obino biva u filozofskim dijalozima, od Platonovih dijaloga pa nadalje,

Filonus i Hilas sreu jedan drugog napolju gde nakon razmenjivanja izvasnih anegdota ulaze u
raspravu o tome ima li materijalne supstancije ili ne. Na samom poetku rasprave moemo da
vidimo izvesne manire epohe gde se Filonus bre bolje ograuje od metafizikih uenja 3 ali isto
tako vidimo koliki je odjek u Evropi imala Dekartova sumnja, Filonus odnos prema sumnji ima
kao prema neemu to je zdravorazumski. Hilas: Moe li ita biti neobinije, moe li se neto
vie protiviti zdravom razumu ili biti oigledniji skepticizam, nego verovati da ne postoji takva
stvar kao to je materija? Filonus: ta ako bi se pokazalo da si ti, koji smatra da materija
postoji, upravo zahvaljujui takvom miljenju vei skeptik...4 Kasnije na to dodaje da je jednako
legitimno rei da sumnja i onaj koji potvruje i onaj koji porie izvesnu stvar, jer sumnja

1
M. Perovi, Istorija filozofije, Odsek za filozofiju, Filozofski fakultet Novi Sad, Grafomedia, Novi Sad, 2004, str
168.
2
Isto, str 168.
3
D. Barkli, Tri dijaloga izmeu Hilasa i Filonusa, BIGZ, Beograd, 1986, str. 42
4
Isto, Str. 42-43
oznaava neopredeljenje. ak i pre nego to je Filonus pokazao da i on podpada po one iste
skeptike koje je kritikovao, Barkli nam razliitosti izmeu njih dvojice sugerie kroz prve replike
gde Filonus, iako negira materijalnu supstanciju, je napolju i uiva u prirodi i njenim lepotama,
dok Hilas koji zastupa poziciju materijalizma je mislima u raspravi koju je vodio sino do kasnih
sati. ak i sam kae da bi obino propustio lepote jutra jer bi ga prespavao. Kroz prve dve replike
sugerisao nam je da je njegova pozicija zapravo neto to nam donosi sklad i na neki nain
spokoj. Nain na koji Barkli usmerava ovaj dijalog kako bi njemu odgovara se primeti i malo
kasnije Hilas iznosi definiiju ulnih stvari... Definicija ulne stvari bi se ranije nekako uvek
vrtele ono toga je su one ono to jeste ili sve prisutno u zbilji ... Hilas pak u dijalogu
kae:One stvari koje se opaaju ulima... 5 to nam naravno odmah govori u kom e pravcu ii
cela pria jer tako postavljanje stvari Barkliju ide u prilog.

To podkrepljuje njegovu misao, prvo uvodi pobijanje apstraktnih ideja iako ih tako ne
imenuje u ovom dijalogu: Kada itam knjigu, ono to neposredno opaam jesu slova, ali
posredno preko njih mojoj svesti se sugeriu pojmovi Boga, vrline... 6gde time iskazuje da opti
pojmovi kao takvi ne postoje u zbilji nego su mogui samo u komunikaciji meu ljudima (postoje
samo u jeziku). Samim tim navodi Hilasa na to da se pod ulnim stvarima smatraju samo one
stvari koje se mogu opaati neposredno ulima. Nakon to su definiciju suzili, Filonus navodi
Hilasa da svoju definiciju odredi jo blie... ... pod ulnim stvarima podrazumevam samoone
koje se opaaju ulom. ...ula ne opaaju nita to nije neposredno. Stoga, izvoenje uzroka ili
povoda iz posledica... potpuno zavisi od razuma 7 Ovaj deo je interesantan to zbog toga to u
kasnijem delu kada se Hilas bude branio, Filonus e se pozivati na to da je on uzroke odvojio od
ula, a druga stvar da iako se Barkli time ne bavi ovde, misao da uzroke izvlai razum navee
Hjuma na da preispita nauku koja sebe temenj na navici i sukcesivnosti a ne objektivnosti.

Ono to ovakva odredba Filonusu omoguava je da osporavanjem ulnih kvaliteta, jedan

po jedan, potvrdi svoje stanovite jer su sutinski sveli ulne stvari na kvalitete ulnih stvari.
Dalje nastavlja Filonus: Da li se realnost ulnih stvari sastoji u tome da su one opaene, ili je
njihova realnost neto razliito od toga, te nije ni u kakvom odnosu prema svesti? Hilas:
Egzistirati je jedno, a biti opaen je drugo. 8 Ovo je interesanto zbog toga jer ovde polako
materiju iz domena zbiljnosti prebacuje u subjektivnost, namera je oigledna pogotovo kada se
uzme u obzir da je Barklijem poznati stav koji smo ranije naveli polarna suprotnost onome to je
Hilas rekao. Time zakljuujemo da barkli ovde koristi reductio ad absurdum nameravajui da
tezu suprotnu od njegove svede na apsurd. Prvi od kvaliteta koje Barkli napada je toplota. To ini
jer je kod toplote to najoiglednije, jer je ona verovatno najsubjektivnijo kvalitet (iako postoji
kolektivni dogovor oko toga ta jeste crveno, sigurno da nema dogovora oko toga koja je
temperatura najprijatnija pa je svakako labilnija). Nain na koji pokazuje da to mora biti u
subjektu poinje od toga da ga prvo navodi na to da jako visoku temperaturu izjednaavmo sa
5
Isto, str. 44.
6
Isto, str. 44.
7
Isto, str. 45.
8
Isto, str. 46.
bolom, a poto je bol neto to pripada onome to opaa onda dolaze do zakljuka da i visoke
temperature ne postoje van opaaja, to odmah povlai pitanje da li se isto moe rei za blae
temperature. 9 Argument za blae temperatuere temelji na primeru gde uzima hipotetiki scenario
u kom iako gura ruku u vodu iste temperature, ako mu je jerna ruka toplija, voda e mu se initi
hladnijom, a ako mu je druga hladnija, voda e mu biti toplija; dva razliita oseaja iako se radi o
istoj materiji to automatski vodi u apsurd.

Sledi ispitivanje ukusa gde kao glavni argument opet to svodi na apsurd dajui primergde
kad je bolestan neto to mu je ranije imalo sladak ukus, sada e imati gorak ukus a na isti nain
reava i mirise. Kada bude preao na zvuk Hilasova argumentacija vezana za zvuk koji nije
sadran u samim telima ima zanimljiv novovekovni prizvuk. Da zvuci nisu sadrani u zvunim
telima jasno je otuda to zvoncene proizvodi nikakav zvuk ako ga udarimo ispod ispranjenog
zvona vazdune pumpe. Zato je vazduh taj kojeg moramo smatrati nosiocem zvuka. 10 Ovim
Hilas u celu priu uvodi izvesni nauni momenat to je jedna od novijih odlika epihe koja je
prouzrokovana novim naunim otkriima koje nam mogu dati drugaiji uvid u stvari i drugu
perspektivu. Filonus zatim vraa Hilasa na njemogu definiciju od ranije da ukolik zvuk jeste
oseaj, onda on ne moe da egzistira van svesti, na ta je Hilasov odgovor da treba praviti
distinkciju izmeu zvuka po sebi i zvuka kakvog ga mi percipiramo. Argument koji skroz obara
zvuk je da na kraju krajeva ako na zvuk gledamo kao na kretanje, onda bi kretanje opaali
sluhom a ne vidom ili dodirom... Takoe, ostala ula ne mogu da potvrde ono to smo primili
putem ula, samim tim, mora biti subjektivno.

Filonus: ... da li u spoljanjim telima egzistiraju iste one boje koje vidimo, ili neke
druge? Hilas: One koje vidimo.11 Na ta Filonus odmah reaguje jer po tome ispadne da oblaci
kojima se pred zalazak sunca menja boja, u sebi sadre vie boja. Hilasov argument na to je da te
boje nastaju usled privida jer smo previe udaljeni od same materije te sa pribliavanjem,
uvideemo njenu pravu boju. Hilas jednu boju uzima kao normalu i svako odstupanje od toga
smatra prividom, zbog svoje navike materiji dodaje neto to nije njena nunost. Filonus koristi
ovaj deo oko perspektive i poziva se na naunost, jer ako prilaenje predmetu ukazuje na pravu
istinu tog predmeta, zato mu ne bi priao onda najblie mogue mikroskopom i utvrdi pravu
istinu. Filonus tada cilja na to da, poto pod mikroskopom materija nema istu boju, sigurno da
boja ne moe biti u samom premetu a od Hilasovih argumenata brani se time da ukoliko soiva
ljudima izotravaju vid, onda sigurno da bolje vidi pod soivom objektiva. Na to dodaje takoe
da ukoliko se boje predmeta menjaju, osim ukoliko ne dolazi do promene samog predmtea, boja
mora ostati ista. Poto nekih promena na predmetu nema a boje kao da se menjaju ili isezavaju
Filonus zakljuuje na to da one moraju biti u ulu a ne u materiji.

Hilas, poput argumenta sa zvukom, nauno pokua da objasni pa se koriguje Ne postoji

takva stvar kao to je boja koja se realno sadri u spoljanim telima. Sva je boja u svetlosti. U
9
Isto, str. 48
10
Isto, str. 52.
11
Isto, str. 55.
tom uverenju me uvruje i to to su boje vie ili manje jasne u zavisnosti od svetlosti. 12 to se
Filonusa tie to samo ide njemu u prilog, jer ukoliko se na boju gleda kao na odbijanje svetlosti
koja onda u dodiru sa sa optikim nervima stvara u mozgu razliite utiske, sve to dobija je da je
svest aficirana svetlou kao telesnom supstancijom, i tek onda kada je svest aficirana stie se
utisak o razliitim bojama u zavisnosti o razliitim pokretima nerva. Po Filonusu, to idalje vodi
ka to me da boje ne egzistirjaju van svesti.13

Tek kada je sateran u oak Hilas priznaje da sekundarni kvaliteti ne mogu da postoje van
svesti. Tu onda Hilas referira na Loka: Ali ne sme se predpostaviti da ovim priznanjem
umanjujembilo ta od realnosti materije ili spoljanjih objekata. ... Ja samo priznajem ono to su
tvrdili i neki drugi filozofi koji su, uprkos tome, daleko bili da poriu materiju... Hilas istie da
bez obzira na to to je Filonus sve sekundarne kvalitete sveo na subjektivnos, i da oni zapravo
nisu prisutni u objektu, on idalje ne moe da porekne one kvalitete koji su u samom predmetu.
Ono to Hilas predvia je da iako to jeste tano, primarni i sekundarni kvaliteti isto figuriraju.
Filonus je zauzeo dobru poziciju jer objektu se ne moe nita pripisati kvalitet koji je van svesti.

Filonus: A ta ako isti argumentikoji su navedeni protiv sekundarnih kvaliteta vae i

protiv primarnih? Hilas: E, onda u morati da prihvatim da i primarnikvaliteti egzistiraju samo u
svesti.14 Pre ovoga Filonus je referirao na one kvalitete koje je jo i Aristotel smatrao
priluenostima bia, stvari koje jesu u njima prisutne ali su samo akcidencije bia i nisu nune. U
tom pogledu, Barkli nije ovom prethodnom raspravom, do te mere, ciljao na neto ega nije bilo
u tradiciji ranije. Ono to sada poinje na tom mestu, a nastavie do kraja Prvog dijaloga jeste da
nivelira razlike primarnih i sekundarnih kvaliteta i sve kvalitete svede na sekundarne. Iako kroz
odlomak koji smo analizirali sada, nije izvrio neto ega u nekom formatu nije bilo u tradiciji,
ono to Filonus tu radi je da je raspravu mudro usmerio u tom pravcu da je napravio mreu iz
koje Hilas ne moe da se ispetlja. Izgradio je takav sistem da bez obzira koji potez Hilas povue
on uvek ostaje u okvirima sistema koji je postavio Filonus. Koji god potez ovaj povukao sve to
uspe da uradi je da napravi izvestan dualizam gde postoji onaj odnos onog subjektivnog i onog
objektivnog koje ima neto podleee, pristup na koji se moe gledati kao na naivni realizam.

U nastavku texta Filonus e nastojati da protenost svede na apsurd kao to je to uinio i

kod sekundarnih kvaliteta. Ono od ega je krenuo je da je uloga ula ista i kod ivotinja i kod
ljudi, sa im se Hilas sloio, da bi Filonus nastavio Mora se, dakle, prepostaviti da pauk svoju
nogu ili stvari koje su podjednako male , ak manje od nje, vidi kao tela znatne veliine, mada se
tebi u isto vreme ta tela ine jedva vidljivim ili ti, u najboljem sluaju izgledaju kao mnotvo
vidljivih taaka to na kraju radikalizuje istiui da osim ako ne postoji promena u predmetu
stvari ne mogu biti u isto vreme i vee i manje i na taj nain Filonus svodi protenost na apsurd.

12
Isto, str. 58.
13
Isto, str. 58
14
Isto, str. 60.
 Mnogima e ovako radikalno svoenje svega na subjektivnost delovati kao solipsizam, ali
kao na poetku dijaloga gde Filonus uiva u lepotama prirode, Barkli ne porie svet izvan sebe
niti misli da van onoga to on percipira ne postoji nia. Ono ta on negira je materijalna
supstancija, ali bez obzira to Barkli ne porie postojanje svega ne znai da jednom nogom ne
gazi u solipsizam. Od toga se brani uvoenjem Boga, koji kao apsolutno bie iznad svega
percipira sve ime delimino naruava svoju subjektivistiku poziciju.15

15
M. Perovi, Istorija filozofije, Odsek za filozofiju, Filozofski fakultet Novi Sad, Grafomedia, Novi Sad, 2004, str 169.