SRPSKA ARHITEKTURA-hronoloki-III DEO

SECESIJA-kraj 19. veka-nakon I svetskog rata se polako gasi

-SECESIJA simbol cveta i simbol ene u isto vreme i simbol osloboenja. Secesija nije nastala samo
zbog novih materijala, tehnike i tehnologije, ve se i projektantska misao oslobodila.

-Nastao kao reakcija na akademizam i eklekticizam . Secesija se vie bavi oblikovanjem, nego funkcijom
i konstrukcijom. Odlikuje se upotrebom novih materijala, bogatom ornamentikom, drugacijim
shvatanjem prostora, proporcijama, neobicnim bojama.

-U razlicitim zemljama razlicito nazivan - art nuvo (Francuska i Belgija), jugendstil (Nemacka), secesija
(Austrija), modern stajl (Engleska)

-U srpskoj arhitekturi secesija nije znacila prekid sa akademizmom u koncipiranju arhitektonskih masa,
vec je razbila akademski sklop elevacija

-uticaj na srpsku arhiteturu:

a) becke secesije-dosli u Srbiju preko srpskih arhitekata koji su se skolovali u inostranstvu(nema potpune
primene,vec samo putem upotrebe dekoracije u tom stilu)-pocetak 20. veka pa do kraja I svetskog rata

b) minhenskog ,,jugendstila,,-dosli u Srbiju preko srpskih arhitekata koji su se skolovali u inostranstvu

c) francuskog ,,Art Nuvoa,,-nakon Pariske izlozbe odrzane 1900

-Secesijska dekoracija, pocela je da povezuje spratove koje je akademizam odvojio teskim podeonim
vencima. Unela je duh novotarija, sa njom su se pojavila ispitivanja armiranog betona, ispitivanja velikih
staklenih povrsina, profili od kovanog gvozdja

*PRIMERI MEAVINE AKADEMIZMA I SECESIJE*

-ANDRA STEVANOVI-*Srpska akademija nauka i umetnosti(SANU)/Beograd/-preteno izgraena u
stilu akademizma, njena fasada ima najoriginalnije i najizraajnije secesionistike elemente koji se mogu
nai na beogradskim zgradama,secesija se vidi u bogatoj ornamentici i velikim staklenim povrinama na
prednjoj fasadi.

-NIKOLA NESTOROVI I ANDRA STEVANOVI-*Zgrada Beogradske zadruge/Beograd/1907. -primer

akademizma, pretezno baroka, sadrzi secesijske uzore. Tokom projektovanja zgrade arhitekte su bile pod
velikim uticajem Pariske izlozbe 1900. gde je prikazan dekorativizam pariske skole.
-Nikola Nestorovic bio je zaduzen za resavanje osnove, vecim delom za kreiranje enterijera i detalja na
fasadi, dok je Andra Stevanovic resavao konstruktivni sistem, nekih detalja u enterijeru i okvirno resenje
fasade. Kako je zemljiste bilo podvodno zbog blizine Save, fundiranje zidova je izvrseno, prvi put u
Beogradu, armiranim betonom. Ostecena u bombardovanju 1941., ali je ubrzo rekonstruisana... ponovo
je ostecena u bombardovanju 1944. kada je srusen veliki deo krova. Na nepravilnoj parceli realizovana je
trokraka kompozicija u planu i prostoru. Zgrada je delimicno rekonstuisana 2014. u sklopu projekta
Beograd na vodi.

-NIKOLA NESTOROVI I ANDRA STEVANOVI-*Kuca trgovca S. Stamenkovica poznatu kao ,,Zgrada sa

zelenim plocicama,, /Beograd/-spoj akademske koncepcije i secesijske dekoracije.

-NIKOLA NESTOROVI-*Kua Uroa Predia/Beograd/1908.-u stilu secesije,prisustvo akademizma

-PETAR POPOVIC-*Kafana ,,Ruski car,, - uz ucesce Dragie Braovana /Beograd/ 1922.-26.Objekat sadrzi
sve odlike akademizma sa elementima neobaroka i secesije. Naziv,,Ruski car,, se vezuje za naziv
prizemnog objekta koji je postojao na tom mestu sve do izgradnje novog. Originalni enterijer Kafane
,,Ruski car,, unisten je prilikom rekonstrukcije pocetkom 60-tih godina kada je u ovom objektu prvi put
otvoren restoran sa samousluzivanjem,,Zagreb,,.

*PRIMER SECESIJE*
-FERENC RAJHL-*Palata Rajhl/Subotica/1904.-podignuta kao porodina palata i projektni biro arhitekte
Franca Rajhla (ivotno delo) -delo maarske secesije. Ima status spomenika kulture od velikog znacaja.
Materijali na fasadi keramika ,kovano gvodje, drvo (erkeri).

-BAUMHORN LIPOT-*Banka/Novi Sad/1904.-(Trg Slobode)-U spoljnoj obradi takoe ima velikih novina.
Plitki plastini ukras vie nije smeten samo oko otvora ve je skladno rasporeen po itavoj fasadi.
Posebno je atraktivno reenje krovita i originalnog ukrasa od koga su danas, naalost, ostali samo manje
slikoviti detalji.

-BAUMHORN LIPOT-*Menratova palata/Novi Sad/1908.-madjarska secesija I ovde Lipot dekoracijom od

plitkog, malterskog ukrasa tretira itavu povrinu fasade. Obogaenoj formi ulinog trakta doprinosi
upotreba niza graevinskih elemenata, balkona, erkera, kao i floralni ukras koji objektu daje ivi izgled
gradske palate srednje Evrope.

-BAUMHORN LIPOT-*Sinagoga/Novi Sad/1906.-09.- (Jevrejska) -madjarska secesija. Graditeljsku celinu

Sinagoge u Novom Sadu, koju ine zgrada hrama, kole i jevrejske optine, jedna je od najveih na
podruju srednje Evrope. Graen kao trobrodna bazilika, hram ima kupolu raspona 13 metara koja se
uzdie na visini od 40 metara. Prizemlje je predvieno za muke vernike, dok su ene verske obrede
pratile sa galerije. Sva tri objekta graena su od fugovane ukaste opeke i ukraena aplikacijama
floralnih motiva. Otvori u viim zonama hrama ukraeni su sa dekorativnim vitraima. Sinagoga se zadnjih
godina usled pogodnih akustikih svojstava uspeno koristi za koncertne delatnosti.
-BAUMHORN LIPOT-*Kua za trgovca Lipota varca/Novi Sad/1909.- (Trg Marije Trandafil)-Ulina fasada,
posebno vie zone, dekorisane su detaljno upotrebom dekorativne opeke i belog malterskog ukrasa.
Zgrada se elegantno zavrava sa tri izvijena zabata koja zavravaju vertikalnu podelu fasade. Sokl objekta,
portali i balkoni izvedeni su od crvenkastog vetakog kamena to je, verovatno, jedna od prvih upotreba
ovog materijala na naim prostorima.

-JOVAN ILKI-*Hotel Moskva/Beograd/1907.-Ilkic osvaja drugu nagradu na konkursu za projekat zgrade

osiguravajuceg drustva ,,Rosija Fonsier,, iz Petrograda,kasnije hotel ,,Moskva,,,prvu nagradu je osvojio
Viktor Kovai.Usvojena Ilkiceva skica,osnova izmenjena na zahtev investitora,ruski arhitekti izmenili
fasadu da bude u duhu secesije,fasada od keramickih i granitnih ploca.Ovom zgradom u potpunosti je
prekinuto sa klasicnom dekoracijom fasade,nema horizontalnih venaca niti dekoracije oko
prozora...mozda se po prvi put u srpskoj arhitekturi oseca dolazak neornamentisane arhitekture,u punoj
meri izrazena polihromija na fasadi.

-Nesumljivi izazovi su prebogata keramicka obloga hotela,,Moskva,, i staklena fasada Robnog magazina.

-VIKTOR DAVID AZRIJEL-*Robni magazin/Beograd/1907.-ovu zgradu karakterise veliki broj

arhitektonskih inovacija, korisceni su materijali koji su za to doba predstavljali proizvod visoke
tehnologije, kao sto je celik. Po prvi put se pojavljuje staklena zid zavesa ,uokvirena mermernim
pilastrima koji su dekorisani zenskim glavama. Unutrasnja dispozicija prostora je jedinstven prostor sa
galerijama i jednim mostom u tri nivoa. Za kostrukciju je upotrebljen armirani beton kao i kod zgrade
Beogradske zadruge (Nikola Nestorovic i Andra Stevanovic). Primenjuje sve elemente ,,nove umetnosti,,.
Ostale beogradske zgrade koje strucnjaci ubrajaju u secesijsku arhitekturu, usvojile su samo pojedine, pre
svega dekorativne elemente ovog stila. Na Robnom magazinu su upotrebljeni savremeni meterijeli
(gvozdje, armirani beton), sve vrste karakteristicnih ornamenata,prostor je otvoren i osvetljen,proporcije
su gotovo savrsene.

-PAKLO BELA-*,,Gvozdeni ovek,,/Novi Sad/1908.-sadrzi sve odlike secesije.Na uglu je konstruisana

manja kupola ispod koje je u nii smeten stari ratniki oklop po kome je zgrada dobila ime.

-PAKLO BELA-*Gimnazija-1913.-Novi Sad (Futoka ulica)-Oblici otvora i obimni plitki ukras smeten oko
njih u direktnoj su vezi sa lokalnom varijantom maarske secesije. U bogato dekorisanoj unutranjosti,
posebno stepenita i sveana sala, primenjen je ukrasni repertoar tuko dekoracije, kovanog gvoa i
slikanih tavanica.

-NIKOLA NESTOROVI-*Hotel Bristol -1910.-Beograd

-MILORAD RUVIDI I ISAIL FIDANOVI-*Smederevska kreditna banka-1910.-12.-Beograd-jedna od

retkih primera gde gde secesija nije primenjena samo formalno,u dekoraciji fasada.Izgradjena na uskoj
parceli.

-DANILO VLADISAVLJEVIC-*Prometna banka-kasni period secesije

-MARCEL KOMOR I DEE JAKAB-*Gradska kua-Marcel Komor i Dee Jakab(budimpetanske arhitekate)-
1910.-Subotica-maarska varijanta secesije. Podignuta je za dve godine, ali su vrhunski majstori onog
vremena jo pune dve godine ukraavali njene enterijere. Na porozorima glavne vecnice su vitrai
najpoznatijeg maarskog slikara secesije andora Naa. Motivi dekoracije i ornamenti inspirisani su
tradicionalnim elementima narodne maarske umetnosti (listovi, cvetovi lala, srca, paunova pera). Krov
je prekriven raznobojnim biber crepom. U prizemlju su projektovani lokali i gradska kafana.

POSLE I SVETSKOG RATA

Meuratni period:Dvadesettrogodinji meuratni period nae arhitekture mogao bi se u istorijskom

pogledu podeliti na treu i etvrtu deceniju, dok ga je u stilskom smislu obeleila koegzistencija tri
razliita duhovna koncepta arhitektura-nadnacionalnog akademizma, nacionalnog srpskog ili srpsko-
vizantijskog sloga i Moderne, koja e poslje Drugog svetskog rata odneti potpunu prevagu. Izmeu dva
rata je podignut veliki broj graevina u nacionalnom stilu.

-Tokom rata prva generacija srpskih arhitekata se ugasila,izgubljeni su njeni znacajni predstavnici

-Veliki manjak obrazovnog kadra i intelektualaca uopsta, mesta srpskih arhitekata zauzeli su ruski
emigranti, koji su se naselili u Srbiji neposredno posle Oktobarske revolucije.Taj period karakterise period
intenzivne gradnje, jer su gradjevinske, kao i druge potrebe u ratom opustosenoj zemlji bile velike.
Estetski kvalitet arhitekture izvedenih objekata je vrlo nizak. Arhitekte odbacuju stare uzore i
usmeravaju se ka modernoj i funkcinalnalistickoj arhitekturi. Beograd su razvili do nivoa monumentalne
prestonice.

-Stil secesije se polako gasio u periodu posle I svetskog rata,a njegovi predstavnici se okrecu prema,u to
vreme u Evropi vec prevazidjenm, istoristickim oblicima eklektickog neoklasicizma.

EKLEKTICKI NEOKLASICIZAM

Univerzitetska bibiloteka u Bg-Nikola Nestorovic i Dragutin Djordjevic-1926.

Tehnicki fakultet u Bg-Nikola Nestorovic i Branko Tanazevic-1930.

NACIONALNOM STILU

-MOMIR KORUNOVI-*Ministarstvo pota/Beograd/1926.-1930.

*Pota/Beograd/1929.

-MILICA KRSTI-*Druga enska gimnazija/Beograd/1933.-

-BOGDAN NESTOROVI I ALEKSANDAR DEROKO -*Hram Sv. Save /Beograd/1934-?

-PETAR I BRANKO KRSTI-*Crkva Sv. Marka /Beograd/ 1940.-

DELA RUSKIH ARHITEKATA-IMPERIJALISTKI KLASICIZAM

-Nakon rata, Beograd je postao glavni grad nove drave, a uslovi razvoja tog grada kao i razvoja
arhitekture u Srbiji uopte bili su bitno drugaiji od onih, koji su vladali u periodu pre Prvog svetskog rata.
Najznaajniji pomak dogodio se na polju estetike gradjenja, koja se promenila iz osnova. Za vee projekte
i kompleksnija arhitektonska zdanja angaovani su sve ee ruski arhitekti, emigranti.

-NIKOLAJ NIKOLAJEVI KRASNOV-

*Narodna skupstina-zapoceo Jovan Ilki 1907.,nastavio Pavle Ilki, dovrsio Nikolaj Nikolajevi Krasnov
1936.

*Zgrada Ministarstva suma i ruda (Ministarstvo inostranih poslova)-zapoceo Dragisa Brasovan, zavrsio
krajem 30.-tih Nikolaj Nikolajevi

*Palata Ministarstva finansija-Nikolaj Nikolajevi-na suprotnim uglovima ulica

-VILHEM BAUMGARTEN-

*Generaltaba-1928.-najmonumentalnija palata tog doba

*Ruski dom-1933.

-VIKTOR VIKTOROVIC LUKOMSKI-

*Patrijarija-1935.-srpsko vizantijski

-VASILIJ MIHAJLOVIC ANDROSOV-

*Stari dvor-1934.

*Glavna posta-1938.-preprojektovao fasadu