SRPSKA ARHITEKTURA-hronoloki-VI DEO

KONSTRUKTIVIZAM
Stavlja akcenat na funkcionalizam konstrukcije i naglasak na trazenju konstruktivnih elemenata i
estetsko uoblicavanje novih materijala: stakla, armiranog betona, celicnih konstrukcija i savremene
tehnike gradnje.

Novi konstruktivizam moemo da posmatramo na nekolicini projekata i kao takva ne predstavlja pokret
niti sveopti trend u srpskoj arhitekturi. Najraniji ali i najznaajniji primer ove arhitekture jeste projekat
kompleksa Beogradskog sajma.

-arh. MILORAD PANTOVI, in. BRANKO EELJ, MILAN KRSTI-

*Beogradski sajam-1954.-57.-tim je projektovao sajamske hale po principima sportskih i izlobenih

gradjevina u Italiji iz perioda sredine XX veka. Beogradski sajam je sagraen 1937. na prostoru Novo g
Beograda i tako oznaio poetak formiranja novog grada. Meutim, Beogratski sajam je postao
nacistiki logor za vreme WWII i veina objekata je sruena , ovaj sajam poznat je kao Staro sajmiste .
Posle rata, Novi Beograd je postao glavno gradilite u dravi, ali se lokacija Starog sajma vie ne razmatra.
Za sajam je izabrana nova lokacija, Staro sajmiste se se tretira kao sastavni deo priobalnog parka. 1953.
godine je doneta odluka da se lokacija Sajma prebaci na suprotnu stranu obalu reke, sa leve na desnu
obalu Save. Arhitektura glavnih sajamskih hala je bazirana na primeni novih materijala, armiranog
betona, sa ljuskastim, prednapregnutim konstrukcijama koje dopustaju velike raspone, bez nosecih
stubova i podupiraca. Kroz originalne strukture sajamskih objekata kupolastog oblika, razvijenih iz
inzenjerske estetike, dostignuti su najvisi svetski standardi u izgradnji objekata velikih raspona i
dimenzija. Projekat sajma podtakao je njegove autore na pronalazenje novih metoda kako u
projektovanju, tako i u oblikovanju.

-MILAN KRSTI,UGLJEA BOGUNOVI I SLOBODAN JANJI-

*Avalski televizijski toranj-1965.-koji je predstavljao konstruktivnu novinu: stub tornja nije uronio u
zemlju, ve je sa svoje tri noge bio elegantno oslonjen na temeljnu podlogu

-SPASOJE KRUNI-

*Komandno operativnog centra Sekretarijata unutranjih poslova /Beograda/1984.-upotrebom

prostorne reetkaste konstrukcije koja formira celokupnu strukturu arhitektonskog objekta
-VLADA SLAVICA-

*Sportsku halu ,,Beogradska arena,,-1990.-koja predstavlja svetsko dostignue u projektovanju sportskih

hala.

-Uporedo sa uvodjenjem novih konstruktivnih tehnologija u arhitekturu, postojala je takodje tendencija

projektovanja arhitektonskih objekata kod kojih je njihova konstruktivna karakteristika u sutini
predstavljala ornamentukras, koji je trebalo da predstavlja reminescenciju na davni period ruskog
konstruktivizma, a da to nije bio stvaran, funkcionalan konstruktivni element zgrade. Medju ovakvim
objektima, izdvajamo one koje je projektovao Mario Jobst, a kod kojih je upotreba konstrukcije isto
dekorativnog karaktera. Znaajna je njegova Benzinska stanica Novi BeogradJugopetrol, na kojoj su
zatalasane krovne forme dale osnovni karakter novog konstruktivizma.

-MARIO JOBST-

*Benzinska stanica Novi Beograd

MEMORIJALNA ARHITEKTURA-nakon II svetskog rata-90-tih

-Memorijalna arhitektura predstavlja jo jednu stilski karakteristinu grupu srpske arhitekture koja se
razvijala u periodu druge polovine XX veka. Nakon Drugog svetskog rata, novo drutvo je trailo i nove
naine umetnikog izraza. Medju protagonistima memorijalne arhitekture u Srbiji nije bilo mnogo
arhitekata, ali, oni koji su bili na sceni, ostavili su za sobom znaajan umetniki opus, kako u Srbiji, tako i
van nje. U grupi najznaajnijih predstavnika memorijalne arhitekture svakako vodeu ulogu ima Bogdan
Bogdanovi. Iako je po obrazovanju prvenstveno arhitekta , on je i pisac, teoretiar, filozof, jednom reju
umetnik u punom smislu te rei. Iza Bogdanovia ostao je vredan opus realizovanih memorijalnih
kompleksa, medju kojima su najznaajniji u Srbiji: u Beogradu, na Jevrejskom groblju, u Sremskoj
Mitrovici, u Kruevcu, Leskovcu, aku. Vajar Ivan Stamboli je izgradio Spomen park na Bubnju u Niu, a
Miodrag ivkovi Spomenik streljanim djacima u umaricama u Kragujevcu. Memorijalna arhitektura u
Srbiji prestala je da postoji pred poetak raspada Jugoslavije, a neki znaajni predstavnici memorijalne
arhitekture u Srbiji, kao spomenici u Klini, Istoku i Kaaniku na Kosovu Slobodana Maldinija, srueni su
neposredno pred rat, poetkom 1990-tih. Nakon raspada Jugoslavije, memorijalna arhitektura u Srbiji
dobija novi oblik razvoja; spomeniki kompleksi se vie ne grade, niti se arhitektura okree vajarskim
izraajnim sredstvima. Godine 1998. Spasoje Kruni projektuje Memorijalni dom na Ravnoj gori,
horizontalnu rajtovsku strukturu, koja je izgradjena prirodnim materijalima kamenom i drvetom i koja
je povezana sa okruenjem planine na kojoj se nalazi.
-BOGDAN BOGDANOVI-50-ih i 80-ih

-Pojava Bogdan Bogdanovia na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako znaajna koliko za arhitekturu
toliko i za skulpturu. Tokom perioda 50-tih on unosi u skulpturu arhitekturalnost. Takodje, kompozicija
urbanistiko-arhitektonskog kompleksa kod njega postaje znaajnija od kompozicije samog
spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaa i predstavljaju arhitektonsko-skulptoralnu celinu
zajedno sa prirodom i okruenjem u kojem se nalaze. Bogdan Bogdanovi je bio pre antimodernista nego
postmodernista, jer je delovao mnogo pre nastanka postmodernizma. Bio je individualista, okrenut
vanvremenskim istorijskim uzorima. Bogdanovi je svoje inspiracije traio u irokom rasponu od
paganskih antropomorfnih figura do Gaudija. Pomerao je teren, prilagodjavao ih svojim arhitektonskim
delima, razbio je ideju da je skulptura centralni deo.

*NIJE SKULPTOR,NEGO KORISTI SKULPTURU U SVOJOJ ARHITEKTURI

-Najznacajnija dela: Mali urbanizam, Zaludna mistrija, Urbs i Logos, Ukleti neimar, Knjiga kapitela,
Zelena kutija, Sreca u gradu

-Njegova arhitektura je ista estetika u slubi totalitarnog reima: na njegovim memorijalima se ne vidi
da su ljudi stradali ne samo od strane neprijatelja, nego i od strane Titovih komunista pri preuzimanju
vlasti, kada je rat bio zavren. Ve je estetizovano, uukano tako da se ne zna istina i ne postavljaju
nezgodna pitanja.

-Uticaji:

1.Plenik-eklekticizam i njegovo traganje za istom formom

2.Engleski vrtovi 18, 19. vek-vrtovi sa statuama, hramovima, izvorima...suprotnost od pravilnih francuskih
i italijanskih vrtova

3.Politiki uticaji-ne postavlja nezgodna pitanja

4.Nadrealizam-apstraktno

Spomenici u Sremskoj Mitrovici i Prilepu su izazvali veliku panju zapada, to je odgovaralo Titovoj novoj
politici odvajanja od sovjetskog modela i prezentovanja jugoslovenskog liberalnog socijalistikog reima.
Odsustvo patetike i politike simbolike davalo je Bogdanovievim delima univerzalnu vrednost i kvalitet.
Ona su sjedinjena sa prirodom i okolinom i podstiu na opta pitanja o ovekovoj egzistenciji. Zbog
ureivanja itavih pejzaa i komplikovanih promena tla Bogdanovievi spomenici se mogu smestiti meu
najranije primere Land art-a (termin, kao i praksa umetnikog preureivanja pejzaa postoje u svetu tek
od kraja 60-ih godina!).
Moda najvee izmene u terenu nainjene su prilikom gradnje Slobodita u Kruevcu 1965. godine.
Namera je bila napraviti mesto sakralnog karaktera koje ima funkciju otvorenog teatra. Ulaz je obeleen
prolazom u obliku obrnutog slova omega. Poslednje slovo grke azbuke simbol je kraja, ali postavljeno
obrnuto po principu anagrama moe imati znaenje obnavljanja prirode i ponovnog poetka. Od njega se
stie do amfiteatra pod vedrim nebom doline ivih, a desno od nje je dolina seanja krater dubine
16m sa 6 pari kamenih krila. Ove rogate ptice, kako ih je nazvao, poleu iz dubine zemlje ka nebu kao
simbol slobode i nade.

Bogdanovi u svojim spomenikim celinama esto upotrebaljava trg-svetilite koji predstavlja grad
mrtvih, a postavljen je nasuprot grada ivih, kao njegov odraz u ogledalu. Partizansko spomen-groblje u
Mostaru 1966, inae jo jedna vrlo radikalna intervencija sa prostorom, pravi je primer toga. Izmeu
ureenog javnog prostora, memorijalnog groblja i lend arta, Partizanska nekropola je kopija grada, sa
mostovima, uskim ulicama, kulama i kapijama koja treba da stvori dijalog sa gradom ivih. Na vrhu
uzvienja postavljeno je kruno svetilite sa vodom umesto vatre, a na zidu iza je okrugla ploa sa
solarnim simbolima. Naalost, ovaj spomenik je u toku poslednjeg rata pretrpeo teka oteenja, a iako je
pokuana rekonstrukcija, verno obnavljanje njegovog izgleda je gotovo nemogue jer je zanatska praksa
primenjena ovde nestala.

Nekropole predstavljaju groblja iz perioda starog veka koja su sakralnog karaktera, a Bogdanovieve
najee sadre neolitske elemente; time prodiru u zajedniku prolost svih ljudi i nacija, to ih ini
razumljivim za razliite kulturne krugove i vremenske periode. Centralna figura Simboline nekropole u
Leskovcu je 12m visoka stilizovana amfora koja svojim vitkim proporcijama evocira figuru ene sa
bakarnom krunom na vrhu. umska boginja je okruena sa 42 kenotafa (antiki nadgrobni spomenik)
dekorisanim spiralama i irilinim tekstom. Cela kompozicija se moe protumaiti kao grupa plesaa
zaustavljenih u pokretu. Arhitekturu zamrznutog plesa Bogdanovi tumai fascinacijom iz mladosti
jednom devojicom koja ga je podseala na balerinu Anu Pavlovu i koja je podstakla njegova razmiljanja
o skrivenim slinostima izmeu ljudskog pokreta i arhitekture.

Oblik njenog tela bio je esta osnova i inspiracija za Bogdanovieve crtee i spomenike. Spomenik Grupni
kenotafi palih boraca otpora u Prilepu se sastoji od 8 vitkih kamenih blokova u obliku enolikih urni,
opet u nekoj vrsti plesa.Oblik ena-vraeva u igri istie paganski prezir prema klasinim kulturama, a
jedina vea, muka figura daje dodatni utisak scene iz daleke paganske istorije Balkana. Slino, na
Svetilitu palih boraca u Vlasotincu motiv kosmike biljke, kako ga je Bogdanovi zvao, i kruni oblik
celine daju jak oseaj praistorijskog mesta kulta. Vrlo izraena kosmoloka simbolika se prepoznaje na
centralnom stubu koji predstavlja kapiju otvorenu ka nebu, ukraenu solarnim simbolom. Ispred njega je
mali amfiteatar, okruen kamenim blokovima nepravilnih oblika sa uklesanim neolitskim cveem
(Bogdanovi je voleo da izmilja rei, u skladu sa svojom nadrealistikom prolou).
Na grupi kenotafa kod Travnika u Bosni glavni motiv je amfibena, dvoglava zmija koju je esto koristio
kao simbol dvojnosti i kontinuiteta. Nakon oteenja u ratu stanje spomenika je postalo interesantno
Bogdanoviu i zahtevao je da se on ne sreuje jer sadanji izgled jo vie evocira izgled nestale
civilizacije.

Spomen-park borbe i pobede u aku iz 1980. je meu poslednjim radovima Bogdana Bogdanovia.
Dominantan oblik predstavlja vrstu mauzoleja, prolaznog hrama ili tri kapije bogato ukraene grifonima
sa razmacima izmeu koji proputaju svetlost prilikom kretanja. Do kapija vode kiklopske stepenice, to
evocira nadljudske napore prilikom prolaska kroz strahote rata na ijem kraju se nalazi svetlost, nada i
uzdizanje ka nebu.

Sline stepenice Mauzoleja posveenom prvim palim antifaistikim ustanicima Popina kod Vrnjake
Banje vode do tri masivna kamena prstena sa otvorom prenika 3m. Za njim sledi piramidalni oblik sa
otvorom od 6m i jo jedan prsten slian prvima, postavljen u odnosu na poloaj Sunca detalj koji je
koristio i na drugim radovima. Posveta palim borcima na kamenom kvadru je udvojena kao odraz u
ogledalu, to ostavlja otvorenu mogunost itanja kompozicije sa obe strane ose. Obrnutim proporcijama
prizme kompleksa kod Popine i razmaka kamenih ploa spomenika na Jevrejskom groblju svoj poslednji
spomenik povezao je sa prvim, zatvarajui tako stvaralaki krug.

O simbolici Jasenovakog spomenika, Bogdanovievog najpoznatijeg dela (i jedinog uraenog u betonu)

ve smo pisali, pa emo se ovde osvrnuti na njegove druge zanimljive aspekte. Neutralna simbolika
lotosa nije pozivala na mrnju i osvetu, to je bilo neophodno u krhkoj multietnikoj dravi. Uprkos
brojnim kritikama, Tito je prepoznao znaaj ove ideje. Meutim, tokom ratova 90-ih ponovo su otvorena
pitanja poput: ta e srpski spomenik na hrvatskoj zemlji, ta e hrvatski spomenik na srpskoj zemlji, to
hrvatska rua, a ne neki srpski cvet? Rat i zahuktana pria oko spomenika je zapravo bila kulminacija
ranijeg politikog sukoba. Nakon isteka mandata gradonaelnika (Bogdanovieva ne ba omiljena funkcija
od 1982-1986) odbio je mesto u Centralnom komitetu, a njegovi antiratni govori i pismo upueno
Miloeviu smestili su mu za vrat konstantne pretnje, prismotre kue i prislukivanja telefona koji su se
uskoro pretvorili u pokuaje upada i pozive na lin. Spomenik je preiveo rat sa manjim oteenjima
uprkos zahtevima da se srui, ali je njegov tvorac 1993. morao zauvek da napusti voljenu domovinu,
gonjen optubama da je dravni izdajnik, srbomrzac i arhitekta-ruitelj. Da ironija bude vea, Bogdanovi
je bio jedan od intelekutalaca koji su zadrali svoj integritet odbio je da bude Miloeviev pijun i
zapravo se borio za ouvanje mira i optu dobrobit Srbije i njenog naroda.

Prokletstvo velikog uma

Nakon graanskih ratova i izgnanstva ova genijalna spomenika ostvarenja su pala u zaborav, dok su neka
od njih pretrpela velika oteenja. Tek nakon Bogdanovieve smrti poele su irom bive Jugoslavije da se
organizuju retrospektivne izlobe i vraa interesovanje za ovog velikana i njegovu bezvremenu umetnost.
Liena politike simbolike i ideoloki neobjanjiva, apstraktna ostvarenja Bogdana Bogdanovia su u
sredini i vremenu nastanka mnogima bila neshvatljiva. Njegova dela predstavljaju sintezu klasinog i
modernog sa dozom romantizma i iskustvom nadrealizma, to ih ini jedinstvenim i neponovljivim.
Vieznanost i bogatstvo izraza, koji im daju univerzalnu vrednost van vremena i prostora u kojima su
nastala, smestila su spomeniku arhitekturu ovih prostora u svetske tokove. Kao profesor i dekan
Arhitektonskog fakulteta, ali i otvaranjem svoje privatne eksperimentalne kole arhitekture u Malom
Popoviu Bogdanovi je nesumnjivo izvrio veliki uticaj na mlae generacije arhitekata. Takoe, njegov
znaaj se ogleda i u teorijskim tekstovima i politikim i filozofskim stavovima. Njegova razmiljanja su
aktuelna i u dananje vreme jer prodiru u sr srpskih problema tokom istorije. Naalost, doiveo je zlu
sudbinu intelektualca koji iz zemlje biva prognan, kao i prokletstvo velikih umova da vide ta se oko njih
dogaa, da shvate teke situacije kroz koje drutvo prolazi, ali da, uprkos svim naporima i velikim
rizicima, ne mogu nita da promene.

*Mogila nepobeenih u Parku Revolucije/Prilepu/1961.-Kompleks se sastoji od spomen urni od

mermera (podsecaju na anticke urne) i zajednicke grobnice palih boraca.Najveca urna u kompeksu je sa
simbolom vecnog plamena na vrhu, simbol nepokornosti makedonskog naroda. Deo mogile cini
polukruzna forma ciji unutrasnji deo je poplocan belim mermernim plocama na kojim su uklesana imena
palih boraca.

*Kameni cvet/Jasenovac/1966.-monumentalni spomenik posvecen svim zrtvama koje su stradale od

strane ustasa u logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata. Bogdanovic na mestu logora koji je bio
popriste divljastva, ubijanja i mucenja, dizajnirao je prekrasan betonski cvet,simbol neznosti i lepote.
Cinjenica da je cvet sagradjen od betona ima svoju simboliku. Kada se posetilac tokom toplog,suncanog
dana nadje unutar spomenika, temperatura postaje izuzetno visoka, sto posetiocu stvara dojam da se
nalazi usred pakla, to je jasenovacki logor i bio.

-KONCEPTUALIZAM u arhitekturi Srbije u periodu druge polovine XX veka pronalazimo na nekoliko

planova. Prvi i najznaajniji plan je memorijalna arhitektura Bogdana Bogdanovia. Njegovi memorijalni
kompleksi, odnosno, arhitektonski spomenici, predstavljaju predmet konceptualnog pristupa
arhitekturi. Ovakvo shvatanje ukljuuje i obilje spoznajnih elemenata koji najee i nisu sastavni deo
arhitekture, ve su sadrani unutar teorije likovnih umetnosti, istorije umetnosti, filozofije, pa ak i same
knjievnosti. Svaki Bogdanoviev objekat je nabijen znaenjima, koji se nalaze unutar nekoliko
suptilno postavljenih nivoa spoznaje.Konceptualna arhitektura prisutna je u radovima nekoliko znaajnih
srpskih arhitekata, medju kojima je Dejan Eimovi,Eimovi nije realizovao ni jedno svoje delo.

*Spomenik jevrejskim rtvama faizma/Beograd/-1952.-njegov prvi memorijalni kompleks. Bez ritualne

patetike. Koristi delove fasada sruenih u ratu. Oblik spomenika se moe istovremeno tumaiti kao
otvaranje puta ka venosti, dve Mojsijeve ploe ili kao krila anela jer za Bogdanovia simbol mora biti
vieznaan i otvoren za interpretacije.

*Spomen-groblje zrtvama fasizma/Sremska Mitrovica/1960.-jedno je od najvecih gubilista iz perioda II

svetskog rata,svaka humka je posvecena jednoj grupi streljanih,a na njihovim vrhovima postavljena je
brozana forma razigranih plamenova. Humke su grupisane oko pravougaonog centralnog dela na kojem
su postavljena 3 kockasta kamena obelezja.Prilazne staze oko humki nisko su ukopane u zemlju i
poplocane ciglom.
*Partizansko spomen-groblja/Mostar/1965.-najpoznatije svetsko delo, dvojnost: grad zivih i grad mrtvih

*Spomen park Slobodite/Kruevac/1965.-najznacajniji spomenik, najmanje intervencije, koristi samo

materijel koji se tu nalazi. Na Spomeniku stoji naziv,,Pod ovim nebom, ovee, uspravi se. Hleb i sloboda
isto su nama. Osnovni elementi spomenika su: humke, ,,kapija smrti,, , ,,dolina pote,, sa 12 kamenih
ptica i ,, dolina ivih,, ,amfiteatar sa pozornicom i gledalitem.

*Memorijalni park Dudik/Vukovar/1980.-posveen rtvama koje su ubili pripadnici NDH.Ime je dobio po

ledini na kojoj su bili zasaeni dudovi. Kompleks ini pet stilizovanih buktinja u vidu konusa, okrueni sa
vie desetina kamenih cvetova, kompeks je devastiran u ratu 90-ih. Spomen park je obnovljen

-MIODRAG IVKOVI-

Memorijalnog kompleksa Dolina Heroja/ Tjentite / 1971. -Bitka na Sutjesci, spomenik rad skulptora

KASNA MODERNA
-DRAGIA BRAOVAN-

*Zgrada Pote/Novi Sad/1962.-monumentalna zgrada u duhu kasne moderne. Podignuta na zavretku

Bulevara. Predstavlja izraz svog vremena kada se u mnogim gradovima zemlje podiu viespratnice i
soliteri. Na posti se snano proimaju vertikalne i horizontalne mase. Pota se sklopila u sterilnu
jugoslovensku produkciju svoga vremena lienu originalnih graditeljskih ideja.

-IVAN ANTI I IVANKA RASPOPOVI-

*Muzej savremene umetnosti /Beograd/1961.-65.-Njegovi radovi se odilikuju preciznou i jasnim

proporcijama. Glavna dela projektovao je sa Ivankom Raspopovi. Politikom vrhu je trebalo novo mesto
za okupljanje, gde su mogli videti i biti vieni.

-Osnovni kvalitat ovog objekta cine kristalne forme koje se mogu redjati u nedogled, est masivnih
kubusa, zarotiranih za 45 stepeni, kose zastakljene krovne ravni, ima izolovano zidno platno. Muzej
savremene umetnosti u Beogradu prikuplja, uva, prouava i izlae jugoslovensku i srpsku umetnost od
1900. godine do danas. Osnovnu koncepciju muzeja savremene umetnosti nainio je Miodrag B. Proti,
koji je radi toga boravio u Parizu i Njujorku, gde je detaljno prouio organizaciju, strukturu i postavku
muzeja. Na osnovu tih saznanja i iskustva Proti je koncipirao muzej savremene umetnosti formirajuci
zbirke za slikarstvo, skulpturu, grafiku i crteze i odeljenje za umetnicku dokumentaciju. Osnovan je i atelje
za konzervaciju i restauracije.
-IVAN ANTI-

*Sportski centar,,25.maj,,/Beograd/na samoj obali Dunava,isprojektovao je objekat koji lebdi iznad

setalista i asocira na jedro. Objekat je konzolno prepusten i izgleda kao da je leteci tanjir sleteo u
Beograd. Prorez od stakla ide obimom citavog prostora,tako da ovaj objekat nazivaju ,,kuca sa
pogledom,,. Projekat je usao u sve relevantne svetske knjige arhitekture.-moderna

-IVAN ANTI-

Hotel Hajat/Beograd/1990.

BRUTALIZAM -60-ih i 70-ih

-Naziv je dobio po francuskom izrazu beton ,,brut,, koji oznacava ,,grub,, beton. Masivni elementi
formirani od betonskih grubih i neobradjenih elemenata. Beton se odlivao u grubu drvenu oplatu sa
namerom da bude efektan i interesantan u svom grubom izgledu. Pre je betonska povrsina smatrana za
manje vrednu, nesavrsenu i pogodnu samo za objekte koji nisu imali estetske zahteve. Kritikovan jer je
ignorisao okolne istorijske objekte i dok su arhitekti bili fascinirani izgledom i utiscima koje je
predstavljao brutalizam on nije bio prihvacen od strane siroke publike.

Mihajlo Mitrovic-ne uklapa se po svom temperamentu, buntovnom karakteru, postavljanju nezgodnih

pitanja, ne prihvata stege i ogranienja. Uklapa se generacijski i po finalnom proizvodu u arhitekturu
socijalistikog estetizma i visokoestetizovanim objektima

etiri faze Mitrovicevog rada:

1.Uticaj brazilske kole: lokalna varijanta internacionalnog stilaobjekti na stubovima, brisoleji, kruni i
parabolini zavreci povuenih poslednjih spratova.

2.Brutalizam:Luis Kan, Kenzo Tange; masivne forme, grubi materijal: beton-brut, nemalterisana opeka:

1. Geneks centar, BG

2. Garni hotel Putnik, BG

3. Dve stambene zgrade u BG, obe u opeci

3.Kritiki regionalizam: savremeno shvatanje, unoenje lokalnih vrednosti u modernu arhitekturu Hotel
Omorika, Tara

4.Postmodernizam: Hram Sv.Vasilija Ostrokog, BG: uticaj Vizantijske arhitekture

-MIHAJLO MITROVI-
*,,Geneks,, /Beograd/ 1970. (proveriti godinu)-predstavlja arhitekturu metabolistiku po
kompozicionom karakteru, ali i brutalistiku, po upotrebi natur betona koji je liven na mestu. Zgrada je
modelovana od betona, poput skulpture, monolitna je i snana.

-MIHAJLO MITROVI-

*Hotel,,Putnik,,/Beograd/-brutalizam je prisutan po karakteristinoj upotrebi natur betona, ali je objekat

umekan uvodjenjem arhitektonske plastike ornamentacija na fasadi.

-Branislav Jovin-

Urbanistikog zavoda/Beograd/-1970.-upotrebivi stilske elemente brutalizma i metabolizma.

EKSPRESIONIZAM
-Bez obzira to je ovaj period prisutan na svetskom planu od 1960-ih pa sve do 1990-ih godina, nije
mogue pouzdano pronai direktnu vezu novog ekspresionizma u srpskoj arhitekturi i njegovih pandana
u svetu. Medjutim, srpska arhitektura sadri objekte koji mogu da ponesu karakteristike ovog stila.

-IVAN ANTI I IVANKA RASPOPOVI-

*Muzej ,,21 oktobar,, deo je kompleksa u Spomen parku ,,Kragujevacki oktobar,, u

umaricama/Kragujevac/1975.-spomen kompleks podignut u znak secanja na zrtve genocida za vreme II
svetskog rata od strane nemackih okupatora. Muzej ,,21 otobar,, sam po sebi je spomenik sa nizom
simbolickih znacenja. Crvena cigla od koje je izgradjen asocira na prolivenu krv. Odsustvo otvora
(prozora) na fasadama sugerise na bezizlaznost nenaoruzanih ljudi, koji su tu stradali...a 33 vertikalna
kubusa (kule) razlicitih visina predstavljaju 30 masovnih grobnica koja se nalaze u samom parku i jos tri
koja se nalaze u obliznjim selima, dok providne piramide na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji
pogled zrtava uperen ka nebu. Osnova muzeja projektovana je u obliku krsta,opstehriscanskog simbola
stradanja.

-LJILJANA I DRAGOLJUB BAKI-

*Palata sportova,,Pionir,,-1973.

RACIONALISTIKA
-Racionalistiki pristup u srpskoj arhitekturi perioda kraja XX veka karakteriu projektovanje visoko
razradjenih funkcionalnih osnova, upotreba malog broja jednostavnih i likovno samodovoljnih
gradjevinskih materijala, odsustvo ornamenta na fasadi i upotreba svedenih i jasnih kompozicionih
formi. Racionalizam u Srbiji nikada nije bio izraen u onoj meri u kojoj je to bilo u zemljama Zapadne
Evrope; medjutim, mogue je pronai elemente racionalistikog pristupa u srpskoj arhitekturi.

-BRANISLAV MITROVI I SLOBODAN LAZAREVI-

*Zgrada Fakulteta likovnih umetnosti-1988-predstavlja objekat koji je izgradjen upotrebom tradicionalnih
arhitektonskih formi-kosog krova i materijala-fasadne opeke,na savremen nacin. Arhitektonska
kompozicija je svedena, pojednostavljena, a objekat je uklopljen u sredinu u kojoj se nalazi.

FUNKCIONALIZAM
-Krajem 60-tih, u srpskoj arhitekturi se, takodje, uoavaju znaajni pomaci na polju arhitekture poslovnih
zgrada, gde preovladjuje funkcionalizam.

-UGLJESA BOGUNOVI I SLOBODAN JANJI-

*Poslovnu zgradu NIP Politika

VERNEKULARNA
-Arhitekturu nastalu na osnovama jedne tradicije koja je izdvojena unutar geografski ili kulturno
civilizacijski izdvojenog podruja. Vernakularna arhitektura je tradicionalna arhitektura, ali i arhitektura
zasebnog stila, koji je karakteristian za odreeno podruje. Vernakularna arhitektura je
nepretenciozna, jednostavna, domaa, uroena - to su tradicionalne strukture nainjene od lokalnih
materijala i praenjem dobro poznatih formi i tipova. Uobiajeno je podeljena u tri kategorije:
agrikulturna (ambari, farme i dr.), domaa i industrijska (grnarije, kovanice i dr.). U Nemakoj i
Engleskoj, veliki broj kua podignutih u drvenoj konstrukciji iz perioda srednjeg veka i kasnije, moe se
smatrati za vernakularnu arhitekturu, dok drvene ruralne strukture, kao to su kolibe, takoe spadaju u
ovu kategoriju.

-Vernakularna arhitektura bila je kontrastna uglaenoj arhitekturi, ak je klasifikovana kao arhitektura

bez arhitekata, to nije u sutini ispravno, jer je veina vernakularne arhitekture bila u osnovi vrlo
sofisticirana tokom perioda svog razvoja, a neki arhitekti svojom arhitekturom duguju mnogo uzorima
vernakularnih graevina.

-Vernakularna arhitektura ima dugu tradiciju u srpskoj arhitekturi, budui da je povezana sa folklornom
arhitekturom. Savremena vernakularna arhitektura u Srbiji je uvek imala svoje predstavnike i
karakteristine objekte. Tokom druge polovine XX veka, bilo je vie pokuaja unoenja elemenata
vernakularne arhitekture u savremeni arhitektonski izraz. Medju najznaajnijim predstavnicima ovog
stila, posebno se izdvaja

-Boidar Petrovi, koji tokom 1960-1990-tih gradi stambene kue po principima i prema uzoru na srpsku
folklornu kuu i kuu balkanskog tipa. Njegove kue sadre sve karakteristike istorijske tradicionalne
folklorne arhitekture: upotrebu prirodnih materijala, korienje tradicionalnih konstrukcija, uglavnom
drvenih i upotrebu arhitektonskih detalja preuzetih iz srpskog folklora.

-Predrag Pedja Risti, koji primenjuje tradicionalne istorijske forme srpske arhitekture na svoje sakralne
gradjevine. Risti koristi ove principe do te mere da sam izvodi svoje objekte, upotrebom tradicionalnih
gradjevinskih alata i sredstava.
-Zoran Petrovi takodje primenjuje tradicionalne stilske karakteristike na svojim arhitektonskim
objektima

-hotelom,,Selters,,-Borivoje Jovanovi-1990.-Mladenovcu-u kojem predstavlja objekat folklorne

arhitekture kojem daje sve neophodne savremene atribute.

-Savremena vernakularna arhitektura u nekim sluajevima dobija karakteristine elemente populistike

arhitekture. Objekti ove arhitekture imaju za cilj da skrenu panju na neke svoje posebne funkcionalne ili
prostorne karakteristike i na taj nain da ostave trag u prostoru.

-Kua srpsko-norvekog prijateljstva Aleksandra Djokia-1987.-Gornjem Milanovcu projektovana je u

obliku vikinkog broda. Mada u Srbiji ne postoji niti jedna arhitektonska asocijacija koja bi ukazala na
moguu inspiraciju za ovu formu, ona je preuzeta iz vikinke prolosti Norveke i smetena na padinu
iznad Gornjeg Milanovca, gde je ubrzo postala zatitni znak grada.

POSTMODERNA
-U Srbiji, postmodernizam su prvi prihvatili mladi arhitekti, medju kojima su najznaajniji bili oni
okupljeni oko grupe ME 1980-tih, koju su inili: Mustafa Musi, Dejan Eimovi, Marjan ehovin,
Slobodan Maldini i Stevan uti. Njihova arhitektura, koja je u svoj izraz ukljuila arhitektonske elemente
i sredstva istorijskih stilova, predstavljala je novinu i osveenje na mirnoj srpskoj sceni, ali je takoe
izazvala brojne polemike i kritike. Medju najjaim kritiarima bili su predstavnici komunistikog
establimenta, koji su ovim mladim protagonistima zamerali na injenici da njihova arhitektura nije
okrenuta socijalnim strukturama i potrebama drutva, ve je apstraktna i pro-zapadno orijentisana, a to
drutvo toga doba nije smelo da tolerie. Iako u ovako nastaloj klimi lina grupa nije realizovala znaajne
objekte, ona je ipak ostavila trag u srpskoj arhitekturi svojim neizvedenim projektima i teorijskim radom.
Sredinom 80-tih postmodernizam je sveprisutan u srpskoj arhitekturi, medjutim, njegov izraz vie nije
autentian i internacionalan, ve je prilagodjen ukusu srpske kulturne sredine.Medju znaajnijim
objektima srpskog postmodernizma ipak je mogue pronai dobre i autentine primere

Prvi postmoderni konkurs. Ucestvovao Selinkic sa Portogezijem.

-GRUPA ME

-Budui da je delovala prema principu ...ako eli da prihvati prvo pravilo arhitekture, onda ga
prekri... (Bernard Tumi), grupa ME je kritikovana sa svih strana, a najvie od akademskog kruga sa
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i levih politiki glasila, kao to je bio partijski list Komunist,grupa
ME je realizovala nekoliko arhitektonskih instalacija. Medju njima, najznaajnije su instalacije koje su
u sebi sadravale simboline poruke: Jonski stub u modernoj kolonadi ispred Studentskog kulturnog
centra u Beogradu, 1981. godine. i instalacije Forum crvenim klinom protiv belih u Knez Mihajlovoj
ulici, koja je izgradjena povodom izlobe Grad u reinkarnaciji, 1982. godine. Grupa je bila izuzetno
aktivna na planu takozvane kartonske arhitekture, organizujui izlobe svojih nerealizovanih projekata i
zamiljenih arhitektonskih konkursa u najznaajnijim kulturnim centrima tadanje Jugoslavije: Beogradu,
Zagrebu i Ljubljani ali i van zemlje (Austrija, Poljska, vajcarska).
-U okviru aktivnosti grupe ME, Eimovi je zajedno sa Musiem i ostalima inicirao i pokrenuo
izdavanje avangardnog arhitektonskog asopisa Arhipres, koji je, medjutim, vrlo brzo ugaen. Mada
je Eimovi za ivota izradio grandiozan opus zamiljenih arhitektonskih projekata, iza njega nije ostalo
niti jedno izvedeno arhitektonsko delo

-Nakon slabljenja aktivnosti grupe ME, Mustafa Musi je nastavio da radi zajedno sa Slobodanom
Maldinijem, a njih dvojica su projektovali i izveli poetkom 80-tih rekonstrukcije istorijskih objekata:
zgrade STUDENTSKOG KULTURNOG CENTRA (biva zgrada Oficirskog doma koju su projektovali Jovan Ilki
i Milorad Ruvidi) i KAPETAN MISINOG ZDANJA (sagradjenog po projektima Jana Nevole), obe u
Beogradu.

-Maldini se 80-tih okrenuo izgradnji spomenika. Medju izvedenim spomenicima Maldinija najznaajniji su
u Klini (1985.) i Istoku (1985.), a zapoet u Kaaniku (1985.), sva tri na Kosovu. Spomenik u Klini, iako
monumentalan po svojoj strukturi i arhitektonskom izrazu, sruen je poetkom 90-tih, po nalogu najviih
srpskih politikih krugova, jer je sadrao nerazumljivu i skrivenu simboliku, koja se nije dopadala kako
politikoj strukturi u Beogradu, tako ni u Pritini Medju pisanim delima, najznaajnija je njegova edicija
Enciklopedija arhitekture, najpotpunije delo ove vrste na polju arhitekture kod nas.

*IZLOZBE POSTMODERNISTA:

1980.,,Solarna arhitektura,,- Muzeja savremene umetnosti

1981.,,Arhitektura vode-Ratno ostrvo,,- Muzeja savremene umetnosti

1981.,,Arhitektura zemlje,,- Muzeja savremene umetnosti -predstavljene su etiri osnovne postavke:

proteiranje iskonske ruralne neimarske logike, reinterpretacija na na nain savremene semantiki
ispranjene suburbane arhitekture, vraanje arhetipalnim svojstvima tradicionalnih kua i poimanje
zemlje i prostora kao delova univerzalnog ustrojstva civilizacije i ovekovog bitisanja. Na izlobi su svoje
projekte predstavili Slobodan Danko Selinki, Marjan ehovin, Mustafa Musi, Slobodan Maldini, Stevan
uti. Bio je to definitivan ulazak postmoderne u srpsku arhitekturu.

-Idejnu krizu arhitekata moderne esto prati i moralna kriza, pojaana sve eim i energinijim
protestima javnosti protiv modernih maina za stanovanje. Da bismo se lapidarno i duhovito obavestili
o miljenju korisnika tih maina, dovoljno je navesti samo nekoliko popularnih imena za modernistike
zgradurine Novog Beograda: est kaplara, Konzerve, Besne gliste, Mercedes, Kineski zid,
Kifla, etiri idiota... (Drago Kalaji, juli 1981.).

1982.,,Grad u reinkarnaciji,,-Knez Mihailova ulica- Na putu od Kalemegdana do Slavije, unutar

arhitekture trgova ili ulice stajali su novi trgovi kao simbolina mesta okupljanja, na kojima su se odvijali
koncerti, sluala muzika, igrale predstave... Instalacija koja je podignuta tom prilikom po projektu grupe
ME, na prostoru ispred ulaza u Akademiju nauka i umetnosti Srbije, predstavljala je belo obojen
rimski Forum, koji je, medjutim, sadrao polomljene antike jonske stubove, a kroz Forum je smelo i
brutalno bio probijen ogromni trougaoni klin obojen jarko crvenom bojom, koji je u kompoziciju unosio
konstruktivistiki duh El Lisickog. Ova kompozicija je imala jasnu poruku: klasina (odnosno: moderna)
arhitektura je mrtva, a na pomolu je dolazak novih arhitektonskih ideja. Instalacija je izazvala burne
polemike u arhitektonskim krugovima, to je dovelo do njenog prevremenog demontiranja i uklanjanja,
uz izgovor da ometa peaki saobraaj u Knez Mihailovoj ulici.

1982.,,Beogradska postmoderna -antologija postmoderne,,-Muzeja savremene umetnosti-Na izlobi su

predstavljeni stavovi postmoderne arhitekture: ...Post-moderna se suprotstavlja internacionalnom
stilu, o kome svedoe blokovi spavaonica Novog Beograda, izgradjeni po istim modelima koji su
svojim djubritima od arhitekture prepunili svet, od Aljaske do Afrike, od Pacifika do Atlantika. Zato post-
moderni arhitekti stvaraju, projektuju stanita, ne za nekog apstraktnog oveka-mainu, ve za konkretne
ljude od krvi i mesa, za ljude sa duom. Zato je moderna arhitektura bezduna, a Post-moderna hrabro
istie znaaj ljudske due. Post-moderni arhitekti imaju u vidu ne samo fizike, ve i duhovne, psiholoke,
duevne potrebe tog konkretnog oveka... To je jedna humana alternativa. Sa svih strana sveta ve
odavno, skoro jednu deceniju, odjekuju detonacije eksplozija kojima se rue blokovi spavaonica jer
samo oajnici pristaju da ive u tako nehumanim uslovima, u tim kazamatima mravlje utopije, jedne
nakaradne utopije, koja oveka hoe da svede na mrava (iz Manifesta Beogradske vertikale, Dragoa
Kalajia).

1984.-akcija ,,Silazak Beograda na reke,,- udruenja ,,SINTUM,, (grupa arhitekata, dizajnera, likovnih
umetnika i fotografa )

1984.,,Brod od kamena,,grupe italijanskih autora-Slobodan Danko Selinki -u Beograd su doli uesnici

izlobe: Aldo Rosi, Paolo Portogezi. Izloba je odrana u Studentskom kulturnom centru, gde su Rosi i
Portogezi odrali maestralna predavanja.

1986.-raspisan je Medjunarodni konkurs za budue urbanistiko reenje centra Novog Beograda-na

kojem su uestvovali, izmedju ostalih: Paolo Portogezi zajedno sa Eroli, Mareno, Morganti, Sartor i
Selinkiem, a svoj urbanistiki plan Novog Beograda Treeg milenijuma i studiju Istraivanje
alternativnih modela grada kao i Studiju rekonstrukcije centra Novog Beograda, predstavili su autori
Milo R. Perovi i Branislav Stojanovi,sa saradnicima.

1987. ,,Domus sapientiae,,-Paola Portogezija-Beograd tih godina biva jedna od malobrojnih prestonica
evropskog Novog talasa u arhitekturi.

-VASILIJE MILUNOVI I BRANISLAV MITROVI-

*Poslovna zgrada Zepter/Beogradu/1997.fasada kombinacija mermera,metala i stakla

-MIHAJLO MITROVIC-

*Crkva sv. Vasilija Ostroskog na Bezaniji-Beograd-2001.-postmoderna. Oblik prastare hriscanske

rotonde, koju prate nizi aneksi i visoki zvonik...oslanja se na hriscansku tradiciju.
-80-te su pocetak aktivnog diskursa i praksi o postmodernoj kritici savremene arhitekture kod nas.
Nastupa pravo oslobadjanje-dnevne novine, emisije postaju zainteresovane za umetnost. Aldo Rosi -
veliko ime postmodernizma

-Selinki: La nave di piedra(Brod od kamena-izloba 1984.), Domus Sapientie (izloba 1988.),My

identity(izloba 2007),. Pitanje kamenog ostrva u obliku broda. Beograd je za vreme Turaka vie iveo na
obalama svojih reka nego sad. Zato su tamo jedini ostaci baroka.

POSTMODERNA U SVETU

U SAD nastanak pojma odnosio se na pojave '50-ih godina a u Evropi na pojave '70-ih godina- pritom
se svesno brisu granice kia i umetnosti, masovne i visoke kulture pocetak postmoderne ruenje
stambenog naselja u Sent Luisu WTC i Minoru Yamasakija.

Moderna arhitektura jezik graevina od stakla i elika, hermetickih staklenih tvorevina, koje govore
apstraktnim univerzalnim jezikom.

Postmoderna arhitektura u pravcu komercijale, argona, komedije i spektakla - tei vidljivom i

zabavnom, a nikako dosadnom. Ona uzbudjuje oblikom Venturi

Denks smatra da se postmoderna arhitektura odlikuje svesnocu obraanja korisnicima i izgraenocu i

jezike i arhitektonske forme. Zato se i njegova knjiga zove ,,Jezik postmoderne arhitekture,,.
Arhitektura komunicira sa razliitim slojevima korisnika i posmatraa forme kombinujuci tako razliite
arhitektonske jezike, elitni i popularni, tradicionalni i moderni, internacionalni i regionalni kod. To je ta
formula o dvostrukom kodiranju kao bazicni kriterijum postmoderne arhitekture.

Kao jedan globalni fenomen, postmoderna arhitektura nije imala jedinstveni vizuelni iskaz kakav bi se
mogao pripisati Internacionalnom stilu zacetom u prvoj polovini XX vijeka. Konceptualne razlike i kulturni
backgorund iz kojeg su djelovali postmoderni arhitekti stvarali su jedan pluralitet ideja koji nije uvijek bio
komplementaran.

Italijanski arhitekt Paolo Portoghesi videvi postavku americkih postmodernista na Venecijanskom

bijenalu 1980., posveenom temi "Prisustva prolosti", rekao - "Ne, to jednostavno nije to". Recimo,
antiki stub koji je prepoznatljiv element klasine umjetnosti, za americke arhitekte je bio simbol, znak u
kompleksnom jezickom sistemu arhitekture dok je za evropske graditelje taj isti stub predstavljao
istorijski citat, vremensku, a ponekad i duhovnu, vertikalu.