NOSEĆE KONSTRUKCIJE I

Drvene konstrukcije

dr Tatjana Kočetov Mišulić, dipl. ing. gradj.

PREDAVANJE 2.
Spojna sredstva u
drvenim konstrukcijama

1
 SPOJNA SREDSTVA
Spojna sredstva uopšte, pa i u drvenim konstrukcijama, imaju zadatak
da spoje dva ili više elementa od drveta ili proizvoda na bazi drveta‚ kao i
drveta i elemenata od drugih materijala, u jednu konstruktivnu celinu.
Najčešće korišćena spojna sredstva u drvenim konstrukcijama su:
• zavrtnji (vijci) za drvo sa navrtkom
• trnovi
• ekseri
• zavrtnji za drvo bez navrtke (šrafovi)
• razne vrste moždanika
• klanfe (pijavice)
+ elementi od metala
• drvene čivije
(radionički pravljeni ili
• lepkovi industrijski proizvedeni)

Tatjana Kočetov Mišulić A _02

2
3
Podela spojnih sredstava u DK
Savremena
Savremena
sp.
sp. sredstva
sredstva uu DK
DK

LEPKOVI
LEPKOVI MEHANIČKA
MEHANIČKA SP.SR.
SP.SR.
(nepomerljiva
(nepomerljiva sp.sredstva)
sp.sredstva) (pomerljiva)
(pomerljiva)

Štapasta
Štapasta sp.sr.
sp.sr. Moždanična
Moždanična sp.sr.
sp.sr.

Ekseri,
Ekseri, sponke
sponke Tesarski
Tesarski moždanici
moždanici

Vijci
Vijci za
za drvo
drvo -- šrafovi
šrafovi Karike
Karike

Zavrtnjevi
Zavrtnjevi Konektor
Konektor ploče
ploče
+ klanfe,
+ dvene čivije
Trnovi
Trnovi

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 4

NOSIVOST I POMERLJIVOST SPOJNIH SREDSTAVA

Kod betonskih i čeličnih konstrukcija veze

su praktično nepomerljive, dok kod
drvenih konstrukcija, zbog prirode
materijala, to nije slučaj.
Pravilna upotreba spojnih sredstava u
drvenim konstrukcijama podrazumeva
poznavanje njihove nosivosti i
deformabilnosti u vezi.
Usled različite pomerljivosti sp.sr., nije
dozvoljeno kombinovanje u vezi.
Nosivost spojnih sredstava odreñuje se:
- teorijski
- eksperimentalno

Svako spojno sredstvo karakteriše

njegova nosivost, pomerljivost u vezi,
pravila o rasporedu u vezi, min/max broj i
slični detalji.
Tatjana Kočetov Mišulić A _02 5
ZAVRTNJEVI
Cilindrična tela izrañena od čelika Č0361, koja na jednom kraju imaju glavu, a
na drugom navoj, obostrane podložne pločice i navrtku na strani navoja.
Posebna vrsta zavrtnjeva su “brezoni”

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 6

 U drvenim konstrukcijama se koriste neobrañeni zavrtanjevi. Njihova
nosivost je razmatrana teorijskim putem ( savijanje i smicanje u vezi
drvenih elemenata), ali se u današnje vreme u JUS propisima koriste
izrazi dobijeni na osnovu eksperimentalnih istraživanja.

Nosivost sračunata prema ovim izrazima je II vlaknima

(max nosivost)

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 7

 Detalji – raspored, min
broj, nosivost zavrtnja
kada sila deluje pod uglom
u odnosu na vlakna, i sl.)

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 8

 TRNOVI

Trnovi su puna ili

šuplja cilindrična
metalna tela bez
navojnice.

Za d ≥ 20mm minimalna
rastojanja kao za zavrtnjeve

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 9

Ugrañuju se u prethodno izbišene rupe koje su za 0,2 do 0,5 mm
manje od prečnika trna
mind = 8mm, maxd = 24mm
Statička veza treba da ima min. 4 trna
Za d ≥ 20mm minimalna rastojanja kao za zavrtnjeve
Sračunata nosivost je II vlaknima. Za silu pod uglom koristi se
koeficijent redukcije kao kod zavrtnjeva

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 10

EKSERI

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 11

 Oznaka eksera: E [d
(mm/10)/l(mm)]

E38/100 => d = 3,8 mm

l = 100 mm

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 12

JUS M.B4.021

Tatjana Kočetov Mišulić A _02 13

14
15
16
17
18
19
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
20
21
22
23
24
25
26
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
27
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
28
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
29
 Ilustracija primene spojnih sredstava
u drvenim konstrukcijama za veze,
nastavke i oslonce.

Tatjana Kočetov Mišulić A _02

30
Tatjana Kočetov Mišulić A _02 31
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
32
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
33
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
34
35
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
36
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
37
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
38
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
39
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
40
KONEKTOR PLOČE
(NISU obuhvaćene važećim JUS standardima ⇒ primena DIN 1052 ili EC5)
Služe za meñusobno spajanje dva ili više elemenata od drveta iste debljine,
najčešće kod rešetkastih nosača.
Izrañuju se od galvanski pocinkovanog ili nerñajućeg čeličnog lima debljine 1 do
2 mm, sa zupcima izbijenim putem štancovanja na jednoj (ili dve) strane.
Zupci su savijeni upravno na ravan lima.
Utiskuju se u čvor rešetke obostrano, putem hidrauličke prese ⇒ ne slabi se
struktura drveta ⇒ presek se računa kao neoslabljen.
Debljina elemenata koji se spajaju b ≥ 33mm, odnosno b ≥ 2l + 5mm (l – dužina
zupca).
Za konstrukcije raspona preko 12m, b ≥ 50mm (nehoblovano drvo) i b ≥ 47mm
(hoblovano drvo)

41
Proizvodnja konektor ploča

Tatjana Kočetov Mišulić A _02

42
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
43
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
44
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
45
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
46
47
48
49
50
51
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
52
53
Dimenzionisanje konektor ploča – osnovne postavke
Principi konstruisanja:
- štapovi rešetke moraju se centrično vezati u čvoru;
- kod nastavaka štapova i u čvorovima rešetke ugrañuje se obostrano po jedna
konektor ploča. Ploče su istih dimenzija;
- ploče moraju imati preklop sa pojasom u dužini od min. 50mm (de ≤ 50mm);
- veza svakog štapa, bez obzira na silu u njemu, mora biti dimenzionisana na
zatezanje od min. 5 kN;
- ako je štap rešetke oterećen na savijanje, njegov nastavak je dozvoljen samo u
nultim tačkama momenta;
- slabljenje u drvetu usled utiskivanja zubaca ne uzima se u obzir.
Proračun se sprovodi na osnovu statičkog proračuna iz koga se dobijaju sile u
štapovima rešetke.
Pri dimenzionisanju konektor ploča moraju se izvesti sledeći dokazi:
1. dokaz prenošenja sile iz drveta u konektor ploču (dokaz zubaca)
2. dokaz unošenja sile u konektor ploču (opterećenje ploče)
3. dokaz naprezanja u drvetu

54
KLANFE

Tatjana Kočetov Mišulić A _02

55
DRVENE ČIVIJE

Cilindrično obrañeni komadi drveta, prečnika do 2cm.

Koriste se kao pomoćno sredstvo za fiksiranje tesarskih drvenih veza.
Izrañuju se od parene bukovine, drenovine ili hrastovine I klase.
Ugrañuju se u prethodno izbušene rupe prečnika 2 do 5 % manjeg od prečnika
čivije.

Raspored čivija:

Tatjana Kočetov Mišulić A _02

56
 LEPKOVI
Supstance koje imaju sposobnost transformisanja iz pastoznog (lepljivog) u čvrsto
stanje.
Moraju da zadovolje sledeće uslove:

da imaju zadovoljavajuću čvrstoću kroz vreme,

da im je čvrstoća najmanje jednaka čvrstoći drveta na smicanje pralalno i upr. na
vlakna,

da su otporni na organske i neorganske materije (agense),

da su otporni na hemijske uticaje,

da su vodootporni,

da očvršćavaju na temperaturi do 25o C
Za noseće drvene konstrukcije upotrebljavaju se lepkovi na bazi: fenol-
formaldehida, rezorcin-formaldehida, melemin- formaldehida i epoksida

Uslovi proizvodnje i skladištenja propisuju:

Sastav i izgled, način pakovanja i skladištenja, način pripreme za rad i postupak pri
radu, mahaničke kerakteristike, postojanost kroz vreme, postojanost u nepovoljnim
uslovima eksploatacije (vlaga, požar, gljive, insekti i dr.)
Dele se prema:

materijalu koji se lepi – drvo, metal, guma i dr.

agregatnom stanju – čvrsto, pastozno, fluidno,

sastavu – prirodni i veštački (sintetički)

elestičnosti – elastični i krti,

načinu lepljenja – hladni, topli, vrući,

nameni – za nameštaj, za stolariju i za drvene inženjerske konstrukcije
Tatjana Kočetov Mišulić A _02
57