NOSEĆE KONSTRUKCIJE I

Drvene konstrukcije

dr Tatjana Kočetov Mišulić, dipl. ing. gradj.

PREDAVANJE 3.
Svojstva drveta kao
gradjevinskog materijala
Svojstva drveta
merodavna za upotrebu u gradj-arh konstrukcijama

Tehnička svojstva :
1. Estetska
2. Fizička
3. Fizičko-hemijska
4. Mehanička svojstva –
Čvrstoće, Žilavost, Cepljivost, Elastičnost drveta
 5. Uticaj vlažnosti
 6. Uticaj temperature
 7. Greške u drvetu
 8. Kvalitetne klase drveta
 9. Standardi
Tatjana Kočetov Mišulić A _03
Tehnička svojstva drveta
- posledica grañe i hemizma drveta –
od posebnog značaja za primenu drveta u konstrukcijama
su:
1. Estetska svojstva
2. Fizička svojstva
3. Fizičko-hemijska svojstva
4. Mehanička svojstva

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 2. Fizička svojstva drveta

• Poroznost drveta - odnos izmeñu ukupne zapremine pora prema

zapremini suvog drveta. Hrast i bukva – 55% pora. Bor – 75% pora.

• Vlažnost drveta - bitno utiče na mehaničke osobine. Izražava se

preko procenta vlažnosti (n %) kao težinski odnos pre i posle sušenja
drveta.
Razlikuje se:
- napojeno drvo – drvo zasićeno vodom
- polusuvo drvo – ne sadrži slobodnu kapilarnu vodu
- prosušeno drvo – vlažnost 12 - 22% (za drvene konstrukcije < 18 %)
- isušeno drvo – vlažnost 6 - 12 %
- suvo drvo – vlažnost ~ 0 %
Sušenje drveta: prirodno i tehničko

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 • Težina drveta – zavisi od vrste, starosti, grañe, poroznosti,
vlažnosti, lokaliteta i dr.

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

• Promenljivost dimenzija – zavisi od skupljanja i bubrenja drveta
(promena dimenzija u zavisnosti od % vlažnosti)
Skupljanje i bubrenje različiti su različitim pravcima zbog heterogenosti drveta.
Najveće skupljanje (bubrenje) je u tangencijalnom pravcu, manje u radijalnom, a
najmanje u pravcu vlakana (longitudinalnom pravcu).
Na veličinu skupljanja utiču: graña drveta, starost, obojenost srži, zapreminska
masa, količina smole, vrsta drveta, obrada i sl.

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

•Skupljanje i bubrenje

Najveće je u higroskopnom
području do 30% vlažnosti

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

• Provodljivost zvuka – zavisi od vrste drveta, procenta vlažnosti,
grañe drveta i dr. Zdravo drvo daje jasan, zvonak i kratak zvuk, a trulo
mukli, tupi zvuk. Brzina rasprostiranja zvuka || vlaknima kreće se od
3200 – 5200 m/sec (skoro kao kod metala)

• Provodljivost toplote – zavisi od grañe drveta, zapreminske

mase, pravca vlakana, temperature i vlažnosti. Drvo je slab provodnik
toplote

• Termičke dilatacije – zavise od vrste drveta, zapreminske mase,

pravca vlakana, temperature i vlažnosti. Dilatacije su različite u različitim
pravcima. U poreñenju sa betonom i čelikom zanemarljive su.

• Provodljivost elektriciteta – najviše zavisi od vlažnosti. Drvo je

slab provodnik elektriciteta (dobar izolator).

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

3. Fizičko hemijska svojstva
• Trajnost drveta –
zavisi od grañe,
zapreminske mase,
vremena seče, insekata,
mehaničkih povreda,
vlažnosti, načina
upotrbe i dr.(od nekoliko
meseci do nekoliko
hiljada godina).
• Zapaljivost drveta –
svojstvo da se lakše ili teže
pali. Zavisi od grañe, vrste,
zapreminske mase,
vlažnosti i dr.
Bitno je razlikovati zapaljivost drveta od njegovog ponašanja u požaru !

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

4. Mehanička svojstva drveta
4.1. Tvrdoća – zavisi od vrste drveta, vlažnosti, sadržaja smole,
mesta uzimanja uzorka i dr. Od tvrdoće zavisi obradljivost.

4.2. Otpornost na habanje – zavisi od tvrdoće, a od posebne je

važnosti kod izrade podova, stepenica i sl.

4.3. Čvrstoća drveta – mehaničko svojstvo najvažnije u drvenim

konstrukcijama. Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, grañe
drveta, vlažnosti, obrade i dr. S obzirom na anizotropnost, jedno isto
drvo ima različite čvrstoće u različitim pravcima:
- čvrstoća na zatezanje (|| vlaknima, ⊥ na vlakna),
- čvrstoća na pritisak (|| vlaknima, ⊥ na vlakna, pod ∠ na vlakna,
tangencijalno, radijalno)
- čvrstoća na savijanje,
- čvrstoća na smicanje
Tatjana Kočetov Mišulić A _03
Čvrstoća na dugotrajno opteraćenje (trajna čvrstoća)
Opada sa nanošenjem opterećenja kroz vreme (~ 60% vrednosti čvrstoće pri
lomu od trenutnog opterećenja).
Kada je σ < σ0 lom ne može da nastupi i pored dugotrajnog opterećenja
(povećavaju se deformacije).
Kada je σ > σ0 dolazi do plastičnih deformacija (b - c ) i do loma.
» Drvo poseduje svojstvo prirasta deformacija
kroz vreme (u elastičnoj i plastičnoj oblasti).

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

Čvrstoća na zatezanje

Zatežuća sila deluje paralelno ili upravno vlaknima. Zavisi od vrste drveta,
zapreminske mase, oblika i veličine uzorka, vlažnosti, pravilnosti grañe.

Čvrstoća na zatezanje
upravno na vlakna je 20 do
25 puta manja od čvrstoće
na zatezanje paralelno
vlaknima

<= kriva σ - ε za borovinu

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

Čvrstoća na pritisak
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, oblika i
veličine uzorka, vlažnosti i dr.

<= kriva σ - ε za borovinu

Pritisak || vlaknima > od

Pritiska ⊥ na vlakna (3 do 10 puta)

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

Čvrstoća na pritisak upravno na vlakna (gnječenje)

Pritisak || vlaknima > od

Pritiska ⊥ na vlakna (3 do 10 puta)

σa < σb < σc

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 Čvrstoća na savijanje
Zavisi od vrste drveta, zapreminske mase, vlažnosti.
Čvrstoća na savijanje u radijalnom pravcu veća je od čvrstoće na
savijanje u tangencijalnom pravcu.

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 Čvrstoća na smicanje

Drvo se smiče po odreñenoj ravni (smičućoj

površini)
• Presecanje vlakana – a), b)
• Tangencijalno i radijalno smicanje – c), d)
• Smicanje paralelno vlaknima – e), f)

Čvrstoća na smicanje || vlaknima

manja je za 3 do 4 puta od čvrstoće na
smicanje ⊥ na vlakna

Čvrstoća na smicanje || vlaknima najčešće se

koristi u praksi

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 Zbirni
dijagram
čvrstoća

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 4.4. Žilavost drveta
Sposobnost da se posle uticaja spoljnih sila zadrži deformisani
oblik, a da ne doñe do loma.
Kod žilavog drveta veliko je rastojanje izmeñu granice
elastičnosti i granice loma.
Žilavost zavisi od gradje drveta (tanji godovi » veća žilavost),
vlažnosti (sirovo je žilavije od suvog), zapreminske mase (lako je
žilavije od teškog), strosti (mlañe je žilavije od starog)

4.5. Cepljivost drveta

Svojstvo da se lakše ili teže cepa u pravcu vlakana.
Ovo mehaničko svojstvo podobno je sa stanovišta
obrade, a nepovoljno u konstrukciji (cepanje kod ugradnje
spojnih sredstava)

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

4.6. Elastičnost drveta

Zavisi od vrste drveta,

zapreminske mase, grañe,
vlažnosti, temperature.
Mera elastičnosti je modul
elastičnosti (E = σ ⁄ ε).
Razlikuju se moduli elastičnosti:
kod savijanja (E m), pritiska
paralelno vlaknima (E c||),
zatezanja paralelno vlaknima
(E t||) E t|| > E m > E c||
Tkoñe, razlikuju se moduli
elastičnosti u karakterističnim
pravcima: u parvcu vlakana E1,
radijalnom pravcu E2,
Postoje i moduli klizanja G,
tangencijalnom pravcu E3, kao i E
koji su takoñe različiti u
upravno na vlakna.
različitim pravcima

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

5. Uticaj vlažnosti
Povećanjem vlažnosti drveta smanjuju se njegove mehaničke
karakteristike i trajnost. Povećanje vlažnosti iznad tačke zasićenja
vlakana > 30% ne utiče na čvrstoću

6. Uticaj temperature

Sa povećanjem temperature smanjuje se čvrstoća drveta i modul

elstičnosti (povećanje deformacija)
Povećanjem temperature dolazi do rasušivanja (skupljanja) što
smanjuje mehaničke karakteristike.
Smanjenje temperature, kod vlažnog drveta (ispod 00 C) dolazi do
razornog uticaja leda.

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 7. Greške u drvetu
Drvo je organska materija, nehomogena u organskom, anatomskom i
fizičkom smislu zbog toga su moguće pojave grešaka, koje
nepovoljno utiču na njegove karakteristike.
Greške su uglavnom posledica rasta drveta - nepravilnog perseka

7.1. Greške grañe drveta

• greške poprečnog preseka –
manifestuju se preko:

- nepravilne strukture - dvostruko srce

- ekscentričnosti srca

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 • zakrivljenost debla

p = f / d *100 ≤ 1 % • nepravilnost (usukanost)

- mala usukanost
a = D/20 – D/10
- srednja usukanost
a = D/10 – D/5
- velika usukanost
a > D/5

• nejednaka širina godova – utiče na homogenost grañe, povećava

anizotropnost i smanjuje mehanička svojstva drveta (posebno čvrstoću na
smicanje i čvrstoću na pritisak uravno na vlakna)

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

• kvrge • urasla kora

Smanjuju mahaničke karakteristike, naročito čvrstoću na zatezanje

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

 7.2. Greške uzroka fizičke prirode

- paljivost (srčane pukotine) –

raspucavanje u radijalnom pravcu
- okružljivost
– odvajanje
drvne mase u
smeru godova

- greške usled
skupljanja –
krivljenje grañe - izbočenost,
raspukline (ceo presek)
i pukotine (deo - koritavost,
preseka) - vitopernost

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

7.3. Mehaničke ozlede drveta – pri zabijanju tvrdih predmeta,
transportu i sl.

7.4. greške boje drveta – kao posledica truljenja, smanjuju tehnička

svojstva

7.5. greške od insekata – bušotine i hodnici od insekata, smanjuju

tehnička svojstva

7.6. greške obrade drveta – lisičavost (jednoivična i dvoivična)

- nejednaka debljina po dužini, širini i debljini

Tatjana Kočetov Mišulić A _03

8. Kvalitetne klase drveta
U zavisnosti od mahaničkih svojstava i grešaka
• I klasa – graña visoke nosivosti. Koristi se za lepljene lamelirane
konstrukcije
• II klase – graña normalne nosivosti. Upotrebljava se za klasične drvene
konstrukcije
• III klasa – graña male nosivosti. Koristi se za pomoćne i privremene
konstrukcije.

9. Standardi za ispitivanje, projektovanje

i izvoñenje drvenih konstrukcija JUS, EC5.
• Drvo i proizvodi na bazi drveta
•Ispitivanje drveta i proizvoda na bazi drveta
•Projektovanje i izvoñenje drvenih konstrukcija
JUS. U.C9.200, JUS. U.C9.300, JUS. U.C9.400, JUS. U.C9.500,
•Spojna sredstva, Zaštita drveta
Tatjana Kočetov Mišulić A _03