HRIANSTVO SE IRILO OGNJEM I MAEM KAO I ISLAM

Sve strahote koje Crkva ignorie

Prva tri veka hrianstva stoje kao snaan kontrast u odnosu na ono to se deavalo u
vekovima koji su usledili. Crkva je osvojila Rimsko carstvo istim pacifizmom, i danas se
time dii, ali se nakon toga irila metodama od kojih se krv ledi u ilama

Smrt Svetog Ulava tokom Stiklestadske bitke, slika Petera Nikolaja Arboa. Foto: Wikimedia Commons

Razlozi uspona hrianstva u poslednjim vekovima Rimskog carstva su brojni. Uenje po kojem suljudi
jednaki nakon smrti, na nebesima, svakako je bio bitan faktor, ali nije bio jedini. Postojalo je mnotvo drugih, ali navoenje
svih prevazilazi potrebe ovog teksta. Naveemo, ipak, neke.
Velika duhovna, socijalna, ekonomska, politika, demografska i svaka
PROITAJ JO druga kriza pozne imperije u kojoj su ljudi traili stabilan oslonac nesumnjivo je
kljuan za razvoj Crkve i pobedu religije kojoj pripadamo (bilo nominalno, bilo sutinski).
Oseaj reda je bio oigledan u toj novoj veri: jednoobraznost u verovanju i
normama ponaanja, jedan bog a ne bezbroj bogova kojima nikada ne moe jednako
udovoljiti, jednoobraznost u ritualima, naglaena pristojnost u vremenu teke dekadencije,
dobroinstva, smirenost, trpeljivost Sve je to u oima obinog paganina koji je
traio izlaz iz drutvenog nereda u kome je iveo bilo primamljivo.

Slinost sa drugim kultovima tog vremena, kao to je onaj vezan za Mitru, takoe ne treba zanemariti.
Tamno plavo irenje hrianstva do 305. Plavo irenje do 600. godine. Foto: Wikipedia Commons/Geuiwogbil

A ne treba zanemariti ni to da je ideja inkarniranog sina boijeg ve bila u ponudi; antiki narodi su sa
njom bili upoznati jo sa Dionisom i Heraklom, i mnogim drugim polubogovima.
I ne samo sa njima; nedugo pre pojave hrianstva pojavio se i koncept boanskog cara Avgustakoji se
takoe predstavljao kao sin boiji i od veine graana imperije tako bio i doivljavan (nama to danas moda zvui udno, ali
imajte u vidu da je taj ovek doneo mir i stabilnost nakon veka haosa; da Rusi, recimo, nisu hriani, isto bi tako doivljavali
Putina).

Preuzimanje spoljanjih formi i manifestacija paganskih verovanja dodatno je pomoglo obinom narodu da prigrli hrianstvo,
mada je to neto to je bilo zastupljenije nakon 4. veka nego pre njega.
Statua imperatora Konstantina Velikog u Jorku, blizu mesta gde ga je vojska izvikala za cara. Foto: Wikipedia
Commons/Gernot Keller

Taj 4. vek je kljuan, zato to na njegovom poetku hrianstvo postaje de fakto dravna religija za vreme cara
Konstantina Velikog, da bi pri kraju tog stolea to bilo ozakonjeno za vreme cara Teodosija.
Prva tri veka hrianstva stoje kao snaan kontrast u odnosu na ono to se deavalo u vekovima koji su usledili. Crkva i
hrianska vera najednom postaju povlaeni, i premda su do tog trenutka iskusili ta znai biti progonjen zbog vere,
oni sami poinju da progone sve ostale. Doskoro trpeljivi, sada postaju netrpeljivi. Javna ereenja pagana,
filozofa, slobodnih mislilaca, sledbenika rivalskih kultova, spaljivanje i ruenje hramova i
svetilita sve to postaje stvar svakodnevice.
Zato? Pa, im su ljudi prestali da se pokrtavaju zbog vere u Hrista a to poeli da rade poloaja,
privilegija i golog opstanka, i ta je konverzija izgubila svoj osnovni smisao a verske norme i ideali koje je sledila su poeli
da se gube: dolo je, reju, do korupcije. Svetenstvo je utalo pred tim, da li zbog uhlebljenja ili straha od monika, ne
znamo.
Konstantin Veliki okruen episkopima tokom Nikejskog sabora. Foto: Wikipedia Commons/Dante Alighieri

S obzirom da ne moemo da se bavimo celom post-Konstantinovom istorijom irenja hrianstva, koncentrisaemo se na

nekoliko krupnih dogaaja koji e ilustrovati nain na koji su pagani primorani da dobrovoljno ponu da veruju.

Skoimo nekoliko vekova unapred i zaustavimo se u 779. godine. Franaki kralj Karlo Veliki izvrio je uspenu invaziju
na tlo germanskog plemena Saksonaca kako bi ih naterao da se pokrste, nakon ega je novoosvojene teritorije
podelio na misionarske oblasti i prisustvovao nekolicini masovnih krtenja.
Takoe je doneo niz drakonskih mera u pogledu religije: 782. godine je odredio smrtnu kaznu za sve pagane koji
odbiju da preu u hrianstvo. Iste godine, na jesen, saksonski voa Vidukind se vraa u domovinu iz egzila i die bunu
protiv Franaka.
Saksonski knez Vidukind se potinjava Karlu Velikom, slika holandskog umetnika Arija efera iz 1840. godine.
Foto: Wikimedia Commons/heiligenlexikon.de
https://www.heiligenlexikon.de/BiographienW/Widukind_Wittekind.html

Karlo Veliki nareuje ta? Egzekuciju 4.500 saksonskih zarobljenika, koja e postati poznata kaoMasakr u
Verdenu. Nemci je zovu i Krvava presuda u Verdenu. Kako god, Franci su pobedili posle tri godine sukoba i Vidukind je
pristao da primi svetu tajnu krtenja. Ovo je samo jedna epizoda iz mirnog Karlovog irenja hrianstva.
I nemojte sada da kaete kako su to rimokatolici, i kako smo mi pravoslavci skroz drugaiji. To je bilo vreme kada
je Crkva jo uvek bila jedinstvena, i istok i zapad su bili pravoslavni (ta vie, zbog ikonoborstva u Vizantiji,
zapad je bio pravoslavniji od istoka), a pravoslavlje kakvim ga danas znamo nije postojalo. Pritom, svi su se ponaali identino,
kao to ete moi i da vidite.
Krenimo sada na sever, u Skandinaviju. Legendarni viking Ulav Trigvason, prijatelj kijevskog velikog kneza Svetog Vladimira,
primio je hrianstvo oko 986. godine, a kralj Norveke je postao 995. im je seo na presto kao prioritet je
postavio pokrtavanje svog kraljevstva. To je postigao ruenjem hramova, muenjem i ubijanjem pagana.
Spomenik u Saksonskom umarku u Nemakoj, gde je Karlo Veliki naredio egzekuciju 4,500 zarobljenih pagana
jer nisu hteli da se pokrste. Foto: Wikimedia Commons/Gestaltenohneverstand

Nakon njegove smrti 1000. godine zemlja se nakratko vratila paganizmu, ali je 1015. na vlast doao kralj Ulav II Sveti koji je
zacementirao hrianstvo. Uzgred, on je svetac i u Pravoslavnoj crkvi.
to se susedne vedske tie, stvari su se skoro vek kasnije neto drugaije odigravale. Sa jedne strane je
postojala hrianska stranka na elu sa Ingeom Starijim, a na paganskoj je bio Blot-Sven(doslovno: Sven
Prinositelj rtve), a njihov sukob je opisan u Orknijskoj sagi.

Kralj Inge je reio bio da, nakon dugo vremena koegzistencije dve religije, zabrani tradicionalno pagansko prinoenje rtava u
Upsali. To je dovelo do njegovog izgona iz zemlje, a njegov zet Blot-Sven je ustolien za vladara.
alosno apostolstvo, slika poljskog slikara Vojceha Gersona. Rat hrianskih vojski protiv paganskih Slovena je
bio krvav. Foto: Wikimedia Commons/pinakoteka.zascianek.pl

Inge se vratio tri godine kasnije, opkolio dom Blota-Svena u Staroj Upsali, zapalio ga, a potom samog
Svena hrianski zaklao dok je ovaj pokuao da spase ivu glavu iz plamena.
vedska je do 12. veka zvanino bila pokrtena, ali je postojala i dalje nekakva koegzistencija jer su stari obredi bili od centralne
vanosti za zakonske procese koji su kralju davali legitimitet u oima naroda. Zbog toga je nekoliko decenija nakon
goreopisanog sukoba norveki kralj Sigurd I Magnuson poveo krstaki rat protiv Smolenda, june oblasti
vedskog kraljevstva, da bi preobratio metane u hrianstvo. Zbog toga nosi i nadimak Krsta.
Sada dolazimo do nasilne konverzije baltikih Slovena i drugih naroda tog prostora.
Premda se o tome kod nas esto govori kao o divljakoj rimokatolikoj i germanskoj mrnji prema Slovenima koja i dalje
traje, ako imate i malo mozga, na osnovu onoga to ste do sada proitali bie vam jasno da do nasilja nije
dolo zato to je neko bio Sloven ili Balt ve zato to je bio paganin (iako je verovatno da je motivacija za sve to smo do sada
naveli i za sve to emo navesti bila pljaka, uz religiozno opravdanje).

Vitezovi Arkone, predvoeni Svetovidom na nebu. Slika Konstantina Vasiljeva iz 1969. Foto: varvar.ru

Vendski krstaki rat 1147. godine je bio neuspeli pokuaj konverzije Polapskih Slovena. Ranije u tom
veku nemake nadbiskupije u Bremenu i Magdeburgu su pokuavale da ih preobrate mirnim putem, odnosno, da ih ubede, ali
nisu uspeli. Tokom priprema za Drugi krstaki rat papa izdaje bulu kojom poziva na krstaki rat i protiv njih; slovenski knez Niklot
vri preventivni napad na Vagriju nakon ega krstai kreu na njega.
Meutim, ak i oni Sloveni koji su pod pritiskom tokom tog sukoba nominalno bili prihvatili novu veru, vratili su se staroj im su
krstai otili. Da su doli da uvrste hriansku veru [] trebalo je da to rade propovedanjem, ne
orujem, zapisao je Albert od Pomeranije.
Meutim, ve dvadesetak godina kasnije dolazi do konanog obrauna sa paganskim Zapadnim Slovenima na
ostrvu Rujnu, gde se nalazilo poslednje veliko staroslovensko svetilite posveeno drevnim bogovima i posebno
Svetovidu. Pod vostvom danskog kralja Valdemara (Vladimira?!) Velikog, hriani su osvojili ovo utvrenje, hram su sruili,
a Sloveni su se dobrovoljno preobratili metodom prigrli nau veru ili odgrli sopstvenu glavu.
Biskup Absalon unitava hram boga Svetovida u Arkoni, na ostrvu Rujnu, na Vidovdan 1168. godine. Foto:
Wikipedia/hopegallery

Dalje ka istoku su bili narodi i plemena iz kojih e nastati Prusi, Litvanci, Letonci i Estonci, koji su inili poslednje
uporite paganizma u Evropi, i koji su sada bili okrueni sa istoka Rusijom koja je sledila grki obred, a sa zapada onima koji su
sledili rimski.
Tokom 150 godina pre dolaska nemakih krstaa, Rusi su ih neprestano napadali, kao i Danci i
veani. Bilo je i pokuaja mirne konverzije, ali neuspenih; znamo za misije koje je slao nadbiskup bremenski Adalbert.
Uglavnom, poev od poetka 13. stolea pa u decenijama koje su sledile, jedan za drugim talasi krstaa su dolazili na to
podruje i argumentacijom predoenom maem i ognjem ubeivali ljude ta je prava vera.
Slavljenje Svetovida na ostrvu Rujnu, slika Alfonsa Muhe. Foto: Wikipedia/russianculture.wordpress.com

Ozloglaeni Tevtonski red (koji e takoe pokuati da vrati i ruske izmatike na pravi kolosek, neuspeno) se
posebno istakao u pokrtavanju Starih Prusa, po poreklu Balta (ne Slovena), koji e postati u kasnijim vekovima
vei Nemci od Nemaca; kada su zavrili sa njima, okrenuli su se Litvancima koji su se pokazali kao najtvri od svih oraha.
Njihova Velika kneevina Litvanija nastala oko 1236. godine bila je u 15. veku, na vrhuncu svoje moi,
jedna od najveih drava u Evropi a hrianstvo je primila tek 1386. godine; i to ne zbog pretnji silom, ve
zato to su uli u personalnu uniju sa Poljskim kraljevstvom, kada je njihov veliki knez Vladislav II Jagelo postao poljski kralj
putem braka sa 11-godinjom princezom Jadvigom (erkom dotadanjeg ugarsko-poljskog kralja Lajoa I Anujskog i
Jelisavete Kotromani!).

Koliko dugo su jo Litvanci tovali svoje bogove, teko je rei, ali su definitivno najmlai od svih hrianskih naroda.

Sve to su hrianski vladari radili delom i na naim prostorima, praktino u istom vremenskom okviru. Tako je recimo 873.
godine, vizantijski car Vasilije I poruio je Srbima u Neretljanskoj oblasti sva svetilita i kipove osim
onog najveeg koji je bio posveen Svetovidu; ono je proieno i pretvoreno u crkvu posveenu Svetom Vidu.
Apoteoza slovenske istorije, slika Alfonsa Muhe. Foto: Wikipedia/Alfons Mucha

28. JUN KAO SUDBINA: Da li bog Svetovid ve hiljadu godina pokuava neto da kae Srbima?!
(FOTO) (VIDEO)
Tako da ni mi nismo drage volje i rairenih ruku promenili veru: plemstvo je to uradilo jer je znalo da e u
suprotnom biti uniteno pa je postepeno preobratilo i narod, a oni pojedinci koji nisu hteli da se odreknu drevnih
bogova su jednostavno istrebljeni (generalno gledano, svi narodi koji nisu hteli da promene veru poput Avara i Peenega
su nestali sa istorijske pozornice, to je zgodan eufemizam za istrebljenje).
Mada, mi smo bili u daleko drugaijoj poziciji nego Germani i Sloveni u severnoj zabiti Evrope, budui da se nalazimo
direktno izmeu Rima i Konstantinopolja, praktino u centru sveta, i da smozbog toga bili dugi niz vekova pod
snanim uticajem hrianstva. Na Balkanu nije moralo da bude toliko nasilno kao tamo gore. Nasilno je postajalo samo
kada je naa ve hrianstva elita trebalo da se obrauna sa jereticima.
SUROVO: Ovako se Stefan Nemanja obraunavao sa sektaima (FOTO)

Foto: Wikipedia

No, ako emo iskreno da govorimo, mi nikada nismo istinski ni promenili veru; samo smo hriansku formu
nakalemili na pagantinu, koju smo zadrali do dana dananjeg.
I dalje smo optereeni time ta na crveno slovo sme ili ne sme da se radi umesto da se koncentriemo na temeljne maksime
religije u koju se kunemo, i dalje se hvalimo onim krajnje anti-hrianskim naelom ko se ne osvetio taj se ne posvetio, i
dalje po selima ljudi kolju ovnove na temelju novih kua.
O kakvom mi pravoslavlju priamo!?