430. Koliko ovjek ima miia? - ovjek ima 752 miia.

SRCE
organ koji pumpa krv kroz krvne ile
veliine stisnute ake
klijetke i pretklijetke
jedno od najvanijih tkiva u naem organizmu
nije pod utjecajem nae volje
naziva se miokard
infarkt miokarda ili srani udar nastaje prekidom dotoka krvi koronarnoj ili
nemoe se obnavljati
GRAA
SRANO MIINO TKIVO izgraeno je od izduenih ili razgranjenih
stanica meusobno povezanih prijelaznim ploama (spojni kompleks
na dodirnim plohama susjednih stanica). Stanice su popreno ispru-
gane, inervirane autonomnim ivanim sustavom (bez utjecaja volje)
ZATO NEMOE?
razlog nije do kraja otkriven
smatra se da je jednostavno tkivo tako genetski odreeno
mogue je nadoknaivati dijelove tkiva umjetnim putem
uzgoj iz matinih stanica
SRANO MIINO TKIVO

Molim Vas da mi objasnite miie i sve vezano za njihov rad i grau! Miii su graeni od
miinog tkiva, a prema tipu miinog tkiva koje ih izgrauje moemo razlikovati glatke i
poprenoprugaste miie. Postoje tri tipa miinog tkiva u tijelu koja se meusobno razlikuju
po svojoj strukturi i funkciji. To su poprenoprugasto (ili skeletno), glatko i srano miino
tkivo (Slika 1). Radom glatkog i sranog miinog tkiva ne upravljamo svjesno.

Slika 1. Srano (a), glatko (b) i poprenoprugasto miino tkivo (c).

Preuzeto iz www.meddean.luc.edu

POPRENO-PRUGASTO MIINO TKIVO nalazimo u uobiajenim skeletnim miinim

skupinama i miiima koji se nalaze ispod koe i daju oblik tijelu, a njegovim kontrakcijama
upravlja sredinji ivani sustav i pod utjecajem je nae volje.

GLATKO MIINO TKIVO nalazi se stijenci upljih organa kao to su npr. crijeva mokrani
mjehur, krvne ile, maternica gdje stvara naslage ili slojeve te je pod izravnom kontrolom

Page | 1
autonomnog (vegetativnog) ivanog sustava koji neovisno o naoj volji upravlja radom ovih
miia.

SRANO MIINO TKIVO je takoer popreno prugasto, gradi srani mii, a njegovim
kontrakcijama upravlja autonomni ivani sustav.

Poprenoprugasto miino tkivo (Slika 1c) izgraeno je od velikog broja izduenih

cilindrinih stanica (vlakana) koje formiraju snopove. Vlakna su okruena vezivnim tkivom koje
okruuje i vanjske rubove miia formirajui ovojnicu (epimizij). Mnoga miina vlakna doseu
duljinu od 10 centimetara i imaju tisue jezgri. Miino vlakno povezano je s ivanim vlaknom
(aksonom) formirajui tako strukturu poznatu kao neuro-miina ploa. Duljina jedne miine
stanice-vlakna odgovara duljini samog miia izmeu dvije miine tetive. Stanina membrana
miine stanice naziva se sarkolema, a citoplazma sadri puno mitohondrija potrebnih za
kontrakcije i naziva se sarkoplazma. U citoplazmi miinih stanica nalaze se dugi proteinski lanci-
miofilamenti koji formiraju snopove tzv. miina vlakanca-miofibrile. Miofilamente grade tri
vrste proteina (bjelanevina): tropomiozin te aktin i miozin koji sudjeluju u samoj kontrakciji
vlakna (Slika 3). Tanki filamenti graeni uglavnom od aktina i debeli filamenti graeni uglavnom
od miozina su pravilno naizmjenino rasporeeni u miinom vlakancu (Slika 2) to rezultira
karakteristinim optikim svojstvom ovog miinog tkiva i daje mu poprenu prugavost (Slika
1c). Debeli filamenti miozina zauzimaju sredinji dio sarkomere i djelomino se preklapaju s
tankim filamentima aktina. To mjesto na mikroskopskom preparatu je deblje, dvostruko lomi
svjetlost to rezultira tamnom anizotropnom prugom (A-pruga) na preparatu (Slika 1c i 2). Tanki
filamenti se djelomino proteu izmeu debelih filamenata dok su drugim krajem privreni za
Z-membranu. Prostor izmeu dvije Z-membrane ini funkcionalnu jedinicu miinog vlakna-
sarkomeru (Slika 2). Mjesta na mikroskoposkom preparatu gdje se nalaze samo filamenti aktina
ine svjetliju izotropnu prugu (I-pruga). Anizotropna (tamna) i izoptropna (svijetla) pruga se
izmjenjuju na mikroskopskom preparatu ovog miinog tkiva pa je ono stoga i nazvano
popreno-prugastim miinim tkivom (Slika 1c). U sredinjem dijelu tamne A-pruge nalazi se
malo svjetlija H-pruga (samo filamenti miozina, ne preklapaju se s aktinom), a u njenom sreditu
je svjetlija M-crta (Slika 2). Za poprenoprugasto miino tkivo karakteristine su brze kontrakcije
jakog intenziteta.

U glatkom miinom tkivu (Slika 1b) stanice (vlakna) su vretenasta oblika, ne formiraju
snopove ve stvaraju naslage ili slojeve koje prstenasto okruuju stijenku upljih organa ili se
pruaju uzduno. Naizmjenine kontrakcije prstenastih i uzdunih naslage glatkih miinih
vlakana npr. u stijenci crijeva rezultiraju valovitim gibanjem tzv. peristaltikom crijeva. Kako
miofilamenti u sarkoplazmi glatkih miinih vlakana nisu pravilno rasporeeni nema pravilne
ispruganosti pod mikroskopom kao u popreno-prugastog miinog tkiva. Miina vlakna mogu
klizati jedno pokraj drugog. Kontrakcije glatkog miinog tkiva su spore i dugo traju.

Srano miino tkivo (Slika 1a) graeno je od stanica (vlakana) koja su puno kraa nego u
popreno-prugastom miinom tkivu ali zbog pravilnog rasporeda miofilamenta u sarkoplazmi
takoer pokazuju poprenu ispruganost pod mikroskopom. Stanice sranog minog tkiva se
granaju i meusobno su povezane jedna s drugom (dodirno mjesto sarkolema susjednih stanica

Page | 2
zove se prijelazna ploa) pa se kontrakcije u valovima ire preko svih njih. To rezultira pravilnim
ritmom koji zapoinje u sranim stanicama najbreg ritma, tzv. podruju sinus-atrijskog vora.
Ukoliko bi stanice ovog podruja prestale odailjati impulsni ritam, to se dogaa u nekim
bolestima, ostale bi srane stanice preuzele njihovu ulogu, ali u sporijem ritmu.

Kontrakcije miinog tkiva

Skeletni mii vrlo uinkovito pretvara kemijsku energiju u mehaniki rad pa se samo 30-
50% energije gubi u obliku topline. Mehaniki rad ostvaruje se kontrakcijom (Slika 3).
Kontrakcijom se smanjuje duina svijetle pruge dok tamna pruga ostaje iste duine. Ova pojava
je objanjena klizanjem filamenata aktina. Mii dobiva energiju za kontrakciju hidrolizom
adenozin-trifosfata (ATP-a). Zanimljivo je da ne postoji nikakva razlika izmeu razine ATP-a
miia koji miruje i koji radi. Za to je odgovoran izuzetno uinkovit sustav obnavljanja ATP-a. U
tom procesu sudjeluju fosfokreatin kinaza koja katalizira reakciju izmeu fosfokreatina i ADP u
kojoj nastaje ATP i kreatin. Moe se rei da fosfokreatin kinaza predstavlja bateriju koja osigurava
energiju potrebnu za miini rad. Hidroliza ATP-a tijekom kontrakcije miia izravna je posljedica
meudjelovanja aktina i miozina. Miozin je po svojoj funkciji ATP-aza. Bez prisustva aktina
miozinska enzimska aktivnost vrlo je spora, ali uz aktin ona se jako ubrzava. Dio miozina koji
hidrolizira ATP i vee se za aktin globularna je glava miozina (Slika 1). Miina kontrakcija je
posredovana interakcijom izmeu miozina i pripadajuih aktinskih filamenata. Tijekom
interakcije miozinska glava hidrolizira ATP. Hidroliza ATP-a izaziva odvajanje vrsto vezanog ADP-
a i fosfata, a potom dolazi do niza alosterikih promjena miozina. Time se dio energije ATP-a
pretvara u gibanje. Proces kontrakcije je voljni proces. Signal se iri niz nabore membrane (T-
tubuli) prelazi u sarkoplazmatski retikulum (endoplazmatski retikulum miine stanice) koji ini
sustav kanala koji okruuju svako miino vlakance. Razmak izmeu T-tubula i sarkoplazmatskog
retikuluma samo je 10-20 nm i izmeu njih se nalaze dva proteina (rianodin) koji omoguuju
ulaz Ca2+ u citosol. Zbog takve organizacije sve sarkomere kontrahiraju se u istom trenutku.
Porast koncentracije kalcija u citosolu je prolazan jer ga kalcij ATP-aza u membrani brzo ispumpa
nazad u sarkoplazmatski retikulum.

Do stezanja voljnih (poprenoprugastih, skeletnih) i glatkih miia dolazi otputanjem

neurotransmitera acetilkolina sa ivanih zavretaka u neuro-miinoj ploi (dodirno mjesto ivanog i
miinog vlakna) to za posljedicu ima promjenu elektrinog potencijala u stanicama. U osnovi, energija
potrebna kontrakciju miia dobiva se cijepanjem fosfatnih veza prilikom pretvorbe adenozin-trifosfata
(ATP), osnovne energetske molekule u tijelu, u adenozin-difosfat (ADP). Kontrakcija sarkomera miinih
vlakana za posljedicu ima skraivanje cijelog miia izmeu dvaju njegovih tetiva to dovodi do
pomicanja kosti za koju su tetive spojene i time do pokreta. U prosjeku je za puni pokret u nekom zglobu
potrebna maksimalna kontrakcija miia, to sam mii skrauje za oko 60% u odnosu na ukupnu duinu
miia pri mirovanju.

Page | 3
Slika 2. Graa skeletnog miia

Page | 4
 Slika 3. Mehanizam kontrakcije skeletnog miia.

LITERATURA

I. Matonikin, R. Erben "Opa zoologija", kolska knjiga Zagreb, 1994

Anica Tresk
Student 4. godine, smjer: profesor biologije i kemije
Prirodoslovno-matematiki fakultet, Zagreb

Page | 5
Graa miia
Sadraj
1 Poprenoprugasti miii
o 1.1 Miino tkivo

o 1.2 Stroma miia

o 1.3 Kontrakcija

o 1.4 Hvatite

o 1.5 Pomoni ustroj miia

1.5.1 Mii i tetiva

1.5.2 Sinovijalna vrea

1.5.3 Sinovijalna ovojnica

2 Srani mii

3 Glatko miije

Poprenoprugasti miii
Poprenoprugasti miii(skeletni miii) se obino hvataju na kostima i prelaze preko nekog
zgloba, tako da njihovom kontrakcijom dolazi do primicanja hvatita. Ono se naziva tako jer pod
mikroskopom daju efekt popreene ispruganosti, a javlja se zbog posebne ultrastrukture
miofibrila koje se nalaze u sarkoplazmi (citoplazmi miia). Poprenoprugastih miia ima u tijelu
preko 600 i veina su parni miii. Poprenoprugasto miije tvori oko 40% ukupne teine
tijela(8% je glatko i srano miije).

Miino tkivo

Miine stanice su duge i tanke i esto se zovu miinim vlaknima. To vlakno je u biti
multinuklearna stanica s velikim brojem jezgara to varira s obzirom na duinu samog vlakna.
Vlakno ima oblik cilindra sa zaobljenim krajevima koji zavravaju u vezivnom tkivu tetive. Ona se
meusobno pruaju usporedno pa tako na poprenom presjeku imaju kruan ili poligonalan
oblik s promjerom od 10 do 100 mikrometara. Duga su od 1 milimetra pa sve do 30 cm, a neka
mogu biti duga kao i sam mii. Sastoje se od citoplazme, koja se zove sarkoplazma, vie jezgara
i stanine ovojnice, sarkoleme. Sarkolema ima dva sloja. Unutranji je stanina membrana,
plazmalema, a vanjski sloj je bazalna membrana koja predstavlja vezu s endomizijem. Jezgre su
spljotene i periferno postavljene (samo u poprenoprugastom miiu. Duinom vlakna u
sarkoplazmi se pruaju miina vlakanca odnosno miofibrile. Okruene su mreom

Page | 6
srakoplazmatskog retikuluma i sustavom T tubula. Izmeu miofibrila, a posebice ispod stanine
membrane nalaze se mitohondriji koji slue za dobivanje energije u stanici, a u samoj
sarkoplazmi je pohranjena i velika koliina glikogena. Sve to, omguuje miinom vlaknu kao
osnovnoj jedinici miinog tkiva da se moe skratiti i rastegnuti za polovicu svoje duine od one
u mirovanju. Miino tkivo nema svoje meustanine tvari, ali je izmeu vlakana uloeno rahlo
vezivno tkivo.

Stroma miia

Mii se kao parenhimatozni organ sastoji od miinog tkiva i strome. Stromu ini to vezivo koje
miina vlakna povezuje u organiziranu jedinicu, dajui mu oblik, a osigurava dovod krvnih ila,
limfnih ila i ivanih vlakana do svakog miinog vlakna. Volumni udio strome u miiu je 10 do
40 %. Oko savakog vlakna nalazi se rahlo vezivno tkivo, endomysium (endomizij). U njemu se
nalaze kapilare koje anastomoziraju i ivano vlakno koje pristupa na motornu plou na povrini
vlakna. Vlakna se udruuju u snopie koji su isto obavijeni vezivom, kojeg ini neformirano
vezivno tkivo, a zove se perimysium (perimizij). I tu se nalaze ile i ivci. A oko cijelog miia je
isto sloj vezivnog tkiva, epimysium (epimizij). On je povezan s ovojnicom od formiranog vezivnog
tkiva, a zove se fascija. Miie omataju i vre vezivne ovojnice, fasciae musculorum. Miii sa
slinim djelovanjem obino se udruuju u skupine, a nalaze se u odjeljcima, compartimenta,
koje odjeljuju vezivne pregrade odgovarajue fascije koja obavija taj dio tijela.

Kontrakcija

Mii je putem ivanih vlakana ukljuen u ivani sustav i funkciju cijelog organizma. Kada
ivani impuls putem ivanog vlakna doe do motorne ploe koja se nalazi na stanici, nastaje
val depolarizacije stanine membrane miinog vlakna i pokree se proces kontrakcije. Miino
vlakno mijenja duinu tj. ono se skrauje, a to skraivanje omoguuju miofibrile. U svakoj
sarkomeri razlikujemo tva tipa mikrofilamenata, a to su aktin i miozin. Pravilan raspored
mikrofilamenata omoguuje izgled poprene isruganosti ovisno o preklapanju filamenata.
Potrebna energija za kontarkciju dolazi iz ATP-a koji nastaje u brojnim mitohondrijima, a
interakcijom mikrofilamenata u miofibrili izvodi se kontrakcija.

Hvatite

Na svakom miiu razlikujemo njegovo hvatite ili insertio, te glavu, caput, ili trbuh, venter,
ovisno o vrsti miia.Prijanja anatomska nazivlja razlikovala su polazite, origo, i hvatite,
insertio, miia. Obino se za polazite uzimao proksimalni poetak miia a za zavrni onaj koji
se najee pomie. Budui da djelovanje miia moe biti i na njegovu proksimalnu (poetnom)
ili distalnu (krajnjem) kraju, novo nazivlje rabi samo izraz insertio, kao openiti izraz za hvatite
miia na kost. Opisuje se proksimalno i distalno hvatite. Miii obino prelaze preko bar jednog
zgloba (i u nemu vre kretnju), i hvataju se na krajeve kostiju. Neki se miii, meutim, hvataju
na kou (mimini miii lica), a neki na sluznicu (miii jezika). Neki su miii uvreni za vezivnu
ovojnicu (fasciju), a drugi tvore krune vrpce (vanjski analni sfinkter).

Page | 7
Pomoni ustroj miia

Mii i tetiva

Neki miii su cijelom svojom duinom mesnati i na kost se hvataju kratkim vezivnim zavrecima.
Veina miia se na jednoj ili obje strane na kost hvata vezivnom vrpcom. Kad je vrpca okrugla
zove se tetivom, tendo, a kad je vrpca ploasta, onda se zove aponeurosis (primjerice,
aponeuroze miia trbune stijenke). Tetiva je graena od snopa paralelnih kolagenih vlakana
koji imaju valovit smjer, a izmeu njih su stisnuti fibrociti. Snopvi vlakana su obavijeni rijetkim
vezivom (peritendineum internum), a povrinu tetive obavija vezivna ovojnica (peritendineum
externum). Kolagena vlakna nisu rastezljiva no zbog valovitog oblika se u kontrakciji miia mogu
izravnati. Na kost se dre tako da urataju u periost ili urataju direktno u kost preko Sharpeyevih
vlakana.

Miini trbuh moe biti prekinut tetivom, tendo intermedius, tako da mii ima dva trbuha
(primjerice m. digastricus). Tetivne vrpce mogu biti umetnute na vie mjesta du miinog
trbuha, tako da tvore tetivne intersekcije, intersectiones tendineae (primjerice m. rectus
abdominis). Tetivni zavretak moe biti i u obliku luka, arcus tendineus (primjerice m. soleus).
Mii se moe svijati oko kotane izboine kao kolotur, tako da na njemu opisujemo posebnu
tvorbu, trochlea muscularis (primjerice m. obliquus superior bulbi).Miini trbuh i vezivna tetiva
imaju razliite uloge u radu miia. Tetive mogu izdrati veliko optereenje, ali su, zbog slabe
opskrbe krvlju, jako osjetljive na upalu i mogu odumrijeti. Miini dio je elastiniji, bolje
prokrvljen i slabije otporan na infekciju. Preteito miini i preteito tetivni zavreci miia imaju
razliito djelovanje na kost na koju se hvataju. Miina hvatita su ira a sila se s njih na kost
prenosi na veu povrinu, tako da ne ostavljaju traga na kosti. Tetivni se zavreci veu na maloj
povrini tako da se tamo razvijaju velika optereenja. Zato tetivni zavreci miia izvlae kvrge,
grebene i hrapavosti. Tetive su strahovito jake: tetiva poprenog obujma od 6 cm2 moe izdrati
masu od 4 do 8 tisua kilograma. Tetivne niti nisu usporedne nego isprepletene, tako da se sila
miinog dijela prenosi na sve dijelove tetive.

Miine tetive se obino hvataju na proksimalni kraj kosti, blizu osi pokreta. Tako pomau
odravanje krajeva kostiju u zglobu i uvruju ih. Kad se kontrahiraju izazivaju pokret distalnog
(slobodnog) kraja kosti. Neki se miii hvataju blie sredini dijafize kosti, a neki blie kraju kosti.

Sinovijalna vrea

Na mjestima gdje tetive prelaze preko tvrdih podloga (kost, hrskavica, ligament ili druga tetiva),
nalaze se sinovijalne vree, bursae synoviales. Sinovijalne vree su izgraene od vezivnog tkiva i
sadre tanak sloj tekuine koji smanjuje trenje i omoguuje glatke pokrete miia. Takva se
sinovijalna vrea naziva podtetivnom, bursa synovialis subtendinea. Neke od njih uvijek
komuniciraju sa sinovijalnom upljinom zgloba preko kojega prolaze, primjerice sinovijalna vrea
supskapularnog miia, bursa subtendinea musculi subscapularis.Sinovijalne vree se mogu
nalaziti i izmeu sveza i zglobne ahure, kao to je to sluaj sa subakromijalnom burzom, bursa
synovialis subacromialis. Sinovijalna vrea se moe nalaziti i ispod koe, bursa synovialis

Page | 8
subcutanea. Takve se vree nalaze na izboenim dijelovima zgloba koji se jako svijaju i gdje se
koa mora brzo micati. Primjer takvih sinovijalnih vrea su ona na olekranonu u lakatnom zglobu
(bursa subcutanea olecrani) i ispred patele u koljenskom zglobu (bursa subcutanea prepatelaris).
Nalaze se i na mjestima gdje je na kosti ili tetivi postoji jako trenje ili optereenje, primjerice na
peti. Veina takvih potkonih sinovijalnih je steena, tj. ne nalazi se u svih ljudi nego samo u onih
koji svojim radom prekomjerno optereuju neka podruja.

Sinovijalna ovojnica

Sinovijalne ovojnice, vaginae synoviales, imaju oblik tuljca i obavijaju tetive na mjestima gdje su
izloene trenju optereenju s dvije ili vie strana, primjerice na prednjoj i stranjoj strani tetive.
to se zbiva na aci, stopalu i ramenu: trenje izaziva kotana podloga na kojoj lei tetiva, te
vezivno zadebljanje iznad nje (retinaculum). Kako bi se omoguio velik raspon pokreta tetiva,
sinovijalne ovojnice se proteu oko 1 cm iznad i ispod mjesta na kojima nastaje trenje.
Sinovijalna vagina se sastoji od dva sloja, visceralnog i parijetalnog. Visceralni(unutarnji) sloj,
pars tendinis, obavija samu tetivu i zapravo je srastao s njom. Od parijetalnog(vanjskog) lista,
pars parietalis, odvaja ga sloj tekuine koja ublaava trenje i omoguuje pokrete tetive.
Visceralni i parijetalni list prelaze jedan u drugi u uzdunoj osi i kroz taj prostor, mesotendineum,
prolaze krvne ile i ivci u tetivu. Kad je opseg kretanja tetiva velik, primjerice na dugim
pregibaima prstiju, mesotendineum se moe proiriti tako da nastane vezivni snopi, vincula
tendinum. Tetive dugih pregibaa prstiju na aci i na stopalu imaju, osim sinovijalne, i vezivnu
ovojnicu, vagina fibrosa u koju su uloene tetive u sinovijalnoj ovojnici.

Srani mii
Srano miino tkivo izgrauje miokard, srednji i najvaniji sloj stijenke srca. Osnovna jedinica
tkiva je vlakno koje se zove srana stanica, koja takoer pod mikroskopom daje efekt popreene
ispruganosti to ga svrstava u grupu poprenoispruganih miia. Ono takoer sadri miofibrile,
ali sarkoplazmatski ratikulum je neto manje razvijen. Ali funkcionalno je srani mii potpuno
razliit od skeletnog. Srane se stanice na krajevima spajaju jedna na drugu. Granaju se tvorei
izduljene izdanke kojima se opet povezuju sa susjednim stanicama. Meusobno se spajaju na
karakteristiana nain, a to omoguuju prijelazne ploe (disci intercalares). Dezmosomi
mehaniki povezuju miine stanice i sprjeavaju njihovo razdvajanje kod neprekindnih
kontrakcija, dok tijesni spojevi omoguuju stalni protok iona. Tako se signal za kontrakciju iri
poput vala iz stanice u stanicu. Srani je mii tako graen od gusto zbijenih snopova stanica. U
pravilu jedna stanica sadri jednu centralno smjetenu jezgru (kod stanice poprenoprugastog
miia ona je periferno). Tako opisane srane stanice ine radnu muskulaturu srca. Uz to postoji i
provodna muskulatura, a nalazi se u odreenoj regiji srca. Zadaa im je stvarati i provoditi
impulse na stanice radne muskulature. Takve stanice imaju manje miofibrila, a vie sarkoplazme.
Prvo podruje provodne muskulature ini SA vor (nodus sinusatrialis) u kojem stanice imaju
zadau stvaranja ritmikog impulsa (pacemaker). Na granici pretlijetke i klijetke se nalazi jo
jedan vor, AV vor (nodus atrioventricularis). Osim tih ogranienih nakupina stanica tu su i
snopovi vlakana koji osiguravaju put prenoenja nastalih podraaja na stanice radne

Page | 9
muskulature pretklijetki i klijetki (Hisov snop te lijeva i desna grana). Prema tome impuls u
stanicama provodne muskulature nastaje spontano te se iz SA vora (kod zdravog srca) prenose
na stanice radne muskulature. Oko vlakna je vezivo - endomizij kojeg ine fibroblasti, kolagen i
retikulinska vlakna, bogata mrea kapilara te ivana vlakna. Ta ivana vlakna ne zavravaju na
motornoj ploi vlakna jer ih tu nema, ali ivac se grana oko miine stanice. Zato . koja inerviraju
srce u biti slue samo za regulaciju frekvencije srca. Za razliku od skeletnog miia tu se mogu
nai i limfne kapilare. Snopovi vlakana su obavijeni perimizijem.

Glatko miije
Glatko miino tkivo je graeno od stanica vretenastog oblika koje su najdeblje u svom sreditu,
a suzuju se prema krajevima. Jezgra je smjetena u sredini stanice (centralno). Ne pokazuje
poprenu ispruganost jer rijetke aktinske i miozinske niti nemaju raspored reetke kao u
skeletnom miiu. Ovo tkivo tvori srednji sloj stijenke upljih utrobnih organa (npr. crijevo) koje
se zove miinica. To tkivo izvodi spore kretnje koje se izvode kontinuirano, spontano i ritmiki.
Simpatika i parasimpatika vlakna su rijetko prisutna oko miinih vlakana, a djeluju takoer na
frekvenciju. Veina stanica se kontrahira spontano, a impuls za kontrakciju se prenosi s vlakna na
vlakno preko staninih veza. To su tijesni spojevi na suenim krajevima miiinih stanica, a
omoguuju kontinuirani prijenos impulsa na slijedeu ivanu stanicu, a u prijanjoj se deava
relaksacija. Tako nastaje peristaltiko gibanje koje usmjereno potiskuje nekakav sadraj (npr.
probavljenu hranu)

SASTAV I GRAA MIINOG TKIVA

Organizam ivotinja za klanje je izgraen od tkiva razliitih po izgledu i po funkciji. Tkiva se mogu
podeliti u nekoliko grupa :a) epitelna, b) vezivna, c) potporna, d) miina, e) krv i limfa i f)
nervno tkivo (Rede i Petrovi, 1997).

Tkiva su sastavljena od jedne ili vie vrsta elijica, meuelijske supstance i vlakana. Umesto
meuelijske supstance, u kojoj su smetene elijice, one mogu biti povezane finim opnama
rastresitog vezivnog tkiva. U raznim tkivima nalaze se elije razliitog izgleda, veliine, grae i
razliite funkcije. Neka tkiva su izgraena od jedne vrste, dok su druga sastavljena od dve ili vie
vrsta funkcionalnih elijica (Rede i Petrovi, 1997).

Miina tkiva se dele na popreno-prugasto ili skeletno, glatko i srano miino tkivo.
Popreno-prugasto tkivo ini skeletnu muskulaturu, srano je samo u srcu, dok se glatko miino
tkivo nalazi u zidovima probavnih organa, krvih sudova, mokraovoda i drugih kanala (Rede i
Petrovi, 1997).

Skeletni miii su obavijeni vezivno-tkivnom tvorevinom koja se nazva epimizijum. Iz njega

polaze elementi vezivnog tkiva koji dele mii formirajui snopie vlakana. Taj deo vezivnog tkiva
se naziva perimizijum. Snopovi miinih vlakana mogu biti razliitog stepena organizacije, a
oznaavaju se kao primarni, sekundarni i tercijarni. Vrlo fini produeci vezivnog tkiva obavijaju

Page | 10
svako miino vlakno i naslanjaju se na pravu elijsku membranu. Taj tanak vezivni omota se
naziva endomizijum. Takva graa miia obezbeuje njegovu kompaktnost i omoguuje prolaz
krvnih sudova i ivaca. Krvni sudovi ulaze u miie kroz epimizijum, granaju se u premizijumu i
kao kapilari ulaze u endomizijum (Rede i Petrovi, 1997).

SLIKA 2.1. ematski prikaz grae skeletnog miia

Popreno-prugasto ili skeletno miino tkivo je najvanije sa stanovita tehnologije mesa. Ono
se sastoji od jako izduenih vlakana. To su mnogojedarne elijice, duine najee od 1 do 5cm, a
mogu biti i do 30cm duge. Promer im je od 10 do 100m, ree 150m (Rede i Petrovi, 1997).

Miino vlakno se sastoji od opne (sarkoleme), a ispunjeno je sarkoplazmom, u kojoj su

smetena jedra, miofibrili i druge organele i inkluzije (Raheli, 1978).

Sarkolema je fina ovojnica koja obavija itavo vlakno, a sastoji se od dva sloja, ukupne debljine
oko 10nm. Na spoljni sloj sarkoplazme se vezuje medjuelijsko vezivno tkivo (endomizijum).
Sarkolema je mehaniki otporniji deo miinog vlakna (Rede i Petrovi, 1997).

Sarkoplazma je citoplazma miinog vlakna. U njoj su smeteni svi ostali sastojci vlakna. Koliina
sarkoplazme jako varira u raznim tipovima miinih vlakana. U miinim vlaknima sa vie
sarkoplazme ima i vie mitohondrija, kapljica masti i granula glikogena, kao i mioglobina, pa su
ona crvene boje.Takvih vlakana ima vie u miiima koji napornije rade (Rede i Petrovi, 1997).

Jedra se u miinim vlaknima nalaze periferno, uz sarkolemu. Ona su duguljastog oblika i

poloena u smeru due osovine vlakna, a duina im je 8-10m. U svakom vlaknu ima par stotina
jedara u kojima se nalaze hromozomi, sastavljeni od gena, a ovi od DNA i belanevina. Pored
toga to se u jedrima sintetizuju DNA, RNA i belanevine, u njima se nalaze i enzimi sinteze
koenzima NAD i NADP (Rede i Petrovi, 1997).

Funkcionalne organele miinih vlakana nazivaju se miofibrili. Poloeni su pojedinano ili u

snopovima, paralelno sa osovinom vlakna. Promer im je 1-2 m, a u jednom vlaknu ih moe biti
i do 2000. Miofibrili su izgraeni od vlakanaca (miofilamenata), rasporeenih u dva susedna
segmenta. Debeli (miozinski) filamenti se nalaze u tamnom, anizotropnom ili A-segmentu, a
tanki (aktinski) filamenti se pruaju du svetlog, izotropnog ili I-segmenta i ulaze u tamni, A-

Page | 11
segment izmeu debelih miofilamenata. Pored toga to razliito prelamaju svetlost, ovi
segmenti se naizmenino smenjuju, a u svim miofibrilima su u istoj visini, te se miino vlakno
pod mikroskopom vidi kao popreno prugasto (Rede i Petrovi, 1997).

Svako svetlo polje podeljeno je jednom tamnom Z-linijom na dva dela. Rastojanje izmeu dve Z-
linije naziva se sarkomera, koja predstavlja strukturnu i funkcionalnu jedinicu miofibrila
(Vukovi, 1998). Predpostavlja se da u grai Z-linije, ondosvo Z-membrane uestvuje niz
belanevina. Pri tome veina autora smatra da su aktin i -aktinin odgovorni za strukturu Z-
membrane. U novije vreme spominju se jo dve belanevine koje se nalaze periferno u Z-
membrani : vinkulin i filamin. Za belanevinu desmin, u nekim radovima spominje se jo i
belanevina vimentin, kae se da uestvuju u povezivanju Z-membrana susednih miofibrila.
Pretpostavlja se da je uloga desmina da spaja miofibrile i da na taj nain odrava ukupni
integritet elija skeletnih miia (Rede i Petrovi, 1997).

SLIKA 2.2. ematski prikaz grae miofibrila (a) i debelih i tankih miofilamenata (b)

U sredini A-segmenta nalazi se H-pruga (tj. Hanzenova pruga), svetlija od svoje okoline, u kojoj
se nalaze samo debeli miofilamenti. Kroz centar H-pruge prolazi tamna M-linija, tj. jedna reetka
koja odrava karakteristian poloaj miofilamenata u prostoru. Duina sarkomere i irina H-
pruge su promenljive i zavise od stanja miine kontrakcije (Vukovi, 1998).

Mitohondrije su u miinom vlaknu smetene u blizini jedara i oko miofibrila u visini Z

membrane (Rede i Petrovi, 1997).

Osnovni protein debelog miofilamenta je miozin. Miozina ima najvie u odnosu na druge
proteine u miiu (oko 30%), kao i u odnosu na maofibrilarne (oko 50-55%). Debeli ili miozinski
miofilamenti se sastoje od nekoliko stotina molekula miozina koji se spajaju po tano
utvrenom redu. Molekule miozina su fibrilarni proteini, na kojima se razlikuje dui tapiasti
deo (rep ili laki meromiozon LMM), krai zadebljali deo (glava ili teki meromiozon HMM) i
vrat molekula izmeu njih (Briskey i Fukazawa, 1971; Raheli, 1978). Pri formiranju debelog

Page | 12
miofilamenta molekule miozina su poloene uzduno jedna pored druge i to tako da se u sredini
filamenta spajaju repovi molekula koji se dalje slau u suprotnim pravcima i tako formiraju
filament (Rede i Petrovi, 1997).

Pored miozina u grai debelih miofilamenata uestvuju i neki drugi proteini, kao to su: C-
protein, koji u obliku obrua obavija i spaja molekule miozina, M-proteini, koji su smeteni u M-
pruzi i omoguavaju povezivanje krajeva molekula miozina u kompletnu celinu (Cassens, 1986).

SLIKA 2.3. ematski prikaz strukture molekula miozina (Bendall, 1970) i grae debelog
miofilamenta (Hamm, 1972)

Tanki miofilamenti su graeni od 300-400 molekula G-aktina i po 40-60 molekula tropomiozina

i troponina. Osim ovih, u grai tankih miofilamenata uestvuju i drugi proteini : i - aktinin,
vinkulin i filamin. Aktin je drugi kontraktilni protein miopfibrila. To je ujedno i protein koji je
posle miozina najvie prisutan u miinom tkivu i to u koliini od 11 do 17%. Molekule
tropomiozina su fibrilarne grae (jedna molekula prekriva sedam molekula G-aktina) i
meusobno su povezane u dugaku nit, a dve niti grade dupli heliks. Troponin je proteinski
kompleks sastavljen od tri globularne subjedinice: troponina C (TnC); troponina I (TnI); i
troponina T (TnT), koji vezuje (TnC) i (TnI) za tropomiozin, a time i za tanki filament. i -aktinin
deluju kao osnova oko koje se formira aktinski miofilament, pri emu odreuju i njegovu duinu
(Rede i Petrovi, 1997).

SLIKA 2.4. ematski prikaz grae tankog filamenta

U novije vreme elekronskom mikroskopijom je utvreno postojanje i tree grupe filamenata,

pored debelih i tankih, unutar sarkomere, ali njihova uloga nije jo u potpunosti razjanjena.
Neki autori (Loocker i Leet, 1976) su oznaili ove filamente kao gap filamente ili
meuprostorne filamente koji imaju vezu sa strukturnim integritetom sarkomere, a povezani

Page | 13
su i sa tankim i sa debelim miofilamentima. Gap filamenti su graeni od dve belanevine : titina
(konektina) i nebulina. Ove belanevine se ponekad oznaavaju i kao miorfibrilarno /
citoskeletne, poto se veruje da one predstavljaju strukturni oslonac sarkomere, a ne i drugih
kontraktilnih elemenata. Smatra se da titin pomae odravanju miozinskih filamenata u A-
segmentu, on ne uestvuje u kontrakciji, ali svojom elastinou prati sarkomere i pomae
odravanje longitudinalne strukture miofilamenata unutar sarkomere, a lociran je uizmeu
debelih i tankih miofilamenata. Nebulin je lokalizovan u I-segmentu na N2 liniji, a ima ulogu u
organizaciji trodimenzionalne mree tankih filamenata I-zone (Rede i Petrovi, 1997; Lawrie,
1998).
.

SASTAV I GRAA VEZIVNOTKIVNIH PROTEINA

Vezivno tkivo je matriks, osnova ili potpora svih organa. Spaja delove organa u organizmu, dajui
mu odreen oblik i vrstinu. Vezivno tkivo prekriva sve elemente miia (endomisijum,
perimisijum, epimisijum), te predstavlja u odreenom smislu, njegov neodvojivi deo (Rede i
Petrovi, 1997).

Vezivna tkiva se dele na retikularno, rastresito, kolageno i elastino. Retikularno vezivno tkivo
ini mreastu osnovu nekih organa (slezina, limfni vorovi), rastresito je razvijeno oko onih
ograna koji zahtevaju deliminu pokretljivost, a to su miii i krvni sudovi. Kolageno tkivo gradi
tetive, aponeuroze i fascije, a elastino je u ligamentima, u zidu krvnih sudova i plunih alveola.
U vezivnim tkivima su elijice odvojene amorfnom meuelijskom supstancom (Rede i Petrovi,
1997).

Vezivnotkivni proteini ine oko 15% ukupnih proteina mesa u najuem smislu. Dva osnovna
vezivnotkivna proteina, kolagen i elastin, zastupljeni su u miiu sa oko 1,5% ili u ukupnim
proteinima miinog tkiva sa 8-10% (Rede i Petrovi, 1997).

U rastresitom i kolagenom vezivnom tkivu dominiraju kolagena vlakna izgraena od proteina

kolagen, a u elastinom tkivu elastina vlakna izgraena od proteina elastin (Rede i Petrovi,
1997).

Vezivno tkivo grade elije, osnovna supstancija i vanelijska vlakna. elije vezivnog tkiva
(fibroblasti i fibrociti) lue osnovnu supstanciju, koju ine rastvoreni glikoproteidi (hijaluronska
kiselina, hondrotoin-sulfati), tropokolagen i tropoelastin, iz kojih se u osnovnoj supstanciji
obrazuju kolagen i elastina vlakna (Vukovi, 1998).

Kolagen je gotvo najrasprostranjeniji protein u organizmu ivotinja (ini oko 25% ukupnih
proteina ogranizma i vie od 1/3 ukupnih proteina mesa), jer izgrauje kolagena vlakna koja su
ugraena kao potporno tkivo u sve organe organizma.Pored strukturne uloge u zrelim tkivima,
kolagen direktno uestvuje i u razvoju tkiva (Rede i Petrovi, 1997).

Page | 14
Osnovna karakteristrika kologena je da formira nerastvorljiva vlakna sa vrlo dobrim mehanikim
svojstvima. Kolagen je odluujui faktor teksture kuvanog mesa. Sam kvalitet kolagena je manje
bitan od njegovog kvantiteta (Varnam i Sutherland, 1995)..

Treba posebno istai da koliina kolagena nije primarni faktor koji utie na vrstou, odnosno
nenost mesa, nego je to broj i vrsta poprenih veza u kolagenu. Prema tome, meso starijih
ivotinja nije tvrdo zbog toga to sadri vie vezivnog tkiva, nego zbog promena u srukturi tog
tkiva. Time se objanjavaju i razlike u nenosti razkiitih miia iste ivotinje (Rede i Petrovi,
1997).

Kolagena vlakna nastaju povezivanjem molekula tropokolagena, koji grade najpre mikrofibrile,
zatim fibrile i, najzad, vlakna (Vukovi, 1998).

Tropokolagen je osnovna molekulska jedinica kolagena, ima oblik tapia duine oko 300nm i
dijametra 1.5nm,to je najdui poznat protein, molekulske mase je oko 300.000. Molekul
tropokolagena je sastavljen od tri polipeptidna lanca. Svaki lanac je pojedinano uvrnut u -
helinu konformaciju, a sva tri zajedno ine trostruki heliks ili super heliks, odnosno molekule
tropokolagena koje se dalje meusobno povezuju gradei kolagen i kolagena vlakna (Rede i
Petrovi, 1997).

Osnovni -polipeptidni lanac ima dosta jednostavnu ponavljajuu primarnu strukturu Gly-X-Y,
gde je X esto prolin, a Y hidroksiprolin. Lanac je desnosmerni i po duini ima oko 1000 rezidua
sa po tri aminokiseline po okretu. Pored ovih aminokiselina, na tim pozicijama se mogu nai i
druge aminokiseline i to glutamin, leucin i fenilalanin dominantno na poziciji X, a treonin, lizin i
arginin na poziciji Y (Bailey i Light, 1989).

Pojedinani -polipeptidni lanci se meusobno povezuju intramolekularno, preko vodoninih

mostova, gradei trostruki heliks tropokolagena (Rede i Petrovi, 1997).

Hidrogenske veze izmeu pojedinanih polipeptidnih lanaca u kojima uestvuju rezidue prolina i
hidroksiprolina uspostavljaju se preko molekula vode (Bailey i Light, 1989).

Voda je, u stvari, vana komponenta nativnog kologena. Ako se zagreva rastvor tropokolagena,
viskozitet naglo opada ukazujui da su molekuli izgubili oblik niti, tj. da je unitena helina
struktura (Rede i Petrovi, 2002).

Prema nainu vezivanja molekula tropokolagena razlikuju se tri familije, tj. grupe kolagena: a)
fibrilarni ili vlaknasti (I, II, III, V, IX), koji su najrasprosranjeniji, b) nefibrilarni (IV), ugraeni u
bazalne membrane i c) filamentozni ili konasti (VI, VII), koji je prisutan u malim koliinama, ali
je znaajan u odreenim tkivima (Bailey i Light, 1989; Rede i Petrovi, 1997).

Page | 15
SLIKA 2.5. Graa fibrilarnog kolagena

U skeletnim miiima nalazi se preteno fibrilarni kolagen, u kojem molekuli tropokolagena

preklapaju susedne molekule jednom etvrtinom svoje duine. Epimizijum i perimizijum grade
tipovi I i III, a endomizijum fibrilarni tipovi III i V i filamentozni tip Vll kolagena. Veze izmeu
molekula tropokolagena pri formiranju fibrila kolagena nastaju oksidativnom dezaminacijom
terminalnih ostataka lizina (Bailey i Light, 1989). Protein elastin je osnovna komponenta
elastinih vlakana, koja mogu biti vrlo varijabilne strukture. U endomizijumu su kratka i nena, a
u perimizijumu duga. Granaju se i spajajui se meusobno formiraju rastresitu mreu. U
ligamentima su paralelno poloena u pravcu ose ligamenta, u krvnim sudovima se nalaze u vidu
krune membrane razliite debljine, a u elastinim hrskavicama su vezana slino mrei. Vlakna
su svetlije boje i mnogo tanja od kolagenih vlakana (Rede i Petrovi, 1997). Karakteristika im je
da su elastina, sposobna su da se istegnu dve svoje duine a da pri tome zadre elastinost,
odnosno da se ponovo skupe do svoje prvobitne duine. Otporna su na delovanje toplote i do
150C (Rede i Petrovi, 1997).

Elastina vlakna se veoma razlikuju od kolagenih. Strukturno ih ine dva razliita proteinska
komleksa. U zrelom elastinom vlaknu glavna komponenta je elastin amorfne strukture, a na
periferiji se nalaze miofibrili dijametra 10-12 nm. Elastin je visoko hidrofilni protein koji formira
izrazito nerastvorljivu matricu vlakana sa osobinama elastina. Elastin sadri oko 55% vode, od
kojih se 40% moe lako ukloniti tako da proizvod ostane krt. Voda je, dakle, neophodna da bi
protein imao osobine elastomera (Rede i Petrovi, 1997).

Monomer elastina, tropoelastin ima molekulsku masu od 74.000. U aminokiselinskom sastavu

elastina nalazi se oko 40% glicina prolina i oko 40% hidrofobnih aminokiselina. Ispitivanja
pokayuju da je molekul graen od dva segmenta, prvi sa 20 aminokiselinskih rezidua, a drugi sa
4. Lanac budueg dueg peptida ima hidrofobnu sekvencu koja se ponavlja Pro-Gly-Val-Gly-Val i
koja je odgovorna za buduu tercijarnu srukturu. Manja pepidna sekvenca sadri dosta alanina i
odgovorna je za popreno povezivanje. Sekvenca Ala-Ala-Lyz se ponavlja nekoliko puta, a
interesantno je da tropoelastin sadri ponavljajuu sekvencu od 17 Gly-X-Y tripleta. Ali, naeno
je da je prolin generalno na Y poziciji ee nego na X, gde se nalazi u kolagenu. Zbog toga
trostruka helina konformacija elastina nije mogua (Rede i Petrovi, 1997).

Page | 16
Tropoelastin sadri, takoe i malo hidroksiprolina (1.5%), ali mu uloga i funkcija nisu poznati,
nema hidroksilizina i vie polarnih aminokiselina, ali je vrlo bogat nepolarnim alifatinim
reziduama kao to su alanin , leucin i izoleucin (Rede i Petrovi, 1997).

Poprenim povezivanjem molekula tropoelastina procesom koacervacije stvaraju se elastina

vlakna. Za popreno povezivanje tropoelastina i nastanak elastina, kao i kod kolagena,
fundamentalno je stvaranje ifovih baza izmeu dezaminiranih grupa lizina koje grade
aldehide i amino grupa susednih aminokiselina (Rede i Petrovi, 1997).

Vsaka lovekova aktivnost, pa naj bo to v slubi ali v portu, je odvisna od delovanja miinega
tkiva. V lovekem telesu obstajajo tri vrste miinih tkiv:

1. Gladke miice, ki jih najdemo v notranjih miicah in krvnih ilah in delujejo neodvisno
od lovekove volje, saj so oivene s parasomatskim ivevjem.
2. Srne miice, ki so podobne skeletnim miicam, a so prav tako odvisne od
parasomatskega ivevja.
3. Prenoprogaste ali skeletne miice, ki premikajo skelet in s tem omogoajo loveku
gibanje. Oivene so s somatskim ivevjem, zato so odvisne od lovekove volje.

V tem lanku se bomo posvetili prenoprogastim miicam. Ime so dobile po svoji znailni
zgradbi, saj so zgrajene iz ogromnega tevila cevastih celic miinih vlaken, ki so lepo vidne
v prenem prerezu (Glej sliko 1). Funkcija preno-progastih miic je v glavnem premikanje
skeleta, na katerega so pritrjene, ter ohranjanje pokonne dre, zato jih imenujemo tudi skeletne
miice.

Okrog vsake miice je vezivno tkivo (epimysium), ki miico iti pred trenjem s kostjo ali
drugimi miicami, in se nadaljuje v miino kito, ki miico pritrjuje na kost.

Znotraj vezivnega tkiva so snopi miinih vlaken, ki so obdani e z drugo vrsto vezivnih ovojnic
(perimysium). Odvisno od miice ima vsak snop od 10 do 100 miinih vlaken, ki merijo 10-
80m v premeru in do 35cm v dolino. Mona tiriglava miica bo tako imela ve miinih
vlaken znotraj enega snopa kot miica, namenjena za bolj fine gibe.

Page | 17
 Slika 1. Miino tkivo sestavljajo tevilna miina vlakna, ki omogoajo miino krenje.

Vsako miino vlakno posebej izolira e tretja vrsta vezivnih ovojnic (endomysium), pod katerim
je sarkolema, celina membrana miinih vlaken, ki omogoa aktivni in pasivni transport
razlinih snovi v in izven miine celice. Znotraj sarkoleme je citoplazma (sarkoplazma), to je
elatinasta tekoina, ki vsebuje glikogen in maobe, iz katerih je v mitohondrijih s pomojo
encimov (miozinska ATPaza, glikolitini encimi) proizvedena celina energija. Poleg tega
vsebuje e lizosome, to so organeli, ki z vrsto encimov za razgradnjo beljakovin, lipidov ter
ogljikovih hidratov sluijo kot prebavni sistem celic, in jedra. V sarkoplazmi je tudi ve sto ali
ve tiso kontraktilnih elementov miinih celic miofibrilov in mikrotubul, ki skupaj
sestavljajo citoskelet. Miofibrili so valjasti organeli, sestavljeni iz sarkomer, v katerih se nahajajo
aktinske in miozinske beljakovine, pomembne pri miinem krenju, in dajejo s svojo ureditvijo
znailen prenoprogast videz miice. Okrog miofibrilov je sarkoplazmatski retikulum, ki skupaj
s T-tubuli tvori membranski sistem citoplazme, kjer se nahajajo cevi in kanali s skladienim
kalcijem, pomembnim za miino krenje.

Page | 18
 Slika 2. Zgradba posameznega miinega vlakna.

Avtor: Matej Vuko

Page | 19
Misicno
tkivo

Misicne stanice
su duge i tanke i
cesto se zovu
misicnim
vlaknima. To
vlakno je u biti
multinuklearna
stanica s velikim
brojem jezgara
sto varira s
obzirom na
duzinu samog
vlakna. Vlakno
ima oblik
cilindra sa
zaobljenim
krajevima koji
zavrsavaju u
vezivnom tkivu
tetive. Ona se
medusobno
pruzaju
usporedno pa
tako na
poprecnom
presjeku imaju
kruzan ili
poligonalan oblik
s promjerom od
10 do 100

Page | 20
mikrometara.
Duga su od 1
milimetra pa sve
do 30 cm, a neka
mogu biti duga
kao i sam misic.
Sastoje se od
citoplazme, koja
se zove
sarkoplazma,
vise jezgara i
stanicne
ovojnice,
sarkoleme.
Sarkolema ima
dva sloja.
Unutrasnji je
stanicna
membrana,
plazmalema, a
vanjski sloj je
bazalna
membrana koja
predstavlja vezu
s endomizijem.
Jezgre su
spljostene i
periferno
postavljene
(samo u
poprecnoprugast
om misicu.
Duinom vlakna
u sarkoplazmi se
pruzaju misicna
vlakanca
odnosno

Page | 21
miofibrile.
Okruzene su
mrezom
srakoplazmatsko
g retikuluma i
sustavom T
tubula. Izmedu
miofibrila, a
posebice ispod
stanicne
membrane
nalaze se
mitohondriji
koji sluze za
dobivanje
energije u
stanici, a u
samoj
sarkoplazmi je
pohranjena i
velika kojicina
glikogena. Sve
to, omgucuje
misicnom vlaknu
kao osnovnoj
jedinici misicnog
tkiva da se moze
skratiti i
rastegnuti za
polovicu svoje
duzine od one u
mirovanju.
Misicno tkivo
nema svoje
medustanicne
tvari, ali je
izmedu vlakana

Page | 22
 ulozeno rahlo
vezivno tkivo.

Skeletno miino tkivo

0

Objavio: Semir Hadi 20. August 2013.

Skeletno miino tkivo graeno je od diferenciranih stanica koje sadre kontraktilne

bjelanevine. Veina miinih stanica mezodermalnog je podrijetla, a diferencira se izduivanjem
i sintezom bjelanevina. Graeno je od snopova vrlo dugih, cilindrinih vlakana s mnogo jezgara
koja pokazuju optiku pojavu poprene ispruganosti citoplazme.

Miina vlakna nastaju stapanjem nezrelih, embrionalnih miinih stanica (mioblasta) s

jednom jezgrom u jedinstvenu masu citoplazme s mnogo jezgara (sincicij)
Ovalne jezgre nalaze se obino na periferiji vlakna, ispod stanine mebrane
Hiperplazija se ne pojavljuje ni u skeletnom ni u sranom miiu nego samo u glatkom
u kojem stanice nisu izgubile sposobnost umnoavanja mitozom (vrlo je esta u
maternici)
Ustroj skeletnog miinog tkiva miina vlakna naslagana u pravilne snopove okruene
epimizijem
Vanjska ovojnica od gustog vezivnog tkiva koja obavija cijeli mii
Od epimizija idu traci vezivnog tkiva koji obavijaju snopove perimizij

Page | 23
 Svako miino vlakno okruuje sloj vezivnog tkiva endomizij, graen uglavnom od
bazalne lamine i retikulinskih vlakana

Jedna od najvanijih uloga vezivnog tkiva jest mehaniki prijenos sila nastalih kontrakcijom
miinih vlakana, jer se ona najee ne proteu od jednog do drugog kraja miia. Kapilare u
miiima imaju neprekinutu stijenku, nalaze se u vezivnom tkivu gdje su i limfne ile.

Ustroj skeletnih miinih vlakana

tamnije pruge A pruge (anizotropne- dvolomne u polariziranom svjetlu)

svijetlije pruge I- pruge (izotropne ne mijenjaju polarizirano svjetlo)
Z-crta- dijeli I-prugu na dva dijela
sakomera najmanji funkcionalni odsjeak miinog vlakna, izmeu susjednih Z-
crta. Uoputenom miiu je duga oko 2,5 m, u miiu sisavaca svaka sarkomera
sadrava dvije trijade, po jednu na svakoj granici A i I-pruge
sarkoplazma ispunjena dugim cilindrinim snopovima filamenata koji se nazivaju
miina vlakanca (miofribrile) koji se sastoje od lanano nanizanih sarkomera

Ispruganost predstavlja lateralno poklapanje sarkomera u susjednim miofibrilama. A-pruga se

sastoji od debelih filamenata i dijelova tankih filamenata koji se djelomino prekrivaju. I-pruga
se sastoji od tankih filamenata koji nisu prekriveni debelima H-pruga- svjetlija zona koja se
nalazi u sredini A-pruge, odgovara podruju sastavljenom samo od tapiastih dijelova molekule
miozina. M-crta u sredini H-pruge, podruje postraninih spojeva izmeu susjednih debelih
filamenata

Glavna bjelanevina je kreatin-kinaza katalizira prijenos jedne fosfatne skupine iz

fosfokreatina na ADP i tako osigurava opskrbu za ATP-om. Glavne bjelanevine su aktin,
tropomiozin, troponin i miozin tanki filamenti su graeni iz prve tri, a debeli se uglavnom sastoje
od miozina.

Aktin je dug nitast polimer sastavljen od dviju niti kuglastih monomera ovijenih jedan oko
drugog u obliku dvostruke uzvojnice. Strukturna nesimetrinost svih molekula G-aktina kada se
molekule G-aktina polimeriziraju u F-aktin, veu se odostraga prema naprijed, inei filament s
izrazitom polarnosti. Svaki monomer G-aktina sadrava mjesto za vezanje na miozin.

Aktinski filamenti koji su okomito privreni na Z-crtu, pokazuju suprotni polaritet na svakoj
strani Z-crte. Smatra se da bjelanevina -aktinin (glavni sastojak Z-crte) privruje aktinske
filamente za ovo podruje, a -aktinin i dezmin meusobno povezuju susjedne sarkomere pa
tako omoguuju poravnavanje miofibrila.

Tropomiozin je duga tanka molekula graena od dva polipeptidna lanca koji se veu meusobno
prednjim krajem za stranji i tako tvore filamente, koji teku preko podjedinica aktina, du
vanjskih rubova lijeba koji ine dva spiralno zavijena filamenta aktina. U tankim filamentima je
1 tropomiozin 7 G-aktina i 1 kompleks troponina

Page | 24
Troponin je kompleks od tri podjedinice: TnT, TnC i TnI koji inhibira reakciju aktina i miozina.
Privrena je za posebno mjesto na svakoj molekuli tropomiozina.

Miozin je mnogo vei kompleks koji se moe rastaviti na dva jednaka teka lanca i dva para
lakih lanaca. Mali kuglasti izdanci na jednom kraju svakog tekog lanca ine glavice, koje imaju
mjesta za vezanje ATP-a, sposobnost za enzimatsku hidrolizu ATP-a i sposobnost vezanja za
aktin. S glavicom su udruena 4 laka lanca. Tanki i debeli filamenti povezani su poprenim
mostiima glavica molekule miozina i kratki odsjeak njezina tapiastog dijela.

Sarkoplazmatska mreica i sustav poprenih cjevica koji ima ulogu:

depolarizacija membrane sarkoplazmatske mreice, zbog koje se oslobaaju ioni kalcija

iz cisterna ER-a u unutranjosti, zapoinje na specijaliziranom miino-ivanom spoju
na povrini miinog vlakna
u veim miinim vlaknima irenje depolarizacijskog podraaja dovodi do kontrakcijskog
vala u kojem se periferne miofibrile kontrahiraju prije nego miofibrile smjetene u sredini
T-tubuli poprene cjevice koje slue za osiguranje ravnomjerne kontrakcije

cjevasta uvrnua sarkoleme ine sloenu mreu cjevica koje anastomoziraju na razini
granice izmeu A- i I-pruge svake sarkomere
uz svaki T-tubul s obje strane prianjaju proirene zavrne cisterne sarkoplazmatske
mreice
taj specijalizirani kompleks koji ine T-tubul i dva postranina dijela sarkoplazmatske
mreice naziva se trijada
kad se depolarizacija membrane zavri sarkoplazmatska mreica djeluje kao sustav za
odvoenje kalcija koji se aktivno vraa u cisterne pa kontrakcija nestaje

Mehanizam kontrakcije

Kontrakcija je brza, snana, isprekidana i obino pod utjecajem volje. Nastaje uzajamnim
djelovanjem tankih aktinskih i debelih miozinskih filamenata. U stanju relaksacije ATP se vee
za mjesta ATP-aze na miozinskim glavicama, a kako je hidroliza vrlo spora miozinu je potreban
aktin kao kofaktor za brzo cijepanje ATP-a i oslobaanje energije u relaksiranom miiu. Miozin
se ne moe vezati za aktin , jer su vezna mjesta za glavice miozina na molekulama aktina
pokrivena kompleksom troponin-tropomiozin na F-aktinskom filamentu. Meutim, kad je
koncentracija kalcija dovoljno velika, oni se veu na TnC, mijenja se prostorni raspored triju
podjedinica troponina i uvlae molekulu tropomiozina dublje u lijeb aktinske uzvojnice pa se na
kuglastim monomerima aktina otkriva vezno mjesto za miozin i aktin se moe vezati za glavicu
miozinske molekule.

Tokom vezanja kalcijevih iona za TnC miozin-ATP se pretvara u aktivni kompleks kao rezultat
vezanja glavice miozina za G-aktinsku podjedinicu tankog filamenta, ATP se cijepa na ADP i P i
oslobaa se energija, dolazi do deformiranja ili savijanja tapiastog dijela miozina s glavicom

Page | 25
to potee aktin preko miozinskog filamenta pa se tanki filament uvlai dublje u A-prugu. Stari
aktinsko-miozinski spojevi poputaju tek nakon to se za miozin vee nova molekula ATP-a, tada
se glavica miozina vraa u prvobitni poloaj i priprema za slijedei kontrakcijski ciklus, ako
nema ATP kompleksa aktin miozin postaje stabilan i to je uzrok trajne miine ukoenosti koja
nastaje nakon smrti (rigor mortis). Kontrakcija koja dovodi do potpunog prekrivanja tankih i
debelih filamenata nastavlja se sve dok se ne uklone ioni kalcija, a kompleks troponin-
tropomiozin ponovno prekrije vezno mjesto za miozin. I-pruga se skrati zbog prodiranja tankih
filamenata u A-prugu. H-pruga se suzi jer tanki filamenti gotovo potpuno prekriju debele.

Inervacija

Mijelinizirani motoriki ivci granaju se u vezivnom tkivu perimizija gdje svaki ivac daje
nekoliko ogranaka na mjestu inervacije, akson gubi mijelinsku ovojnicu i zavrava proirenjem
koje je utisnuto u uleknue na povrini miinog vlakna. Motorika ploa tu je akson prekriven
tankim slojem citoplazme Schwannove stanice. Kad akcijski potencijal dosegne motoriku
plou, acetilkolin se oslobodi iz aksonskog zavretka u sinaptiku pukotinu i vee se za
acetilkolinske receptore na sarkolemi spojnih nabora. Vezanje transmitera poveava propusnost
sarkoleme za natrij pa dolazi do depolarizacije membrane. Depolarizacija zapoeta na
motorikoj ploi iri se po povrini miinog vlakna duboko u njegovu unutranjost kroz sustav
poprenih cjevica na svakoj trijadi. Depolarizacijski signal prijee u sarkoplazmatsku mreicu,
to potie oslobaanje kalcija pa zapone ciklus kontrakcije.

Miino vreteno i golgijev tetivni organ

Svi popreno-prugasti miii u tijelu ovjeka sadravaju proprioreceptore koji se nazivaju

miina vretena. Sastoje se od vezivne ahure, koja okruuje prostor ispunjen tekuinom u kojoj
se nalaze intrafuzalna vlakna. Vie osjetnih ivanih vlakana ulazi u miino vreteno, gdje
otkrivaju promjene duine ekstrafuzalnih miinih vlakana i prenose tu informaciju u
kraljeninu modinu.

Golgijevi tetivni organi sudjeluju u propriocepciji tako to otkrivaju razlike u napetosti tetiva u
tetivama, u blizini hvatita miinih vlakana, vezivna ovojnica obavija nekoliko velikih snopova
kolagenih vlakana koja prelaze u kolagena vlakna miino-tetivnog spoja i osjetni ivci ulaze u
vezivnu ovojnicu.

Energetski sustav

lako dostupna energija pohranjena je u obliku ATP-a i fosfokreatina

kemijska energija moe se crpsti i iz zalihe glikogena
miino tkivo dobija energiju za razgradnju glukoze i masnih kiselina te ju pohranjuje u
ATP i fosfokreatin
masne kiseline razgrauju se na acetate enzimima -oksidacije, smjetenim u matriksu
mitohondrija
acetat se zatim oksidira u clk, a energija se pohranjuje u obliku ATP-a

Page | 26
Podjela skeletnih miinih vlakana:

Vlakna tipa I:

spora,
bogata su sarkoplazmom koja sadrava mioglobin (daje tamnocrvenu boju),
kontrakcija im je dugotrajna, a energija u njima nastaje oksidacijskom fosforilacijom
masnih kiselina

Vlakna tipa II :

brzo se isprekidano kontrahiraju

sadravaju manje mioglobina (svijetlocrvena)
dijele se na IIA, IIB i IIC

IIB- najbre djeluju, a vie od ostalih ovise o glikolizi kao izvoru energije.

Moe se regenerirati iako se jezgre ne mogu mitotski dijeliti, za to su zaduene satelitske stanice
vretenaste stanice , smjetene ispod bazalne lamine koja okruuje svako zrelo miino vlakno
nakon ozljede ili nekih drugih podraaja proliferiraju i stapaju se u nova skeletna miina tkiva.

to je Pompeova bolest?
Pompeova bolest ili glikogenoza tipa II je rijetka, nasljedna, progresivna, po ivot opasna neuromiina bolest koju uzrokuje
nedostatak enzima -glukozidaze, a oituje u dojenakoj, djejoj i odrasloj dobi.

Prvi ju je opisao nizozemski patolog J. C. Pompe, uoivi kod sedmomjesene djevojice koja je iznenada umrla od zatajenja
srca, velike koliine glikogena unutar vakuola u sranom miiu. Pompeova bolest prva je opisana od etrdesetak bolesti
nakupljanja patolokih metabolita u lizosomima, te jedina glikogenoza koja je ujedno i lizosomski poremeaj.

Pompeova bolest je autosomno recesivni nasljedni defekt sinteze enzima kisele alfa glukozidaze koji uzrokuje njegov nedostatak
ili smanjenje aktivnosti.

Manjak ili smanjena aktivnost lizosomskog enzima kisele alfa glukozidaze dovodi do nakupljanja glikogena u lizosomima
(staninim organelama) razliitih tkiva, ponajvie u miiima skeletnog i dinog sustava te srca.

Najei simptom Pompeove bolesti je progresivna miina slabost.

Page | 27
Kako Pompeova bolest utjee na miino tkivo

Zadnja izmjena: 12.12.2010.

SLOVENIJA UCEBNIK
MIIJE

Uvod

Funkcije miija:

vzpostavljanje in vzdrevanje dre telesa

izvajanje najrazlinejih gibov
poganjanje hranilnih substanc po prebavnem traktu (peristaltika), krvi po ilah, spolnih celic po
njihovih izvodilih
praznenje olnega in senega mehurja, praznenje rektuma (danke)
regulacija velikosti odprtin (zenica)
regulacija premera il in sapnic

loveko telo ima 656 miic, ki jih delimo v skupine: miice glave in vratu, miice trupa, miice zgornje
in miice spodnje ekstremitete.

Page | 28
Miice trupa so ploate, miice udov pa so vretenaste. Zelo raznoliko je tudi poimenovanje miic:
lahko jih imenujemo po obliki (dvoglave, triglave, trikotne, tirikotne, krone), po okoliu, v katerem so
(obrazne, vratne, ramenske, kolne) ali pa po njihovem delovanju (upogibalke, obraalke, dvigalke).
Nekatere miice imajo tudi posebna imena (trebuna prepona).

Za razliko od skeleta, ki je pasivni del, je miije aktivni del gibalnega aparata naega telesa. Za svoje delo
nujno potrebuje energijo, ki jo dobi z razgradnjo ATP molekul, za katere smo e rekli, da so energetsko
bogate molekule, ki nastanejo pri celinem dihanju. Za nastanek ATP molekul pa je nujno potrebna hrana
(ogljikovi hidrati, beljakovine in maobe). loveke miice torej kemino energijo, ki jo dobijo s hrano,
pretvorijo v mehansko in toplotno in to z velikim izkoristkom (55%). Krenje miic torej ustvari delo in
hkrati dvigne telesno temperaturo, kar je prav tako zelo pomembno, saj bi procesi, ki potekajo v
lovekem telesu, pri nizki telesni temperaturi potekali tako poasi, da organizem ne bi preivel. Seveda
pa mora imeti v tem primeru organizem tudi sisteme za znievanje telesne temperature. Pri moni
miini obremenitvi bi se brez teh sistemov za regulacijo telesne temperature organizem pregrel in
nastopila bi smrt.

Miino vlakno se na draljaj odzove tako, da se skri: skraja se (najve za polovico svoje doline) in
odebeli. Ko draljaj preneha delovati, se vlakno sprosti: spet zavzame prvotno dolino in debelino. To
miino lastnost imenujemo krljivost. Miino vlakno ni nikoli popolnoma sproeno, temve obdri
neko mero napetosti, ki ji reemo miini tonus. Miice delo opravljajo le s krenjem, raztezanje je
pasivno. Vendar pa je skrenje mogoe le, e je draljaj dovolj velik (e dosee prag). Poleg tega velja, da
krenje vlakna ne naraa z nadaljnjim naraanjem draljaja (zakon vse ali ni). e pa opazujemo miico
kot celoto, ugotovimo, da krenje naraa, ker tevilo miinih vlaken, ki se skrijo, naraa s stopnjo
draljaja.

e pa si draljaji sledijo s kratkimi presledki oz. se dolgo asa ponavljajo, se vzpostavi neprenehno in
vedno moneje skreno stanje, ki ga imenujemo tetanina kontrakcija. Takrat namre ni ve mogoa
sprostitev miice med enim in drugim draljajem in vzpostavi se skritev zaradi utrujenosti. Miina
utrujenost nastane v glavnem zaradi dveh vzrokov: zaradi porabe snovi, ki s svojo pretvorbo dajejo miici
energijo in zaradi kopienja strupenih snovi, ki nastanejo pri zamenjavi teh snovi. Pri pomanjkanju kisika
(zelo hudi telesni napori) namre celica preide iz aerobnega v anaerobni metabolizem. Celino dihanje
(aerobni metabolizem) namre zaradi pomanjkanja kisika ni mogoe, zato celica zane pridobivati
energijo s pomojo vrenja (anaerobni metabolizem), za katerega pa ne potrebuje kisika. Pri tem
metabolizmu celica ustvari manj energije, poleg tega pa nastanejo tudi kodljivi presnovki, kot je mlena
kislina, ki vse do razkroja povzroa boleine v miicah.

Vsa miina tkiva so zgrajena iz miinih vlaken (vretenastih miinih celic) katerih skupna lastnost je
krljivost ali kontrakcija. Loimo skeletno (preno progasto), gladko in srno muskulaturo (glej tkiva).

Page | 29
Miije, ki omogoa premikanje telesa v prostoru, je pripeto na kosti, zato ga imenujemo skeletno
miije. Gre za preno progasto miino tkivo, ki ima znailno zgradbo. To tkivo se kri hitro in mono in
to pod vplivom nae volje, saj je oiveno preko somatinega ivevja. Skeletno miije sestavljajo miice
dveh vrst. Za premikanje vsake kosti sta namre potrebni najmanj dve miici: upogibalka in iztezalka. Ko
se miica upogibalka skri, primakne kost in tako upogne del telesa; miica iztezalka je medtem
sproena. Ko se miica upogibalka sprosti, se skri miica iztezalka in vrne kost v prvotni poloaj ter tako
iztegne del telesa. Miica, ki premika del telesa, vedno sega z ene kosti prek sklepa na drugo kost. Le tako
ju lahko s krenjem primakne ali odmakne.

Mo miice je odvisna od tevila miinih vlaken in od kota pod katerim so vlakna prikljuena na kito. Z
vadbo se povea tevilo miofibril oz. miina masa. Miofibrile so skupki beljakovinskih vlaken oz. niti
(miofilamentov), ki gradijo citoplazmo miinih vlaken. Miofibrile gladkih miinih vlaken so navidez
homogene, v prenoprogastih miicah pa je na njih opaziti prene proge, ki jih tvorijo na poseben nain
razporejeni miofilamenti. Loimo dve vrsti miofilamentov: aktinske in miozinske. Aktin in miozin sta
beljakovini, ki sodelujeta pri miinem krenju tako, da miozin pednja po aktinu.

Skeletno miije

Zgradba skeletne miice

Vsako miico ovija moneja miina ovojnica imenovana fascia ali epimizij, ki je iz fibroznega vezivnega
tkiva. To tkivo ima mone snope kolagenih fibril, ki dajejo miici oporo. Ta ovojnica ne sledi kontrakciji
miice. Miina vlakna se zdruujejo v snope, ki jih imenujemo primarni snopi. Ve primarnih snopov je
zdruenih v sekundarni snop, ki ga ovija vezivna ovojnica imenovana perimizij, ki se kri skupaj z miico.
Primarne snope ovija endomizij, ki je prav tako iz vezivnega tkiva. Medcelinine je v miinem tkivu
malo.

Page | 30
 Slika 1: Preno progasto miino tkivo

Oglejmo si kako je zgrajeno posamezno miino vlakno. Miina celica ima obliko vlakna, ker je tako
njena krljivost najbolj uinkovita. Miino vlakno je obdano s tanko membrano, ki ji reemo sarkolema
in je zgrajena iz plazmaleme, bazalne lamine in vlakenc. Vsako miino vlakno vsebuje ve jeder, ker se
prvotne miine celice po delitvi jedra (mitozi) niso razdelile. Vsebuje veliko orjakih mitohondrijev, ki jim
reemo sarkosomi. Omeniti moramo e sarkoplazemski retikulum. Gre za endoplazmatski retikulum, ki s
sproanjem kalcijevih ionov iz svojih cistern v citoplazmo (sarkoplazmo), sproi kontrakcijo (krenje)
miinega vlakna. Miine celice nimajo centriolov, zato se ne morejo deliti. Regeneracijo pokodb
omogoajo satelitske celice.

Perimizij lahko direktno prehaja v pokostnico ali pa prehaja v kito (tetivo), ta pa naprej v pokostnico. S
tem se sila porazdeli na vejo povrino, tako da se zmanja obremenitev na enoto povrine. iroka
ploata kita se imenuje aponevroza.

Delovanje skeletne miice

Miica se kri tako, da se miozinske glave, ki trlijo iz miozinskih filamentov, preprijemljejo (pednjajo) po
aktinskih filamentih.

Po motorinih ivnih vlaknih pride iz moganov ali iz hrbtenjae vzburjenje. Vzburjenje se z nevrita
motorine ivne celice preko motorine ploice (diferencirani terminalni izrastki) prenese na miino
vlakno. Ob vzburjenju miinega vlakna se iz cistern sarkoplazemskega retikuluma zanejo sproati

Page | 31
kalcijevi ioni. Poveana koncentracija kalcijevih ionov v sarkoplazmi omogoi nastanek povezave med
aktinom in miozinskimi glavami. Pride do razpada ATP, pri emer se sprosti energija, s pomojo katere se
miozinska glava premakne. S tem se premakne tudi aktin. Takoj nato razpade povezava med miozinom in
aktinom in miozinske glave se poleejo. Spet pride do tvorbe povezave in ob razpadu nove molekule ATP
se glave ponovno premaknejo in zravnajo ter premaknejo aktinske filamente. To se dogaja toliko asa, da
miica dosee primerno lego. Ko koncentracija kalcijevih ionov pade, se miozin in aktin ne moreta ve
vezati, zato se miina vlakna podaljajo in nastopi relaksacija miice.

Slika 2: Motorina ploica

Tako delovanje miice je mogoe zaradi posebne zgradbe miinega vlakna. Vsako preno progasto
miino vlakno je namre zgrajeno iz vejega tevila funkcionalnih (delovnih) enot, ki jim reemo
sarkomere. Sarkomera lei med dvema Z pasovoma, kjer so posamezni aktinski miofilamenti povezani
med seboj s cikcakastimi povezavami. Aktinski filamenti segajo z obeh strani sarkomere proti notranjosti.
V sredini so miozinski filamenti. Podroje, kjer v raztegnjenem stanju leijo samo aktinski filamenti
imenujemo pas I, podroje, kjer najdemo miozinske in aktinske filamente, pa imenujemo pas A. Na
sredini sarkomere je pas H, v katerem najdemo le miozinske filamente, zato je ta pas svetleji. V sredini
pasu H se povezujejo miozinski filamenti in tvorijo temno linijo - linijo M. Ko pride do krenja, miozin z
obeh strani vlee aktin proti sredini sarkomere, zato se sarkomera skri in posledino se skri celo
vlakno.

Page | 32
Slika 3: Sproeno preno progasto miino vlakno

Slika 4: Skreno preno progasto miino vlakno

Page | 33
Slika 5: Zgradba skeletne miice

Page | 34
 Slika 6: Sarkomera

Srna miica

Vlakna srne miice so prav tako preno progasta, vendar pa so razvejana in med seboj povezana. Poleg
tega velja, da se ta miica, v nasprotju s skeletnimi miicami, ne utrudi in da ne deluje pod vplivom nae
volje. Srno tkivo se kri samodejno. Ritem srcu daje skupek posebno preoblikovanih srnih celic, ki se
nahajajo v desnem preddvoru (atriju). Vzburjenje, ki tam nastane, se po posebnih vlaknih zelo hitro
raziri po celem srcu. Po ivcih sprejema srce le ukaze, ki pospeujejo ali upoasnjujejo ritem njegovega
utripa. Ti ukazi pridejo preko vegetativnega ivevja.

Page | 35
 Slika 7: Srno miino tkivo

Gladko miije

Miino tkivo vseh notranjih organov razen srca sestavljajo veliko kraje enojedrne celice brez prenih
prog, ker so miofibrile v njih drugae razporejene. To tkivo imenujemo gladko miino tkivo. Ukaze za
svoje delovanje dobiva iz hrbtenjae in nanje ne moremo vplivati s svojo voljo. Miina vlakna se krijo
razmeroma poasi in se manj utrudijo od preno progastih vlaken.

V gladkih miinih vlaknih sta aktin in miozin urejena v obliki mree med pritrjevalnimi ploami. Med
aktinskimi filamenti so nameeni kratki miozinski filamenti, ki ob kontrakciji povleejo aktin, zato se
pritrjevalne ploe pribliajo druga drugi in na ta nain se vlakno skri.

Slika 8: Gladko miino tkivo

Page | 36
Skeletne miice lovekega telesa

Miice glave in vratu

Ko ne mi ice
Na glavi in vratu so tevilne skeletne miice, ki so z enim delom vraene v koo, zato jih imenujemo
kone miice. Ker pri razlinih razploenjih dajejo obrazu z raztezanjem koe doloen izraz, jim pravimo
tudi izrazne ali mimine miice. Lee v podkoju obraza in lobanjskega svoda. Izhodie imajo v kosteh,
narastie pa v usnjici koe. Razporejene so v ve skupin:

miice okrog oesa odpirajo in zapirajo oesno reo

miice okrog nosu irijo nosnici
miice okrog ust obkroajo ustno reo in oblikujejo usta pri govoru, uivanju hrane, smehu, joku
in podobno
miica v koi vratu guba koo vratu v vzdolne gube
miica v koi zatilja premika koo temena in zatilja navzdol
miice okrog uhlja premikajo uhelj

vekalne ( vec ne) mi ice

Izhodie imajo na lobanji, narastie pa na spodnji eljustnici. Lina vekalka poteka z linice na spodnjo
eljust. Senna miica poteka s sennice na spodnjo eljust. Obe miici privrata spodnjo eljust ter
omogoata grizenje in veenje.

Mi ic je jeika
Izhodie za te miice je na spodnji eljustnici, narastie pa na jeziku. Njihova naloga je premikanje
jezika.

Mi ic je rela
Izhodie je spodnja eljustnica, podjezinica, koniasti odrastek sennice, narastie pa je stena rela.
Njihova naloga je sodelovanje pri poiranju.

Mi ic je mehkega neba
Te miice sodelujejo pri poiranju s tem, da prepreujejo vraanje griljaja v usta in zapirajo nosno
odprtino.

Page | 37
Sprednje mi ice vratu
Te miice prihajajo s prsnega koa in z lopatice ter so pripete na podjezinico in s tem na grlo. Pri
poiranju grlo premikajo navzdol.

Stranke mi ice vratu

Stranske miice vratu izvirajo s prsnega koa in so pripete na zatilju ali na vratni hrbtenici. Te miice
obraajo in gibljejo glavo. Dvigalka reber dviga rebra. Obraalka glave obraa glavo v levo in desno
stran.

Mi ice v atilju
Miice v zatilju vzravnavajo glavo, pripete pa so na zatilnico.

Miice trupa

Hrbtne mi ice
Delimo jih v tri skupine, ki se med seboj razlikujejo po obliki in delovanju (povrinske, notranje,
najglobje).

Povrinske hrbtne miice

Izhodie za te miice so vretenni trni, narastia pa so rebra, lopatica, kljunica in nadlaktnica. To so
iroke, ploate miice.

Kapucasta ali trapezasta miica je najbolj povrhnja hrbtna miica. Izvira z zatilnice in vratnih ter prsnih
vretenc in je pripeta na lopatico in kljunico. Ta miica dviga in spua lopatico, premika jo k sredini,
potegne glavo nazaj in jo obraa ter primika roko.

iroka hrbtna miica pokriva spodnji del hrbta in je pripeta na nadlaktnico. Je najobseneja miica
lovekega telesa. Lei tik pod koo. Njene naloge so zamik in primik roke, rotacija nadlaktnice, dvig
trupa.

Dvigalka lopatice dviga lopatico in upogiba vratni del hrbtenice.

Rombasto miico prekriva kapucasta miica. Njena naloga je dvig lopatice navzgor.

Page | 38
Zadnja nazobana miica je sestavljena iz zgornje in spodnje nazobane miice. Zgornja se nahaja pod
rombasto. Njena naloga je dvigovanje reber. Spodnja nazobana miica pa spua rebra.

Notranje hrbtne miice

Potekajo vzdol hrbtenice od medenice do baze lobanje in bradaviarja. Povezujejo hrbtenico z
medeninim obroem, omogoajo stabilnost hrbtenice v razlinih poloajih, vzdrujejo hrbtenine krivine
in sodelujejo pri premikih glave in vratu.

Jermenasta miica nagiba in obraa glavo in vrat.

Vzravnalka trupa je sestavljena iz treh miic. Poteka od krinice do zatilnice.

Najglobje hrbtne miice

Potekajo ob hrbtenici od krinico do zatilnice. So kratke miice, razpete med trni vretenc in rebri. Njihove
naloge so: vzravnana dra, bono upogibanje in kroenje hrbtenice.

Trebu ne mi ice
To so mone ploate miice, razpete med medenico in prsnim koem. Njihove naloge so: predklon,
bono pregibanje in zvijanje, dra trebunih organov na mestu, gradnja mone trebune stene (smeri
poteka miinih vlaken so razline), sodelovanje pri gibanju udov, pomone dihalne miice izdihalke.

Prema trebuna miica je ojaana s prenimi kitami in z vzporedno kito (trebuna iroka kita).

Poevna trebuna miica (zunanja in notranja).

Prena trebuna miica gradi notranjo plast trebunih miic.

Trebuna iroka kita ali aponevroza je kita iroke oblike sestavljena iz treh delov: aponevroze poevnih
in preme trebune miice, bele rte v sredini in dimeljne vezi spodaj. Pri odraslem je trebuna miina

Page | 39
stena debela za prst, v njej pa so tudi tanja in ibkeja mesta, ki ob oslabitvi miic ali prenapenjanju
lahko povzroijo nastanek revesnih kil ali hernij. To je izpad dela revesa skozi odprtino v trebuni steni.
Nastane podkona bula. Poznamo ve razlinih vrst kil. Popkovna kila je pogosta pri dojenkih. Dimeljna
kila nastane na pregibu med trebuhom in stegnom. Tu je v trebuni steni ozek prehod dimeljski kanal,
skozi katerega pri mokih prehaja semenovod. Nastane nad dimeljskim ligamentom. Stegenska kila pa
nastane pod dimeljskim ligamentom.

Mi ice prnega ko a
To so velike ploate miice. Izhodie imajo na prsnem kou, narastie pa na ramenskem obrou.
Njihova naloga je gibanje v ramenskem obrou, so glavne in pomone dihalne miice. Loimo povrinske
in notranje prsne miice.

Povrinske prsne miice

Velika in mala prsna miica oblikujeta sprednjo pazduno gubo. Velika prsna miica je znailna za
miiastega mokega. Velika prsna miica primika zgornji ud k trupu, dviga telo in dviga rebra. Mala prsna
miica pa primika in spua lopatico in dviga rebra.

Sprednja nazobana miica je sestavljena iz snopov, od katerih se vsak vee na eno od reber. Ta miica
dviga in rotira lopatico, je antagonist (deluje nasprotno) rombasti miici.

Notranje prsne miice

S krenjem regulirajo mehaniko dihanja. Prostornino prsnega koa poveujejo vdihalke in zmanjujejo
izdihalke. Lee v medrebrnih prostorih. Izhodie in narastie je na telesih reber.

Zunanje medrebrne dihalne miice dvigajo rebra (vdihalke), notranje pa spuajo rebra (izdihalke).
Miina vlakna zunanjih in notranjih dihalnih miic potekajo diagonalno v nasprotnih smereh.

Page | 40
Trebuna prepona ali diafragma je mona ploata miica med prsno in trebuno votlino. Pripeta je na
spodnji rob odprtine prsnega koa in se kupolasto dviga proti prsni votlini, kjer se vee z mono kito. Je
glavna vdihalka. Omogoa trebuno dihanje. Ko se skri se spusti za 2 4 cm in povea prsno votlino. V
preponi so odprtine za prehod il, ivcev in poiralnika.

Mehanika dihanja

Glavne in pomone dihalne miice s svojim krenjem veajo in manjajo prsno votlino (dvigajo in
spuajo rebra). Loimo prsno in trebuno dihanje. Pri prsnem dihanju intenzivneje sodelujejo zunanje in
notranje medrebrne miice (prevladuje pri mladih in pri enskah). Pri trebunem dihanju pa intenzivneje
sodeluje trebuna prepona (prevladuje pri mokih). Ob vejih naporih (kaelj, smeh, port...) se vkljuijo
pomone dihalne miice (velika prsna miica, sprednja nazobana miica, poevna trebuna miica;
trebune pri izdihu in prsne pri vdihu).

Miice zgornje ekstremitete

Mi ice, ki premikajo lopatico

Mala prsna miica pomika lopatico naprej in navzdol.

Sprednja nazobana miica pomika lopatico naprej.

Rombasta miica pomika lopatico proti sredini (mediano).

Kapucasta miica dviga lopatico, potiska ramena nazaj.

Mi ice, ki premikajo nadlakt

Velika prsna miica pomika nadlaket naprej in k telesu.

iroka hrbtna miica pomika nadlaket nazaj in k telesu.

Trikotna miica dviga nadlaket in opravlja vsa ostala gibanja ramenskega sklepa.

Page | 41
Mi ice komolc nega klepa
Troglava miica nadlakta sodeluje pri iztegu roke v komolcu in ramenu.

Dvoglava miica nadlakta sodeluje pri upogibu roke v komolcu in ramenu. Je antagonist troglavi miici.

Nadlaktna miica upogiba roko v komolcu.

Okrogla in kvadratna obraalka obraata podlaket tako, da je dlan obrnjena navzdol (pronacija).

Izvraalka obraa podlaket tako, da je dlan obrnjena navzgor (supinacija).

Mi ice podlakta, ki pregibajo apetje

Upogibalke zapestja (dolga dlanska miica) lee na notranji strani podlakta.

Iztegovalke zapestja lee na hrbtni strani podlakta.

Mi ice, ki pregibajo prte

Upogibalke in iztegovalke prstov tvorijo notranji sloj miic podlakta. Upogibalke so na notranji strani,
iztegovalke pa na hrbtni. V roki je veje tevilo drobnih miic za fine gibe roke in prstov.

Miice spodnje ekstremitete

Mi ice kolc nega klepa

revninoledvena miica upogiba kolk in hrbtenico (miica tekaev).

Velika zadnjina miica sodeluje pri iztegu kolka ter primiku in obraanju noge.

Srednja zadnjina miica lei pod veliko zadnjino miico. Njena naloga je odmik kolka, obraanje noge
navznoter in navzven.

Mala zadnjina miica lei pod srednjo zadnjino miico in odmika kolk.

Kratka, dolga in velika primikalka leijo na notranji strani stegna in sluijo primiku kolka.

Mi ice tegna
Krojaka miica slui upogibu kolka in kolena. Je najdalja miica v telesu.

Page | 42
etveroglava miica stegna sodeluje pri upogibu kolka in iztegu kolena. Je najveja in najmoneja
miica. Sestavljajo jo 4 snopi, ki se zdruijo v kito, v kateri je pogaica.

Polkitasta in polkona miica ter dvoglava miica stegna upogibajo golen in iztezajo stegno.

Mi ice goleni
Dvoglava mena miica upogiba koleno, izteza stopalo.

Velika mena miica izteza stopalo, lei pod dvoglavo meno miico. Obe miici imata skupno narastie
na petnini grbi ahilovo kito.

Sprednja golenina miica slui upogibu stopala, teku in hoji.

Dolga in kratka menina miica predstavljata podporo stopalnemu loku.

Upogibalke in iztegovalke prstov upogibajo in iztezajo prste in podpirajo stopalni lok.

Mi ice topala
So drobne miice, ki uravnavajo gibe stopala in utrjujejo stopalne loke.

Miice pomembne za pokonno dro:

obraalka glave
jermenasta miica
prema trebuna miica
vzravnalke trupa
velika zadnjina miica
etveroglava stegenska miica

Page | 43
Slika 9: Miice trupa spredaj

Slika 10: Miice trupa zadaj

Page | 44
Slika 11: Miice noge spredaj

Page | 45
Slika 12: Miice noge zadaj

Page | 46
Slika 13: Miice roke spredaj

Slika 14: Miice roke zadaj

Page | 47