REVOLUCIJA U RUSIJI 1917.

GODINE
 Predrevolucionarno stanje u Rusiji:

- Rusijom vlada car Nikolaj II Romanov (1894

1917 )

- Iako je reformama iz 1861. godine ukinuto

kmetstvo ostaci feudalizma poetkom XX veka bili
su snani. To je u znatnoj meri koilo razvoj
proizvodnih snaga u agrarnoj Rusiji.

- 1904 1905 Rusko japanski rat

- 1905. godine dolazi do masovnih trajkova i demonstracija.

- Radnike predvodi svetenik Gapon ( posebno su se isticali radnici

Putilovski zavoda )

- Krvava nedelja 9. januara

 Sovjeti:

- Sovjet Ruska re koja znai savet

- Sovjeti su nastali spontano kao oblik samosamoorganizovanja
radnike klase u ruskoj revoluciji 1905.
Najpre su bili trajkake organizacije. Vremenom prerastaju u organe
opte revolucionarne borbe i oruanog ustanka.
Boljevici u sovjetima vide zaetke revolucionarne vlasti radnika i
seljaka.

- Nikolaj II objavio je Oktobarski manifest. Dolazi do formiranja Dume.

 Februarska revolucija
-Rusija je ula u Prvi svetski rat na strani Antante.

-Po nekim procenama 16 miliona ljudi mobilisano je u armiju.

-Ofanziva generala Brusilova 1916. godine.

-Protesi u Petrogradu.

- Protesti kulminiraju 8.marta ( 23. februara ). Otpoinje otvorena

pobuna protiv carevog apsolutizma.
-Duma koja zaseda u dvorcu Tavrievski odbija da se raspusti.
- 12. marta obrazovala je Privremeni izvrni komitet pod
predsednitvom Mihaila Vladimirovia Rodzjanka
- Duma ima podrku gradjanstva i kapitala.

- Uporedo sa tim formiran je i Petrogradski sovjet na elu sa Izvrnim

odborom. Predsednik je bio menjevik Nikolaj Semjonovi aidze.
- Izvrni odbor imao je podrku narodnih masa i vojske.

-U noi 14-15. marta car Nikolaj II je abdicirao.

- Njegov brat Mihailo II odrekao se prestola 16. marta 1917 godine.
- Duma formira privremenu vladu.
Josif Visarionovi Dugavili Staljin

Vladimir Ili Uljanov Lenjin

Lav Davidovi Brontajn - Trocki

-1. Jula 1917. godine Kerenski otpoinje ofanzivu koja je doivela
pravi fijasko.
- Pobunom u Prvom mitraljeskom puku otpoinju julski nemiri.
- 3. avgusta Kerenski je sa socijalistima (bez boljevika) obrazovao
novu vladu.

-Pokuaj generala Kornilova da preuzme vlast.

-Kerenski je proglasio republiku 14. septembra 1917.

- Zakazao je izbore za ustavotvornu skuptinu za 25. novembar
1917.
 OKTOBARSKA REVOLUCIJA
-Septembarski izbori za sovjet donose ubedljivu pobedu
boljevicima.
- Na sednici Centralnog komiteta 23. oktobra Lenjin iznosi stav o
prezimanju vlasti putem oruanog ustanka.
- Njegovi glavni protivnici su Kamenjev i Zinovjev.
- Centralni komitet je odluio da se podigne ustanak pod devizom
SVA VLAST SOVJETIMA
-Pripreme za ustanak izvrio je Trocki.
- Ustanak je bio zakazan za 7. novembar (25. oktobar) na dan
otvaranja II sveruskog kongresa sovjeta, ali je odpoeo dan ranije.
-Lenjin je poruio :ekati se ne sme! Moe se
izgubiti sve. Uzeti vlast odmah!
- Juri na Zimski dvorac.

- Kongres sovjeta otpoeo je sa radom 7. novembra. Napustili su

ga menjevici i socijarevolucionari. Oni su optuili boljevike da
uvode zemlju u gradjanski rat.
- Privremena vlada je oborena.
- Kongres sovjeta 8. novembra prihvatio je da do sazivanja
Ustavotvorne skuptine obrazuje privremenu vladu radnika i
seljaka Sovjet narodnih komesara - SOVNARKOM

-Predsednik je bio Lenjin

- Komesar spoljnih poslova Trocki
- Komesar unutranjih poslova Aleksej Ivanovi Rikov
-Prve zakonodavne mere bile su

1)Dekret o miru
2)Dekret o zemlji
3)Dekret o vlasti

- Zavodi se cenzura.
- 1. decembra zabranjena je partija ustavnih demokrata koja
je bila povezana sa atamanom Kaledinom u Donskoj oblasti.
-Dekretom od 5. decembra reorganizovao je pravosue
- 23. novembra 1917. ukinute su sve razlike izmeu graana kao i graanske
titule.
- Graanski brak je uveden 31. decembra 1917.
- 28. januara formirana je Crvena armija, a 14 februara i Crvena flota
- Uveden je 8 asovni radni dan
- Dekretom o radnikoj kontroli ( 27. novembra ) sva preduzea sa godinjim
prometom od preko 100.000 rubljai stavljena su pod nadzor radnika i slubenika
zaposlenim u njima.
- 1. februara izdat je dekret o odvajanju crkve od drave, a 5. februara kole od
crkve.
- Ravnopravnost ena.
- Dekret o pravu naroda Rusije donet je 15. nove
bra.
 - Izbori za ustavotvornu skuptinu odrani su 12. decembra 1917.
- Od ukupno 715 mesta u skuptini socijalrevolucionari dobili su 412 mesta,
boljevici 183 mandata, menjevici 17, ustavni demokrati 16, narodnjaci 2,
nezavisni 1, nacionalne manjine preko 80.
-Lenjin je 26. decembra istupio Tezama o ustavotvornoj skuptini.
- Ustavotvorna skuptina odpoela je rad 18. januara 1918.
-Sukob oko predsedniak.Izabran je ernov.Kandidat boljevika bio je
Spiridonov
- Na glasanje je stavljen boljeviki Projekat deklaracije o pravima radnog i
eksplotisanog naroda, kojom se ukida privatna svojina, zabranjuje eksplotacija
oveka nad ovekom, Rusija je federacija sovjetskih nacionalnih republika
-Na Lenjinov predlog 19. Izvrni komitet sovjeta januara prihven je
Dekret o rasputanju ustavotvorne skuptine.
- Trei sveruski kongres sovjeta odran je 23. 31. januara, on je
prihvatio sve odluke Sveruskog izvrnog komiteta i Sovnarkoma.
- Rezolucijom od 28. januara postavljeni su dravnopravni osnovo
zemlje
1)Ruska Republika jeste federativna, sovjetska i socijalistika drava
2)Sveruski kongres sovjeta radnikih, vojnikih i seljakih deputata je
vrhovni organ vlasti, koji se sastaje najredje svaka 3 meseca
3)Kongres bira sveruski centralni izvrni komitet
4)Vlada federacije se zove Savet narodnih komesara, a njene lanove
bira Sveruski kongres sovjeta ili Centralni izvrni komitet