1

1
2
Dragi itaoe,

Pre nego to te oamute strava i uas koji te ekaju na

stranicama ove knjige i pipci iz senke epaju i odvuku u mrak,
elimo ti lep provod tokom predstojeih praznika i sve najbolje
u novoj godini.
Ukoliko prepozna i sebe meu junacima neke od pria,
nemoj brinuti. U njima su opisani obini ljudi, tvoji sugraani
i komije. Neto tajanstveno i zlo im se dogodilo, a nas navelo
da to podelimo sa tobom. Nadamo se da e uivati u onome
to jedva eka da bude ispriano.
Savetujemo ti da se opusti, jer si to svakako zasluio.
Samo, imaj na umu opreza nikada dosta! I zato, kada
se zavri slavlje, kada prijatelji odu, a svetla se pogase, obavez-
no zastani pre odlaska u krevet, zatvori oi i dobro osluni...
Moda neto die u tvojoj torti.

3
Andrea Baskin

Andrea Baskin je roena 1982. godine u Augsburgu,

gradiu u Nemakoj. Poinje da pie poeziju sa osam godina,
da bi sa devetnaest prela na duu formu i poela da pie prvi
roman, koji zavrava dve godine kasnije. ovek bez lica ug-
ledao je svetlost dana 2010. godine i za sada je jedinac, ali na
putu je prvi deo trilogije o vampirima, pa zatim i novi projekti.
Godinu dana uestvovala je na knjievnoj radionici fo-
ruma Znak Sagite.
ivi i radi kao instruktorka fitnesa u Subotici, gde u slo-
bodno vreme i svira, pie tekstove za razne bendove, fotografie
i prevodi engleski i nemaki.

4
 Ko se zadnji smeje...

Posmatrao ih je. Sakriven iza oblinjeg buna, nije

skidao pogled sa nevine devojake igre i prizora golih tela koja
su se izazovno presijavala na bledoj meseini. Smeh je smetao
osetljivim uima i izazivao izraz mrnje na njegovom gotovo
bebastom licu. Kupale su se u jezercetu u kome je uio da pliva.
Sve to je u tom trenutku oseao prema njima bila je odvratnost.
Raskalaane i nepristojne bludnice. Morao je da ih kazni!
Mama mu je od malena govorila da su ene zlo i da ih
se kloni. Znao je da je zasluio svu bol, sve batine koje je dobio
od nje. Sve joj je opratao, ak i kad mu je slomila vilicu, jer je
rekao da mu se svia jedna devojka. Doruak, ruak, veera
batine. Najvie je, meutim, volela kada je on nju tukao, zato
bi mu svaki Boi poklanjala novu igraku za nanoenje bola.
Oboavala je bi, ali je najee traila da je udara pesnica-
ma. Satima. Imao je snane ruke, jer ga je kao dete terala da
udara vreu kako bi ojaao. Kada nije eleo da je slua, ona bi
tukla njega, dok je ne bi konano posluao. Batinjanje majke
je poelo kada je napunio etrnaest godina. esto ga je molila
da ne staje, dok jednom stvarno nije prestajao. Udarao ju je
i udarao. Masnice na njenom telu arenile su se kao mozaik.
Vritala je, dok joj je njegov zlatni prsten kidao kou sa lea sve
bre i bre, ostavljajui duboke oiljke. Znao je, ako prestane,
nee biti u stanju nikada vie da je udari. Prljenovi kime su
krckali glasnije od suvih grana koje su tada pokrivale zemlju
oko kue zabaene u umi. Imao je oseaj da e mu glava eks-
plodirati. Od zvukova lomljenja kostiju, od besa, od vritanja
koje je postajalo sve isprekidanije. Onda je sve to odjednom

5
prestalo. Tiina je ispunila prostoriju do samog tavana. U mo-
mentu kao da su i insekti zadrali dah. Hladnoa mu je grila
prste dok je dovlaio sekiru iz upe. Jednim preciznim udarcem,
odvojio je glavu od trupa, da bi preao na udove. Kapljice su
se rasprile u vazduhu nalik malim crvenim vatrometima. Krv
se u mlazevima slivala sa stola. Kada je zavrio, seo je i dugo
posmatrao reereeni le ene koja mu je bila sve u ivotu.
Nije plakao, samo je obuhvatio kolena i ljuljao se. Polako i
ritmino. Napred nazad.
Nakon nekoliko dana, smrad se poeo iriti. Prazan,
staklasti pogled kao da ga je i dalje optuujue pratio. Kada
vie nije mogao da ga podnese, zakopao ju je u bati.

A daaaj, fuuuj! oglasila se Desika.

Rei su se utopile u pretee zvukove koje je proizvodio
umski orkestar vetra i nonih ivotinja. Vatra je tiho pucketa-
la.
Mark je prevrnuo oima na neoekivanu upadicu, dok
je Desika gledala duboko u njih. Bile su crnje od mraka koji ih
je okruivao i razlog njene fasciniranosti ovim tipom.
Zar nismo rekli bez upadanja u re? Koji je tvoj prob-
lem bogte?!
Pa, kada je odvratno, pravdala se devojka.
Traile ste urbanu legendu, zar ne?
Pono se pribliavala. Trebalo je to da bude no za
pamenje. etiri tinejdera volela su sve to je nekonvencio-
nalno. to je kul i, po mogustvu, originalno. Mala ekipa se

6
odluila za doek Nove Godine uz horor. Zato bi samo No
vetica morala tako da protekne?
Sendi i Desika su bile drugarice, a momke su poznavale
sa foruma uasa. Poto su im se inili simpatini a imali su ista
interesovanja, odluile su se za zajedniko kampovanje.
Doek na malo drugaiji nain.
Da.
Da nastavim, ili emo sada da filozofiramo koliko je
odvratno to to je uradio?
Nastavi, Desika je spustila pogled, dok se Sendi
kikotala.
A, ta se ti smeje?!
Smeni ste mi. Kao da ste mala deca.
Gde je Dejv? iznenada je upitao Mark.
Zar ne uje kako hre u atoru? Zna da je veiti par-
tibrejker.
Zato je onda, uopte, i dolazio?
Kada je uo da idem i ja, nije postojala sila da ga u
tome sprei, teatralno se pohvalila Sendi.
Ima li neto izmeu vas? ubacila se Desika.
Da, u njegovim snovima!
Svi su se nasmejali.
Onda? Da nastavim?
Nastavi! viknule su jednoglasno.

7
 Znai, lik ih je posmatrao, kao i sve ostale ljude koji su
dolazili tu da se kupaju. Tog leta je napunio devetnaest godina.
Prie o ludaku koji je iveo sam brzo su dospele i do grada.
Klinci su smislili ispit hrabrosti, koji je svaki od
njih morao da poloi. Otii do kue u umi, zakucati na vrata i
saekati da neko otvori. To mu je bila srea. Nakon to je neko-
liko dece poteno uplaio hvatajui ih za rukav pre nego to bi
uspeli pobei, poeo je da preivljava tako to je krao stvari od
turista i prodavao ih upravo tim klincima.
Koliko god da su ga se plaili, toliko su ga gotivili, jer
im je davao cigarete i alkohol.
Devojke su ciale, prskajui se hladnom vodom dok je
bes u njemu dostizao vrhunac.
Istrao je iz skrovita i najblioj razvalio takvu
amarinu da je na mestu pala u nesvest, drugu je zgrabio za
zglob gotovo joj iaivi rame, ali trea je krenula da bei.
Potrala je u mrak grabei rukama kao slepac.
Zgrabio je samaricu i opalio joj hitac u lea. Grimizna
boja razlila se po vodi, kao mastilo po papiru.
Vezao je preostale dve devojke konopcem i hladnokrvno
ih potrpao u kombi.
Drao ih je u podrumu sa jo tri nesretnice, koje je ra-
nije kidnapovao.
Jedna je konstantno sedela u oku i lupala glavom o
zid. elo joj je bilo krvavo, a iz usta joj je curila pena, kapljui
joj sa brade kao pljuvaka bebama. Druge dve zarobljenice
su novajlijkama objasnile da je ta sirotica najdue tamo i

8
da su je takvu zatekle. Nikad nije ni re progovorila, retko je
jela, a uvee je ili lupala o zid ili vritala bez ikakvog vidljivog
razloga. ake su joj takoe bile raskrvavljene, to je svedoilo
o tome da je i njih koristila za udaranje o zid.
Svako vee, jednu od njih bi drogirao i izvodio iz pod-
ruma. ta im je tano radio ni jedna nije umela da kae, ali i o
tome postoje prie.

Meni se piiiki! dreknula je Desika.

Ja u ovo ne verujem, Marku je ve bilo dosta njenog
prenemaganja.
Sendi se trgla kao da se pred njom pojavilo udovite.
Ti, bre, nisi normalna, majke mi!
Idi piaj!
Boe, kako si nekulturan, napuila je usne.
E, ajde stvarno... idi...
Ajde saaa mnooom...
Joooj!
Mark, koliko je sati?
Otkud ja da znam?!
Pa... mislila sam...
Previe ti razmilja.
Idemo tamo iza drveta, ali pouri, elim da ujem nas-
tavak prie, nestrpljivo ju je pourkivala Sendi.

9
 Moda vam je i ne ispriam... promrmljao je sebi u
bradu.
Dejv je i dalje ujednaeno hrkao. Hrkanje mu je zaista
nalikovalo pilanju drveta. Sova na grani se promekoljila i is-
pustila umorno hu.
Evo naaas, iritirajui glas se prolomio dalje nego to
je iko od njih oekivao.
Ups, dodala je tie.
Nekad si stvarno gora od deteta, zakljuila je Sendi.
Nastavi, duo se okrete prema Marku.
Vai, ali budete li me jo jednom prekinuli, ostaete
bez prie!
Neemo... obeavamo, Desika ree u ime obe.

Ritmino kuckanje ivae maine presecao je tihi zvuk

gitare. Pla je bio priguen krpom koja joj se nalazila u us-
tima.
Bie najlepa od svih! promrmljao je vie sebi u
bradu, nego to se obraao njoj.
Priao je i ne ba neno krenuo da upa odeu sa
njenog tela. Zatvorila je oi da ga ne vidi, ali miris jakog
enskog parfema podseao ju je na njegovu blizinu. anel broj
5. Taj uveni, izlizani, dobro prepoznatljivi anel broj 5. Dodir
njegovih prstiju na grudima joj se gadio. Grubi pokreti su je
boleli. Koa joj je gorela kao da se spontano zapalila.
Prislonio joj je neto uz telo. Kada je otvorila oi ug-

10
ledala je haljinu na cvetie. Osetila je kako joj stavlja i eir
na glavu.
Lepa si kao lutka, smeio se, a ona je ugledala praz-
nine u ustima.
Hoe li da bude dobra?
Gledala ga je sa uenjem.
Pitao sam te neto, lupio joj je amar.
Crveni otisak ake na njenom belom obrazu nalikovao
je na leptira.
Pitau te samo jo jednom... hoe li da bude dobra?
Klimnula je naglo glavom, oseajui kako joj je vratni
prljen neprijatno krcnuo.
Zato su ti usta tako mala?
Nije u potpunosti razumela pitanje, samo je razrogaila
oi u udu.
Udarac koji je usledio doveo je do toga da se krpa u
ustima natopi krvlju, a usne naglo oteknu. Izvadio je iarano
platno.
Jaaao, kako je leeepo, uzviknuo je sa oduevljenjem
deteta, prevrui oi u ekstazi.
Pljunula je dva zuba. Zaigrala su po podu nalik kocka-
ma u kazinu.
Besan pogled bio je potpuno suprotan reakciji koja je
do malopre preovladavala njegovim biem.
Zato si to uradila? zareao je.

11
 Uzeo je kljeta i isupao joj nokat sa palca, cimajui
alat levo-desno ne bi li olakao posao. Nije nita oseala pod
dejstvom droge, tako da je samo posmatrala u neverici bespomono
se trgnuvi nekoliko puta.
Posle toga se niega nije seala, kao ni jedna pre ili
posle nje.
Uskoro su im svima tela bila prekrivena masnicama.
Nekontrolisani izlivi besa njihovog muitelja ostavljali su jasan
trag. Kako je vreme prolazilo, bile su sve vie nalik porcelanskim
lutkama. Jarko crvene, podbule usne, tup pogled. Nokti na ru-
kama su im nedostajali, isto kao i kosa sa glave. Sve odreda
ih je obrijao na elavo, kako bi mogao da im stavlja periku po
elji. Ta igra je trajala nekoliko meseci.
Pojam o tanom vremenu su ve davno izgubile, kada
im je jedne noi doneo pet kutija.
Srean Boi! uzviknuo je.
Zbunio ih je.
ta ekate? Otvorite poklone! poremeeno se sme-
jao, neprekidno otvarajui poluprazna usta.
Nedugo zatim svaka devojka je drala po jedno oruje.
Nauile su da se ne opiru naredbama. Arsenal je bio prilino
aren. Katana, pitolj, lovaki no, bejzbol palica i sekira.
Neka igra pone, ovog puta je vrisnuo.
Nisu znale o emu govori.
Koja od vas preivi, putam je na slobodu, cerekao
se.

12
 Kao da je to bila komanda na koju su dugo ekale, sve
odjednom krenue na njega.

I? radoznalo je upitala Sendi, trepnuvi od

uzbuenja.
Mark je skinuo majicu, kako bi se pred okiranim
pogledom devojaka ukazao trup prepun oiljaka, razvukao usta
u irok osmeh pun vetakih zuba i rekao.
NISU USPELE DA ME UBIJU!

13
Boris Mii

Boris Mii roen je 1974 godine u Rijeci. Od 1995.

godine ivi u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Pravnom
fakultetu.
Ljubitelj je fantastine knjievnosti (epske i urbane fan-
tastike, horora) i stripa. Od savremenih pisaca oboava Stivena
Kinga. lan je redakcije portala SF-Serbia (www.sf-serbia.
com), gde pie recenzije knjiga i stripova. Jedan je od redovni-
jih uesnika knjievne radionice Znak Sagite.
Prie je objavljivao u asopisima Emitor, Afirma-
tor i Libartes.

14
 Nona straa

31.decembar, 1993. godina, negde u Bosni

Svet je bio nepomian, beo i tih poput smrti. Mitar ner-

voznim, promrzlim prstima zapali cigaretu. Nikada nije voleo
zimu i glupave novogodinje praznike. Loe je spavao posled-
njih dana. Preksino se probudio skoen od leda, pred samu
zoru, da bi mu se vid poigrao sa ivcima. Sa prozora ga je pos-
matralo bledo, gotovo prozirno lice devojice. Skoio je sa kre-
veta istog trenutka kada je ugledao, dograbio papovku i izjurio
iz straare. Nikoga nije bilo napolju; niega. Jo jedna prevara
umornog uma. Poalio je to se nije ranije vratio sa odsustva.
Sada bi bar sa ostatkom jedinice bio na liniji. Bolje je biti i u
rovu, pomisli, nego sa jo trojicom zgubidana uvati besmis-
lenu strau u poruenom selu, sluajui zavijanje beivotnog
decembarskog vetra, koji mu je strugao po ivcima i inio ga
napetim i agresivnim.
Trojica zgubidana. Prezrivo pljunu u sneg. Dvojica e
se jednog dana poubijati. Damir i Slavia. Damir mu je iao na
ivce svojim srbovanjem, stupidnim velianjem likova i stvari
o kojima pojma nije imao. Krupan, ko od brda odvaljen. Puno
miia, a malo pameti. Jo gore, kratak fitilj. Slavia suta suprot-
nost. Sav u hipi fazonu, mrav, bled i usukan. Gitara, Bitlsi, Bob
Marli, mir, svi ljudi se vole i slina sranja. Silom prilika tu gde
je, mrzeo je i vojsku kojoj je pripadao i njene vojnike. Mitar ih
je mrzeo obojicu podjednako. Glupa seljaina i glupi gradski
kico.
Ali trei... sa nadimkom Pop. Mitar mu se divio. Hrabar,
15
odvaan, bez straha na liniji, sposoban da svakom oficiriu
saspe u lice ta misli. Tip zaista ima harizmu, pomisli Mitar.
Prosto se prirodno nametnuo kao voa.
Sve je na kraju krajeva, i poteklo od Popa. Cela suluda
ideja.
Mitar pogleda u mrtvo belilo, priseajui se razgovora
od pre nekoliko sati.
Neemo valjda novogodinju no provesti straarei u
ovim ruevinama? Recite mi da se alite, Pop ih je gledao sa
nevericom.
Damir se lenjo protegnu na krevetu. A, ta oe da
radimo? Da briemo kui? Zna dobro koliko ima punktova
vojne policije.
Mogli bi smo da ostanemo ovde, igramo karte, drm-
nemo koje pivo... Mitar se nadao da e posluati glas razuma.
Popov iznenadni kez, nije meutim slutio na dobro.
Mitar je dobro poznavao njegov govor lica. Kad god bi mu se
takav osmeh proirio licem, usledio bi neki belaj.
A, da dovedem Renatu, da se malo zabavimo? Popov
kez je bio sve vei.
Damiru se oi zacaklie. Nije ti to loa ideja, dobaci.
Nije, ako hoe da zakai sve polne bolesti koje pos-
toje, oglasi se Slavia.
ta je haiaru? Damir se smekao. Boji se enske?
Pa sutra moe poginuti budalo, a da se ne omrsi.
Daj, ne serite, Pop je bio uporan. Riba skroz dobro

16
izgleda. Noge da umre, crna kosa, dobro nije neto u faci, ali
dupe i sise ima se ta videti.
Da izgleda dobro, izgleda, Mitar se sloio. Samo
to je pola grada, i tri etvrtine kasarne prolo kroz nju. Bila
je s oficirima za lovu. Mravi je u pravu, fasovaemo neku
boletinu.
Bilo je meutim, kasno. Damir se primio. Slaviin otpor
se topio. Pop je bio ubedljiv. Dobar je s Renatom, skupie love
to imaju, pa e je dovesti da se sve petoro fino zabave. Na
kraju je Mitar popustio. Pomisao na Renatine snane butine i
kurvinski pogled, bila je ipak primamljivija od zurenja u ledenu
pomrinu. Ili kartanja i opijanja.
Ostao je jo jedan detalj. Tanije dva.
ta emo s vodnikom Torbicom? I onim magarcem
Kovaeviem? upita Mitar.
Renatu dovodim oko deset, Pop je razraivao strate-
giju. Torbica e do pola deset ve biti ukomiran, u carstvu sno-
va. Zna da debela svinja uvek loe posle podne. A Kovaevi,
ta si mislio, da e se on ovde s nama motati? Ide taj u grad,
provee no kod ene i dece
Mitar se ponovo zagleda u avetinjski puste kue,
oseajui da mu vetar strue po kimi. Najednom, jedva je
ekao da ih vidi. Da uje Renatin glupavi kikot sada mu se
on inio kao najlepa muzika. Bilo ta, samo da razbije jezivu,
zjapeu tiinu, koju je prekidao tek fijuk suludog vetra.
Baci pogled na sat, i u korake. Damir i Slavia.
Sve po planu? ree kad su uli u straarsku kuu.

17
 Jata, otpuhnu Damir. Krmak se naroljao i zaspao.
Kovaevia nema, taj je ve zapalio u grad. Kasarna je potpuno
prazna, niko nee u obilazak strae noas. Oni u kuvariji su
mirni, gledae svoja posla. Sve je isto.

22.30

Straarska kuica orila se od smeha. Mitar je pocrve-

neo u licu od rakije; ba se lepo ugrejao. Sa svakom novom
aicom, Renata mu je izgledala sve lepa. Mravi haiar je
opinjeno buljio u nju. Slavia e se jo zaljubiti, pomisli Mitar.
Razgovor je bio sve oputeniji. Damirove ruke su joj arale po
demperu, pipajui grudi. Mitar joj stavi ruku na butinu. Cerekala
se kao luda, pijana i vesela.
Ipak, oi su joj i pijanoj, traile Popa. Mitar po prvi put
oseti ubod ljubomore. Prokletsvo, tip se sviao ba svima. Ne
bi trebalo da ga je briga zbog naklonosti jedne fufice, ali nije
mogao porei da ga je acnulo.
Pop se ipak pokazao drugarinom. Oima joj dade
znak, i ona uhvati zbunjenog i pocrvenelog Slaviu pod ruku.
Njih trojica se bez rei pokupie napolje. Ugrejane od
rakije i navale strasti, zapuhnu ih ledeni decembarski vazduh.
Mitrovo dobro raspoloenje namah ieznu. Prokleto mesto,
pomisli. Ne dozvoljava ti ni pola sata sree, ni pola sata zdra-
vog razuma. Ruevine su pretei zjapile iz mraka, kao da e
ih progutati. Mitar se strese. Uzidae nas u sebe, kao Skadar
na Bojani. Odmahnu glavom, da rastera sulude misli. Vetar jo
jednom zafijuka, i Mitru se uini da uje neto u daljini... neki
zvuk koji ne bi trebalo da se uje.
18
 Ponovo. Ovaj put nije moglo biti greke.
Jecaj. Pla.
Jeste li uli? Neko plae u blizini? Pope... da proveri-
mo? ree Mitar.
Kakav pla? Nita nisam uo. Damir je vrteo glavom.
Ma, zna da vetar proizvodi udne zvukove, ree Pop.
Napet si, opusti se.
Da, u pravu si. Napet sam, samo vetar. Odgovori Mi-
tar, nimalo ubeen.
Bie hrabriji kad mu Renata popui, nasmeja se
Damir.
Idiote, pomisli Mitar, ali zadra tu misao za sebe.

23.00

Slavia je izgledao iscrpljeno... i nekako previe bledo.

Dok su puili ispred straare, kroz zavijanje vetra sluali su Re-
natino i Damirovo stenjanje i cerekanje.
Pa, kako je bilo? Dobra mala, a? Pop ga veselo gurnu
ramenom.
Slavia je utao. Puio je utke, a onda se okrenuo i
pogledao Popa u oi. Mitar se najei. To je bio prazan pogled...
pogled mrtvaca.
Pope, poe Slavia, ono to si priao da ti se desilo...
kad si se vraao iz kenjare. Da si imao oseaj da te neko pos-
matra sa stadionskog koa, da su ti se dlake na vratu najeile?
19
 Samo ruan oseaj, nita vie, ree Pop. Ove prok-
lete ruevine same po sebi su depresivne.
Konano si prestao biti devac, pa si se ukenjao, Mitar
pokua da okrene na alu.
Mitre, uo si ta se ovde dogaalo devedeset druge i
u novogodinjoj noi devedeset tree. Zna kako se ubijalo.
Poznajem momke iz prologodinje klase. uo sam da su
neki otkaili. uli su glasove, privialo im se svata na nonoj
strai. Slavia je bio beo kao kre.
Ti nisi normalan. ovee, zato ne pria o maloj, nego
se optereuje babskim priama? Mitar je besneo, ali je oseao
strah. Po prvi put je popizdeo na Popa. Nisu ovo smeli uraditi.
Previe patnje i bola zakopano je u tim zidinama. Oskrnavili su
ovo mesto. Mitar nije shvatao kakva se misao formira u njego-
vom umu, ali je oseao da neto dolazi, veno i konano, dok je
vetar neprekidno pevao kroz zidine.
Dok smo, zna... Slavia promuca, sa prozora nas je
posmatrala neka devojica.

23.20

Pop je bio predzadnji. Mitar je oseao prazninu, sve

u njemu je vritalo, a nada gasnula; oseao je da se beskrajna,
konana hladnoa blii i da e ih sve usisati u tamu kao udovini
vrtlog. Ne, sunce nee svanuti za nas, nikada, pomisli. Ovo
mesto e nas pojesti, primiti u sebe zauvek, ugradie nas u
svoje krvave temelje, gde emo do kraja venosti sluati pesmu
zimskog vetra i pla mrtvih.

20
23.40

Renatino telo bilo je toplo, meko i podatno, njene usne

vlane i eljne. Mitar joj je bio zahvalan na tom daru. Nije je
vie potcenjivao, sada je uvideo svu veliinu i lepotu onoga
to im je pruila. Da stvorimo ivot usred ove pustoi, smrti
i razaranja. Da postanemo na neki nain besmrtni. Nikada
neemo znati ko je od nas, zar ne?
Hvala ti, poljubio ju je neno, u elo i oi, a zatim
izaao u tamu.
Doekao ga je talas beline, meava koja je brisala ula,
um i vreme... Mitar je kroz tu belinu video i uo ono to je
prolo i to je nasluivao da se ovde dogodilo. Posmatrale su ga
oi mrtvih koji su se obeeni, njihali sa koa. uo je rafale koji
su kosili ljude ispred vlastitih kua. Video je poruene zidine
u njihovom nekadanjem sjaju dok su kue jo bile itave, a
plameni jezici tek poinjali da ih liu. uo je nasmejane glasove
vojnika koji su tovarili stvari u kamione i kola. Video je i najbi-
zarniju sliku od svih sa gomile leeva ustala je devojica, mala,
mrava, u kratkoj haljinici i prevelikom demperu, jecajui je
dozivala majku, drei u rukama kolsku muziku svesku
kajdanku, sa koje je kapala krv. Otvorio je oi, svet oko njega
je stao, zarobljen u hladnoj, bezvremenoj tami. Pogledao je u
kasarnu nije bilo svetala. U umu mu se fomirala jo jedna sli-
ka torbica lei u lokvi krvi, oiju ispunjenih uasom i mrtvim
rukama vrsto stee staklo zariveno u grkljan. Vratio je pogled
na put meava mu je oteavala vidik, ali dobio je neko esto
ulo kojim se probijao kroz ledenu tamu. Na putu je uoio sitnu
siluetu. Dozivala ga je ruicama. Mitar gotovo oseti olakanje.

21
Nee vie biti runih snova, krivice zbog tuih grehova, nepri-
jateljskog okruenja koje ga je izjedalo iznutra kao rak. Nije se
vie plaio, postae jedno sa ovim mestom, zauvek.

24.00

Renata je plakala. Um joj se polako bistrio od pia i

nije bila ponosna to lei u bednoj straarskoj kuici, sa toplim
semenom etvorice mukaraca u sebi. Poslednji, Mitar, ura-
dio je neto to joj niko dosad nije priutio... Poljubac u oi
i elo, tople, nene rei koje su joj poterale suze na oi. To je
bolelo vie od oseaja ponienosti i papirnih dojmaraka koje
su bile razbacane po krevetu. Polako se pridigla, oamuena
od pia i strasti. Prokletstvo, gde su svi? Morae da prespava
tu. Ne moe po ovom kijametu u grad. Jedino ako je neko is-
prati. Mogao bi Pop. Moda i Mitar. Sladak je, pomisli. Glumi
mukarinu i mrguda, ali zapravo je nean i drag. Ogrnula se
kaputom i izala napolje.
Dozivala je momke, ali odgovara nije bilo. Pogledala
je mranu siluetu kasarne nekadanje kole. Da nisu tamo
otili? Zar tako, bez pozdrava, ciao bella, odradili smo ta smo
imali, sad sama po kijametu idi nazad u grad?
Na pola puta prema kasarni videla je siluetu.
Prila je blie i shvatila da se radi o devojici. Mogla je
imati nekih pet-est godina. Bila je bleda, ispijenog lica, umornih,
tunih oiju. Kratka haljinica i tanuni demperi skrivali su
krhko telo.
Mila, ta ti se desilo? Otkud ovde u ovo doba? Gde su

22
ti roditelji?
Devojica ne odgovori. Samo je pogledala krup-
nim crnim oima i Renati se u nastupu lucidnosti uini da je
devojica previe bleda, gotovo prozirna, da joj sa kajdanke
koju dri u rukama kaplje krv, da joj pada na noge i prolazi kroz
njih ne ostavljajui nikakav trag, ali joj misao pobee. Uzmi,
ree i ogrnu devojicu svojim kaputom. Nikakvog odgovora.
Pomislila je da je povede sa sobom u grad, da je nahrani i
ugreje, ali u tom momentu se neeg setila.
Prokletsvo, pomisli, zaboravila sam pare.
Saekaj me tu mila, odmah se vraam.
Ponovo nikakvog odgovora.
Vratila se u straarsku kuicu, povremeno se osvrui
da vidi devojicu, koja se nije pomerala sa puta. Na krevetu su
bile etiri novanice od po dvadeset maraka, ona isprui ruku
da ih uzme, i u tom momentu zidovi oivee.
Prvo su dole slike videla je njihova lica, prozirna,
bleda, nestvarna, kako se mekolje u zidu a, onda je stigao i
zvuk. Glasovi su bili daleki, kao da dolaze iz drugog sveta, ali
prepoznala ih je. Pop. Mitar. Damir. Slavia.
Mi ostajemo ovde, na nonoj strai. Poseti nas nekad.
Doi. Doi. Ne ostavljaj nas same u venosti.
Vrisnula je i istrala napolje. Pogledala je u devojicu
koja je sada bledela, postajala sve nejasnija, poput siune
zvezde koja gasne na nonom nebu. Tanka ruica podie se u
neto nalik pozdravu. Renata joj oamuena mahnu, a zatim
devojice nestade. Na mestu gde je stajala sada je samo leao

23
Renatin kaput.
Renata pade na kolena, meava joj se sjuri u oi i sve
brane popustie- jecala je dugo, elei da zaboravi sve, utvarnu
devojicu, momke, tako ive i vatrene do pre samo koji minut
koji su joj sada aptali glasovima iz zida i ovo prokleto mesto.
elela je da zaspe na snegu i da kada se probudi, sve bude samo
ruan san.
Nije ula zvuk automobila koji se probijao kroz meavu.
Vrisnula je kada joj se neija ruka spustila na rame. Vrisak se
pretvorio u jecaj kada je prepoznala oevo lice. Pomislila je ko-
liko ga je puta povredila i umesto osude na tom dobroudnom
licu videla samo brigu i nenost. Zagrlio je vrsto, milovao po
kosi, aptao umirujue rei. Dobri, stari tata pomisli. Oseao
je da neto ne valja ili se jednostavno prepao snega, noi i
meave i krenuo po nju.
Dok su se vozili kui, uinilo joj se da kroz fijukanje
vetra uje glasove, meali su se muki, momaki tonovi, i pla
koji je podseao na deiji. Ali pre nego to je njen um pokuao
da tu informaciju obradi, umor je savladao i vrsto je zaspala.

31. decembar 2000. godine, negde u Bosni

Kola se zaustavie pored niske, neugledne kuice

smetene u blizini velike kole. Iz kola izae mlada, naoita
ena, vodei za ruku malog deaka. Kao i svake novogodinje
veeri godinama unazad dolazili su da poloe cvee u kuu
ruevinu. ena se priseti pria o obnavljanju iste. Pokuaju
obnavljanja. Desile su se udne nesree radnicima, pa su nakon
toga pokuali da je potpuno sravne, ali ni to nije uspelo. Jedan
24
bagerista je dobio srani udar, a drugi je poludeo. Na kraju su
reili da je ostave na miru.
Oseala je podozrive poglede seljaka koji su virili iza
zavesa pretpostavljala je da odavno misle da je aknuta. Ipak
je nisu dirali dolazila je na isto mesto godinama i navikli su
na nju kao to naviknu na mraz, meavu ili oluju.
Poloili su cvee i ena pomazi crnokosog deaka po
kosi.
Da moe otac da te vidi, kako si lep i porastao, ree.
Mitre, uvek si mi bio najdrai, a nisam imala prilike da
ti to kaem. Bila sam sa Popom samo da bih bila u tvojoj blizini.
Oprosti mi. Mislila sam da nikada ne bi poeleo da bude sa
nekim kao to sam ja.
Otac, mama? deak je upitno pogleda. ike koje
apuu iz zidova kau da ovde poivaju moji oevi.

25
Goran Segedinac

Roen 1984. godine u Sarajevu. Diplomirao kompara-

tivnu knjievnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Njegove prie iz domena horora i fantastike objavlji-
vane su u zbirci Gradske prie 3 Fantastika, asopisu na
rumunskom jeziku Europa i fanzinu Emitor.
Priom Nedonoe 2009. godine je osvojio prvo mesto
na konkursu za horor priu u organizaciji sajta Eniaroyah.com.
Godine 2010. objavio je zbirku kratkih proznih ostva-
renja Iznutra (Vega Media, Novi Sad).
ivi i stvara u Novom Sadu.

26
 Poklon

Zatvori oi, uzbueno ree Dragana, dok je odsjaj

novogodinjih lampica bojio zidove u mutne nijanse utog i ze-
lenog. Dejan je poslua, ne skidajui osmeh sa umornog lica.
ta je sad ovo? Poranila Nova godina?
Poranila, poranila, odgovori ona, i sagnu se da doh-
vati paket ispod kreveta. Posao ankera, nosio je sa sobom
brojna odricanja u koje su se svakako ubrajali i radni prazni-
ci. Meutim, bila je reena da svom voljenom uprilii makar
malo atmosfere koja e mu biti uskraena. Jutros je kurir doneo
poiljku i sada je jedino bilo vano da mu se dopadne ono to
je bilo skriveno pod ukrasnim papirom. Jedva ga je doekala
da zavri smenu. Srebrnasti celofan zauta kada ga je primio
u ruke.
Dragana, apnu on, toboe prekorno. Zato si se
troila?
Hajde, ne filozofiraj nego otvori.
Ljubavi...
On pokida traku, i otkri kutiju od lakiranog drveta. Dra-
gana, poput malog deteta, skoi da upali svetlo, kako bi to
bolje mogao da osmotri ono to se nalazilo pod poklopcem.
Ne mogu da verujem, zau ga kako govori. Odakle
ti pare, ludo jedna?
Ne beri brige. Sa aukcije je. Naali se ona. Ne svia
ti se?

27
 Ti si luda. Skroz. Dolazi ovamo. Dejan je zagrli toli-
ko snano, da je osetila kako gubi dah.
Pronala sam na netu da su ovi najkvalitetniji, pokaza
ona rukom na valjkasti predmet koji se nalazio na krevetu. Nije
bilo drugih uesnika u nadmetanju pa sam bila sumnjiava.
ali se? Pa svi u klubu e da polude od ljubomore.
Niko nema ovakav ejker.
Niko nema ni ovakvu suprugu, ona napui usta kako
bi prihvatila poljubac. Volela ga je do ludila, i verovatno bi
svisnula od muke da nije uspela da ostvari svoj naum. Dok ga
je posmatrala kako ga paljivo dodiruje, kao da e svakog tre-
nutka ispariti, znala je da se trud isplatio.
Nemoj samo da mi zavodi goe, sada kada ima ova-
ko mekersku opremu.
Stvarno bi trebalo da doe. Mogu da te uvedem bez
problema.
Ne optereuj se. Kristina ide kod svojih, a Sneana je
sa momkom. Samo bih ti bila na teretu. Zna i sam kolika e
guva da bude.
Dejan uzdahnu.
Ovo je poslednja godina, kunem ti se. Od januara u
da traim neko mirnije mesto. Previe sam mator, a sa druge
strane..., on zastade.
ta? ta si hteo da kae? navali ona.
Mogli bi da se proirimo. U ovoj kui ima mesta za jo
nekoga.

28
 Dragana ushieno zapljeska rukama i baci mu se u
naruje. On pokua da je zadri, ali izgubi oslonac i oboje se
sruie na pod.
Lake eno!, lana strogoa u glasu ugui se pod na-
letom smeha. Ciali su i valjali se kao bezbrini tinejderi. Ona
mu kolenima pritisnu grudi, golicajui ga kosom, ali se ve u
sledeem trenutku nae pod njim, grizui ga za miicu dok ju
je golicao po stomaku.
Dejane pazi!
Refleksom profesionalca, njen suprug izmahnu rukom i
zadra krupnu figuru Deda Mraza. Keramika imitacija visoka
koliko i sama jelka, vrati se u stabilan poloaj i ona odahnu sa
olakanjem, srena to nee morati da isti krhotine.
Jebe ovo, opsova ona. Daj da ga vratimo u podrum,
ili makar odnesemo na sprat.
Zato ga toliko ne voli?, upita on zadihano.
Aman, nije u tome problem. Stalno moram da pazim
da ga ne zakaim i ne razbijem. objasni Dragana.
Nemoj molim te, imam ga od kada sam bio klinac.
Moja keva bi nas zadavila.
E, ako je Slavki toliko bitan, neka ga nosi, Dragana
je volela svekrvu, iako je ova esto umela da joj ide na ivce.
Ruan je, bre. Izgleda kao one batenske figure patuljaka,
samo to je jo i vei.
Ne priaj tako o Deda Mrazu. Mogla bi da ostane bez
poklona! Dejan je utinu za zadnjicu.

29
 ta e mi pokloni, kad imam tebe? Nego, hoe li na-
praviti neki koktel, ili sam ovo uzaludno kupovala?
Gde mi je pamet?, Dejan skoi i pljesnu se po elu.
ta elite gospoo? Mai Tai, Long Ajlend, neto laganije?
Iznenadi me, mazno procedi ona ne ustajui sa poda.
Dejan dograbi ejker i uputi se prema kuhinji. Sluala
mu je korake, pitajui se da li e uspeti da brak ouvaju ovakvim
i u budunosti. Bili su venani tek godinu dana, i u zajedniki
ivot su uplovili brzo, tek nakon nekoliko meseci veze. Ali, sve
u njihovom odnosu bilo je toliko savreno da jednostavno nije
ostavljalo mesta sumnji. Imali su sree da poseduju krov nad
glavom, idilinu kuicu u predgrau koju je nasledila od bake.
Novca nikada nije bilo dovoljno, ali uspevali su da preguraju
mesec. Najvanije je bilo razumevanje, obostrano potovanje
i podrka koji nisu izostajali. Sve se toliko uklapalo u obrazac
sree, da bi joj esto, kada bi razmiljala o tome, u oima zais-
krile suze. Prvi zajedniki praznik je, i pored obaveza koje su
imali, obeavao mnogo radosti.
Zanesena mislima, nije primetila kada se vratio u sobu.
Dragana...vidi ovo.
Ton kojim joj se obratio, natera je da smesta ustane. Sta-
jao je u udu, drei ejker na odstojanju, kao da e ga ujesti.
ta je bilo?
Pogledaj. Ima neto u njemu.
Dragana uze posudu i zagleda se u otvor, oekujui
podvalu. Dejan je esto umeo da pravi sitne smicalice kako bi je
oraspoloio ili nasmejao. Ovaj put bio je ozbiljan. Unutranjost

30
ejkera, bila je ispunjena sivkastim prakom.
ta je ovo? Je l to treba tako? upita ga ona, pomislivi
da se radi o nekakvom sredstvu koje bi ga odravalo u periodu
kada je van upotrebe. U glavi joj se smesta javi asocijacija na
veliki crni tiganj, koji je njen otac redovno premazivao tankim
slojem ulja.
Koliko ja znam, ne treba. Vidi ovo...
On isprui ruku. Na palcu i kaiprstu nalazio se trag
oigledno nastao usled razmazivanja praha.
Izgleda kao pepeo.
Otkud pepeo? Dragana postade nervozna. Sama
injenica da se poklon ne nalazi u stanju u kome je trebalo da
bude, bila je dovoljna da joj pokvari raspoloenje.
Ne znam. Moda su ostaci nekog mrtvaca. Neko je za-
menio ejker za urnu. Ispali on kao iz topa.
Ovo bee dovoljno. Ionako straljiva i zbog daleko
banalnijih stvari, ona vrisnu i baci posudu u vazduh. Dejan
pokua da uhvati ejker, ali mu ovaj proe kroz ruke rasipajui
sadrinu po sobi. Fina praina samo na trenutak ispuni vazduh,
a potom nestade, stopivi se sa okolinom.
ta radi to, bre? viknu on podiui predmet. Sve se
prosulo.
On okrenu otvor ka njoj, kako bi joj pokazao dno.
Dragana se uhvati za glavu.
Valjda nije neki otrov?
Daj, ne budi tolika paniarka. Kakav otrov? Ja sam

31
budala to te uopte plaim glupostima. Ko zna ta su stavili u
njega. Trebalo je samo da ga operem i da ti ni ne govorim.
ta e sada da uradi?
ta misli?
Dejane, nemoj ga koristiti. Vratiu ga i traiti da ga
zamene. Poslae novi.
Zar ne ree da si ga dobila na aukciji?
Ba me briga. Neka vrate pare, ili poalju neto drugo.
Kupiemo ejker u prodavnici. Lepi i bolji.
Njen suprug joj prie, i pomilova je po kosi.
Hajde, ne budi ludica. Sve je u redu, nema potrebe da
diemo frku. Idem ja da nam spremim pie, a ti, ako hoe,
usisaj sobu.
Treba i da prebriem povrine. Sitno je, sigurno je
posvuda. Uopte ne mogu da vidim.
Ma, samo prei usisivaem preko tepiha. Sutra e ob-
risati. Nije to nita strano. Popijemo po jedno, pa na spavanje.
ta kae?
Ona uzdahnu i slegnu ramenima. Ponekad ni sama nije
mogla da razume svoje napade panike.
Vai. Spremi nam neto lepo.
Umesto odgovora, on je poljubi.
Napolju zalaja pas.

32
 Probudila se oblivena znojem. Meavina vonih ukusa
sa nekoliko kapi vodke prijala je dok ju je ispijala, ali sada joj
je kuvala u stomaku. Ne elei da probudi mua, ona se okre-
nu na bok i poe da die duboko. Ranije, kada se iz nonog
ivota vraala popivi koju aicu vie, uspeno je primenjiva-
la ovu tehniku kako bi umirila eludac. Nije vredelo. Snana
kontrakcija stomaka potisnu neeljeni sadraj takvom silinom,
da je morala da poklopi usta akom kako se ne bi izbljuvala
po sebi. Uspaniena i bosa, ona se, gotovo, skotrlja niz ste-
penice, zahvaljujui bogu to su svetlo u kupatilu nou drali
upaljenim. U jednom skoku nala se kraj wc koljke, uzaludno
pokuavajui da ispusti to manje zvuka. Sa prvim mlazevima
doe i olakanje. Pustila je da joj se pljuvaka cedi niz bradu,
udei se reakciji vlastitog organizma, obeavajui sebi da u
skorije vreme nee omirisati alkohol.
Shvatila je da nije sama, tek kada je neko odvrnuo sla-
vinu.
Dejane? pozva ona, briui suzne oi nadlanicom.
Nije elela da ga probudi, i uskrati mu dragocene trenutke sna.
Ono to je ugledala, u trenutku joj zaledi dah.
Poznati lutak u crvenoj odori, cerio se posmatrajui je u
odrazu ogledala. Njegovo keramiko telo, klatilo se kao da je i
samo opijeno, ali ovog puta nije odavalo utisak da e pasti.
Ovo se ne deava, pomisli ona. Pijana sam, sanjam.
Kada je Deda Mraz progovorio, znala je da grei.
Jesi li bila dobra devojica? nasmejana glava okrenu
se u njenom pravcu, ozarena udovinim prisustvom nemogueg
ivota. Tamnocrveni sloj boje na krtim usnama, presijavao se

33
pod sjajem neonke nad nonim ormariem. Krajikom oka ona
prepozna predmet koji je drao u ruci.
Moj karmin. Gospode dragi, to je moj karmin.
Izletela je iz prostorije, poput furije, borei se da shvati
ono to je pretilo da joj istrgne srce iz grudi. Morala je da
probudi Dejana. Posrtala je grabei uz stepenice, bolno svesna
istine koja je postajala oiglednija pri svakom udarcu koji je
nosilo spoticanje.
Ovo je stvarno. On je iv i hoda naom kuom.
U sobi je vladala tiina. Ako je i bilo buke, ona nije po-
remetila san njenog supruga.
Dejane, pozva ga ona. Dejane!
Mumlanje bee jedini odgovor.
Dejane ustani, kriknu Dragana, nateravi ga da
uspanieno poskoi u krevetu.
Drhtavim rukama ona pronae prekida i upali lampu.
Iako bunovan, bilo je dovoljno da je samo letimino pogleda
kako bi shvatio da neto ozbiljno nije u redu.
ta ti je? krenu on ka njoj.
Dole... u kupatilu je! Majko mila, u kupatilu je...
Borila se da ugui suze.
Ko je u kupatilu? njegovo lice poprimi ozbiljan iz-
raz.
Deda... ona zastade zarobljena izmeu dva straha.
Morali su brzo da reaguju, ali, ako mu kae istinu nee je oz-

34
biljno shvatiti.
Dragana, ta to govori?
Molim te... sluaj me... dole u kupatilu je Deda Mraz.
On je iv, Dejane.
Kakav, bre, Deda Mraz?
Dejane, moramo da idemo. Obuci se, sve u ti objas-
niti kada izaemo.
Gde da idemo? Koliko je sati?
Dejane, on je dole!
On joj uputi kratak pogled u kome se meao bes i
zabrinutost, a zatim se uputi u prizemlje.
Stani, povika ona i zgrabi ga za ruku.
eno, ta nije u redu sa tobom?
Znam kako zvui, ali videla sam. U kupatilu je neko.
Smiri se. Sii u da proverim a ti ostani ovde. On joj
se otrgnu i poe bez rei.
Pazi se, dobaci ona i poe da sakuplja odeu. Odjed-
nom zastade, i naglo potra ka ormaru, traei torbu. Trebalo
je prvo toga da se seti. Zaboravila je da prikljui telefon na
punja, ali sreom baterija nije bila prazna. Operater se javio
nakon prvog zvona.
Policija.
Hou da prijavim provalu, procedi ona usplahireno.
Gde se nalazite?

35
 Bistrika, broj osam. Bela kapija. Pourite molim vas,
u kui je.
Vi ste unutra?
Moj suprug i ja. Molim vas, bre.
Ostanite pribrani, aljemo patrolu.
Dragana sklopi aparat, i priljubi se uz dovratak. Plaila
se da vikne Dejanovo ime, kako ne bi skrenula panju monstru-
mu. A opet, zar su imali anse? On nije mogao da zna sa im e
se suoiti. ta ako ga savladanog okom, lutak napadne? Kako
se ophoditi prema neemu to nije moglo biti ivo?
Neto lupi. Ona zacvile, van sebe od straha. Sklopiu oi
i zaspati, sklopiu oi i sve e proi. Ujutro u se smejati. Ovo
je komar, samo treba da sklopim oi. Neko vreme pokuavala
je da se umiri, ne elei nita drugo nego da sve bude po sta-
rom. inilo joj se da provodi venost, oekujui dolazak poli-
cije. Neto se dogodilo Dejanu, nije bilo drugog objanjenja.
Zato se ne vraa? Da je sve u redu, ve bi me pozvao.
Iskoraila je bojaljivo, plaei se prizora koji bi mogla
da zatekne. Sjaj novogodinjih sijalica, upotpunjavao je privi-
dan mir koji je vladao u prizemlju.
Dejane? Deki?
ljap.
Dejane?
ljap. ljap.
Ona se pognu, i pridravajui se za rukohvat pokua
da izviri kako bi stekla to bolji pogled na dnevnu sobu. Nije

36
elela da silazi, ne dok se ne uveri da je udovite otilo. Ako
bi uspela da proviri jo malo, mogla bi da ugleda jelku. Lutka
e biti tamo, na svome mestu. Dejan je moda ostao u toaletu.
Patrola e uskoro doi i ja u joj se izviniti. A, sutra, sutra u
da je bacim u smee.
Vetaka ruka munjevito iskoi iz senke, hitnuvi pred-
met koji u irokom luku udari u plafon iznad nje, a zatim joj
pade kraj nogu. Staklast pogled mrtvih oiju, u trenutku joj po-
muti svest. Jezivi smeh odzvanjao je u uima kada je izgubila
ravnoteu. Osetila je snaan bol udarivi elom o stepenik, a
zatim je obuze tama.

Kada je progledala, bol je bio neizdriv. Ona uloi napor

da ustane, ali jedina reakcija na njen pokuaj bee razarajua
agonija koja se proiri iz mlitave noge na kojoj je sedela u
nemoguem poloaju. Nalazila se na kauu, na istom mestu sa
koga je pre samo nekoliko sati uruila poklon svom pokojnom
muu. Dva policajca u uniformama gotovo crnim od krvi, behu
smetena u podnoje novogodinjeg drveta. Sa bolom doe i
oseaj nemoi, i ona mu se prepusti dok su joj se suze slivale
niz obraze.
Ne brini, bolelo ih je, zau demonski glas iza sebe.
Nije elela da ga ponovo vidi, ali on je dograbi za kosu i povue
joj glavu unatrag. Na licu Deda Mraza, blistale su oi kasapi-
na.
Kada spale staro, ja pronaem novo, naceri se on
otkrivi tamnu upljinu vetakih usta. Bolje telo nisam mo-
gao poeleti za praznike.
Dragana zajeca.
37
 Ne plai devojice, dok je govorio oseala je miris
trulei. Bila si toliko nevaljala...
Beika joj popusti kada elik dodirnu grkljan, no to
je nije zabrinulo. Jo jedan kratak uzdah bee sve to joj je
preostalo. Nije mogla da vidi krv, ali je oseala njen metalni
ukus.
Srena Nova godina.

38
 Praznik

Otkako su se preselili, nije progovarao.

Na sve naine se trudila da ga odvoji od skuta, i navede
ga da se barem na trenutak otisne ka povrini, ali svi pokuaji
ostajali su jalovi. Uinio bi nekoliko bezvoljnih zamaha, a
potom pustio da potone na dno nastavljajui da smeuranim
ruicama mulja peskovito tle.
Nije mogla da ga krivi. Kao i svaka majka, poznavala
je svoje dete, i nije bilo sumnje da pati zbog injenice da su bili
primorani da napuste dom. Bliila se nova godina, i po prvi
put nee imati priliku da sa bratom okiti jelku. Razmiljala je
o alternativi, neemu to bi moglo da poslui kao zamena za
izgubljenu radost, ali osim krljavih algi i gliba nije bilo niega
to bi se moglo iskoristiti.
Trebalo je mudrije da biram.
Dragan se inio kao ovek iz snova. Vet na reima,
paljiv u svakom trenutku, osvojio joj je srce jo na prvom
sastanku. Pustila ga je da im ue u dom, ne slutei da se pod
maskom oseajnog mukarca krije lice udovita.
Deacima je trebao otac.
Dobili su silediju. Dok se zadovoljavao da iskali bes
samo na njoj, mogla je da trpi. Ali, kada je prvi put digao ruku
na starijeg, naredila mu je da ode.
Bogu hvala, nije ga pronaao. Bio je u koli.
Nije smela da se opusti. Ljudi takvog karaktera ne
predaju se lako. Otila je samo do prodavnice, ali se na licu
39
dvogodinjeg Marka videlo da neto nije u redu im je prela
prag. Udarac bee snaan. Kada se osvestila, bila je ispunjena
vodom.
Sreom, potonuo je kraj mene.
Nije imala nameru da digne ruke od njega. Liena ze-
maljskih obaveza koje bi je u tome spreile, poklanjala mu je
izuzetnu panju. Morao je da prihvati novi ivot, da pokua sve
kako bi nastavio i prilagodio se okolnostima. Naalost, samo
je sedeo. Mrske riblje glave izranjale su iz mraka, kidajui ko-
made njegovog nevinog lica. Prvo su stradali obrazi, mekani
jastuii za koje ga je tipkala im je progledao. Potom je izgu-
bio oko.
Na kraju e ostati samo kosti.
Prethodnog dana, dozvolila je da ih razdvoji struja.
Utonula u seanja, prekasno je shvatila da su se udaljili. Panino
ga je traila, napinjui se da kroz mutnu okolinu razabere detinje
obrise bez kojih nije mogla da zamisli venost. Nije ga bilo.
A, onda se vratio odozgo.
Kako je samo bila srena. Obavijala je meke udove oko
njega, podstiui ga da joj se obrati, i podeli svoje iskustvo.
Obasipala ga je poljupcima bez usana, gotovo luda od sree.
Molila ga je da zajedno pou gore, da plivaju i ponovo budu
ivi. Majka i sin, zauvek zajedno u podvodnom beskraju.
I on joj je pokazao.
U prvi mah nije shvatila o emu je re, dok je ostacima
prstiju grebao ledenu koru povrine, pokuavajui da joj objas-
ni. Onda je ugledala are, useene linije koje su se meusobno

40
presecale, tvorei nepoznate oblike i figure. Seanje se vratilo
polako, poput plime.
Klizaljke.
Vie nije bilo sumnje u to da e nova godina doneti
promene. im svane, opet e se uputiti ka vrhu. Nee se meati,
neka sam izabere drutvo. Sve to je planirala da uini, jeste
da mu, kao svaka dobra majka, omogui da dobije eljeni pok-
lon. Deca e se sigurno vratiti, a kada joj pokae ono koje mu
se najvie dopada, njene ruke e imati toliko snage da probiju
led. Moda nee biti ukrasa i pesme, ali radost nee izostati.
Konano e mirno moi e da ga posmatra, opijena detinjom
sreom. Na kraju, samo to je i vano.
Kada ti i to dosadi, vratiemo se po jo. Gde je voda,
tu su i ljudi. Ko zna, moda i meni jednog dana doe onaj pra-
vi...
A, dok se to ne desi, uivaemo u svakom prazniku.

41
Igor Ivanievi

Igor Ivanievi je roen 1989. godine u Kragujevcu. Stu-

dent je Pravnog fakulteta, a u slobodno vreme pie, fotografie
i uiva u horor anru.
Dobitnik je pohvala, priznanja i nagrada iz oblasti
umetnike fotografije, a jula 2012. otvara i prvu samostalnu
izlobu pod nazivom Bez pisma od Boga.
Od ranog detinjstva pie kako poeziju, tako i prozu.
Septembra 2012. godine u sklopu zbornika Poetsko oe,
izdaje i jednu od svojih pesama u izdanju Poete. Zavrava svoj
prvi roman.

42
 Gong

Te novogodinje noi, nakon to se umorna vratila u

vilu i za sobom zatvorila vrata, Dora je pozdravila tiinu. Je-
cajima je pozdravila kuu koja joj je tihim kripanjem i sitnim
promajama po okovima poelela dobrodolicu. To je bio je-
dini nain na koji je stara graevina mogla da svoje misli i tuge
podeli sa enom koja je sa njom i u njoj ivela, s njom u paru
patila, ali i u nekim trenucima ak bivala srena. No, ti trenuci
kratkotrajnog smiraja su ve odavno nestali, tako da ih je kua
sasvim lepo mogla upakovati u fioke i sloiti na tavanu sa os-
talim seanjima i slikama svih ljudi koji su nekada u njoj iveli,
tu se raali, umirali, voleli, mrzeli i patili.
Dora je tog dana posetila majin grob.
Napustila ju je iznenadno, napokon izdahnuvi nad
ivotom. Jednostavno se jednog jutra probudila, sela za ogledalo,
izborano lice osmotrila u odrazu, crvenim karminom naslikala
usne u klovnovskom osmehu, a onda u beloj, svilenoj spavaici
poslednje korake nainila ka neofarbanom prozorskom oknu.
Skoila je. Vie je nije bilo. Dok ju je erka kao kakvu okrnjenu
porcelansku lutku skupljala u dvoritu i povezivala odbegle delove
tela, nije ak stigla ni da zaplae. Majka se usiljeno smekala i
staklastim oima kezila. Krv je kao kakav crveni potoi, koji
je teio da postane reka, tekla po ve nataloenim naslagama
snega.
Od tada je prolo nedelju dana, razmiljala je Dora.
Majka je lekarila u sveem grobu, u novom, skuenom domu,
dok se erka pitala da li se napokon oseala ivom? Da li je
mogue da se ljudi nekada oseaju ivljim u smrti, nego za
43
vreme ivota? Majka je najvei deo postojanja provela opivena
ivotnim mrtvilom, tako da je dane provodila u nekoj udnoj
reiji linog Ludolenda. Stvarno je bilo samo ono to je ona u
glavi stvorila, a neispravno je bilo sve ono to nije elela. Za
nju je vreme bilo mrtvo, a sve to se deavalo, odigravalo se
samo u estim snovima. U tim saivenim kreacijama tiina nije
bila tiina, ona je bila mlada, ljudi su se kretali sinhronizovano,
iveli veno, voleli neizrecivo i nijedna pozitivna emocija nije
dostizala kraj. Smrt nije postojala. udni su bili samo trenuci
kada bi se smeno ivahna vratila ivotu i otrgla sanjarenju, ali
takvi momenti su uvek trajali previe kratko da bi se osetili i
bili previe mlaki da bi se produbili.
Tog dana Dora je mrtvu i polomljenu majku odnela do
salona, odbeglu ruku koncem priila za rame, beivotno telo
posadila na veliku fotelju sa visokim naslonom, naloila vatru
u kaminu i jedno vreme posmatrala majin odraz i vatru koja
se oslikavala u beivotnim stariinim oima. ena se i dalje
tiho cerila klovnovskim osmehom i gledala u erku klikerom
okom, a onda je Dora postavila aj i sa majkom ispila pos-
lednje gutljaje, prijatne, tople tenosti. Na taj nain, uz aj i
neobavezno avrljanje, ona ju je ispratila. Gledala je u le nekih
sat vremena, a onda napokon reila da staru, izboranu i sedu
enu prepusti zemlji i crvima.
Sada, dok je stajala naslonjena na vrata i gledala u praznu
unutranjost novogodinje okiene kue, nije mogla a da ne oseti
nelogodu. Bila je sama. Sve je nalikovalo na prolost. Znala je
da vie ne eli da joj se prepusti. Njen ivot je tek trebalo da
pone.
Niz velike, vijugave stepenice, koje su se nalik otvorenoj

44
harmonici sputale pravo u salon, siao je mrav, stariji batler
i krenuo ka Dori. Na sebi je imao savreno ispeglan smoking,
duga, seda kosa je bila zalizana na slepoonicama, a dva niza
delimino propalih zuba su joj se smeila.
Gospoo Dora, govorio joj je ovek, dok joj je
zamiljenoj uzimao crni kaput od tvida i ubaru sa glave, ne
bi trebalo da izlazite ovako kasno. Ubudue nikada sami ne
uzimajte koiju. Konji su umorni, a ni vi niste navikli na sav
taj napor. Bojim se. Najbolje bi bilo da odete u salon i malo se
opustite. Doneu vam oljicu aja.
Dora ga je posluala i zamiljeno, lelujavim i umornim
koracima, koji su odisali nekakvom udnom starou, otila
putem salona. Na sredini je stajala velika jelka, a ukrasi na njoj,
ozareni svetlou umiruih svea, su se caklili. U tiini koja je
nastala, Dora je jasno mogla da uje zvuk potpetica. Odzvanjale
su u noi u kojoj je samo praznina bila stvarna i opipljiva. U kaminu
je pucketala ve zaloena vatra, a sa velikog zida, obloenog
starinskim tapetama, devojku je posmatrao portret majke. Sme-
jala se. Isto kao one veeri kada se polomila i umrla. Seda kosa
joj je bila uredno zavezana u punu, a oi su gledale u daljinu.
Dora se zavalila u fotelju u kojoj je majka najvie vremena pro-
vodila, i zagledala se u sliku. Tako okaena na ekseru, materi-
jalizovana na platnu i oivena, irokim, zlatastim ramom, ma-
jka je delovala gotovo stvarno. Kao da ju je na nekakav nain
progonila.
Zauo se udarac gonga i Dora je pogledala na veliki sat
koji je stajao iznad kamina. Pokazivao je osam sati uvee.
Jo samo etiri asa do ponoi..., pomislila je, ner-
vozno ustala i malaksalim koracima otila do prozora. Rukom

45
je sklonila teku zavesu od brokata i neko vreme posmatrala
seosku decu. Pravila su Sneka Belia tik pored prozora i ve-
selo pevuila neku od estih novogodinjih pesama.
ta da poelim sebi za ovu Novu godinu? rekla je
tiho.
Iz daljine je dopirao zvuk deijeg smeha, obogaen
nevinou neznanja, dok je Sneko ve dobijao svoje ledeno
oblije, a onda je jedna grudva nehotice pogodila prozorsko
okno. Deca su prestraeno pogledala u Dorin lik na staklu, a
onda su se svi u panici razbeali.
Beite, vikalo je jedno dete i kretalo u trk.
Skoro svi su u narednom trenutku nestali, dok su
za sobom ostavili samo tragove pretranih koraka, a jedna
devojica, koja je trala poslednja, se iznenada saplela i izmu
izgubila malo dalje u snegu. Okrenula se i gledala za decom.
Nije bilo nikoga. Krenula je da plae, gleda u kuu i inilo se
kao da je oekivala da e se duh pojaviti na vratima i uvui je
u svoje tamne skute. Vrata su se otvorila, ali se na njima nije
ukazao duh, ve silueta mlade, plavokose devojke. U ruci je
drala sveu i blago se osmehivala devojici.
Malena, rekla joj je Dora, nema se ega bojati.
Zna da sam u pravu, zar ne? Uasno je bezobrazno to su tako
slatku devojicu ostavili da se mrzne u snegu. Polako joj je
prila i blago tipnula devojicine crvene obraie.
Ti si se zaledila. Hoe li da ue na jednu olju toplog
aja? Stari Timotije ga je do sada verovatno skuvao. Nadam se
da e doneti i kolae.
Devojica je ustala sa snega, pronala odbaenu izmu

46
i inilo se kao da se dvoumila.
Mama e me traiti, prozborila je. Rekla mi je da do
deset budem kod kue ili mi Deda Mraz nee doneti poklone
ove godine. itave godine sam bila dobra.
Imamo vremena do deset, rekla je Dora veselo. I
Deda Mraz nikada ne bi zaboravio na tako lepu devojicu.
Lino u te odvesti kui. Zna, dodala je rasejano, nekako
je tuno sedeti sam u novogodinjoj noi i druiti se sa starom
slikom na zidu. Vi, deca, imate bar Deda Mraza da vas poseti i
obraduje, a nama odraslima ostaju samo misli da nas opomenu
da smo sami i stari. Kako se zove?
Ne smem rei ime, prozborila je devojica stidljivo.
Tuni ste, gospoo? dodala je bojaljivo.
Dora se setno nasmejala, potvrdila klimanjem glave i
zajedno sa devojicom ula u kuu ba u trenutku kada je sat na
ispucalim tapetama pokazivao devet.
Gong je odzvanjao dok sve ponovo nije utihnulo i zas-
palo u tiini.

Poto je Timotije doneo aj Dori i na njeno insistiranje

ostavio je samu, ova se okrenula ka mlaanoj goi upuujui
joj ljubazan kez. Devojica je leala na vunenom tepihu ispred
kamina i spretno darala vatru. Gledala je u varnice kako lete
ka vazduhu, a onda nestaju u tmini.
Ima divnu, svilenkastu kosu, primetila je Dora i

47
bacila jo jedan pogled na bezimenu devojicu. Seam se da
sam je i ja nekada imala.
Naalost, dodala je, sa godinama kosa gubi svoj sjaj,
kao i sve ostalo...
Koliko imate godina? pitala je devojica Doru.
Dvadeset i osam.
Devojica se promekoljila na tepihu, a onda pogledala
u sliku starije ene koja je visila na zidu.
Ovo je slika vae majke? Zbog nje ste sada tako
tuni?
Dora je jo jednom potvrdila klimanjem glave, a onda
se i sama zagledala u majin portret.
Bila je jako stara, primetila je sneno. Umorna od
ivota, od borbi, gubitaka i svega onoga to vie nije mogla
da ima. Zato je i otila. Ne krivim je. Ne mogu. Samo je elela
novi poetak.
Ali, zar vas nije strah da ivite sami u ovoj kui? upi-
tala je bezimena. Tako je strana, jeziva, velika i hladna.
Ponekad jeste, rekla je zamiljeno Dora. Ali, kada
ovek malo vie vremena provede sam, on se na tu samou
i navikne, a iz dosade krene da igra mnoge, male, zabavne i
posve aave igre. Isprva je samo zabavno, ali s vremenom te
igrarije postanu neto opipljivo, neto novo i vredno ivljenja...
stvarne su.
Devojica je razrogaenih oiju ustala sa tepiha i prila
domaici. Spustila je male ake na dugu Dorinu haljinu i sa

48
uzbuenjem gledala u enine usne koje su se polako micale i
pevuile neku deiju pesmicu.

Tamo gde je mata, tamo je i san

Ali kada sekirom zakolje ruan strah
Otera starost kao no dan
Ostane vie prostora za nas

Mogu li i ja da se igram sa vama? pitala je bezimena

devojica. Zvui kao neto to bi mi se dopalo. Znate, dodala
je, ova kua je divna za igru skrivanja. Mama mi nikada ne
dozvoljava da se krijem od nje, jer se uvek plai da me nee
pronai, ali vi mi delujete kao neko ko bi voleo da trai.
Ako tako eli, malena, sloila se Dora sa smekom
na licu, rukom prela preko devojicine zlataste kose i prstima
dodirnula mlade obraze. Ako tako eli...
Ja u se sakriti, a vi ete me nai, vrisnula je ushieno
bezimena i otrala u pravcu stepenica, za trenutak zastala i
okrenula se prema Dori. Javite mi kada bude bilo deset sati.
Pokuajte da me naete, hoete?
Hou, dete, dobacila je Dora dok je ustajala sa fotelje
i kretala prema kaminu. Budi sigurna da u te nai.
Devojica je otrala uz stepenice, dok je Dora brojala
njene malene, ivahne korake i oseala kako joj krv ponovo
struji u venama. Toliko mladosti i detinje lepote, naivnosti i
neiskavarenosti na jednom mestu u njoj je budilo zadovoljstvo

49
i nekakvu nedefinisanu enju. Prila je majinom portretu i jed-
nom se osmehnula gledajui u to staro, izborano lice na uljanoj
slici.
Mrtva si, dodala je sa zadovoljstvom. Nee vie biti
tu da me kontrolie i mrtvilom gasi moju vatru. Moram da je
nahranim.
ena na slici u ulju se tiho nasmejala i isprva jedva
vidljivo pokrenula. U narednom trenutku je stavila koat prst
preko usana i rekla nekoliko tihih ne.
Ne, Doro, uvek u biti tu, prozborila je hrapavim,
starakim glasom. Uvek u biti tu da te podsetim ko si ti
zapravo.
Onda je rukama polako krenula da prolazi sa unutranje
strane platna. inilo se kao da je traila nekakvu rupu u njemu
ili kakvo osetljivo mesto koje bi moglo da je propusti na slo-
bodu i vrati nazad u ivot koji vie nije ivela.
Dora se nasmejala. Uzela je stari svenjak sa kamina i
upalila sveu. Krenula je ka stepenicama i ostavila prazan salon
u kojem je ena sa slike i dalje pokuavala da nae izlaz, no nije
uspevala. Ostala je duboko zarobljena u okovima rama.
Izbrojala sam do sto, doviknula je Dora, dok se pola-
ko pela uz stepenice. U jednoj ruci je drala plamteu sveu, a
drugom pridravala krajeve duge haljine. Pronai u te, male-
na. Nadam se da si se dobro sakrila. Igra skrivanja je i moja
omiljena... a zna li zato? Zato to te ja uvek pronaem.
Gong je odzvonio deset sati. Dva sata do ponoi.

50
 *

Jedini zvuk koji je dopirao iz kue je bilo ukanje

Dorine haljine i udaranje njenih potpetica po ve istrulelim
podnim daskama. Senke su se takoe igrale murke, a zavis-
no od ugla posmatranja one su bile as nevine i draesne, as
demonske i jezive. Niz zamraen hodnik je prolazila Dorina
senka i u ruci vrsto stiskala svenjak, dok joj je vreo vosak
polako kapao po akama. Gotovo da se nije ni obazirala. Tiho
je pevuila pesmu koju je maloas pevala bezimenoj devojici i
zavirivala iza svakog mranog kutka u kome bi je moda mogla
pronai. Napokon je stigla do sobe u kojoj je nekada boravila
njena majka. Sve je bilo savreno isto, ali se u vazduhu i dalje
oseao bajati miris tamjana. Miris koji je majka najvie volela.
Dora je otvorila orman. Ima li koga? Deteta nije bilo.
Osetila je da gubi snagu. Jedva se odvukla do tekih zavesa
i pogledala iza njih, ali ni tamo nije bilo nikoga. Napolju je
padao sneg, a igra traenja nikako nije htela da se privede kra-
ju. Dora je sela na krevet i spustila svenjak na pod pored nogu.
itavo telo ju je bolelo. Zatvorila je oi i u nozdrvama i dalje
mirisala udan miris tamjana, kada je zaula krckanje dasaka
ispod sebe. Napokon, pomislila je zadovoljno. Nala sam je!
Ne mora se vie kriti, malena, rekla je kroz osmeh
i dalje murei. Znam da si ispod kreveta, moe izai. Zar ti
nisam rekla da u te nai? Ja uvek...
Onda je osetila iznenadan ubod u stomaku i otvorila oi.
Prvo to je videla bila je drka velikog kuhinjskog noa, koja je
kao nekakav tuin virila iz njenog tela. Zgrabila je drku noa,
pokuavi da ga izvue iz utrobe, ali nije uspela. Spustila je

51
lea na prijatan duek majinog kreveta i posmatrala krv koja
je veselo oko nje kretala da tee. Osetila je elju da se nasmeje
nad ovim pobedonosnim porazom.
Devojica se popela na krevet i ugnezdila iznad Dorine
glave. Spustila je prstie na lice umirue ene i klizila njima po
koi.
Ne sme da zatvori oi, cvrkutala je. Ne sme da
ne vid. To sam ja, zar me ne prepoznaje? Sada znam da zna
moje ime.
Dora je gledala u okrenutu sliku detetove glave iznad
sebe, nasmejala se i u narednom trenutku izdahnula. Devojica
Dorinim oima nije dala da se zatvore. One kapke je drala
zategnutim jo nekoliko trenutaka, a onda je izvukla no iz
eninog tela i prinela ga mrtvom eninom pogledu. Kopala
je kao pravi mali rudar nekoliko narednih trenutaka, a onda u
akama imala dva lepa, Dorina oka. I dalje su gledala u nju
na udan, moglo bi se ak rei i srean, nain, a onda ih je
devojica odloila u dep pantalona.
Sada emo se stalno gledati, rekla je i otila do toalet-
nog stola i iz njega izvadila crveni karmin. Vratila se Dorinom
beivotnom telu i na licu mu docrtala klovnovski osmeh.
Sve je delovalo kao savrena lakrdija.
enine prazne one duplje su gledale u mrak, a usne se
smejale u agonoji.
Gong je odzvanjao jedanaest sati. Jo samo malo do
ponoi! A onda, Srena Nova godina! Srena Nova godina! ta
poeleti sada? Pitala se devojica. Smejala se jo neko vreme,
a onda je uzela sveu sa poda, otila do vrata i polako izala u

52
hodnik.

Bilo je deset minuta do ponoi kada je salon osvetljav-

ala samo jedna svea koja je dogorevala. U kaminu se vatra
polako gasila, dok je poslednja cepanica zavravala u pepelu.
Na zidu, slika ostarele majke je i dalje pokuavala da izae
iz rama, a na fotelji sa visokim naslonom, umotana u ebe
sedela je devojica.
Posmatrala je prvo sliku i cerekala se bezuspenim
pokuajima ene da napusti zatvor od platna, a onda je pogled
usmerila ka prozorskom oknu i snegu koji je vejao spolja. Sa
mesta na kome je sedela tek jedva je mogla da uoi Sneka,
koga su te veeri deca napravila. Gledao je u nju... dva crna
dugmeta umesto oiju.
Sa sprata su dopirali zvuci koraka. Neko je polako silazio
niz stepenice. Zajedno sa njim je dola i svetlost. Devojica se
okrenula i pogledala u starog batlera Timotija, koji joj se sa
dobro poznatim i blagim osmehom pribliavao.
Gospoo Dora, zar nije kasno? primetio je gledajui
u devojicu. Jo malo, pa e pono. ini mi se da nas dvoje
ulazimo u jo jednu Novu godinu, dodao je blagonaklono.
Devojica se iskobeljala iz ebeta i ustala sa fotelje.
Stala je ispred batlera i gledala ga ispod oka.
Ja nisam gospoa, rekla je ljutito i nogom lupila o
pod. Imam samo deset godina!

53
 Zar? rekao je Timotije aljivo. Danas ste ih imali
dvadeset osam, a pre sedam dana sedamdeset dve. udno je to
vreme, gospoo Dora, koje vama ide u korist. Svi mi polako, s
godinama koje nadolaze, starimo, a meni se ini da se vi vre-
menom podmlaujete. Odajte mi vau tajnu.
Devojica Dora se jednom pobedonosno nacerila i otila
do prozora.
Deda Mraz, irvasi, magija... procedila je kroz kez.
Sve je to tako postojano u deijem oku, nakon to oslepi
majino.
Timotije je otiao do fotelje, uzeo odbaeno ebe u jed-
nu ruku, a drugom obuhvatio Doru.
Hoemo li do vae sobe, devojice? rekao je veselo.
Ako Deda Mraz bude doao, sigurno e vam pored kamina os-
taviti poklone, ali vi ne smete da ga vidite. Samo tako arolija
moe da bude arolija.
Dora se par sekundi premiljala, a onda je dozvolila
Timotiju da je odvede do sobe. Dok se nesigurnim koracima
pela niz stepenice, rekla je:
Uivala sam. Sve su umrle srene, zar ne? Svaka je
imala osmeh na licu. Znale su da e se roditi mlae! To je bila
moja novogodinja elja i tako je udesno da se ostvarila. Nema
vie starih kostiju i lekova pred spavanje, nema smrti koja eka
po okovima. Mlada sam, moj Timotije. ivot je i dalje ispred
mene.
Timotije je Doru uukao u krevet, poljubio u elo i na
prstima izaao iz sobe u kojoj je sve mirisalo na tamjan.

54
 Odsjaj svee se sve bre udaljavao idui ka salonu.
Devojica je pokuala da zaspi, ali joj nije polazilo za rukom.
Ustala je i otila do toaletnog stoia nad kojim je stajalo veliko
ogledalo. Uzela je ealj i njime poela da prolazi kroz svilen-
kastu, plavu kosu.
Iz ogledala ju je posmatrao lik starice. Smekala se
krezubo i sa uivanjem eljala razreene sede. Oi su kiljile
u daljinu, a glas je polako, negde iz nutrine, isputao hrapavi
zvuk. Mileo je prostorijom. Starica je pevuila:

Tamo gde je mata, tamo je i san

Ali kada sekirom zakolje ruan strah
Otera starost kao no dan
Ostane vie prostora za nas

U salonu je gong oznaio pono.

Dola je nova godina.

55
Ivica Milari

Ivica je roen 1983. godine u Novom Sadu, gde je

zavrio osnovnu i srednju kolu. U Novosadskoj novinarskoj
koli je 2007. godine zavrio specijalizovane studije novi-
narstva, a 2009. godine je diplomirao psihologiju na Filozof-
skom fakultetu u rodnom gradu.
Objavljivan u zbirkama Utkane prie, Antidepre-
siv i Anomalija #1, zbirkama Tragovima bosanskog
kraljevstva i Baton u Bosni i Hercegovini i zbirci Prie o
dinosaurima u Republici Hrvatskoj.
Saraivao sa asopisima Gradina, Emitor, Znak
Sagite i nedeljnikom Grad.
Oktobra 2009. godine osvojio je nagradu ura ukanov
za rukopis zbirke pripovedaka Novosadska zadovoljstva koja je
objavljena u januaru 2010. godine.
Sajt: ivicamilaric.blog.rs

56
 Tetsuo i eki

Kakvo li je vreme u Kobeu? Tetsuo je frknuo na ja-

panskom.
ekaj, eki je izvadio telefon iz depa i malo arao
palcem po ekranu. Oblano. Kiovito.
Kao i ovde.
Pike kineske, sve u vas pobiti, ovek koji je kleao
ispred njih zajeao je na srpskom.
Njegova obrijana glava bila je prekrivena masnicama i
posekotinama, a ruke i noge vezane iza lea serijom kompleksnih
vorova. eki se sagnuo i otvorio gornji deo trenerice koju je
nosio.
Koliko lanaca, zadivio se nakitu koji je ovek nosio.
Kladim se da e zakaiti jedan. Glavu dole, debeli psu,
prodrao se na oveka kada je pokuao da ih pogleda. Da ga
pitam poslednji put?
Hajde.
eki je otvorio aplikaciju i jasno izgovorio u nju.
Gde moemo da naemo uzorak nove supstance?
Gde je u stanju pronali mi novo materija, preveo je
prijatan enski glas iz zvunika telefona.
ta? Jebau vam kosooku majku, mrmljao je sebi u
bradu dok mu je krv curila sa uglova usana.
ta? Seksualni odnos, nepoznata re, majka, drugi,
jednako prijatan glas preveo je na japanski.

57
 Tetsuo je isukao katanu. Na trenutak, seivo je uhvatilo
meseinu u gotovo potpunom mraku Fruke Gore. ovek je
uutao, a eki se povukao korak unazad. Sledeeg trenutka,
njegova glava kotrljala se prema oblinjem panju. Najke pa-
tike nekoliko sekundi rovale su mehaniki po zemlji, a zatim
se umirile.
U ta smo se kladili? Tetsuov osmeh bio je druga stvar
koja je te noi blesnula u tami.
Vozei oprezno, vratili su se u grad i parkirali ispred
Holidej Ina. Tetsuo je ostavio katanu u gepeku, ali je zato poku-
pio tanto u koricama i zavukao ga iza pojasa. eki je dohvatio
Glok, proverio arer i stavio ga na isto mesto. Uli su u zgradu
i klimnuli glavama devojkama za recepcijskim pultom.
Moramo veeras da zovemo neke devojke.
Mhm, sloio se Tetsuo u liftu.
Na poslednjem spratu doekali su ih ljudi veoma slini
onom kog su sat vremena ranije obezglavili. Pokazali su da je
put prema kancelariji otvoren. Obojica su se izuli ispred vrata
pre nego to su uli.
Pozdrav, prvi se javio Marko, mravi hipster i efov
sin koji je teno govorio japanski.
Dobro vee, obojica su odgovorila u glas i naklonila
se.
ao, ef, stariji ovek nalik na prosenog starijeg
oveka u prosenoj odei za starije ljude, pozdravio ih je na
srpskom.
Nije bilo problema?

58
 Nije bilo problema.
Jamagui sindikat reava probleme, nacerio se eki
i pruio svoj telefon. Potvrda.
Marko je prihvatio ureaj i odneo ga do oca, koji je
nepomino sedeo na jedinoj stolici, naslonjen na jedini sto
u prostoriji. Iza staklenih zidova videla se Petrovaradinska
tvrava i laserski snopovi koji su projektovali nekoliko puta
vei hologram kule-sata iznad samog objekta.
Koprcao se kao prasence, prokomentarisao je ef.
Fino. Duboko zakopan?
Da li ste ga dobro sakrili?
O, da.
I nije imao uzorak kod sebe?
Novanik bez dokumenata, neto gotovine, dva mobil-
na telefona, kljueve. Nita vie. Sve smo zakopali na drugom
mestu.
I ovaj bez uzorka. tedljivi su ti derani, nema ta, ef
je dobacio sinu.
Marko je slegnuo ramenima. Nekoliko trenutaka, niko
nita nije govorio.
Ko je sledei? Tetsuo je eleo da zna.
Za sada, niko. Odmorite malo. Javiemo vam se.
Obojica su se ponovo poklonila i napravila nekoliko
koraka unazad, dok im se zadnjice nisu prislonile uz vrata.
U prolasku, eki je poslao poljubac telohranitelju koji ih je
posebno gnevno posmatrao.

59
 Nemoj praviti probleme.
Ali, vidi kako je sladak. eeru? Smejao se eki,
dok ga je ovek markirao poput ajkule. Kockasti majmuni.
Tokom vonje do kue obojica su utala i sluala novi
album najnovije korejske pop senzacije. Tetsuo je vozio, pratei
uputstva koje je GPS projektovao na Tojotinu oferku. eki je
tiho pevuio uz pesme sve dok se nisu parkirali ispred neu-
padljive kue u Mornarskoj ulici. Telep je bio tih i pust, osim
retkog udaljenog lavea pasa. Nakon jednog je i eki poeo
da zavija.
im su izali sa aerodroma na eneju, Marko ih je do-
veo u tu kuu. Bilo je to pre tano tri nedelje, a od tada su njih
dvojica ubili etiri oveka, a iste prostorije se ispunile praznim
bocama votke, pikavcima i raznim drugim otpadom.
Gledali su zajedno epizodu emisije Srbija trai novu
superzvezdu i pili Redbul sa Baltik votkom pre nego to je
stigla prostitutka koju su pozvali. eki joj je otvorio vrata.
Zdravo lutko!
Dobro vee, ja sam Sandra, pristojno se javila de-
vojka, kao da joj se svaki dan Japanci na Telepu obraaju na
japanskom.
Bila je mlada, visoka, sa isturenom vilicom i
iznenaujue pristojnim prirodnim grudima koje su trale na
suvie mravom telu. Odmah, eki joj je stegnuo jedan guz u
crvenoj haljini. Tupo se nasmejala i sledila ga u dnevnu sobu.
Uz pomo aplikacije za prevod i ekievih demonstraci-
ja, objasnili su joj ta ele i skinuli svoja odela. Zurei, a potom

60
liui njihovu kou prekrivenu gustim, arenim tetovaama
Sandra je ispunila sve to su zatraili. Nakon dva sata, svo troje
su mrknuli po dve linije kokaina.
Ja ne mogu ponovo da svrim, objavio je Tetsuo
leei na Sandrinim leima.
Pa silazi onda, ja mogu, viknuo se eki i privukao
Sandru blie sebi. Tako je, lutko, tako je!
Tetsuo se paljivo pomerio unazad, siao sa kaua i
vratio gledanju srpske televizije, a Sandra i eki nastavili da
stenju jo nekoliko minuta. Potom su zajedno gledali MTV i
podelili doint.
Nije loa ova Sirija, konstatovao je eki, tipkajui
odsutno Sandrinu bradavicu.

Onesveen od alkohola i narkotika, Tetsuo sanja.

Ponovo je deak u Kobeu, goljavi klinac u dvoritu
kole. Kenzoa, njegovog najboljeg druga, zadirkuju tri starija
deaka, tipaju ga krvniki za salo i utiraju ga po nogama.
Kenzo plae i pia u gae od nemoi. Tetsuo zna kako mu je;
i njemu to esto rade. Ali, taj dan je neto drugaije. Tetsuo se
prisea oca koji mu lupa amare kada se vrati pijan iz smene
u poti, i majke koja pojaava zvuk televizora da komije ne
uju kako ga preklinje da prestane. Tetsuo uvia da je ivot
la, prevara, da nita tu nema ni za koga, pa ni za njega, da je
sve prazno i zlo. Dua mu naputa telo, postojanje postaje lako
i prozirno, a on sa visine posmatra, poput duha, kako Tetsuo-

61
vo telo prilazi najbliem starijem deaku, skae mu na lea i
poinje da grize; prvo po vratu, a zatim po licu. Pare uha pada
na beton i ostavlja mali krvavi trag. Druga deca vrite, pojav-
ljuju se nastavnici, vuku ga, ali ono ne prestaje da povreuje.
Iznad tog dogaaja, u niskim oblacima nad Kobeom, Tetsuo
sve to zadovoljno posmatra. Uvia da ljudi mogu da postanu
puno bolji kada se od njih odvoji neki deo tela.
Tetsuo. Tetsuo! Probudi se.
Kao opeen, Tetsuo je skoio na noge i posegao rukom
za zadnju stranu pojasa, a drugu ruku isturio u gestu odbrane od
nevidljivog napadaa. Njegovi prsti su traili tanto, ali budui
da je bio go, tamo niega nije bilo.
eki je rairio ruke.
Predajem se!
Izvini, Tetsuo je obrisao suze koje je pustio tokom
sna. Imao sam komar.
Znam, zato sam te i probudio.
Eto.
Eto, sloili su se i slegnuli ramenima.
Ostatak dana proveli su igrajui Plejstejn 5. Uvee su
pozvali Sandru i zajedno pogledali Gospodar Prstenova: Dve
Kule, sa dodatnim scenama, i osim kratko oralnog seksa koji
je eki zatraio, nita drugo nisu radili. Sandra je pokuala da
im ispria ta je to Kosovska bitka, ali prevodilac u telefonu
nije puno pomogao. Kada je otila, njih dvojica su podelili ve-
liku picu i zaspali.

62
 Stomaka prepunog testa, feferona, kulena i istopljenog
sira, eki sanja.

Sedi na motociklu i blene u sopstveni stomak koji se

preliva preko rezervoara za gorivo. Tetsuo je pored njega,
namrten ispod naoara za sunce. Preko puta, petorica lanova
drugog bosozokua ih posmatraju nezainteresovano; jedan u ruci
dri metalnu cev i okree je poput kiobrana. Naslonjeni na zid
bone uliice, dvojica mukaraca u odelima, zakopani do grla,
pue i gledaju ta e se dogoditi. ekiu drhte ruke, pa stee kor-
man jo jae. Sputa Linkin Park majicu u elji da sakrije salo,
nekoliko puta turira i ubacuje mainu u brzinu. Juria prema
njima, izvlai kratku bejzbol palicu iz leita pored sedita i
pokuava da zamahne prema grupi. Meutim, palica mu izlee
iz vlanog stiska, a on gubi kontrolu. Toak udara o ivinjak,
motor skae na trotoar i udara jednog mladia, dok se ostali
sklanjaju u stranu. eki pada na zadnjicu poput cigle, i isputa
bolan uzdah. Vidi da se ona metalna cev die iznad njegove
glave, vidi bol koji dolazi, rascepljeno lice, maloumnu majku
koja dolazi da ga poseti u bolnicu i donosi mu omiljene slatkie.
Nada se da e ga udarac ubiti.
Udarac ne stie, ve uje brundanje Tetsuovog Suzukija
DR650SE 2013. On skae sa njega, otima cev iz ruku i udara
biveg vlasnika po kolenima. Kosti krckaju pri susretu sa meta-
lom, a mladi jei i pada.
Od preostale trojice, samo jedan deluje spremno na
tuu. U njegovoj aci je zakrivljen no, tanto. Tetsuo se smeje,

63
a eki zna da mu je svejedno.
Nekoliko sekundi kasnije, Tetsuo pomae ekiu da
ustane. Duboka posekotina krvari na njegovoj levoj podlaktici,
ali mu protivnik lei na trotoaru bez svesti, sa nosem koji je
pomeren nekoliko santimetara u stranu. Ostali bee, a eki
nemilosrdno uta mladia i dodatno pomera nos, koji poinje
jo jae da krvari. Poinje da se trza, kao da je povezan na stru-
ju. Obojica podiu motore, a Tetsuo stavlja tanto za pojas. U
daljini se uju uzvici i policijske sirene.
Jedan od dvojice ljudi u odelima koji su nepomino
posmatrali prilazi i ceri se. Tetovae oko njegovih zglobova se
vide kada skine naoare.
Debeli, davno nismo videli nita smenije, udara
mu blag amar. Ali, niste bili loi. Javite se ako bi eleli neki
posli.
ovek odlazi, a njih dvojica se poklanjaju.
eki se probudio uz zvuke sopstvenih prdea. Tetsuo
ga je posmatrao nekoliko trenutaka, a zatim poeo da se sme-
je.
Dva dana kasnije, Marko im je javio da nastupaju uvee,
i to u velikom stilu. eki je oistio Glok i zalepio dodatne
produene okvire za podlaktice i listove. Tetsuo je nekoliko sati
radio iaido kate u dvoritu kue, prolazei polako kroz vazduh
sa zatupljenom katanom od aluminijuma. Sa drveta trenje,
crna maka ga je posmatrala. Kada je prola pono, izali su na
ulicu, gde ih je Marko ekao.
Daj mi telefon, da vam ostavim lokaciju, smestio se
iza njih u Tojoti, i govorio naslonjen meu seditima. Skreni

64
ovde, hou neto da vam pokaem.
Automobil je izaao na bulevar Cara Lazara i odmah
uao u guvu. Kretali su se brzinom peaka kada su stigli do
policijskog kordona. U vazduhu se oseao miris zapaljene
gume.
Auto-bomba, parkirana ispred kafia gde smo poslali
dvojnika mog oca. Ubijeno je sedam osoba, nai i etiri civi-
la.
Sva trojica su pogledala ugao zgrade koji je bio potpuno
uniten, okruen policajcima sa mainkama koji su udaljavali
prolaznike, skenirajui usput njihove zenice. Zguvana karo-
serija automobila, sagorela do golog metala, stajala je ispred
crne rupe u betonu. Okolno zelenilo takoe je bilo spaljeno, a
delovi konstrukcije kafia i dalje su se dimili.
Opako, prokomentarisao je eki zadivljeno.
Znate li ta ovo znai?
Eskalacija.
Tano, Tetsuo. Eskalacija. Protivniki klan nam daje
do znanja da se sa njima ne moe razgovarati. Poruke koje smo
im slali poslednjih nedelja oigledno nisu dole do otvorenih
uiju. Ne ele da podele uzorak sa nama. Mi ne prihvatamo taj
odgovor, a oni na.
ta se od nas oekuje?
Na lokaciji se nalazi klub, malo mesto. elimo mak-
simalnu koliinu tete, u svakom smislu. Niko tamo nee biti
civil, razumete? Slavie veeras, a nai tehniari su prosledili
crve koji e onesposobiti sve linije komunikacije izmeu klu-

65
ba i ostatka sveta, ukljuujui i antene za mobilnu telefoniju.
Uite na tu proslavu i sredite sve tamo. Pronaite uzorak uko-
liko moete, sigurni smo da bi morao da bude tamo. Pobijte ih
posle toga.
Sve?
Sve.
Nema problema, eki se iskezio.
Policija?
Nee reagovati dvadeset minuta, toliko su plaeni.
Ovo moe biti problem, Tetsuo je uzdahnuo. Ne zna-
mo puno o tom mestu, nismo mogli da se pripremimo, nismo
uradili jo nekoliko stvari. Samo nam bacate ovo pred noge.
Znam, Marko je rairio ake. Krizna vremena. Po-
tencijal supstance, koliko ujemo, je ogroman. Rat izmeu
naih klanova deluje neizbeno, to znai obrauni na ulica-
ma, mrtvi prolaznici, nove auto-bombe i slino. Mi moemo
da upravljamo lokalnom policijom donekle, ali je samo pitanje
dana kada e se umeati reaktivni tim policije EU. A, to donosi
policijski as i ubrzane sudske postupke. Nakon toga, svi gu-
bimo. Ovakav nasilan potez, koji niko ne oekuje, pogotovo ne
veeras, nakon napada za koji oni veruju da je odneo mog oca,
moe takav sukob sasei u korenu. Mnogi kapetani suparnikog
klana bie u tom objektu. Nae ljude prate i nadgledaju. Veruju
da nismo u stanju da se ovako brzo mobilizujemo. I u pravu
su. Vas i dalje ne poznaju, ne znaju da ste ovde. Neete privui
panju, niti skrenuti jedan jedini pogled na sebe. Dvadeset
minuta! Iskoristite taj prozor najbolje to moete. Da li vam je
potrebna dodatna oprema?

66
 Ne, smrknuto je odmahnuo bradom. Imamo sve.
Odlino. Ovo je pomalo improvizacija, ali nae simu-
lacije teorije igara sa ovim scenariom pokazale su veliku ansu
za uspeh ukoliko uspete da uklonite ljude u tom klubu. Progra-
mi predviaju da bismo u tom sluaju ostatke njihovog klana
asimilovali u roku od nekoliko meseci, bez previe otpora.
Uzorak bi nam bio ogroman posed. Takoe, time bi va posao
sa nama bio okonan, a Jamagui sindikat bi mogao da vas
dobije nazad u roku od nedelju dana, i to uz nau zahvalnost i
duplirane premije za obavljeni posao. Uzorak bi takoe ubrzo
bio prosleen klanu, kao dokaz neraskidivog prijateljstva.
Da... Tetsuo se sloio, iako je zvualo kao da mu je
svejedno.
Bie sve odlino-savreno, nita ne brinite gazda,
eki je rairio sako i pokazao Glok koji se tu nalazio.
Dobro, Marko je obrisao nos o nadlakticu Ja u izai
ovde. I srena nova godina!
Obojica posmatraju kako Marko ulazi u blindiran dip,
dok mu dva telohranitelja dre vrata.
Vidi, stvarno, eki je podigao telefon. Trideset i
prvi decembar!
Tetsuo je napuio usne i pogledao na asovnik kon-
trolne table.
Idemo da pojedemo neto.
Moe!
Seli su u Karibik na bulevaru Osloboenja. Ulice su bile

67
zakrene saobraajem, a trotoari peacima. Nezainteresovano
su posmatrali tuu grupe mladia sa navijakim alovima, pre
nego to je policijski transporter preao ivinjak i umalo pre-
gazio polovinu njih. Iz njega je izala gomila policajaca u opre-
mi za nerede i poela da hapsi one koji su najsporije beali.
Tri srednjokolke u helankama sa procepima koji su
pratili liniju izmeu guzova prole su pored njihovog stola i
nasmeile se.
Ne znam ko je smislio tu modu sa zarezima na dupeti-
ma, ali oboavam tog oveka. Ili enu. eki je ispio sok iz
plastine ae. Vidi ih, prelepe su ove male Sibirke. Hoemo
li moda da pozovemo Sandru jo jednom, neto sam se uzbu-
dio?
Nemamo vremena.
Moda da ponudimo nekoj od ovih da se provoza sa
nama? Imamo dosta eura za jednu kratku ponudu? Biu brz.
Nemamo vremena.
ta ako umrem veeras?
Umree, i to je to, Tetsuo je obrisao usta i ustao od
stola.
Ej, Kinezi, hoete da se malo provedete sa nama za
novaka? Upitala je na srpskom jedna od tri devojke u prolazu.
Jeftino, a bie zabavno?
ao mi je mala, eki se nasmeio i odgovorio na
japanskom Rado bih ti pokazao zmaja, ali nemamo vremena,
coknuo je jednom i poslao im poljubac.

68
 Sve tri su mu pokazale srednji prst.
U kolima, svuda oko njih dolazili su zvukovi muzike,
galame, policijskih sirena, udaljenih prasaka petardi i malih
vatrometa. eki je repetirao i hvatao zrno koje je iskakalo iz
cevi, mumlajui neku melodiju. Tetsuo je parkirao nekoliko
ulica dalje od lokacije koju im je Marko ostavio. Izvadio je ka-
tanu iz gepeka, stavio je ispod kaputa, namestio tanto na mesto
i pogledao ekia, koji je piao pored zadnje gume.
Da li si spreman?
Voleo bih liniju kokaina, ali se plaim da e mi ruke
drhtati.
Bolje nemoj onda.
Neu. Sve e biti dobro, brate, je li tako? eki se
zakopao. Brate, sve e biti dobro?
Bie.
Sanjao sam sino da smo klinci, na motorima, pre nego
to su nas regrutovali. Ba smo bili ludi tada, je li tako?
Jesmo.
A, sada smo jo opasniji, ti i ja. Je li tako?
Jeste.
Idemo.

Dok su Tetsuo i eki prilazili sasvim obinim vratima,

69
sasvim obine, iako luksuzne kue, neupadljivo uvuene meu
starim zgradama Podbare, Sandra je spavala.
Sanjala je da se igra sa deacima iz zgrade, da im poka-
zuje specijalno mesto, i kako se osea mono dok oni crvene
i nespretno, bojaljivo dodiruju njenu hladnu kou. A, onda se
ti deaci pretvaraju u odrasle ljude, mukarce koji su ponekad
nasilni, ponekad plaljivi, ponekad pijani, a ponekad ak i udni
Kinezi, ali uvek uzbueni i eljni da dodiruju njena specijalna
mesta. Lei na mekanom pokrivau, u savreno beloj prostoriji
iji zidovi se ire u nitavilo, iz kog se polako formira obris, a
zatim ruke i noge. Obris pripada mukarcu, savreno graenom,
do te mere ak da ga Sandra uopte ne razaznaje, ali zna da ga
voli, da ih sve voli i sve je spremna da utei, razume i primi
u sebe. Sanja kako iri noge, a obris lee na nju, istovremeno
predivno mekan i veoma tvrd, savren i idealan. Sandra stenje i
prihvata ga, znajui da mu daje ono to je svima davala malo
utehe i topline, u svetu koji je sve osim topao i utean.
Sandra se probudila uz vriske, a debeli ovek koji je
leao na njoj i stenjao naglo se zaustavio i poeo da se osvre
oko sebe.
ta se to ulo? upitao je zadihano.

Tetsuova otrica, prekrivena nanovlaknima ugljenika,

prepolovila je sigurnosnu kameru zajedno sa draem. eki
je drao oruje upereno u zemlju, naslonjen na zid pored vrata.
Dug arer virio je iz drke kada je pitolj prislonio uz grudi.
Tetsuo je priao i zauzeo identian poloaj sa druge strane
70
vrata.
Spreman? Tetsuo mu je namignuo.
Jebe ovo, brate. Jebe ovaj svet. Spreman sam.
Sreno, Tetsuo je zatvorio oi i podigao ma u srednji
gard, aka prislonjenih uz kuk.
eki je proverio vrstu municije, pogledao oko sebe i
iskoraio pred ulaz. U okolnim ulicama ule su se petarde. Po-
digao je oruje i naciljao, ali nije povlaio oroz sve dok nije
doekao sledei pirotehniki bara. Nije morao dugo da eka.
Sa okolnim praskanjem i on je poeo da puca; po jedan metak
u svaku arku vrata. Pucnji su se stopili sa okolnom bukom, a
zrna sa jezgrom semteksa proizvele male, potmule detonacije u
svakoj arci, nakon ega je ispalio jo tri zrna oko brave. Teko,
gusto drvo drobilo se poput stiropora.
Hajde brate, eki je utnuo vrata svom snagom.
Sandra nije imala pojma ta se deava. Gola i raskreena,
opijena od mrka heroina, izgubljena pod dreavim neonskim
svetlom, posmatrala je kako se mukarci koji su nju i druge
devojke iznajmili teturaju po prostoriji, kako njihove erekcije
padaju dok kopaju po gomilama odee.
Zovi nekog, upali su nam na gajbu!
Telefon mi ne radi.
Ostavio sam telohranitelje u Lazinom Teletu, nita
nam nisu javili da se sprema. Ovo ne bi smelo da se deava!
Bre, greka nekakva!
Kakva greka, jesi normalan?

71
 Daj utoku!
Nisam je poneo.
Ni ja.
ta da radimo?!
U daljini, Sandra je ula tumaranje i uurbane korake,
kao i vriske mukaraca koji su presecani u treptaju oka. Druge
devojke su poele da se ogru, nespretno navlae cipele sa vi-
sokim potpeticama, ili su samo zbunjeno treptale i sabijale se
jedna uz drugu.
ta se deava? upitala ju je plavua sa silikonskom us-
nama sa kojom se ljubila na poetku orgija. ta se to uje?
Ne znam, Sandra se stresla.
Kretali su se u tandemu; Tetsuo prvi, sa ekiem koji
se osvrtao iza njega, traei preivele. Po probijanju vrata upali
su u iroki hol, i naleteli na dvojicu mukaraca. Prvi se drao
za potkolenicu, prekrivenu iverjem koje je odletelo nakon
detonacija semteks municije, a drugi je pokuao da podigne
samaru sa skraenim cevima. Tetsuo je izveo klasian kendo-
koto odbrambeni manevar i tupom stranom odbio oruje dalje
od sebe. U drugoj polovini istog poteza vrh katane spustio se na
ovekov zglob, a oruje palo zajedno sa akom. Sledei zamah
proveo je seivo iznad njegovog kuka i preko stomaka, zbog
ega se sloio na zemlju, drei svoje iznutrice. eki je za to
vreme udario pitoljem drugog u lice i odmah ga onesvestio.
Pazi na vrata, Tetsuo je naredio, i obojici zabio ka-
tanu ispod brade pravo u mozak, to ih je umirilo.
Idemo dalje? eki se nasmejao, a znoj mu je svetleo

72
na licu.
Idemo.

Jebote, ta je ovo?
Sandra je primetila da mukarci u uglu sobe posmatraju
mali monitor.
Ko su ovi tipovi? Neki Kinezi, kakva je ovo zajeban-
cija?
Nije brate, upravo su zaklali Borisa i Robiju!
Jedan ima ma, jebao te otac! Brate, beimo odavde.
U umu uronjenom u heroinski stupor, Sandra se prise-
tila da joj je jedna od devojaka u taksiju rekla da idu na gau
kod nekih opasnih kriminalaca. Nije obratila panju na to, sve
do sada.
Nemamo gde, to je jedini ulaz. Nema prozora,
niega.
Daj prangiju neku, bre!
Moja je ostala u garderoberu.
I moja.
Neu da umrem, u kurac!
ekaj. Imamo... Imamo uzorak. Rekao si da bi u veim
koliinama ozbiljno sjebao oveka. Test-majmuni su vadili jed-
no drugom oi, je li tako? Priao si mi to, brate!

73
 Jeste, jesu, sjebe u veim koliinama potpuno.
Dajmo ga ribama, i gurnimo ih u hodnik. Kapirate?
Neka... To to e ih srediti.
ta?
Daj boicu ovamo.
isto?
Da, jebote, to je poenta. Neka odlepe. Neka nam kupe
koji minut.
Evo ga.
Dolazi ovamo, kurvo!
Odjednom, Sandra je osetila da se devojka pored nje
pomerila. Nije tano mogla da uvidi ta se deava, ali je prime-
tila da joj mukarci guraju neto u usta, a zatim je izbacuju kroz
vrata. Dohvatili su drugu devojku, a posle nekoliko sekundi,
grube ake su se spustile i na njeno telo. Mlitavo se kretala po
sobi dok su je gurali i vukli, a zatim je na jeziku osetila neto
neverovatno.
Polako, eki je usporavao Tetsua.
Posle dva telohranitelja, ubili su jednog onesveenog
oveka na kauu, a eki je ispalio rafal u telo tipa koji je
istrao na njih sa kuhinjskim noem. Kua nije izgledala kao
noni klub, ve vie poput jeftinog bordela, u kom je svaka
soba vodila direktno u sledeu, bez dodatnih vrata i prolaza,
zatamnjena ili obojena dreavim neonskim svetlom. istili su
jedan po jedan segment.
Neto se uje ispred, Tetsuo je zastao i podigao seivo.

74
Neto udno.
eki je nianio preko njegovog ramena.
Otvoriu vrata.

Na nepcu nije osetila puno toga, osim blagog peckanja.

Tenost je imala ukus deterdenta, samo pojaanog hiljadu
puta, ali sve to je saznala preko svog nosa, a ne jezika. Gurala
se sa drugim devojkama u mranom hodniku, potpuno dezori-
jentisana, dok joj je drelo gorelo. Uhvatila se za vrat i prsti su
joj dotakli neto mekano, gotovo elatinasto. Koa dunika se
savijala poput tanko razvuenog testa i inilo joj se da moe
da proe prstima kroz nju. Nije oseala bol. Neko ju je gur-
nuo, zbog ega je izgubila oslonac i udarila glavom o zid. Ni to
je nije zabolelo, ali se jeste okrenula i zamahnula rukom kroz
vazduh. Zakaila je neto akom, a komad mesa ostao joj meu
prstima. I sama je primila udarac, inilo joj se da krvari, ali i
dalje nije bilo oseaja. Nije bilo niega, osim besa.
U umu, plamiak koji joj se iz stomaka postepeno
penjao kroz telo stigao je do mozga i tamo pretvorio u poar
koji je prodirao sve, njenu linost, misli, seanja i oseanja.
Ostao je samo bes, bez oblika, cilja i svrhe.
Na drugom kraju hodnika, otvorila su se vrata i pojavila
se svetlost.

75
 *

Tetsuo se zaledio. Gomila golih devojaka, deformisanih

lica i ispruenih ruku navirala je ka njemu. eki je zamucao, i
povukao se nekoliko koraka unazad.
Jedna je pokuala da povue Tetsuoa za ramena. Iz-
makao se u stranu i udario je pesnicama stegnutim oko drke
katane. uo je kako joj se vilica dislocirala, ali je ostala na
nogama. Druge su takoe grabile ka njima, trzajui se poput
epileptiara tokom napada.
ta je ovo?
Ne znam. Poni da puca.
Prvi hitac je proao kroz butinu najblie ene, a drugi i
trei kroz njen grudni ko. Rane su krvarile, ali ena nije stala,
sve dok joj Tetsuo nije odrubio glavu.
Pucaj!
U guvi, eki je zateturao i pao, zbog ega je jedva
uspeo da se okrene na lea i ispali rafal u plavu devojku sa
ogromnim silikonima koja se nadvila nad njega. Tetsuo ju je
utnuo prema grupi, i zamahnuo ponovo. Drugu je presekao
skoro na pola, ali je njegov ma ostao zaglavljen, a devojka ga
povukla i istrgla iz njegovog stiska. U padu, nekako je uspela da
ga uhvati za levu ruku i jednim stiskom slomi obe koske u njoj.
Tetsuo je zavritao, i izvukao tanto nepovreenom rukom.
Pucaj!
eki je, meutim, drao na nianu Sandru, iji grkljan
se gotovo sasvim istopio; kroz pukotine penila je krv i pljuvaka.

76
Izgledalo je kao da joj se koa ljuti, a izmeu avova videlo se
ukasto salo i crveni miii.
Sandra? eki je upitao tupo i zastao dovoljno dugo
da ona prie malo blie.
Sruila se na njega i uhvatila ga za salo oko struka.
eki je zastenjao, a ona sa odelom oupala i kou. Stenjanje
je postalo jeziv vrisak.
Tetsuo!
Pored, Tetsuo se izmigoljio iz naleta poslednje devojke,
provukao ispod ispruenih ruku i stvorio iza nje. Zabio je tanto
ispod linije lobanje, i zavrnuo seivo. Sandra je nastavila sa
upanjem. Na komadima krvave koe videle su se izguvane
tetovae, a vritanje nije prestajalo, sve dok Tetsuo nije izvukao
katanu iz lea i nekako uspeo jednom rukom da je zarije ispod
Sandrine brade. Ona se okrenula na lea i izdahnula kroz plavo
obojene usne.
Sve se umirilo, osim ekievog tihog zapomaganja i
grcanja pri svakom udahu. Njegovo odelo bilo je prekriveno
krvavim rupama veliine pesnice.
Gotov sam, unezvereno je pogledao Tetsua.
Smiri se.
Gotov sam.
Zvau pomo.
Nee doi. Pusti me da idem... brate.
ekaj.
Pusti me, dodao mu je Glok. Da idem.

77
 Kroz suze, Tetsuo je prislonio cev na znojem oroeno
elo.
Jebe ovaj usrani svet, Tetsuo...
Hitac je odzvonio u prostoriji. Iz spoljanjosti su stizali
zvuci odbrojavanja, praeni ogromnim vatrometom.

Tetsuo, ef Jamagui sindikata pokazao je da klekne

ispred njega i drugih porunika.
Tetsuo se poklonio i spustio na mesto. Ruku u gipsu
namestio je u krilo.
ujemo da je bilo... krvavo, ef je rekao kroz dim
cigarete.
Jeste.
Izgubio si prijatelja tamo?
ekia, dodao je jedan od porunika. Debeli tip.
Da, seam ga se. Tuno. Ali, nai prijatelji su veoma
zadovoljni. Kau da ste uspeli samostalno da zbriete drugi
klan. Dva Jamagui oveka protiv itavog klana. Impresionirani
smo.
Hvala. Vaa ast je moja ast.
Ima li ti neto da nam kae?
Nita, gospodine, Tetsuo nije podizao pogled sa poda.
U redu. Slobodan si.

78
 Ustao je i paljivo napustio prostoriju, a zatim i sedite
sindikata, neuglednu poslovnu zgradu na periferiji Kobea. Dok
je sedeo u vozu, okruen ljudima koji su se vraali sa posla,
izvadio je malu boicu sa plavim sadrajem i podigao ju prema
neonskom svetlu na plafonu. Izgledala je tako obino, a svi
mukarci u sobi kleli su mu se da postoji samo jedna na svetu.
Ispovesti su bile malo udne, budui da ih je sluao preko ap-
likacije telefona mrtvog prijatelja. Glavni hemiar se zaklinjao
u decu da ne postoji nita slino, i da ga moe uiniti bogatim
pomou uzorka, samo ukoliko ga potedi. Uveravao ga je da je
istom obliku to uasan otrov koji ljude pretvara u ivotinje,
ali da bi uz dodatne procese mogao da postane najpopularniji
narkotik na svetu. Verovao je u njihove rei, kao to su Marko i
njegov otac verovali da je kua sluajno zapaljena tokom borbe,
i da nikakav uzorak nije pronaao. Sve je nestalo u plamenu.
Vratio je boicu u dep sakoa.

U toplom drmusanju voza, Tetsuo sanja.

Sanja da vidi svet, usrani svet koji mu je uzeo jedinog
prijatelja i jedinu osobu do koje mu je bilo stalo. Posedovae
taj svet, prvo sindikat, pa japansko trite, pa prekomorsku dis-
tribuciju, i na kraju sve velike centre populacije na kontinenti-
ma. Sve e to biti njegovo, sve dok jedan dan ne promeni dozu i
poalje ju u svaki kutak planete. Niko nee ni osetiti razliku, dok
ne bude prekasno. Davno je shvatio da ljudi postaju bolji kada
se od njih odvoji deo tela koliko e samo postali bolji kada im
prui neto to e im trajno odvojiti umove od tela, i pretvoriti

79
ih u ono to zaista jesu? Tetsuo vidi sebe na balkonu, iznad
ulica, gde posmatra transformaciju, dok urlik ivih nestaje u
napredovanju onih koji umiru na nogama. Bie jedini ovek
koji je taj prizor ve video. Drago mu je zbog toga, i u sebi slavi
trenutak kada je taj usrani svet poeo da gori.

80
Milka Kneevi Ivakovi

Roena 1961. godine, u Beogradu. Diplomirala Svetsku

knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Slobodni umet-
nik, lan UKS.
Dela: romani Veliko drvo, 13, jedno seanje na
sedamdesete, Bez daha, Tango Macabre, Izgubljeno
lice, avolji tobogan, zbirka pripovedaka Najbolji pri-
jatelj, zbirka eseja Kua straha.
Nagrade: I nagrada Radio Beograda za kratku priu
Poklon za Anelu, III nagrada borske biblioteke za priu
Meed, nagrada Andra Gavrilovi za priu Samsara.
www.milkaknezevicivaskovic.com

81
 Poklon za lanjske snegove

Zabrinut sam zbog tebe, Sneana, kazao je, kuckajui

vrhom olovke o sto.
Srena sam.
Rudolfa nervira to kuckanje. Smatra ga nadmenim i
drskim. Bojim se da e mu izleteti runa reenica koja nikako
ne prilii mestu, trenutku i naroito Njemu, mojoj Ljubavi.
Rudolf je prilino prgave naravi, nepredvidiv, pa ga
apatom uutkujem: Prestani, molim te. Ne sada.
Uzima li redovno terapiju? pita moja Ljubav.
Da, ali ga ne gledam u oi. Znam da sluti moju la.
Igramo istu igru mesecima, moda i celu godinu. Vreme, uos-
talom, i nije vano, jer stalno ivimo u sadanjosti.
Nee me izgrditi, samo e podii pogled i uputiti mi os-
meh zbog kojeg me preplavljuje milina, onaj zbog kojeg uporno
dolazim, ekam satima u skuenom hodniku, davei se u sm-
radnom prisustvu drugih. Nije mi ni to teko; teko mi je kada
On nije zabrinut, teko mi je kada je zadovoljan mojim stanjem.
Tada dobijam par treptaja oka sa Njim u istoj prostoriji, tek
kratak udisaj istog vazduha, i fabriki osmeh za pacijente koji-
ma je dobro. Zato tablete ve nedeljama ne uzimam. Vreme
zakazanih poseta beleim u mali, crni rokovnik, odmah pored
stihova za Njega, i to su jedini datumi i sati koje hou, moram
da upamtim.
Neuzimanje je stvar oko koje se Rudolf i ja, zaudo, ne
svaamo. Njegovi razlozi su drugaije prirode. im se probudi,

82
Rudi pokupi moje lekove sa nonog stoia i besno ih baca u
klozetsku olju jer me, kako kae, otupljuju, i ine da Ja vie
nisam stara, dobro poznata Ja. Ne razumem ba na koju mene
misli. Zbunjuje me razmiljanje o identitima, zbunjuje me i bu-
dalasti Rudolf, zbunjuju me drugi ljudi, zbunjuje me ivot.
Ljubav je gora od svakog leka. Tu reenicu ne izgovaram,
ali Rudolf je ve toliko dugo prisutan da ume da mi ita misli.
Ljubav boli, nju nita ne ublaava shvatila sam odavno, pre
nego to sam upoznala Voljenog, mnogo pre... jo dok su hije-
roglife moje due pokuavali da deifruju njegovi prethodnici.
Prvi put kada sam Ga videla (a bilo je u jesen, prolee
ili leto; zima sigurno nije bila), shvatila sam da mu nikada neu
dozvoliti da ode. Drao je moje ake u svojima i govorio stvari
koje sam oduvek eznula da ujem: da sam pametna, lepa, kako
je teta proerdati jedan mlad ivot, kako uvek ima nade. Do
tada sam mislila da sam odavno sve bila izgubila, pa i nadu.
Njegove ruke, dlanovi udobni i vreli poput gnezda, svijeni
oko mojih, i zatitniki prsti koji su mi milovali ruiaste za-
voje na zglobovima, poruili su da moje patnje ipak nisu bile
uzaludne.
Ima li vee ljubavi od one koja se izbori sa eljom za
smru, postoji li ita toliko jako, to moe pobediti enju za
krajem i pretvoriti je u enju za poetkom? Lekovi nisu po-
mogli da se otresem komara, samo su me bacilli u duga spavanja
nalik malim smrtima, nakon kojih sam se budila neznano kad,
neznano gde, ne razlikujui dane, lica i prostore od onih koje sam
nekada davno sanjala.
On, moja Ljubav, jedino je za ta sam sigurna da nisam
izmislila. Sve to je bilo pre Njega, nestalo je u isparavajuim

83
snovima kao da nikada nije ni postojalo.
Izlazim iz ordinacije, napojena sreom zbog Njegove
brige. Hodam besciljno, traei bilo kakve utiske iz kotrljajueg,
ravnodunog spoljanjeg sveta. Pada krupno sneno paperje, i
u izlogu vidim svoju kosu i lice, zasute pahuljicama: podseaju
na konfete ili nevestinsku koprenu. To me pomalo razgaljuje:
moda je provienje, znak dugo oekivane veselosti u nekom
od narednih trenutaka sadanjice koliko danas ili veeras, ra-
dosti koje u napokon osetiti. Pitam nevidljive ljude koliko je
sati, koji je dan u nedelji, jer Rudolf uti, smrknut i ljubomoran
na moj malecni osmeh u staklu izloga. Teak je i jadan u svojoj
stalnoj potrebi da se sa mnom takmii, da me nadgovori i pok-
lopi savetima koje od njega ne traim. Premda mu je dvadeset
tri, jo uvek je razmaeno derite eljno panje.
Neko mi dobacuje da je pretposlednji dan u godini, iako
se ne seam u kojoj godini ivim, i ne pridajem znaaj niemu
to je poslednje ili pretposlednje. Mnogo je bilo poslednjih stvari
koje sam u ivotu uinila, a koje su se ispostavile samo kao opsena
uma, agonija produetaka.
Dakle, zima je, see me pomisao, moda je vreme za
zamrzavanje i skladitenje retkih blistavih trenutaka. Imam iz-
vesne ideje o tome, o poklonu koji bih mogla samoj sebi dati za
bolje danas, ali mi bee poput golubova na trgu, ije smo jato
nenamerno uznemirili koracima.
Gladan sam, guna Rudolf.
Ba me briga! odvraam.
Pravi od sebe klovna. Stalo mu je do tebe kao do
lanjskog snega, ceri se pakosno. Smeh lii na itanje zmije

84
koja mi se uvukla u uho. Patetina si, mala.
Odlazi, govorim. Smeta mi. Dosadan si. Mnogo
galami. Ni sopstvene misli ne ujem od tebe.
U tesnom autobusu njegova nametljiva potreba da uvek
bude pored mene postaje zbilja naporna: mada mrzi ovakva
mesta, i mada ga horda gazi, priljubljen mi je uz lea poput
parazita. Uznemiruje me, nervira. Probijam se kroz guvu, to
dalje od Rudija, i sedam u krilo nepoznatoj osobi jer je ne vidim
na seditu. Ona neto vie, valjda na mene.Ludao! pomeraju
se njene naduvene, crvene usne, oblikujui slovo o u groznu,
crnu rupu. Ne razumem kako se tu stvorila. Nije mi jasno otkud
oko mene toliko ljudi, neprijateljski raspoloenih, zastraujue
radoznalih oiju.
Silazim na nekoj stanici i malo lutam. Rudolf se, na-
pokon, negde usput izgubio ali znam da e me pronai, ili pre
mene stii kui, zauzeti kau na kome volim da lekarim, ispiti
aj iz moje omiljene olje, blebetati kada ne elim da ga sluam,
zakljuati me svaki put kada odluim da okusim slobodu. Ru-
dolf je drugo ime za Prisutnost.
U stanu je mrano i zaguljivo, prepuno vanih stvari,
ali uplje kao u jazbini svakog izgnanika. Sa dna ormana vadim
staru plastinu jelku i trake novogodinjih lampica koje raz-
bacujem preko delova nametaja. Crveno-uta-zelena svetlost
namiguje i tera me da se oseam luckasto, kao da bih mogla
popiti au zabranjenog ampanjca i, tavie, uivati u njemu.
Ali, ampanjac nemam. Nemam ni pare torte, makar neukusne.
Friider mi je prazna kripta, sa ostacima pocrnelog, odavno na
pola pojedenog komadia mesa iji miris priziva neke tamne
misli.

85
 Sedim na kauu i ekam Rudija. Mrzim ga ali mi
ponekad, kao na primer sada, nedostaje. ao mi je to sam
opet bila gruba prema njemu. Bolje i on nego niko. Ne svia
mi se ovolika tiina, sluti na konanost. Zatim zovem Ljubav
telefonom. Po prvi put. Nikada to ranije nisam inila, jer je
broj, koji mi je dao, predvien za hitne sluajeve. No, koji
trenutak, koja prilika moe biti hitnija nego zimski dan uoi
poslednjeg, dan u kome oseam snanu, skoro razdiruu elju
da Ga zauvek sauvam?
Halo, Sneana, otkud ti? Ima li nekih problema?
ujem Njegov mek i topao glas.
Volim njegovo ti; ono svedoi o bliskosti, o lepoj tajni
koju, prema meni, gaji u srcu.
Moete li doi, molim vas? Moj glas zvui udno,
nepoznato i beivotno, asocira na dosadne slike ravnice i miris
ustajalosti, iako bih elela da ga miluje poput ubora potoka ili
da zvoni kao praporac u ruskoj bajci.
Zna li koliko je sati? glas je, mogue, ljutit, ali ja
pratam jer volim i Njegovu ljutnju.
Ne znam, iskrena sam.
Jesi li dobro?
Odlino sam, jaka kao smrt, odgovaram. Veeras u
se ubiti.
Sa druge, daleke i beskrajne strane, tajac.
Hajde, budi razlona, neemo prolaziti sve ispoetka
Sea li se ta sam ti govorio? Srljanje u smrt nije bekstvo,
nije ak ni izbor, ono je prisila. Budi jaka, bori se. Pomisli na

86
sve ono bolje to moe doneti sutra. Pomisli na ljude kojima je
stalo do tebe.
Nikome nije stalo. Nemam nikoga osim Rudolfa, a ni
on me ne voli.
Pomalo sam razoarana zbog njegove nemoi da mi
uhvati misao: sutra ne postoji, izmiljeno je da ljude zavara
najveom prevarom nadom.
Dobro, dolazim, kratko kae i prekida vezu.
Kao to rekoh, vreme ne merim, meutim, uinilo mi se
da je prolo mnogo dok moja Ljubav nije dola. elim da mu
budem posebno lepa za to vee: kosu sam oeljala i raspus-
tila, obukla sam belu koulju. Na ruke navlaim bele ipkane
rukavice, noene mnogih pretposlednjih dana u godini, koje is-
tovremeno miriu resko, na varikinu, i neno, na urevak iz
omekivaa. Pleem po sobi, lebdim u prostoru. Ja sam vilin
konjic i lepram iznad vode, leptir, ptica... Mogu biti sve to
poelim. Slobodna sam. Srena. Zaljubljena u Ljubav.
Stigavi, On sa sobom donosi uznemirujue banalan os-
meh. Kao potar koji mi povremeno pozvoni na vrata i oekuje
da uzvratim na lanu ljubaznost.
Ali i tu banalnost sam kod Njega volela. Pozivam ga
da ue i on, moja Ljubav, sedi, po prvi put, u mom prostoru,
na mojoj stolici, za mojim stolom. Kafu, aj? zamuckujem.
Odmahuje glavom. Ba nita? Toliko urite?, pitam, oseajui
kako mi suze-radosnice klize niz obraze. Jasno je da me nee
odbiti, jer vidi da nisam dobro. Zabrinut je.
Moe kafa, kae posle kraeg premiljanja i pogleda
baenog na runi sat.

87
 Netremice gledam kako srkue kafu, oigledno zateen
i odjednom u nedoumici oko mog stanja. Vazduh je pun Nje-
govih upitnika.
Iskreno, uopte mi nije padalo na pamet da se ubijem.
Razmiljanje o smrti odavno nije moja svakodnevica. teta je
troiti ivot u nastojanju nestanka ako se pokae da postoji
konopac za koji se moe uhvatiti. Tu lekciju sam nauila od
moje Ljubavi, a On, zaslepljen drugima, zaboravivi na snagu
moje tvrdoglavosti koliko sam bila uporna da umrem, toliko
uporna i da zadrim ono to je pobedilo elju za umiranjem
nije ni primetio moj boljitak.
Noevi su sjajni i otri kao Rudolfovi osmesi i, dok On
nervozno pali cigaretu, ustajem da uzmem jedan sa kuhinjskog
stola. Seivo se primamljivo preliva u ritmu treperavih lampi-
ca, i znam... znam da sve ovo moda nije stvarnost, moda nije
ni dananjica, ali je svakako pretposlednji dan neega to zovu
godina, vreme ili ivot, vaan dan u kome se slepe enje uvek
ispune. Jo samo malo, i u skoroj sadanjosti neujno u svom
ljubljenom prii s lea i neno mu pomilovati grlo otricom.
Napraviu od njega najlepi poklon za sebe.
Tek kada mu glava klone na grudi a oljica ispada iz
ruke, razbivi se u paramparad, dotiem ga po glatko obri-
janom obrazu. Prvi, ali ne i poslednji put.
Srena sam.
Bio je lep ukras u mojoj sobi te, pretposlednje veeri.
Namestila sam ga tako da mu bude udobno u beskrajnom snu:
zabacila Njegovu glavu na naslon stolice, poloila Njegove
ake na sto da ovekoveim sliku voljenog koji sedi sa mnom,
zauvek, sa zamrznutim smekom i crnim oima, punim veite
88
ljubavi. Kada bude poeo da smrdi, prvo u mu odsei drage
prste i njima okititi vetaki zimzelen, a zatim u ga, deo po deo,
slagati u friider za slatke obroke u ast lepih uspomena.
Primeujem da je Rudolf tiho uao u sobu. uti i sigurna
sam utae bar neko vreme, ili do poslednjeg dana, dok ponovo
ne ogladni, zadovoljno zavaljen na moj kau poput velike, grbave
senke.

89
Radoslav Slavni

Radoslav Slavni roen je 1985. godine u Sremskoj

Mitrovici, a ivi u Rumi. Apsolvent je Fakulteta za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.
Njegovi lanci objavljivani su u RU-Magazinu, lokal-
nom rumskom asopisu, a deo je i urednitva bloga Rumski
Urbani Magazin (www. rumski.in.rs). Svoju prvu zbirku krat-
kih pria, pod nazivom Svetlost na kraju ulice, objavio je po
zavretku osnovne kole, u izdanju Grafamprometa i Grad-
ske bibliotetke iz Rume. Roman prvenac Nemezis objavio je
2011. godine.
Reirao je kratkometrani, niskobudetni film Mute,
kao i dokumentarni film Kad porastem biu... u saradnji sa
studentima FASPER-a. Po svojoj prii Bezimeni, napisao je
scenario i uestvovao u reiji filma Drugi On, koji je snim-
ljen u okviru projekta Novi pogledi u realizaciji Nezavine
Omladinske Organizacije iz Rume, a pod pokroviteljstvom
Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Saradnik je portala SF-Serbia (www.sf-serbia.com).
Peva je i tekstopisac benda Vultures.

90
 Partija

Najobinija igra nekom zabavna, nekom od sudbinskog

znaaja, a meni, najednom, tako smena i nebitna. Samo prosta
igra. udno je to sa oduzimanjem ivota...

1.

Farovi truckavog taksija sekli su gust vazduh i obasjavali

vijuge putnog prevoja Irikog Venca. Kretali smo se sporo i ne-
sigurno, trudei se da izbegnemo rizik kojim je pretio smrznuti
put. Iako je vonja bila muna, nisam mogao da se otmem utisku
da su ostali putnici bili zadovoljni, jer su se, kako-tako, probijali
ka svom finalnom odreditu gradu dobrog raspoloenja, lepih
elja i praznih obeanja. To je, valjda, ono to svi oekuju jed-
nom godinje: neogranieno besplatnog pia, vrele poljupce,
glasnu muziku, malo razbibrige i trunku saoseanja.
Teko mi je bilo da poverujem da sam za manje od pola
sata ekanja, u novogodinjoj noi, uspeo da nahvatam linijski
taksi na relaciji Ruma-Novi Sad. Kada sam se na rumskom
stajalitu obreo meu svim tim izduenim licima i zauo teke
uzdahe i ukanje kesa punih flaa skupocenog pia i kojekakve
pirotehnike, zapitao sam se kako li sam uopte mogao da pomis-
lim da bi taksi proao kao prihvatljiva opcija. Ipak, nekoliko
divljaka pojavilo se nakon manje od pola sata smrzavanja na
snanom vetru i svi se snaosmo za prevoz.
Ideja da se oslonim na tue tokove, umesto da krenem
sopstvenim automobilom, oigledno nije bila rizina koliko

91
sam na samom poetku oekivao da e biti. Prva najlua no, u
poslednjih deset godina, na koju nisam zapucao vlastitim vozi-
lom. Nije to bila laka odluka.
Iz doeka u doek, sumnja da u se vratiti nazad, u
Rumu, postajala je sve vea. Nisam eleo da se bilo ko cima oko
starog Forda, ukoliko bi me srea izdala. Ili je, moda, u pitanju
bio samo jedan od naina da se nesvesno izloim mogunosti
izostanka sa partije?
Ko e ga znati!
Nije bilo svrhe baviti se introspekcijom u toku
novogodinjeg ludila. Dobro sam znao da bi mi se u tom peri-
odu svest otela bez izvinjenja i nastavila da funkcionie samos-
talno, po sopstvenim, nepoznatim mehanizmima.
Bilo kako bilo, pitanje prevoza smo reili i kretao sam
se ka Novom Sadu, odmeravajui svetlucave oi taksiste i
halapljivi kez koji mu je virkao ispod brka, u odrazu retrovi-
zora. Dve devojke izmeu kojih sam sedeo, reile su da ubiju
monotoniju predstojeih kilometara razgovorom o parfemima i
mestima na kojima e se oduzeti od ivota u toku veeri.
A, gde e ti veeras? osetio sam zadah votke
zamaskirane mentolom, jo na ulasku u Irig, kada mi se ona
sleva obratila u pokuaju da probije ledenu tiinu.
Kod nekih prijatelja, ispljunuo sam, jasno dajui do
znanja da mi nije do razgovora... bar ne sa njom.
Ipak, avonka sa moje desne strane upecala se na pitanje
i ve kod Paragova bila je najbolja prijateljica devojke koja
je volela orbit i DG. Kozmetiki katalog sa miriljavim
stranicama i nekoliko zajednikih poznanstava bilo je sasvim

92
dovoljno da nas ree tiine do kraja puta.
Poruka koja mi je uzbunila zvonce mobilnog telefona,
istog momenta kada nam se svima vratio signal od tri crtice u
blizini Sremske Kamenice istrgla me je iz Milan/Igor univer-
zuma i detaljne analize dekoltea one kurve sa fejsa. Izvukao
sam telefon iz levog depa pantalona, oeavi reljef mreaste
arape avonke, to je ova, bez sumnje, doivela kao bezuspeni
pokuaj silovanja. Diskretno klimnuh, u znak izvinjenja, na ta
ona ponovo poe o svom ljubljenom Igoru, kako bi, najverovat-
nije, naglasila da postoji neko ko bi mi slomio kimu, ukoliko bi
mu se poalila na nestanu aku neznanca.
Oprosti, promrmljao sam i banalni dogaaj oterao u
veni zaborav, a potom otkljuao telefon i uao u prijem po-
ruka.
Vanja.
Milica dolazi za dvadeset minuta. Neemo nigde ii,
definitivno. Kill Bill maraton uz din-tonik. Lepo se provedi.
Volim te!
Prsti su mi bili suvie smrznuti da bih odgovarao
opirnije od hvala lep provod volim te. Kada mi je stigao
izvetaj o prispeu, ve smo bili sa druge strane mosta.
Kod NIS-a, moe? upitala je taksistu Orbit Votka.
Da, i ja bih, podrala ju je drugarica.
Baba sa prednjeg sedita i ja opredelismo se za taksi
stajalite.
Zvono mobilnog telefona ponovo mi je dalo do znanja
da sam primio poruku. Jo jednom Vanja.

93
 Nedostaje mi! Volim te!
Nisam mu odgovorio. Munina koja mi je zaigrala u
dubini utrobe nadjaala je sve leptirie koji bi mi se inae, na
takve rei, razleteli stomakom. Upeatljiv novosadski mek
tako utie na mene. Zagospodari mi ulima i izvrne creva im
udahnem ukleti vazduh.
Taksista mi je otvorio vrata. Zahvalio sam mu, platio,
a potom se osvrnuo, pokuavi da prepoznam Acino lice u
okupljenoj gomili.
Marko, zauh njegov zvonki vokal.
Zvuao je tako bezbrino, kao da nam sat nije otku-
cavao nad glavama.

2.

Zato mi nisi javio da su renovirali lokal? mirkao

sam, odmeravajui Acine crte kroz ukastu tenost u ai. I
kada se, uopte, to desilo?
Nisam osetio potrebu da te uzbuujem, rei su mu
bile paljivo probrane i ispresecane kratkim gutljajima belog
vina. Jo letos sam nabasao na reklamu ispred ulaza. Ipak,
znao sam koliko ti je teko sve palo i eleo sam da budem pored
tebe kada sazna. Zato sam i predloio da se naemo ranije i
popijemo neto.
Romantino, oteo mi se mrski osmeh.
Karirani stoljnjaci, miris zaina i zapeene kore, itali-

94
janska muzika. Picerija. Najobinija picerija.
Ipak, bez obzira na zveckanje pribora za jelo, osvetljen
enterijer i amor okupljenih posetilaca koji su se davili u gur-
manskom sladostrau, i dalje sam se oseao kao u prokletoj
masovnoj grobnici.
Pulin je umro u aprilu, ako se ne varam, jo jednim
gutljajem Aca je osveio svoj umereni, potpuno staloen glas.
Konano ga je dotuklo. Nije se dugo muio. Za nedelju dana
ga je skleptalo, sasuilo ga i izbrisalo sa lica zemlje. Novi vlas-
nici su brzo preuredili jazbinu.
Jebi ga, zavrio sam razgovor na tu temu, otpio malo
i utonuo u setu.
Goran Pulin Mackov, prethodni vlasnik prostora,
bio je jedan od retkih tragova koji su se mogli povezati sa
novogodinjim gej masakrom (kako su ga popularno proz-
vali u tampi i u vestima). On i nekoliko cvetova koje su uporni
roditelji, prijatelji i poznanici svake godine ostavljali ispred
ulaza u bivi Ridler dananju piceriju Napoliana. Veini
je bilo lako da sa smru starog Pulina zaborave i na zelenkas-
tu auru neonskog upitnika spolja, znojav, zaguljiv ambijent i
sint-pop koji je cepao membrane ogromnih zvunika, pravilno
rasporeenih po okovima podijuma. Naravno, svest te veine
i javnosti, uopte bila je poteena uspomena zakrvavljenih
vriskom, pucnjavom i lomom. Ti isti mesnati engrami su nas,
preivele, proganjali svakog narednog doeka, zajedno sa
obavezom i zakletvom poloenom nad mrtvim telima prijatelja
i sopstvenim bezecovanim duama.
Partija. uvena jebena partija, koja e trajati jo neko-
liko godina, a potom sve uspomene povui za sobom u venu
95
tamu, dok e rane i odjek mrnje ostati zamalterisani keapom
i mirisom origana.
Jo jedan nelagodni osmeh, noen dubokim uzdahom,
uzleteo mi je sa usana i privukao Acinu panju.
Kai? preklopio mi je aku svojim dlanom. Oigledno
je da te neto mui.
Bilo mi je teko da priznam njemu, pa i sebi, ali u neku ruku
sam prieljkivao da moje mesto za stolom sledee novogodinje
noi bude upranjeno. Ipak, dogovor je bio da emo svaki od
doeka, ma koliko tragian i teak bio, obeleiti laganim temama
i dobrim raspoloenjem, bar pre nego to zaigramo igru oko koje
su nam plesale i same sudbine. Nisam imao nameru da bedaim na
samom poetku. Lini problemi, koji se nisu ticali masakra i pos-
ledica istog, nije trebalo da ukradu turobni dah ishodu veeranjeg
odbrojavanja.
Ovo vie nije Ridler, ne zaboravi, ustuknuh i lagano
odaljih aku od njegove. Neke dve babe nas gledaju.
Aca se okrenu, zagleda u dva zblanuta para oiju, a kada
mu ponovo videh lice, nisam mogao da ne primetim blistavi os-
meh.
To je bila jedina reakcija. Njegov mehanizam odbrane
od predstojeeg i venog.
Delovao je tako udaljeno od onoga to se deavalo.
inilo mi se da je bio izolovan od loih oseanja vlastitom
membranom sa zdravim zubima i razvuenim usnama mem-
branom koja je nedostajala preostalima i meni.
Brani ivot mu je definitivno prijao. Bio je jedini koji

96
je imao pravu pravcatu porodicu. Pre neto manje od tri godine,
sve nas je iznenadio kitnjastom pozivnicom za venanje je-
dini povod kojim smo se okupili, a da se slavlje nije okonalo
zajedno sa neeijim ivotom. Pored Acinog imena, na tvrdom
papiru, zlatnim slovima je bilo izvezeno ensko ime, to mi je
isprva isteralo vazduh iz plua, a potom i nekoliko suza. Nije
u pitanju bila tipina pikasta reakcija. Samo sam bio nevero-
vatno ponosan na svog prijatelja.
Znao sam da se zanosio idejom da je bi, ali nisam
verovao da je postojala mogunost da izgura zrelu vezu sa
enskom osobom. Nakon svadbe, jo jednom je dokazao da mi
je uverenje bilo pogreno. Muko je, rekao je, probudivi me
telefonskim pozivom jedne letnje veeri. Mali Miki je sada ve
bio dvogodinjak, i predstavljao je savreno zdravo potomstvo
jednog od grenika koji su preiveli gej masakr od pre dvanaest
godina.
Nisam imao pojma da li je Aca sa enom podelio mrane
tajne u vezi sa svojom seksualnou i krvavom prolou, ali
to, pretpostavljao sam, nije ni trebalo da me se tie. Znao sam
samo da je uspeno vrdao u vreme poslednjih par doeka i us-
pevao da se izvue iz uskog porodinog kruga uz kakve-takve
izgovore. Ponekad bi preskoio zagrevanje, ali za stolom za
igru bi se uvek naao na vreme.
Njegov osmeh, ipak, bio je neto bez ega nisam mogao
da zamislim prolog partije. Bojao sam se mogunosti da ga
nadivim. Izgledao je tako prokleto nedodirljivo. Naprosto nije
smelo da se desi da mu sudbina okrene lea i lii ga ivota. Ne
to lepo lice!
Redovnija ishrana i manje promiskuitetni odnosi popu-

97
nili su mu obraze i obojili ih rumenilom. Dranje mu je bilo
ispravno i stabilno, a izraz jednostavan i isklesan u prividnom
zadovoljstvu.
Bio je potpuno drugaiji od avetinjskih grimasa sa
kojima sam se susretao igrajui protiv ostalih i ogledajui se.
Ponekad mi se inilo kao da mi je koa postajala tanja i isti-
cala konture lobanje, a rebra mi se probijala iz unutranjosti i
svedoila o slabom apetitu. Iz godine u godinu postajao sam
sve ispraniji. Kosa mi je opadala, bore mi plavile lice, a prsti
poinjali da podrhtavaju sami od sebe. Jedino to je mirovalo
bio je odavno usmreni pogled dve mrane jaruge u kojima
se krila pospanost od ivota. Teko je iveti iz doeka u doek,
kada zna da e svakog narednog, ukoliko sam ne umre, na-
tovariti jo jednu duu na sopstvenu grbau. eleo sam to da
podelim sa Acom. Kao da on ve nije znao.
Ipak, u poslednjem trenu sam se ugrizao za usnu.
Gde su ostali? promenio sam ton i uzvrteo se na vi-
sokoj stolici. Ve je devet. Moda bi trebalo da krenemo?
Dobro, rastegao je. Vidim da ne eli da pria o
tome... odmah.
Platili smo, obukli kapute i ietali, dok je na Acinom licu
sve vreme igrao neodoljivi smeak. Zaista, u tom trenutku sam
bio ubeen da nije bilo neprijatnosti koja bi mu mogla izazvati
vidljiviju reakciju jedan od glavnih razloga zbog kojih sam
odabrao da odravam kontakt sa njim i izvan neizostavne veeri
koju je partija zacrtala. Bio mi je prijatelj, ne samo saigra,
jedini sa kojim sam, nakon Ivanove smrti, podelio deo svojih
najmranijih misli i skrivenih oseanja.

98
 Izaavi iz picerije, ponovo sam se suoio sa nekoliko
zapaljenih svea i buketom karanfila, poloenih pored ulaznih
vrata i zaklonjenih kamenim ardinjerama. Nisam znao da li
je bilo koje od morbidnih obeleja traginog datuma poivalo
u zavetrini u znak seanja na Ivana okonao sam kontakt sa
njegovom majkom kad sam se spetljao sa Vanjom, nekoliko
godina ranije. Jedino u ta sam u tom trenutku bio siguran bilo
je to da je svaki nemirni plamen zapaljenih svea oivljavao
vlastitu bolnu uspomenu i seanje na pucnjavu i krv.
Mamu vam jebem pedersku, nicali su iz seanja gromki
uzvici pijanih nasilnika koji su upali u klub, nekoliko minuta
nakon ponoi. Uasavajua vriska nadovezala se i lako otvo-
rila put moru pucnjeva koji su okonali toliko mladih ivota...
meu kojima je bio i Ivanov. Umro mi je na rukama. Moj jedini
pravi ljubavnik krvavih usana, staklastih oiju i piskutavog
glasa. Pomozi mi, bile su rei kojima se oprostio od ovoze-
maljskog. Izdahnuo je ba onako kako su nasilnici eleli. Ne-
pravedno. Bez trunke dostojanstva. Pederski.
Jebote, slomio sam se i pao u Acin spremni zagrljaj.
Ja ne mogu vie ovako.
Trebalo mu je nekoliko trenutaka da progovori.
Zna i sam kako partija funkcionie, glas mu je bio
mekan, ali ohrabruju. Mora izdrati.
Suze su mi pekle obraze i ledile se na niskoj tempera-
turi. Oseao sam se kao da mi se koa ljutila sa lica i ostavljala
ogoljenu lobanju gladnom vetru. U istom momentu, pomislih
na stravinu priliku sa kojom smo imali zakazan sastanak u
pono.

99
 Kao evociran mojim mislima, zajedljivi demonski kikot
zajaha vazduh i natera ga da zastruji paklenom snagom. Razbio
se svuda oko nas, provukao izmeu okova ulica i iscedio kroz
kaldrmu, zaobiavi zbijena tela zaljubljenih parova i roditelja
sa decom.
Arbitar, ispustio sam, pokuavajui da zadrim sline.
Je l osea?
Aca klimnu i ispusti me iz zagrljaja.
Vie se nije smekao.
Pokli pijanih navijaa odzvanjao je u daljini, borei
se sa zloslutnim smehom idealno vreme da se sklonimo sa
ulice.

3.

10...
Bili smo raspoloeni po obeanju, zakletvi ili emu
god ve. Neki pijani, drugi pripiti, zapostavili smo brige i zabo-
ravili na nevolje iz spoljanjeg sveta, a nelagodu rezervisali za
sate nakon ponoi.
Slistili smo litru pelinkovca i nekoliko flaa belog
vina. Sipalo se, dabome, teturalo, vikalo i lupetalo. Smeak,
ma kakav bio, uljao nam je obraze. Ipak, trunka veite neiz-
vesnosti, koju smo vukli za sobom nalik bolesnoj auri, vrebala je
iz naih senki, ekajui da se ispili iz fragilne ljuskice i zavlada
sa poetkom partije.
9...

100
 Joki je bio zaduen za rezervaciju apartmana. Nekoliko
dana ranije, javio nam je da se pobrinuo za sve. Kao i uvek,
traili smo da apartman bude udaljen od ostalih i dovoljno pros-
tran da spojimo dva stola. Aca je, odmah po dolasku, primetio
da je prostor bio znatno skueniji nego inae.
Ove godine, prokomentarisao je Joki, dok mu je
kapljica znoja muki zaobilazila slepoonicu, moemo da
stanemo za jedan sto.
Jedna jedina reenica bila je sasvim dovoljna da
okona diskusiju i natera nas da nanemo drugu vrstu gorine
estoku.
Crnjak, dodao je, smaknuvi plastinu kapicu sa
grlia flae pelinkovca.
Joki nikada nije bio naroito suptilan lik. Njegovi
neprirodni bicepsi napumpani steroidima i suplementima
poruivali su isto. Falilo mu je dlake na jeziku, odgovarao je
lakonski i ispaljivao sve to bi mu bilo na pameti. Voleo je da
odaje utisak miiavog drkadije.
Ipak, te veeri, samo jedna kap znoja razbila je krute
ivice njegovog lanog dranja i izloila munu strepnju
naoigled svih.
8...
Mihailo je i dalje bio u nezdravoj vezi sa Perom.
Ljubakali su se izmeu svakog gutljaja pricera, kao
da su strahovali da bi neki od nas mogao da se nae izmeu i
narui relaciju guste pljuvake i odvratnih hipokoristika.
Jebene tetkice.

101
 Morao sam kad-tad da se suoim sa injenicom da
mi njihovo drutvo ne bi prijalo ni u normalnijim okolnosti-
ma, onim neuslovljenim partijom. Ipak, kodeks je nalagao
da gunanje i lo vajb nisu bili prihvatljivi. To, naravno, nije
spreilo ljubavnike da nas u nekoliko navrata upletu u svoje
arke. Par lepih rei, na temu Acinog izbora odee, Pera je na-
platio Mihailu urokljivim pogledom i kratkim provokacijama o
kojima nisam eleo mnogo da znam.
Sve se zavrilo bez veeg konflikta, a goropadni par
obeleio je pomirenje vlanim poljupcem i odlaskom u mrak
toaleta, gde su se, pretpostavljam, povatali oslonjeni o lava-
bo.
Verovao sam da su ih svae palile, naroito kada bi
svest bila uronjena u alkohol.
Jebene tetkice, kao to ve rekoh.
7...
Kale je izgledao isto kao i prethodne godine. Kao i one
tamo. I proteklih ko-zna-koliko ve. Jo dvanaest meseci, koje
smo prebobali u nedoumici, zgrenih utroba i tekog daha, ucr-
talo mu je nekoliko bora oko vodnjikavih oiju i to je bilo sve.
Ostatak kao da je bio bezvremen, skamenjen maskom
rigidnosti koju je navukao nakon masakra. Demper preko
kouljice na uzane pruge. Pastelne boje. Uredna kosa. Naoare
sa debelim okvirom. I taj iritantno krut stav. Trebalo je nekoliko
aica pelinkovca i dva pricera da bi mu se usne zatalasale.
Bio je neobino utljiv, ak i za svoju povuenu prirodu. inilo
mi se da je ispod fasade nezainteresovanosti iveo u uverenju
da e nakon ponoi izvui disk koji e ga kotati glave.

102
 6...
Doni se ubio u aprilu.
Bez oprotajne poruke i nepotrebne teatralnosti, tiho i
diskretno. Obesio se u radionici, iza kue. Nije se ak ni kla-
tio, prokomentarisale su komije koje su ga pronale. Takav
postupak je zauvek ostao zagonetan njegovoj porodici i bliskom
okruenju.
Naravno, mi smo znali da je teret partije bio sasvim
dovoljan da nesigurnijeg pojedinca natera na in protiv sebe.
Uostalom, bilo je samo pitanje vremena za sve nas.
Doni je reio da uskrati pokrovitelja novogodinjih
igara za satisfakciju nad njegovom otetom duom. Hrabar,
ili budalast postupak? Nisam imao pojma. Kao to sam ve
pomenuo, trudio sam se da izbegavam moralne dileme u vreme
praznika.
Pulinovu i Donijevu smrt, kao i smrti svih ostalih sa
kojima smo se oprostili u toku prethodnih godina, obeleili
smo minutom utanja, pre no to smo naeli belo vino. Nakon
toga, prepustili smo ih zdravom zaboravu.
5...
Kao i uvek, jebiga, groktao je Joki ispijajui jo jednu
au. Reko sam mu da idem svojim poslom i da je to odluka
sa kojom mora da se pomiri ukoliko ne eli bolni... ponavljam
BOLNI rastanak!
Svi se zasmejae. Joki je nosio pantalone u vezi, iako je
voleo i da ga primi, a ne samo da zadaje.
Ne mogu da verujem koliko vam je teko svima,

103
dodao je Mihailo zagrlivi svog parnjaka. Imam neverovatnu
sreu to svaki doek mogu da provedem sa svojim Perom.
Ovaj mu uputi zaneseni pogled, pomilova obraz, a zatim
se poljubie. Nisam, dodue, smeo da im zameram na takvim
reima. Znao sam da e jedan od njih imati priliku da svedoi
smrti ovog drugog. Bio je to danak najluoj noi sa najdraim
ovekom.
Kale? bockao ga je Mihailo, znajui dobro da je kod
majstora utologije ljubavni teren bio zapostavljen. ta bi kod
tebe?
Kale nije bio ovek za duu vezu. Moda je tako neto
bilo u sri njegovog opredeljenja pored primarnih razloga,
naravno. Kada bi se ueleo dobre jebaine, znao je koji broj da
okrene i koliko novca da ispljune. Sve ostalo neni dodir ake,
etnje pod punim mesecom i razgovori do kasno iza ponoi
nije bilo njegov fah.
Samo se nasmeio i otpio malo vina. Muzika preote
kratku tiinu, pa nastavi Aca.
Porodine obaveze kod mene, izjavio je ozbiljno i
teatralno, kao na smotri. Uvek upali kod Tamare.
Ali, oni su tvoja porodica, zar ne?, upitao je Pera.
Tamara i... kako se zvae mali?
Mihailo se zove, bem te glupog, nasmejao se Aca.
Mislio sam na roditelje i to. Najlake je tako. Tamara i keva
se ne podnose. Znao sam da ova moja nee pokuavati da
se ubatra u celu priu sa majkom i rodnom kuom. Tata je
bolestan, moda mu je ovo poslednji doek, rekao sam joj.
Valjda bi bilo u redu da ga provede sa svojim sinom. Ha!

104
Prosto ko pasulj.
A, ta je sa taticom? zabezeknuo se Petar.
Nita, jo jai smeh. Eno ga, jutros je klao neku
ivinu, da iznenadi kevu romantinom veerom.
Kako je to divno, odlutao je Mihailo, pre no to
ga Petar unu nogom. To ga povrati u prostoriju u kojoj e,
moda, ostaviti kosti. A, ti, Marko? Kako si objasnio Vanji da
ne moe da provede doek sa njim?
Vanja, jebote, pomislih i maih se za mobilni telefon.
Dogovor je bio da se dopiemo nekoliko puta u toku veeri.
Jedna usamljena poruka blicala je u levom gornjem
uglu ekrana. Bila je majina. elela je sve najbolje, puno sree,
novca i zdravlja. Smeno je to bilo. Mogla je samo da poeli
da izvuem disk bez ilustracije. Dodue, nisam bio uveren
koliko bi tako neto bilo vezano za srean kraj, ali o tome se
razmiljalo nakon Boia.
Vanjine poruke nije bilo. Garant je ekao da se prvi
oglasim. Ipak sam bio taj koji je zasrao.
Marko? Mihailo je napadao, rairenih oiju i nozdrva.
Vanja?
Mihailo, eleo sam da kaem, Vanja i ja smo imali
veoma buran mesec, ba zbog ovog usranog doeka kojeg neu
moi da provedem sa njim. Jedva sam uspeo da mu objasnim da
mi poslovne obaveze nee dozvoliti da ga poljubim u pono,
jer je, nalik svakom razumnom biu, imao mnogo pitanja u vezi
sa planovima jednog lokalnog menaderia u novogodinjoj
noi. Na kraju se, uz mnogo suza i runih rei, pomirio sa tim

105
da mu dragi odlazi na sastanak sa bitnim klijentima, ve drugu
godinu za redom, a meni u ustima ostavio ukus gorine i elju
da izvuem disk koji e mi obeati malo nezdravog ljubakanja
sa zna-ve-kim!
Ipak, odluio sam se za jednostavniju varijantu.
Poslovne obaveze, rekao sam. Bez problema.
Iako odgovor nije bio zadovoljavaju, moj stav je jasno
poruivao Mihailu da odjebe od produbljivanja bolne rane i os-
tavi me da na miru otkucam poruku.
Volim te, bilo je sve to sam mogao da napiem.
ak je i to bila la.
4...
Telefon mi je zazvonio negde oko jedanaest. Morao sam
da se javim. Strepnja mi je pulsirala u podsvesti, napominjui da
je to mogao biti poslednji put da se ujem sa svojim dragim.
Hej, odazvao sam se, smrzavajui se na otrom no-
vosadskom vetru, koji se svom snagom odbijao od zidova
dvorita hotela.
Kako se provodi? upitao je Vanja.
U tom jednom pitanju bila je upakovana sva zlovolja
nad kojom je parazitirao prethodnih mesec dana. Mekano s,
koje je kotrljao preko zuba, dodatno je ustoliilo neizbrisivi
sarkazam u njegovom glasu.
Sve je u redu, odbrusih. Mislim da e prihvatiti da
potpiu ugovor.
Nisam mogao da smislim nita pametnije. Zagledao

106
sam se u prozor kroz koji se probijala svetlost naeg malog
okupljalita i oslunuo kreketave osmehe i melodiju pesme
Crno i zlatno. Potpisivanje ugovora. Da, naravno. Krajnje
ubedljivo.
U koliko sati se vraa sutra? slualica zauka bez
primetnije emocije.
Ne znam, uzvratio sam istom merom. Pre podne,
najverovatnije.
Bolje bi ti bilo da mi donese neto skupoceno i blista-
vo, konano se slomio i smekao. To mi je izmamilo osmeh.
Naravno, obeao sam bez razmiljanja.
Lepo se provedi nakon sastanka, obratio mi se neto
ozbiljnije. Volim te.
I vi, takoe, udahnuh duboko. Poslednje rei koje
smo razmenili. Pozdravi Milicu. Volim te!
Prekinuo sam vezu i utrao u hol koji me je zatitio od
ledenog vazduha i dueg razgovora. Verovao sam da bi oprotaji
trebalo da budu brzi i to jednostavniji. Tako manje boli.
ta sam tada, do avola, znao o bolu?
3...
Sa zvunika se cedila neopisivo odvratna balada koja
je inspirisala Mihaila i Peru da ustanu i zapleu. Joki je bio u
toaletu, verovatno mrkao ds, ili ta god da je ve koristio kako
bi izaao na kraj sa problemima novogodinje noi, dok je Kale
razgovarao telefonom, ispred zgrade.
Jesi li sad spreman da mi ispria o emu se radi?

107
Aca je iskoristio nenapadnu muziku podlogu da me ponovo
podseti na razloge mog otunog izraza.
Pretpostavljao sam da nije bilo svrhe da se ograujem
laima u vezi sa neim to je bilo toliko primetno bar njemu.
Klimnuh.
Vanja? upitao je tiho.
To me je ba raestilo.
Vanja? Ko mu je dao pravo da izigrava mog ljubavnog
terapeuta i pomisli da sam snuden zbog piljivih problema u
vezi? Vanja-vanja-njanja-nja! Imena lako gube znaenje, kada
se ponove toliko puta da se izliu... Naroito u kontekstu znatno
dublje problematike koja prevazilazi smenu telesnu prirodu.
Ma, kakvi, odreagovao sam staloeno, bar koliko mi
je buktee crvenilo u obrazima dozvoljavalo, odmahnuvi i
iskapivi jo jednu aicu pelinkovca.
Lagao sam.
Naravno da je Vanja bio problem... izmeu svih ostalih
uasa koji su se odigravali oko mene, njega, Ace, dve glupae
iz taksija, tetkica koje su plesale, Jokija koji je mrkao, Kaleta
koji je telefonirao i jebenog demona koji je ekao jebenu pono
da zakuca na jebena vrata!
Disk, onda? pitanja su postajala sve tea. Neizdriva.
Da, Aco, disk, bilo je jasno da ipak nisam bio najspo-
sobniji za takvu vrstu razgovora.
Boji se da e izvui pogrean?
A, koji je po tebi pogrean disk? izbeio sam se izazivaki.

108
 Moja neoekivana reakcija mu je zguvala lice u ne-
sigurnu grimasu.
Ne znam... smrt,valjda.
Vidi, zakiljio sam, sipajui novu aicu, po meni
je svaki od diskova pogrean, kao i ova glupost koju inimo iz
godine u godinu.
Ali, zna i sam da moramo, potapao me je po ra-
menu i pokuao da zvui kao dobar roditelj. Seti se ta je bilo
sa onima koji su odbili da se pojave...
Moda je Doni u pravu, prekinuo sam ga, ni sam ne
shvatajui kakvo sam talasanje izazvao. Zato je, do sto avola,
morao da zabada nos gde ne treba?
Doni je mrtav, zakrgutao je zubima. A, ti si, Marko,
iv. I postoji mogunost da e nadiveti ostale i skinuti teret
sa grbae.
Zar misli da bi mi pao kamen sa srca uz saznanje da
sam iv, jer ste svi vi mrtvi? pustio sam da mi odbegne uz-
vik nezadovoljstva. Zar misli da bi Mihailo mogao uivati u
ivotu, nakon to vidi Petrove ostatke? Zar misli da bih ja bio
sretan, jer sam iv, znajui da je mali Miki izgubio oca?
ekaj...
Moda jednostavno ne bi trebalo da razgovaramo o
tome, frknuo sam i udaljio se od stola sa piem.
Aca je znao da je probudio pogrenu zverku onu koja
je govorila zlu istinu i proricala sudbinu bez budunosti... ili
obrnuto, u zavisnosti od ishoda partije. Dolio je jo jednu aicu
i eksirao je. Pa onda jo jednu. Ostao je da sedi za stolom, ne

109
osvrnuvi se za mnom.
Zagledao sam se kroz prozor i shvatio da je ostalo
dvadesetak minuta do ponoi.
2...
Svaka aica pelinkovca koju sam popio podsetila me
je na dah onih kojih vie nije bilo onih koji su izvukli pre-
sudni disk.
Otiao sam u kupatilo, zakljuao se i reio da pre ponoi
uinim neto to nikada nisam oekivao da bih mogao.
Iako sam upoznao avola lino, ili bar jednog od nje-
govih najbliih saradnika, nisam verovao u boga. Ipak, nalazio
sam se na kolenima i aka sklopljenih ispred lica. Bio je to prvi
put da sam se pomolio, ili kako ve. Nisam znao Oe na, niti
sam sledio neko od propisanih pravila sa ocem, sinom, svetim
duhom i ostalim bilo je drugih kodeksa kojima sam robovao
poslednjih godina. Umesto toga, samo sam bio iskren.
Boe, oklevao sam, bez obzira na silne misli kojih
sam to pre eleo da se oslobodim, zamolio bih te da pazi na
sve one koje smo ispratili do sada... ukoliko su njihove due,
uopte, dospele do tebe... i da nas uva u toku ove partije...
A, onda sam zastao, shvativi da e jedan od nas zasigurno
izdahnuti veeras i da moja molitva nema nikakvog smisla.
Moda je trebalo da ga zamolim da potedi moj ivot?
Ne.
Ustao sam, umio se i izaao iz kupatila.
Jo nekoliko minuta, pomislih.

110
 1...
Na sredini prostorije oformili smo krug, za dva tela ui
od onog od prethodne godine.
Prisetio sam se Saje i nemonog pogleda koji je uputio
svima, nakon to je izvukao neeljeni disk pre tano godinu
dana; njegovih besmislenih poslednjih rei vidimo se;
smenog, pokornog dranja, dok se pribliavao onome koji
nas je nadzirao; demonskog poljupca i Sajinih ostataka, koji su
iezli samo nekoliko trenutaka kasnije.
Smuilo mi se. Mislio sam na sve te miie koji su se
izlili pravo u ambis i ispucale vene na slepoonicama i nad-
lakticama, kada mu je monstrum oduzeo poslednji dah i isi-
sao unutranjost. Kosti su mu se skrile i pretvorile u prainu,
pre nego to je ispustio samrtni krik u grlo avola, zajedno sa
sopstvenom duom. A, onda... ljutura njegovog nekadanjeg
krupnog tela bleda, beznaajna koa sruila se na pod poput
iskorienog kostima. Poput istroenog ivota i zaboravljene
prolosti. Plamen ju je progutao za nekoliko sekundi i na Sajino
postojanje ostavio samo uspomenu iznad gomilice pepela.
A, mi smo i ove godine nastavili sa odbrojavanjem...
Naravno da se nismo radovali novoj godini ili ponoi.
Zapravo, brojali smo poslednje trenutke zajednikog druenja.
Znalo se da e jedan od nas izostati u narednom novogodinjem
krugu, da e jedan od nas umreti nakon ponoi i da emo, za
nekoliko trenutaka, jedni drugima postati najvei neprijatelji
konkurenti u postojanju.
SRENA JEBENA NOVA GODINA!
Nije bilo poljubaca i zagrljaja, niti estitki i lepih elja.

111
 Zaulo se samo zvono na vratima sobe.

4.

Dobro vee, rekao je tiho, a opet, taj obian pozdrav

bio je toliko snaan i upeatljiv, kao da mu je glas dolazio sa
svih strana. Nadjaao je duhove najlue noi, uzvike iz sused-
nih soba, pucanje vatrometa i poljubaca... nae disanje.
Nismo mu se javili, a on se ipak nasmeja, pa okai svoj
dugi crni kaput na vealicu i posadi se u fotelju kod prozora.
Umrknu nekoliko puta.
Pelinkovac? iskolaio je oi izazivaki, a tanke usne
mu se izvie u polumesec. Ponekad mi se inilo da nikada,
zapravo, nije prestajao da se smeka. Moe malo, hvala...
Arbitar.
Izgledao je isto kao i tokom ranijih okupljanja. Lobanja
mu je blistala pod svetlou neonki, dok su mu crte isijavale
milenijumsko iskustvo iz dubine tamnih podonjaka virkale
su sitne mrane oi, a orlovski profil, koji mu je besprekorno
stajao, nametao je utisak neega aristokratskog u njegovoj po-
javi. Kao da je bio tu pre samog univerzuma. Moda i jeste bio,
na kraju krajeva.
Prvi put smo ga sreli pre dvanaest godina, u noi no-
vosadskog gej masakra u Ridleru. Izronio je ni od kuda. Kao
da je sam neastivi izvajao njegovo koato telo od estica mra-
ka, ispred ona dva zlotvora sa pitoljima, i tako zatitio preostale
preivele. Urlici koji su se rasuli iz uvorenih grla huligana
nakon to su ispalili nekoliko hitaca u grudi volebnog prisus-

112
tva, a ono se samo zacerekalo i nastavilo da im se pribliava
odzvanjali su mi u snovima toliko godina, nadovezivali se
na vrisku povreenih mukaraca u raznobojnoj provokativnoj
odei, konim korsetima i mreastim potkouljama.
Niko od nas se nije ni zapitao da li je tako neto, uopte,
moglo biti stvarno. Jednostavno je bilo, a ivahni smeh krea-
ture iz mraka je to potvrdio i naterao nas ga da prihvatimo kao
vrhovnu istinu.
Ivan mi je leao na rukama. Pridravao sam mu glavu,
dok mi se vrela krv nestano provlaila kroz upljine izmeu
prstiju. Oseao sam posmrtni stisak njegove ake oko okovrat-
nika, u trenutku kada zauh krvniko zapomaganje jednog od
siledija koji su upali neto ranije i posejali smrt uz psovke i
smrad jeftinog vinjaka.
Nemoj, matori, nemoj, moleivo je ridao pijani huligan
na kolenima, ispred oivele senke koja samo upre kaiprstom
u njegovom smeru.
Krik nasilnika ostao je veno uramljen izmeu zidova
Ridlera. Zvuao je podjednako potresno koliko i poslednji uz-
dasi prijatelja od kojih sam se rastao te veeri tako nemono,
istovremeno iznenaeno i pokorno... i bolno. Neka nevidljiva
sila oborila ga je na grudi i uronila mu lice u rasutu sru. Iako
sam znao da se radilo o pijanom ubici, jedva sam obuzdao
muninu kada sam shvatio da je na spasilac nonalantnim
pokretima, nalik dirigentovim, cedio ivot iz njega i smekao
se kao domaica koja bi zadovoljno mesila testo. Poslednji dah
ubica je ispustio potpuno ponien, lica skamenjenog u uasu
i krvi. Kasnije sam saznao da su nekoliko dana vadili parie
stakla iz koe njegovog lea.

113
 Drugi nesretnik bio je uporniji i imao je vie munici-
je. Ipak, bilo je to samo beznaajno odlaganje smrti. Nakon
nekoliko ispaljenih hitaca iz pitolja, kada je zauo sudbonos-
no povlaenje oroza koje nije odgovorilo praskom, stvorenje
iz mraka samo pucnu prstima i telo huligana srui se na pod.
Glava mu je bila okrenuta u suprotnom smeru od predvienog,
vilica ukoena, a pogled veno zarobljen u neverici.
Pomozi mi, zauo sam pre nego to mi se pogled
prizemljio na Ivanovu samrtnu grimasu pre nego to osetih
kako mu je telo zadrhtalo poslednji put. Pre nego to je umro.
Dozvolih sebi da zakukam, dok je amor ispunjavao
Ridler i osvajao mistinu tiinu. Uzdah olakanja preivelih
meao se sa grcanjem onih koji su izgubili nekog dragog u
pucnjavi, pre inkarnacije mistinog spasioca. Neki su se guili
u suzama, a drugi, jednostavno, bili paralizovani dejstvom
iznenaujueg sticaja okolnosti. Kada se prvi talas reakcija
stiao, senka progovori.
Nemojte se zavaravati i misliti da su vam ivoti
poteeni veeras jer ste posebni, dah mu je bio leden, kao da
je vetar fijuknuo spolja i doneo te stravine rei. U pitanju je
ista srea. Nasumini odabir vas je spasio od metka.
Tiina se ponovo uselila u lokal. Sva panja bila je us-
merena ka demonskoj pojavi.
U tom duhu, nastaviemo da se viamo jednom godinje,
nasmejao se. Dragi moji prijatelji, igraete igru...
Igra?
Bio sam razjaren.

114
 Toliko smrti nije mi liilo na igru. Da sam bio bar malo
manje prestravljen i neto moniji, suprotstavio bih mu se,
svakako. Ipak, pokazalo se da me taj izazivaki strah ak ni
danas nije napustio.
Tek naredne godine, shvatio sam da se radilo o smr-
tonosnoj igri koju smo vremenom prozvali partija.

5.

Dvanaest godina i mnogo vie smrti kasnije, sedeli smo

za okruglim stolom i posmatrali diskove, koji su na sredini
iroke drvene povrine inili oniu kulu od nepoznatog materi-
jala.
Joki, Mihailo, Pera, Kale, Aca i ja. estorica preosta-
lih.
Svakom je bio namenjen jo jedan disk, koji bi upot-
punio novogodinju kolekciju od tri komada po uesniku, uz dva
neobeleena iz prethodnih krugova. Do sada nije bio izvuen ni
jedan od simbola. Neizvesnost nam je izbijala iz pora, kapljala
sa brada u grakama znoja i vlaila potpazuja.
Ledeni dah demona kojeg smo zvali Arbitar meao se
sa naim grozniavim. Prozori su bili zamagljeni, a proklet-
nik ih je ukraavao vlastitim paklenim ilustracijama. Kao da su
me sa stakala dozivala lica svih onih koje smo ispratili tokom
prethodnih partija, kada bi prisvojili disk obeleen crnim sim-
bolom simbolom smrti.
Trei, poslednji krug partije bio je u toku. Finalno
izvlaenje za ovu godinu. Neko e otii bogatiji, a nekoga e

115
razduvati vetar po novosadskim ulicama. Ostali e ekati na-
rednu crnu tombolu i drugaiju sreu. Osmatrajui drhtave ruke
svojih protivnika, koje su komadale kulu smrti i odvajale sebi
po pare, u treem krugu bih obavezno oiveo vizije iz prolosti
i pokuao da evociram uspomene na sve one silne detalje koji
su ostali opskurni pred godinama patnje.
Epilog gej masakra bio je sainjen od zbrkanih pred-
stava.
U seanju bi mi zaigrali prizori policajaca koji su uli
i pohapsili sve, zatim Pulinovog sluenog izraza kada je za-
tekao silne leeve u svom klubu pri prinudnom povratku sa
doeka, arava navuenog preko Ivanovog tela i crvenih fleka
koje su se izrodile iz nitavila i u momentu se, poput kuge,
rairile preko belog materijala i osvojile ga u celosti. Ipak, nisam
bio sposoban da te razbucane sekvence poveem u celinu. Rei
sa sasluanja, naa besmislena obrazloenja o mranoj utvari
koja je utekla nakon to je onesposobila nasilnike, posmrtna
liturgija sa grupne sahrane, istraga ubistava i nedostatak dokaza
samo su mi kakofonino odjekivali u uima i maglili nestabilan
konstrukt koji sam pokuao da oformim. Ipak, demon me je
kroz ludaka snovienja neprestano podseao na injenicu da
je do incidenta zaista dolo i da njegovo orlovsko lice nije
bilo deo halucinacije proizale iz paninih napada i mehani-
zama odbrane. unjao se gluvim mrakom, cerekao iza okova
podsvesti i napominjao da ne bi trebalo da zaboravim na igru
koja me je ekala naredne novogodinje noi.
Konano, horor je kulminirao telefonskim pozivom od
pre toliko godina, kada me je glas iz more obavestio da mi je
doek bio zakazan. Bilo je onih koji se nisu odazvali. Tek sam

116
nekoliko dana kasnije saznao da su im tela pronaena rasko-
madana irom Srbije, deformisana i surovo unakaena. Jasno
je bilo da je poinilac bio na domain Arbitar lino. Nije
bilo svrhe obraati se policiji ili se na bilo koji nain suprot-
stavljati biu ijim venama je, po svemu sudei, tekla boanska
krv. Nikada nismo saznali ta je zapravo bio i odakle je crpeo
tu silnu mo, ali je jedno bilo svakako poznato: trebalo ga se
bojati i udovoljavati mu.
A, partija?
Prvi put je najtee, mnogi su mi govorili. Bilo je,
zaista. Prva penetracija, prvo suoavanje sa svojom istinskom
seksualnou, pa onda jo jedna prva penetracija, prvi felacio, i
na kraju... Prva prokleta partija.
Nismo imali pojma ta nas je ekalo. Pravila igre i na-
grada bili su nam nepoznati. Jedino to smo mogli kolektivno da
konstatujemo bila je uasavajue teka atmosfera oko dva stola
za kojim nas je demon uio nepoznatoj vetini preivljavanju
u plesu kojem je lino diktirao tempo.
Tri kruga, tri izvlaenja, tri diska rezervisana za sva-
kog od igraa. Igra bi se prekidala kada bi se izvukli diskovi
sa zlatnim simbolom nagrade i crnim simbolom smrti. Crno i
zlatno kako sam se samo gorko nasmejao kada sam prvi put
uo himnu naih novogodinjih noi.
Nagradu neopisive vrednosti nikada nisam izvukao.
Ipak, zadovoljavao sam se znanjem da mi je glava i dalje bila
na ramenima. Oni koji su imali priliku da izvuku disk sa zlat-
nim simbolom (mahom pokojni, jer su koju godinu kasnije
izvukli i crni simbol) mogli su da priute da svoje poslednje
godine provedu u najveoj raskoi. Dragocenosti, koji je demon
117
uruivao godinjem pobedniku takmienja, bile su nepoznatog
porekla, ali sam se kleo da su bile motiv veini igraa koji bi se
vraali iz doeka u doek i stavljali svoj ivot na kocku, umesto
da su se od krvi i mesa rastali na vreme i dostojanstveno
samoubistvom. Pored najbitnijeg faktora, naravno... jedva pre-
poznatljivog i rasparanog po srpskim budacima.
Moja motivacija, s druge strane, bila je potpuno nejas-
na, zamaskirana novogodinjim pomraenjima svesti i pot-
punim odsustvom kontrole nad postupcima. Prvih nekoliko
puta dolazio sam gonjen onim iskonskim ivotnim nagonom,
sve dok nisam shvatio da je ansa preivljavanja opadala iz go-
dine u godinu. Nakon to sam to uvideo, nosio sam se milju
o oduzimanju sopstvenog ivota, ali su me uspomene na Iva-
na, a kasnije i poznanstvo sa Vanjom, neprestano odravali na
ivici egzistencije. U nekim trenucima sam gajio ideju da bih
mogao i preiveti, ali nisam verovao u toliku sreu. Uostalom,
suoavanje sa posledicama tog ishoda bilo je uasavajue samo
po sebi. U meuvremenu sam reio da svaki oblik novogodinjeg
samoposmatranja izolujem u imaginarnoj komori rezervisanoj
za posle Boia. Nove godine bile su obeane tami, strasti i
bezumlju.
Prolo ih je toliko toliko, zapravo, da se nisam seao
pobednika i poraenog iz inicijalne partije.
Neki su se obogatili, veina je pomrla, a preostali...
... Preostali su se nalazili u apartmanu novosadskog ho-
tela, za okruglim stolom, pred nalijem treeg kruga.
Okrenite svoje diskove, oglasio se Arbitar. Uinilo
mi se kao da se njegovo nareenje ovaplotilo u otre kande,
koje nam zaorae po mozgu i poslae hipnotiki impuls.
118
 Nalik marionetama, na naredbu svog gospodara kojem
smo prodali duu i dopustili mu da nam proije konac kroz
krute zglobove obuhvatismo akama krune obime svojih
sudbina.
Mihailo je bio prvi. Progutao je knedlu, osmotrio nas
sve, pa konano udahnuo duboko i okrenuo disk. Kapci su mu
bili sklopljeni. Ostali su zgreni sve dok nije uo Perin uzdah
olakanja. Progledao je, spazio prazninu na licu svog diska ve
trei put te veeri i odahnuo. Pera ga vrsto zagrli, jedva svestan
da je bilo vreme da i sam zagrize pare budunosti.
Petre, demonski glas ga istrgnu iz zagrljaja ljubavni-
ka i natera da zadri vazduh. Hajde.
Mihailovo uzbuenje nadvilo se nad okruglim stolom.
Bio je svestan da je moda ba njegov izbor isklesao znak pi-
tanja nad duom momka kojeg je toliko voleo.
Petrovi drhtavi prsti preoe preko povrine nepoznatog
materijala, a potom ga u trenu okrenue.
Jebote, sav dah i uzbuenje sklopili su se u tu kratku
i simbolinu reakciju.
Mihailo zaskia!
Zlatni simbol. Saznalo se ko e narednu godinu provesti
sa vibratorom od milion dolara u guzici. Tetkice se zagrlie i
strasno poljubie. Jokija taj in natera na imitaciju povraanja,
a mene srui u naslon stolice. Imao sam oseaj da e mi neudob-
no drvo polomiti lopatice, ali opet, eleo sam samo da se to
vie udaljim od sopstvenog diska kojeg je trebalo da okrenem.
Nije se radilo o strahu od smrti, koliko o neugodnom oseaju
koji bi me opseo svake godine kada je trebalo da se suoim sa

119
poslednjim od tri lica sree.
Na njega bi se nadovezala raunica koja ponekad ne bi
imala naroitog smisla, ali je ove godine znaila da su mi anse
za preivljavanje opale za tridesetak posto. Moda i nisu, ali
ta cifra mi se vrzmala u pameti, pre nego to zauh demonov
glas.
Hajde, Marko, naredio je Arbitar i uutkao slavljeniki
par.
Ispruih ruke. Bilo je neega neopisivog u dodiru sa
materijom od koje su diskovi bili izraeni. Kao da su ih inili
atomi mermera koji su odailjali neprirodnu, ljudsku toplotu.
Ponekad mi se inilo da bi tako moglo izgledati rukovanje sa
personifikacijom same smrti.
A, onda se dodiru pridrui i uroena, organska strepnja.
Krv i meso reagovali su svojevoljno. Iako sam se samo kopr-
cao na povrini bezbrinosti falsifikovanoj ludilom, registrovao
sam jasne simptome koji su mi preuzeli organizam razularena
zver u stomaku, pretei bat srca, ubrzano disanje, oticanje
unutranjosti. ak sam blago i otvrdnuo.
Reih da skratim taj bizarni nesklad uma i tela i ne trepnuvi
okrenuh lice diska. Nisam se udostojio ak ni da sklopim oi, u
iekivanju reakcije drugih.
Jedna mekano-sivkasta povrina zamenila je drugu.
Praznina... nalik nedostatku svrhe koji me je proganjao u pos-
lednje vreme. Vidimo se sledee godine, poruivala je.
Odahnuo sam.
Nisam bio siguran da li se radilo o olakanju zbog

120
ishoda, ili o jednostavnom oslobaanju od telesnih simptoma.
Tmina mi se nadvila nad zdravim rasuivanjem i onemoguila
mi jedinstven tok razmiljanja. Dopustih da mi se misli
sunovrate u smeru nekih manje vanih stvari Rume, boinog
otrenjenja... Vanje.
Koji deo filma Kill Bill gleda Vanja? Kakav mu je
doek Milica priredila? Ko je, uopte, ta Milica i koliko dobro
je poznajem? Da li e se obradovati kada vide da sam se vra-
tio? Kakvu li u la servirati Vanji za sledei doek?
Znoj mi se hladio na elu, dok mi je nad pluima
tinjao nekakav uvrnuti, nadimajui oseaj, koji sam mogao da
definiem samo kao zaostalu, neproivljenu tremu, odloenu
nepromiljenim postupcima i brzim delanjem. Lutao sam in-
timnim prostranstvima, jedva svestan da je partija i dalje tra-
jala, iako je za mene bila okonana.
Tek kada me je tiina, koja naglo zavlada u prostoriji,
istrgla iz dubine, shvatio sam da je jedan od trojice koji su bili
na redu nakon mene Kale, Joki ili Aca bio osuen na sigurnu
smrt.
Prenut, panino osmotrih zgrena lica za stolom, a
potom mi pogled sleti na otkrivene povrine diskova. Tada
sam shvatio da je Aca paralizovano blenuo u poslednji deo
novogodinje kolekcije ispred sebe zlokobni crni simbol.

6.

Sluba za odravanje puteva nije radila za vreme

najlue noi, ili jo nije stigla do dela koji smo savladavali.

121
Sneg je za samo nekoliko sati uspeo da zaveje Iriki Venac.
Bilo je dva nakon ponoi i ocenio sam da e nam do Rume, tim
tempom, trebati jo sat vremena, minimum. Vozio sam Acin
automobil. Pripit, zbunjen, uplaen, i u uzaludnom pokuaju da
demonu demonstriram svoju odlunost. Monstrum je to nalazio
urnebesnim.
Par sati ranije, pre nego to sam odvezao Acu do njego-
vog stana na Limanu da zagrli enu i malog Mikija i zaputio
se ka Rumi, moda sam i uspeo da zavaram svog saputnika
herojskim stavom. Ali, sada, kada sam se ohladio, a on sedeo
na suvozaevom seditu i tako se zloesto cerekao, znao sam
da sam bio potpuno izloen i da je prokletnik ismevao svaki
novi sloj moje due na koji bi naiao rovarei dublje i dublje.
Dok sam oslukivao pucketanje snega pod tokovima i
slab prijem radio stanica, preko kojih je Arbitar altao svojom
koatom, bledom akom, nisam mogao da izdrim, a da se ne
zapitam:
Kog avola mi je ovo trebalo?
Demon se, kao da me je uo, uhvati za stomak,
pokuavajui da zadri gromoglasni smeh.
Uputio sam mu prezriv pogled, na ta on popusti, pa
nastavismo vonju u tiini. Ipak, pitanje mi je i dalje vrtloilo
po unutranjosti.
Koje su me to sile naterale da ustanem u Acinu odbranu
i ponudim sopstveni ivot u zamenu za njegov? Pretpostav-
ljao sam da me je osmeh malog Mikija naveo na nedovoljno
promiljeni postupak. Nisam mogao da svarim injenicu da bi
sledeu godinu taj krupnooki deran mogao doekati nad oevim

122
grobom.
Ali, ponuditi SOPSTVENI ivot?
Pa, opet, nisam imao mnogo da izgubim. Strah, strepnja
i nemo bili su jedino emu sam se posvetio nakon to mi je
Ivan izdahnuo na rukama. A, Vanja? Setih se, ovla, i njega, ali
brzo prihvatih da e pronai nekog drugog bez mnogo muke.
Srea jednog deteta nije smela biti naruena naim pak-
tom sa zlom sudbom, bar jo godinu dana, zar ne?
Tako je, verovao sam.
Kale i Joki, tetkice, ak i Aca, ubeivali su me da porazmis-
lim jo malo o svemu, ali odluka je bila doneta. Na moje
iznenaenje, demon se takoe neko vreme nekao u vezi sa po-
nudom, isticao pravila igre, etkao uznemireno po sobi i crtao
nepoznate simbole na zamagljenim staklima prozora.
ivot za ivot je u redu, rekao je, ali tu nema naroite
zabave.
Za one koji bi se drznuli da se umeaju u partiju na
takav nain bilo je rezervisano posebno mesto u paklu i mnogo
matovitija kazna, naglasio je nedugo zatim.
Ubrzo mi je predloio ono najgore, a ja sam to, u bunilu,
ili pri istoj svesti (vie se nisu mnogo razlikovali), prihvatio
bez prenemaganja.
Svi su zanemeli kada sam smelo ludaki, rekli su u
jednom momentu odabrao jedva pojmljivo zlo. Demon je u
neverici prekrio usta akama... pre no to se lucidno osmeh-
nuo. Aca me je zagrlio i zahvalio mi i tek tada uvideh za kakav
sam se in odluio. Jedini razuman motiv za takvo rtvovanje

123
mogao je biti... ljubav. Zapravo, nedovoljno ljubavi sa jedne i
preterano sa druge strane.
Neto kasnije, nesigurno se kotrljajui na tokovima
Acinog automobila i osvajajui okuke Irikog Venca, shvatih
da me je slabost nadvladala. Shvatih da i dalje nisam bio sigu-
ran kako u izvesti ono na ta sam se zakleo. Jo jedno pre-
ispitivanje koje je trebalo da ostane zavejano i skriveno ispod
povrine svesti.
Tiina mi je zasmetala. Osetih preku potrebu za razgo-
vorom. Svaki glas, ak i demonov, bio je podnoljiviji od
unutranjeg.
A, ta bi bilo kada bih skrenuo sa puta i ubio se? ikao
sam monstruma, sada kada mi je sudbina ve bila zapeaena.
ta bi se desilo sa tvojim planom?
Demon zabrunda, ali dosta razdragano uinilo mi se.
Misli li da bih ti dozvolio tako neto? Veruj mi, moje
moi prevazilaze ivot i smrt. Nema potrebe da pokuava da
se izvue ili mi napakosti. Samo doziva jo vee zlo.
Ako si ve toliko moan, odbijao sam da zautim,
zato nas odmah ne teleportuje u Rumu, ili tako neto, umesto
to dozvoljava da nas mui ovaj kijamet?
Zato to je ovako zabavnije, nakezio se, nedodirnut
mojim bockanjem.
Nekoliko rei bilo je sasvim dovoljno da se ponovo
okrenem unutranjim glasovima. Za jedno tako mono bie,
bio je neverovatno lo sagovornik. Nesnosan.
Ipak, neto kao da mi nije dalo mira. Ukoliko je ve sve

124
bilo reeno, kao to sam mislio, mogao sam da priutim sebi da
se jo malo poigram sa njim.
Zato radi sve ovo? upitao sam, a glas me na polovi-
ni izda i pree u grleni cik.
Rekoh ti, demon je izgledao potpuno smireno, za-
bavno je.
Zabavno? nisam bio zadovoljan odgovorom.
Upravo, objanjavao je. Tvoj izbor je da zadovoljstvo
trai u ljubavnim odnosima sa mukarcima, a meni je za-
bavnije da spasavam ivote, pruam lane nade i igram se sa
oveanstvom. Nije to ba toliko teko za shvatiti.
Ali, ta je toliko zabavno u smrti? bio sam sve na-
porniji. Mora tu biti jo neega? Ne mogu da poverujem da
sve to radi samo da bi uivao u arima igre.
Ti ne odustaje, zar ne? razmahao se demon, a oi mu
zaiskrie. inilo se da je moje iritantno zapitkivanje konano
pogodilo nerv. Zar ne moe ni da pretpostavi da bi ak i
boansko bie, poput mene, moglo da oboli od ljudske boljke i
oseti se usamljenim u venosti?
Ali, uz toliku mo, mogao si da pronae drutvo kak-
vo god da si poeleo, sada me je ve morila ista radoznalost.
Zato si morao da poseje toliko smrti?
Smean si, u svojoj gluposti, a trebalo bi to najbolje da
razume, jer smo u slinoj poziciji, demon je vrisnuo. Tajna
sa sobom vue i samou, a mi ih, obojica, imamo. ak ni bie
poput mene ne moe da opstane u svetu u kojem surov um vla-
dara namee naela, a dogma nagriza meusobno potovanje

125
i empatiju. Ukoliko sam ve podreen jaoj, ne elim da
povlaujem i slabijoj sili. Kad ne mogu da budem prihvaen
ak ni od bednijih, unitiu ih, jer su me uvredili.
Ali, zamucao sam, zato misli da smo u istoj pozici-
ji?
Obojica smo abominacije u svojim svetovima, utiao
se. Tebe okruuje prezir, jer si se upustio u aferu sa osobom
istog pola, a mene...
ekaj malo! prekinuh ga, ne dopustivi mu da se
izlane o vlastitoj slabosti. Moja slabost je, oigledno, prevag-
nula. Mene okruenje ne prezire. Imamo svoja prava, svoju
intimu. To to parada ponosa...
O kakvim pravima govori, smeni ovee? uzvra-
tio je demon kooperno. Ta prava i ponos nisu vam sauvali
ivote one noi kada ste se od oiju javnosti ogradili zelenim
zidovima, izmeu kojih ste, izolovani i jadni u svom munom
izboru, ekali pono. One noi kada sam vas ja spasio od
nasilnika koje mrzi podjednako koliko i oni tebe.
Nikada ga nisam video takvog. Njegova umerenost i
suptilno izraavanje razbuktali su se i planuli u nezadovoljstvu.
inilo se da ni sam nije bio oboavalac eprkanja po dubinama
unutranjosti u novogodinjim noima.
Ne glumi moralistu i ovekoljupca, jer znam da nisi
takav, besno je nastavio. Znam dobro kakve ti strepnje ku-
vaju u utrobi. Svi ste ista, netolerantna bagra. Osuujete ono
to ne moete da pojmite i ega se plaite. Zato mi je i zabav-
no da istraujem koliko je malo potrebno da biste se poubijali
meusobno. ak i ti, koji si veeras junaki ustao u odbranu

126
svog prijatelja, pravi motiv svog postupka krije u vlastitoj ne-
sigurnosti i nedostatku vere u drugog... onog kojem si se predao,
a na kraju ipak reio da ga izbrie iz postojanja.
Koliko god da sam pokuavao da se distanciram od
takve pomisli, demon je bio u pravu.
Zbog ega sam, uopte, gajio nadu da bih mogao da
pobedim u raspravi protiv nekog ko je mogao da mi ita misli
svesne, nesvesne ili podsvesne? Dodue, bilo je evidentno da
sam mu, bar na kratko, pokvario doivljaj veeri. Upropaenih
nekoliko trenutaka njegove zabave, za dvanaest godina emera
fer razmena, kada je re o relaciji nesigurnog mukarca i
natoveka, bar u nametnutoj situaciji.
Posle izvesnog vremena, na izlasku iz Iriga, drznuh se
da poslednji put prekinem tiinu.
Ko si ti uopte? nisam oekivao odgovor.
Moje postojanje prevazilazi misao obinog oveka, is-
pljunuo je revoltirano, zagledan u pusto koja nas je okruivala.
Ne bi ti to mogao da razume.
Pretpostavljam, sloio sam se, potpuno nesvestan
budunosti i vrednosti iskustva.

7.

Sneg i novogodinji mamurluk uinili su jutro mrtvijim

nego to je zapravo bilo. Ulica je bila potpuno prazna, a jedini
zvuk koji bi ispratio turiranje motora automobila u daljini bio
je fijuk vetra. Trebalo je da budem zahvalan na takvim okol-

127
nostima. Ipak su mi ile na ruku. Svedoci su mi bili najmanje
potrebni.
Nalazili smo se ispred zgrade u kojoj sam iveo sa Vanjom
Aca i ja. U gepeku Acinog automobila, po kojeg je doao rano
izjutra prvim autobusom, nalazila su se raskomadana tela mog
biveg ljubavnika i njegove prijateljice Milice, upakovana u
najlon kese kao polutke za poneti.
Ne brini nita, rekao je Aca, borei se protiv sitnih
pahulja noenih vetrom i sopstvene savesti koja je bila znatno
surovija. Pobrinuu se za ovo. Zakopau ih negde usput, a
moda ih ak i spalim. Skontau ve neto.
Videlo se da mu nije bilo lako. Lice mu je i dalje bilo
bledo i iskrivljeno u stravi sa kojom se suoio neto ranije, a
glas podrhtavao kao nikada do tada. Ipak, Aca je bio dobar pri-
jatelj i umeo je da ceni tuu rtvu... ili rtve. Moje rtve. Zato
sam ga i pozvao, im sam odloio krvavi no. Znao sam da
mogu da raunam na njega. Uostalom, nakon mog... zalaganja
tokom partije, pretpostavljao sam da se oseao dunim da se
nae u blizini kad zagusti. Jo jedan dokaz istinitosti demonovih
rei. Nijedan, naizgled, nesebini postupak nije odvojiv od po-
zadine u senci.
Naravno da sam oekivao da e mi pritei u pomo tog
jutra.
Nisam eleo da za sobom ostavim tragove zloina, iako
mi je budunost ve bila ucrtana u tami. Teko bih podneo
da imena mojih roditelja zaprlja pria o ubistavima koja sam
poinio. Nakon svih razoarenja, nisam smeo da im priredim
jo i ovo.

128
 Vai, Aco, rekoh i potapah ga po ramenu, a on me
vrsto zagrli.
ao mi je to si morao da proe kroz sranje zbog
mene, glas mu se slamao. Ne znam kako da ti zahvalim.
Nemoj tako, odgovorio sam potpuno smireno i nesvojstveno
sebi. Kad-tad bi dolo do ovoga.
Nisam lagao. Bilo bi runo da sam pokuao da podelim
krivicu sa njim, jer je zloin bio moj i samo moj.
Vidimo se... onda, oklevao je pri ulasku u automobil.
Pretpostavljao sam da se bojao da ostane nasamo sa leevima.
Za sledei doek.
Za sledei doek, klimnuh i stegnuh mu aku jo jed-
nom.
Posmatrao sam automobil, sve dok ga uskovitlani sneg
nije progutao, a potom apnuh hladnoi:
Za sledeu partiju.
Uavi u stan, postao sam svestan upeatljivog meka
ubistva. Prolivena krv kao da je zgusnula vazduh i nainila ga
lepljivim. Miris me je podseao na detinjstvo i aletove svinjokolje
koje bih jedva doekao. Voleo sam da seem mast i meam kipei
sadraj oranije. ale bi bio ponosan da je saznao da mu je sin
toliko vet sa noevima.
U samo dva zamaha, presekao sam grkljane oboma.
ak ni Arbitar nije stigao da sprei ubilakom in. Milica je
izdahnula na mestu, onako razgoliena i odvratna. Skljokala se
i ostala da lei pored kreveta, dok se Vanja, moj prevrtljivi bi-
ljubavnik znatno vie namuio. Neko vreme se valjao u krvi,

129
itei, molei za pomo i milost, a onda se umirio. Poslednje
to je pokuao da izgovori bilo je jedno potpuno besmisleno
pomozi mi. Moda bi me i podsetio na Ivana da nije bio lice-
merno ubre.
Dodue, ja sam bio izdajnik koji je bio spreman da nje-
govu duu proda demonu u zamenu za Acin ivot, tako da nisam
imao prava da se ljutim oko najobinije prevare. Ali, opet, kada
smo se Arbitar i ja uunjali u spavau sobu i zatekli ih onako
zagrljene, obnaene, u ljubavnom zanosu, nisam mogao da
savladam bes. Moda je trebalo da se priberem i detaljno ispi-
tam situaciju. Moda je trebalo da zamislim koliko je teak bio
usamljeni doek i kako bi Vanja odreagovao kada bi saznao da je
trebalo da poljubi orlovski profil i odrekne se svega zemaljskog,
samo zato to sam se drznuo da pokuam da izmenim pravila
partije i sauvam ivot nekog drugog, nepoznatog lika, ali...
Nalazio se u naem krevetu, sa enom!
Objasniu ti sve, prenemagao se, pratei me sve do
kuhinje, zajedno sa svojom droljicom i demonom, koji je, vid-
ljiv samo meni, zbunjen osmatrao celokupan razvoj dogaaja.
Nisam eleo da ujem objanjenje koje bi stvari uinilo jo
teim. Na kraju krajeva, bilo mi je teko da zamislim koliko je
dugo ta kres ema mogla trajati. Dosta je bilo prie o tome kako
nam u poslednje vreme ne ide, dosta je bilo molbi i kuknjave i
obostranog prikrivanja istine i tajnih afera. Nisam vie mogao
da izdrim... ni sebe, ni njega, ni partiju!
Pustio sam novogodinjem pomraenju da presudi.
Tek kada mi se no naao u ruci, moja namera svima
postade jasna.

130
 U jednom trenutku, kada se rasuo prvi slap krvi, bolno je
urlao ak i demon, prevaren jo jednom i uskraen za obeanu
Vanjinu duu. Znao sam da mi je ve tokom tog smrzavajueg
vriska smiljao novu i originalnu kaznu, ali me nije bilo briga.
Kikotao sam se zloesto, znajui da sam mu svojom
krvnikom osvetom pokvario jo jedan deo veeri. Pobedio
sam, zar ne? I njega i Vanju. Ova partija bila je moja.
Odjednom, sve postade tako smeno. Kao igra.
udno je to sa oduzimanjem ivota...
Smejao sam se i ujutro, kada sam doekao Acu, i neto
kasnije, istei prolivenu krv sa kuhinjskog poda. Nisam mogao
da prestanem.
Uozbiljio sam se tek kada sam se poslednji put suoio sa
odrazom u ogledalu. Demonova kazna bila je savreno primerena.
Obojica smo se sloili da je bila u skladu sa postupcima na koje
sam se drznuo.
Dao mi je vremena da razmislim o svemu. itavu
venost novogodinjih noi, zapravo. Odraz mi je uzvraao
umrtvljeni pogled, koe blede i istanjene skoro providne. Oi
su mi se kupale u crnini podonjaka i zlobe, a kosa opadala u
pramenovima i ostavljala ogoljene povrine koje su se presi-
javale na svetlosti.
Arbitar je, pre nego to je nestao, napomenuo da e pro-
ces transformacije izgledati tako.
Mihailo, Petar, Joki, Kale i Aca, progovorio sam, a
glas koji mi je napustio grlo kao da je dolazio iz nekog drugog
sveta. Ja u im presuditi naredne godine.

131
 Dok je odraz u ogledalu bledeo, osmeh mi poslednji put
obgrli lice. Zauvek.

8.

Poljubio sam demona i svidelo mi se.

Trnje na povrini njegovog plamteeg jezika zagreba-
lo mi je usne, a zadah smrti koji mi je sasuo u plua bio je
opinjavaju. Neodoljivi, infektivni dodir kandi monstruma
bio je neto od ega nisam eleo da se oprostim. Demon je bio
bolji ljubavnik i od Vanje i od Ivana. Bio je najbolji.
Kada me je ispustio iz strasnog zagrljaja, shvatih da mi
je venama tekla sama venost. Postao sam abominacija sa obe
strane postojanja, bie prezreno i od ljudi i od bogova.
Konano sam pronaao svrhu.
Postao sam Arbitar, gospodar novogodinjih igara smrti.
Kako je jednostavno sve to izgledalo sa druge strane.
Ljudi, ivot, borba za opstanak...
Najobinija igra nekom zabavna, nekom od sudbinskog
znaaja, a meni, najednom, tako smena i nebitna.
Samo prosta igra...

132
Saa Robnik

Saa Robnik roen je 1969. godine u Sarajevu. iveo

je i kolovao se u Nemakoj do svoje petnaeste godine, gde je
kroz stripove, radio drame i ilustracije upoznao i zavoleo anr
ija je dostignua pratio sve do 1992. godine. Nakon nemilih
godina se nastanjuje u Novom Sadu, gde i danas ivi, radi i
pokuava da egzistira.
Na jednom od domaih SF foruma, 2009. godine, nje-
gove pokuaje pisanja otkriva vlasnica izdavake kue Tar-
dis i naredne godine objavljuje zbirku pria urbane i folk-
lorne fantastike Aneli na kocki eera. Uestvovao u pre-
vodu Periodnog sistema naune fantastike Majkla Svonvika
i pisao lanke i prie za ezin Vektor.
Redovno uestvuje na knjievnoj radionici foruma
Znak Sagite, gde je do sada imao dva najbolje rangirana
rada, od kojih je jedan odabran za objavljivanje u asopisu Znak
Sagite.

133
 U magli

Lejla je drhtavim rukama zapalila novu cigaretu, po ko

zna koju toga dana. Njena slika i prilika, gotovo precrtana ona,
unese svoje krupne plave oi u njene. Tihim glasom je upitala:
Majko, zato plae?
Obrisala je tragove suza sa svog lepog, bledog lica,
spustila cigaretu u pepeljaru i prigrlila svoju trinaestogodinju
ki. Privila je vrsto uz sebe:
Nije vano, mila, nije vano
Telefon na stolu je zazvonio. Javila se i paljivo sluala
sagovornika. Veliki osmeh razbi kolutove tamnih podonjaka
ispod njenih oiju i ona konano progovori, iznenadno razdra-
gana i vesela: Srena ti nova godina, duo... biemo. Dola-
zim!

Opinjen umirujuim ritmom isprekidane bele linije

koja razdvaja magistralu na dva dela, Aleksandar je pruio ruku
i za nijansu pojaao poznatu melodiju.
Ugodni akordi su preplavili toplinu kabine i on poe
da pevui njemu dragu pesmu. Drao je volan obema rukama,
spreman da u potpunoj tami planine reaguje munjevito.
ivotinje, koje su mu povremeno iskakale pred farove
nisu uvek bile uoljive na vreme i nemerljivi trenovi njegovog
oklevanja bi ih vodile u sigurnu smrt. Ili ivot.
134
 Ipak, odavno mu nijedna veverica, zec ili druga sitna
ivotinja nije stavila reflekse na trening.

Prijehavi u Zagreb, zadovoljstva, svega rad

na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad.
Strijele mone ljubavi pomraile mi um
dah usne vrele vinje nagonio na blud

Pevuio je tiho rei pesme Usne vrele vinje, njemu

najdrae. Seao se, maglovito, voe sastava Azra i njihovih us-
peha. Tada je bio osnovac i ve onda ih je voleo sluati, duboko
skriven u potaji samoe, dok su mu roditelji bili na poslu. Za
njih, Zdravko oli jedva da je imao prou da ne dobije
klasifikaciju haiar ili spadaviar i samim tim zabranu
sluanja.
Nasmeio se na tu misao i na seanje kada je otac naao
nekoliko albuma ispod kreveta. Tada je ostao bez svog Toska
20, gramofona koji je dobio od tetke za roendan, i bez albuma.
Da zaokrue kaznu, poslali su ga na omladinsku radnu akciju.
Roditelji nisu ni u snu mogli da zamisle da njihov jedinac svake
veeri uz logorsku vatru kampa peva upravo ovu melodiju.
Pruio je ruku ka radiju i odvrnuo melodiju jae. Ne
skidajui setu sa lica, odvezao je pogled sa isprekidane linije
puta i jednolinog brujanja motora i prepustio se seanju koje
ga je ponelo nazad do vatre, u kampu na Timoku, kod Zajeara.
Glas da savreno poznaje melodije Azre privukao je dva plava
oka lepe devojice. Nikad nije zaboravio te usne, ukus vrele
vinje i tamu, tamniju od njene duge kose, u malom parku iza
trpezarije.

135
 Umesto kazne, doiveo je najlepe trenutke ivota.
Pritisnuo je dugme i spustio prozor za treinu. Svei pla-
ninski zrak zagolicao mu je nozdrve, razbio umor i nadolazei
san. Namah je dobio elju da se negde zaustavi, izae iz auta,
protegne se i nadie jesenjeg planinskog vazduha, ali ga zloko-
bna tama ume, povremeni udni, skoro jezivi zvukovi ivotinja
koji dopiru iz nje odvratie od tog nauma. Bie za to prilike,
pomisli, na benzinskoj pumpi.

Razmazio sam dragu, dao sam joj sve.

Kad eno nje na drugome, e tu bijes me obuze.
Obezvrijedila mi logiku, oskvrnula mi trud,
bez milosti me kurva nasukala na sprud.

Nastavio je da pevui dragu pesmu.

Jebo te oni tuli, zna li ita pametnije pustiti?
konano promrmlja njegov prijatelj, prenut iz dremea. Branko
se promekolji u udobnom sportskom seditu i namesti presavi-
jenu trenerku na staklo prozora. Nasloni glavu na improvizo-
vani jastuk, namrti se kao da e da kihne i ponovo sklopi oi.
Nisam ga ja navio konju jedan, putaju ga na radiju!
Ponekad si glup kao toak!
Pokuavam da spavam, a ne mogu od tog tvog haiara
koji mi skae po ivcima. Uturi onaj cd sa mojim kompilaci-
jama, odbrusi Branko.
Da sluam one tvoje hip-hop pedere? Ne pada mi na

136
pamet. To kad ti bude vozio a ja hrkao.
Odgovorio je Aleksandar i prebacio pred uzbrdicom u
manju brzinu. Mono vozilo usled promene obrtnog momen-
ta poskoi i sa svojih dve hiljade kubika lako zapoe uspon,
grabei asfalt kao gepard savanu.
Konto sam da se negde zaustavim i nadiem zraka,
teta je propustiti na tren se okrenu saputniku, pa nazad na
cestu obasjanu farovima ispred sebe. Da se nadiemo istog
vazduha, praina na poslu ubi, brate. Sipaemo gorivo, pa emo
malo da proetamo.
Na trenutak pomisli da je Branko zaspao, ali se prevario.
Krajikom oka zapazi da suvoza odmie glavu sa prozora,
okree je i sablasno osvetljen svetlima kontrolne table, otro
gleda u njega:
Jesi l ti neto uzimo na onom derneku? Da bauljam
u po noi po umetini? Da reskiram da me neto dere i ujutro
pokidan zakasnim na poso, samo da bi ti glumio mauntin
men-a? Koji ti je, bre?
Aleksandar se nacerio. Znao je da bi uzalud troio rei
objanjavajui svom prijatelju neke stvari. Ipak, nije mogao a
da ne pokua ponovo:
Vidi, glupi ovee. Varimo po ceo dan u radionici,
odoe nam plua. Nimalo ne vodi rauna o sebi, zar ne oseti
kako je ovaj vazduh lep i zdrav?
Branko nije skidao pogled sa njega.
ta je, ta si bleno u mene? nastavi osorno Aleksan-
dar.

137
 Uvek sam mislio da nisi sav svoj, ali tebi su, brate,
pregoreli svi osigurai u tintari, sa nevericom u oima odgo-
vori Branko.
Odmahnuo je glavom i ubacio menja u etvrtu. Uoio
je odsjaj zvezda na tamnoplavoj haubi auta i nasmeio se. Voleo
je prirodu, ali ta njegova ljubav nije nailazila na odobravanje
okoline; ee bi mu se rugali. Nadimci kao Mauntin men,
Dim iz dungle i slino, odavno nosi na svojim pleima.
Priklanjao bi se volji veine i slobodne dane provodio u zadim-
ljenim i zaguljivim restoranima i klubovima Novog Sada.
Uprkos prirodnim lepotama okoline, drutvo ga je osudilo da
ezne za njima.
Brani, umukni. Uvek si bio lenjivac, jo od osnovne.
Kad smo se po rovovima vukli, ti si skoro sve svoje smene
prehrkao. Bolelo je tebe uvo to okolo padaju granate. Pravi si
medved, jebote! Odbrusio mu je, motajui volan, pratei punu
liniju koja se gubila iz svetlosti farova u tami otre okuke.
A nek si mi ti, ono, radia i prirodnjak, uzvrti mu
blaim tonom Branko. Trebali smo ti za rous kupiti trapersko
odelo, da skae u njemu po planini.
Znao je da je takav. Oduvek. Vie je voleo teku udob-
nost stanova i lokala nego lepravu neudobnost prirode. Pod
parkom je smatrao restoran sa batom a izlaskom u prirodu
splav na Dunavu. Nikad nije bio od onih koji bi za prvi maj
uranili, odvezli se na Fruku Goru i tamo sedeli na neudobnim
panjevima i suznih oiju izbegavali dim sa rotiljske vatre. Vie
je voleo komfor svoje terase, elektrini rotilj i lepo postav-
ljen sto za kojim bi sa drutvom veselo askao, ispijao pivo i
oputeno sedeo u svojoj mekanoj batenskoj stolici.

138
 Avanturistiki duh i sve to uz to ide, ostavio je svom
prijatelju iz detinjstva, Aleksandru. Neka mu. ak ni ono oko
rodnog Sarajeva ga nije privlailo, iako je kao prirodni voa
raje uvek insistirao na tome.
Jebo te traper, kratko uzvrati Aleksandar, bez trunke
emocije.
Na radiju se zavrila pesma, nosilac njegovih dragih us-
pomena, a nadovezalo se Bijelo Dugme i Zaboravi.
Ajde, majke ti, promeni stanicu, vrte isto ve satima.
Kao da im ploa preskae, ree sneno Branko i namesti glavu
ponovo na trenerku i zaklopi oi.
Aleksandar je na radiju traio druge stanice. Osim
statikog uma, koji je razbio ugodnu melodiju svojim parajuim
i besmislenim zvukom, nije naao nita. Napokon je odustao,
vratio frekvenciju i pomislio mora da se repertoar automatski
emituje, garant nema nikoga u stanici
Usredsredio se na put. Izmaglica, koja je do tada povre-
meno provejavala ispred Vektre kao to je lelujala sneno bela
zavesa na prozoru njihove ratom unitene kue u predgrau Sa-
rajeva, odjednom se pretvorila u gusti, svetlucavi zastor, koji
ni veliki farovi vozila nisu mogli da probiju. Smanji brzinu na
etrdeset i prebaci u treu. Snani motor je nastavio da prede.
Romanija, uvek ista, promrmlja vie za sebe i baci
pogled na asovnik. Pokazivao je pola sata nakon ponoi.
Nabrao je obrve i zaudio se to je vreme tako sporo prolazilo.
ta si reko? upita ga drugar, ne otvarajui oi, glave
prislonjene uz bono staklo auta.

139
 Ma nita, neto kontam, bez veze, odgovori mu.
Magla se zgunjavala i on ukljui sva etiri migavca.
Uprkos to nisu susreli nijedno vozilo otkako su na-
pustili Sarajevo, on je to ipak uinio.
Nije se uvek pridravao svih saobraajnih pravila, ali
nije hteo da mu neki leper ili vozilo izroni iz magle direktno
ispred. Bela traka se vie nije videla a marginu puta jedva da
je nazirao.
esto je vozio za Sarajevo ovim putem i magla je bila
redovna nona pojava na ovoj deonici, ali nikad ovako gusta i
teka. Imao je oseaj da bi je mogao sei noem, kao to je jue
popodne sekao travniki sir, zaostao nakon derneka kod svojih
davno izgubljenih i sticajem okolnosti pronaenih kolskih
drugova.
Za ovaj novogodinji izlet do rodnog grada bio je kriv
Branko i njegov internet. Znao je da ortak sate i sate provodi na
mrei, nekad i sa mobilnog, za vreme radnog vremena. U poetku
ga je to mnogo iritiralo i izbijale su estoke svae na raun nje-
gove nemarnosti i opsednutost mreom. Vremenom se pomirio sa
takvim stanjem. Napokon, Branko je bio vrhunski bravar-varilac.
Njihova ortaka firma upravo je njemu dugovala uspeh. Uprkos
lenjoj prirodi, znao je da zapne kada treba. Iskustvo iz privatne
firme koje je godinama sticao, dok je on kao diplomirani pravnik
obijao pragove traei posao, bilo je vie nego dobrodolo u
njihovoj zajednikoj avanturi privatnih preduzetnika.
Jednog jutra, dok su pili kafu, pripremajui se da zavre
i montiraju kapiju od kovanog gvoa, Branko mu ree da je
na internetu pronaao ceo njihov bivi razred pete gimnazije,
ili kako su je jednostavno zvali mainske kole na Ilidi. Do-
140
pisivali su se i dopisivali sa zaboravljenim drugovima, da bi
naposletku usledio poziv za novogodinji doek u Sarajevu.
Kao da je prolo vreme za etnju po uspomenama, sa
leve strane puta na proplanku ume iz magle izronila je ben-
zinska pumpa, jedva osvetljena reflektorom sa visoke bandere.
Ispred ulaza u restoran-prodavnicu sporo se, na laganom planin-
skom povetarcu, njihala ukasta sijalica. Magla je i ovde, na
ovom osvetljenom mestu, proimala sve oko sebe, do zadnje
kapi rose. Otro je skrenuo i zaustavio se pred crpkom.
Ugasio je motor i okrenuo glavu ka jedinom osvetljenom
objektu. ekao je izvesno vreme i zatrubio, nakon pola minuta,
ponovo. Niko se nije pojavljivao na vratima, u koja je razbueni
Branko prikovao pogled.
Ajmo unutra, da vidimo, promrmljao je dovoljno
razgovetno Aleksandar i izaao iz vozila, a Branko za njim.
Oko njih se kovitlala magla, gusta i lepljiva. Sve vazduh i pro-
tezanje tela im je prijalo nakon vieasovne vonje. Nisu urili
sa ulaskom. Branko je obilazio vozilo, a njegov prijatelj je si-
pao gorivo u rezervoar. Kada su zavrili uli su u prodavnicu.
Doekalo ih je svetlucanje novogodinjih lampiona i
ukrasa po zidovima. I muzika:

Volim da te milujem dok spava,

volim da te sluam kada sanja,
ali niko, niko oko nas.

Tvoje noge u rukama mi sniju,

141
 zvjezde apu nae tajne kriju,
ali niko, niko oko nas

Vid opet putaju ono tvoje Valentino sranje, zauo

je Aleksandar Brankov glas iza sebe, koji je pokrenuo lavinu
besa.
Suzdrao se. Nije mogao da zna da je uz ovu pesmu usne
vrele vinje poljubio po drugi put, mnogo godina posle radne
akcije na Timoku. Tog puta, ne u tami malog parka iza trpeza-
rije, nego u tami diskoteke. Tada ju je sreo sasvim sluajno i
uprkos poaru srama koji mu je izgarao obraze, nespretno je
zamolio za ples. Brankov nesvesni bezobrazluk ugasi to seanje
i pokrenu mu pitanja u umu.
Nije kriv to se emituju njemu drage pesme otkako su
poli iz Sarajeva, ponovo i ponovo, sve u krug. Dobio je ideju
da u autu na radiju proveri da li e uti istu stanicu, da li i na
njegovom radiju svira Valentino, ali duboko u sebi je znao da
bi bilo tako.
Ovde, ovee, nema ive due, opet zau glas ortaka,
koji ga je povratio iz klupka sumnji i seanja.
Pogledao je oko sebe i video ank na kraju velike pros-
torije, a ispred desetak stolova sa uredno postavljenim stolica-
ma. Na svakom od njih je blistala staklena pepeljara, obasjana
mutnom svetiljkom na istom i urednom belom stolnjaku. U
suprotnom delu prostorije nalazila se mala samousluga sa poli-
cama punim robe, preteno usputnih potreptina.
Odoh da nam uzmem Fante i grickalica, ravnoduno
e Branko i zaputi se ka rafovima.

142
 Aleksandar je video pult sa kasom. Izvadio je novanik,
izbrojao novac za gorivo i naslonio se na tezgu, ekajui nekog
ko je, po njegovom miljenju, zaspao u zadnjoj prostoriji.
Nakaljao se, ne bi li time privukao panju te osobe, ali uzalud.
Branko, sa naramkom pia, ipsa i grickalica takoe prie pultu
i uzviknu:
Je l ovde neko radi?!
Tiina im se naruga silinom svoje nemosti.
Sluaj, ajde ti saberi to to ima, ostavimo pare
ovde i hvatamo se noge. Imamo jo oko dvesta kilometara do
kue
Izgovarajui to, Aleksandar se ponovo osvrte po velikoj
prostoriji, paljivije je upijajui. Mutno-ukasta svetlost sa
plafona nije mu otkrivala mnogo, sem da je lokal lepo odravan,
ist i uredan. Poslednji put kad je bio ovde, za videla, nije mu
delovao ovako prazno, prazno u svakom moguem smislu.
Sablasno bi bio bolji izraz. Odmahnuo je glavom i svoj
utisak o ovom mestu pripisao blagom umoru i seti zbog rastan-
ka sa starim, ali ponovo otkrivenim prijateljima, sve pomeano
sa slatkim iekivanjem ponovnog susreta sa njom.
Dobro vee, momci, obojica se trgoe na glas koji do-
pre iza njihovih lea. Za gorivo trideset maraka, a za ostalo
pet i sedamdeset
Polako, sa nevericom, okrenue se i ugledae konobara,
do grla uredno zakopane bele koulje, u crnim pantalonama,
proelave glave i pomalo zamuenog pogleda. Sive oi su ih
fiksirale sa previe bledog i ispijenog lica. U rukama je drao
prepunu tacnu sa raznim piima i vrelim kafama, koje su ma-

143
mile svojim mirisom.
Odakle se stvori, majke ti? drsko upita Branko, koji
se nije libio da svoj uroeni bezobrazluk pokazuje gde stigne.
Izvinite momci, ako sam vas prepao, odgovorio je
konobar, ne skidajui pogled sa njih. uo sam vas, ali sam
morao paziti da mi kafa ne iskipi.
A, kome nosite toliko pie, kad vam je sala prazna?
nastavi Branko. U svakoj drugoj situaciji, Aleksandar bi ga
prekinuo, ali ne sada. I njega je kopkala ta tacna prepuna pia
u praznoj kafani.
Pa, upravo nam je stigao kamion vojske mlade,
zdrave, i jake! odgovori usluno konobar. Moda i vi elite
kafu? Da lake podnesete put?
Na spomen puta, Aleksandar se trgnuo, izbrojao novac
na tacnu i krenuo ka izlazu.
Obojica uglas odgovorie Hvala na konobarev
Srean put momci i dobrodoli nam!.
Nakon nekoliko minuta, dok je Vektra sa svoja etiri
migajua svetla plovila kroz maglu kao pokretni svetionik
koji sakuplja izgubljene due u planini, Branko prvi prekinu
tiinu, ukljuivi radio, sa kog se razli ugodna melodija Kao
Domine, Hari Mata Harija.
Meni se ini da se sve ovo vrti po trei put u krug
I meni, brate moj jeste da volim ove melodije, ali
preteruju, odgovori Aleksandar.
Onaj konobar na pumpi mi ba utera jezu u kosti, jesi

144
video? Nigde ive due a on nosi pie. Boe sauvaj. Prekrsti
se.
Moda su vojnici iz kamiona bili u drugoj sali, koju
nismo skontali. Nije valjda toliko enuo, majku mu? odgo-
vorio je rezignirano Branko, vie objanjavajui sebi nego
drugaru tu misteriju.
Aleksandar ne ree nita. Pustio je da se pitanje obli-
kuje i zgusne kao teki kini oblak iznad njihovih glava, u nji-
hove umove, sve dok ga sumnja ne otera ledenim vetrom u nji-
hova srca. Kao po komandi, obojica su se stresla i Aleksandar
postavi pitanje:
Ako su bili u drugoj sali, koju nismo ni videli, gde im
je onda kamion? Na parkingu nije, video si a, iza pumpe je
potok.
Branko ne odgovori. Pitanje je ostalo da visi nad nji-
ma.
Nakon desetak minuta vonje, bez izgovorene rei, dok
su se sa radija smenjivale nene pesme, Aleksandar nije dozvo-
lio da ga seanja ponovo prigrle, pa je progovorio:
Je l de, da je onaj konobar bio naduvan? Mislim, prvo
nas nije skonto, pa jo onda nosi pie nepostojeim vojnicima
iz imaginarnog kamiona. Kaem ti, garant je naduvan kao sto-
ka. Branko u prvi mah nije odgovorio, a osmeh mu se oblikovao
na licu. Zatim je progovorio:
Trebali smo mu traiti malo, nisam se naduvao jo odonda,
posle mature.
Aleksandar se smejao, ponesen uspomenom na taj dan.

145
 Jebote, je l se sea kako ono pseto nastrada kako
se ono zvao? upitao je, ne skidajui pogled sa bele isprekidane
linije na asfaltu, koja se pojavljivala iz tame i nestajala ispod
auta.
Fujto. Zvao se Fujto uzvrati Branko i nastavi: Upropas-
tili smo ga u potkrovlju babine kue!.
Smeh, zvonak i kretav se zaorio po kabini.
Jadan, toliko se navukao da smo na kraju morali dati
da povue koji. Ne kontam kako je to uspevao sa onom svojom
labrnjom.
Grlen smeh dvojice drugara opet zatrese kabinu vozila.
Briui suzu iz oka, Aleksandar je rekao:
Koliko je bio naduvan, nije ni sam znao kako je. Nas
je, ovee, bilo desetak u onoj maloj sobici gore, a on jadan
sa nama. Seam se kako se sav oblizivao onom njegovom
jeziinom, nakon svakog dima koji si mu gurao u labrnju; nji-
hov smeh se pretvorio u konstantno kikotanje, uz koje Aleksan-
dar nastavi:
Ne znam majke mi ta mu bi da skoi dole. Odjed-
nom, izjuri kraj naih nogu i zaleti se preko terase. Tresnu tano
pred babina vrata. A, mi, naduvani ko svinje, umirali od smeha
zbog toga jo kad je baba istrala i poe ga mrtvog nogom te-
rati ispred vrata, kao da e a, u majinu! uzviknuo je Alek-
sandar i nagazio konicu. Branko je skinuo pogled sa drugara
i pogledao ispred. Kroz razreenu maglu je ugledao ono zbog
ega je Aleksandar opsovao.
Policija i zlokobno svetlei znak Stop.

146
 Otkud su ovi izronili, ovee? zaprepastio se Alek-
sandar.
Zaustavio je vozilo na naznaeno mesto, izmeu postav-
ljenih unjeva, otvorio prozor i ugasio motor. Otar planinski zrak
rastera toplotu u kabini vozila i obojici zagolica obraze i nozdrve.
Jedan od policajaca je stao ispred farova auta. Pramenovi magle
su ga obavijali, pa naputali. Obojica su se zagledala u taj pri-
zor i oseaj jeze, pojaan tamnom senkom na licu policajca, ih
obuzme.
Dobro vee, zau se hladan, metalni glas pokraj ot-
vorenog prozora.
Aleksandar se trgnuo, nije video kada je drugi policajac
priao.
Dobro vee, odgovori uljudno, naginjui se da dohvati
dokumenta iz konzole.
Kuda ste krenuli u ova doba? nastavio je policajac
istim, metalno hladnim glasom.
Drugi je i dalje kao statua stajao u svetlucavoj, faro-
vima obasjanoj izmaglici.
Za Novi Sad, usledio je kratak odgovor. Pruio mu je
dokumenta, ali ruke policajca su ostale na leima.
Jeste li pili? usledi naredno pitanje. Aleksandar nije
uo niti osetio najmanju promenu u ravnodunom glasu poli-
cajca.
Nismo.
Konano, prihvatio je dokumenta i nezainteresovano ih

147
poeo listati.
Roeni u Sarajevu, a?
Da, odgovorio je, pomislivi kako je pitanje suvislo,
sve pie u dokumentima.
Srean put i pazite kako vozite. Udesi su esti u ovo
doba, ree policajac i prui isprave.
Aleksandar upali motor i Vektra zabruja. Policajac,
koji je stajao ispred auta, nije dao nikakav nagovetaj da e se
pomeriti.
Idi nazad, vidi da nee da se makne, peder, oprezno
je rekao Branko, uverivi se da je prozor zatvoren. Stao je da
prebira po frekvencijama radija.
U pravu si, odgovori mu drugar i ubaci menja u
rikverc. Kada je izmanevrisao auto i okrenuo glavu napred,
rairio je oi od zaprepatenja i uzviknuo: Pa ta je sad ovo?
Branko podie pogled sa skale radija i takoe rairi
oi.
Promucao je:
Jebote, gde pre nestadoe?
Dva drugara su gledala u prazan, maglom proaran pros-
tor. Magistrala, koja je vijugala u tamu planine, i sa obe strane
ogromna, gusta stabla. Policajci, koji su do pre samo trenutak
tu stajali, su nestali. A sa njima i unjevi.
Gde su mogli tako brzo da nestanu? ree Branko,
eui se po glavi.
Ma garant imaju tu neku svoju bajtu gde su se skloni-

148
li pa, majku mu, nisu mogli ispariti tek tako, odluno odgo-
vori Aleksandar i potera auto. Nakon izvesnog vremena, kada
je pronaao stanicu na radiju, muzika im je odvukla panju od
prethodnog dogaaja.

Nekako s proljea,
Uvjek meni doluta,
Neka enja tamna,
Tiha mudrost davna.

Evo ih opet ovi tvoji cmizdravci, po deseti put, pecnu

Branko.
Jest, bog te, ovo im je, fakat, neki deseti put ne kon-
tam, kako njima to ne dosadi tamo odgovorio je, zanemarujui
podrugivanje.
Kad ve priam o cmizdravcima i romantici, jesi video
kako te je gutala oima? upita Branko, eretski.
Jesam, kratak odgovor, koji je Branko dobio, nije za-
dovoljio pa je nastavio:
A i ti si nju, cela ekipa je gledala vae nabacivanje,
poglede danima. Fuj!
Pa ta, ako sam? nasmeio se Aleksandar.
Branko je podigao glavu sa trenerke i zagledao se u pri-
jatelja. Nije ga na to ponukao odgovor, nego neka nova toplina
koju je primetio u njegovom glasu, a misli su mu se slagale
jedna na drugu kao pesak u peanom satu; Nemoj mi rei da

149
ste ponovo zajedno! Zaprepaenje, istinsko, oboji Brankov
glas.
Vidi, Brani u jednu ruku, mi smo oduvek bili za-
jedno. Onaj jebeni ratni belaj nas razdvoji. Ona kontala da sam
poginuo, a ja mislio za nju da se udala, i svako svojoj strani. Eto
ta ti je sudbina, glupa
U vozilu, sem pesme sa radija i bezlinog brujanja mo-
tora, nije se ulo nita drugo.
Branko je progutao knedlu i iznenada osetio ogroman
naboj saaljena ka drugaru. On sam je sreno oenjen i nje-
gova dva sina su Aleksandra zvala strikanom. Nikad mu nije
palo na um da mu jaran pati za njom. Dovodio je svoje devojke
na veere i sijela i uvek bi on i njegova ena pomislili da je
ozbiljno i da e im se prijatelj konano skrasiti, i uvek bi se
prevarili.
Sad je znao zato. Nakon toliko godina, saznao je.
Pa majku mu, Aco, vozimo se ve satima, a ti mi tek
sada to govori? Jebote, godinama to uva u sebi ti si moj
najbolji drug. Nisam zasluio to od tebe! Branko e gnevno i
posee za cigaretama ispod vetrobrana.
Aleksandar se smrai. Skupi svoje guste obrve i zagrize
donju usnu. Nakon nekog vremena, dok je Branko ispuio pola
cigarete, konano ree:
Izvini Brani. Jeste, ti i Ana ste mi najbolji prijatelji,
najblii. I ba zbog toga ti nisam nita govorio. Nisam te sa tom
glupou hteo optereivati.
Aleksandar je ispruio ruku ka cigaretama. Branko ga

150
je preduhitrio i dodao mu paklo.
Nakon ponovne kratkotrajne tiine, Branko upita pri-
jatelja: U subotu na nedelju i celu nedelju bio si kod nje?
Osmeh se vrati na Aleksandrovo lice:
Jesam. Sve vreme. Ima predivnu erku, veliku, skoro
curu pravi slatki.
Istresao je pepeo kroz blago odkrinut prozor i nastavio
da pui, pogleda usredsreenog na magistralu koja ih je svakim
trenom pribliavala kui. Branko nije izdrao, pucao je od na-
petosti:
I ta sada? Mislim, ta no nije bila samo podseanje,
pretpostavljam? Ko joj je montirao dete?
Brankov bezobrazluk, uroen i nesvestan, opet je is-
plivao u tami kabini auta.
Aleksandar se pitao, kao i mnogo puta do sada, kako
Ana izdrava sa njegovom poganom jeziinom.
Saznau kad doe, nije htela da gubimo vreme na
prolost, odgovorio je i dalje se osmehujui sreno i tajanstveno.
Oprostio mu je, kao i mnogo puta do sada, njegov bezobra-
zluk.
Kad doe? Misli, u Novi Sad?
Jok, u Kejptaun, jebote! Pa normalno, u Novi Sad.
Kod mene. Nisam ti to ranije rekao, a ti dii nos koliko hoe.
Mislio sam da Anu i tebe iznenadim, odgovorio je.
Pa, kad e doi? Nemoj sluajno da ne doete do nas,
moemo i na Fruku Goru, ono. Rotilj-varijanta, priroda

151
Koliko e ostati? Dolazi sa malom?
Lavinu pitanja prekinu Aleksandar:
ekaj, gde si navro polako, brate. Dolazi im izda
stan. U Sarajevu nema nikoga, svi njeni su vani. Ostae kod
mene, za stalno. Zauvek.
Odvoji za tren oi sa ceste i pogleda u Branka, koji nije
bio svestan koliko je smeno izgledao razgoraenih oiju i ot-
vorenih usta.
ta si zinuo?
Desetak sekundi, Branko nije mogao doi do rei. I
onda, kada se povratio od oka, podvrisnu iz sve snage i pljesnu
Aleksandra po ramenu, zadra ruku na njemu i ree euforino:
Da samo zna koliko mi je drago ba, ba drago,
ozbiljno. Ti i Lejla. Uvek ste i bili jedno za drugo. estitam,
brate moj, estitam!
Nemoj me samo cmakati, majke ti, odgovorio je
Aleksandar aljivo, te doda: Hvala buraz
Joj, kako u se naljokati na svadbi, ovee!
Aleksandar se nasmeio jae i kratko odgovorio:
Ne ide da se kum napije pre vremena, sramota je
Branko ponovo podvrisnu i ovoga puta jako. Ipak, nje-
gov razdragani vrisak ostade visiti u tami auta, kao nedovreni
kraj prie. Prizor ispred njih im u trenutku zaledi razdraganost,
veselost i sreu. Videli su crveni znak, koji je zlokobno svetleo
i bojio okolnu izmaglicu u boju rubina. Znak Stop!
Opet policija! prozborio je i dodao tie, kao da se bo-

152
jao da e ga uti:
Jebo ih otac.
Aleksandar zaustavi auto izmeu unjeva, pokraj puta.
Otvorio je prozor i zaudio se ponavljanjem scene. Je-
dan od dvojice policajaca je stajao ispred farova vozila, nep-
okretan i nem, sa rukama na leima. Senka mu je skrivala lice.
Ovoga puta je dobro osmotrio okolinu i nije video njihovo
vozilo. Primetio je da Branko radi isto. I opet ga trgnu glas
policajca, onog drugog, koji se iznebuha stvori kraj njega.
Dobro vee, momci.
Dva drugara su se primetno trgla. Isti glas, isti polica-
jac. Aleksandar uzvrati pozdrav i posegnu za dokumentima, ali
ga je policajev glas prekinuo:
Nema potrebe, znamo se, vrlo dobro. Javili su va
dolazak. ta mislite, zato smo vas zaustavili?
Neuobiajeno ponaanje policije ih je zbunilo. Branko
odgovori sa svojim nesvesnim bezobrazlukom:
Vidi, efe, ne znamo, ali pretpostavljamo da e nas
sada informisati oko toga
Aleksandar popreko pogleda druga. Istim nepromenjenim
tonom, kao da nije uo Brankovu bahatost, policajac odgovori:
Zaustavljeni ste da vas upozorimo na teku saobraajnu
nesreu, deset kilometara odavde. Da se pripremite
Zbunio se jo vie i taman da se zahvali, policajac se
opet oglasi:
I da vas, gospodine Branko, upozorim da nas vie ne

153
psujete. Mi radimo samo svoj posao.
Knedla, koju je Branko progutao, pritiskala je
unutranjost Vektre teinom stene, a svaki njen gram je Alek-
sandar osetio, iako nije pogledao u drugara.
Hvala lepo na upozorenju, gospodine. Nee se vie
ponoviti.
Policajac odstupi i, umesto pozdrava, dirnu slepoonicu
kaiprstom. Ni ovoga puta Aleksandar mu nije video lice koje
se krilo u senci apke. Pre nego to je upalio motor, pogleda
popreko u Branka:
Jebo te tvoj jezik
Pa kako je mogao uti?, pravdao se Branko, ali ga pri-
jateljevo otro umukni prekinulo u tome. Vratili su poglede
na cestu.
Policajci su nestali.
Brani, ovo nisu ista posla kako su mogli biti is-
pred nas, kad nas niko nije pretekao?
Zapalio je cigaretu i ponudio prijatelja. Nakon nekoliko
dimova, odgovorio je:
ta mene pita, usro sam se u gae kada sam mu pre-
poznao glas!
Nastavili su put u tiini, svako sa svojim mislima i u
iekivanju najavljene saobraajne nesree. Aleksandar je
ukljuio radio, koji je ugasio prilikom zaustavljanja, i poeo
nesvesno pevuiti pesmu.
Jo se nisam ni brijao,

154
 ivot mi je ve prijao,
kad sam krenuo amidi,
starim drumom ka Ilidi.
Srea il udo ta li je,
da je bogdo i ranije,
mae zove me curica,
kae da je Maarica.

Branko se vrpoljio na seditu. O nekom snu vie nije bilo

govora. Okrenuo je glavu i posmatrao prolazee velove izmaglice i
izmeu njih velika stabla koja su, obasjana meseinom, nagovetavala
ogromnu, beskrajnu umu. Iako Aleksandar nije zbog magle vozio
brzo, drvee mu je prebrzo promicalo. Ali, ipak, u jednom trenu
spazio je psa kako sedi kraj puta i gleda direktno u njih. Pseto,
koje je namah prepoznao, mu je mahalo repom.
Fujto! uzviknu.
Ma, ipak Fujto. Video sam i ja kera, lii na Fujtu, ali
nije on. Koji ti je, kume?
Branko nije odgovorio. Bio je uveren da je video njiho-
vog psa, Fujtu. Dva naduvana oka, koja su ga fiksirala dok su
prolazili sa etrdeset kilometara na sat, nije mogao da zameni.
Ipak, opustio se u seditu. Sa Aleksandrom nema diskusije,
zna to. Samo bi prerasla u svau. Nasmei se. Bie kum svom
najboljem drugaru iz detinjstva. Izvukao je telefon iz depa i
poeo stiskati tipke na njemu.
Koga to sad zove, majke ti?

155
 Anu, da je obradujem, odgovori Branko. Krv mi je
popila da te oenim, da se uljudi. Ovo e je jako veseliti
Pa ti nisi normalan, jebote! Sad u po noi da budi
enu? Nije mogao a da ne uzvrati Aleksandar.
Nego, meni ovo sve neto udno, od kako smo krenuli
iz Sarajeva. ta ti veli Brani?
I meni, bog te ona policija mi utera jezu u kosti. U
sred ume, njih dvojica. Bez auta. Pa onaj konobar, kao da nije
sav svoj. A ova muzika, mozak mi ispira. Koliko je sati?
Pola jedan, kratko uzvrati Aleksandar.
Osetio je kako mu se ledi krv u venama. Pre otprilike
sat vremena, takoe je bilo pola asa posle ponoi. Dobro je za-
pamtio oseaj nestvarnosti koji ga je obuzeo, kada je pomislio
da vreme stoji.
Bio je uveren da su iz Sarajeva krenuli ba u pola jedan.
Ipak, pripisao je to neispravnim satom vozila.
Vidi sranja! Opet nema signala. Ti ree da je cela Ro-
manija pokrivena, a od kako smo na planini, nema! Razoarano
i gnevno uzviknu Branko. Pokuao je jo jednom da nazove
suprugu; uzalud. Pomiren da e mu iznenaenje propasti, slee
ramenima i vrati aparat.
Pa ovee, dosad je bilo. Pokuaj sa mog, ako ti je
toliko bitno da je probudi u ova doba.
Aleksandar je posegnuo rukom na instrument tablu da
dohvati telefon.
Ma nema veze, ostavi, promrmljao je Branko i za-

156
gledao se opet u tamu ume. Drvee je, kako mu se inilo, ovo-
ga puta sporije proticalo iako Aleksandar nije smanjio brzinu.
A, gde e biti svadba? Mislim, ono, ator varijanta, ili
neki restoran, intimno, laganica i tako? razbi Branko tiinu.
Aleksandar odgovori, opet sa osmehom na licu:
Ma nemam pojma, niti me interesuje. Pa, zato imam
kuma? Moje je samo da joj stavim prsten, da ruamo sa vama i
da palimo za Tursku. Njen brat nam je uplatio sedam dana, kao
poklon. Bilo mu jako drago kada mu je Lejla saoptila nau
odluku. Hotel A kategorije, ono zvezdice i sve de luks.
Branko se nasmeio: Vidi ti malog Nurije Kad se
setim kako je uvao sestru od tebe, a sad veliki drmadija, fir-
ma u Turskoj, ovo ono, svadbeni poklon da se smrzne
Da, odgovorio je Aleksandar, ko bi rekao da e od
malog slinavca postati ozbiljan biznismen.
Nastavili su vonju u tiini. Aleksandar nije skidao os-
meh sa lica. I Branko primeti po prvi put u tami kabine, da se
Acine oi sjaje davno izgubljenom toplinom. Poslednji put je
taj sjaj primetio nekoliko meseci pred rat, kada su Lejla i on
bili nerazdvojni, kada ih je celo drutvo peckalo za to. Bilo mu
je drago zbog prijatelja. Od kako je u ratu kao jedinac izgubio
roditelje, Aleksandar je bio srean.
Voli je puno?
U prvi mah nije odgovorio. Nasmei se jo vie.
Naravno, Brani. Uvek sam, odgovori sa osmehom i
ue u okuku. Zbog prizora ispred, ukoi auto i opsuje.

157
 Branko je razjapio usta i, takoe, opsovao. Obojica su
izala u maglom lepljivu no. Miriljava vlaga ume im je ispu-
nila plua i nozdrve. Polako i oprezno koraali su ka olupini
putnikog vozila iji je prednji kraj uniten, kao da nije ni pos-
tojao. Desetak metara ispod ceste ugledali su kamion. Okrenut
na bok, jedan far mu je jo uvek bacao mlaz svetlosti u zlokobnu
tamu noi. Stakleni delii, razasuti po asfaltu, su im krckali pod
nogama.
Jebo te ivot, Brani, trk do auta po prvu pomo i ebe.
Ja silazim do kamiona a ti vidi ima li ivih u autu. Pouri!
Dok je klizio niz padinu do prevrnutog kamiona, pitao
se gde su policija, hitna pomo i vatrogasna ekipa. Ipak je na
Romaniji bilo mnogo gradia, mesta, bolnica, slubi spasavanja.
Sneg koji je poeo da pada ibao mu je po licu, ali on
to nije osetio. Misli su mu ostale daleko, deset kilometara iza,
kod ona dva pandura.
Kako su znali za udes i zato nisu ovde, sa ambulan-
tom?
Srce mu je bubnjalo divljim ritmom dok je prilazio ka-
mionu. Prednji levi deo je smrskan, a drugi, na kom je far parao
tamu, itav.
I tela. Tela razbacana po livadi prekrivenoj snegom i
visokim, krljavim rastinjem. Razbacana u krugu od desetak
metara.
Priao je prvom.
Vojnik, mlad. Nije imao vie od dvadeset i tri, etiri go-
dine. Oblak oslobodi meseinu i obasja mrtvo lice.

158
 Uinilo mu se da sanja. Protrljao je oi. Poznavao je tog
momka, iz drugog bataljona. Ali kako? Kako? Isti je kao de-
vedeset tree! Osvrnuo se oko sebe, pa se zagleda u oznaku na
desnom ramenu mrtvog vojnika. Okrugli amblem mu zakuca
pogled.
Kao i natpis oko njega: Vojska Republike Srpske.
Priao je drugom telu i nije primetio dva policajca koja
su ga posmatrala, nepomino i nemo, sa magistrale. Pogledao je
na bledo, sivo lice narednog mrtvaca u travi i opet ga je spopao
oseaj uasa. I ovog golobradog vojnika je poznavao. Seo je u
vlanu travu kraj lea, da sabere misli.
Nemogue! pomislio je.
Drugi vojnik je imao na svom rukavu oznaku armije
Bosne i Hercegovine, a viao ga je, davno, u mainskoj koli.
Jednom su delili salu za fiziko sa njegovim razredom.
Ovde neto debelo nije u redu, pomislio je i skoio
na noge.
Pregledao je sva tela i svakog je poznavao. Iz kole, iz
rata, iz vienja
Nemogue, pomislio je i poeo da se penje nazad na
cestu. Onda ih je ugledao.
Pa, napokon, promumljao je.
Dozivao je Branka uzalud. Nije se odazivao. Konano
je stigao na cestu i ugledao ga kako stoji kraj smrskanog vozila.
Priao mu je i video da je Branko u oku. Prepoznao je simptome,
rat je bio dobar uitelj. Drmnuo ga je i traak svesti se vrati u
Brankove oi. Nedovoljno da progovori, ali dovoljno da po-

159
digne ruku i pokae u smrskano vozilo.
Aleksandar je ugledao sebe u smrskanoj kabini tamno-
plave Vektre. Unakaen staklom vetrobrana i nabijenog volana u
grudima, oblivenog krvlju. Do njega Branko, pritisnut zguvanim
limom vozila, takoe unakaenog tela od paradi vetrobran-
skog stakla, nabijenog u sedite.
Celi minut je gledao jeziv prizor, dok nije osetio da mu
se neto motalo oko nogu i lizalo ruku. Pogledao je nie i pros-
to rekao:
Fujto.
Um mu se polako razbistrio, sve je dolo na svoje mesto.
Prisetio se kamiona kako je izronio iz magle, Brankovog vriska,
muzike
Rekao sam ti da sam video Fujtu, zauo je Brankov
glas.
Prestao je gladiti pseto i zagledao se u prijatelja koji
nastavi:
Jebi ga, Aco, izgleda da smo prnuli u fenjer. Mrtvi, ovee.
Kamiondija je zaspao za volanom i preao u tvoju traku. Rekoe
mi ona dva pandura
Brankovo telo u unitenoj Vektri se pomerilo i zastenjalo,
a sam Branko, njegova pojava pred Aleksandrom, poela je da
bledi. Policajci su prili. Oi su im se pretvorile u dve jarkocr-
vene, usijane vatre dok su posmatrali Brankovo telo kako se
mekolji.
Jebi ga, jarane, izgleda da e sam na onaj svet ne da
mi sudija da putujemo zajedno gore e, ba mi je ao, taman

160
si je naao zbogom, prijatelju moj ree Branko suznih
oiju, dok mu je telo bledelo sve vie, da bi na kraju nestao.
Aleksandar je ostao sam.
Osvrnuo se oko sebe i video da je njegovo vozilo, kojim
se sa Brankom dovezao do ovde, takoe nestalo. Pomilovao je
Fujtu; ker je gledao ka padini maui repom.
Okrenu se i ugleda desetak vojnika, kako se sporo i
ukoeno penju na put.
U smrskanom autu se upalio radio, na kome se asovnik
zaustavio na pola jedan i ugodna, njemu draga muzika se
zaula:
Mrtvi vojnici, bledi i staklasta pogleda, stali su oko nje-
ga. Bio ih je svestan, a kao da nije. Gledao je u svoje ruke, dok
mu je suza kliznula niz obraz.
Eto, baksuze, toliko godina rata i praznog ivota i na-
pokon da ti se ispuni, koje sranje, ree sebi u bradu. Poli-
cajci su mu prilazili sa lisicama u rukama, pretpostavljao je ta
ele od njega. Da ga vode, negde, daleko.
Vojnik, kojeg je Aleksandar prvog video i kog je pre-
poznao, isprui ruku i stavi dlan policajcu na prsa, zaustavljajui
ga.
Nee, kratko mu ree, ledenim glasom. Njegovo
lice, sivo i mrtvo, je na meseini isijavalo bezgraninu upor-
nost i reenost.
Drugi policajac, uarenih oiju, pokuavao je da odgurne
vojnika, ali nije uspeo. Ostali mrtvi su ga savladali.

161
 Ovoga puta, nee, oglasi se isti vojnik. Dosta ste
nas odveli. Previe!
Aleksandar se zbunio jo vie. Samosaaljenje iz nje-
ga iscuri kao voda iz slomljenog bokala, kada je ugledao zoru
kako boji tamno nebo u ljubiasto. Oseao je da je spreman
za onaj svet, ali okolnosti su ga zbunjivale, zaustavljale u toj
reenosti.
Drugi vojnik, koga je takoe prepoznao iz armije Bosne
i Hercegovine, okrenuo se ka njemu i rekao Idi! Idi za Brankom
i ivi! da bi nakon par sekundi dodao:
Ne zaboravite nas!
Gledao je ponovo u svoje ruke i video kako poinju da
blede i nestaju. Tama mu je prekrila um.

Aleksandar se nasmeio. Boleo ga je svaki mii i

kost ruke, dok je dodavao telefon mladoj medicinskoj sestri
aneoskog lica.
Okrenuo je glavu ka susednom leaju, Brankovom, i
vide usnulu Anu pokraj kreveta, iji su se pokrivai polako dizali
i sputali njegovim ravnomernim disanjem. I on je spavao. Nje-
gove povrede su bile manje, ne tako opasne. Aleksandrove,
nasuprot, su bile smrtonosne i lekari su ga gledali kao udo.
Kada su ih kola hitne pomoi dovezle na urgentni, Aleksandra
su skoro proglasili mrtvim. Ipak, vratili su ga.
Nova misao mu rairi osmeh jo vie.

162
 Lejla dolazi sutra. Njegova Lejla e biti sa njim.
Konano.
Nasmei se sreno. Pogleda kroz prozor, u zvezdano
nebo i tiho apnu:
Hvala vam, drugovi

163
Stevan arevi

Roen 1962. godine u Subotici. ivi i radi u Subotici.

Zastupljen u zbirkama Najkrae prie 2010,
Najkrae prie 2011, Jedan zivot u manje od devetsto
znakova i Baton, zatim u fanzinima Meteor, Terra i
Eridan, kao i na sajtovima Art Anima, ProzaOnLine i
Beleg, u webzinu HellyCherry i E-asopisima Afirma-
tor, Libartes i krip.
Osvojio tree mesto na konkursu SCI&FI 2010 godine
i tree mesto na konkursu webzina HellyCherry za aforizam,
2011. godine.
Saraivao sa Milivojem Anelkoviem na projektu
Naseljavanje Vizantije.

164
 Frekvencija

Boino je jutro. Oprezno otvaram vrata i tiho ulazim

pazei da dva pozamana paketa nigde ne tresnu o predmete u
predsoblju. Sve se unjajui, ulazim u spavau sobu i odlaem
poklone na stoi. Posmatram usnuli par na staromodnom
branom krevetu. Spokoj poinka ih ini mlaim no to jesu
i izgledaju zadovoljno. Bez posebnog razloga, odluujem da
odloim njihovo buenje i dajem time sebi malo vremena, kako
bih razmislio o svemu. Kako je ovo zapravo poelo? Muzika
mi je dala sve: novac, slavu, ene i samopouzdanje. A, na kraju
mi je to i uzela. U mislima se vratih u onaj sumorni dan. Ko-
liko li je godina od tada prolo? Sudija bee ena. Advokat po
slubenoj dunosti takoe, ba kao i tuilac. Kako im se obrati-
ti? Sudinica? Advokatica? Tuiteljka? Sve su jedna drugoj bile
sline. Odevene u sive tofane kostime strogih linija, lica im
behu ravnoduna i sve su do jedne nosile cvikere navrh nosa.
Negodujui su osmatrale moju Bufalo Bil jaknu, kao da sam
bio nedostojan njihove sive realnosti. Seo sam u neudobnu
stolicu i odloio beleke na stoli nalik kolskoj skamiji. Ni u
trenucima najee depresije nisam se oseao tako usamljeno.
Teskobna prostorija, potamnela od vremena, nekada je moda i
bila belo okreena, ali tada tek prljavo sivkasta. Drugaije sam
to zamiljao. Oekivao sam publiku, porotu, ivopisnog sudiju,
energinog tuioca i visprenog advokata. Neku vrstu spektakla.
Bie da sam previe gledao amerike filmove. orak! Svaka
ivost je odande odavno bila proterana. Bio sam ubica! I to
masovni ubica. Doavola, pa ja nikad nisam ni mrava zgazio.
Tuilac je izbacio gomilu ubreta opisujui moj prestup i tiradu
potkrepio psihijatrijskim i tehnikim vetaenjima. Manje-vie
sam znao za ta sam optuen, ali ovoliko niskih udaraca ni u
najgoroj nonoj mori nisam oekivao.

165
 ta ste osetili kad ste stvorili inkriminisani song?
obratio mi se sudija suvoparno.
Nita. Ba nita. Jedva sam i zapamtio poziciju
nepostojeeg akorda. Najee mi to ne polazi za rukom.
Nepostojeeg akorda? ta to tano znai? nisam osetio
zamku u njenom pitanju.
Znai da sam ga sasvim sluajno izveo. Ne znam ta
me je navelo da pomerim dva prsta sa klasinog F-mola. Jed-
nostavno sam to uinio. Nije tu bilo nikakvog bojeg plana, ak
ni mog linog. Tako je ispalo.
Optueni je, po sopstvenom priznanju, obrati se sudi-
ja umornim glasom sekretarici smrtonosnu frekvenciju proiz-
veo sluajno, ali ju je svesno posle toga ponavljao...
Ma, nisam ja proizveo smrtonosnu frekvenciju, upa-
doh joj u re. Sve je to u namotajima magneta na gitari, u
poloaju potenciometra, u naboju elektronskih cevi izanalog
Marala. Samo neverovatni sklop okolnosti, u ijem sam se
sreditu nenamerno naao.
Odmerila me je prekorno, pa nastavila:
Takoe, optueni se ponaa veoma uznemireno pri
svakom pomenu smrtonosne frekvencije. Onda mi se ponovo
obratila. Vetaenja dokazuju da frekvencija ne bi bila toliko
opasna, da nije upotpunjena glasom. Recite mi neto o tome
kako ste doli na ideju da proizvedenu frekvenciju u inkriminisa-
nom delu pretvorite u smrtonosnu, dopunjujui je vokalom?
Pa, nije to nita neuobiajeno. Svaka pesma podra-
zumeva i pevanje. Rei su dole same po sebi. Tada sam bio
opsednut rege muzikom, povukao sam trzalicu nagore preko
mola u kontrapunktu i Mirela je izgovorila re ustani. Valjda
jedinu re koja se uklapala uz taj neobini ritam...

166
 Moete li pojasniti ko je Mirela? Ona je napisala tekst
sporne kompozicije? prekinula me je.
Mirela? Pa, naa pevaica, u to vreme. Ne, nije ona
napisala pesmu, ja sam. Ona je samo izgovorila re u trenutku
kada sam udario neobini akord.
Mirela Matijaevi, obratila se ponovo sekreta-
rici, prva rtva smrtonosne frekvencije, prisustvovala je i
uestvovala u nastanku iste.
Okrete se zatim opet ka meni. Imate li jo neto da
izjavite?
Mirela nije nikakva rtva frekvencije. Nije se ona ubila
zbog frekvencije, nego zbog depresije i povreenosti...
Prigovor, oglasila se tuiteljka.
Izvolite, ree sudija.
Uzrok samoubistva je dokazan vetaenjima. Molim
da se izjava optuenog ne uvrsti u zapisnik.
Prigovor se usvaja. Dakle, posle samoubistva Mirele
Matijaevi, dana drugog juna prole godine, vi ste inkriminisanu
pesmu izveli pred publikom?
Istina, ali... prigovorih ve ozbiljno zabrinut.
Tom prilikom, upravo u vreme izvoenja inkriminisane
pesme, izvreno je u publici tri samoubistva. Tano? prekinu
me sutkinja (Sudija? Sudinica? Suaja?).
Jeste, samo... pokuavao sam da naem prave rei, ali
kao da niko nije uo ta govorim.
Uprkos tome, ve posle dve nedelje, esnaestog juna,
na gitarijadi ponovo izvodite istu kompoziciju, nastavila je
kao da nita i nije pitala.

167
 Paa... bio sam previe zbunjen da bih se odupro
njenom desantu.
Rezultat je dva samoubistva u publici. Da li ste to zna-
li? zavri ona tiradu.
Pa, ko ne bi znao kad je sva uta tampa samo o tome
pisala punih mesec dana, procedih.
Uprkos tome, ve idueg meseca ponovo izvodite svo-
ju kompoziciju ime uzrokujete est samoubistava meu pose-
tiocima, izgovorila je nametajui naoare.
Ne! Samoubistva nisu posledica moje muzike! Nisam
siguran ta je uzrok samoubistava meu gostima na koncertu,
ali Mirela se ubila zbog depresije. Sigurno postoji prihvatljivo
objanjenje zato su se svi ti ljudi ubili. Radi se o traginoj
podudarnosti, za koju nisam nimalo odgovoran.
ime potkrepljujete svoju tvrdnju? upita me ravnoduno.
Svi nai zajedniki prijatelji znaju za Mirelino oajanje
koje je zapoelo gotovo nedelju dana pre samoubistva i iz dana
u dan je postajalo sve gore i gore, odgovorih.
Moete li navesti svedoke koji bi to potvrdili?
Moj advokat se najzad prenuo iz letargije:
Molimo sud za odlaganje radi pronalaenja svedoka,
gotovo vrisnu, sva ushiena.
Dobro. Zakazuje se sledee roite za esnaesti avgust
tekue godine u deset asova.
Vraam se u realnost mozgajui o emu li to sanja teta
Anastazija. O novcu koji mi je otela? Bezbrino, bezbolno, bez
kajanja. Gotovo da joj i ne zameram. Priseam se, ne bez po-
tajne naslade, onog davnog jutra kad sam je prvi put, onako

168
uzvienu, ugledao u turobnosti pritvora. ak i ovako usnula
deluje zamiljeno. Svega tri dana pre roita nonalantno je
uetala u eliju. Bio sam impresioniran. Otre crte lica, stas
vitak, a strogo odevanje nije prikrivalo obdarenost oblinama,
bogatijim no to je pristojno i to to bog zapoveda. Boravak
u pritvoru me nije pripremio za osobu kao to je ona. Znate
li, uopte, kako pritvor izgleda? Nemate pravo na tampu, ne-
mate cimera, niko prijatan ne dolazi u posetu. Vesti su nepri-
jatne. ak i seanje na te dane proima me jezom. Ljudi koji su
mogli svedoiti u moju korist naprasno su oboleli od amnezije.
Ugovor sa diskografskom kuom bio je poniten, svi nosai
zvuka sa mojom muzikom povueni iz prodaje, ak je i inter-
net bio oien od svega vezanog za moje ime. Iz stana sam
bio izbaen. Iz dana u dan gr u stomaku bio je sve snaniji,
a nesanica mi nije dozvoljavala da predahnem. Oseaj bee
kao da mi nekakav nabildani bilmez izmahuje bejzbolkom nad
glavom, ali mi nikako ne prosipa mozak.
Anastazija Raji, advokat, bile su prve rei kojima
mi se obratila. ula sam za sluaj i pomislila sam da bi vam
koristilo da budem va pravni zastupnik.
Koristilo bi... naravno... samo... odgovorih nesigur-
no.
Samo? posmatrala me je radoznalo.
Bojim se da ne znam ime bih platio vae usluge. Ot-
kad sam ovde, poslovi su mi krenuli nizbrdo.
Ah, pa nema razloga za sekiraciju, smisliemo ve
neto. Ako te oslobodim optubi, moe traiti pozamano
obeteenje, a potrudiu se da tu budu uraunata i moja
potraivanja. Naravno, ne bi trebalo razmiljati o mogunosti
da izgubimo. Tebi ode glava, a meni prihodi. Naprasno je
prestala da mi persira. Prelazak na ti delovao je prikladno situ-

169
aciji. Nije tu bilo o mnogo emu da se razmilja. Dovoljno je
bilo setiti se da e mi odbrana one sivke po slubenoj dunosti
najverovatnije doneti ne jednu, nego stotinu uzastopnih smrt-
nih kazni. Bez itanja potpisah gomilu papira, zatim sedosmo
za sto i ona se pronicljivo zagleda u mene. Bila je visprena i
brzo me je navodila da joj ispriam i najgolicavije tajne. Tih je
dana dolazila svakodnevno. Malo je govorila. Seam se kako je
propitivanjem o Mireli stigla do Dijane i Emilije. Gotovo sam
joj ispriao i to nije trebalo.
Da, o Mireli je re, rekao sam tada neoprezno. Ono
to ste naveli desilo se posle jedne neobine veeri. Skupilo
se drutvo, koje smo inili moja tadanja cura Dijana, njena
prijateljica Emilija, izvesni Dragan i ja. Dosta smo popili te
veeri. Prosto nisam mogao da se zaustavim gonjen njenim
prodornim pogledom. Emilija je delovala nadrndano. Dragan
joj je bio prijatelj, ili bivi momak, nikad to nisam uspeo da
razaberem. Imali su neki nakaradan i ne ba sasvim zdrav od-
nos. Ko zna, moda su ak bili i roaci. Stazija je uglavnom
utala i znaajno klimala glavom, a ja sam priao, priao i
priao. Iako to tada jo nisam znao, Mirela me je simpatisala.
U stvari, u to vreme sam verovao da je Emilija ona kojoj se
dopadam.
Po emu ste to zakljuili?
Dijana i Emilija su bile prijateljice i obe su bile prilino
otkaena stvorenja. esto smo se igrali reima.
Moete li mi te igre malo razjasniti?
Zakrabuljena flertovanja, ifrovane poruke, ispipavanja
kvaliteta farmerica. Bilo je to... kako bih rekao... uzbudljivo.
Vaa devojka je znala za ta flertovanja?
Oh, itekako! Smejala se naim igrama, ali koliko ih

170
je zapravo podravala shvatio sam jedne udne noi, dok sam
vozio Emiliju kui. Dijana je sedela kraj mene, a Emilija pozadi.
U poetku je ceo dogaaj delovao naivno. Dijana se ponaala
naizgled ljubomorno, Prebacivala je Emiliji flertovanje, a zatim
je poela da provocira. Govorila joj je kako samo laprda i da se
u stvari i ne usuuje da me dodirne. Bilo mi je neugodno, ali
njeno me je ponaanje uzbuivalo i onda...
ta se tada dogodilo?
Emilija me je obuhvatila otpozadi... Osetio sam njene
dlanove na meunoju i.... Mislio sam da Dijana ne primeuje
ta se dogaa, da e se Emilija povui... Ne znam ni sam ta
sam zamiljao...
Nastavite.
U jednom trenutku postao sam svestan da je Dijanina
aka poloena na Emilijinu. Mislio sam da u eksplodirati. Di-
jana je ta koja mi je otkopala pantalone. Ona me je ukruenog
predala u ruke prijateljici.
Nastavite.
Onda se nagla unatrag, preko sedita, i njih dve se
stadoe ljubiti. Emilija me je drala. Nepokretno. Toplo. I sve
snanije. Samo tren pre no to bih ejakulirao, stigosmo do njene
zgrade. Pustila me je bez ikakvog prelaza i izala iz auta. Njih
dve su se hladno pozdravile i nas dvoje smo se odvezli.
Kakve ovo ima veze sa devojkom koja je oduzela sebi
ivot?
Nisam siguran, ali ini mi se mnogo. To je vee Mirela
bila u klubu i pozdravio sam se sa njom, kada mi se Emilija
obratila. Dragan je navodno bio zateleban u Mirelu, ali je, eto
stidljiv, pa sam zamoljen da je nekako dovedem u nae drutvo.
Dugo sam se nekao. Nije mi bilo do provodadisanja. Znam

171
da je Emilija to mirno prihvatila, ali Dijana nije. Ona je zaku-
vala celu zavrzlamu. Zadirkivala me je, poniavala. Navodno je
ona bila jedina glupaa sa kojom mogu da se tucam, da nikom
nisam potreban... I tako ... Tako je to poelo.
ta je tano poelo?
Mirelina propast. Doveo sam je u drutvo i pili smo.
Zavrili smo u Draganovom stanu. Dijana je podstrekivala
Mirelu na slobodno ponaanje, no umesto za Dragana, ova se
sve vreme lepila za mene. Najzad je Dijana promenila plou.
Poela je da je nagovara da se mazi sa mnom i najzad se desilo.
Dragan se ljubio sa Emilijom, ja sa Mirelom, a Dijana se samo-
zadovoljavala, sedei u fotelji poput gospodarice. U jednom
trenutku Dragan i ja smo se nali po strani, a Dijana i Emilija
su mazile Mirelu.
Mislite, imale su lezbijski odnos?!
Da. Mireli je bilo neprijatno, pokuavala je da prekine
igru, ali ove dve nisu poputale. Emilija ju je u jednom trenutku
ak i oamarila.
Zato joj niste pomogli?
I dan danas se pitam zato. Bio sam pijan, uzbuen.
Moda i ravnoduan prema Mirelinim vapajima. Dugo je tra-
jalo i Mirela je plakala. Potom sam je odvezao kui.
Kakvog smisla ima ova golicava ispovest?
Objanjavam zato se Mirela ubila. Bila je patrijarhalno
vaspitano devoje. A, i ja sam je vie puta grubo odbio.
Odbili ste je? Odakle sad to?
Oh, nedugo po tom dogaaju poela je da mi se na-
bacuje, posebno poto sam raskinuo sa Dijanom. Vee pre no
to je izvrila samoubistvo nazvao sam je lezbejkom.

172
 I? Kakve su bile njene reakcije?
Kao da sam je udario. Rekla je da je nikad vie neu
videti.
Nelagodno se trgoh iz misli i setih se da e joj prvo
iskustvo, im se probudi, biti susret sa mojim poklonom. Ne-
siguran sam. Kako li e to delovati na nju? Hoe li joj biti dra-
go? Da li e mi rei hvala? Dodue, brine me uglavnom Stazi-
jina reakcija. Matori e se ionako povinovati njenoj elji kao
to je to oduvek i inio. Njen otri pogled zakriven je kapcima.
Izvijeni nos i tanane usnice opominju na estoku prirodu te
ene. Moda je ba to ini egzotinom i privlanom. A, koliko
je opasna, dobro znam. Kao onda kad me je onako maestralno
proistila od krivice. Pozvan je izvesni Zoran Albijani.
U sudnicu je sigurnim korakom stupio prosedi gos-
podin u klasinom dvorednom odelu, savreno uvorene kra-
vate. Visoko uzdignuta ela predstavio se kao akademik, dok-
tor psihijatrije i sudski vetak. Rutinski je odgovarao na isto
tako rutinska pitanja, a zatim je monotonim glasom doekao
naizgled smuena Rajikina pitanja. Doktor je nadugako i
nairoko opisivao eksperimenat kojim je dokazao smrtonosno
delovanje frekvencije. Nisam uspeo da ispratim visokoparni
renik i iznesene pojedinosti, tek sam donekle razaznao da se
radi o gomili mieva kojima je putao moju kompoziciju, sad
ve popularno prekrtenu u frekvencija. Advokatica ga nije
prekidala i njegova nadmenost je svakom reju sve vie rasla,
da bi najzad u zabljeujuem stakatu doneo naizgled neobori-
vi zakljuak da je njegov rad savreno postojan, neto poput
kineskog zida. Moja advokatica se spetljala, poela da pretura
po papirima, stavljala naoare, zatim ih je skidala i najzad se,
gotovo postienim tonom, obratila svedoku:
Po emu ste zakljuili da mievi postaju izbezumlje-
ni? pogled joj bee sputen, kao da se snebiva. Naoare se
173
nesigurno drae navrh nosa, a ake joj behu poloene na stoli
pred njom
Uspanieno su ciali, besciljno su kruili i ak naletali
na reetke svojih kaveza, doktor odgovori tonom uitelja koji
se obraa umuenom detetu.
ta ste vi radili u vreme eksperimenta? Rajikin
kaiprst je beznadeno pokuavao da dovede naoare u
ravnoteu, dok je drugom rukom prevtala po svojoj neurednoj
fascikli.
Je li to neko trik pitanje? Isto to inim tokom sva-
kog opita. Paljivo sam pratio svaku promenu i zapisivao
zakljuke. Glas svedoka odavao je neizmeran prezir.
Odakle znate da u mievi ciali? Advokaticin pogled
se najzad podie, ali ton joj ostade zbunjen.
Pa nisam gluv! Zaboga, kako ste vi uopte diplomira-
li? Prasnu doktor.
Cianje i tranje u krug ipak su podaleko od samoubistva,
nije li tako? Rajika se lagano uspravljala i pomalo je podseala
na veliku maku to budno motri na onu miju bandu opisanu
kao doktorov opit.
Mievi su mnogo manje senzitivna stvorenja od
oveka; doktor oito nije primetio njen preobraaj i dosada u
njegovom glasu postade napadna.
Hoete da kaete da su mievi manje senzitivni od,
recimo, mene ili vas? sve uspravnija Rajika se upiljila u sve-
dokove oi. Nekim udom naoare joj legoe vrsto i sigurno
na koren nosa.
Naravno.
Budala, pomislih, ulee u zamku poput idiota. Rajika

174
je znala svoj posao.
I zato nisu pokuali da se ubiju? Dakle, ja bih se ubila
da sam bila na njihovom mestu?
Verovatno, najzad je i svedok primetio da neto nije u
redu i iz glasa mu se izgubi podsmeh.
Dakle, smrtonosna frekvencija kod mieva izaziva
uznemirenje. Koliko ste puta ponovili eksperimenat? Uloge
se promenie. Advokaticin glas je podseao na pucanje bia.
Tri puta. Rezultat je istovetan. Mievi su se svaki put
uznemirili. Doktorov glas stade podrhtavati.
A, koliko puta se ubilo senzitivno bie? zapita Rajika
trijumfalno.
Kakvo senzitivno bie? Kao laboratorijske ivotinje
koristimo mieve i hrke. Iskreno govorei, ni ja nisam mno-
go jasnije od svedoka razabirao ta joj je na umu. Doktorove
vee se nabrae u prototip dubokog promiljanja, ali pre no to
se oglasio advokatica zadade finalni udarac.
Vi se niste ubili, iako ste senzitivniji od mieva. Ako ste
jasno uli ak i mije skianje, bili ste i sami potpuno izloeni
smrtonosnoj frekvenciji. I ne samo da se niste ubili, ve ste
paljivo analizirali ponaanje laboratorijskih ivotinja i zapi-
sivali njihove reakcije.
Oh, da, lukavo je Stazija zamke postavljala. Kad sam
pri prvom susretu potpisao sve papire koje mi je poturila,
nisam mogao ni pomisliti da se obezbedila za sluaj da bu-
dem osloboen. Sve odtete uplaivane su njenoj advokatskoj
kancelariji, svi tantijemi od starih ugovora pripadali su njoj,
sav novac od moje rasprodate pokretne i nepokretne imovine
uplaivan je na njen iro raun. Nisam posedovao nita. Pa
opet, to to me je orobila odavno sam joj oprostio. Ali, to joj nije

175
bilo dovoljno. Ne, njoj novac nije mnogo znaio. Pobrinula se
da mi zatvori puteve. Nigde nisam mogao dobiti posao. Nigde
angaman. Nikom nisam trebao, za svakog bejah tek zloinac
na sumnjiv nain oslobodjen optubi. Glad me je uvek vraala
Anastaziji. Zavisio sam od nje! Ali, kako je samo sredila Di-
janu! Kroz glavu mi prolete kako mi je zastao dah kad je moja
biva cura stupila u sudnicu. Dugi i sigurni koraci delovali su
poput plesa. Sa svojih sto i osamdeset santimetara nadvisivala
je sve prisutne. Delovalo je kao da se njene krupne makasto
zelene oi sputaju ka nedostojnoj druini koja se udostojila
da je uznemiri, prekidajui je u nekoj boginjama namenjenoj
zanimaciji. Uz nipodotavajui osmeh okrenula se ka meni i
mojoj braniteljki. Advokatica ustade i rastreseno poe da pre-
tura po raskupusanoj gomili hartije. Pretrnuh. Nije valjda i ova
smetena kao i njena prethodnica? Pogledala je u svedoka i posle
preduge pauze ispunjene utanjem papira i njenim mrktanjem
najzad se oglasi:
Moete li nam rei zbog ega ste privoeni na infor-
mativni razgovor tridesetog maja prole godine?
Dijana je delovala samouvereno.
Ah, pa to je bio obian nesporazum... prezrivo zausti,
ali je moja braniteljka prekide.
Koja vrsta nesporazuma? najednom vie nije delovala
dekoncentrisano.
Zato je to vano. Obian razgovor, nisam bila
uhapena...
Dijana je i dalje bila prepuna sebe.
Moda bi bilo dobro da odgovorite na pitanje, nije
previe teko. Znate, svedoci se zbog toga pozivaju. Poui je
ispitiva.

176
 Zbog remeenja javnog mira, procedi ova na to mr-
zovoljno.
Recite nam neto detaljnije o tome, Rajika je i dalje
insistirala na odgovoru i moje miljenje o njenom nastupu je
postajalo sve pozitivnije.
Galamila sam u nedozvoljeno vreme na javnom mes-
tu, Dijana je poela da se mekolji i bilo je jasno da je pitanje
neugodno.
Gde ste galamili? advokatica se nije zaustavljala. Kao
pitbul koji je nanjuio krv.
U hodniku stambene zgrade, preko volje izusti Di-
jana.
Koje zgrade? glas kojim je to izgovoreno bio je ra-
van, ali moda ba zbog toga i neumoljiv.
Zar je to vano?, prasnu Dijana, Remetila sam kuni
red i jedan od stanara je pozvao policiju.
Tano. To se desilo u Jesenjinovoj broj dvadeset i est
na treem spratu. Lupali ste na vrata stana broj trideset i dva.
ta ste, pritom, vikali i zato ste potom pomerali ardinjeru sa
cveem? Rajika se uspravila i pretopila se u olienje trijum-
fa. Dijana se zgurila, vilica joj je podrhtavala, a pogled joj pade
na sopstvene blistavo uglaane salonke. Advokatica je nainila
kratku pauzu ime je nivo napetosti doterala do savrenstva.
Najednom, kao da je zamahnula sekirom, Rajika prekide
tiinu:
Poto ne odgovarate, ja u proitati izjavu svedoka
datu u policijskoj stanici prvog juna prole godine. Dakle...
Advokatica odvoji neke papire iz fascikle na stolu i
poe da ita:

177
 Gospoica je lupala i drala se iz sveg grla. To je probu-
dilo enu i mene. Vikala je skaredne rei. Pitanje: Kakve su to
rei bile? Svedok odgovara: Otvori kurvo hou da te jebem.
Svedok nastavlja: Kad sam pogledao kroz pijunku video sam
da je pred kominiina vrata dovukla ardinjeru i popentrala se
na nju kako bi mogla da gleda kroz prozore iznad vrata. Sve
vreme nije prestajala da se dernja. Onda sam pozvao stanicu.
Advokatica podie fasciklu sa stola i predade je sutkinji.
Sve se ovo deavalo pred vratima pokojne Mirele
Matijaevi. Iz policijskog zapisnika ete videti da se to ponav-
ljalo tri noi zaredom, kao i izjave svedoka o tome da oteena
tih dana uopte nije izlazila iz stana.
Dijana je lako bila slomljena. Za sudske vetake se pobrinuo
Anastazijin ljubavnik. Uvaeni psihijatar lako je pobio sve kli-
mave tvrdnje svojih oponenata, samozvanih eksperata. Da,
ovek koji spava pokraj moje precvale gospodarice je dovrio
posao oslobaanja. I nije propustio da iznese sumnje u moju
psihiku stabilnost. Znam, bio je to samo jo jedan ekser zaku-
can u moj koveg, ali nije me to mnogo brinulo.
Lice mukarca je osmehnuto i priseam se prvog
nezvaninog susreta sa njim. Leao sam glave poloene izmeu
Anastazijinih nogu kad zauh otvaranje vrata iza sebe. Ona mi
snano pritisnu glavu, ne dozvoljavajui mi da se okrenem.
Nisam se opirao, ionako je poodavno sve bilo po njenom. Ali,
ono to mi je tada uinjeno nikad neu zaboraviti. Bio je grub
i snaan. Prodor je bio nagao, naneo mi je rascepljujui bol.
Uzeo me je kao da sam ena. I to je bilo tek prvi put.
Nebitno.
Na njihove none stoie postavljam stvari iz unutranjeg
depa, pa lagano otvaram prvi paket. Jeim se priseajui se
treeg dana po izlaska iz pritvora. Tek tada sam naao vremena

178
da posetim svoju Advokaticu. Na pitanja o plaanju njenih us-
luga tek se namrtila, a zatim mi se obratila:
Za poetak bi mogao da mi naspe au brendija iz
bifea, bilo je neeg zavodljivog u tome glasu. Erotinog.
Ormari levo od tebe.
Cigaretu je drala nehajno meu prstima, noge
prekrtene, a suknja joj je otkrivala kolena. Njen me je pogled
probadao, dok sam se naginjao po pie i au.
Zna, otkad sam te prvi put videla, poelela sam da te
poljubim. Moda bi mogli poeti sa iskazivanjem zahvalnosti
od toga. Glas joj bee tih i sugestivan. Gotovo zapovedniki.
Pa... ne... ne vidim nita loe u tome, spetljah se stojei
pokraj nje. Osetio sam toplotu njenog dlana na stranjici.
Zakljuaj vrata, duo, i svuci se. Imam nameru dugo
da te ljubim. Onako kako to zasluuje. Ton kojim je to izgo-
vorila nije ostavljao mesta protivljenju.
Uspomene blede, dok postavljam minijaturno pojaalo
na sto. udo tehnike, samostalno sam ga sklopio. Svaki ele-
ment je podeen tako da imitira frekvencije Maralovih EZ
cevi. Tata me je nauio mnogo o elektronici. U stvari, vajna
advokatica nije ba mnogo toga otkrila. Sve to je znala bilo je
nameteno. Dovoljno da zadovolji sud i upakovano tako da ne
pobudi sumnju. Na primer, nikad nita nije saznala za posao mog
oca u ERI. Posle rata sve vezano za projekat Zvuk paljivo je
bilo uklonjeno. Sve osim beleki mog oca u sluajno otkrivenoj
skrivnici u podrumu, mesec dana poto je umro. Jo je manje
znala o tome da joj je Mirela puna tri meseca bila senka. Ni
slutila nije da su mi itekako bile poznate perverzne zanimacije i
njene mahinacije kojima od mladih zgodnih ljudi ini seksualne
robove. Pojma nije imala da smo znali ama ba sve o njenoj je-
dinoj pravoj ljubavi, o ovom precvalom pohotniku koji spava

179
pokraj nje. Kako je mogla i pomisliti da su me jedino zanimali
ofshore rauni matorog jarca. to se tie doktora Albijania i
njegovih mieva, bila je u pravu, mada nije znala zato. Ni-
jedan snimak ne moe preneti frekvenciju. Funkcionie samo
na jedan nain. Direktno sa opreme. Vadim svoju bebicu, sa
ljubavlju dohvatam vrat i polaem jagodice na ice. Zovem je
Elektra, mada je to samo Ibanezova Les Pol kopija iju sam
elektroniku lino sredio po tatinim belekama. Sve je u namota-
jima magneta na gitari, u poloaju potenciometra, u naboju elek-
tronskih cevi izanalog Marala. Matori je bio ininjer, a ERA
je bila armijski razvojni program. Trebalo je vremena i eksperi-
menata. U stvari, igra je poela mnogo pre Stazijinog samodo-
padljivog ulaska u moju eliju. Propustila je da uoi neto vrlo
vano. Dijana i ja nikad nismo raskidali. Verovala je da ju je
lako uhvatila u laima. Oh, kakva glupaa je ta pravnica bila!
Da je samo malo prekopala po dokumentaciji posumnjala bi,
ali to joj nije padalo na pamet. Verovala je da je priglupa porno
glumiica lagan plen. Kako je mogla slutiti da je Dijana samo
birala laki put? Informatiki genije nikome nije trebao, a glu-
matanje raskone curice se plaalo suvim zlatom. Oh, Dijana
je imala mnogo vremena izmeu snimanja i ne samo to. Mutni
informatiki putevi porno produkcije su joj bili dobro poznati.
Nije samo Stazija bila neoprezna. Raunovoe porno klanova
nisu smatrali za potrebno da uvaju svoje raunare pred porno
divom. Ni slutili nisu da joj je tren dovoljan da im razbije ifre
i skine podatke. Rauni, kontakti i to je najvanije glavni in-
vestitori bili su joj itekako znani. A, to je Dijana znala, znao
sam i ja. Odavno smo markirali Stazijinog ljubavnika, ali bio
je previe oprezan. Previe opasan. Morao sam mu prii, do-
biti priliku za uvid u njegove papire. Najzad je dolo vreme
buenja. Udaram F-mol, pa povlaim kontrapunkt. Oi im se
otvaraju. Ponavljam jo jednom i osmesi im izranjaju na lica.
Putam glas:

180
 Ustani... duboko, u hipnotikom tonalitetu. Pokreni
se... nastavljam, a dvoje ljudi se uspravljaju u sedei poloaj.
Volim detalje. Ukus im je viktorijanski. Umesto blistavih ileta
ovog sam se puta potrudio da nabavim starinske brijae na
preklop sa sedefastim drkama za kojima poseu, dok ja nas-
tavljam sa zapevanjem:
Ustani... oseam da se vibracije pravilno preklapaju.
Nemoj da stane sad... dvoje ljubavnika spokojnim pokretima
otvaraju svoje brijae i podiu poglede jedno na drugo. Ruke sa
seivima se podiu ka susedovom grlu. Pomalo neoekivano,
ali uzbudljivo. Bie ovo zanimljivije nego ono sa Mirelom.
Nije ona bila loa, samo se prepala od plana. Morao sam je
nekako uutkati. Dok je Dijana izvodila predstavu za komiluk,
ja sam sedeo pokraj nje, teio sam je i obeavao joj zatitu od
luakinje pred vratima. udno, nije me pitala zato sam dovu-
kao skalameriju. Isto ovo pojaalo, ista ova gitara. Prihvatila je
zdravo za gotovo i prve poteze trzalice. Da li je poverovala da
je u pitanju neka nezvanina proba? Nebitno. Potrudio sam se
da joj ilet bude nadohvat ruke. Smeila se, dok ga je prevlaila
preko zglavka. Oekivao sam ikljanje, ali nije bilo tako. Krv je
jednostavno poela da navire, kao kada zaboravite da zavrnete
slavinu i voda stane da se preliva preko ivica sudopere. Koliko
je samo topline bilo u tom pogledu, dok se sivkasta presvlaka
pod njom bojila u crveno. Naravno, Mirela vie nikome nee
ispriati da je bila zaduena za praenje dvoje precvalih pohot-
ljivaca. Due od godinu dana bila im je senka. Poznavala ih je
bolje no to su sami sebe znali. I sve vreme im je podmetala
tragove. Anastazija je morala stii do mene. Bila je uverena da
e se domoi velike love. Sirota baba, naivno je verovala da
me je ispratila i zloupotrebila moju zatvoreniku nevolju. Ni
sanjala nije da ju je Dijana navukla i da se moja imovina sastoji
uglavnom od dugova i neotplaenih kredita. Smrt e za nju biti
osloboenje. Nikad nee doznati u kolikoj je nevolji. Identitet

181
na tviteru i fejsu nije nikakav problem za skinuti. Oprotajne
poruke o ubistvu i samoubistvu iz ljubomore ve su se pojavile,
novac offshore kompanija prebaen je Ljubljenom Milanu.
Koliko sutra poinjem novi ivot. Dijana je do sada ve odra-
dila transfer.
Sretan Boi, Dijana, pomiljam dok dvoje mojih
samozvanih gospodara jedno drugom otvaraju arterije. I najzad
uspevaju da me obraduju. Arterija se ponaa drugaije nego
vena. Ovog puta krv zaista iklja.
Oh, da od ovog Boia, pa nadalje, sve e ikljati.

182
 Ponona zvona

Izlazim iz razdrndanog autobusa na poslednjoj stani-

ci, pored nekog od boga zaboravljenog i zaputenog groblja.
Objanjeno mi je da e feta biti na samoj periferiji grada.
Ledeni vazduh me udara u lice. Podiem kragnu kaputa i gle-
dam niz ulicu. Probijam se kroz gustu vejavicu du udovino
ruinirane ulice. Teko se orijentiem.
Reeno mi je da e se proslava odvijati u kui na sa-
mom kraju bulevara, pored groblja. Kraj sred kojeg sam se
naao lii na sve samo ne na bulevar. Magla mi u pramenovima
zaklanja vidokrug. Svejedno, treba nastaviti ovim sokakom dok
ne stignem do odrednice. Gotovo pola sata od kako sam siao
sa autobusa probijam se kroz nemili okoli i dok mi se hladnoa
zavlai pod ne ba najtopliju odeu, neprestano proveravam adresu
na papiriu koji grevito steem u promrzloj aci. Broj kue koju
traim je jednocifren, a retki itljivi brojevi na propalim zgra-
dama jo uvek su trocifreni. Ulica je pusta, kue su ruevne i
kao da nadaleko ni ive due nema. Teim se matanjem.
Zove se Branka. Ne smem to da zaboravim. Neim
sam stekao njenu naklonost. Zapravo me i ne zanima ta bi
to moglo biti. Siromanom studentu, smotanku po definiciji,
to moe biti samo od koristi. Starija je, ali ne smeta. Uvek je
doterana, naminkana i mirisna. Kosa joj nedeljno menja boju i
trenutno je neka varijanta rie. Lice joj je srcoliko i bucmasto,
a nos kukast kao u ptice grabljivice. Preiroka je u bokovima,
ali spreman sam to da previdim. Pripadnost intelektualnoj eliti
ini je izuzetno privlanom. Brucoa poput mene, tek pristiglog
u velegrad, tajanstveno drutvo poznatih privlai kao svetiljka

183
leptira. Uostalom, ne da mi se da za novogodinju no sedim
pred televizorom sa gomilom sebi slinih jadnika.
Nagli pokret ispred jedne od kua trza me iz razmiljanja.
Guste pahulje zaklanjaju prizor, ali lik to iezava deluje
poput devojice u sveanoj haljinici. Stresam se nelagodno i
pomiljam da je sujeverni strah neviena glupost pri nevolji u
kojoj se nalazim. Sred vejavice, u nepoznatom kraju, nesiguran
ak i u to da li me je Branka zavukla iz iste obesti.
A onda, kad sam ve izgubio svaku nadu i poeleo da
sednem i smrznem se poput govedine iz friza, u daljini vidim
svetla. U mranom i sve maglovitijem okruenju kroz koji se
probijam to je dobrodola novost. Ubrzavam korak i nedugo
potom zastajem pred grandioznom, irom otvorenom kapijom
od kovanog gvoa. Jeza me podilazi od prizora dve grozo-
morne granitne karakondule to deuraju pred ulazom, a sa
obe strane dveri prostire se visoka ograda koja se protee u
nedogled.
Zakoraujem kroz kapiju i ulazim u ogromno osvetljeno
dvorite. Zastajem uvi urlanje pasa uvara, ali mi se ini da
dolazi sa bezbedne udaljenosti i toplo se nadam da ne greim.
Valjda su te zveri na lancu. Svetlo, pretpostavljam zbog sve
gue magle, deluje prigueno i crvenkasto i nikako ne mogu
da otkrijem odakle izvire. Kao da samo tlo krvari prkosei
gravitaciji i prosipa grimiznu svetleu tvar prema tmurnome
nebu. Kreem uredno raienom stazom i susreem mrgodne
uniformisane uvare. Njihova sumnjiavost splanjava im im
pod nos gurnuh pozivnicu. Nepoverljivo me proputaju ka epi-
centru dogaaja koji je oznaen gomilom parkiranih luksuznih
vozila. Polazim ka ogromnom mermernom tremu.

184
 Dvorac, boga mu poljubim, pomiljam i priseam se
poziva koji je doao uz moleiv pogled i kako sam odigrao pred-
stavu saaljenja najbolje to sam umeo. O da. I sopstvenog srca
koje je sreno zaigralo zbog neoekivanog interesa za mene.
Prostorija je ogromna, a tavanica se gubi u visini,
praktino nevidljiva zbog oskudnog osvetljenja. Skriveni u po-
lutami gosti se pomeraju i mogue je raspoznati tek najblie
likove. Sve stranac do stranca. Niko ne obraa panju na mene.
Mogao bih biti i komad nametaja da me basovi ne udaraju
ravno u abdomen i podseaju da sam iv. U centru prostorije
zvanice se izvijaju pratei disk dokejev ritam.
ene su odevene sveano i deluju privlano; posebno za
nekoga ko nikada, poput mene, nije ni zagrlio, a kamoli poljubio
osobu suprotnog pola. Utegnute, doterane, bogato naminkane,
razgoliene na pravim mestima. Blistaju kao foto modeli iz
Elle magazina. Ekipa iz umetnikih krugova pretpostavljam.
Face koje bih mogao da zamislim kao voditeljke sa televizije.
Posmatrajui lepoticu zavaljenu u naslonja primeujem neto
neobino, pa se osvrem oko sebe. Sav nametaj u prostoriji je
arhaino dizajniran i presvuen nekom neobino bledunjavom
koom. Nije izbeljena, niti izanala. Jednostavno je bledunja-
va. Viktorijanski mek drastino odudara od dark metal muzike
koja treti iz zvunika.
Dok se pitam sa kakve li su zveri odrane te neobine
presvlake, zapaam da se jedna od draesnih goi zaputila ka
meni. Smei mi se i mae rukom. Koliko god sam samo tren
ranije eleo da me neka od tih diva primeti, sad se oseam nela-
godno. Stomak mi se gri i malo fali da ne zadim.
to stoji tu sam ko pokislo mae? Deluje ko idiot,

185
majke mi! Za trenutak sam zbunjen, a onda shvatam sa kime
razgovaram. Brankica!
Viao sam je esto pri veernjim izlascima. Nije mi bilo
najjasnije zato me pozdravlja, niti kad smo se upoznali. Bila
je drugaija. Nekako uzviena. Obino je izlazila iz skupocenih
limuzina u pratnji tajanstvenih tipova ili bi naputala ekskluzivne
restorane u koje nisam smeo ni da zavirim.
A tek drutvo to se motalo oko nje! Bila je popularna u
najdekadentnijim velegradskim umetnikim krugovima! I onda
me je na novogodinju proslavu pozvala upravo jedna takva
osoba. To imponuje. To je stavka koja pribavlja potovanje u
drutvu.
Sad je transformisana. Sako i iroke pantalone efikas-
no skrivaju preiroke bokove, a minka maestralno pokriva
njeno gotovo fantomsko bledilo i nedostatke fizionomije. Vi-
soke potpetice apsolutno arobnih izmica ine hod vrckavim,
a oputenost se osea u svakom gestu. Deo je ovoga sveta.
Proavi prvi ok uspevam da odgovorim.
Pa, nikoga ne poznajem... gotovo se kajem to sam
progovorio. Zaista liim na idiota. Sputam pogled kunui se
da u se pokupiti im Branka odlepra. To joj ne pada na pa-
met.
Popij malo, opustie te, tutka mi u ruke litrenjak. Ne
shvatam odakle se flaa pojavila, pa je zbunjeno podiem do
lica. Hvata mi ruku i nametljivo mi je pritiska ka ustima.
Ajde, bre, pa nisi valjda devojica, cugni to.
Neodluno podiem flau, tek da bih licnuo, ali njena
ruka me spreava u pokuaju da prestanem. Gutljaj je mnogo

186
dui nego to sam eleo. Pogreno skree i izbija na nos.
Izgleda glupavo u tom kaputu. Daj, odneu ga do gar-
derobe.
Skidam kaput i pruam joj ga pre no to stignem i da
razmislim. Najednom shvatam da je u prostoriji prevrue. Vrti
mi se u glavi, i najradije bih ostao sam. Meutim, Brankica se
vraa.
Hajde u drutvo, da plee sa nama, nasmejana je
i deluje zavodljivo. Odmahujem glavom, pokuavam da se
izvuem. Zlo mi je, elim da izaem na sve vazduh.
Ne budi moron, smeje se i tipa me blago za obraz.
To me zbunjuje i dozvoljavam joj da me povede. Probijamo
se kroz uskovitlanu gomilu. Sve sam nesigurniji na nogama,
ali predvodnica postojano napreduje vukui me za sobom. Na-
jednom se zaustavljamo i podiem pogled. Oko mene su etiri
devojke. Kose su im ofarbane, rukavi na sakoima nemarno za-
dignuti i sve tri pomeraju tela u ritmu muzike. Brankica mi
isputa ruku i trudim se da ne delujem zbunjeno. Cure me neko
vreme ne konstatuju, a onda se Brankiina ruka naglo pokree
i tipa me za stomak.
Hajde, plei sa nama, ta si se ukoio?
Iznenauje me takva intimnost, ali nekako i prija.
Ma, nisam ti ja za ples, izvlaim se, ali ponovo sam
utinut, ovog puta jae.
Oseam se neprijatno i poinjem da se povlaim.
Neije ruke mi steu nadlaktice. Shvatam da se nalazim u kru-
gu, opkoljen lepim enama. Podiem pogled i vidim ih nas-

187
mejane. Devojka sa desne strane mi hvata majicu i povlai na-
gore. Brankiini prsti me grabe razgolienog i tipanje postaje
drugaije, bolnije. Pridruuje se i crnka sa leve strane i obe
se trude da im prsti ostave trag. Glasno se smeju. eleo bih
da se pobunim, da im se otmem, ali vrtoglavica je nesnosna.
Susreem pogled cure koja me je razodenula. Smrtno je oz-
biljna. Prua ruku, uzima me za podbradak i privlai me sebi.
Ljubi me, i toplota poljupca pridruuje se sve bezobzirnijoj igri
tipanja koju prijateljice ne prekidaju. Ona nevidljiva puta
ruke i obuhvata me oko pojasa. Oseam zatezanje oko struka i
tren kasnije neugodno poputanje. Otkopava mi pantalone! Is-
tovremeno, poljubac prelazi u neno grickanje, a prstii tipalice
se penju do bradavice. Pantalone spadaju, a zatim slede i gae.
Zahtevni dodiri me izuvaju, teraju da iskoraim. Postajem svestan
da sam go. Poljubac prestaje i cura me za trenutak odmerava
nipodotavajue, a onda sputa ruku tamo gde me nijedna ena
jo nije dodirnula. Brankica premeta bolni dodir na bradavicu,
estoko uvija i izjednaava bol sa onim kojim suprotnu stranu
njena prijateljica ve obilato daruje. Oseam upanje kose
i glava mi je naglo iskrenuta. Otvaram oi i susreem strogi
pogled. Teraju me da izvijem vrat do granice pucanja. Ne vidim
devojke pred sobom, ali oseam njihove surove dodire. Glavu
zabacujem najbolje to mogu i plavooka nareuje.
Daj jezik, njeni zubi me grabe.
Bolno iskustvo. Zatim rokada. Brankica preuzima
poljubac. Ruke mi zatitniki polae na obraze, okree mi gla-
vu i grubo mi se probija u drelo. Preko Brankiinog ramena
vidim da gosti na urci i dalje pleu, a tek nas poneko gotovo
nezainteresovano osmatra. Pijanstvo i zbunjenost su me omeli,
pa slabo razabiram da se i dalje nalazimo u drutvu svih tih ot-

188
menih goi. Okasneli stid me preplavljuje i otimam se. Pobuna
zbunjuje drutvo. Okreem se i naleem na plavooku.
Vrati mi odeu, umesto odgovora plavooka nogom
podalje odbacuje hrpu mojih stvari.
Podiem glavu i doekuje me snaan udarac nadlani-
com. Povratni zamah prilepljuje estoku uku u istom trenut-
ku kada me otpozadi hvataju za ruke. Okreem se, ali neko
me ponovo udara u lice. Pod slonim amarima otpor se topi.
Kada je amaranje najzad prestalo, crnka mi se smei, a za-
tim mi prua ruku ka usnama. Zastajem zbunjen i gledam oko
sebe. Nasmejano drutvo me opkoljava. Ne shvatam ta hoe
i time zasluujem jo jednu pljusku. Ruka se vraa na usne i
prihvatam. Oblizujem. Ostale cure posmatraju predaju. Dodir
na bradavici razjanjava vlaenje prsta i shvatam da ne trai
od mene nita vie od onoga to joj pripada. Malo bola i poslu-
ha. upanje za kosu tera me da okrenem glavu i Brankica mi
posee za usnama. Omamljenost usporava reakcije, a napon u
slabinama raste. Vrtoglavica, sladostrae i bol su u savrenoj
harmoniji i napetost u preponama postaje neizdriva.
Prvi ujed gotovo da i ne primeujem omamljen alkoho-
lom, strau i slatkom patnjom kojom me daruju poudni prsti.
Drugi ugriz zadaje crnka. Ne bih ga ni osetio da ne vidim kako
mi sputa glavu ka vratu i tren potom me proima neto poput
uboda. Potom mi Brankica i Plavojka podiu ruke i sputaju
usne na zglavke. Krv im se sliva niz brade. Ne shvatam. Sla-
bost je sve jaa i znam da ne potie od pijanstva. Svravam,
seme prska po crnkinim pantalonama. Telo mi je najednom slo-
bodno. Vrtoglavica nadvladava i padam na kolena. Kao kroz
maglu registrujem da su se cure odmakle. Zlo mi je. U vidokrug

189
mi ulaze blistavo uglancane izme visokih potpetica. Podiem
pogled du svetle suknje strogog kroja i sneno bele koulje.
Iz ablje perspektive lice deluje strogo. Pridruuju se i druge
goe. Sve vie i vie bledih lica. ena u belom prua mi ruku.
Prihvatam i pomae mi da ustanem. Opkoljen sam desetinama
ena koje mirno ekaju. Sekund kasnije prilaze, sputaju mi
usne na vene i arterije, probijaju i ispijaju. Odmiu se i stie
sledea grupa. Pa sledea...
Gubim se u dodirima, u milovanjima i tipanju, u pro-
dorima radoznalih prstiju tamo gde se ne sme i nadasve u
neprestanom isisavanju snage iz mene. Sve je izmaglica, sve
je bol, sve je pohota. Vreme nestaje, realnost nestaje, ja nesta-
jem...
Najednom, polusvestan, shvatam da sam ostao sam.
Sve te lepe ene koje su me milovale, ljubile i ispijale nestale
su. Podiem pogled. Od slabosti prizor se muti, ali ono to vi-
dim stee mi srce. Sve su i dalje tu, ali ja kao da ne postojim.
avrljaju, pokreu se u ritmu muzike, pijuckaju svoja pia.
Niko ne obraa panju na isceenog goludravca na sred pros-
torije. Do tada se nisam oseao ponienim, uostalom nisam ni
oseao nita osim nezaustavljive provale adrenalina i strasti.
Stid me naglo obuzima i poinjem da cmizdrim. Tren kasnije
ve ridam i to privlai panju najblie lepotice. Kree ka meni,
visoka, skladnih pokreta, sva u oblinama. Zahvalan sam na
panji koju mi poklanja. Lagano prua ruku ka meni i grabi me
za uvo. Povlai me za sobom. Gomila se razmie pred njom,
neko otvara vrata. Nesposoban sam da ustanem i vuem se za
njom sve dok me ne izvue pred kuu, onako golog. Vrata se
zatvaraju.

190
 Urlanje pasa uvara jasno dopire do mene, ali odnekud
znam da to nisu psi. Urlanje dolazi iz nekih zaboravljenih vreme-
na, iz drevnih legendi. Iako je mnogo hladno, ne oseam zimu.
Ne razumem. Meteorolozi su za noas najavili minus dvade-
set. uvari koji su me pri dolasku zaustavili naglo izranjaju iz
magle. Razabiram odakle potie crvenkasta svetlost koja me
je zbunjivala. Magla! Svetluca crvenkastom fluorescencijom i
osvetljava nestvarni prizor. uvari se naginju nad mene sa vid-
nim potovanjem. Pomau mi da ustanem i njihove snane ruke
me podupiru dok koraamo preko dvorita ka kapiji. Stiemo,
isputaju me i bez njihovog pouzdanog zagrljaja padam u sneg.
Vie oseam nego to vidim da mi neko prilazi. Ta prokleta
magla! Sasvim neoekivano, kopni i nestaje, a okolina postaje
prepoznatljiva. Ugledah devojicu od nekih trinaest, etrnaest
godina, u letnjoj haljinici sa cvetnim uzorkom, kako mi prilazi
preko snenog nanosa. Tanana je i bledunjava, a oi joj imaju
crvenkasti odbljesak. Iako mi prilazi preko dubokog snega, ne
ostavlja tragove za sobom.
Dobrodoao, progovara tiho.
Ko si ti? odnekud mi je poznata, ali ne mogu da raza-
berem odakle.
Ana, kae ona jednostavno. Imam hiljadu pitanja i ne
znam odakle bih poeo.
Izvini... poinjem, ali ona me prekida.
Ne brini, nai emo ti neto da odene. Svi smo mi
ovamo stigli goli i nevini, kae ravnoduno.
Vi? Ko ste vi? svaka njena re proizvodi nove
nedoumice.

191
 Robovi, ba kao i ti, najednom shvatam da joj se usne
ne pomeraju.
iji robovi? nita mi pametnije ne pada na pamet.
Vlastele. Upoznao si ih. Nekako sam upravo takav
odgovor i oekivao.
ene u dvorcu? pitam tek da potvrdim svoje stra-
hove.
Svi smo mi ovde stigli kao posluenje za gozbu. I svi
emo doveka biti njihovi robovi.
ta... ta e se sada desiti? ne mogu da prestanem sa
zapitkivanjem.
Bolee te. Patie dan-dva, a onda e postati jedan
od nas. Curica se gotovo nasmeila. Dobrodola promena na
kamenom licu.
A, onda? pitam iako znam.
Pridruie se oporu i lovie po sirotinjskim
etvrtima. Ili e na lancu uvati Zamak. Ili e posluiti kao
zabava za gospodare. Zavisi.
Jeza me proima od mirnoe njenog glasa.
O, sranje... spoznajem najednom poreklo koe kojom
je presvuen nametaj unutar zamka. Kao da vidim hajku i sebe
kako jurim kroz umu i panino oslukujem sve blii lave za
sobom.
A sad, doi, prua mi ruku. Prihvatam. Polazimo du
ulice kojom sam stigao, ali, iako je i dalje pusta, vie ne deluje
zaputeno. Oko nas su uredno okreene nabijenice, osvetljenih

192
prozora. Osvrem se i vidim da iza mene vie nije vila iz koje
sam izbaen. Na njenom mestu nalaze se grudobrani, straare
i tanane kule. Prizor kao iz bajki. Idueg trenutka munina me
estoko napada i nagon za povraanjem postaje nepodnoljiv.
Ne brini, proi e, ujem u glavi nepostojei glas
mlaanog vodia. Tekim koracima postojano napredujem i um
mi se razbistrava. Prolaznika nema.
Tren kasnije zvona oglaavaju da je nova godina najzad
stigla.
Drugaija no ikada.

193
194
195
196
196