UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FILOLOKO UMETNIKI FAKULTET

KATEDRA ZA ROMANISTIKU

Seminarski rad iz predmeta Francuska knjievnost 18. veka

TEMA PUTOVANJA U VOLTEROVOM KANDIDU

MENTOR: STUDENT:
doc. dr Marija Pani Natalija Lazi
150063

Kragujevac, april, 2017

 SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................................... 3
JUNACI ............................................................................................................................................................. 4
KANDIDOVE PUTEESTVIJE ....................................................................................................................... 5
OPTIMIZAM .................................................................................................................................................... 7
LAJBNICOVA TEORIJA ................................................................................................................................. 8
ZAKLJUAK.................................................................................................................................................... 9
REFERENCE .................................................................................................................................................. 10

2
UVOD

Volter, punim imenom Fransoa Mari Arue (franc. Franois Marie Arouet, Voltaire) roen
je 21. novembar 1694. u Parizu, gde je i umro 30. maja 1778. Bio je najvei francuski filozof,
knjievnik i istoriar iz epohe prosvetiteljstva. Poeo je rano baviti se knjievnou i pokazao je
neverovatan knjievni talenat. Volterovo slobodoumlje ga je dovelo u sukob sa tadanjim reimom i
vlastima, pa je bio primoran da se skloni u Englesku. Taj odlazak je predstavljao veliki znaaj za
njegov dalji ivot i misaoni razvoj. Verovao je da progres drutva i civilizacije nije mogu bez
tolerancije. Vodio je borbu protiv religijskog fanatizma. Njegova najznaajnija filozofska dela su
bile prie i romani. Najpoznatiji je roman Kandid ili Optimizam, zatim Filozofska pisma, Filozofski
renik i njegovih etrdeset hiljada pisama. Pored drama pisao je i epske pesme kao i istorijska dela.
Volter ima svoj filozofski renik, njegov stil karakteriu kratke, jednostavne i elegantne reenice sa
dosta ironije, po emu je i preopoznatljiv, kao i upotrebom ekspresivnih jezikih detalja, efekata,
paradoksalnih zakljuaka, kontrasta, aluzija...

Kandid ili Optimizam je jedan od najizuzetnijih knjievno-filozofskih Volterovih romana po

kome se esto cela tadanja epoha prosvetiteljstva u Francuskoj nazivala i epohom volterijanstva.
Objavljen je 1759. godine u enevi, a nakon samo mesec dana bio je zabranjen i spaljen od strane
gradskog vea. Tim skandalom izazvao je veliku popularnost i u ostalim delovima Evrope. U prvom
izdanju koje se pojavilo 1759. godine, ovo delo je predstavljeno kao francuski prevod jednog
nemakog dela, a ne kao delo francuskog pisca. Ali svojim sadrajem i stilom Kandid je otkrivao
svoje pravo francusko poreklo. Zahvaljujui Volteru, u ovom romanu koji emo sada obraditi,
moemo uoiti sve suprotnosti i kritike naravi tadanjeg drutva. Kandid je pre svega jedna
duhovita i snana satira naravi u kojoj se vodi neprastana borba izmeu moralnog i fizikog zla.

Volter svom junaku Kandidu podaruje toliko patnje i bola kroz njegova putovanja i kroz
njegov ivot da Lajbnicova fraza kako je ovo najbolji od svih moguih svetova(svet u kojem
trenutno ivimo) jednostavno zvui groteskno. Volter na taj nain nije propovedao pesimizam, ve
smatra da ovek ako ve ne ivi u najboljem svetu od svih moguih svetova, treba pustiti teoriju na
miru i posvetiti se realnosti i radu, kako bi svet u kojem stvarno ivi poboljao i unapredio.

3
 JUNACI

Volterova lica su esto voena sudbinom, ali i vlastitom glupou i predrasudama. Njemu je
izgledalo da se ljudi kroz ivot kreu poput marioneta. Ali prema svojim likovima Volter se ne
stavlja samo u stav superiome distance. U njima on otkriva i svoje sklonosti i opsesije, simpatije i
tenje, ali i antipatije, mrnje. Sudbina izbacuje Volterove junake iz njihove kratkotrajne sigurnosti,
da bi ih bacila u ludu trku svetom ne ostavljajui im ni vremena ni mogunosti da se saberu, da
razmisle o svom ivotu i da mu vlastitim, slobodnim izborom odrede njegov dalji tok. Pasivni
junaci ne biraju svoj ivot, oni ga podnose. Nadmone sile upravljaju njihovim sudbinama
ostavljajui im malo prostora za ispoljavanje njihove ljudskosti, svedene na plemenitost
pojedinanih dobrih dela, a meu njima spadaju anabaptista ak, Kandid i verni Kakambo. Kandid
se ne predaje i ne naputa traganje za onim to smatra svojom najveom sreom (voljenom
Kunigundom), da bi na kraju putovanja spoznao koliko je ta potraga bila pogreno usmerena i
iluzorna i prihvatio skromni ivotni program: obraivanje sopstvenog vrta. (B. Dakula 1978: 97)

Kandid kao re predstavlja ist, nevin, naivan, iskren i optimista. Ovom junaku priroda je
podarila nenu narav.On ivi u idealnom svetu, zemaljskom raju, iz koga biva izbaen. Zapada u
gomilu nevolja, elei da ini dobro, stalno grei i sve tumai na svoj nain. Nemajui sopstveno
miljenje, vodi se stavovima svog uitelja Panglosa, sledbenika Lajbnicove filozofije.
Martin je lik suprotan Kandidu, on na kraju poziva na rad jer je to jedino to ivot ini kvalitetnim.
Uvek je bio ogoren dok Kandid ne.

Panglos je naunik i filozof koji ne porie svoje stavove, te i dalje tvrdi da je ovaj svet je
najlepi od svih svetova.

Kunigunda je ki pretencioznog vestfalskog barona koja je kao i ostali suoena sa brojnim

nevoljama i potekoama zbog kojih gubi nadu, pada u setu gubei svoju nekadanju lepotu.
Ostali bitni likovi koji se prikljuuju Kandidu u njegovim pustolovinama su Kakambo, starica,

4
 KANDIDOVE PUTEESTVIJE

Volter unosi u Kandida sve elemente romaneskne vrste: plovidbe po Atlantiku i po

Sredozemlju, gusare i brodolome, galije, hareme i evnuhe, otmice i silovanja, beanja i potere,
unakaene i muene crnake robove, daleke prekomorske krajeve i uroenike spremne da Kandida,
uhvaenog u otetom jezuitskom odelu, skuvaju i pojedu, uporne trke po svetu za izgubljenom
voljenom Kunigundom. Ovaj avanturistiki roman prua Volteru mogunost da svoje junake
povede na putovanje po irokom svetu i da nam pokae njegove jade u nizu putnih etapa, odvojenih
poglavlja brojnih epizoda tog velikog puteestvija irom Vestfalije, Holandije, Portugalije,
Paragvaja, Eldorada, Francuske, Engleske, Venecije i Carigrada. Celina tih pojedinanih epizoda u
okviru trideset kratkih poglavlja treba da prui itaocu celokupnu sliku sveta i oveka u periodu 18.
veka. Volter spaja najprirodnije elemente fantazije i realizma, dok laka ironija biva s vremena na
vreme prekidana ozbiljnim filozofskim razmiljanjima ili otrim sarkastinim ispadima protiv
raznih gadosti i rugoba drutvenog ureenja. Potresan i ogoren Volter u ovom gotovo
avanturistikom romanu, upoznaje nas sa mranim istorijskim dogaajima njegovog doba kao to
su: katastrofalni Lisabonski zemljotres 1755. u kome je nastradalo mnogo ljudi, zatim brojni
crkveni progoni, lomae i verski fanatizam, krvavi sedmogodinji rat Prusa i Francuza (1756-1763).
(B. Dakula 1978: 96)

Pristojan i pametan, ali naivan mladi Kandid (to u prevodu znai ist, nevin, naivan) ivi u
Nemakoj, u Vestfaliji, u dvorcu barona Tunder-ten-tronka u kojem ive i baron, baronica, njihova
deca zatim dvorski uitelj Panglos. Uitelj Panglos je veran Lajbnicovoj doktorini i veruje kako je
sve dobro u najboljem od svih moguih svetova. Tako i Kandid prihvata tu doktorinu bez prigovora.
Meutim, jednoga dana Kandid bude proteran iz dvorca jer pokua poljubiti baronovu ker
Kunigundu.

Na taj nain poinju njegova lutanja, puteestvija i otkrivenja koliko je zla, patnje i ljudske
gluposti prisutno u svakodnevnom ivotu i svetu. Nedugo zatim Kandida regrutuju na prevaru u
bugarsku vojsku, koja je bila u ratu s Abarima. Kandid jedva izvue ivu glavu i pobegne u
Holandiju, sav zgroen ratnim strahotama kojima je bio prisutan. U Holandiji sretne bednog
prosjaka i veoma se iznenadi kada shvati da je to njegov stari uitelj Panglos. Ovaj mu ispria da su
Bugari razorili baronov dvorac i da su ubili Kunigundu i njenu porodicu.
5
 Uprkos svemu to je doiveo, stari Panglos i dalje tvrdi da je to najbolji od svih moguih
svetova i da je sve ba onako kako i treba biti.

Strahoviti potres uniti grad Lisabon, taman kada su Kandid i Panglos stigli u Portugal.
Zbog svojih izjava, budu uhapeni od inkvizicije: Panglosa obese, a Kandida krvniki iibaju.
Zatim ga lei nepoznata ena koja ga na kraju odvede do Kunigonde. Ona mu ispria sve o uasima
kroz koje je prola i o svom trenutnom stanju. Da je u vezi sa dvojicom mukaraca jevrejskim
bankarom i Velikim inkvizitorom lino. Kandid ih igrom sluaja obojicu ubije i bei s Kunigondom
u Buenos Aries. Tamo se u prelepu Kunigondu zaljubi panski guverner. Kandid nedugo zatim bei
u Paragvaj, kojim upravljaju jezuiti. Svetenik pukovnik koji mu prua gostoprimstvo je zapravo
Kunigondin brat kojeg kad Kandid otkrije da se eli venati sa Kunigondom u dvoboju probode
maem jer se ovaj usprotivio.

Opet beei, ovaj put sa slugom Kakambom, dolazi u zemlju ljudodera gde ih Kakambova
prisebnost spasi od sigurne smrti. Potom zavre u mitskoj zemlji Eldorado, gde se zlato i drago
kamenje mogu nai na svakom koraku. Nemaju ni sud ni zatvor ni crkvu jer su svi ljudi plemeniti,
dobri, mudri i istinski religiozni. ivotni je standard vrlo visok a drava podupire znanost i
umetnost. On ubrzo naputa Eldorado jer ga vue ljubav prema Kunigondi. Natovari se zlatom i
dragim kamenjem, dijamantima i zlatom te napuste Eldorado.

Kandid se ukrca na brod za Evropu, a Kakamba poalje u Buenos Aries da iznudi od

guvernera da pusti Kunigondu na slobodu. Stari poznanik Martin mu ini drutvo. Martin ima
pesimistiki pogled na svet koji u potpunosti odudara od onoga emu je Kandida uio Panglos.
Raspravljaju o dobru i zlu tokom cele plovidbe. Kandid stie u Veneciju, gde najpre sree bogatog
Pokokurantea koji uprkos neprocenjivom bogatstvu ni u emu ne uiva, a potom i 6 kraljeva koji su
ostali bez prestola. Kandid je svojim najnovijim poznanstvima i iskustvima sve uvereniji da niko ne
moe izbei strani sud, bez obzira koliko moan ili bogat bio. Martin i Kandid stignu u Carigrad i
tamo nau i Kunigondu, njenog brata, Kakamba i uitelja Panglosa. Kunigonda je ostarela, ali se
Kandid uprkos tome oeni njome. Kandid kupi mali posed na kojem se svi smire. Kandida vie ne
zanimaju lajbnikovske ideje pri kojima i dalje uitelj Panglos ostaje. Reima o potrebi da
uzgajamo svoj vrt zavrava roman.

6
 OPTIMIZAM

ta je to optimizam? upita Kakambo. Ah, ree Kandid. To je kad neko ima strast da
uvek tvrdi kako je sve dobro, iako mu je ravo. (Volter 1961: 66)

Biti optimista je teko shvatljivo nakon tolikih mranih slika stvarnog ivota. Zlo za oveka
nije univerzalno, stalno, neizbeno prokletstvo ljudskog roda. Ono, bez sumnje, nagoni oveka na
razne gluposti, strasti i surovosti. Meutim ovek poseduje i bolju stranu, onu koja se ugleda u
njegovoj plemenitosti, njegovoj aktivnosti i stvaranju. Ipak u Volterovom svetu nije sve tako
mrano, postoji malo nade. Ljudi se neprestano obmanjuju iluzijama, oekujui pomo od Boga, a
to je upravo ono to nameu sve crkve i religije i protiv ega se Volter bori. Volter predstavlja
Panglosa kao olienje optimistikog verovanja. On Kandidu objanjava uenje o unapred utvrenoj
harmoniji. Sva Panglosova mudrost je u nekoliko napamet nauenih Lajbnicovih teza poput one da
je sve najbolje u ovom najboljem od svih svetova. Panglosu ovo uenje pomae da opravda svako
zlo.
Pa tako je i za stravinu nepogodu u Lisabonu tvrdio reima: "Sve je ovo najbolje to moe
biti. Ako je vulkan u Lisabonu on nije mogao biti na nekom drugom mestu; jer je nemogue da
neto ne bude tamo gde je, jer je sve dobro." (Volter 1961: 18)

Volter je zapravo takvim verovanjem hteo da pokae koliko je Panglosov optimizam udaljen
od stvarnosti. Nasuprot Panglosu, Volter uvodi filozofa Martina, pesimistu, koji je ubeen da je
ovek roen ili za veni nemir ili za amotinju: Jo nisam naao grad koji ne eli propast kom
susednom gradu, ni porodicu koja ne eli da iskopa grob drugoj kojoj porodici. (Volter 1961: 72)
Kandid ne staje ni na Panglosovu ni na Martinovu stranu. On pravu ivotnu mudrost slua od starog
Turina koji obrauje svoj vonjak i tvrdi da samo rad oveka spaava: Rad od nas odbija tri
velika zla: dosadu, porok i bedu. (Volter 1961: 116)

Volter naglaava vrednost konkretne ivotne prakse ona je jedina u stanju da pobolja
ivot i doprinese progresu civilizacije.

7
 LAJBNICOVA TEORIJA

Kandid je knjievna parodija ideja koje Lajbnic zastupa u delu Teodiceja 1710. godine, u
kome se pita o poreklu zla u svetu i pokuava da pokae da se njegovo postojanje moe uskladiti sa
Bojom pravednou. Lajbnic dokazuje kako religija ne moe protivreiti razumu i kako je Bog
stvorio na svet kao najbolji od svih moguih svetova. Ovaj svet kao tvorevina vrhunskog dobra je
najbolji od svih moguih svetova. (Leibniz 1710)

Po Lajbnicu, svaka stvar na svetu ima svoj uzrok, jer svetom vlada unapred utvren sklad i
priroda ne pravi skokove jer je sve savreno usklaeno. Nema posledica bez uzroka, sve je
neizbeno vezano jedno s drugim i najbolje udeeno. (Volter 1961: 10)

Lajbnicova teorija je pretoena u liku uitelja Panglosa iji stavovi o najboljem moguem
svetu, svetu optimizma, oblikuju glavnog junaka Kandida da naivno veruje u dobrotu i vrline kao
aksiom sveta u kom postoji. Lajbnic mora biti u pravu, poto je u uostalom predodreena
harmonija najlepe to postoji na svetu, kao i puni prostor i suptilna materija (Volter 1961: 110)

Ova ideja je doivela otru kritiku u Kandidu, jer Volter nije eleo da se ta ideja shvati kao
odvraanje pogleda od nesavrenstva sveta, a to pokazuje citatom: Ako je ovo najbolji svet kakvi li
su tek oni drugi? (Volter 1961: 20)

Ironijom proete sredinje mudrosti u romanu potiu iz Lajbovicove filozofije, uzete su van
matinog konteksta i svedene na razinu svakidanjeg ivota i viestruko ismejane i ironizovane kroz
priu.
Kad doznaje da su mu silovali ljubljenu Kunigundu, nepopravljivi optimist Kandid nije
mogao da uini nita drugo nego da uzdahne: Ah, gde si svete, najbolji od svih svetova!(Volter
1961: 12)

8
 ZAKLJUAK

Glavna poruka ovog romana koju nam upuuje Volter jeste da svako treba obraivati svoj
vrt, kao izraz njegove krajnje ivotne mudrosti. Uprkos svim avanturama, idealima, moralnim i
intelektualnim tenzijama, neophodno je negovati svoj vrt, odnosno raditi na sebi i nauiti da vie
cenimo ono to imamo, ne ivei na idejama nego stvarno, iako je realnost esto prozaina i
razoaravajua (kao u Kunigundinom sluaju kada ostari i postane runa). Ne treba menjati svet,
ve obraivati svoj vrt. Samo svakodnevnim radom ovek moe da ublai setu svog postojanja.
Ipak, ovaj zakljuak otkriva Volterov strah od preteranog produbljivanja prosvetiteljskog pokreta.
Ne svetu ne postoji ni isto dobro ni isto zlo, jedini ispravan nain sagledavanja ivota jeste iveti
sa sveu o postojanju i dobra i zla. Volter jasno razmilja o oveanstvu koji je preputen slepoj
sudbini, smatrai da dobrota i pozitivan stav nee doneti ikakvog uspeha u ivotu.
Volterov Kandid predstavlja u sutini jedno humanistiko delo i Volterova kritika ljudskih poroka i
slabosti ipak na kraju tei idealu ovenosti.

9
 REFERENCE

1. Dakula, Mari, Pavlovi, Nastev 1978: B. Dakula, S. Mari, M. Pavlovi i B. Nastev,

Francuska knjievnost (od 1683. do 1857), Sarajevo: Svjetlost Zavod za udbenike,
Beograd: Nolit.
2. Predi 1961: Milan Predi, Volter, Kandid, Beograd: Rad.
3. Volter, Fransoa Mari Arue. Kandid. https://sr.wikipedia.org/sr-el/. 02.04.2017.

10