SEMINARSKI RAD

Tema:
-Znaaj gestova u komunikaciji-

Student Mentor

1
 1. UVOD

Gestovi kao deo znakova neverbalne komunikacije obuhvataju

jedan veliki deo pojedinanih vrsta znakova i njihovih znaenja, a sve
zavisno od konteksta u kojem se javljaju. Jedna od najvanijih
karakteristika gestova jeste menjanje njihovog znaenja kroz kulturu,
odnosno jedan te isti gest moe imati desetine razliitih znaenja u
razliitim delovima sveta. Tako npr. gest koji predstavlja jednostavno
gore-dole klimanje glavom, koje je svima nama poznato kako gest kojim
govorimo da i slaem se, moe imati potpuno suprotno znaenje i znaiti
ne u nekom delu planete zemlje. Isti je sluaj i sa gestom palac gore, koji
ima znaenje da je neto dobro i ima iroku upotrebu kod autostopera,
ali taj isti gest u nekim delovima panije oznaava uvredu falusnog tipa.
Gestovi se obino odnose na pokrete ruku, glave, ali i nogu, pa ak
i celog tela. Najesce su vezani za govor i dopunjuju verbalnu
komunikaciju. Kao u ostalom i grimase lica, ukazuju na neko
emocionalno stanje. Gestovi meutim, mogu biti i simbolini, kao kad
rairena dva prsta ruke koji oblikuju svolo V simboliu pobedu, ili
rairena tri prsta, pravoslavlje. S druge strane, ukoliko gestovi
podravaju neku spoljanju stvar, onda su oni ikonini jer se preko njih
nesto objanjava, ukazuje na pravac ili oblik (pokreti ruku) ili izraava
neka molba (sklopljene ruke).

2
 2. DEFINICIJA I PODELA GESTOVA

Gestovi su svaka radnja kojom se alje neki vidljivi znak

posmatrau; formalno: pokret nekog dela tela kao oblik neverbalne
komunikacije, koji se koristi umesto ili u kombinaciji sa verbalnom
komunikacijom.
Postoje razne vrste podela gestova, a jednu su podelu dali i Ekman
i Friesen koji gestove dele u pet grupa: amblemi (pokreti koji zamenjuju
rei), ilustratori (pokreti koji prate govor), regulatori (pokreti koji
zadravaju ili signaliziraju promenu u ulozi govornika ili sluaoca),
adapteri (pokreti kao to su ekanje glave ili trljanje ruku, a koji mogu
da ukau na emocionalno stanje te osobe) i pokazivai efekta (pokreti
koji direktnije izraavaju emocije, kao to su izrazi lica) (Wainwright,
2001).
Najbolju i najopirniju podelu gestova i njihovo menjanje kroz
kulture dao je Morris Desmond u svojoj knjizi Mape Gestova, a u kojoj
opirno opisuje dvadesetak osnovnih gestova i promenu njihovog
znaenja kroz razliite zemaljske regije. Desmond Morris polazi od
injenice da se gestovi po regijama menjaju isto kao i jezik, odnosno
govori o slinosti mapa gestova i lingvistikih mapa (Kendon, 1994).
to se tie ovih kulturolokih razlika, one nisu samo ograniene na
gestove ve se odnose na celokupan govor tela. Tako Edward Hall, u
svojim studijama proksemike, govori o sluajevima u kojima
neodgovarajue neverbalno ponaanje zajedno sa optom kulturnom
neosetljivou moe prouzrokovati lou komunikaciju i njen potpuni
prekid.

3
 Gestovi, nadalje, mogu biti mimiki tj. gestovi kojima neto
pokuavamo opisati npr. rukom opisujemo au kao da pijemo vodu; ili
hranu kao da jedemo; cigaru kao da puimo,
Izrazni; to je svet osmeha i podrugljivih grimasa, sleganja
ramenima i durenja, smeha i trzanja, crvenila i bledila, mahanja i
klimanja, naklona i buljenja.
Potom imamo simboline gestove koji ukazuju na jedan apstraktan
kvalitet koji nema prost ekvivalent u svetu predmeta i pokreta. Tako,
kada simbolino elimo za nekoga rei da je tupoglav, mi emo to
uraditi zavrtanjem kaiprsta na slepoonici. Mnogi bi ljudi razumeli ovu
radnju sa kaiprstom na slepoonici, ali neki i ne bi. Ovi drugi bi imali
svoje sopstvene lokalne gestove za prikazivanje tupoglavosti, koji bi nas
opet zbunjivali. Situacija se dalje komplikuje injenicom da neki signali
koji oznaavaju tupoglavost znae neto sasvim drugo u drugim
zemljama. Na primjer, u Saudijskoj Arabiji tupoglavost se signalie
dodirivanjem donjeg onog kapka vrhom kaiprsta. A ta ista radnja u
raznim drugim zemljama moe oznaavati nevericu, odobravanje,
slaganje, sumnju, skepticizam, opreznost, tajnost, lukavost, opasnost ili
krivicu.
Postoje i tehniki gestovi koje izumeva manjina samo za upotrebu
u granicama njene specifine aktivnosti. Znaci televizijskih gestova su
dobar primer tehnikih gestova u dananjoj upotrebi. Vatrogasci,
rukovaoci kranova, ronioci, aerodromski signalizatori na pisti, krupijei u
kockarnicama, osoblje restorana svi se oni slue svojim specifinim
tehnikim gestovima.

4
 ifrovani gestovi za razliku od svih ostalih predstavljaju deo
formalnog sistema znakova. Oni stoje u uzajamnom odnosu tj. jedan je u
vezi sa drugim na sloen i sistematski nain, tako da sainjavaju jedan
pravi jezik. Najznaajniji primer za ovo jeste jezik znakova gluvonemih
koji se sastoji od jednorune i dvorune verzije (Sl.32) (Morris, 1979;
Kendon, 1994).

Kao to smo videli postoje razne varijacije gestova, a osim gore

navedenih znaenja gestovima se mogu iskazati i razne vrste uvredljivih
znakova, potom gestovima na razne naine moemo pokazati pravac
kretanja ili smer gde se neto nalazi (tzv. znaci kaiputi), kao i ogroman
opus preteih znakova koje moemo poslati naim runim ili telesnim
gestovima.

5
 1)PRIMARNI GESTOVI su namerni, nema drugu egzistenciju ili
funkcije, unose ili menjaju znaenje verbalnog iskaza.
2)SEKUNDARNI (SLUAJNI) GESTOVI nesvesni su, nemaju
komunikacijom, imaju veze sa prvenstveno mehaniku funkciju (nemaju
ni lingvistiku ni funkciju potpore ) ne unose nita novo iskaz,
ilustrativniji su od primarnih jer ih ne doivljavamo kao gestove, pa ih
ne cenzuriemo.

Gestovi prema Adamu Kendonu:

1. ikoniki (opisuju konkretan objekat ili dogaaj, u tesnoj su
formalnoj vezi sa semantikim sadrajem govora)
2. metaforiki (slini ikonikim, ali opisuju apstraktne pojmove)
3. deiktiki (pokazuju neto konkretno, apstrakno ili nekoga)
4. udari (imaju samo dve faze: gore-dole, napred-nazad; i
obeleavaju rei ili izraze kao znaajne)

SLUAJNI GESTOVI (nenamerni gestovi, sekundarni gestovi)

Definicija : Mehanike radnje sa sekundarnim porukama, pre svega
line radnje karakteristine za svakog pojedinca zovu se sluajni gestovi.
Funkcija: Pruaju informacije sagovorniku o raspoloenjima,
stavovima i slino.
Primeri: ekanje, nametanje kose, naoara, prekrtanje ruku,
nogu, stav tela, hod

6
 STILIZOVANI SLUAJNI GESTOVI su sluajni gestovi koji
se u komunikaciji upotrbljavaju za prenoenje neke informacije
sagovorniku. Primeri: namerno podupiranje glave kao signal dosade,
nakaljavanje kao znak da smo uli u prostoriju.

PRIMARNI GESTOVI

EKSPRESIVNI GESTOVI
Definicija: Izrazni gestovi su slini sluajnim gestovima, ali je
razlika u tome to izrazni gestovi imaju funkciju signaliziranja.
Poreklo: Izrazni gestovi su u vezi sa sluajnim gestovima, imaju
poreklo u nekomunikativnim radnjama, ali se veza izmeu tih
primarnih nekomunikativnih radnji i sadanjih izraznih gestova tokom
ovekovog razvoja prekinula. Izrazni gestovi se usvajaju u detinjstvu,
razvijaju i modifikuju tokom ivota donekle se mogu razlikovati u
razliitim sredinama.
Primeri: smekanje, osmehivanje, mrtenje, skupljanje ake u
pesnicu.

7
 FACIJALNA EKSPRESIJA je zajednika svim ljudima a
svojstvena je i nekim ivotinjama.ovekovo lice alje najvie
informacija u toku komunikacije.
MANUELNA GESTIKULACIJA radnje koje se izvode u toku
konverzacije a najee se koriste za naglaavanje verbalnog sadraja.

MIMIKI GESTOVI

Definicija: To su gestovi podravanja osobe, predmeta,

radnje.Mimiki gestovi se mogu dekodirati,ak iako nikada ranije nisu
vieni.
Drutvena mimikrija predstavlja podraavanje odreenog
ponaanja, koje drutvene konvencije nalau u odreenim situacijama;
kada se ponaamo srenije ili tunije nego to se oseamo, jer se to od
nas oekuje.
Teatralna mimikrija je simuliranje odreenih ponaanja od strane
glumaca; sastoji se od podraavanja zapaenih radnji i uivljavanja u
ulogu
Parcijalna mimikrija podraavanje neke neljudske pojave ili
ponaanja (predmet ili ivotinja se oponaaju) podizanje ruku savijenih u
laktu do nivoa glave u vidu psa koji eni; pokreti rukama u obliku
sinusoide radi doaravanja talasa.
Vakuumska mimikrija je izvoenje radnje vezane za neki predmet
ili pojavu koji nisu prisutni( pokret prinoenja zamiljene ae ustima
kao signal elju da se neto popije).

8
 EMATSKI GESTOVI
Definicija: Skraena ili saeta mimikrija koja izdvaja samo jedan
segment, element.
Primeri: isprueni palac i mali prst kao znak telefonu; ake na
slepoonicama sa polusavijenim kaiprstom i skupljenim ostalim
prstimau vidu rogova kao znak bika

Variraju u zavisnosti od kulture, ali su uglavnom razumljivi.

SIMBOLIKI GESTOVI
Definicija: Simboliki gestovi ukazuju na neki apstraktni kvalitet
koji nema prost ekvivalent u svetu pokreta i predmeta.
Primeri: kruenje prstima pored slepoonice znai glupost ili
ludost; italijanski znak za rogonje prevarene mueve; prekrteni prstiju
(I ll keep my fingers crossed) protiv uroka, za zatitu od zlih sila,
nesree i slino.

Veoma se razlikuju od kulture do kulture!

Predstavljaju raspoloenja i ideje.

TEHNIKI GESTOVI
Definicija: Tehniki gestovi su gestovi kojima se koriste strune
manjine, samo su njima poznati; vatrogasci, ronioci, tehnika ekipa u
studiju , voditelji na licitacijama, krupijei...
Primeri: sputanje ruke za poetak programa.

9
 IFROVANI GESTOVI

Definicija: ifrovani gestovi su jezici znakova zasnovani na

propisanom sistemu. Predstavljaju deo formalnog sistema znakova.
Primer: jezik gluvonemih

HIBRIDNI GESTOVI

Definicija: Hibridni gestovi predstavljaju kombinacije dvaju

prvobitnih gestova sa jasnim poreklom, prilikom vrenja jedne radnje
Primeri: Gest presecanja vazduha ispruenom akom u Italiji,
francuski znak za nulu, spojedni zajedno daju znak pretnje u Tunisu.

SLOENI GESTOVI

Definicija: Sloeni gestovi su gestovi koji se sastoje od vie

posebnih elemenata, od koji svaki od njih poseduje bar neki stepen
nezavisnosti.
Ti elementi su srodni ali posebni.Primeri: smejanje (ak 12
elemenata)
Sloeni elementi se sastoje : bitnih, kljunih i potpornih elemenata.
Bitni elementi su jedini elementi kod jednostavnih gestova

10
 ( primeri podignut palac u smislu dobro je) ali u sluaju sloenih,
neki od elemenata mogu biti izostavljeni ukoliko postoji dovoljno
elemenatakoji ga izdvajaju u odnosu na druge gestove
Kljuni elementi su oni koji u odsustvu ostalih elemenata sloenog
gesta ipak alju poruku; ne moraju uvek da se ispolje ( primer: kod
smeha je kljuni elemenat ZVUK i moe sam preneti poruku, ak i bez
vizuelnog elementa.
Potporni element ( pojaala ) su elementi, koji ne mogu da prenesu
odreenu poruku sami, ve je alju samo u prisustvu drugih elemenata (
npr. Zabacivanje glave unazad ne znai smejanje samo po sebi )
Veina elemenata smejanja pripada potpornim elementima.
Sloen gest je i npr. sleganje ramenima - ima vie kljunih
elemenata nego potpornih (krivljenje glave na jednu stranu). Razliite
varijante sleganja ramenima posledica su toga to se koriste razliiti
kljuni elementi.

RELIKTNI GESTOVI
U reliktne gestove spadaju pokreti koji su nadiveli svoju
prvobitnu situaciju.
ISTORIJSKI RELIKT je nadiveo period u kome je nastao ( npr.
Gest za telefonski poziv,britanski gest za ubre ''neto smrdi'', grki gest
moutza ( isturanje otvorene ake prema licu osobe kojoj se upuuje
uvreda )
LINI RELIKT je gest koji je nadiveo infatilni period i nastavlja
da se pojavljuje i u zrelom dobu, najee donekle modifikovan.

11
 3. GESTOVI I POKRETI TELA U KOMUNIKACIJI

Gestovi i pokreti tela mogu da iskau iroku skalu emocija, stavova

i drugih poruka znatno izraajnije i suptilnije nego ostali aspekti
neverbalne komunikacije. Mada su izuzetno znaajni - kontakt oima,
izrazi lica i pokreti glavom imaju odreena ogranienja.
Majki Argajl navodi pet razliitih funkcija gestova:

ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom;

obiajni znaci i znakovni jezici;
pokreti koji mogu da izraze emocije;
pokreti koji izraavaju linost;
pokreti koji se koriste pri raznim religijskim i drugim ritualima.

Pol Ekman i Volas Frisen predlau sledee grupe:

amblemi (pokreti koji zamenjuju rei);

ilustratori (pokreti koji prate govor);
regulatori (pokreti koji zadravaju ili signalizuju pramenu u ulozi
govornika ili sluaoca);
adapteri (pokreti kao to su na primer trljanje ruku ili igranje sa
nekimpredmetima koji mogu da ukau na emocionalno stanje
osobe);
pokazivai afekata (pokreti koji direktnije izraavaju emocije, kao
izrazilica).

Postoji veliki broj konvencionalnih gestova koji imaju skoro

univerzalna znaenja: tapanje u znak odobravanja, podizanje ake kako
bi se zadobila panja, mahanje pesnicom da se pokae ljutnja, zevanje iz
12
dosade, trljanje stomaka da se ukae na glad itd. Druge vrste telesnih
pokreta su nenameme i izraavaju optije poruke. Na primer,nespretnost,
naginjanje napred, vrpoljenje, ivahan hod i sl, predstavljaju nesvesne
signale koji otkrivaju da li se osoba osea samopouzdano ili nervozno,
snano ili bespomono, preduzimljivo ili pasivno, da li je nastrojena
prijateljski ili ne, itd.

Istraivanja su dokazala da se aktivne osobe, koje koriste mnogo

neverbalnih pokreta, ocenjuju kao prijatne, tople, energine, a kada su ti
isti ljudi mirni i prave samo nekoliko pokreta, pripisuje im se da su
analitini, logini i hladni.

Ali pri poveanom korienju gestova i pokreta tela, veoma je

vano koji se upotrebljavaju. Poto njihovo znaenje moe da bude
veoma snano, da bi se ta snaga u potpunosti iskoristila potrebno je
izbegavati sve nepotrebne gestove i pokrete, one koji ne pomau u
saoptavanju eljene poruke - na primer: navike igranja olovkom,
dobovanja o sto, krenja prstiju, uvrtanja kose, zveckanja sitninom ili
kljuevima u depu, mahanja rukama, ljuljanja i sl. Uspenosti
komunikacije doprinose svrsishodni gestovi i pokreti, koji su spontani,
izraajni i jasni.

Takoe, da bi se poveao kvalitet neverbalne komunikacije treba

izbegavati "zatvorene" gestove - isprekrtane i zatvorene udove koji
pruaju "sigurnost". Poreklo ovih gestova u ljudskom ponaanju potie
iz detinjstva kada je sakrivanje iza neke ograde (vrstih predmeta kao to
su stolovi, stolice, nametaj ili majina suknja) bila uobiajena reakcija
koju je dete nauilo da preduzima kada se nae u situaciji koja ga plai.
U toku odrastanja to ponaanje postaje sve istananije i ve oko este

13
godine, kada postaje neprimereno sakrivati se iza vrstih predmeta, dete
u takvim situacijama poinje da vrsto preklapa ruke preko grudi.
U pubertetu osoba naui da primenjuje ovaj gest, a da on ne bude
jako uljiv, naime preklopljene ruke se malo opuste i uz to se prekste
noge.
Kada se primene ovakvi zatvoreni gestovi, stvara se ograda koja u
sutini predstavlja pokuaj da se zaustavi opasnost koja preti i da se
spree neeljene okolnosti. Mnogi ljudi iz navike zauzimaju ove
poloaje, jer se u njima prijatno oseaju. Poto se osobe prijatno oseaju
kada gestovi koje koriste prate odgovarajue stavove koje poseduju,
poloaj zatvorenih udova i "ukoenog" dranja pojedinac e zauzimati
ukoliko ima negativan stav, ukoliko se brani ili je nervozan.

Ne treba zaboraviti da u neverbalnoj komunikaciji tumaenje

poruke zavisi takoe i od primaoca, a ne samo od osobe koja je upuuje.
Osoba se moe "prijatno" oseati u poloaju s preklopljenim rukama,
prekrtenim nogama ili s ukoenim leima i vratom, ali istraivanja su
pokazala da takvi signali neverbalne komunikacije negativno utiu na
sagovornike.

14
 ZATVORENI I OTVORENI GESTOVI

"Otvoreni" gestovi kao to su neprekrtene noge i ruke, pokreti sa

dlanovima na gore i sl, kao i oputeno dranje tela, predstavljaju odlina
sredstva za prenoenje toplote, poverenja i prijateljstva. Posebno mogu
biti korisni kada se neko eli ubediti da promeni miljenje ili da uradi
neto to inae ne bi. Rei mogu biti primarni faktor ubeivanja ako se
navedu injenice, ali i ulogu govora tela u ovom kontekstu ne treba
potcenjivati.
Znaajni efekti pri komuniciranju mogu se postii i korienjem
istih pokreta i poloaja tela kao i sagovornik. Ovakvo "kopiranje"
predstavlja nain da jedna osoba porui drugoj kako se slae sa njenim
idejama i stavovima. Istraivanja su otkrila da ljudi koji nemaju nita
zajedniko, paljivo izbegavaju da zauzmu istu pozu.
Zahvaljujui ovim saznanjima - ukoliko se oponaaju
sagovornikovi pozitivni pokreti i poloaji tela - moe se ostvariti bolji
kvalitet interpersonalne komunikacije. Na taj nain sagovornik e se
oseati oputenije i lake e prihvatiti vae stavove, s obzirom da je
uvideo da vi razumete njegove.

15
 4. ZAKLJUAK

Neverbalna komunikacija stalni je podtekst svega to inimo, ne

moemo prestati pokazivati izraze lica ili dranje, ili prikrivati ton kojim
neto govorimo. Ako greimo u odabiru emocionalnih poruka koje
upuujemo biemo odbacivani.
Takoe moemo da zakljuimo da je govor tela, sa svim svojim
oblicima, samo jedna od vetina komunikacije. Klju lei u injenici da
neverbalni signali nisu kompletna i zavrena poruka. Potrebno je
potraiti potvrdu i u drugim signalima vezanim za interpersonalnu
komunikaciju. Da bi utisak bio potvren i kompletan, potrebno je
uskladiti znaenja govora tela sa verbalnom i ostalom komunikacijom.
Takoe, potrebno je da se slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju.
Gestove kao neverbalne znakove stalno primenjujemo u naoj
komunikaciji, ponekad nije nam uopte potrebna re, uput, naredba da
obavimo neto to se od nas trai. Gestovi to sve omoguavaju. Naa
oseanja, elje, potrebe, naklonost, nenaklonost sve to mi izraavamo
odnosno moemo izraziti gestovima. Kultura utie i na razliite upotrebe
i izraavanja gestova tako da jedan te isti gest moe da ima razliita
znaenja u zavisnosti od kulture.

16
 5. LITERATURA

https://www.scribd.com/document/125912411/20883259-Znacaj-
Neverbalnih-Poruka-u-Poslovnoj-Komunikaciji

(2) https://sr.wikipedia.org/sr-el/Meusobna_komunikacija

(3) https://www.scribd.com/doc/47501402/Verbalna-i-neverbalna-komunikacija

(4) Zorica Tomi, Komunikologija. (2003), Beograd.

(5)Miroljub Radojkovi, Braimir Stojkovi, Informaciono komunikacioni sistemi

17
 6. SADRAJ

1. Uvod ................................................................................................................................................... 2
2. Definicija i podela gestova ................................................................................................. 3
3. Gestovi i pokreti tela u komunikaciji ....................................................................... 12
4. Zakljuak ..................................................................................................................................... 16
5. Literatura ...................................................................................................................................... 17
6. Sadraj ........................................................................................................................................... 18

18