Pripremio:

ZORAN BUKUR

POSTANI I SAM
BATOVAN
 UVOD
Dosta je godina proteklo od dana kada se ostvarila moja velika
Za izdavaa: elja da posedujem sopstvenu batu. Kao da je to bilo jue, seam
Zoran Bukur se onog sunanog dana, kada smo premeravali nau parcelu.
Gornji deo zemljita odmah je namenjen za buduu bioloku
batu. Tamo gde su iz travnjaka izvirivali svei krtinjaci, ja sam
Vrednik izdanja: zamiljao sebe kako sejem, sadim i ubirem plodove svoga rada. Za
Aleksandar Miti lepog vremena sunce je obasjavalo padinu od jutra do veeri, a sa
oblinjeg polja ula se evina pesma.
Naslovna strana i crtei: Srean to posedujem tako lepo pare zemlje, odmah sam se
Bojana B u k u r prihvatio planiranja nae bate. Preda mnom se natazilo
ostvarenje malog raja u kome e moja porodica provoditi svoje
Kompjuterska obraa teksta: slobodno vreme u miru i u kontaktu sa prirodom. Uz to u se
" G R A F O S I N T E R N A C I O N A L " , Panevo dobrim delom snabdevati sopstvenim proizvodima.
Na velikom komadu papira crtao sam planove, odreivao
delove bate za povre, za bobiasto voe, za vonjak, za zainske
biljke, za cvee i cvetno bunje, za senicu i sunanu terasu. Traio
sam, birao i zapisivao imena najpogodnijih sorti jabuka, kruaka,
treanja i ostalog voa, ribizli, ranih i kasnih malina, batenskih
jagoda, zainshh biljaka i ajeva, rua i ostalih trajnih biljaka
koje volim.
Kada sam planiranje bate priveo kraju, upisao sam se na teaj
biolokog batovanstva. Pre toga sam se vie godina bavio
batovanstvom, ali sam se na teaju upoznao sa drugaijim, za
mene potpuno novim nainima obraivanja bate.
Ubrzo sam uvideo da je bioloko batovanstvo u dananje
vreme postalo neminovnost, da predstavlja veu odgovornost
pojedinca za sopstvenu ishranu i zdravlje, odgovornost za
ouvanje prirode kako u uem, tako i u irem smislu. To je ohrada
bate u saglasnosti sa prirodom, na prirodan nain i uz prirodna
pomagala, bez upotrebe industrijsMh hemijskih sredstava.
Mnoge ekoloke probleme kao to su zagaenje vazduha, voda,
zemljita, unitavanje prirodnih lepota, ne moe da reava
pojedinac. Bioloko povrtarstvo, meutim, za mnoge od nas moje

3
 da predstavlja prvi korak ka boljem odnosu prema prirodi, kao i ivotinjama. Radost, unutranje zadovoljstvo i srea uz lepote
doprinos njenoj zatiti. ak i u maloj bati moiemo u znatnoj meri bate - to je bogata nagrada za trud itave nae porodice.
da poboljamo kvaiitet ivljenja. Odluka da prikupljena saznanja i svoje dugogodinje iskustvo
U nastojanju da zastitimo okolinu moramo biti jedinstveni u prenesem svima onima koje interesuje bioloki nain obradivanja
gledanju, miljenju i delovanju. bate, za mene nije bila teka. Na ovaj nain zelim da ubedim sve
Dok obraujemo batu, obino ne razmiijamo o tome da li koji iele da vode brigu o zdravlju u najirem smislu rei, da se
saraujemo sa prirodom ili radimo protiv nje. Meutim, u odlue za bioloM nain obrade bate.
posledjim decenijama mnoge bate su posatale prava bojita: u elim da vam ovaj prirunik bude od pomoi i koristi u vaem
rukama batovana nala su se mnogobrojna hemijska oruja za buduem bio-batovanstvu. Namenjen je svima onima koji su, bez
unitavanje ivota u zemlji i iznad nje, da ne govorimo o tome u obzira na obrazovanje i starost, spremni da obrauju batu u
kolikoj meri batovani nanose tetu i sebi. Izvesno je da je korist prirode i zdravlja.
saradnja sa prirodom korisnija i jeftinija od delovanja protiv nje. Ovu knjigu napisao sam kao Ijubitelj bio-batovanstva i
Ovo mi je bila i ostala misao vodilja u svim batenskim radovae me ako mi budete upuivali i vaa iskustva i saznanja.
poslovima. Uloio sam dosta vremena i truda da se travnjak
pretvori u pravu bioloku batu. Za nakoliko godina moj raj je Autor
postao lepi i bolji nego to sam zamiljao. Bata me je bogato
nagradila za uloenu Ijubav, rad i vreme, za svu brigu koju sam
joj posvetio.
Nauila me je da zapaam mnoge tajne prirode, uda za koja
bih inae ostao slep. Ulivala mi je poverenje i uila me strpljenju.
Postajao sam sve vie svestan injenice da priroda iivi svojim
ivotom, te da ne moiemo i ne smemo intervenisati vezanih oiju.
Naprotiv: iivot u prirodi treba pazljivo posmatrati, oslukivati, sa
prirodom treba saraivati, sa Ijubavlju joj sluiti i pomagati u
njenom tihom, udesnom stvaranju. Bio-batovanstvo iziskuje
veliko poznavanje i razumevanje prirodnih zakonitosti; to je
preduslov za pravilno postupanje prilikom svih batensMh radova.
Naa bio-bata dostize i premasuje postavljene ciljeve na
zadovoljstvo itave porodice koja uestvuje u njenom stvaranju.
Snabdeva nas bioloki prvoMasnim, svakodnevno sveim povrem,
jagodiastim i ostalim voem, zainskim biljem kroz itavu
godinu, pa i preko zime. Tera nas na zdravo kretanje na istom
vazduhu i na taj nain doprinosi naem zdravlju. Postala je oaza
mira i odmora u senci zelenila ili na suncu, kao i kola za
posmatranje prirode. Prua nam prijatne doivljaje sa biljkama i

4 5
 OBRADA PLODNOG ZEMLJITA
NEKADA I DANAS
Nai preci bili su veinom zemljoradnici koji su vekovima
obraivali plodnu zemlju i iveli od njenih plodova. Nakon etava
ostavljali su zemlju da se odmara godinu ili dve. Za to vreme
obraivali su drugo, o d m o m o zemljite. Za ishranu tadanjeg
stanovnitva bilo je dovoljno obradive zemlje.
Kasnije su seljaci svoje njive ubrili ivotinjskim, organskim
ubrivom. Domaim ivotinja'ma su prostirali slamu, lie i paprat, velikih zelenih povrina. Podrazumeva se da, uz sve ovo, otrovni
a stajsko ubre su dovozili na gomile. Mikroorganizmi i mnotvo
kinih glista razgrauju ove organske materije, pretvarajui ih u
hranu za biljke.
Na taj nain "odlealo ubrivo" seljaci ponegde i sada odvoze
na njive, razbacuju ga po livadama, panjacima i posipaju oko
voaka. I okunica ponekad dobije dobru meru. Na taj nain
naubrene biljke dobro uspevaju i daju dobar rod zdrave hrane,
kako za oveka tako i za domae ivotinje. Svake godine plodnom
zemljitu vraaju se iskoritene materije u obliku organskih
otpadaka biljaka, Ijudi i ivotinja. Ovakvo kruenje materije se
ponavlja i podstie plodnost i rastresitost obnovljenog humusnog
sloja.
Sa sve veim porastom industrijalizacije, sa porastom gradova i
industrijskih centara, potreba za velikim koliinama hrane je u
proteklim decenijama naglo porasla. Broj poljoprivrednog
stanovnitva je jako opao. Na mnogim poljoprivrednim
povrinama podignuti su industrijski pogoni i stambene zgrade,
velike povrine zemijita su prekrivene asfaltiranim
saobraajnicama. Na umanjenoj povrini plodnih polja manje ljudi
treba da proizvede mnogo vee koliine hrane nego to je nekada
proizvodilo mnogo brojnije seljatvo.
Snabdevanje sve brojnijeg nepoljoprivrednog stanovnitva
reava hemijska industrija proizvodnjom vetakih dubriva, a u
6 7
tome joj pomae savremena tehnika sa modernim poljoprivrednim
mainama. Danas se na velikim povrsmama seju vrlo racionalne (u
odnosu na nain obrade zemljita) monokulture. Naalost, na
monokulturama se biljne bolesti ire velikom brzinom, a i za
insekte monokulture predstavljaju savren teren.
Kako bi spreila veiike tete zbog bolesti i insekata, hemijska
industrija proizvodi sve vie otrova: herbicida, pesticida, fungicida
i slino. Vie puta u toku godine, uz p o m o modemih
poljoprivrednih maina i aviona, obavlja se posipanje i prskanje
prah i kapljice ne unitavaju samo odredene tetoine, ve i
mnogobrojne korisne insekte, osetljive kine gliste i dnige
organizme koji se nalaze u zemlji.
Pored onoga to je poeljno i planirano, a to su dovoljne
koliine poljoprivrednih proizvoda, sve se oiglednije ispoljavaju i
negativne posledice saradnje hemije i poljoprivrede. Obradivoj
zemlji nedostaje humus i ona se sve vie iscrpljuje. U hrani se
javlja nedostatak neophodnih mineralnih materija, a uporedo i
ostaci tetnih hemijskih materija. U porastu je zagaenje voda
fosfatnim ubrivima sa vetaki ubrenih poljoprivrednih
povrina. Zbog sve vee proizvodnje "sve boljih" hemijskih
proizvoda raste i potronja energije. Na nekada plodnim padinama
erozija otvara rane na zemljitu. M o d e m a poljoprivreda unitava
pele i mnoge druge ivotinjske vrste (npr. ptice, leptire i brojne
korisne insekte) koje u monokulturama nemaju uslova za opstanak.
i v o t u zemlji izumire, a ukoiiko nekoj' ivotinjskpj vrsti poe za
rukom da povea otpomost na hemijske otrove, hemiari se
potrude da proizvedu i podstaknu upotrebu jaih i veih koliina
svojih pronalazaka, to dovodi do novih pomora. U Francuskoj su
pre niz godina uz p o m o mikrotalasa unitene ne samo tetoine i
korov, ve garantovano sve to je ivelo u zemlji do dubine od 10
metara. "Napredak" moderne agronomije za sobom ostavlja sve
vei pomor. Pojedini poljoprivredni strunjaci i prirodnjaci kao i
aktivni zatitnici ovekove okoline javno postavljaju pitanje, biti brzo i znatno izmenjen, uz uvaavanje biolokih zakonitosti
koliko d u g o j o moemo na ovaj nain koristiti obradivo zemljite. zemljita - putem biolokog batovanstva.
Odnos prema obradivom zemljitu odraavao se u svim Poslednjih godina je poraslo interesovanje za bioloko bato-
vremenima i na batovanstvo. Kao to su nekada seoske bate i vanstvo u mnogim zemljama. Svake godine broj bio-batovana je
polja ubreni stajskim ubrivom, tako se danas vetaka dubriva i u porastu. Vodee mesto u Evropi pripada Svajcarskoj, gde je i
hemijski otrovi posipaju po batama. bioloka poljoprivreda sve cenjenija. Sve vei broj proizvodaa na
U elji za modernim, kvazinaprednim batovanstvom, delom poveanim poljoprivrednim povrinama sledi preporuku vlade da
zbog olakanog rada, u poslednjim decenijama mnoge bate su se hrana proizvodi na to prirodniji nain.
promenile svoj spoljanji izgled. Postale su reprezentativne, Ovaj pokret ne predstavlja nostalgian povratak starom nainu
moderne i stereotipne - onakve kakve su prikazivali ameriki obrade zemljita, ve neminovnost u borbi za poboljanje ishrane
filmovi, savremene arhitekte i strunjaci za povrtarstvo u knjigama stanovnitva i ouvanje humusnog zemljita i zdrave okoline. On
i asopisima. Soan zeleni engleski travnjak postao je srce bate, uvaava najnovija istraivanja i nalaze biologa, kao i praktina
kome se bez aljenja namenjuje najlepe i najsunanije mesto. Pri iskustva poslednjih decenija.
tome niko i ne pomilja da pravim engleskim travnjacima
odgovaraju samo velike povrine, kao to su parkovi u Engleskoj,
njena vlana klima, a uz to i sto godina svakonedeljne kosidbe.
Nae bate su suvie male za takve zelene povrine. Sterilno,
neplodno ukrasno drvee i bunje modernih bati slui jedino kao
ukras kuama. Takvo esto bahato zelenilo, zaista ne trai mnogo
truda, a ne donosi ni radost, ni korist.
Bate su oduvek bile ovekovo delo. Danas su vie nego ikada
odraz ovekovog odnosa prema prirodi i okolini. Nema opravdanja
za unitavanje korova u bati pomou herbicida, kako bi travnjak
bio besprekoran. Zar nije primerenija i lepa prirodna cvetna
livada? Zar nisu lepa i korisnija cvatua ili plodovima okiena
stabla jabuke, kruke, trenje, ljive ili bunovi leske i zove, nego
moderno zelenilo? Neka u naoj bati rastu stabla koja potiu iz
naeg podneblja!
Zar su naim batama zaista potrebna hemijska sredstva,
namenjena velikim poljoprivrednim povrinama. Kroz svoj rad, mi
bio-batovani, uverili smo se da nisu potrebna. Nama su glavni cilj
zatita prirode i zdravi i sadrajno visoko-kvalitetni proizvodi.
Obradivo zemljite zasluuje bolji tretman, a u okunici on moe

8 9
 BIOLOKO ZEMLJITE

Humusni sloj zemlje koji se u prirodi stvara sporo,

milenijumima, predstavlja najrazliitije organske materije u
raspadnutom stanju. Humus ne moe da se definie ni u
hemijskom, ni u fizikom smislu, jer predstavlja komplikovanu
smesu biljnog, ivotinjskog i ljudskog porekla. Humus je veoma
razliit od sluaja do sluaja. Njegovi sastojci su raznoliki, poto
nastaje od mnogobrojnih i najrazliitijih elemeta. Humus nije
konana materija - on je promenljiv, pun ivota i akcije.
Dinaminost humusa u zemijitu odrava se, pa ak i poveava,
na taj nain to se neprekidno dodaju to raznolikije organske
materije. Na taj nain bio-batovan kopira delovanje prirode u
umskoj sredini. On obnavlja, oivljava i poveava humusni sloj
batenske zemlje, vraajui joj i dodajui preko povrine zemlje
organske materije, pre svega bogati kompost.
Svaki sloj zemlje koji ini bioloko zemljite, obavlja odredeni veliki broj ovih organizama ugine. Isti uinak izazvale bi i
zadatak: hemijske materije kojima se posipa ili prska zemljite. Iz ovih
razloga bio-batovan nikada nee koristiti nikakvo hemijsko
Gornji sloj je zatitni pokriva od organskih odpadaka (lie,
ubrivo.
pokoena trava, grubi kompost itd.). Ovaj sloj u bio-bati
predstavlja ishranu i zatitu za organizme koji ive u zemlji, titei Sloj koji se razlae, prelazi u humusni sloj, koji se prostire oko
ih od ekstremnih vremenskih uslova. Na taj nain imitiramo 20 do 30 cm u dubinu. Njegova debljina nije ujednaena na svim
prirodu, tj. umu, u kojoj je zemljite uvek pokriveno i zatieno. mestima. U njemu se grana korenje bilja koje je u bliskoj vezi sa
Ispod ovog tankog sloja razlau se sve organske materije: lie, ivim biima oko sebe. Razloene materije iz gornjeg sloja,
stabljike, kuhinjski otpaci, neraspadnuti delovi komposta, pa ak i drugaiji "stanovnici" pretvaraju u hranu koju crpe biljno korenje i
karton, drveni i ronati otpaci. Ovaj posao obavljaju milijarde alje je u stabla i druge delove biljaka. Razne bakterije, amebe,
mikroskopskih bakterija, gljiva i algi koje ive u zemlji. U tome gljive, alge, kine gliste itd. koje ive u humusnom sloju, hrane se
im, naravno, pomau i vei stanovnici iz zemlje: stonoge, crvi, uginulim organizmima iz gomjeg sloja. Pojedine bakterije
kine gliste itd., koji ive na dubini do oko 5 cm. Za njihov prikupljaju azot u mehuriima oko korenja, dok druge sadre
opstanak i rad (na razlaganju), svim ovim organizmima su potrebni kalijum i fosfornu kiselinu, to sve predstavlja biljnu hranu. Kina
vazduh, toplota i vlaga. Ako je zemlja nabijene ili isuena, ako glista u humusnom sloju je od velikog znaaja. Kopajui dugake
nema dovoljno hrane i organskih otpadaka, rovove kroz razne slojeve zemlje, ona otvara dovode za vazduh i

10 11
vodu. Njene izluevine - isti humus, odline su jer sadre sve
materije, potrebne za razvoj biljaka.
Gomji deo ovog humusnog sloja ine vee grudvice koje jaka
kia moe da razbije i na taj nain omoguava stvaranje tvrde kore
na povrini. Mraz i ega takoe dovode do stvaranja povrinske
kore koja unitava ivot. U niim slojevima, meutim, humus je
trajno zatien, ima bolju strukturu i zato je stabilniji. U njemu se
gomilaju rezerve azota i drugih, za biljke neophodnih hranljivih
materija.
Plodnost zemlje od koje zavisi naa ishrana, a time i na ivot,
u sutini zavisi od mikrokosmosa, od milijardi siunih bia koja
ive u zemlji.
Tamo gde su ilovaa, pesak, kamenje - sa dubinom opada broj
ivih bia. Biljke koje svojim dugim korenjem doseu te dubine, iz
njih pojedine vane mineralne materije. Na dubini od dva i po
metra, meutim, nalaze se jedino kamene mase.
Humusno, plodno i bioloki bogato zemljite u bati moemo da
obezbedimo samo pravilnim odnosom i vrednim radom. Ukoliko smo
i do sada uz pomo komposta obezbeivali stalno obnavljanje
humusnog sloja, bie nam potrebno malo truda, razmiljanja i vreme-
na za stvaranje idealnih uslova za proizvodnju hrane na bioloki nain.
Ukoliko smo do sada koristili preteno vetaka ubriva i druga
hemijska sredstva, zemljite je pre mrtvo, nego ivo. Bie nam
potrebno vie napora za prelazak na bioloki nain obrade bate. to se
due zemlja nalazila pod uticajem hemijskih sredstava, to e vie
vremena biti potrebno da se u nju ponovo nasele iva bia. Ona se,
sreom, vrlo brzo razmnoavaju. Naseljavanje kinih glista je pouzdan
znak za poboljanje kvaliteta zemljita. Veliki broj kinih glista
ukazuje na odline uslove za ivot ostalih, manjih ivih organizama
koji obezbeuju proizvodnju humusa.
Potrebno je, dakie, neprekidno dodavati organske otpatke. Iseene
otpatke treba rasuti po batenskoj zemlji, kako bismo nahranili i
zatitili nae proizvoae humusa.
12
ZDRAVE BILJKE - ZDRAVA HRANA
Bioloka obrada bate predstavlja kultivisanje, negu,
prihranjivanje i zatitu biljaka bez upotrebe hemijskih sredstava, tj.
bez negativnih posledica po prirodnu ravnoteu, po iva bia koja
ive u zemlji i na njenoj povrini, kao i po biljke, a samim tim i po
nau ishranu.
Onaj ko se opredeli za bioloki nain obrade bate, saznae da
je batenska zemlja puna ivota. Svajcarski naunik dr Aiojz Stekli
(Alois Stockli) zapisao je u svome delu "Zivot u poljskoj zemlji":
"Dok seljak koraa poljem, svakim korakom njegova noga staje
na zoo*botaniki vrt u kome se nalaze milijarde bia."
Mikroskopski organizmi, a i vea, vidljiva iva bia, hrane se i
stvaraju humus. Jedino je ovo mnotvo organizama u stanju da
svojim izluevinama stvori humus. Rastresita humusna zemlja,
bogata materijama neophodnim za ivot, predsatavlja osnovni
preduslov za proizvodnju kvalitetnih proizvoda. Bez humusa
bioloko povrtarstvo nije mogue.
U svom "Poljoprivrednom testamentu" prof. Albert Hauard
(Albert Howard) je napisao:
"Vetaka ubriva koriste se svuda. Aii hemijska sredstva nisu
zamena za humus, j e r mikroorganizmi u zemlji predstavljaju vanu
kariku u ishrani biljaka."
O dalekosenim posledicama dananjeg odnosa prema plodnoj
zemlji isti naunik kae:
"Prskalica preuzima na sebe zatitu biljaka, vakcina zatitu
ivotinja - i stanovnitvo, snabdeveno hranom proizvedenom na
tako nepoten nain, mora zatim da izdrava skup sistem
zdravstvene slube, specijaliste, apotekare, bolnice i leilita."
Otkako je nemaki hemiar Justus fon Libih (Justus von
Liebig) otkrio i uveo vetaka ubriva, uveren da se biljke bez
vodenih rastvora ovih materija ne mogu razvijati na
zadovoljavajui nain, ovaj nain ubrenja irio se neogranieno.
13
 Istini za volju, biljke ove rastopljene vetake materije upijaju
vrlo brzo. To je za njih ipak vetaka, sintetika, a ne njihova
prirodna hrana. Naalost, biljke ne mogu same da potrae
odgovarajuu hranu, ve uzimaju ono to im se prua. Vetako
ubrivo poveava njihovu potrebu za vodom, poveava osmozu,
poveava pritisak tenosti iz korena ka gomjim delovima. Celije
se, stoga, preterano pune vodom. Prinosi hemijski gajenih biljaka
su tada veliki, ali su one vodenaste, bez izrazitog ukusa, a zbog
jednostrane ishrane sadre manje vitamina i minerala nego biljke
koje se hrane na prirodan nain.
Hemijsko ubrenje i koncentrisane soli izazivaju u zemlji
velike ptomene. Pre svega unitavaju brojne bakterije, pa i one
vrste koje su bitne za stvaranje zaliha azota u mehuriima na
korenju. Bez mikroorganizama prestaje proizvodnja humusa,
zemlja gubi svoju prvobitnu strukturu i rastresitost, te postaje tvrda
i nabijena. Mnogi biolozi smatraju vetaki ubrenu zemlju
tmtvom materijom koja biijkama praa jedino oslonac za
pridravanje, dok im hrana stie iz hemijske fabrike.
Analize povra, voa, ita, mleka i mesa pokazuju da hrani koja
se proizvodi na vetaki dubrenim poljima nedsotaju ivotno
vane mineralne materije, ili ih ima u nedovoljnim koliinama.
Poznato je da su oveku za ouvanje zdravlja neophodni razni
vitamini, ali se manje zna o tome da je u hrani potrebno prisustvo
bar neznatnih koliina niza mineranih materija. A ako ih nema u
zemlji, ne moe ih biti ni u hrani, gajenoj na takvoj zemlji.
Ameriki lekar dr arls Norten (Charles Northen) ustanovio je
da veliki broj Ijudi oboieva zbog nedostatka mineralnih materija u
svakodnevnoj ishrani. Eksperimenti na ivotinjama su pokazali da
nedostatak kalcijuma, gvoa, magnezijuma itd., dovodi do raznih
bolesti.
Dr Nortena su oigledni naiazi obuzeli do te mere, da je
napustio lekarski poziv i niz godina se bavio samo izuavanjem i
unapreivanjem plodnosti zemljita. U vezi toga, on je zapisao:
14
"U osiromaenom zemljitu nema ravnotee minerala, pa stoga
ne m o e m o sa uspehom leiti ljude od bolesti koje su posledica
nedostatka mineralnih materija."
Dr Norten naglaava nunost obnavljanja plodne zemlje
vraanjem utroenih mineralnih materija j e r m n o g e od njih
ovekov organizam moe da iskoristi jedino kada se nalaze u
prirodnom sastavu i odredjenom meusobnom odnosu. Stoga
tablete ne mogu biti toliko efikasne kao potpuni, zdravi i svei
proizvodi, kakvi mogu da se odgaje na mineralima bogatom
h u m u s n o m zemljitu. Mnogi od nas doli s m o do saznanja da je
bio-bata od veeg znaaja za nae zdravlje, nego to smo
zamiljali prilikom njenog planiranja.
Svajcarski lekar i strunjak za ishranu dr Birher-Bener (Bircher-
Benner) koji je na svojoj klinici u Cirihu izleio vei broj
bolesnika pre svega uz pomo presne, bioloki proizvedene hrane,
konstatuje:
"Otkria o medusobnoj vezi ishrane i bolesti koja su se
nadovezivala jedna na druga dovela su do saznanja o naim
stravinim grekama u ishrani. Poznata su otkria iz svih kulturno-
istorijskih razdoblja o pogrenoj ishrani i njenim posledicama kako
u niim, tako i u viim socijalnim slojevima drutva. Ipak, u
prolosti nije bilo naroda koji bi u svakom pogledu iveo uz tako
svestrano pogrenu ishranu, kao to to ini veina dananjih
civilizovanih naroda."
Mnogo je lake voditi brigu za ouvanje zdravlja uz hranu
proizvedenu na zdrav nain, uz irok izbor sveih bio-proizvoda,
nego leiti bolesti koje su esto posledica jednoline, Ioe
pripremljene hrane, oskudne u vitaminima i mineralima.
Odgovornost za sopstveno zdravlje i zdravlje porodice u prvom
redu je na nama samima. Stoga je sopstvena proizvodnja zdrave
hrane znaajnija od materijalne vrednosti proizvoda. Iz ovog
saznanja proistie naroit i brian odnos bio-batovana prema
zemlji i sopstvenim proizvodima.
15
 Za bio-batu emo izabrati najosunaniji deo zemljita, su
sunevi zraci veoma znaajni za rast, razvoj i sazrevanje kultura.
Biljke za izgradnju elija prikupljaju direktnu sunevu svetlosnu
energiju. Na organizam prima ovu vrednu energiju putem
uzimanja svee, presne hrane - voa i povra. Takva vrsta hrane,
obogaena sunevom energijom, veoma je znaajna za ouvanje
zdravlja Ona veoma pozitivno utie na metabolizam, podie
telesnu i duhovnu snagu, daje vitalnost. Sto due biljka raste na
suncu, to vie suneve energije sadri.
Treba, dakle, imati u vidu, da proizvodi sunane bio-bate
imaju najvei znaaj za nae zdravlje. Treba ih jesti presne. Visoka
temperatura prilikom kuvanja, dinstanja i pasterizovanja unitava
akumuiiranu sunevu energiju u biljnim elijama, kao i mnoge
vitamine. Svakodnevne salate, pripremljene od lisnatog,
korenastog povra i plodova, uzgajanih na ekoloki nain, najbolje
su sredstvo za postizanje otpornosti organizma na bolesti. Ono to
iz bate donosimo na trpezu, ima najveu lekovitu vrednost. Nae
dobro zdravlje dolazi iz bio-bate, ne iz apoteke.
16
KARAKTERISTIKE
BIO-BATOVANSTVA
Bio-batovanstvo uvaava prirodne zakonitosti i potrebe plodne
zemlje i organizama koji u njoj ive. O potrebama biljaka vodi
rauna na taj nain to im obezbeduje to bolju humusnu, rastresitu
i vianu zemlju.
Dosadanje konvencionalne metode batovanstva i obrade
zemlje na koje smo navikli, ne odgovaraju ekolokim metodama i
stoga su neprihvatljive. V e sama re "obrada" zvui kao neka
vrsta nasilja, gruba obrada tekim, otrim alatkama koje unitavaju
ivot u zemlji. Nekadanji moto prema kome ovek treba da ukroti
prirodu i podredi je sebi, pokazao se kao opasno i neodgovomo
posezanje u prirodnu ravnoteu, koje na kraju ima pogubne
posledice i za samog oveka. Bio-batovan se upravlja prema
prirodi, ugleda se na nju i sa njom saraduje. Ovde se ne radi samo
o izmenjinim metodama batovanstva, ve i o drugaijem etikom
odnosu prema prirodi.
Posmatrajmo kako priroda sama brine o obnavljanju humusa.
Na umskom tlu lee suve, raspadajue grane i granice, iarke i
lie sa d r v e a Ako razgrnemo ovaj sloj biljnih otpadaka, ispod
njega e m o nai rastresitu, sipku zemlju prijatnog mirisa. Ona
sadri najbolje materije koje predstavljaju hranu za drvee koje
raste. Ovaj plodni humus je proizvod bezbroj mikroorganizama,
crva, buba i drugih stanovnika zemlje koji neprestano vare, tj.-
prerauju umske otpadke. Sumsko tlo je uvek pokriveno, pa je na
taj nain zatieno i kie ne mogu da ga sabiju u tvrdu , a
vetar i vruine ne mogu da ga isue. I bez ovekovog prevrtanja
zemlje i ubrenja, u umi se humusni sloj stalno neujno i
nevidljivo obnavlja. Sposoban je da stvara hranu i za visoko
drvee. Ovo prirodno obnavljanje zemlje u umi protie, naravno,
sporo ali bez prestanka.
17
 Vreme je vaan inilac za proizvodnju hrane u bati. Ovde se,
Gola zemlja u prirodi predstavlja nenormalnu pojavu. Na
naravno, ugledamo na prirodu u njenom radu u umi, ali joj pri
gomili humusne zemlje ubrzo e se pojaviti samonikle biljke i
tome olakavamo posao na razne naine. Raspadanje materije u
zelenilo e za kratko vreme prekriti zemlju.
humus pospeujemo na razne naine.
Kada poinjemo da se ugledamo na prirodu, neprirodno gola,
Zemlju u bio-bati najbolje oplemenjujemo na taj nain to
pograbuljana, prekopana i prevrnuta zemlja poinje da nam smeta i
snabdevamo hranom organizme koji u njoj ive. Povrinu zemlje,
njeno stanje nam izgleda vredno aljenja. Svesni smo toga da je
njenu rastresitost i poroznost uvamo i titimo od vremenskih
rastresitost smrznute, pa zatim otopljene zemlje, samo prividna i
uticaja pomou stainog pokrivaa. Zemlja u bio-bati je stalno
prolazna.
pokrivena biljkama - kompostiranim ili usitnjenim delovima
Moda e neko primetiti da se p o m o u icenja bate,
biljaka. Biljnim otpacima hranimo male organizme u zemlji, a
spaljivanja otpadaka, prekopavanja zemlje i preputanje
istovremeno pospeujemo njihovo razmnoavanje i funkciju u
smrzavanju, spreava trajanje i irenje bolesti i biljnih tetoina.
razlaganju materija. Time ubrzavamo nastajanje biljne hrane -
Mi bio-batovani smatramo da se takvim postupkom unitava
plodnog humusa.
neuporedivo vie korisnih saradnika u batenskoj zemlji i time se
Batenska zemlja ne sme da se prekopava i ne sme da se
obustavlja prerada materija u humus. Kina glista se hrani i
prevre!
obolelim listovima biljaka, a izluuje nafiniji humus. Iz bio-bate
Meu batovanima j o uvek vlada miljenje da u jesen zemlju
stalno uklanjamo bolesne biljke i biljne tetoine, kojih u bio-bati
treba prekopati, a preko zime ostaviti golu da izmrzne. Ovo pravilo
i inae zbog metoda rada ima daleko manje nego u
ne vai za bio-batu, jer je takav postupak potpuno neprirodan,
konvencionalnoj bati.
neadekvatan i tetan. Saznanje da i nakon berbe zemlju treba
Karakteristino za bio-batu je i to da u jesen na njenim lejama
pokriti, pobrinuti se za ishranu i zatitu njenih vidljivih i
ostaje mnogo povra za korienje u toku zime i u rano prolee:
nevidljivih stanovnika, nalae stalnu brigu. Ni na kratko vreme, ni
npr. zimski praziluk, zimski kelj i prokelj, matovilac, zimski
leti ni zimi, zemljite ne treba ostavljati golo. Poto smo iskopali,
spana, crveni radi i j o poneto u predelima sa blagom zimom.
iupali ili posekli plodove, zemlju treba pokriti iseenim zelenim
Tamo gde su kulture skinute, zemlju provetravamo i inimo je
liem argarepe, krompira, cvekle, boranije, graka itd. Tamo gde
rastresitom pomou vila, zabadajui ih bez prevrtanja i meanja
ima pueva, zelene delove ili svee pokoenu travu za pokrivanje
slojeva.
leja treba prvo osuiti.
Prekopavanje i prevrtanje zemlje predstavlja tetnu intervenciju
Slobodne leje ili pojedine redove u njima, pre zime treba posuti
u prirodni poredak pojedinih slojeva zemlje jer u svakom od njih
grubim kompostom. Ni jedna ieja obraene zemlje ne sme pre
ive odreene vrste organizama.
zime ostati nepokrivena i nezatiena.
U bio-bati nema rnonokultura. Monokultura je ista vrsta biljke,
U prolee i u leto, posejane leje ne smemo izloitim suncu, kii
zasejana u velikom broju. Monokulture su leje samo salate, samo
i vetru. U jesen ih ne treba grabuljati, niti na njima spaljivati biljni
kupusa, samo c m o g luka, pasulja itd. U istoj leji treba gajiti
otpad. Taj nain iscenja bate zauvek treba zaboraviti, jer za ivi
razliite vrste biljaka, takozvane meovite kulture. I u tome treba
svet gola zemlja predstavlja glad i pomor.
da se ugledamo na prirodu koja ne poznaje monokulture.

18
19
 Razlozi za gajenje meovitih kultura jesu:
ovih biljaka ini zemlju rastresitom do zime, a biljke skupljaju
1. Iste biljke na veoj povrini, u gomili, rastui jedna uz
rezervni azot koji se na korenju skuplja u vidu mehuria. Ovo
dragu, su mnogo vie izioene biijnim bolestima i tetoinama,
azotno ubrivo pogoduje prolenoj setvi. Smrznuto zelenilo u
nego kada rastu izmeu drugih vrsta biljaka.
kasnu jesen pokriva i titi zemljite, ujedno predstavlja hranu za
2. Pravom kombinacijom razliitih vrsta povra na istoj leji,
ive organizme u zemlji, te na taj nain oplemenjuje humusni sloj
prostor je boije iskorien , aprinos je vei.
zemlje. Na mestima gde je zemlja ostaia tvrda, pre setve je treba
3. Zemlja se ne iscrpljuje jednostrano; svaka vrsta biljaka crpi
izbosti vilama.
iz zemlje samo one materije koje su joj potrebne. Ovo uzimamo u
Za dodatno poboljanje plodnosti zemlje koja j o uvek ne
obzir i prilikom redosleda setve i sadnje razliitog povra.
sadri dovoljno humusa, upotrebiemo iskljuivo organska -
4. Izluevine pojedinih biljaka prijaju nekim drugim biljkama.
nikada vetaka ubriva ili hemijske dodatke. Stajsko ubrivo
Takva kombinacija dobro utie na razvoj obeju vrsta biljaka. Neke
neemo koristiti u bio-bati zbog loih iskustava. Njegov miris
biljke se ne podnose meusobno. Npr. perun loe uspeva uz
privlai neke tetoine koje napadaju povre. Osim toga, ono zbog
zelenu salatu. Celer i crveni kupus koji se gaje u vidu
modernog naina uzgoja stoke vie nije besprekorno. Ako
monokultura, bolje uspevaju kada su izmeani. Celer istovremeno
raspolaemo stajskim ubrivom koje garantovano ne sadri tetne
svojim mirisom odbija leptire kupusare (koji polau jaja, a
materije, insekticide, antibiotike, tragove hormonskih preparata,
njihove gusenice unitavaju kupus). Sargarepa povoljno utie na
upotrebiemo ga, ukoliko je dobro sagorelo. U jesen ga treba
rast svih biljaka u susedstvu. Crni luk i praziluk svojim
posipati po batenskim lejama. Ostala ubriva ivotinjkskog
izluevinama teraju iz njene okoline argarepinu muicu.
porekla siau se na kompost, naizmenino sa batenskim i
5. Osim toga, meovite kulture su i boljeg ukusa. Zato moemo
kuhinjskim otpacima.
namenski saditi i neke zainske biljke: hren uz krompir (krompir je
Poslednjih godina su, za poboljanje mineralnog sastava
boijeg ukusa), a kamilicu uz paradajz.
zemljita u biolokom batovanstvu, na velikoj ceni i morske alge
Detalji o meanju kultura dati su u posebnom poglavlju.
koje se takoe kompostiraju. Na leje se mogu u manjim
, Istroene materije nadoknauju se pre svega pomou komposta.
koliinama posipati pepeo od drveta i strugotina. Kameno brano
Za nas je proizvodnja komposta veoma znaajna. Pri tome se
bio-batovani koriste za dodavanje magnezijuma, gvoa,
upravljamo prema najnovijim saznanjima: kompost je utoliko
kalcijuma i drugih potrebnih mineralnih materija. Posipanje leja
kvalitetniji, ukoliko se materije u njemu bre razlau. Na je cilj,
kamenim branom je korisno sredstvo protiv nepoeljnih insekata i
dakle, ubrzavanje razlaganja i arolikost sastojaka komposta. U tu
trulei.
svrhu slau se to razliitije organske materije, a razlaganje se
ubrzava preduzimanjem posebnih mera. Pored organskih materija, u bio-bati se koriste i tena ubriva
od lekovitog bilja i sredstva za prskanje protiv biljnih bolesti i
Nakon skupljanja veceg dela povra u jesen, zemlja se
nekih tetoina. Preparate moemo napraviti od ubranih lekovitih,
oplemenjuje zelenim ubrenjem. Leje, ili pojedin slobodni redovi
mineralima bogatih trava: koprive, kamfrija (comfrey -
na njima, u septembru se zaseju semenjem slaice, grahorice,
Symphytum peregrinum - biijka iz roda boraa), gaveza, preslice i
jednogodinje deteline ili meavine za zeleno ubrenje. Korenje
drugih.

20
21
 Svaka u poetku problematina zemlja, koja je moda i previe
tvrda, glinovita, nepropusna, vremenom postaje rastresitija,
humusna i plodna. Zato nikada ne treba oajavati i pomiljati da ne
vredi truda zapoinjati sa gajenjem bate na looj zemlji. U
takvom siuaju je naroito preporuljivo zeleno ubrenje, kako je
napred opisano. Efekat e u prolee biti upravo iznenaujui:
zemlja ispod raspadnutih biijaka postaje preko zime rastresita,
puna ivota, spremna za setvu.
Ovo su glavne karakteristike i metode biolokog batovanstva.
Uporeujujui ih sa konvencionalnim nainom obrade bate koji
se i danas koristi, zakljuiemo da iziskuju obazriviju obradu
zemlje, vei oseaj odgovornosti za ouvanje dobrog plodnog
zemljita, kao i razumevanje zavisnosti izmeu organizama koji
ive u zemlji, humusa i kvaliteta proizvoda. Ukratko, u
batovanstvu je potrebno vie posmatranja, ugledanja na prirodu,
razmiljanja, itanja odgovarajue Uterature, planiranja batenskih
poslova (npr. meanja kultura prilikom setve ili sadnje), i
beleenja.
S druge strane, bio-batovanstvo e nam, pored ostalih koristi
koje donosi, olakati rad. Od sada emo biti poteeni najteeg
posla - prekopavanja zemlje. Umesto telesnog, imaemo vie
umnog napora.
Na kraju jo jedna napomena: bio-bastovanstvo je jeftinije od
batovanstva koje koristi hemiju.
22
PLANIRANJE BATE
Na zelenoj livadi ili u neureenoj okolini nove stambene zgrade
malo ko moe da zamisli batu koja je pravilno izdeljena, bioloki
plodna i uz to lepa. Zadatak je teak, jer nije svejedno kako emo
ga obaviti, imajui u vidu da emo u bati provesti dosta vremena
uz rad i o d m o r .
Ureenje lepe i korisne bate je odgovoran i stvaralaki posao.
Za lepotu i harmoniju, meutim, nije znaajna veliina bate. I
male bate mogu biti izuzetno lepo ureene, sa individualnom
atmosferom i bogatim izborom korisnih biljaka.
Najbolje je, da se planiranja bate prihvatimo sami i na vreme.
Ovaj posao trai dosta vremena i razmiljanja, ali neemo zaaliti
ni vremena ni truda da bismo izbegii velike greke, razoarenja i
kasnije trokove za izmene i spravke. Batu emo i bre i lake
urediti uz pripreme i jasne ciljeve. Sluajne, neplanske sadnje i
ureenja bata dovode do nezadovoljstva i loeg iskorienja
batenskog prostora.
Zemljite predvideno za batu, treba prvo izmeriti, a zatim
njegove dimenzije preneti na povei tabak papira. Treba doneti
odluku o koncepciji bate, odrediti sve njene funkcije i s tim u vezi
izvriti podelu. Porodina bata treba da sadri:
- bioloki povrtnjak sa mestom za kompost odgovarajue
veliine
- mali vonjak
- osunanu terasu ili travnjak za sunanje i igru
- senicu ili pergolu za korienje u vruim periodima
- po mogutsvu batensku kuicu za alatke i smetaj stolica i
lealjki preko zime.
Pojedine delove bate treba optiki razdvojiti uz pomo
omiijenog cvemog ili korisnog bunja: ivicom od ribizle i leske,
bunovima rua, trajnim i jednogodinjim cveem.
23
 Bata treba da bude prijatan, sa ljubavlju stvoren i primamljiv
prostor za odmor i rekreaciju. Cvee u bati igra vanu ulogu, jer
svojim mirisom i skladnim bojama utie na naa pozitivna
oseanja. U arolikoj bati nalaze sebi hranu pele, bumbari, leptiri
i drugi korisni insekti i ptice.
U izboru prostora za bioloko gajenje povra i zainskih biljaka
opredeliemo se za najsunaniji deo. to vie sunca dobiju ove
biljke, to e u njihovim prinosima biti vie suneve energije,
vitamina, prirodnih eera i aromatinih materija.
U blizini saobraajnica nije mogua proizvodnja zdravog
povra. Koliine olova u vazduhu i u zemlji mogu biti tako
znaajne da proizvodi sa takvih povrina mogu biti vie tetni
nego korisni. Dolo se do saznanja da je za proizvodnju dobrog
povra potrebno rastojanje od oko 50 metara od saobraajnice.
Ureenjem dovoljno visokog zemljanog nasipa i saenjem visoke,
guste i zimzelene ive ograde, posle nekoliko godina je mogue za
proizvodnju hrane koristiti i prostor koji je blie saobraajnici.
konzumiranja ili kuvanja takvo povre, bilje ili plodove treba
temeljito oprati.
Batenskom bilju je za dobar rast i napredovanje potreban
zaklon od vetrova. Zato treba to pre zasaditi redove ive ograde,
koja je naroito znaajna za istonu i severnu stranu bate. Gusto
bunje bolje ublaava i razbija snagu vetrova, nego zatvorene
betonske ograde ili zidovi iza kojih se stvaraju jake vrtlone
vazdune struje. Za ivu ogradu odabiru se biljke koje potiu iz
tih krajeva. U obzir dolaze bukva, ligustura, gusto zasaene i
orezane smre, a u junim predelima empres i ruzmarin. Zivicu
treba svake godine oblikovati orezivanjem, a pri tome treba voditi
rauna da bude gusta i u donjem delu. O njenoj visini treba da se
dogovorimo sa susedima. Visoke biljke mogu da zasene suvie
veliku povrinu u maloj bati. Istina je da n a m iva ograda
oduzima neto plodne zemlje, a njeno korenje hranljive
materije. Meutim, treba imati u vidu da u tako zatienoj bati
24
sve biljke uspevaju znatno bolje. Poveani prinosi sigurno
nadoknauju gubitak zemljita.
"Bata, u kojoj se ne moe sakriti, nije prava bata", kau
Englezi koji su zbog vetrova postali dobri majstori u saenju i
orezivanju ivica, pomou kojih moe da se stvori dobar zaklon i
prijatan, skriveni kutak u kome nam, dok se odmaramo, nee
smetati tui pogledi, naroito u letnjem periodu, kada se bata
pretvara u na stalni boravak. Ovakva ograda je i najekonominija.
Dok je iva ograda jo niskog rasta, uz nju se moe zasejati red
visokog pasulja (boranije), slatkog kukuruza ili suncokreta.
Batu koja se nalazi blizu ume, treba zatititi od zeeva i srna
p o m o u mreaste ili drvene ograde, visine 120 do 150 cm.
Poto smo odredili mesto za povrtnjak i izmerili ga, ucrtaemo
ga u plan bate. Na papiru emo ga podeliti na leje koje se po
mogustvu pruaju u pravcu istok-zapad. Duina leja zavisie
kako od veliine bate, tako i od broja lanova u porodici.
Najpogodnija je irina od 120 cm. Za staze izmeu leja treba nam
30 cm. Ove staze moemo pokriti betonskim ploama, opekom,
ili, to je znatno jeftinije, debelim slojem drvenih otpadaka -
iverja, koje moemo nabaviti u oblinjoj pilani.
Ako je bata starija i mala, nije neophodno da se gajenje bio-
povra ogranii na odredeni deo, tj. na glavni povrtnjak. Bio-
batovani u malim batama sade povre i oko voaka. Uz p o m o
komposta istovremeno hranimo i povre i voku, te naj taj nain
oboje dobro uspevaju. Preporuujemo beli luk koji svojim
mirisom tera mieve dalje od korena. Oko mladih voaka dobro
uspevaju i salata, radi i kupus. Na sunanoj padini mogu se
uspeno gajiti pargle, paradajz, krompir, crni i beli luk, bosiljak -
sve ono to trai dosta sunca za sazrevanje. Treba napraviti
kaskadne leje (u vidu terasa) koje emo, kao i prolaze izmeu njih,
od klizanja zemljita zatititi sa strane starim daskama, betonskim
ivinjacima ili kamenjem. Uz topli kuni zid takoe moemo da
napravimo usku leju za paradajz ili zainske trave. Na takvim
25

toplim povrsinama prinosi mogu biti vei nego na ravnim,
otvorenim lejama.
Poto je za krompir potrebno srazmerno mnogo prostora,
vlasnici malih bata izbegavaju da ga seju, mada se i mali prostor
moe intezivno iskoristiti za mali rod ranog krompira vrhunskog
kvaliteta. Od starih dasaka ili slinog materijala napraviemo
okvire veliine priblino 60 60 35 cm. Ove okvire polaemo na
zemlju i punimo ih zemljom kojoj smo dodali treinu sitnog peska
i treinu komposta. U svaki okvir sadimo po etiri krompira. Kada
zeleni deo biljke poraste do 40 cm visine, na okvir oko biljaka
postavljamo sledei okvir koji punimo istom meavinom zemlje. I
trei put moemo na isti nain dii leju u visinu. Biljka dalje raste
u visinu i u gornjem sloju takoe pravi krtole, a prinos je
srazmerno veliki na minimalnom prostoru.
Na slian nain moe da se povea batenska povrina za
gajenje biljaka kojima treba vie toplote, uz pomo posuda od
gline, drveta ili lima. Vano je obezbediti otvore na dnu za odvod
suvine vode. U starim, istroenim gumama, sloenim jedna na
drugu, biljke takoe dobro uspevaju i raaju. Tamna obloga oko
zemlje i korena dobro se zagreva na suncu, a u kompostom
26
opiemenjenoj zemlji mikroorganizmi brzo proizvode dobar humus.
Sa ustajalom vodom obezbeujemo stalnu vlanost zemlje.
Za ranu berbu prvih prolenih sorata salate i za uzgoj sadnica,
potrebna n a m je pokrivena topla leja. Preko leta moemo u njoj, uz
podignuto okno, gajiti krastavce i dinje.
Na osunanom mestu povrtnjaka u tu svrhu e m o iskopati 45
cm duboko i prema potrebama veliko dno leje, koje e m o obloiti
drvenim okvirom odgovarajue veliine. U prolee, na nekoliko
dana pre setve, obezbediemo, ukoliko je to mogue, neto sveeg
konjskog izmeta, ili bar nekoliko vrea Ha. Na dno j a m e
sipaemo meavinu ubreta, lia i zemlje. Ovaj sloj navlaimo
mlakom vcodom i dobro ispritiskamo; sledi sloj komposta, a zatim
rastresita zemlja - sve zajedno 15cm visoko. Ovaj sadraj odmah
treba pokriti drvenim okvirom preko koga smo razapeli providnu
plastinu foliju. U hladnijim predelima bolja je dvostruka plastina
folija.
Nakon nekoliko sunanih dana, kada se u donjem sloju tople
leje razvila toplota, moemo da posejemo prvu salatu i rotkvice. U
aprilu i maju u toploj leji proizvodimo sopstvene sadnice kupusa,
blitve, letnje salate, kristalke, cvekle, praziluka, anisa itd.
Topla leja mora stalno da se kontrolise, kako hladnoa ili j a k o
sunce ne bi unitili osetljive biljke. Za sunanih dana leju
otkrivamo, da bi biljke ojaale i prilagodile se spoljanjim
uslovima. Uvek ih zalivamo ustajalom vodom.
O svim potrebama treba voditi rauna j o prilikom planiranja
povrtnjaka, jer je kasnije uvek teko nai odgovarajui prostor.
27
 GODINJE PLANIRANJE kulture se sade u vrstama koje su na meusobnom rastojanju od 30
do 50 cm, a prostor izmedu njih koristi se za meukulture (saiate,
Zima je najpogodnija za detaljno planiranje setve i sadnje. I rotkvice, spana, itd.), koje dospevaju ranije i za njih je potrebno
poetnici i iskusni bio-povrtari moraju pripremiti pianove, jer je manje prostora. Kada meukulture sazru i poberu se, glavne
bez beieaka teko zapamtiti vreme, mesto i redosled svih setava i kulture (npr. kupus) su dovoljno razvijene da se mogu iriti svojim
sadnji, naroito kod meovitih kultura koje se smenjuju na par liem na prostor koji su ranije zauzimale medukulture.
meseci. Pre poetka batenskih radova, zemlju treba oplemeniti
Prvo treba napraviti spisak povra, zainskog i ajnog bilja. kompostom i eventualno sa dodatnim organskim ubrivom ili
Vie mesta ostavljamo za ono to pojedini lanovi porodice tenim biljnim preparatima koje dodajemo najmanje tri do etiri
najvie vole, a treba voditi rauna i o klimatsktm uslovima. Dobro nedelje pre prolene setve. K o m p o s t i u b r i v a uvek t r e b a
je pre svega obezbediti dovoljno sveih salata tokom itave izmeati sa g o r n j i m , p o v r i n s k i m slojem zemlje. Tu ive
godine. Pri izboru semenja, prednost treba dati otpornijim i organizmi koji organske otpatke razlau u h u m u s samo u
proveremm sortama. Vai pravilo: to je vei izbor lisnatog, povrinskom sloju od nekoliko santimetara. Ono to bismo
korenastog povra i plodova, to je vei broj ostalog bilja, to e zakopali dublje u zemlju, ne bi imalo nikakvog znaaja za biljke.
naa ishrana biti raznovrsnija i zdravija. One mogu da iskoriste samo materije koje su preradili
mikroorganizmi iz zemlje.
U biolokom gajenju povra biljke delimo na tzv. glavne
kulture, iji je period vegetacije dui i meukulture koje se seju i
sade pre glavnih kultura ili izmeu njih. Na taj nain je prostor na
iejama racionalnije iskorien.
U glavne k u l t u r e spadaju:
tikvice i bundeve, crni koren, niska boranija i takara, graak,
niski i visoki, jagode, mrkva, krompir, krastavac, blitva, paradajz,
praziluk, cvekla, repa, anis, pargle, celer, kupus, kelj, kelj pupar,
crveni kupus, karfiol. U junim i primorskim oblastima u glavne
kulture spadaju i plavi patiidan, paprika i dinja.
U m e u k u l t u r e spadaju:
razne vrste zelene salate, crni i beli luk, hren, keleraba, kres,
radi, sve vrste rotkvi, arpadik. spana.
Biljke koje uspevaju u toplijim krajevima, kao to su: paradajz,
krastavac, tikvice, bundeva, boranija, celer, kukuruz, sejaemo i
saditi u najsunanijm delovima povrtnjaka.
U poglavlju o meovitim kulturama saznaemo koje se vrste
povra i ostalog bilja mogu najuspenije kombinovati. Glavne

28 29
 KOMPOST
Priroda ne odbacuje nita, ne rasipa nita. Opalo lie, suve
trave, biljna stabla, cvee, granje, stabla drvea, korenje,
ivotinjski otpaci, i mrtvi organizmi - sve se to u prirodi polako
pretvara u humus. U njemu klija semenje, rastu nove biijke, koje
su hrana ivotinjam i oveku. Po isteku odreenog vremena one
odumiru i razlau se u humus, kao i mnoge generacije pre njih.
Kruenje materije se ponavlja otkako na naoj planeti rastu biljke.
Sve organske materije koje odumiru na zemlji, pretvaraju se u
humus. Nita nije izgubljeno.
Kakve samo probleme sebi stvaramo nekorienjem prorodnih
materija! Skupom tehnologijom, energijom i radom, preraujemo
prirodne sirovine u predmete za svakodnevnu upotrebu koje nakon
kratke upotrebe bacamo u otpad. Odbacujemo bezvredni kr od
plastike i lima. Kuda sve to? Odvozimo ga u prirodu koja se na taj
nain pretvara u dubrite - ogledalo naeg "napretka" i kulture.
Priroda, meutim, ume da razlae samo organske materije. Metalni
i plastini otpad ne ume da pretvori u humus, kao ni hemijske
materije - proizvode industrije koji truju i unitavaju.
Svako od nas morao bi da osea odgovornost za ouvanje
zdrave sredine. Ova odgovornost poinje ve kod kupovine.
Pokuajmo da zamislimo kada, gde i kako e taj predmet zavriti.
Prednost kod kupovine treba da imaju svakodnevni predmeti od
prirodnih materijala, koji se nakon upotrebe vraaju kao organski
otpad u zemlju i pretvaraju se u humus. Na taj nain bismo i mi i
nai potomci u budunosti imali manje problema zbog zagaenja
i zatrovanosti okoline. Krajnje je vreme da se zatita prirode
poinje shvatati kompleksno, u svim oblastima ivota.
Ko se opredeljuje za bio-batovanstvo, opredeljuje se za
saradnju sa prirodom, za njeno obnavljanje i zatitu. Etika
istinskog zatitnika prirode ne pokiapa se sa nainom razmiljanja
savremenog, kratkovidog potroaa koji sebino razmilja samo o
30
sopstvenim problemtma, a ne zanimaju ga problemi zagaenja
prirode.
Bio-batovan sarauje sa prirodom na taj nain to od
organskih otpadaka proizvodi kompost kojim stalno oplemenjuje
humusni sioj obradive zemlje - osnov za proizvodnju zdrave hrane.
Najvaniji deo bio-bate je prostor za kompost. To je domaa
fabrika najboljeg ubriva. Kroz itavu godinu je snabdevamo
sirovinama iz bate, iz kuhinje i drugih izvora.
Komunalna preduzea sve tee uklanjaju, odvoze, odlau i
spaljuju ogromne koliine otpadaka. Bilo bi daleko korisnije i
racionalnije, kada bismo organske otpatke kompostirali.
Kompostiranje je i najekonominiji nain uklanjanja otpadaka te
vrste.
Sistematsko sortiranje otpadaka esto ukazuje na injenicu da
najvei deo otpadaka spada u kompost. Proizvodnjom komposta
mogli bismo takoe da izbegnemo velike izdatke za vetaka
ubriva. Ako uzmemo u obzir i materijalnu vrednost proizvedenog
povra i kvalitet takvih proizvoda, onda ne treba da sumnjamo u
znaajne prednosti kompostiranja.
U poslednje vreme se ve na mnogim mestima prikupljaju za
dalju preradu (recikiau) stara hartija, staklo, staro gvoe,
aluminijum, tekstil itd. Treba poeti i sa prikupljanjem organskih
materija koje se raspadaju! U kui sa vie stanara dogovoriemo se
sa susedima o mestu - obino na rabu bate - gde e se u budue
odlagati odgovarajui otpaci. Na taj nain emo proizvesti vie
komposta, poto znamo iz iskustva, da ga nikada nema dovoljno.
Susedi e biti spremni da odlau organske otpatke, ukoliko im
objasnimo prednosti kompostiranja u odnosu na odvoenje i
unitavanje korisnih materija. U znak zahvalnosti na njihovoj
saradnji, koja ujedno predtsvalja zatitu okoline, pokloniemo im
buket cvea ili korpicu bioloki kvalitetnog povra.
Pitamo se gde zavravaju ostaci i otpaci povra i voa iz malih i
veiikih samoposluga, gde zavravaju velike koliine kafenog
31
 taloga, kuhinjskih otpadaka iz restorana drutvene ishrane i bifea,
restorana i hotela. Grupe bio-batovana bi u mnogim takvim
objektima mogle organizovati preuzimanje otpadaka za
kompostiranje.
U Svajcarskoj koju ubrajamo u bogate zemije, poznat je siuaj
trgovca, osnivaa prvih samousiunih radnji, koji jo pre etrdeset
godina nije mogao da se pomiri sa odvoenjem i unitavanjem
neprodatog povra i voa. Zaposlio je majstora za proizvodnju
komposta, ija je briga biJo odvoenje i praviino kompostiranje
organskih otpadaka iz radnji. Seljaci su proizvedeni, sazreii
kompost odvozili na polja. Na taj nain su zemlji vraali deo
utroenih materija, poboljali kvalitet i trajnost povra, a smanjili
potronju ubriva.
TA SPADA U K O M P O S T
Mnogo vie razliitih materija, nego to moemo zamisliti. Za
kompost su pogodni:
svi batenski i kuhinjski otpaci - ostaci jela, pokvarena jela,
ijuske od jaja, ostaci aja, kafeni talog itd.;
batenski korov - izmeu debelih slojeva novinske hartije da
ne bi ozeleneo;
p o k o e n a trava - u tankom sloju, inae slui za pokrivanje
zemlje;
busenje t r a v e - izmeu kuhinjskih otpadaka, izvmuto
naopake;
iseene granice - trajnih biljaka, ivice, bunja, za drenau i m o e m o iskoristiti za pokrivanje zemije (izmeu malina). Svee
kao meusiojevi;
uvelo cvee, precvetale saksijske biljke - daju odlian
humus;
sve zainsko i lekovito bilje - osim pelena, iseeno, daje
dobar mineratni sastav;
lle - samo u tanjim slojevima, inae slui za pokrivanje
zemlje;
32
treset - preporuuje se samo u malim koliinama;
s l a m a , p a p r a t , steJja - mineralima bogate materije, razvijaju
toplotu;
k u n a p r a i n a , smee, p r a s i n a iz usisivaa - sve je
upotrebljivo;
h a r t i j a , k a r t o n - tampana hartija takode, komadi kartona,
kao primese;
p e p e o od d r v a - korisno kalijumovo ubrivo, protiv
tetoina;
kokoije p e r j e - sadri fosfor, meamo ga sa ostaiim
materijama;
v u n e n i , p a m u n i o t p a c i - korisni pre svega za donji sloj
tople leje;
b r a n o od krvi, koStano braSno - sipamo izmedju slojeva
komposta;
r o a n o b r a n o - meamo je sa zrelim kompostom prilikom
sadnje;
piljevina, s t r u g o t i n a - u manjim koliinama, izmeana sa
zemljom;
a - odlino ubrivo, zagreva tlo, poveava plodnost;
m o r s k e alge - sadre mineralne materije, meamo sa ostaiim
otpacima;
kokoiji, zeiji izmet - sipamo u slojevima izmeu ostalih
otpadaka.
Vee koliine piljevine, lia, vunenih i pamunih otpadaka
pokoenu travu ostavljamo da se osui, a zatim je u tankim
slojevima sipamo izmedu redova povra.
Sto je sastav komposta raznolikiji, to e biljke biti bolje
snabdevene svim potrebnim materijama. Raznoiike materije
iskljuuju jednostrano i prekomemo dubrenje.
U kompost ne ide:
materijal koji priroda ne moe sama razloiti: plastika, staklo,
33
metalni predmeti, porcelan, boje, lakovi, mainsko ulje, hemijske
materije svih vrsta. Bolesne biljke i stabia kupusa ne treba
kompostirati, kako se ne bi prenosile bolesti (kupusna kila)
humusa. Kine gliste izbegavaju pelen, te ga iz tog razloga ne
stavljamo u kompost. Kora iimuna i pomorande je prskana,
bakterije iz komposta ne mogu je koristiti, pa se ona ne razlae.
Ponekad se ne razlae nt cvee iz cveara, j e r je "zatieno" da bi
sporije venulo.
20 cm debeo sloj izmeanih otpadaka, koji emo po mogustvu
posuti kotanim branom, branom od krvi, ili ivotinjskim
izmetom. Narezane koprive (bogate azotom) i razno drugo bilje,
pre svega lie kamfrija ili gaveza, znaajno doprinose mineralnom
i hranljivom sastavu komposta.

PRIPREMA KOMPOSTA

Prilikom izbora mesta za kompost treba imati u vidu, koliko

daleko treba nositi otpatke. Dobar je poloaj u zavetrini, delimino
zasenjen drveem i bunjem, a delimino na suncu. Toplota je
pctrebna za razlaganje materija. Mesto treba da bude dovoljno
veliko za obavljanje potrebnh radova.
Drvena oplata treba da se sastoji od dva, a u veim batama od
tri odvojena dela (sanduka). Moemo je izraditi sami, od starih-
dasaka. Nosee stubove pobijamo ili samo osianjamo na zemlju,
kako bi kine gliste imale slobodan prolaz. Na stubove
zakucavamo, a delom samo oslanjamo, daske jednake duine, koje
e m o lako sklanjati prilikom prebacivanja materijala iz jednog dela
u drugi. Za dovod vazduha izmeu dasaka, na oba kraja svake
slobodne daske treba nakucati daice koje su po 2 cm
due od irine daske. Svaki od delova oplate treba da ima i svoj
poklopac, kako otpaci za vreme kia ne bi biii suvie vlani, a za
vreme letnje ege suvie suvi. U tu svrhu, na drveni okvir treba Na redu je tanak sioj (nekoliko aova) batenske zemlje. Iupani
korov jakog korenja, koji dugo zadrava sveinu, bez bojazni moe
razapeti mreu i plastinu foliju.
da se kompostira. A k o ga stavimo izmedu dva deblja sloja kartona
Prv!i deo oplate slui kao sabimik za razliite vrste otpadaka.
ili novinske hartije, on e se raspasti. Na sloj zemlje ponovo
Biljna stabla i granice seemo na duinu od 5 cm da bi se bre
sipamo 20 cm meanih otpadaka, te ovaj redosled ponavljamo dok
razloili, papir emo izguvati, a karton iscepati u komade. Kada
ne utroimo sav materijal. Gomilu komposta ne treba pritiskati, jer
se nakupi dovoljno materijala, treba ga dobro izmeati.
je mikroorganizmima za ivot potreban vazduh. Sabijen kompost
U drugi deo, staviemo na dno za drenau i dovod vazduha
je podioan tmljenju, pretvara se u lepljivu, teku masu koja ima
iseene granice i vrsta biljna stabla. Preko njih e m o sloiti oko
neprijatan miris i nije upotrebljiva.

34
35
 Kompost treba da bude viaan, pa ga po potrebi zalivamo i
prskamo razreenom biljnom gnojnicom od potopljenog gaveza i
kopriva, ime poboljavamo njegov sastav. Ako nemamo ovakvu
biljnu gnojnicu, moe posluiti i ugrejana kinica, a nikako hladna
voda.
Na kraju, gomilu komposta pokrivamo poklopcem, ostavljajui
ispod njega neto prostora za cirkulaciju vazduha.
Po toplom vremenu, za nekoliko dana, u sredini gomile
zapoinje proces razlaganja. Delovanje bakterija izaziva u sredilu
porast temperature na oko 50 do 60C. Zatim se kompost lagano
hladi, a bakterije koje su uestvovale u prvoj fazi razlaganja
odumiru. U dalji proces stupaju drugi organizmi, koji uestvuju u
varenju organskih materija i hrane se mrtvim bakterijama.
Najznaajniji "radnici" su kompostne kine gliste koje se na toploti
i uz obilje hrane brzo razmnoavaju, stvarajui odlian humus. to
je vei broj kinih glista u kompostu, to e njegov sastav biti bolji.
Gomila komposta e se ubrzo priiino smanjiti. Ukoiiko imamo
preostalih otpadaka, dodaemo ih, naizmenino sa zemljom, na
gomilu koju emo ponovo pokriti.
Batovani su nekada kompost razbacivali. Bio-batovani to ne
ine, jer od toplote vazduha zavisi brzina razlaganja materija. Sto
je vea brzina, to e kompost biti bolji. Leti se on moe koristiti
ve nakon dva meseca, dok inae proces razlaganja traje najvie
pet meseci. Kvalitet komposta se vremenom smanjuje.
Kompost je spreman za upotrebu, kada u njemu nema vie
kinih glista, a mirie na umsku zemlju. Tada ga treba izvaditi iz
oplate i preneti na leje. Odmah treba zapoeti sa stvaranjem nove
gomile.
Kompost moramo preko zime zatiti od hladnoe. Pokrivamo
ga slamom, liem, ili slinim organskim materijalom. Preko toga
stavljamo poklopac koji ne skidamo dok je taperatura vazduh
ispod + 1 0 C . Otkrivanjem se rashlauje, a time se prekida rad
mikroorganizama kojima je toplota neophodna.
36
BILJNIPOSPEIVA
Biljni pospeiva je preparat koji se dodaje kompostiranim
otpacima, kako bi se ubrzao proces razlaganja.
Engleskinja Mej E. Brus ( E. Bruce) je u cilju bre
proizvodnje komposta ispitala i objavila recept za domau
proizvodnju ovog preparata za bio-batovane.
Za pripremu biljnog pospeivaa su potrebni: kamilica,
maslaak, hajduka trava, valerijan, kopriva, hrastova kora,
pelinji med i mleni eer.
ilje treba brati pre podne u svojoj bati ili u prirodi, a zatim ga
osuiti u hladu. Ako je vreme loe, treba ga osuiti u penici, ali na
temperaturi ispod 3 5 C . Osueno bilje izmrviti i prosejati kroz
cediljku za salatu, ostatak baciti na kompost. Zatim ga odvojeno
po vrstama staviti u staklene posude, dobro zatvoriti i obeleiti
nalepnicama. Hrastovu koru nastrugati i prosejati. Pelinji med
pomeati sa mlenim eerom, kupljenim u apoteci. Na ravnu
kaiicu mlenog eera uzeti kap meda. Dobro izmeano zatvoriti
u staklenu posudu.
Sastav: Uzeti po 1 kafenu kaiicu od svakog bilja i hrastove
kore, kao i 1 kaiicu meavine mlenog seera i meda. Sve
sastojke dobro izmeati i - sredstvo je spremno. uvati u
zatvorenoj staklenoj posudi.
Nain u p o t r e b e : U staklenu bocu sipati pola litre kinice i
toliko pospeivaa, koliko staje na metalni novi od 1 dinar.
Zaepiti, dobro promukati i ostaviti da stoji 24 sata. Tek tada
moe da se unese u kompost. Na rastojanju od 30 do 60 cm tapom
napraviti duboke rupe u kompostu i u svaku sipati po 6 kaika
pospeivaa, a zatim otvore zatvoriti usitnjenom suvom zemljom.
Ove "injekcije" pospeivaa izazivaju bre i ravnomernije
razlaganje otpadaka. Treba voditi rauna o stalnoj vlanosti
komposta, zato ga po potrebi treba prskati mlakom vodom, a zatim
gapokriti.
37
 Ukoliko nemamo potrebne sastojke za pospeiva, moemo se
posluiti eerom: u kofu mlake vode sipamo 100 gr eera,
promeamo i ovom vodom prskamo kompostirane otpatke. Na
ovaj nain takoe ubrzavamo razlaganje. Po svoj prilici i kine
gliste vole da se zaslade.
KORIENJEKOMPOSTA
Kompost je najboije sredstvo za ubrenje koje u saradnji sa
prirodom moemo proizvesti sami, bez trokova. Njegov kvalitet
je utoiiko bolji ukoliko su sastojci bili raznovrsniji. Nije
neophodno da se u njemu nae i ivotinjski izmet.
Zreo kompost prosejavamo kroz retko sito. Vee, neraspadnute
komade vraamo na kompost, na kome e do sledee upotrebe
nestati i oni. Prosejani kompost koristimo u bati za poboljanje
kvaliteta zemlje prilikom setve ili sadnje novih kultura. Uz pomo
komposta biljke postaju zdravije, otporne na bolesti i insekte.
Dokazano je da oni napadaju samo loe uhranjene biljke.
Kao ni dmga ubriva, ni kompost nikada ne zakopavamo
dublje u zernJju, ve ga posipamo i meamo sa gomjim slojem
zemlje u kome se odvija proces raspadanja.
Ukokiko imamo dovoljno komposta, ne treba nam nikakvo
drugo ubrivo, pa ni ivotinjsko. Kompost ne moe biti tetan za nedeljno, jer time spreavamo korov da stvara seme, a saseen
biljke, kao to to mogu biti ostala ubriva, ako ih koristimo u
prevelikim koliinama ili koncentracijama. Proizvodi, odgajeni na
dobroj, kompostom snabdevenoj zemlji, boljeg su sadraja i ukusa
nego oni koji su gajeni na bilo kojoj drugaije tretiranoj zemiji.
38
BATENSKE ALATKE
Vaan princip kojeg se dosledno pridravamo u bio-bati jeste:
Nikada vie neemo aovom prevrtati batensku zemlju!
Koristimo alatke kojima emo nanositi to manje povreda
ivotinjama u zemlji. Naroito prilikom prevertanja zemlje
pomou aova, irokim seivom moemo unititi pre svega veiiki
broj kinih glista, koje su u bio-bati naroito na ceni. Gajimo ih
namenski i brinemo za njihovu ishranu.
Za rastresanje i provetravanje zemlje koristimo jake vile sa
etiri pljosnata zuba. Inae se mogu koristiti i za vaenje cmog i
belog luka, argarepe itd.
Runa drljaa (vile sa zakrivljenim zubima, rahljaa) slui za
ravnanje i drljanje leja posle dubinskog rastresanja zemlje pomou
vila.
Dvostrana motika ima sa jedne strane dva zuba za usitnjavanje
veih grudvi zemlje, a pljosnatim trougaonim delom povlaenjem
du leja pravimo ljebove u koje bacamo seme.
Seka slui za povrinsko podsecanje korova izmeu redova
povra. Ako ima puno korova, najbolje je kada to inimo jednom
pokriva zemlju.
Pored ovih alatki potreban je t aov za rad sa kompostom i
zemljom, gvozdene batenske grabulje za formiranje leja, mala
primna lopatica za presaivanje sadnica, drvena sadiljka za
saenje, kanta sa prskalicom za polivanje i ubrenje tenim
ubrivima, a u veoj bati i kolica.
Rastresanje zemlje u batenskim lejama obavlja se na sledei
nain:
Stojei na stazi, ne stajui na leju, zabadamo vile vertikaino u
zemlju, povlaimo dralje ka sebi, pa guramo od sebe, a zatim ih
ispravljamo i vadimo iz zemlje. Ne podiemo, ne prevremo, niti
meamo medusobno gornje i donje slojeve zemlje! Opisani
39
postupak ponavljamo do reda. Zatim na rasfojanju od oko 8 zakonima i predstavlja pravu katastrofu i pogibiju za stanovnike
cm poinjemo da rastresamo sledei red, dok uzdu ne obradimo
polovinu leje. Premetamo se na suprotnu stranu leje, odakle na
istin nain obraujemo drugu polovinu.
Ako bismo zemlju prevrtali aovom, zakopali bismo u dubinu
gomji sloj, u kome su na delu mikroorganizmi koji vre razlaganje, a
koji u dubini ne mogu da opstanu. Kao to znamo, donji sloj humusne
zemlje nastanjuju organizmi koji pripremaju hranu za korenje i nisu
sposobni da ive na povrini, gde bismo ih izbacili aovom
Prekopavanje zemlje j e , dakle, u potpunosti suprotno prirodnim
40
ovih slojeva zemlje. Sa njima gubimo bezbroj proizvoaa humusa
koji su od presudnog znaaja za rastresitost i plodnost zemlje.
Proces obnavijanja ivota i vreme za koje se organizmi ponovo
aktiviraju, u prekopanoj zemlji traje dugo, to se odraava na
sporiji i slabiji rast zasejanih kuitura.
Nakon jesenjeg rastresanja zemlje vilama, posipamo je
takozvanim zelenim ubrivom - biljkama koje korenjem mekaju
zemlju i pokrivaju je stabiima i liem, ili je posipamo grubim
nesazrelim kompostom, drugim jesenjim otpacima, liem itd. U
prolee zemlju samo povrinski rastresamo pomou rune drljae,
izgrabuljamo je i zasejemo u redovima. Ako je zemljite prvih
godina tvrdo i teko ak i u prolee, ponovo ga rastresamo vilama i
dodajemo kompost.
Prilikom rastresanja, grabuljanja, sejanja ili saenja, uvek treba
imati na umu da zemlja ne sme ostati gola, nezatiena od ege,
vetra, hladnoe ili kia. Za zatitu mogu posluiti delimino
osuena pokoena trava, lice, sitno iseeni biljni otpaci, seena
slama, za nudu i treset. Posipamo ih po lejama u tankom sloju.
Najbolji za tu svrhu su iseene koprive, lice gaveza ili kamfrija i
gmbi kompost, koji obogauju zemlju svojim mineralnim i
hranljivim sastojcima.
Na pokrivenoj zemlji raste manje korova, to znai manje rada,
jer nije vie potrebno svakonedeljno podsecanje. Povrina zemlje
je rastresita, a ispod pokrivaa se posle pljuskova ne stvara suva
kora, pa smo na taj nain poteeni i od rastresanja. Zbog stalne
vlanosti koju zadrava pokriveno tio, potrebno je i manje
zalivanja.
Paljiva, promiljena i briljiva prirodna obrada zemlje bio-
batovanu tedi m n o g o tekog fizikog rada: prekopavanje
povrtnjaka, vie okopavanja i plevljenja povra, kao i prenoenje
mnogih kanti vode do udaljenih leja, a pri tom se postie bolja
humusna stmktura plodnost zemlje.
41

ZNAAJ KINIH GLISTA
Kada u batenskoj zemlji ima mnogo kinih glista, tada
moemo zakljuiti da je stanje zemlje prilino prirodno, da sadri
organske materije i da se u njoj odvija proces obnavljanja humusa.
Tamo gde se nalazi kina glista, ima i drugih manjih organizama
koji pripremaju hranu biljkama. Stoga bio-batovani kine gliste
smatraju veoma znaajnim stanovnikom batenske zemlje. Hrane
ih, tite i spasavaju od batenskih alatki kada uplaeno bee na sve
strane. Cak ih i gaje, ako ih u poetku nema dovoljno u batenskoj
zemlji.
Unitavanjem od strane tekih graevinskih i poljoprivrednih
maina, vetakih dubriva, otrovnih heraijskih sredstava, otrog
aova i motike bezobzirnog ili neupuenog oveka, izgubljen je
veliki broj ovih korisnih saradnika, najboljih proizvodaa humusa.
Biolozi su kine gliste i njihovo delovanje razmotrili izbliza.
Izbrojali su 133 kine gliste po kvadratnom metra livade.
Ustanovili su da za godinu dana one prerade 8,12 kg organskih
materija. Na jednom hektaru livade ima kinih glista za teinu
jedne krave. U biolokoj batenskoj zemlji treba da se nae oko
200 kinih glista po kvadratnom metru. Njihove iziuevine za
godinu dana tee su od njih 70 puta.
Izluevine kinih glista (gomilice koje ostavljaju za sobom na
lejama u bati ili na taravnjaku), sadre pet do sedam puta vie
azota, sedam puta vie fosforne kiseline, tri do jedanaest puta vie
kalijuma, dvostrako vie kalcijuma i est puta vie magnezijuma
nego obina zemlja u kojoj one ive. Ove materije su idealna hrana
za bioloki gajeno povre, jer predstavijaju isti, najkvaJitetniji
humus. Takoe je dokazano da ovo prirodno ubrivo titi biljke, te
one postaju otpomije na biljne bolesti. U SR Nemakoj kine
gliste se gaje namenski, u cilju proizvodnje njihovih izluevina
koje se plasiraju na trite kao prirodno dubrivo.
42
Kine gliste svojim dugim rovovima omoguuju provetravanje
i vlaenje zemlje za vreme kia. Biljnom korenju je veoma olakan
rad u zemlji u kojoj ima dovoljno kinih gJista, j e r se u rastresitoj
zemlji dobro razvija, uz dovoljno hrane, vazduha i vlage. Kine
giiste su dvopolne tvottnje. One poiau jaja ispod povrine
zemlje. Zbog nedostatka vazduha prilikom jakih kia, one izlaze na
povrinu - otud potie i njihovo ime. Deca se veinom gade kinih
giista - verovatno krivicom odraslih. Bilo bi poeljno da se deci
objasni znaajna i korisna uioga kine gliste u bati.
Meko telo kine gliste je nezatieno i veoma osetljivo. Sunevi
zraci ga mogu na povrini veoma brzo isuiti; ve i sama svetiost
tetna je za kinu giistu. O n a je stvorena za ivot u vlanoj zemiji.
Zato prilikom radova u bati vodimo rauna o tome da to bre
zatitimo kine gliste rastresitom zemljom ili liem biljaka.
Pogreno je uverenje da se od jedne kine gliste mogu napraviti
dve, ukoliko se ona presee na polovine koje se nezavisno uvijaju.
Takav nain "razmnoavanja" je ubijanje, poto ivotinja ima
jednu giavu, bez koje ne moe da opstane. Samo kada izgubi iii
povredi zadnji, manji deo tela, kina glista je sposobna da preivi i
da nadoknadi izgubljeni deo.
Postoji m n o g o vrsta kinih glista. Za nas su znaajne dve vrste:
K o m p o s t n a k i n a giista (lat. Eisenia foetida) je crvenkaste
boje, 6 do 8 cm duga, dakle kraa i manja od one koja ivi u
zemlji. Potrebni su joj vlaga, toplota i organske materije koje su u
stanju raspadanja. U takvim uslovima brzo se razmnoava. U
gomili nesazrelog komposta ima ih mnogo na malo prostora. Kada
obave grubu preradu otpadaka, smanjuje se njihov broj, j e r se sele
na susednu gomilu, gde se nalaze svei, nepreraeni otpaci. Ako
kompostne kine gliste prenesemo zajedno sa kompostom na
batensku zemlju, one e uginuti, jer im uslovi na takvom mestu
ne odgovaraju.
Z e m a l j s k a iii poljska kina glista (Lumbricus terresteris) dua
je od kompostne, znatno deblja, pljosnata i smekaste boje.
43
Izbegava trule otpatke, ali nastavlja sa preradom onoga to je
ostalo iza kompostnih kinih glista, kao i ostaie biljne otpatke:
lie, stabljike, korenje odseenog povra koje je ostalo u zemlji.
Ona kopa duge, cevaste rovove u dubinu, odakle iznosi na
povrinu i u gornje slojeve zemlje razne mineralne materije. Kroz
njeno dugako telo koje predstavlja probavnu cev, prolazi biljna
hrana, zrnca peska i delii gline. U toku procesa varenja znatno se
poveava broj bakterija u njenom telu, to poboljava kvalitet
njenih izluevina u odnosu na batensku zemlju. Nakon nekoliko
godina biolokog naina gajenja povra zapaamo da se u manjoj
bati u kojoj ima puno kinih glista, proizvodi vie zdravog, lepog
povra, nego ranije na znatno veoj povrini povrtnjaka. Na
mestima gde su zemlju utabale teke graevinske maine, u
poetku smo gotovo uzalud traili kine gliste. Tek su se
vremenom jako namnoile, ukoliko smo im pruali prirodne
uslove i pod uslovom da ih nismo unitavali prilikom obavljanja
batenskrh radova. Po isteku nekoliko godina mnogi batovani
smanjuju broj leja sa povrem, poto zemlja koja je gusto
naseljena kinim glistama, raa sve boije, njihovoj porodici nije
potrebna tolika koliina povra. Tada moe da zasadi vie
krompira, redove bobiastog voa (maline, crvenu i cmu ribizlu) i
sadnice voa. Na taj nain poveava koliinu proizvoda i proiruje
asortiman.
KAKO POVEATIBROJ KINIH GLISTA
Poslednjih godina u mnogim zemljama menja se odnos prema
obradivom zemljitu. Saznanje da dobar gazda na plodnoj zemlji
bolje sarauje sa prirodom, pokazalo se sa nastankom prvih farmi
za gajenje kinih glista u SAD. Sada ima takvih farmi i u Evropi -
u SR Nemakoj, Svajcarskoj i Italiji. Farme putem pote
isporuuju po vie hiljada kinih glista koje se mogu naseliti u
bati. Nabavka kinih glista ima smisla samo ukoliko im pruamo
sve uslove za njihov ivot, tj. ukoliko se bavimo biolokim
44
batovanstvom. Sva nastojanja, pa i trokovi, bili bi uzaludni
ukoiiko bismo u bati i dalje dubriii i prskali hemijskim
sredstvima, ime bismo ih pouzdano ubijali.
Ukoliko je zemlja dobro snabdevena kompostom, a tlo je
pokriveno organskim otpacima, kine giiste se same dovoljno brzo
razmnoavaju. Briga za hranu i zatitu ovih ivotinja naroito je
znaajna pred zimu. Ameriki bioiozi su ustanoviii da u
pokrivenoj zemlji opstaje neuporedivo vei broj kinih glista nego
u nepokrivenoj. Na treini hektara zemlje ispod lanenog pokrivaa
u prolee je naeno 995.000 kinih giista. Na jednakoj povrini
koja je preko zime bila zatiena pokrivaem od stajskog ubriva i
slame, izbrojano je, meutim, 1,610.000 kinih glista.
U bio-bati u prolee sa zadovoljstvom konstatujemo da je
zemlja koja se zime nalazila ispod pokrivaa od biljnih
otpadaka sva u rupama, u preseku slina morskom sunderu, sva
sipkava. To je vidljivi rezultat neprekidnog delovanja kinih glista
i drugih ivih bia koji su u toku zime gotovo u potpunosti
uklonili otpatke.
Bio-batovanu poetniku preporuujemo da sam gaji kine
giiste. Spomenute farme gaje posebnu vrstu, poznatu pod imenom
Tenesi vigler (Tennessv whiggier) koja se brzo razmnoava. Lako
je gajiti kine gliste za sopstvene potrebe u svojoj bati.
Za malu farmu kinih glista potrebno je malo vremena,
prostorija sa ujednaenom temperaturom, gde ne moe doi do
smrzavanja (npr. podmm), neto materijala koji nam je sigurno pri
mci i ne iziskuje nikakve izdatke, i naravno, kine gliste.
P r i p r e m a : Na dno drvenog sanduka stavljamo slamu ili lice, a
mogu posluiti i komadi kartona. Preko toga sipamo sloj
kompostne meavine koja se sastoji od batenskih i kuhinjskih
otpadaka sa kafenim talogom, ostataka cmog hleba, c m o g luka,
otpadaka od praziiuka, kora i ostataka od jabuka. Kine gliste
naroito vole aromatine materije. Preko ovog sloja sipamo manju
koliinu batenske zemlje, a zatim ponovo otpatke. Na kraju
45
poprskamo sadraj sanduka mlakom, blago zaeerenom kinicom.
U sanduk stavijnmo nekoliko velikih kinih glista iz bate i
pokrivamo ga dakom koji proputa vazduh.
Kine gliste se na ovakvoj farmi u ideainim uslovima preko
zime oseaju dobro i jako se namnoe. U prolee ih, po toplom
vremenu, preseljavamo u batensku zemlju. Tu su mlade ivotinje
i mnogobrojna sitna jajaca. Odmah ih treba pokriti, zatititi od
sunca da se ne isue i ne uginu. Starije ivotinje po svoj prilici
nerado menjaju mesto, pa ih moemo hraniti i dalje razmnoavati
u sanduku.
Ovu farmu treba u toku zime vie puta kontrolisati i po potrebi
dodavati vlanu hranu koja treba da bude raznovrsna.
Ovaj nain gajenja je jednostavan i jeftin, pogodan za svakoga
ko eli da to bre oivi zemlju u svojoj bati pomou ove "sitne
stoke" koja besplatno ore, provetrava i ubri leje u bati koje iz
godine u godinu bivaju sve plodnije, pa time zasluuje nau
panju, stalnu brigu i zatitu.
Caris Darvin (Charles Darvvin) je u vezi kinih glista zapisao:
"Plug je jednan od najstarijih, najznaajnijih ovekovih
pronalazaka. Mnogo pre njega zemlja je bila i j o uvek je stalno
preorana kinim glistama. Moemo sumnjati da ima vie ivotinja nego to bi mogli kasnije. Neupueni potroai kupuju naizgled
koje su kroz istoriju odigrale tako znaajnu ulogu kao ova bia na
tako niskom nivou razvoja."
46
GAJENJE BATE BEZ OTROVA
Svaki batovan, kako profesionalni tako i onaj koji se u
slobodno vreme bavi gajenjem povra, bobiastog i ostalog voa,
kako na konvencionalan tako i na bioloki nain, pogoen je i
manje-vie neraspoioen ako otkrije da su plodovi njegovog rada
pogoeni boleu ili naeti od strane ivotinja.
Prva pomisao dananjeg profesionalnog batovana jeste obino
konstatacija da je svoje biljke nije dovoljno preventivno zatitio
insekticidima i pesticidima. Proputeno pokuava nadoknaditi
odmah, temeljito i viesruko, pa pribegava prskanju oteenih
biljaka u razmacima od po nekoliko dana. Otrovna tenost pri
tome kapije sa lia i stabala na zemlju, a ostatak spere prva kia.
Na etiketi obino stoji zapisano da na taj nain prskano povre
ili voe sadri za Ijude tetne, otrovne materije, te se stoga za
ishranu mogu koristiti tek nakon odreenog broja dana. Iskustva
uvek iznova pokazuju da ima mnogo proizvoaa hrane koji se
toga ne pridravaju, pa sazrele plodove beru ranije nego to je to
dozvoljeno. Proizvode prodaju na poetku sezone, kada je cena j o
visoka. Na taj nain izbegavaju materijanu tetu i zarauju vie
lepo povre i voe, ali na taj nain konzumiraju hranu koja je
prskana vie puta i u njoj se nalazi vea ili manja koliina otrova.
Pre nekoliko godina je tampa objavila priu o dvojici deaka
koji su se na putu iz kole popeli na trenju i poeli da jedu zrele,
crvene plodove. Naiao je seljak, vlasnik voke, koji je pozvao
deake. Bri deak je pobegao, a drugog je seljak uhvatio i
odvezao ga u bolnicu, gde su lekari konstatovali teko trovanje
sredstvom za prskanje treanja. Kasnije je doveden i deak koji je
pobegao sa istim znacima trovanja. Nakon nekoliko dana
bolnikog leenja, deaci su spaseni. Ovakva akutna i jaka
trovanja su sreom retka. Meutim, i konzumiranje manjih
47
koliina insekticida i pesticida u hrani, vremenom je sigurno tetno
po zdravlje.
Ne samo profesionalni proizvoai povra i i voa, ve i mnogi
ljudi koji imaju baSte za sopstvene potrebe i hrane se sopstvenim
proizvodima, suvie brzo poseu za hemijom koja nudi veliki izbor
sredstava za unitavanje svih vrsta bolesti i tetoina. Oni su
ubeeni da se bez ovih sredstava ne moe. Svaka, i najmanja teta
primeena na biljkama, ukljuuje alarm, izaziva nesrazmerno
strahovanje i slui kao izgovor za primenu raznih otrova, koji
prelaze u svakodnevnu upotrebu. Cak i ako se pri tome javi gria
savesti, rezultat je isti: trovanje hrane i zemlje, unitenje bezbroj
korisnih ivih bia iznad zemlje i u zemlji. Prskanje koje se u
privatnim i drutvenim vonjacima ve rutinski ponavlja do
etranaest puta za samo godinu dana, bezobzirno u odnosu na
prirodu, predstavlja dokaz da postoje smetnje u odgovornosti
prema okolini. Dokazano je da ovek ovakvom hranom, u krajnoj
liniji, polako truje samog sebe.
Brojna prsklanja i sve jaa sredstva gube efikasnost, te je
otpornost "tetoina" iz godine u godinu sve vea. Biolozi tvrde da
se otpornost nekih biljnih bolesti i insekata u protekiim decenijama
poveala za vie od dve stotine puta, pa protiv njih ne pomau vie
ni najnoviji, jai otrovi. Prilikom unitavanja crvenog pauka
konstatovano je da nije uniten on, ve jedna vrsta prce koja se
ranije hraniia crvenim paucima.
Zar onda iznenauje injenica da postajemo sve kritiniji i
oprezniji potroai? Naizgled besprekorne, zdrave i lepe voke potraiti uzroke negativnih pojava. Pokazalo se da biljke u zemlji
ine nam se sumnjivim - podseaju nas na Sneanu. Po nama, koja ne sadri dovoljno humusa nemaju prirodnu otpornost, te da
najzdravija i najistija hrana je ona koju smo proizveli u loe prihranjivane biljke ak privlae razne bolesti, lisne vai,
sopstvenoj bati, bez ikakvih hemijskih preparata. Ne moemo, pueve itd. "v
naravno, oekivati da e naa bioloka bata biti poteena od svih Eksperimenti sa biljkama iste sorte, zasejanim u redovima,
bolesti i nevolja. Ipak, iz iskustva znamo da ih ima znatno manje potvrdili su ovu injenicu. One bilke koje su rasie na humusnoj,
nego u konvencionalnim batama. Metode bio-batovanstva su kompostom ubrenoj zemlji, razlikovale su se ve na prvi pogled
mnogo miroljubivije, a i uspenije od hemijskog rata. Prvo treba po snanom, zdravom izgledu. Nisu ih otetile ni ivotinje, ni
bolesti. Na suprot tome, susedne biljke koje su zasejane u loe

48 49
obraenu i humusom siromanu zemlju, biie su slabe, neotporne,
KORISNE IVOTIN.IE
na njima se pojavilo mnotvo lisnih vaiju.
Bioloko zbrinjavanje zemljita, pri emu podrazumevamo
Ne moemo ni zamisliti koliko razliitih bia ivi u naoj bati.
kompostiranje, pokrivanje gole zemlje, zeleno dubrenje, gajenje
Naravno, u poetku, kada bata tek nastaje i biljke su jo male,
meovitih kultura i neotrvona sredstva - prtedstavlja najboljbolju -
njih nema mnogo. Sa godinama raste arolikost i raznovrsnosl
prirodnu zatitu biljaka, zemlje, ivotinja, pa i oveka. U poetku,
ivota u bio-bati, naroito ako u njoj pored povra rastu i bunje i
za vreme prelaska sa hemijskog na bioloko obraivanje bate, ne
drvee u kojima ivotinje mogu da se kriju, naseljavaju i gnezde.
bismo smeli odmah kada se pojave prve tetoine, da poseemo za
Medu korisne batenske ivotinje ubrajamo i ptice. Gusenicama
ranijim sredstvima, poto smo se opredelili za spreavanje tete
se hrane naroito senice, a nalaze ih na kupusu, mama i drugim
bez nanoenja tete. Poetnu panju treba posvetiti poboljanju
biljkama. Mujak i enka svojim mladuncima u toku leta donesu
kvaliteta zemlje, tj. proizvodnji komposta.
do 30 kg gusenica, a pored njih i veliki broj d m g i h nepoeljnih
Boljim posmatranjem, zatitom korisnih ivotinja u bati,
gostiju iz bate. I vorci su takode aktivni u uklanjanju gusenica,
korienjem pojedinih biljaka kao sredstava za prskanje, koristei
crva i insekata, narodito u vreme hranjenja mladunaca. Zato emo
iskustvo bio-batovana u svom praktinom radu, svaki batovan
im na drvee uvrstiti kuice za gnedenje ije okrugle otvore
danas moe prestati sa upotrebom svih hemijskih sredstava u
treba okrenuti prema jugozaopadu. Ubrzo e se u bati pojaviti i
proizvodnji hrane.
eljugar, crvenorepka i zeba, svi koji se brinu da se broj
nepoenljnih insekata isuvie ne povea. Iskustvo govori da
korisne ptice koje smo preko zime hranili u kuicama u bati i leti
tamo rado trae hranu. Zato emo im u leto zasaditi suncokret, a u
vrelim danima im ostavljati sveu vodu u plitkim posudama, kako
ne bi kijucale bobice ribizle, to poneke od njih samo zbog ei
esto ine. Ovakva mala teta ne moe da se poredi sa korisnim
poslom koji one obavljaju u bati. Inae moemo razapinjanjem
mrea zatititi boboasto voe od mnogobrojnih kljunova.
Je, abe i krastave abe u bati unitavaju pueve, crve i insekte. U
bati u kojoj je napravljena prirodna bara, tzv. biotop, sa barskim,
vodenim rastinjem i abama, broj pueva se ubrzo smanjuje.
Korisni insekti u bati (kao to je bubamara) svakodnevno
unitavaju na stotine biljnih vai.
Kada bismo u prolee prskali prve lisne vai insekticidom,
unitili bismo istovremeno i korisne buba-mare, cvetne muve,
zlatooke liske, ose potajnice i uholae. Svi se oni hrane
takozvanim tetoinama. Unitenjem prve generacije korisnih

50 51
insekata spreili bismo njihovo razmnoavanje, pa bi se zbog toga
preko leta previe namnoile lisne vai. Sopstvena zapaanja nam
uvek nanovo potvruju da se u prirodi regulie mnogo toga bez
nae nasilne intervencije, pa se tako preko leta zajedno sa brojem
Iisnih vai poveava i broj onih koji se njima hrane.
Bube koje ive u zemlji i obino su tamne boje, kao i njihove
larve, hrane se lutkama, larvama, gusenicama, pa i puevima.
Manje bube trae grinje i lisne vai.
52
Uholae takoe ubrajamo u korisne batenske saradnike. Preko
dana vole da se kriju u tami, a nou izlaze u lov na hranu, a to su
biljne vai. Kljetima brane svoje mlade od veih ivotinja, a pria
o tome da ulaze u oveije uvo i da ga mogu povrediti, spada u
bajke. Jedina teta koju mogu naneti jeste to to ponekad izgrizu
cvetove rua, to nije razlog za njihovo proterivanje iz bio-bate.
Ponegde im batovani o bunje i voke veaju saksije, okrenute
naopake i ispunjene strugotinom, kao sklonite. U njima ove
ivotinjice prespavaju dan, a nou unitavaju Iisne vai na bunju i
vokama.
Na putu kroz batu sreemo i mnoge vrste paukova, uz mree
ili na zemlji. Oni iste rnnoge nepoeljne insekte (kao to su muve,
komarci, moljci, gusenice), pa ih ne unitavamo.
Mnogi neomiljeni insekti kao neophodna hrana za vee, korisne
insekte i ptice, predstavljaju korisnu kariku u prirodnom lancu.
Potreban i opravdan je opstanak svih karika. Zar uopte postoje
nepotrebne ivotinje? Jedino ovek uzima sebi pravo odluivanja o
tome ta je korisno, a ta tetno. Bio-batovan e u krajnjoj nudi
umeti da sprei veu tetu opreznim postupanjem i prirodnim
sredstvima.
53
 KOROV Koprive, kamilica i iak, nasuprot tome, ukazuju na piodnu
zemlju.
U batama i poijima u korov ubrajamo sve biljke koje ovek Primeujemo da se na neobraenoj batenskoj ili poljskoj
nije zasejao ili posadio u svoju korist. On se na manjim zemlji brzo pojavljuju razne vrste takozvanih korova, dok je
povrinama se upa ili podseca motikom, dok se na velikim potpuno ne pokriju, a time i zatite. Svojim korenjem ine zemlju
povrinama unitava pomou herbicida; izmedu ostalog i na rastresitom, a neki od njih u zemlji prikupljaju rezerve azota. Ako
engleskim travnjacima. doe do promene uslova u zemljitu, neke od njih nestaju same, a
U bioiokoj bati i korov ima svoj znaaj, vrednost i sopstvenu umesto njih se pojavijuju nove biljke kojima novi uslovi vie
funkciju. Paljivo oko posmatraa moe na osnovu vrsta korova pogoduju. Svaka bata, dakle, ima svoje vrste korova.
pogoditi i zakljuiti mnogo toga, a osim toga se moe i korisno Za bio-batovana korov ne predstavlja teret. Naprotiv, n a m e m o
upotrebiti. e gajiti u bati neke vrste samoniklih prijatelja: koprive, gavez,
Maslaak smatramo korovom, aii je veoma lekovit. kamiiicu, preslicu (rastavi, konjski rep), hajduku travu. Koristie
ZahvaJjujui dugakom korenu, on je pun mineralnih materija, ih za pripremu biljnih tenih dubriva i sredstava za prskanje, za
sadri neke od vitamina, u prolee isti krv, povoljno deluje na pokrivanje zemlje i kompostiranje.
bolesnike koji boiuju od eerne bolesti. Stoga ga potujemo, ne Gde je zemlja stalno pokrivena, tamo ima manje korova. Ako s
upamo ga, ve samo odsecamo, naroito u prolee kao prvu vremena na vreme ove biljke podsecamo, treba ih ostaviti da lee
zdravu salatu iz svoje bate. na zemlji kao zatita i hrana za organizme koji u njoj ive.
I male bele radice (krasuljak), koje rastu u travi, spadaju u
lekovito bilje, kao i muka i enska bokvica, kiselica, poljska
preslica, kamiiica, kopriva, hajduka trava i mnoge druge
Ovo bilje nije korisno samo za nae zdravlje, ve i za
poboljanje kvaliteta zemlje. Dobro je za pokrivanje zemlje kao i
za kompost; uvek je korisno za poboijanje mineralnog sastava
tla, a preko proizvedene hrane posredno doprinosi naem zdravlju.
Pored lekovitosti i dobrog mineralnog sastava, neke od ovih
vrsta biljaka imaju i drugu ulogu u bati. Njihovo prisustvo govori
o stanju zemije i njenim potrebama.
Ljuti sa svojim jakim korenjem je znak da je zemlja nabijena,
tvrda. Jednako znaenje imaju obe vrste bokvice. Tamo gde rastu
kiselica, poljska preslica, hajduka trava, u zemlji ima malo
humusnih materija. To je znak da treba batensku zemlju obogatiti
kompostom, kako bi postala rastresita i humusna.

54 55

PRIRODNA SREDSTVA ZA ZATITU
BiLJA
Kako su nai preci titiii svoje kulture od tetoina, dok
dananja hemijska sredstva nisu postojala? Stare knjige iz obiasti
batovanstva iznenaujue malo govore o biljnim bolestima i
tetoinama. Izgleda da ih je nekada bilo znatno manje nego to iii
ima danas. Priroda je mnoge sfvari regulisala sama, j e r je tada j o
uvek u velikoj meri postojala prirodna ravnotea. Po potrebi se
posezalo za prirodnim sredstvima domae privodnje. Pojedina
takva sredstva bio-batovani ponovo prizvode sami.
Poznato nam je da je preduslov za otpornost biljaka zemlja koja
je snabdevena kompostom, rastresita od rada mnogih organizama i
kinih glista, naubrena, pokrivena i vlana. U bio-bati
izbegavamo kuitivisanje i razvoj batenskih biljaka koje zbog
specifinih. prohteva i osetljivosti ne odgovaraju naoj klimi i
okolini. Bolje je da se j o prilikom izbora semena i sadnica
opredelimo za one biljne sorte kojima odgovaraju nai lokalni
uslovi.
Za bioloko tlo znaajno je pojedino cvee iz bata naih baka.
Kadifica (Tageta) i neven (Calendula officinale) su stalno cvetali
u nekadanjim seoskim batama. I danas se mogu nai kako u
ponekoj bati cvetaju preko celog leta, u jarkim utim,
narandastim i smee-crvenim bojama. Vrlo je verovatno da su
nekada ljudi sa njima imali dobro iskustvo.
Danas znamo ime su ove batenske biljke zasluile da im
ovek ostane veran. Nisu ih sadili i presaivali samo radi ukrasa.
Holandski naunici su otkrili da korenje kadifice lui materije koje
su topljive u vodi, takozvane fintocide (phvntocide). One su
otrovne za parazitske vrste gljiva koje ive u zemlji, za male crve,
parazite koji unitavaju koren krompira, paradajza i rua. T a m o
gde raste kadifica, larve crvia e uginuti. Interesantno je da se
56
hemijsko sredstvo za prskanje protiv crvia sasfoji od slinih
materija kakve nalazimo u korenju kadiftce.
Neven je takoe vrlo stara i j o uvek poznata batenska i
lekovita biljka, sasfojak lekovitih masti za kou i ajeva. On deluje
lekovito i na zemlju. (Narodni nazivi za ovo cvee su vrlo razliiti.
U okolini Ljubljane nazvano je imenom koje ne moemo da
napiemo. Nezaslueno je potcenjen, poto je toliko skroman da se
sam zapati svake godine.)
Kadifica i neven su nezaobilazni u savremenoj bio-bati za
ouvanjezdravog zemljita i spreavanje razvoja parazita. Treba ih
saditi na mestima gde smo ranije kod biljaka primetili rascepljeno
korenje. U prolee obino sejemo kadiftcu u sandui ili posudu, a
u hladnijim krajevima ih tek posle 15. maja presaujemo direktno
izmeu povra ili na ivice leja. u t e se slau sa ruama, a ujedno
iste zemljite oko njih. Mlade samonikle biljice nevena moemo
u prolee samo presaditi na mesto gde nam se ini da je zemlja
l o a , nezdrava.
Puevi su poslednjih godina postali velika napast, jer nema vie
dovoljno prirodnih neprijatelja (kao to je je, slepo kue, aba i
guter). Ako je baSta dovoljno velika, treba napraviti biotop u
kome e iveti abe. I jedna vrsta indijske patke koja moe
slobodno da se kree u ograenom povrtnjaku, moe da uniti
mnogo pueva kojima se hrani. Pueve treba skupljati ujutro i
uvee i tako sakupljene baciti u lonac vrele vode. Ohlaeni uvarak
veoma snano odbija pueve, zato njime prskamo ugroene mlade
biljke krastavaca, tikvica, suncokreta, kadifica, dalija (georgina),
salate itd. Uginule ivotinje bacamo na kompost.
Na ugroena mesta stavljamo stare daske, kako bismo ujutro sa
njih pokupili pueve. Cae od jogurta zakopavamo do ivice u
zemlju i u njih sipamo malo piva, koje puevi vole. Nakon dva
dana pueve iz aa bacamo na kompost i postupak ponavljamo.
Ove klopke treba zatititi od kie krovom, napravijenim od dve
daice.
57
 Pueve moemo oterati i na taj nain to emo na kritinim
mestima sejati ili saditi biJjke koje su njima neprijatne. To su:
slaica, crni i beli luk, dragoljub, alfija (kadulja), i tirnijan.
Redovi slaice dobrodoli su u prolee izmeu mladog povra.
Veu slaicu treba samo podsecati i ostavljati na zemlji.
L i s n e vai proteraemo sa biljaka, ako uz njih sadimo lavandu,
ubar iii dragoljub. Ispod stabala voa treba saditi dragoljub: lisne
vaSi radije borave na njemu, time je lice drvea poteeno od
ove napasti. Sa rua uklanjamo mnogobrojne vai, ako ih
jednostavno speremo mlazom iz vodovodne cevi, ujutro, kako bi
se biljke brzo osuile. T a m o gde oko rua raste iavanda, ima manje
lisnih vai. Pasuij (boraniju) titimo od vai setvom ubra. Ukoliko
lisnih vaiju ima nrnogo, pomae sredstvo za prskanje od kopriva
koje pomae kod svih biljaka i svih vrsta vai. Ukoliko jedno
prskanje nije dovoljno, kroz nekoliko dana treba prskanti ponovo.
M r a v i esto donose lisne vai na biijke, naroito na m e i na
voke, gde se hrane slatkim sekretom svojih "kravica muzara".
Tamo gde nam u bati smetaju, treba saditi lavandu, pitomu nanu
iii sejati matovilac (poljsku salatu).
58
Pasuljev iak pojavljuje se na pasulju pred kraj vegetacije.
Izbegavamo ga ranom sadnjom pasulja, koju u hladnijim
predelima izvodimo u plastenicima. Ukoliko se prilikom kontrole
nadu ici, treba ih pokupiti i unutiti.
G r a k o v s m o t a v a c je leptiri smee boje koji na mahune
graka polae jaja, iz kojih se razviju crvii koji napadaju zma.
Poto leptir leti izmeu maja i juna, moemo ga izbei ranom
sadnjom graka. Sadnice paradajza u blizini graka takoe
predstavijaju zatitu.
Rovce unitavaju korisne ptice, pre svega vorci. Treba im u
bati postaviti kuice za gneenje, kako bi se odomaili. Rovce
moemo unititi bez hemijskog otrova, pomou jestivog ulja,
pomeanog sa vodom, koje sipamo u njihove hodnike ispod
povrine zemlje. U j u n u se iz 200 do 300 rovevih jaja izlee
podmladak. Naiemo ga, ako pratimo hodnik. Na gnezdo treba
nakapijati uije, a zatim naliti vode. Rovce koji nou izlaze iz
zemlje, na sumnjivim mestima hvatamo u prazne saksije, do ivice
zakopane u zemlju. Uprkos eventualnoj veoj teti od rovaca,
poslavljanje otrova predstavljalo bi neodgovoran postupak, j e r
bismo time unitili ptice koje se hrane ovim tetoinama.
Mieve iz bate protemje i unitava maka. Za zatitu korenja
voaka, oko njega treba zakopati izdrobljeno staklo. Prazne
staklene boce, do grlia zakopane u zemlju, na v e t m proizvode
zavijajui zvuk i time takoe proteruju mieve. Preporuuje se
sadnja belog luka, koji mievi ne podnose, kao i vrsta mleike
(euphorbia lathvris). U miije mpice moemo da zabodemo
granice empresa, orahovo lie, i beli luk - mievi izbegavaju
ove biljke, pa se povlae.
K r t i c a je vrlo korisna ivotinja; u zemlji unitava rovce, razne
iarve i crve (naalost i kine gliste). U povrtnjaku predstavlja
napast, zato je teramo da se sama povlai. Brujanje vetrenjaa na
vetru, zvuno se prensi kroz hodnike. Krtica ne moe dugo da
59
podnosi ovu buku, pa e se sama iseliti. Isti efekat imaju prazne
staklene boce, koje prizvode zavijajui zvuk.
K r o m p i r o v u zlaticu i njene larve skidamo sa lia biljaka, kao
to smo to inili u posleratnim godinama. Redove krompira
moemo da zatitimo saenjem nakoiiko korenova rena. Miris rena
odbija ove insekte, a u njegovoj blizini postie se bolji ukus
krompira.
M r k v i n u m u v u suzbijaju redovi c m o g i belog luka, praziluka i
aifije, zasadeni uz mrkvu. Oteenu mrkvu treba odmah ukloniti
sa leje, a naredne godine treba na tom mestu saditi cmi i beli luk i
praziiuk.
M u v u p r a z i l u k a suzbijamo sejanjem mrkve iii celera pored
praziluka. Muvom zahvaeno lie praziiuka odsecamo i
unitavamo. Biljke moemo da sauvamo i zatitimo, ako ih
prskamo vodom, zagrejanom na 5 0 C , ili sredstvom za prskanje
od Iia rabarbare (revena).
B u v a je buba koja u prolee nagriza lie rotkvice, bele rotkve
i kupusa. Suzbijamo ga primenom meovitih kultura, sadnjom
salate i spanaa. Navalu buvaa spreavamo stalnom brigom da
zemlja bude rastresita, stalno pokrivena i vlana. Efikasno je vie
puta ponovljeno prskanje preparatom od pelena, kao i posipanje
duvanskog praha.
L e p t i r k u p u s a r (belac krststaica) polae veliki broj jaja na
biljke krstaice (povre iz roda kupusa), u emu ga m o e m o
spreiti razapinjanjem guste mree i pokrivanjem biljaka liem
paprati. Kada se lice osui, treba ga kompostirati, a kupus pokriti
sveim liem. U suzbijanju leptira kupusara dobre zelutate daju i
meovite kulture sa paradajzom, celerom, alfijom, miroijom,
timijanom, ruzmarinom i pitomom nanom. Zatita moe da se
sprovodi i pomou sredstva za prskanje od pelena. Stalna kontrola,
skupljanje jaja i gusenica, nalazi se u nadlenosti senica, koje s m o
preko zime hranili u biizini leja sa povrem.
60
Plesan na biljkama efikasno suzbija beli luk, koji, kao i iuk
vlasac (allium schoenoprasum), sadri prirodni fungicid. Beli luk,
zasejan oko voaka, izmeu jagoda i ma, spreava pojavu plesni.
Kada smo ve kod toga: da li znate da me lepe cvetaju i miriu
kada oko njih raste beli luk? U bio-bati je to izvodljivo, a takav
iuk moemo bez problema koristiti za jelo.
R u na ribizlama spreavamo, ukoliko kao susednu kultum
koristimo pelen. Efikasno je i sredstvo za prskanje od pelina.
U bati je stalna kontrola i blagovremeno otkrivanje eventualne
tete, mogua, pa stoga i najbolja metoda. Posao koji nisu uradile
ivotinje, obaviemo sami na taj nain, to emo runo pokupiti
tetoine. Pri tome treba da budemo dovoljno tolerantni i
irokogrudi. Ako lie nae mrkve jedu, npr. lepe, zeleno-
narandaste, nekoliko santimetara dugake gusenice, teta zaista
nije vredna spomena, a iz lutke ove gusenice razvie se prelepi
leptir lastin repak, koji oarava svojom lepotom. Za bia takve
prirodne lepote, bioloka bata treba da bude miroljubiva oaza u
kojoj se ona mogu na mira razvijati, razmnoavati i hraniti. Sa one
strane granica nae prirodne bate, insekticidi tamane mnoge
leptire, a na monokulturama oni ne naiaze odgovarajuu hranu.
61
 BILJNA SREDSTVA ZA PRSKANJE I iivadama i u polju - i moemo ih, zajedno sa korenom, presaditi u
batu, uz ivicu povrtnjaka, gde e i ostati. Gavez i kamfri trae
UBRENJE
vianu zemlju. Kamfri se poslednjih godina veoma proirio meu
batovanima, jer je svestrano upotrebljiva lekovita biljka. Njegovi
Bio-batovanstvo mnogima predstavlja pravi spas od komara
veiiki iistovi, izgnjeeni stakienom bocom, koriste se kao iekoviti
surrmji zbog upotrebe hemijskih sredstava. Mnoge konvencionalne
oblozi, a inae se od njega pravt tinktura i lekovita m a s t Siian,
bate sve vie lie na bojita, gde vlada ratno stanje i gde se, mogio
manjih listova, je gavez, koji u Sloveniji raste na vlanim
bi se rei, topovima puca na vrapce. Uprkos oseanju neprijatnosti,
iivadama, pod drugim nazivom "kostni celivec" (u prevodu:
koje prati ove aktivnosti, rat se produava zbog velikog straha da
iscelitelj kostiju). Korenje obeju biljaka raste u dubinu od jednog
e se tetoine inae jako namnoiti i na nae oi pojesti sve to
metra, pa su bogate mineralima.
smo mukom proizveli.
Koprive rastu na dobrom humusnom zemljitu. I kopriva spada
Gajenje bate bez upotrebe otrova je potpuno izvodljivo.
u lekovito bilje, koje pored mineralnih materija sadri i azot.
Ispravnost ove metode potvruju pozitivna iskustva onih
Preslicu treba saditi u zemlju sa vie peska. Ima lekovita svojstva
batovana koji se ve dugi niz godina sa entuzijazmom bave time,
(aj) i korisna je u bio-bati.
sa uspehom proveravajui razliite prirodne metode i sredstva.
Kada potpuno obustavimo nabavku bilo kakvih hemijskih SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KOPRJVA
sredstava, time poveavamo kvalitet svog zemljita i proizvoda, a
Koristi se kao sredstvo za unitavanje mnogobrojnih lisnih
istovremeno zadovoljavamo svoju savest. Sredstva za zatitu
vaiju. Istovremeno jaa biljke, poveava njihovu otpornost i
ugroenih batenskih biijaka moemo napraviti i sami, od bilja.
predstavlja ubrivo.
Mnoga od njih moemo gajiti sami, pa su ona usto i gotovo besplatna.
Uputstvo za p r i p r e m u :
Neka od bilja koja se koriste u tu svrhu, sami emo sejati i
1 kg sveih, iseenih kopriva potopiti u 10 litara vode i ostaviti
saditi u bati. Ukoliko za njih u bati nema dovoijno mesta, a ona
24 sata - nikako due, jer je tada sredstvo nije dovoljno efikasno.
rastu van bate, po potrebi emo otii da ih naberemo. Za
Ukoliko nemamo sveih, na jednaku koliinu vode uzimamo 200 -
spreavanje i suzbijanje biljnih bolesti, kao i za unitavanje biljnih
300 gr suvih kopriva. Nakon 24 sata procediti tenost i njome sa
vai, koristimo svee biljke. Ukoliko nam one nisu pri ruci,
svih strana dobro isprskati biljke. Za prskanje moemo koristiti
moemo koristiti i osuene.
raspriva ili prskalicu za voke. Postupak moemo ponoviti posle
Za sopstvenu proizvodnju sredstava za prskanje i ubrenje
nekoliko dana. Biljne ostatke kompostiramo.
koristimo sledee biljke:
koprive, rastavi (preslica, konjorep), kamfri (Symphytum TENO UBRIVO OD KOPRIVA
peregrinum), gavez (Symphitum officinale), pelen, kaloper
Naroito je preporuljivo za lisnato povre jer sadri azot,
(Tanacetum vulgare), rabarbaru (reven) i razno drugo bilje: odoljen
pored niza mineralnih materija.
(macinu travu, valerijanu - Valeriana officinalis), crni i beli luk,
Uputstvo za p r i p r e m u ; Koprive potopiti kao za sredstvo za
lie paradajza, kamiiicu, hajduku travu (hajduicu, kunicu).
prskanje. Ostaviti da stoji, dok ne prestane da se peni. Za to vreme,
Koprive, gavez, rastavi i kaloper nai emo u prirodi - na

62 63
svakoga dana po mogunosti promeati drvenim tapom. Nakon
nekoliko dana gnojnica od kopriva jako zaudara, pa je zato
preporuljivo da je drimo dalje od stambenih prostorija, a posudu
u kojoj stoji, treba delimino pokriti.
Kada ubrivo prestane da se peni, treba ga procediti i razrediti
sa 10 puta veom koliinom vode. Ovim preparatom zalivamo
okolinu biljaka. Lett, u vreme intenzivnog razvoja i vegetacije,
moemo ovim ubrivom zaiivati biljke jednom nedeljno.
Iseenim koprivama, ako ih ikako moemo nabrati, u bio-bati
pokrivamo zemljite izmeu redova povra, to veoma popogoduje
delovanju organizama, kao i mineralnom sastavu zemljita i
povra. Treba, meutim, voditi rauna da koprive ne bacaju seme,
kako zajedno sa tenim dubrivom ili sveim biljkama ne bismo
izmeu povra zasejali mlade koprive.
T E N O DUBRIVO OD LISTOVA KAMFRIJA ILI
GAVEZA
Kamfri sadri gvoe, kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, kao i
B-vitamine. Od njegovih listova i stabljika moemo da napravimo
odlino dubrivo koje jaa biljke i obogauje ih mineralima.
Uputstvo za p r i p r e m u : ubrivo od kamfrija, odnosno gaveza,
pravi se na isti nain kao i teno dubrivo od kopriva. Nakon
nekoliko dana, kada prestane da se peni, tenost je smee boje, i
jakog mirisa koji podsea na govedu gnojnicu (sadri i
belanevine). Koristimo ga samo u razblaenom obliku: na 1 litar
dubriva dodajemo 10 litara vode. Ovim dubrivom moemo leti
jednom nedeljno zaiivati svo povre. Sa odrasle biljke moemo da
poseemo listove i stabla do pet puta godinje.
Ako pomeamo jednake delove gnojnice od kopriva i kamfrija i
tome dodamo deset puta veu koliinu vode, dobiemo eftkasno i
univerzalno ubrivo. Biljne ostatke uvek bacamo u kompost.
Naseene listove i stabla kamfrija i gaveza takoe koristimo za
pokrivanje zemljita izmedu povra. Iz iskustva znamo da bio-
64
batovani na ovaj nain proizvode velike koliine zdravog i
ukusnog pasulja.
Ako na oblinjoj livadi ima dovoljno gaveza, ne moe da nam
ponestane materijala za kompostiranje. Njegove listove i stabla
treba izmeati sa ostalim kompostnim otpacima, to znaajno
popravlja kvaiitet komposta.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD PELENA
Koristimo ga za suzbijanje brojnih lisnih vaiju, re koja se
javlja na ribizlama, grinja na kupinama, gusenica i mrava koji
prenose lisne vai na biljke.
Uputstvo za p r i p r e m u : 300 gr sveih pelinovih listova i
cvetova (ili 30 gr osuenih ) potopiti u 10 litara vode na 2 do 3
dana. Procediti i nerazblaenim prskati biljke.
Pelin ne treba kompostirati jer ga kompostne kine gliste
izbegavaju.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD RASTAVIA
Ova biljka sadi veu koliinu kremenove kiseline. Koristi se
protiv biljnih bolesti kao to su plesni, ra, protiv brojnih vrsta
grinja i crvenog pauka (voke).
Uputstvo za p r i p r e m u :
1 kg sveeg rastavia (ili 150 gr osuenog) potopiti u 10 litara
vode i ostaviti da stoji 12 sati. Sutradan skuvati rastavi sa manjim
delom vode. Pustiti da vri na laganoj vatri 30 minuta, a zatim
pokriveno ostaviti da se polako ohladi. Dodati preostali deo vode,
u kojoj je rastavi bio potopljen. Na 1 litar ovog aja dodati 5
litara vode. Procediti i upotrebiti.
Sredstvom za prskanje od rastavia biljke treba tretirati po
lepom, sunanom vremenu. Izvanredno je meano sredstvo od
rastavia i kopriva.
Ukoliko prvo prskanje ne daje zadovoljavajue rezultate,
prskanje treba bez bojazni ponoviti, jer moe biti samo od koristi.
65
 SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KALOPERA
(Tanacetum vulgare)
Delotvoran je protiv tetoina na jagodama, protiv grinja na
kupinama, ika malina, lisnog smotavca, re i plesni.
Uputstvo z a p r i p r e m u :
SOOgr sveih listova, stabljika i cvetova kalopera (ili 30 gr
osuenih), potopiti u 10 iitara vode. Moemo i kuvati kao rastavi.
Za zimsko prskanje voaka, aj ne treba razblaivati. Zimi njime
prskamo biljke, a Ieti samo zemljite oko njih. Nakon cvetanja
biljaka i u jesen treba prskati ajem kome smo dodali j o 2 dela
vode.
Panja: Ova tenost je otrovna za ljude!
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LIA PARADAJZA
Koristi se za prskanje krstaica protiv Ieptira kupusara.
Delotvorno je kako protiv leptira, tako i protiv gusenica.
Uputstvo za p r i p r e m u : 2 ake izgnjeenog lia od paradajza i
otkinutih bonih izbojaka potopiti u 2 litra vode i ostaviti da stoji 3
sata.
AJ OD CVETA ODOLJENA
Deluje kao odlino dubrivo kod plodastog povra, batenskih
jagoda i cvea, a istovremeno predstavlja efikasno sredstvo protiv
tetnih insekata i biljne plesni. Jaa zdravlje biljaka. Stabljika i
listovi odoljena su odlian dodatak kompostu. Koristi se kod
pripreme bilnog pobudivaa.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LIA RABARBARE
Deluje protiv prazilukovog moljca - tetoine koja unitava
iie praziluka.
Uputstvo za p r i p r e m u :
1 kg sveih listova rabarbare preliti sa 6 litara vrele vode.
66
Ostaviti da stoji 24 sata. Procediti i zaliti biljke.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD C R N O G I BELOG
LUKA
Ovo ubrivo koristi se prilikom pojave grinja i plesni (npr. na
biljkama paradajza), kao i kod pojave rde na liu krompira. Od
kuvanih ljuski crnog luka priprema se i sredstvo za prskanje protiv
insekata.
Uputstvo z a p r i p r e m u :
500 gr iseenog crnog i belog luka naliti sa 10 litara vode. Kada
tenost prestane da se peni, dolivamo 10 puta veu koliinu vode.
Za suzbijanje plesni, ovom tenou treba prskati zemlju na lejama
sa povrem, kao i zemljite oko voaka.
BUBRIVO OD RAZLIITOG BILJA
Pred zimu seemo svo biije, uz dodatak kopriva i lukovine (bez
odoljena) - podstie deiovanje mikroorganizama u zemljitu,
poveava otpornost biljaka i ujedno predstavlja dobro ubrivo.
Uputstvo z a p r i p r e m u :
Sve neiskorieno zainsko i ajno bilje isei, staviti u veliki
sud i naliti vodom. Pred kraj zime ovim nerazreenim
(razredenim, ukoliko je koliina bilja velika) ubrivom zaliti
prazne leje na kojima emo gajiti plodasto povre: paradajz,
tikvice, krastavce, pasulj ili boraniju, graak, (paprike i plavi
paradajz tamo gde je dovoljno toplo), jagode, voe i rue.
Veliki broj ovih biljaka tera nepoeljne insekte, crve i gusenice
svojim mirisom i materijama koje lui njihovo korenje u zemlji.
Zato preporuujemo setvu i sadnju ovog bilja izmedu povra,
pored ribizii, jagoda, voa. U tabelama o meovitim kulturama
data su oigledna objanjenja o tome, koje se bilje moe koristiti
kao susedna kultura.
Priroda krije jo mnogo tajni. Treba ih otkrivati. Eksperimenti-
sanjem i paljivim posmatranjem svako je u mogunosti da i sam
67
poneto otkrije i sazna, a zatim svoja saznanja primeni PRIPREMA LEJA, SETVE I SADNJE
praktian rad u svojoj biolokoj bati.
i za svaki dmgi dobar posao, tako se i za uspean rad u
bati treba pre svega dobro pripremiti, tj. napraviti plan. Pre
poetka radova treba sastaviti listu povra i drugih kultura koje
e m o gajiti. Treba isplanirati i leje na kojima e m o sejati ili saditi
pojedine vrste. Leje e m o u svojoj belenici oznaiti brojevima,
radi orijentacije, da bismo u narednoj sezoni znali gde je i ta
prethodno zasaeno. Sve su to sitnice koje za povrtarstvo sa
meovitim kulturama nisu bez znaaja.
U proiee, batensko zemljite treba da bude dovoijno osueno i
zagrejano za pripremu leja i z a p r v e setve. Iako nestrpljivo ekamo
da posie duge zime konano p o n e m o sa eprkanjem po
miriljavoj prolenoj zemlji, ne treba da prenaglimo. Ne treba
poinjati sa radom dok je zemljite j o vlano, a zemlja se lepi na
obuu i alatke. Veoma vano je pravilo: ne gaziti po mokrim
batenskim Iejama, jer se time unitava rastresitost i poroznost
zemljita.
Poetnik koji od Iivade namerava da stvori povrtnjak, treba
prvo da ukioni busenje trave sa odredene povrine. Umesto
isecanja p o m o u aova, koje j e , kao to z n a m o , veoma mukotrpan
posao, a poguban po ivi svet koji naseljava zemljite, mi
predlaemo laki i boiji metod.
Debelim slojem kartona iii novinske hartije (nepropusna
plastina folija nije pogodna) pokrivamo predvidenu povrinu
livade na odreeno vreme - zavisno od vremenskih prilika. Trava i
ostalo rastinje u mraku o d u m i m i pretvaraju se u humusni sloj.
Razlaganju zelene povrine u velikoj meri doprinose kine gliste,
koje u tami prerauju zemlju i ine je rastresitom. Isecanjem
busenja aovom, unitava se veliki broj kinih glista, dok ih naim
postupkom zapoljavamo, hranimo i dozvoljavamo im da se
razmnoavaju.
Vilama sa irokim zubima treba postii d o b m rastresitost i

68
69
provetravanje, bez meanja slojeva. Po povrini treba rasturiti sioj
komposta, koji se s m o povrinski mea sa zemijom. Vee grudve
zemlje treba razbiti pomou m n e drijae i grabuija. Prilikom
pripreme leja za setvu treba imati na umu da sitnije seme trai
finiju strukturu zemlje, a krupnije grublju. Ukoliko je zemljite j o
uvek loeg kvaliteta, kompostu za setvu dodajemo kotano brano,
roinu ili pepeo od drva.
Ukoliko raspolaemo stajnjakom, on treba da bude dobro
sagoreo, a nikako sve. Vano je takoe da znamo da li seljak za
tovljenje koristi hormonske preparate i antibiotike, a u proizvodnji
stone hrane (kukuruza) insekticide, herbicide i pesticide. Treba
imati na u m u da se ostaci ovih materija, koje se inae hemijskim
analizama pokatkad nau u mleku i mesu, mogu nai i u izmetu
ivotinja, dakle i u stajnjaku.
Bio-batovani ne koriste stajnjak i iz drugih razloga. On oito
svojim mirisom privlai u batu nepoeijne goste. Mrkva iz naih
bata, ubrenih kompostom, potpuno je zdrava i bez oteenja, a
tamo gde se koristi stajnjak, gotovo svi plodovi su izbueni (crvi
mrkvine muve).
Naroito u periodu prelaska na bioloki nain gajenja bate,
treba imati na umu da se u zemljitu, posle dueg perioda upoterbe
hemijskih srestava, nalazi mali broj organizama koji biljkama
pripremaju hranu iz kompostai dmgih prirodnih ubriva. Zato se
priprema ove hrane u poetku odvija sporo. Ne smemo biti
nestrpljivt. Teimo se oekivanjem da e dogodine, a zatim svake
naredne godine biti sve vie, sve kvalitetnijih proizvoda. Prirodi,
dakle, treba dati vremena koje joj je za njen rad potrebno, a mi
emo istrajati na primeni prirodnih metoda poboljanja kvaliteta
zemljita.
Kompostom, zelenim ubrenjem i tenim preparatima od
Iekovitog bilja ubrzavamo razmnoavanje "radnika" u zemljitu.
Na iejama, na kojima smo u jesen zemlju pomou viia nainili
rastresitom, a zatim pokrili biljnim pokrivaem, ostali su samo
70
grubi ostaci, koje u marm iii aprilu treba pograbuljati i skloniti na
stranu. Sipkavo zemljite ieje spremno je za setvu. U sluaju kada
je zemljite u prvoj ili dmgoj godini j o tvrdo, treba ga ponovo
obraditi vilama i ranom drljaom a gornjem sioju dodati
kompost. Pogodan je i nezreo, poto zagrevazemljite.
Obraenu leju treba odmah zasejati, a zatim po njoj rasturiti
rsstresiti sloj usitnjenih otpadaka (koje smo ranije skioniii na
stranu: usitnjenu slamu, treset,piljevinu - sve to n a m s e u prolee
nade pri ruci). Na taj nain titjmo -povrinu zemijita od udra
prolenih kia, kako je nebi sahile, od sunca i vetra, kako je nebi
isufli. T i m e smo istov-remeao snabdefi hranom korisne organizme
(da m o g u nastaviti sa irazlaganjem) i zatitili ih od ekstremnih
preienih vremenskih uslova.
KAKO SEJE ISAl MO-BATOVAN
Setva je u m o d e m o vreme izgubila deo prvobitnog znaenja.
Nai dedovi su bili u potpunosti zavisni od svojih prinosa, pa je
setva za njih znaila mnogo vie. Nekada je to bio sveani in.
Nama, koji to u svojim batama j o uvek obavljamo svojim
rakama, prva proiena setva j o *rvek znai neto posebno. Seme
znai nadu. U sitnim zrnima koja briljivo sipamo poaemo u
mirisnu, rastresku zemJju, naiazi se bezbroj klica, keje e u
vlanoji, zagrejanoj zemlji o&veti, proklijati. I z j i h e se razviti
tako razliite biijke kao to su salata, debeia mrkva, mirisno,
areno cvee; razvie se ak 30 ili 40 debelih crvenih plodova
paradajza - iz jedne jedine siune semenice!
"Kakva setva - takva etva", kae naa narodna posiovica. Da bi
seme klijalo ravnomemo, a i zbog meanja kultura u redovima, na
svakoj ieji irine 120 cm treba napraviti 5 ili 6 uzdunih redova
Preporuljivo je poetak leje obeleiti tablicom sa imenom kuiture
koju sejemo. Na istoj ieji emo sejati saditi razliite vrste povra na
nain, na koji e one imati povoljan meusobni uticaj u pogledu
razvoja i zatite, a biraemo ih i s obzirom na duinu vegetacije.
71
 Uz razapeti kanap povuiemo drku grabulja, da bismo u
zemlji napravili brazdicu dubine 1-2 cm. Uz kanap moemo
povui i iljati deo male motike, te tako napravjti kanal u koji
sipamo prosejan, zreo kompost. Red zalivamo vodom iz kante za
zalivanje, pri emu pazimo da ne kvasimo okolinu brazde. Sejemo
na mokru liniju - ne pregusto, jer e svo seme prokiijati. Naopake
okrenutim grabuljama (zubima na gore) seme blago utiskujemo u
navlaenu zemlju, a zatim ceo red pospemo suvom, rastresitom
zemljom. Vai pravilo: dva puta deblji sloj zemlje od debljine
semena.
Ovaj nain moe da izgleda komplikovan, ali ga vredi
primeniti: seme zasejano na ovaj nain brzo klija, jer odozdo
dobija dovoljno vlage za klijanje, a odozgo vrlo rastresitu, suvu
zemlju za nicanje. Seme je posejano na istu dubinu, ravnomerno
gusto, klija istovremeno, a ptice ga kljucaju manje nego kada ga
sejemo omake, pri emu pojedina zma ostaju na povrini. Za ovaj
na'm potrebno }e i manje semena.
U pogledu povoljnih kombinacija povrtarskih kultura
pridravamo se plana setve koji smo napravili na osnovu podataka
iz tabele meovitih kultura, ali i prema potrebama svoje porodice.
Ako je mogue, prilikom setve (kao i kod drugih batenskih
poslova), uvaavamo uputstva i datume povoljnih dana za bio-
batu iz astrolokog kalendara (objavljuje ih asopis "Zdravlje").
Prve setve e se obaviti ranije, a povre e bre stii, ako se
posluimo tunelom od plastine folije. Preko luno savijenih
gvozdenih ipki, sa obe strane leje pobodenih u zemlju, razapinje
se providna plastina folija, koja se sa obe strane i na krajevima
zakai tipaljkama. Panja! U sunanim periodima u ovom tunelu
moe postati veoma toplo, pa ga u takvim uslovima treba na
krajevima otvarati radi provetravanja.
Ako ovakvu oblogu razapnemo preko leje na nekoliko dana pre
setve, moemo biti sigurni da e zemlja biti suva i topla. M o i
e m o ranije da uberemo prvu salatu za upanje - berivku
72
(slovenaki naziv za salatu koja se "prebire" kada stie za rasad,
dok je j o sasvim mala i gusto posejana), rotkvice i spana. Na taj
nain biijke titimo od hladnih vetrova i eventualne siane, dok su
j o osetljive. Kasnije, kada proe opasnost od slane i postane
toplije, uklanjamo plastiku, kako bi biljke nastavile da se razvijaju
u normalnim uslovima, na sveem vazduhu. Vai pravilo da biljke,
sadnice, ne treba maziti, j e r na taj nain postaju preosetljive,
izduene, i suvie slabe za ivot van tunela. Mlade useve po
potrebi zalijemo, poprskamo ustajalom vodom, a zatim ostavljamo
preko dana da se osue.
Sadimo takoe u redovima: salatu, zeljaste biljke, praziluk, crni
luk itd. Malom lopaticom u zemlji se naprave jamice odgovarajue
dubine. Iskopanoj zemlji dodajemo malu koliinu sitnog, zrelog
komposta i time zatrpamo jamicu. Dok to radimo, sadnicu drimo
j e d n o m rukom pri sredini. Prstima pritisnemo zemlju uz koren, a
zatim ustajalom vodom zalijemo okolinu sadnice.
Na koju dubinu treba saditi? Sve vrste salata, krastavac,
kelerabu i celer sadimo plitko, tj. tek toliko da se pokrije koren
biljke. Paradajz, praziluk, kupus i njemu srodne biljke treba saditi
duboko u zemlju, toliko da zemlja dosee do prvih listova biljaka.
Sadnju obavljamo pred vee, da bi biljke mogle da se povrate.
Po sunanom vremenu, a naroito za vraih letnjih dana, biljke
posle rasaivanja obino lako uvenu, a neke se ak osue, ako su
bile slabe iii nedovoijno zalivene. Sadnice emo zaitititi od j a k o g
sunca, a u prolee od mogueg naglog pada temperature vazduha,
ako ih poklopimo saksijama odgovarajue veliine. Biijka moe da
bude pokrivena saksijom tri do etiri dana bez rizika. Saksija se
zagreva na suncu, ali topli vazduh moe da izlazi kroz rupicu na
vrhu. Kada pred vee skinemo saksije, primetiemo da su biljke
ostale potpuno svee. Po potrebi ih zalivamo i tako e uskoro
nastaviti da rastu neometano.
73
 Dakle, za pravilno zalivanje ne postoji jedinstveno, optevaee
ZALIVANJE POVRA
praviio. Svako mora sam u svojoj bati otkriti tajnu, koliko je vode
Za zalivanje povra u bati, ako je to ikako mogue, treba potrebno njegovim lejama.
obezbedili kinicu sa kunog krova. Iz cevi na zidu kue koja Vai stari batovanski savet: raditi na tome da zemljite bude
odvodi kinicu iz krovnog oluka, limar moe da nam izvede mali rastresito, bolje je nego zalivati. On proizlazi iz saznanja da se
oluk kojim e voda oticati u poseban sud. Kinica je najbolja voda kroz kapilarni sistem u zemljttu voda die na povrinu, gde se pod
za zalivanje batenskih, sobnih i balkonskih biljaka. uticajem toplote i vetra isparava. Cinei zemljite rastresitim,
U gradovima je kvalitet vode sa krovova ve problematiniji, ujedno postiemo vianost povrine batenske zemlje, a
naroito u blizini industrije, jaeg saobraaja i odaka. istovremeno prekidamo kanalie kroz koje se gubi vlaga iz
Tamo gde postoji mogunost da se dode do podzemne vode, zemljita. Iz toga proizlazi da na taj nain spreavamo gubitak
treba iskopati bunar i zatititi ga betonskim ili jakim drvenim vlage iz donjeg, vlanog, humusnog sloja, u kome se nalazi
poklopcem. Nabaviemo i runu pumpu od livenog gvoa, korenje biljaka. Ako vodimo rauna da zemljite izmeu povra,
onakvu, kakva se koristila u vreme dok jo nije bilo vodovoda. Taj tspod drvea, ribizli i malina bude uvek pokriveno, onda se ni leti
troak e se isplatiti, poto e voda koju emo troiti biti besplatna. gornji siojevi nee isuiti.
Kinica i podzemna voda imaju prednst u odnosu na vodu iz
vodovodne cevi, je ova iz higijenskih razloga esto hlorisana.
Za zaiivanje biljaka svakako je preporuljiva voda koja je odstajala
u velikoj bavi, abru iii koritu, zagrejana toplim vazduhom.
obra vbda za zativanje mora da odstoji. *
Biolokoj bati je potrebno manje vode za zalivanje, poto
njeno pokriveno humusno zemljite zadrava vlagu, to biljkama
pogoduje vie nego ostale dve krajnosti - sua i natapanje.
Ukoiiko je vazduh zbog dueg izostajanja padavina suv, treba
imati na umu razliite potrebe biljaka. One zavise od vrste biljaka,
faze njihovog razvoja, kao i klime zemlje njihovog porekla.
Pasulju je, pored pored sunanog poloaja, potrebna stalna vlaga u
zemljitu. Isto vai za paradajz, karastavce i tikvice.
Znaajna je i strukmra zemljita. Biljke na peskovitoj zemlji
trae vie vode od biljaka koje rastu na glinovitoj i humusnoj
zemlji. Kada u vazduhu ima puno vlage, potrebno je manje
zalivanja.

74

75
 Ne preporuuje se svakodnevno zalivanje. estim povrinskim
zalivanjem voda ovlai samo tanak gornji sloj zemlje. Posledica
toga je da biijke razviju prvenstveno povrinsko korenje (jer ne
moraju da trae vlagu u dubljem sloju). Ako kasnije zbog
godinjeg odmaora ili drugog razioga obustavimo svakodnevno
zalivanje, sua najjae pogaa ovako razmaene biijke. Bolje je
zalivanje na nekoliko dana, ali tada temeljito, kako bi i donji
slojevi uz korenje dobili dovoljno vlage.
I j o neto o zaiivanju:
Biljkama koje su do nas dole iz toplijih predela, kao to su
paradajz, pasulj, krastavac, tikvice, celer itd., kao i brojnim
vrstama lekovitih i zainskih biljaka, pogodovae da njihovo
korenje stalno dobija dovoljno vlage. Ne treba ih prskati po stablu
i iiu, jer na takvo zalivanje loe reaguju. Na vlanom liu se
lako pojavljuju ra i plesan. Zalivamo samo zemlju iznad korena.
Nasuprot tome, salatama i radiu odgovara prskanje po liu.
Salata bre zavija lepe glavice, ako je po letnjem suncu
osveavamo hladnim prskanjem.
Leti ne treba zalivati ujutro, dok na biljkama jo ima rose koja
ih osveava bolje od bilo kakve vode. Zalivamo uvee, kako bi se
biljke preko noi povratile, usisale vodu i nadoknadiie na ezi
izgubljenu tenost. U prolee i u jesen dajemo prednost jutarnjem
zalivanju da bi se biljke brzo osuile.
Useve zalivamo ustajalom vodom, u tankim mlazevima, kako
zemlja oko njih ne bi bila nabijena, tvrda i pokoriasta.
Bio-batu nikada ne zalivamo hladnom vodom iz vodovodne
cevi, jer to ne koristi bifjkama - naprotiv, ono im kodt. Prskalice
su pogodne samo za velike parcele i polja gde se po vie sati
dnevno prskaju pojedine kulture koje to dobro podnose. Rasprene
kapljice vode se u tom sluaju zagrevaju pri prolasku kroz topli
vazduh.
76
UTICAJ MESECA I PLANETA
Mnogobrojne stare narodne izreke i iskustva o uticaju Meseevih
mena na rast i uspeno gajenje kultura u zemljoradnji, prenosiii su se u
vidu usmenih predanja sa kolena na koleno. Zemijoradnici su ih
primenjivali vekovima. Po svoj prilici su sa njima imali dobro
iskustvo. Oni su se naroito u brdovitim predelima i oblastima odrali
do dananjih dana. Moemo ih nai u starim seoskim hronikama, u
kojima uz datume nalazimo dvanaest planeta i Meseeve mene. Njima
su se ljudi upravljali prilikom setve, sadnje okopavanja i skupljanja
razliitih kuitura.
Evo nekih prastarih predanja koja se odnose na biljke u bati:
Sve biljke koje se pokrivaju zemljom kako ne bi dobile zelenu
boju (krompir, mrkva), seju se iii sade za vreme zadnje Meseeve
etvrti.
Graak treba sejati za vreme zadnje etvrti Meseca (da bi bio pun
i zdrav).
Pasulj freba saditi za vreme mladog Meseca.
Krompir ne treba saditi za vreme prve etvrti Meseca (sva e
snaga otii u zeljasti deo biljke). Treba ga saditi za vreme zadnje
etvrtine (kako bi terao u zemlju).
Ako kupus sadi za mladog Meseca, imae ga dovoljno za eljad
i za svinje.
Jabuke se sade za vreme prve etvrti Meseca.
Za vreme prve etvrti Meseca treba saditi ive ograde i bunje.
Vinova loza se orezuje za vreme prve etvrti.
Rue koje cvetaju u kasnu jesen, trae orezivanje u aprilu, za
vreme punog Meseca. Pupoljke treba otkinuti ili odsei u maju, takoe
za vreme punog Meseca.
Modemo vreme je vemom odbaciio ova stara praviia, i proglasilo
ili praznoverjem. Poslednjih godina, meutim, naroito meu
pobomicima biolokoe zemljoradnje i batovanstva, ovo predanje se
opravdano iri. Poznati su kalendari setve i sadnje koji se upravljaju
77
prema Meseevim menama i poloaju pianeta. Pronaeno je povoljno
vreme setve i sadnje raznih vrsta biljaka, za orezivanje drvea i vinove
loze, za pelarske radove, za etvu, berbu voa, sakupljanje batenskih
i poljskih plodova itd.
Poslednjih godina su precizno ustanovljeni kosmiki uticaji na rast
i plodnost nekih biljaka. Niz godina su prouavane iste kulture, a
meu njima i krompir, za koji se ispitivao prinos u zavisnosti od setve
u razliitim Meseevim menama i razliitim konsteiacijama Meseca i
ostaiih planeta. Rezultati su pokazali da je koliina proizvedenog
krompira koji je zasejan u vreme povoijne konstelacije, za 3 3 % vea
od one koja se moe postii sejanjem u nepovoljno vreme.
Mesec na putu oko Zemlje za 27,3 dana prolazi kroz dvanaest
astrolokih znakova zodijaka. Prema miljenju posmatraa, kosmiki
uticaji na Zemlju i biljke za to vreme su veoma razliiti.
Na biljke sa puno lica pozitivno utiu astroloki znaci Raka, Ribe
i Skorpije. Na boiji razvoj plodova povoljno utiu Ovan, Lav i Strelac.
Znaci Bika, Device i utiu pozitivno na razvoj biljnog korenja. krastavac, paradajz, papriku, plavi patlidan, kao i sve vrste bobiastog
Kada se Mesec nae u znaku Device, Vodolije i Blizanaca, vreme je
za setvu i sadnju biljaka koje gajimo zbog njihovog cvea.
Istraivai ovih uticaja na Zemlju i biljke su uvereni da se ne radi o
praznoverju. Kao to ne moe da bude praznoverje ni injenica da su
plima i oseka uzrok Meseevog uticaja na more.
Na osnovu rezultata posmatranja, ustanovljeno je da su na uticaj
Meseca prijemivije biljke koje uspevaju na bioloki obraivanom
zemljitu. Ako plodno zemljite u povrinskom sloju pre setve
dovedemo u rastresito stanje, smatra se da je ono tada prijemivije za
kosmike uticaje.
Za uspevanje biijaka u bio-bati, pored Meseevih mena i uticaja
planeta, znaajan je i poloaj Meseca na nebeskom svodu. Ako esto
posmatramo Meseev put, onda znamo da se on nalazi nekada vilje, a
nekada nie na nebeskom svodu. To znai da on na nebu prelazi vei
ili manju put, pa prilikom odreivanja povoljnih i nepovoljnih dana za
poslove u bio-bati treba uzimati u obzir i ovaj faktor.
78
U biolokoj zemljoradnji je takode preciznije posmatran uticaj
vremenskih priiika. Dani koji su bili na osnovu kalendara povotjniji za
setvu iii sadnju biljaka koje radaju plodove, obino su bili topliji od
ostalih. Povoljni dani za setvu lisnatih kultura bili su jako kioviti, a
dani za sadnju korenastih biijaka su naginjali hiadnom vremeuu i
slanama. Kada je vreme bilo pogodno za servu i sadnju cvetajuih
biljaka, dani su bili preteno sunani i vedri.
Iz gomjeg proizlazi, da se kuiture prema vremenskim prilikama
dele na etiri gmpe: lisnate, korenaste, plodonosne i cvetne.
U lisnato povre ubrajamo sve vrste salata, spana, poljsku salatu
(matovilac), sve vrste kupusu srodnih biljaka, pa i keleraba i karfiol,
praziluk i sve zainsko i ajno bilje.
U korenasto povre spadaju mrkva, celer, rotkvica, beia i cma
rotkva, cmi koren ili zmijina trava (Scorzonera hispanica) cvekla, repa,
cmi iuk, beli luk i krompir.
U povre koje raa plodove ubrajamo graak, pasulj, soju, tikvice,
i ostalog voa.
Vreme koje je povoljno za setvu i sadnju pojedinih biljaka, takoe
je povoljno i za sve druge radove oko tih biljaka. Krompir emo saditi
u vreme koje je povoljno za korenaste biljke. Kasnije emo ga, u
danima koji su povoljni za korenasto povre i okopavati, zagrtati i
iskopati. Takav krompir e se bolje odrati preko zime. Salatu cemo
sejati i rasaivati u vreme koje je predvieno za lisnato povre, takoe
emo je i upati i stavljati u podrum u danima koji su povoljni za tu
vrstu biljaka.
Za one koji se bave branjem iekovitog bilja, bie zanimljivo
saznanje do kojeg se dolo analizom sastava ovih trava: u vreme kada
je Mesec u prvoj etvrti, bilo je vie lekovitih materija u njihovim
gomjim delovima - u iistovima i cvetovima, a za vreme zadnje etvrti
u korenju. Ovaj nalaz moe posiuiti kao koristan savet skupljaima
lekovitog bilja koje raste kako u bio-bati, tako i van nje.
79
 PREDNOSTI MEOVITIH KULTURA
Nekada su seljaci ostavljali polja da se odmore, jer su iz
iskustva znali da biljke iscrpljuju zemljite. Nakon etve sejali su
detelinu iucerku, koja je predstavljala zeleno ubrivo za
snabdevanje azotom, a iscrpljene materije su nadoknaivali i
stajnjakom.
Zbog intenzivnog korienja prostora u batama ne moemo podnose, pa zato i ioe uspevaju. Postoji i trea vrsta kojoj odgovara
sebi priutiti takav postupak. Ve dugo se koristi takozvani
plodored koji u tradicionalnoj zemljoradnji koriste i seljaci.
U pogledu prohteva, batovani dele povre u tri grupe.
U prvoj grupi se nalaze biljke kojima treba najvie materija,
kojima je potrebno naubreno zemljite (zeljaste biljke, krompir,
krastavac, tikvice, bundeva, celer, praziluk, paradajz, rabarbara).
Za njih ve s jeseni treba ubriti zemlju.
U drugu grupu spadaju biljke sa manjim prohtevima (mrkva,
cvekla, rotkvice cmi i beli luk, salata, spana, keleraba), njima je
dovoljan dodatak komposta.
U treu grupu batovani ubrajaju povre koje ima najmanje
prohteve (graak, pasulj), a njegovo korenje obogauje zemljite
azotom.
Ove tri grupe biljaka se smenjuju u plodoredu. Prve godine se u
nadubreno zemljite seju i sade biljke najveih prohteva, naredne
godine na njihovo mesto dolaze biljke iz druge grupe, a u treoj
godini graak i pasulj. Pojedino povre stie, zavisno od svojih
prohteva, svake godine na drugu Ieju.
U bio-bati se vie upravljamo prema prirodi kao naem
pravom uzoru. U umi i na livadi moemo videti najrazliitije
biljke koje rastu jedna pored druge, ne menjajui svoje mesto, koje
ipak nije sluajno izabrano, jer je priroda stroga u svom izboru.
Opstaju samo one biljke koje se meusobno podnose i dopunjuju,
a sve druge nestaju. Time nastaje svojevrsna harmonina interesna
zajednica u koju su, pored biljaka, ukljuene i ivotinje kojima ove
80
biijke obezbeduju hranu i ivotni prostor.
Svaka biljka crpi iz zemlje one materije koje su joj potrebne. Ono
to joj nije potrebno, ostavlja u zemljitu, a to e koristiti susedna
biljka sa drugaijim potrebama. Na taj nain razliite biljke dobro
uspevaju kao susedi. One uzimaju ono to im je potrebno.
Dugogodinje iskustvo bio-bafovana govori da postoje vrste
povra koje su meusobno simpatine i druge koje se kao susedi loe
svako mesto i simpatina je svakom susedu.
Precizni posmatrai su konstatovali odreene znake simpatija i
antipatija ak i kod biijnog korenja. Korenje nekih medusobno
simpatinih biljaka doslovno se medusobno preplie, dok se drugo
oigledno povlai od susednog. Radije se skupi na malom
prostoru, da bi izbeglo nepoeljnu susednu biljku. Odnosi izmeu
biljaka slini su odnosima medu ijudima.
Bio-batovan prilikom setve i sadnje uzima u obzir pozitivan
uticaj pojedinih biljaka na rast svojih suseda. On zna da ima
povra sa kratkim korenjem, a da drugo svojim d u g i m korenjem
posee za hranom iz dubijih slojeva. Luenje jednih pozitivno
utie na razvoj drugih.
Ve smo spomenuli da su monokulture jako podlone biljnim
bolestima i tetnim insektima, to batovane i seljake esto navodi
na hemijsko unitavanje. Meutim, spreavanje je bolje od
unitavanja. Zato bio-batovan ne seje istu biljku na itavoj
povrini leje. Meanjem biljaka na istoj leji izbegava bolesti,
insekte i naravno - otrove.
Ono to se dobro pokazalo na manjim povrinama, u
porodinim bio-batama, moe se, svakako, preneti i u proizvodnju
povra na poijima. U Svajcarskoj se ve decenijama postiu dobri
rezultati meovitim povrtarskim kulturama na velikim povrinama.
Ovaj sistem proizvodnje biolokog, vrio kvalitetnog povra (sa
dugim redovima mrkve, koji se smenjuju redovima c m o g luka,
kupusa, celera itd.), preporuuje se i onima koji proizvode povre
81
za prodaju. Ovaj sistem predstavlja nepobitan dokaz da biolokom
proizvodnjom, sa kompostom, bez vetakih ubriva, insekticida i
pesticida, moemo prizvesti zdravije i jeftinije povre.
Prednosti gajenja meovitih k u l t u r a na zajednikim lejama:
dozrevanje (mrkva, crni luk, cvekla), gaje se vrste povra koje bre
rastu i dospevaju (rotkvice, berivka, zelena saiata).
U istim redovima uspeno smenjujemo odgovarajue vrste
povra u toku godine, ili tek naredne godine.

1. bolje iskorienje plodnog zemljita, uz vie proizvoda;

Povre koje prethodl ojjovaraiue povre koje sledi
2. bolji rast, razvoj, aroma i ukus biljaka kao posledica
karfiol celer
pozitivnog uticaja izabranih susednih biljaka;
crni luk krastavac, tikvice
3. manja izloenost bolestima i ivotinjama koje povru nanose
tetu; pasulj zimski radi
4. manje jednostrano iscrpljivanje zemljita; zelena salata praziluk
5. bolja zasena povrine od meukultura. graak kelj pupar, karfiol
Ove prednosti govore u prilog odustajanja od monokultura. mrkva kupus, spana, praziluk, graak
Potrebno je, dodue, izvesno vreme za pronalaenje, kombinovanje krompir slatkrkukuruz
i zapisivanje povoljnih, odnosno nepovoljnih kombinacija biljaka i blitva keleraba
godinje planiranje povrtarskih leja. Sva dobra i loa iskustva treba paradajz ne menja mesto - isto
zapisivati u belenicu, kako bismo ih valjano koristili u narednoj praziluk rotkvica, mrkva
godini. rotkvica salata, pasulj, slatki anis
Kao primer naveu zapise iz sopstvene belenice, koji se cvekla karfiol
odnose samo na jednu leju: spana pasulj, mrkva, rotkvica
5. leja: 1. red: - april: crni luk + rotkvice - avgust: matovilac kupus i srodno povre crni luk, spana
(Valleriana locusta)
2. red: - april: mrkva - avgust: endivija
3. red: - april: rana salata (sadnice) - maj: cvekla Nije prepoporuljivo da se korenasto povre smenjuje u istom
4. red: - april: cmi luk + rotkvice - avgust: matoviiac redu. Cveklu ne treba saditi posle spanaa, a niske sorte pasulja ne
5. red: - mart: sejana salata (berivka) + rotkvice - maj: tamo, gde se ranije nalazila blitva, praziluk, celer ili cvekla. Radi
cvekla se o izboru pogodnih kultura.
Napomena: Sve kulture su odlino napredovale. Crni luk Mesto izmeu biljaka sa duim vegetacionim periodom (kupus
veoma krupan, zdrav. Cvekla i mrkva takoe. Rotkvica dovoljno i srodne biljke, paradajz, praziluk, cvekla, crni luk, arpadik,
za svakodnevnu upotrebu. 4 vrste salate: rana, berivka, endivija, blitva, celer, pasulj), treba uvek iskoristiti za setvu biljaka sa
matovilac - od prolea do zime, odnosno do narednog prolea. kraim vegetacionim periodom (berivka, setva zelene saiate,
Ukupno na leji 7 kultura. rotkvice, spana, batenski kres).
Uz takozvane glavne kulture koje iziskuju vie vremena za

82 83
 T a b e l a p o g o d n i h i n e p o g o d n i h susednih vrsta p o v r a Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn
e kulture
Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn zelena paradajz, radi, rotkvice, bela i perun
e kulture salata cma rotkva, graak, pasulj,
berivka kupus i sl., rotkvica, beJa rotkva, pervn repa, c m i koren, kupus,
(salata za rabarbara, paradajz, niski pasulj, rabarbara, pargla, miroija,
upanje) pargla, crni koren, cvekla, miloduh
slatki anis, miroija, ubar, graak satata, rotkvice, beia i crna rotkva, crni luk,
miioduh (pogodan za setvu
keieraba, siatki anis, beli luk,
cetera)
pargia (pre kelja pupara) praziluk,
tikvice, visoki pasulj, cmi Juk - krompir,
bundeve pasulj
crni luk tikvice, krastavac, paradajz, kupus i s l , ren krompir (za bolji ukus i protiv -
mrkva (protiv mrkvine muve), praziluk, tetoina), voke (protiv boiesti)
jagode (protiv plesni), cvekla, graak, jagode beli luk, cmi luk, praziluk (protiv
miroija, kamiiica pasulj plesni), salata (mamac za
beii luk jagode (protiv ptesni), rua i graak, tetoine)
breskva (protiv bolesti i vaiju), pasulj keleraba graak, niski pasulj, salata, -
voke (protiv mieva i ptesni) spana, paradajz, celer, cvekla
crni salata, praziluk - mrkva povoljno utie na sva susedna
koren povra, titi rotkvice, belu i crnu
pasulj rotkvice, repa, ceter, krompir, cmi luk, rotkvu od tetoina, luk od
(niski) krastavac, blitva, paradajz, beii luk, Jukove muve, praziiuk od moljca
salata, cvekla, spargla, praziluk praziluka
rabarbara, miloduh krompir ren (za boJji ukus i protiv paradajz,
pasulj salata, cvekla, bela i cma rotkva, cmi tuk, krompirove zlatice), niski graak
(visoki) spana, tikvice, krastavac, celer, beli luk, pasulj, kelj pupar, kim i ljuta
kelj pupar, repa, dragoJjub, nana (za bolji ukus), koja se sadi
miloduh pre slatkog anisa)
paparika salata, spana, blitva, rotkvice pasutj krastavac c m i luk, niski pasulj, slatki anis rotkva
maline salata, niski pasulj
blitva niski pasulj -

84 85
 Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn
Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn
e kuiture
e kulture
arpadik mrkva, motovilac, cvekla, kupus i sl.,
paradajz salata, praziluk (protiv moljca krompir,
jagoda, kamilica, mirodija pasulj
praziluka), kupus i sl. (protiv graak
graak,
leptira kupusara), keleraba, crveni
praziluk
celer, kamilica i bosiljak (radi kupus,
boljeg ukusa) slatki pargla keleraba, niski pasulj, graak, -
anis salata (samo prve dve godine)
spana kupus i sl., visoki pasulj, cvekla
praziluk salata, paradajz, keleraba, crni luk,
argarepa (mrkvina muva), rotkvica, bela i crna rotkva,
graak,
jagoda (protiv plesni), celer repa (kao prethodni usev za
pasulj
- rabarbaru i celer)
rabarbara salata, graak, spana, niski pasulj
celer kupus i sl. (predohrana od ne uspeva
radi paradajz, visoki pasulj, mrkva, perun
leptira kupusara), salata, kao
zeiena salata, slatki anis,
spana, praziluk, paradajz, mono-
miloduh
L
pasuij kultura
bela i salata, graak, spana, pasulj, krastavac
kupus i paradajz, celer (kao zatita od cmi luk,
crna mrkva, paradajz
srodno leptira kupusara), krompir, graak sa
rotkva
povre graak, pasulj crvenim
cvekla cmi luk, berivka, niski pasulj, spana
kupusom,
mirodija, bora
crveni
rotkvica saiata, spana, batenski kres, - kupus
graak, pasulj, mrkva, perun
kao mono-
repa salata, spana, pnsulj, midroija -
kultura
voke beli luk, ren, dragoljub (protiv -
bolesti i tetoina)
slatki salata, krastavac (bolji ukus) - paradajz,
anis posle ranog graka, krompira niski
pasulj,
kim, pelin,
miloduh

87
86
 VISOKA LEJA
Ideja o vrlo plodnim visokim Jejama ostvarena je i proverena sa
uspehom, u velikom broju biolokih bata. Eksperimentatori su bili
prijatno iznenadeni obiljem zdravog i lepog povra, kao i
njegovom ranom proizvodnjom. Razmenom iskustava,
inferesovanje za ovaj metod proizvodnje kvalifetnih biolokih
proizvoda stalno raste. Visoke leje se preporuuju svima koji ele
na malom prostoru da proizvedu vie povra nego do sada, a
naroito u toku prelaska na bioloko povrtarstvo.
Najpovoljnije vreme za podizanje visoke leje je kasna jesen.
Tada ima na raspolaganju dovoljno potrebnog materijala. S prolea
se takva leja na suncu brzo zagreje i spremna je za rane setve i
sadnje.
Iskustva sa kvalitetnim i obilnim prinosima na visokim lejama,
iz svoje domovine preneli su u svet Kinezi. Na jugu Kine plodno
88
zemljite se ve vekovima eksploatie na ovaj nain.
Proizvodnjom kuitura na uzdunim brdacima, sa manje rada i
truda, postiu se vei prinosi. Kvalitet zemlje se poboljava
pomou organskih otpadaka, donoenjem biljnog otpada, izmeta
malih ivotinja i kuhinjskih otpadaka. Savremena Kina bez
upotrebe hemijskih pomagala i otrova proizvodi na humusnom
zemljitu dovoljno hrane za brojno stanovnitvo. Vetaka dubriva
su za Kineze luksuz, poto je za njihovu proizvodnju potrebna
velika koliina energije. Kineski seljak iti batovan bio bi
verovatno zapanjen rasipnitvom velikog broja naih
zemljoradnika, koji pored stajskog ubriva ili komposta, svoje
zemljite zasipaju vreama vetakog ubriva.
U poreenju sa kineskim lejama, visokim oko 15 cm, leje bio-
batovana su vilje. Mnogobrojni eksperimenti su pokazali da se
na taj nain postie jo bolji rast i vei, zdravi prinosi.
PODIZANJE VISOKE LEJE
Pre svega, treba odrediti mesto. Ono treba da bude sunano i po
mogunosti u pravcu sever-jug. Poloaj istok-zapad je manje
podesan zbog prevelike vmine sa june strane, a zasene na
suprotnoj strani. Visoka leja moe biti iroka do 150 cm i ne treba
da bude viija od 120 cm. Duina nije ograniena.
Pre nego to otponemo sa radom, treba pripremiti materijal.
Krupne batenske otpatke, kao to su grane i granice drvea i
bunja, debela stabla suncokreta i slino, usitnjavamo na manje
komade. Treba takoe pripremiti dovoljno meanog lica i neto
malo treseta, ukoliko je to mogue. Ako visoku leju podiemo na
travnatom mestu, tada odvajamo gomji sloj zemlje sa travom, pri
emu komade busenja slaemo na gomilu sa strane. Ukoliko
visoku leju podiemo na mestu dosadanje leje, treba ukioniti
25cm humusne zemlje, koju emo sloiti na gomilu i pokriti je
plastinom ponjavom.
U jesen e nas prilikom rada kia esto terati iz bate, zato valja
89
 i radni prostor pokriti plastinom folijom. Na taj nain emo po
povoljnijem vremenu moi da nastavimo sa radom, bez nerviranja
zbog barica i blata. Radi dovoenja materijala, na zemlju oko ieje
polaemo daske, kako u toku rada ne bismo previe utabali zemlju.
Kao donji sloj, na sredinu iskopane povrine slaemo
najkrupnije batenske otpatke, tj. odrvenele delove biljaka. Ovaj
drenani sloj treba da bude gust i visok oko 50 cm. Na njega
slaemo iseeno busenje - travom na dole, ili, u nedostatku
busenja, sioj od 15 cm izmeanog batenskog otpada na koji
sipamo malo zemlje. Povrinu treba poravnati aovom, oblikujui
leju u vidu gomile. Sledi sioj meanog lia koje treba da bude
vlano. Preko njega sipamo 5 cm zemlje i aovom nabijemo sa
svih strana. Zatim sledi sloj od 5 cm grubog komposta, sa to vie
kinih glista, a preko toga tanji sloj treseta. Leju na kraju
prekrijemo 15 cm debelim pokrivaem od batenske zemlje,
pomeane sa dobrim kompostom. Ako nemamo dovoljno
komposta, dodaemo treset i biJo kakvo organsko ubrivo (roinu,
kotano brano). Treset nije ubrivo, u njemu nema nikakve hrane
za biljke, ali on dobro uva vlagu i njegova rastresita struktura
pomae razvoj korenja.
Aovom dajemo konani oblik visokoj leji. Do prolea e se
delimino slegnuti i na kraju e imati visinu od oko 75 cm. Ako se
zemlja sa strane i na krajevima obruava na stazu, obloiemo je
okvirom od starih dasaka. Poto je drvo dobar izolator, time
poveavamo temperaturu u leji. Ako raspolaemo kamenjem ili
starom opekom, moemo ograditi stalnu visoku leju, na kojoj e
dobro uspevati sve kulture. Drvene poluoblice koje moemo za
male pare nai na pilani, mogu dobro posluiti kao ram za visoku
leju.
Na krajujepotreban i materijal kojimemo konano pokriti visoku
leju, kako bismo je zatitili i ubrzali razvoj ivih bia u njoj, pre svega
kinih glista. Za to e posluiti batenski otpaci, lie, slama ili stare
vree. Nepropusni plastini materijal ne odgovara toj nameni.
90
POZITIVNA ISKUSTVA
Na osnovu iskustva bio-batovana, poveanjem povrine
obradivog zemljita leje i zagrevanjem iz centra (gde se odrveneli
biljni otpaci razlau u humus), postiu se bolji i otporniji prinosi
nego na niskim lejama. Ne iznenauje nas to mnogi batovani
ubrzo podiu dodatne visoke Ieje, kako bi poveali prinose na
maiim bastenskim prostorima. Za sredinji deo umesto batenskih
otpadaka koriste drveni otpad sa piljevinom, a umesto lia
pokoenu suvu travu ili siamu. Svi ovi materijali se raspadaju i pri
tome u unutranjosti leje razvijaju odgovarajuu toplotu.
Na visokim iejama takoe se seju i sade meovite kulture. Kao
primer, koliko razliitih vrsta povra je mogue u jednoj godini
proizvesti na ieji u obliku gomile, dugake 5 metara, samo uz
p o m o prirodnih pomagaia, pokazuju beleke jednog od uspenih
bio-batovana:
proizvedeno 100 glavica salate, 25 glavica zimskog radia, 25
keieraba, dosta peruna, 250 velikih mrkvi, 20 belih rotkvi, 120
rotkvica. Na 8 stabala sazrelo je oko 100 kg paradajza. Pored toga,
s jeseni jo 28 glavica salate, 10 glavica keija, 10 glavica kupusa,
30 keleraba, 20 crnih rotkvi, 15 debelih strukova praziluka i 15
velikih endivija.
Imajui na umu trinu cenu tolikog povra, raunica pokazuje
da je njegov uloeni trud bogato nagraen. Osim komposta, na
lejama nije koristio nikakvo ubrivo (samo sadnicama paradajza
je prilikom sadnje dodao u zemlju neto roine i pepela od drveta).
Pored dobrog rasta, za povre koje uspeva na visokoj leji,
karakteristian je i bolji kvalitet. Mrkva, keleraba i celer su soni,
ukusni i pored svoje veliine nisu upijikavi. Isto vai i za
rotkvice. Biljke imaju najbolje uslove za razvoj u rastresitoj i
zagrejanoj zemlji visoke leje.
Najvea koiiina toplote u visokoj ieji se razvije u toku prve
godine. Ona se razlaganjem materije smanjuje, ali se poveava sloj
91
 humusa. U petoj ili estoj godini ovaj sloj je visok 30 c m .
Naravno, prilikom sadnje, svake godine treba biljkama uz korenje
ZAINSKO I LEKOVITO BILJE V
dodavati kompost, kako se prinosi ne bi smanjiii. BATI
S prolea moemo zapoeti proizvodnju meovitih kultura na
visokoj leji. U redovima ovalnog oblika seje se prva salata, izmedu Kakva bi to bata biia bez zainskih i Iekovitih biljaka? U
su rotkvice, red spanaa, sadnice kelerabe i karfiola, zelene salate. kuhinji su neophodne kao zaini i ajevi, a u bati kao sredstva za
Na vrhu leje polovinom maja sadimo paradajz, a izmeu strukova prskanje i ubrenje. Perun, vlasac, i moda j o poneku zainsku
bosiljak i krastavce. Svako upranjeno mesto odmah popunja- biljku moemo nai gotovo u svakoj bati. Ali to je uglavnom sav
vamo. I niski pasulj, zimski kupus i keij pupar dobro uspevaju na izbor, iako je veina poznatih biljaka najrazliitijih prijatnih mirisa
visokoj leji. bila poznata ve pre vie vekova.
Prilikom sadnje treba imati na umu da nas visoke biljke mogu
ometati u zalivanju i berbi manjeg povra. Stoga biljke visokog
rasta sadimo u gornji deo leje, a one nieg rasta sa strane i pri dnu.
Prednosti visoke leje u odnosu na normalnu:
Toplije zemijite na kosini, grejano iz sredine, omoguava
raniju prolenu setvu i sadnju.
Poveanje obradive povrine, vei prinos povra, naroito
prvih godina prelaska na bioloki nain povrtarstva.
Bra proizvodnja humusa u leji, mrviasta zemlja i stoga
boiji, bri razvoj korenja i biljaka.
Prvoklasni bioloki proizvodi.
Olakan rad, jer je potrebno manje saginjanje.
Kod ovog naina gajenja bate, zemijite na visokoj ieji se bre
sui. Za vrelih letnjih dana moramo ece da zalivamo. Pojedini
batovani poiau crnu plastinu foliju, ali svakako treba staino
voditi rauna o pokrivanju zemljita, kao to to inimo i na drugim
lejama. Ukoliko nema vode u blizini, najbolje su leje, oiviene
poluoblicama ili starim daskama, iza kojih zemlja zadrava
vlanost.
Za zalivanje visokih ieja vai isto to vai za sve povre:
najbolja je biago zagrejana kinica, a najvie treba zalivati zemlju Dolo je vreme da ih useiimo u batu i uvedemo u svakodnevnu
oko biljaka; ree ali obilnije. upotrebu. I za ove biljke vai izreka: Stvari moemo zavoleti tek
kada ih upoznamo. A kada ih budemo zavoleli, kuhinju neemo
vie moi da zamislimo bez ovih aromatinih, sveih, osuenih ili

92 93
 zamrznutih zaina. ajevi od bilja koje smo sami odgajili, miriu
mnogo lepe nego kupovni.
Bar za neke od ovih prastarih batenskih biljaka naie se
mesto u na.oj bati. Ove biljke su u veini sluajeva veoma
skromnih prohteva, a bie najboljeg kvaliteta, ako im budemo
odredili sunano mesto. M o e m o ih zasaditi uz batensku stazu,
pored kunog zida, ili izmedu povra... Pojedine m e d u njima
veoma povoljno utiu na odredene vrste povra, inei ga
ukusnijim, ili terajui dosadne insekte, mieve, suzbijajui biljne
bolesti. Stoga su neke od tih biijaka u biolokoj batt nezaobilazne.
Pre vie godina odluio sam da zasadim posebnu batu za
zainske i lekovite biljke. Izmedu povra nije biio dovoljno mesta
za sve. Na osnovu zapisa o starinskim batama, napravio sam plan
i spisak biljaka. Kod izbora s a m vodio rauna o zainskim
biljkama za kuhinju, osveavajuim i lekovitim za ajeve i onima
koje koristimo u bio-bati.
Moja bata je dobila mesto na tada najsimanijem travnjaku. S
prolea sam u malim g m p a m a zasadio 26 razliitih vrsta bilja. One
vieg rasta dobiie su svoje mesto u pozadini, a manje napred, na
suncu. Izmeu njih su zasaene grupe kadifice i nevena.
Veina bilja je skromnih prohteva i ne trai nikakvo dubrenje.
Kompost je dodat perunu, miloduhu, bosiljku, matinjaku,
pitomoj nani... Viasac je dobio dodatak od crne adi, koja mu
najvie prija. Biijke sam po uzom na starinske bate obeleio
tablicama sa domaim i botanikim - latinskim imenima.
Biljke su na suncu razvile najbolje aromatine i iekovite
materije, a cvee je privlailo mnogobrojne pele, bumbare i
arene leptire. Deca iz komiluka, koja su volela da tre stazama
izmeu biljaka, zainteresovano su naglas sricala, itaia i uila
imena bilja. Bilo im je dozvoljeno da kidaju njihovo lie.
Naroito su volela da prstima gnjee mirisno lie pitome nane,
estragona, marinjaka, miioduha, bosiljka, ruzmarina itd. Udisala
su jake mirise i naglas ih uporedivala medu sobom. Za sunanih
94
dana volela su da mi pomau u branju kamilice, koju sam,
samoniklu m e d u povrem, presadio na posebnu leju u biljnoj bati.
Biijke su moj mali trud nagradiie bezbrojnim mirisnim cvetovima.
Lekovitog aja bilo je dovoljno za itavu godinu.
Odrasli posetioci mogli su da dobiju mnogo mladih biljaka za
svoje bate. Napravili s m o mnogo miriljavih biljnih buketa,
uredno svezanih trakom, koje su prijatelji koji nemaju batu mogli
da okae u svojoj kuhinji i sa interesovanjem i zadovoljstvom ih
koriste kao zaine i ajeve.
Na putu kroz nau batu, posetiocima se esto neoekivano
otvarao pogled na ovaj areni lekoviti vrt, gde je bilje bujno
cvctalo u belim, utim, plavim i crvenim nijansama boja i
najrazliitijim oblicima. Otkrio sam da je interesovanje za taj deo
bioloke bate najvee. Na tom mestu smo razmenjivali iskustva i
savete i sklapali nova prijateijstva sa nepoznatim biljem.
Miljenje, kako naoj hrani dodajemo razno bilje samo zbog
ukrasa, podst icanja apetita i boljeg ukusa jeia, veoma je raireno,
aii vrlo manjkavo.
Bilje pored aromatinih, sadri i neke mineralne maferije,
vitamine, odredene lekovite sastojke, koji ve u malim koliinama
povoljno utiu na pojedine organe.
Bilje treba pre upotrebe na brzinu oprati pod tekuom vodom, a
zatim ga sitno iseckati i upotrebiti to sveije. Cele granice
stavljamo u au sa vodom, kako bi ostale svee do sledeeg dana,
a suve ostavljamo u hladnjaku za upoterebu u nekoliko narednih
dana.
Najvanije zainsko i ajno bilje:
Bosiljak (Ocimum basilicum) je nepogreivi pratilac brojnih
jela. Cenili su ga ve stari Grci i Plinije, ne samo zbog nadasve
prijatnog mirisa i ukusa, ve i kao lekovitu biljku koja pomae kod
glavobolje i jaa ivce. Jednogodinja biijka, seje se u aprilu.
B o r a , pore, b o r a i n a , lisiina (Borago officinalis) - njegovo
mlado lie, naseckano na salatu, isti krv i osveava.
95
 Jednogodinja biljka plavih cvetova, sama se zaseje narednih
godina (visine 60 do 100 cm).
C r n i l u k (allium cepa) sadri dosta vitamina C, pomae u ou-
vanju zdravlja, kod prehlada, glavobolja, groznica, bronhialnih
problema, deluje protiv aretrioskleroze. Povoljno deluje kod dija-
betesa, pomae bolesnicima od reume artritisa. Svee iseeni iuk
koristimo odmah, jer je inae tetan. Sadi se u martu (meovite
kulture).
Beli i u k (Allium sativum) pored lekovitih i materija za jaanje,
sadri i prirodne antibiotike. Povoijno utie na varenje, deluje
diuretiki, protiv upala, tetnih bakterija, virusa, giista, ubrzava
izbacivanje sluzi kod gripa i prehlada, deluje protiv skleroze. U
krajevima gde Ijudi redovno uzimaju beli luk, oito ima vie
zdravih i dugovenijih ljudi. Jak miris belog luka moe da se ubai
grickanjem granica sveeg peruna. Sadi se s jeseni.
Vlasac (Allium schoenomprasum) pozitivno deluje na krvotok,
sadri sumpor (kao i beli luk) i gvode. Sitno seckane stabljike
viasca dodajemo supama, orbama, krompiru, salatama, mladom
siru. Viegodinja biljka, seje se u prolee.
R e n , h r e n (Armoracia rusticana) ima sadraj C-vitamina kao
retko koja biljka, a sadri prirodne antibiotike. Povoljno deluje na
disajne organe, nariito na bronhije, na dijabetes, kod starijih
osoba jaa krvotok i sniava visok krvni pritisak. Oblozi od rena
pomau kod reumatinih bolova. Redovno uzimanje struganog
rena u rano prolee (na salati) isti krv i spreava proleni umor. U
prolee se sadi bono korenje, inae je viegodinja biljka.
Anis, a n a s o n , slatki k o p a r (Pimpinella anisum), m i r o i j a ,
kopar (Anethum graveolens), kim (Carum carvi) ublaavaju
upale, spreavaju nadimanje eluca i creva. Dojiljama se
preporuuje uzimanje svee miroije ili aja od semena miroije
za pojaano i due luenje mleka. Jednogodinja biljka, seje se u
prolee. Narednih godina se zaseje sam.
L o v o r , lovorika (Laurus nobilis) - njegovo lie poboljava
96
varenje, naroito mahunarki i mesa. b u n i ili drvce moemo
gajiti u saksiji, kako bi mogao da prezimi u svetloj j hladnoj
prostoriji. Viegodinja biljka.
M i l o d u h , selen, Ijupac (Levisticum officinale) u orbama i
sosovima izaziva apetit, deluje diuretiki, spreava nadimanje
eluca i creva, deluje lekovito na organe za varenje i piua.
Viegodinja biljka (1-2 m), razmnoava se deobom korena ili
semenom.
M a j o r a n (Majorana hortensis) u hrani j a a nerve, poboljava
rad creva i deluje diuretiki. Jednogodinja biijka, seje se u apriiu
u saksije, a iznosi se sredinom maja (20-40 cm).
E s t r a g o n (Artemisia dracunculus) sadi mineralne materije i
isti bubrege. Viegodinja biljka, razmnoava se reznicama u
peskovitoj zemlji (60-90 cm).
Pelen (Artemisia absinthium) koristi se za aj protiv smetnji u
varenju, za jetm, bubrege, protiv reume, artritisa i glista, za
poboljanje apetita posle bolesti. Kao zain, u minimalnim
koliinama poboljava ukus pojedinih jela. Viegodinja biljka.
(visina 60-80 cm).
P e r u n (Petroselium hortense) sadi vitamin B 1 2 koji je
znaajan za proizvodnju crvenih krvnih zmaca. Dobar je za
bubrege. Koristimo ga pre svega u sveem stanju, seckanog i
posutog preko gotovih jela. Seje se u rano prolee ili u jesen u
zemljite sa kompostom (visina 30 cm).
R u z m a r i n (Rosmarinus officinalis) je dobar, svestrano
upotrebljiv zain, koji izmeu ostalog deluje na srane nerve i na
nizak krvni pritisak. Poseduje antiseptika svojstva. Viegodinja
biljka, razmnoavanj'e reznicama. Preko zime u saksiji u hladnoj,
svetloj prostoriji (visina 30-80 cm).
u b a r (Satureja hortensis) spreava nadimanje eluca t creva i
kao zain prijatnog mirisa, nezaobilazan kod kuvanja pasulja i jela
od mesa, a ujedno pomae varenje. Kao zain iii dodatak aju
preporuuje se osobama sa niskim krvnim pritiskom. Viegodinja
97
 biljka, razmnoava se s e m n o m ili reznicama u peskovitoj podlozi
(visina 25 c m ) .
T i m i j a n , p i t o m a m a j i n a dufca (Thimus vuigaris) pored
prijatnog ukusa i mirisa poseduje i dezinfekciona svojstva. U vidu
aja p o m a e kod promuklosti, isti disajne organe i krv.
Viegodinja biljka, razmnoava se deljenjem ili reznicama u
peskovitoj zemlji (visina 25 c m ) .
C e l e r (Apium graveolens) - i lisnata i korenasta vrsta spreava
nagomilavanje vode u organizmu, stvaranje bubrenog kamena,
pomae osobama koje boluju od reume i artritisa. Gaji se kao
jednogodinje povre - korisna u bio-bati (izmeana sa kupusom i
sl.).
alfija, k a d u l j a (Salvia officinalis) je od davnina cenjena
iekovita biljka, pa ak vai izreka: Kako moie a umre ovek u
ijoj bati raste ialfija? Kao i timijan i ruzmarin, alfija poseduje
antiseptika svojstva, deluje kao dezinfekciono sredstvo kod upaia
u ustimz i grlu, olakava kaalj, iei grip u poetnom stadijumu,
spreava n o n o znojenje. Kao zain za jela od m e s a oiakava
varenje. Osuenu alfiju, izdrobijenu u prah, m o e m o uvati za
zimu. Poto osveava, ne treba ga piti uvee, vec* ujutro.
Viegodinja biljka plavih cvetova, razmnoava se reznicama, raste
na suvom zemljitu. (visina 60-80 c m )
Pored zainskog bilja koje ima i odredena lekovita svojstva, u
bati m o e m o gajiti i ajno lekovito bilje:
G l o g (Crataegus oxyacantha) je bun, p o g o d a n i za ivu
ogradu. Njegovi beii cvetovi i crveni plodovi su lekoviti (protiv
visokog krvnog pritiska, za jaanje srca kod starijih osoba, protiv
problema sa krvotokom). Mlade biljke moemo nai po ivicama
ume.
K a m l l i c a (Matricaria chamomilla) je jednogodinja biijka.
Njen lekoviti cvet sui se za pripremu aja protiv razliitih upala i
greva u crevima.
Z o v a , b a z g a (Sambucus nigra) treba da se n a e u svakoj bio-
98
bati. Ovaj bun treba posaditi na ivicu bate (zbog senke). Njen
cvet koristimo za aj ilt s i m p koji p o m a u kod prehlada i
bronhijalnih problema. Bobice zove takode sadre lekovite
materije i minerale - aj, s i m p , p e k m e z .
V a i e r i j a n a , odoljen, m a c i n a t r a v a (Valeriana officinalis) - od
korena se proizvodi tinktura (valerijan-kapi), a osuena biljka
koristi se za pripremanje aja protiv nervoze, nesanice, za
umirenje. Bio-batovani koriste gornji deo biljke za proizvodnju
pobudivaa za kompost. a potopijene se koriste za pripremu
tenog dubriva koje pogodno za cvee i j a g o d e . Viegodinja
biljka, razmnoava se semenjem ili deobom korena (80-100 cm).
K a m f r i ( S y m p h y t u m peregrinum) koristimo u kunoj apoteci
za pripremu tinkture i lekovite masti (povrede, nagnjeenja,
reuma). Svee listove, izgnjeene staklenom bocom, koristimo u
vidu obioga protiv bolova u zglobovima, u krstima, kod povreda
kostiju. U bio-bati je veoma cenjeno teno dubrivo od listova i
stabala komnfrej, a slui i za pokrivanje zemljita (mineralne
materije, jaanje biljaka). Viegodinja biljka, razmnoava se
d e o b o m korena, potrebno joj je staino mesto (80-100 c m ) .
M a t i n j a k , elina t r a v a , l i m u n k a (Melissa officinalis) j e
ajna biljka koja deluje umimjue i protiv nesanice. Od nje se
m o e praviti s i m p . Viegodinja biljka, razmnoava se semenom
ili d e o b o m korena (60-80 c m ) .
Z l a t n i m a t i n j a k (Monarda didyma) je ajna biljka. Beru i
sue se s a m o crvene cvetne latice od kojih se priprema aj koji
smiruje i p o m a e dobar san (meavina sa matinjakom, glogom).
Viegodinja biljka koja trai d o b m , k o m p o s t n u zemlju,
razmnoava se deobom korena (60-80 cm).
R a s t a v i , preslica, k o n j o r e p (Eqiserum arvense) - lekoviti aj
protiv bolesti mokrane beike, bubrega, deluje diuretiki. Bio-
batovani je koriste kao sredstvo za prskanje protiv biljnih bolesti,
kao i za poboljanje mineralnog sastava. Viegodinja biljka kojoj
odgovara peskovito zemljite. Korenje nalazimo u prirodi.
99
 K o p r i v a , a r a (Urtica dioica) koristi se za pripremu lekovitog
koji isti krv i deluje diuretiki. Mlado proietno lie,
pripremljeno kao spana iii iseckano i posuto preko salate,
preporuuje se protiv malokrvnosti. Koprive u bio-bati koristimo
za izradu dobrog tenog ubriva i sredstva za prskanje protiv
biijnih vaiju. Viegodinja biljka, razmnoava se semenom ili
korenjem koje nalazimo u prirodi (50-70 cm).
P i t o m a n a n a (Mentha piperita) - njeni svei ili osueni listovi
su odlini za osveavajui, ietnji hladan aj koji ima dezinfekciona
svojstva, deluje protiv upaia i greva organa za varenje.
Viegodinja biijka, trai vlanu, kompostnu zemiju. Razmnoava
se deobom korena.
ipak, i p u r a k , divlja r u a (Rosa canina) je bun koji inae
raste u prirodi, ali ga moemo zasaditi na rubu bate. Njegovi
crveni plodovi su u jesen bogati vitaminom C. Caj od usitnjenih i
osuenih plodova lei bubrege, deluje kao diuretik. Od sveih
plodova moemo da pravimo pekmez. Trajna biijka (2 m).
L a v a n d a , lavandula (Lavandula officinalis) - njeno plavo
cvee koristi se za aj koji smiruje i deluje protiv giavobolje.
Kupka od cvetova ima isto dejstvo. Osueni cvetovi iavande
stavlju se u piatnene kesice jer su prijatnog mirisa i teraju moljce.
U bio-bati lavanda titi rue od lisnih vaiju i rasteruje mrave.
SVAKODNEVNA UPOTREBA BILJA
Veinu bilja beremo pre cvetanja, u prepodnevnim satima,
poto se rosa na njima osuila. Tada biljke sadre najveu koliinu
aromatinih i lekovitih materija. Cvetove kamilice i ziatnog
matinjaka beremo po suncu.
Za pripremu zelene salate pogodne su mnoge vrste seckanog
biija: bosiljak, miroija, viasac, lice miade koprive, bora,
estragon, zeleno lice i strukovi beiog luka, crni luk, arpadik.
Za salate od mrkve, paradajza, krastavca, pasulja i krompira
moemo koristiti: bosiijak, ubar, mirodiju, timijan, bora, kim,
100
majoran, vlasac, perun, miloduh, beli luk, crni luk, celer,
ruzmarin, alfiju, strugani ren.
Za supe, orbe i sosove, kuvana jela od povra, mahunarke,
krompir i testenine, pogodni su: perun, bosiljak, vlasac, miroija,
estragon, timijan, majoran, celer, beli luk, crni luk, alfija, lovor,
kim.
Za peenja se koriste: crni luk, beli luk, ruzmarin, timijan,
bosiljak, ubar, perun, mirodija, kim, miloduh, majoran, alftja,
celer.
Za ukusan sos od paradajza koristi se: bosiljak, lovor, ruzmarin,
ubar, beli luk.
Za kiseljenje krastavaca, boranije, za kiseljenje kupusa:
miroija, (cvet ili seme), ubar, estragon, kim, majoran, ren, beli
luk, arpadik.
Dobro miriljavo sire sprema se na sledei natn:
U bocu stavljamo granice ruzmarina, estragona, bosiljka,
mirodije i lovorov list. Bocu zatim nalijemo kvalitetnim
jabukovim siretom, zatvorimo je zapuaem i ostavimo da stoji
na suncu 14 dana. S vremena na vreme sadraj dobro promuka-
m o . Ovakvo sire daje prijatan ukus saiatama i obezbeuje mine-
ralne materije u vreme, kada nema sveeg bilja.
Zaine suimo na toplom, provetrenom i senovitom mestu.
Zatim ih treba dobro izmrviti, grubo prosejati kroz cediljku i
staviti u zatvorene staklene posude. Na kraju obeleiti etiketama sa
nazivima bilja i datumom.
Cajno bilje treba suiti iseeno u vrstim manjim vezicama,
okaeno na suvom, toptom i senovitom mestu. Dobro osueno
trljamo rukama kroz cediljku za salatu. uvamo u dobro zatvo-
renim teglicama, na tamnom i suvom mestu.
Bilje koristimo do sledee sezone branja. Eventualne ostatke iz
prethodne godine ne bacamo, ve ih kompostiramo.
101
 BERBA I UVANJE PROJZVODA IZ
BATE
Prema onim stvarima kojima posveujemo m n o g o vremena,
misli, Ijubavi i rada, imaemo i poseban odnos. Takav je sluaj i sa
dobro i lepo u r e d e n o m batom i plodovima koje s m o u njoj sejali,
sadili, i brino pratili njihov razvoj. Svojim sazrevanjem oni n a m
vraaju uloeni trud. Ako ih pogode letnja sua ili grad, ili
preobilne jesenje kie, a nedovoljno sunca, letina e biti neto
slabija, ali e nas utoliko vie obradovati. Ne poznajem ni j e d n o g
bio-batovana koji se ne ponosi plodovima svoga rada i koji nije
zadovoljan njihovim ukusom i sadrtnom.
Za kvalitet povra, bobiastog i ostalog voa, izmeu ostalog,
vano je i odgovarajue vreme berbe i uskladitenja. Prerano
sakupljeni proizvodi nisu dovoljno ukusni, a sadre i neto manju
koliinu vitamina, mineralnih materija i eera. S a m o nekoliko
sunanih dana mogu da poprave ovaj sadraj. Prilikom sakupljanja
treba voditi rauna da se proizvodi ne otete, a ako se to dogodi,
oteene proizvode treba potroiti pre ostalih.
Glavice saiate treba odsei kada dostignu normalnu veliinu.
Isto vai za boraniju i graak. Jagode se beru kada m o g u lako da se
odvoje od peteljke. K o d maJina, crvene i crne ribizJe pravi trenutak
berbe je presudan za dobru aromu i sadraj eera. Crnu ribizlu
treba brati kada se peteljke Iako odvajaju od grana. Isto vai i za
voe, osim zimskih sorti koje dozrevaju na policama u podrumu.
Zreli krastavci su j o zeleni, ali glatki. Krompir se vadi, kada stabla i
lie poinju da se sue. Beli Iuk je sazreo, kada njegovo lie izbledi i
pouti, a c m i kada mu lie polegne. Paradajz treba brati kada plodovi
pocrvene, ali jo nisu omekali. Radi, matovilac i sve vrste povra
koje obnavljaju lie, ne treba sei do korena, ve iznad polovine.
oraniji, graku, paradajzu i ostalim biljkama koje cvetaju i
raaju istovremeno, prinosi se mogu poveati berbom na svakih
nekoliko dana.
102
Doba dana i povoljni dani za berbu odredenih vrsta proizvoda,
t a k o d e su vani za kvalitet i trajnost proizvoda. Salata je najboljeg
kvaliteta ako je odseena ujutro, a u toku leta dok je j o prekrivena
rosom. Zainsko i ajno bilje, j a g o d e , pasulj (boraniju), paradajz i
krastavce treba obrati po s u v o m vremenu, najbolje pre podne, ili
tek pred vee. Najkvalitetniji za zdravu ishranu su svei proizvodi
koje d o n o s i m o iz bate i odmah th koristimo. Za koricenje u toku
z i m e , sopstvene proizvode nastojimo da sauvamo na nain koji je
najmanje tetan za njihov kvalitet, ukus i aromu.
Za uvanje protzvoda iz bate koristi se p e t n a i n a :
1. O n o to moe da ostane na lejama (bez opasnosti u pogtedu
kiimatskih uslova), donosie se iz bate po potrebi.
2. D m g u mogunost predstavlja unoenje proizvoda (pre
mrazeva) u podrum, u za to odredenu toplu leju ili u takozvani
klimatski sanduk u bati.
3. Proizvodi se mogu uvati i u s m r z n u t o m stanju u
zamrzivau.
4. Proizvode m o e m o pasterizovati i staviti u tegle.
5. Proizvodi se m o g u osuiti.
K o povra koje se od jeseni ostavlja na tejama, treba voditi
rauna o lokalnim kimatskim uslovima, naroito o najniim
temperaturama. Kod nas, u nekim krajevima mogu da se ostave na
otvorenom: zimska sorta kelja, kelj pupar, praziluk, celer, pa ak i
mrkva, zimski i crveni radi. Zatitiemo ih nasipanjem zemlje i,
ukoliko je potrebno, lia, a sve to pokriti plastinom folijom.
Povre zatieno na ovaj nain m o e da izdri nekoliko stepeni
ispod nule sve do upotrebe, kada po povoljnom v r e m e n u vadimo
koiiine, potrebne za nekoliko dana. Matovilac ne mora da se
pokriva.
D o s t a toga stavlja se pre z i m e u podrum. Najbolja zimska
temperatura podruma z a ouvanje kvaliteta proizvoda j e o d + 1 0 d o
+ 4 C , a potrebna vlanost od 75 do 90 %. Iz tih razloga najbolji je
103
pod od naboja. Ako je vazduh suv, zimnicu treba pokriti treba samo delimino otopiti, isei na manje komade i dinstati kao
plastinim pokrivaem, kako bi se to manje suila. sos, sa odgovarajuim zainskim biljem.
Krompir zadrava svoj kvalitet dok ne pone da klija. Zato Vano je da na kesicama bude naznaen datum zamrzavanja,
klijanje rreba spreavati to due. Svake nedelje treba ga rukama kako bi sadraj bio utroen na vreme. Prilikom otapanja treba
dobro promeati. Promenom poloaja krtola, kiijanje krompira koji voditi rauna o uputstvima za pojedine vrste povra.
se okree prema svetlu se zadrava. Sve to je mogue, treba ostaviti za upotrebu u sveem stanju.
Korenasto povre: mrkva, cvekla, repa, c m a rotkva... ostae Treba izbegavati kuvanje i pasterizovanje, j e r konzumiranjem
svee, ako se zakopa u vlaan pesak. Povre se pre toga ne sme raznovrsnih presnih salata doprinosimo svom zdravlju u veoj
oprati, kako ne bi dolo do tmljenja. meri nego kuvanim povrem.
Ukoliko nema podmma, treba se odluiti za manje praktian Ako moe da se proizvede dovoijan broj giavica kupusa, u
nain uvanja na otvorenom. U zemlju u bati treba ukopati jesen treba da se kiseli. Izmeu slojeva stisnutog i usoljenog
takozvani klimatski sanduk od eternita 11 stiropora. Sa gomje kupusa treba posuti razliito zainsko i iekovito bilje, kao to su
strane treba napraviti proreze za vazduh. Povre treba razvrstati u kim i bobice kleke. Kiseo kupus, svega presan, u toku zime
manje ili sanduie kojt se zatim slau u vei klimatski predstavlja naroito zdravu hranu zbog vitamina i minerala koje
sanduk. Voe treba odvojiti u poseban sanduk, j e r ono kvari ukus sadri.
povra. Sanduk treba pokriti izoiacionim materijalom (stiroporom Pojedini proizvodi mogu se osuiti za ishranu preko zime (npr.
ili slinim) i poklopcem (oknom) od plastike kao zatitom od zrelo zrnevlje pasulja, graka i semenke bundeve). C m i i beli luk,
vlage i mieva. kada im se u jesen lie potpuno osui, pletu se u vence koji se
mogu veati u suvom podrumu ili na tavanu. Treba osuiti i
Topla leja u bati pogodna je za uvanje proizvoda, ukoliko se
dovoljno zainskog i drugog bilja za kuhinju.
sa unutranje strane dobro izoluje od hladnoe. Treba spreiti
mieve da dou do hrane kao i da je kvase kia i sneg.
Pove i voe u spremitu treba povremeno kontrolisati.
Nagnjile plodove treba uklanjati, kako se bolest ne bi irila.
Duboko zamrzavanje graka, boranije, karfiola, malina i ribizli
boije je od pasterizovanja, j e r se na taj nain sauva vie hranljivih
materija nego u postupku sa visokom temperaturom dueg trajanja.
Ukoiiko je to mogue, zamrzavanje treba da se izvodi bez
dodatnog eera (jagode, maline, ribizle, ljive, kajsije itd.).
Zamrzava se i pojedino bilje koje tim postupkom zadrava bolji
miris od suenog (npr. bosiljak, perun, vlasac). Zamrznuto bilje
treba izdrobiti, iseckati i dodati gotovim jelima. Sve, sasvim zreo
paradajz moemo zamrznuti ceo. U plastine kesice stavijamo
onoliko, koliko je potrebno za jedno kuvanje. Zaleene plodove

104 105
 GLAVNI RADOVI TOKOM GODINE
JANUAR
Sastavljamo listu povra i bilja koje emo gajiti. Vodei rauna
0 raspoioivom mestu i potrebama pravimo plan setve i sadnje na
pojedinim lejama. Pri tome razlikujemo glavne, one za popunjava-
nje, rane, kasne i meovite kulture povra i bilja.
Sastavljamo listu semenja, biramo otpome sorte, pravimo irok
izbor raziiitih vrsta povra.
U ogradi za kompost staino sakupljamo kuhinjske otpatke,
drvni pepeo, karton, hrtiju itd.
Kontroliemo zimnicu, ukianjamo natmle plodove.
Kontroliemo batenske alatke, popravljamo, nabavijamo ono
to je potrebno.
Bez prekida hranimo ptice u batenskim kuicama, kako bi se
navikle na hranjenje.
Prouavamo uputstva iz oblasti biolokog batovanstva, metode
1 iskustva, a od druge godine i sopstvene beleke.
FEBRUAR
Ukoliko nastupi suvo i toplo vreme, pripremiemo toplu leju.
Pokriemo je i nekoliko sunanih dana ostaviti da se zagreva za
prvu setvu. Seju se: batenski kres, rana zelena salata, rotkvice,
spana.
U hladnijim predelima zelenu salatu treba sejati u sanduie na
prozorima, a zatim rasad prorediti, presaditi u ae od jogurta na
kojima smo prethodno pomou upaijene svee na dnu izbuili
mpice. Po povoljnom vremenu, u dobro zemljite u bati sejemo
perun (dug period klijanja), sadimo beli luk oko rua, oko voaka,
izmeu jagoda.
Leje povrtnjaka na kojima e se gajiti paradajz, krastavci,
tikvice, boranija, jagode, kao i okolinu voaka, treba zaliti biljnim
106
preparatom, s jeseni pripremljenim od poseenog preostalog bilja
sa dodatkom lukovine (bez valerijane), koji povoljno utie na
zdrav rast i otpomost biijaka, snabdevajui ih mineralima.
Mesto gde e m o saditi graak i boraniju (pasulj) treba posuti
drvenim pepeiom. Protiv svih vrsta plesni u bati koristi se
preparat od belog iii c m o g luka (posebno poglavlje o zatiti
biijaka).
Treba pripremiti rezervoar za skupljanje kinice, iii kupiti mnu
pumpu za vodu, ukoliko se voda nalazi na manjoj dubini.
U toplijim predelima vilama treba obraditi suvo zemljite, kako
bi postaio rastresito. Kompost treba rasturiti i izmeti samo sa
gomjim slojem zemlje, gde e nastaviti da se razlae.
M o e m o saditi lesku (najmanje dve sadnice, zbog opraivanja) i
ipak (Rosa canina).
MART
Po mogunosti nabavljamo prirodna ubriva, kao to su
kotano brano, roano i krvno brano. Ako je vazduh topao, treba
prosejati zreli kompost. Najmanje tri nedelje pre setve treba
gornjem sloju na Iejama dodati kompost i po potrebi ih posuti
organskim dubrivom. Ako je zemlja j o tvrda, treba je paljivo
obraditi vilama, poravnati i napraviti leje.
P r i m e r i meSovitih k u l t u r a z a p r v u setvu:
1. ieja: c m i luk, izmeu njega rotkvice - sejana salata, mrkva -
sejana salata - cmi luk sa rotkvicama.
2. leja: zelena salata - spana - rani kupus(rasad) - spana -
zelena salata (setva).
3. leja: graak u 3 reda, izmedu 2 reda rotkvica - uz ivice leje
sadnice kelerabice i salate (meano).
4. leja: crni luk - spana - mrkva - spana - c m i luk - mrkva.
5. leja: batenski kres - cmi iuk - kelerabe (sadnice), iztneu
sejana salata - c m i luk - batenski kres.
107
 6. leja: arpadik sejana salata sa rotkvicama - mrkva - sejana
kokoti i batenska hajduica. Sade se i lukovice gladiola i krtole
saJara sa rotkvicama - arpadik.
georgina.
Setva peruna (ne uspeva pored salate).
Treba iskoristiti svako slobodno mesto. Mlade biijke moemo
Sadnja belog luka: oko voaka, izmeu jagoda i rua.
mnelima od plastike zatititi od slane. Treba voditi rauna da
Povre se bre razvija u tuneJima od piastine folije. Po toplom
zemljite bude stalno pokriveno i vlano. Iznikle mlade biljke
sunanom vremenu treba ih provetravati.
posle setve ubrzo treba razrediti, kako bi mogle da se neometano
Poetkom meseca u ae od jogurta sejemo paradajz - u razvijaju. Korov izmeu redova treba redovno podsecati i
kompostnu zemlju sa dodatkom drvenog pepela. Pogoduje mu ostavljati na zemlji da se osui.
18C (prozorska polica). Isto vai za bosiljak koji se seje u saksije.
Zemlja treba da ima stalnu viagu - voda da bude miaka. MAJ
U topiu leju seju se: blitva, praziluk, celer, zelena salata, kupus,
T a m o gde je u prvoj polovini maja j o prohladno, osetljive
kelj, kelj pupar, cvekla, jednogodinje cvee (kadifica, zevalice
mlade biljke treba tititi (naroito preko n o i ) plastinom folijom,
itd.). Iznikie biljke treba ubrzo prorediti.
koju po toplijem vremenu treba skidati, kako bi biljke ovrsle i
Delimo i presaujemo korenje trajnog bilja: matinjaka, pitome ojaale. Preterano uvanje nije preporuljivo jer sadnice postaju
nane, estragona, kamfrija (ili gaveza), kopriva. preosetljive. Svee presaene biljke moemo na nekoliko dana
Krompir iznosimo u plitkim sanduiima da proklija na svetlu. zatititi od hladnoe, prejakog sunca ili vetra na taj nain to e m o
ih poklopifi saksijama. Zemlja oko sadnica treba da bude
opiemenjena kompostom, rastresita, pokrivena. Zelenoj salati prija
Zavisno od spoljne temperature, u sanduie i saksije sejemo hladan tu u podne, po suncu - na taj nain bre zavija glavice.
osedjivije vrste povra: krastavce, bundeve, kukuruz eerac, keJj
Dok traje hladno vreme, ispod plastike, a kasnije napolje,
pupar, papriku, piavi patlidan, dinje (gde klimatski uslovi
sejemo: karfiol, kupus, crveni kupus, kelj, kelj pupar (za zimsku
dozvoljavaju), suncokret i jednogodinje cvee. Paradajz presau-
berbu), boraniju, j a g o d e mesearke, i svake dve nedelje malo
jemo u vee saksije, a po toplijem vremenu stavljamo u pJastini
salate-kristalke.
tunel da ovrsne. Sve mlade biljke zalivamo mlakom vodom, ali
Posie 15. maja iz topie leje treba preneti mlade sadnice, kao i
nikako po liu.
paradajz i papriku iz sanduia. Krastavce, tikvice i dinje (po dve
Ukoliko ne raspolaemo toplom lejom, setvu obavljamo u
do tri biljke) treba posejati u kompostnu zemlju. Sade se krompir,
tunelu ispod folije: kupus, kelj, keij pupar, blitvu, jagode
pasulj, kukuruz eerac.
mesearke, cveklu, celer, praziluk. Sadimo karfiol.
U posebnoj bati ili izmedu povra seje se jednogodinje bilje:
NapoJju sejemo i sadimo: radi, slatki anis, mrkvu, c m i luk,
majoran, kim, anis, miroija, bora (tabela meovitih kultura).
sitan luk, niski i visoki graak, zelenu salatu, spana i rotkvice za
Posle sejane salate za upanje i rotkvica seju se (npr. kod
stalnu potronju, ranu boraniju.
mrkve) redovi cvekle i belgijski radi, poznat pod i m e n o m vitlof.
Sadi se rani krompir, jagode, sadnice crvene i c m e ribizle,
Slede kelerabe, bele rotkve i graak.
ogrozda, kao i me i viegodinje cvee kao to su margarete,
&, pulevi! Pojava ovih i d m g i h nepoeljnih gostiju u bati

108
109
podsea na preduzimanje potrebnih mera, opisanih u poglavlju o nanoenje tete redovima povra. Jaja i gusenice skidamo
prirodnim sredstvima za zatitu biljaka. neprekidno sa kupusnog lia. Od raznih lisnih vai tite jaka
Stalna briga oko pripremanja komposta i potrebnih tenih sapunica od domaeg sapuna (rastvor od 2%), duvanski prah,
biljnih dubriva i sredstava za prskanje treba da se produi i u kameno brano (za posipanje).
narednim mesecima.
JULI
JUNI
Seju se jo: zelena salata, kristalka, radi za zimsku potronju,
Pravo je vreme za presaivanje sadnica kasnog kupusa, kelja,
endivija, slatki anis, crna rotkva. Kada stabla ranog krompira
keija pupara, praziluka, celera, blitve, i karfiola na njihovo staino
poinju da se sue, krompir treba vaditi iz zemlje i praviti mesto za
stanite, sa kojeg smo ve sakupili rane vrste salate, spana,
dalje setve i sadnje (npr. endivije, radia).
rotkvicu itd. Kao meukulturu stalno sadimo salatu da bismo je
Za stalno pokrivanje zemlje sada ve ima dovoljno lia od
stalno imaii na jelovniku.
kamfrija ili gaveza. Ono se see i zatim razastire po goloj zemlji.
Umesto vetakih ubriva, sada - u fazi naglog rasta, koristimo
Na isti nain upotrebljene koprive dobro utiu na vegetaciju
tena ubriva sopstvene proizvodnje. Na prvom mestu treba da se
povra, zadravaju vlagu i tite ivot u zemlji. Pokoena trava,
nalazi ubrivo od potopijenog lia kamfrija (ili gaveza), iji je
podseen korov, takoe se koriste za pokrivanje zemlje.
nain pripremanja opisan u poglavlju o biljnim dubrivima.
Lisnatim biljkama odgovara teno ubrivo (azotno) od kopriva. AVGUST
Korienje jednom nedeijno je dovoljno. Povru iz porodice
Sve ono to ne troimo u sveem stanju odmah, pripremamo i
kupusa kao i biitvi, celeru i praziiuku, potreban je dodatak
spremamo za zimu. U slobodne redove sejemo matovilac, spana,
komposta. Stalno treba odravati vlagu i pokrivati zemlju.
zimsku endiviju, rotkvice. Sadimo jagode, uz dodatak komposta,
Treba misiiti na naredno rano prolee: sejemo mrkvu, crnu
kako bi ve naredne godine dale dobar rod. Dolo je i vreme za
rotkvu, zimski radi, crveni radi, i kasnu endiviju za potronju
presadivanje endivije, gde takoe moemo dodati kompost. U
tokom zime. Belgijski radi ili vitlof (majsku setvu) proredujemo
sunom periodu treba obilno zaliti zemljite oko biljaka.
da bi se jae razvilo lie i jako korenje (zasaen u sudove i
I dalje beremo bilje (zlatni matinjak, kamilicu, bosiljak,
sklonjen u tamnu prostonju preko zime e zaviti vrste, duguljaste
pitomu nanu itd.) i suimo ga za zimsku upotrebu, vezanog u
glavice). Po potrebi sejemo - po ivicama leja - i veoma zdravu
vezice, okaenog u hladu. Luk se vadi i sui u senci.
cveklu koju treba samo prorediti, jer bi presadivanje u to doba
Ukoliko se pojavi boiest ili tetoine, treba primeniti prirodna
godine daio jako male glavice.
sredstva.
Paradajzu treba stalno kidati bone grane, kako bi hrana
Vreme je povoljno za razmnoavanje rua pomou reznica:
odlazila samo u plodove. Glavno stablo vezujemo uz drveni kolac
granice koje su ve pomalo odrvenele, 20-30 cm dugake,
da bi izdrao teinu plodova. Krastavcima i tikvicama zakidamo
odsecamo ispod donjih listova, kao i vrh. Donja dva lista treba
vrh posle petog lista, ime postiemo grananje. Krompir zasipamo.
paljivo ukloniti. Zabadamo ih u rastresitu, vlanu zemlju i
Ranije opisanim prirodnim sredstvima i dalje spreavamo
pokrivamo velikim staklenim teglama da bi i vazduh ostao vlaan.

110
111
Reznice e verovatno oiliti do narednog prolea, ukoliko uspemo
da obezbedimo stalnu vlanost. Tada vadimo mlade biljke i
sadimo ih na stalno mesto gde e predstavljati pravi ukras.
Maline posle berbe seemo pri korenu. Ostavljamo najjae
mlade grane, 5-8 po metm.
SEPTEMBAR
Endivijinu rozetu vezujemo po suvom vremenu u glavice, kako
bi u sredini ostala sona. Vezujemo onpliko biljaka, koliko
nameravamo da potroimo za nedelju dana.
Sejemo zimsku salatu, spana, rotkvice i matovilac. Siatki anis
proreujemo. Prvih dana u mesecu moemo zasaditi i leju jagoda.
Zemlji dodamo kompost, okolinu biljaka dobro zalijemo i
pokrijemo pokoenom travom ili piljevinom, kako bi zemljite
zadralo vlagu. Redovima starih jagoda takoe dodajemo
kompost. Prinosi su u treoj godini mali, zato stare biljke treba
ukloniti.
Sadimo maline - vrlo zdravo voe koje e raati 15 godina -
svakog jula. Njima pripada mesto na mbu povrtnjaka, gde leti ne
bacaju senku. Zemlji dodajemo gmbi kompost i pepeo. Sadimo 5
jakih sadnica - tapova po dunom metru. Vezujemo ih na 3 ice,
razapete izmeu kolja. Za pokrivanje zemljita najbolji su vuneni
otpaci i piljevina. Stalna vlanost je veoma vana za jagode koje
su poreklom umske biijke.
Sadimo rabarbam (u dobm zemlju sa kompostom).
Na mestima gde je berba obavijena, sejemo bilje za zeleno
ubrivo (slaicu, jednogodinje sorte deteline). Ono e zemljite
nainiti rastresitim, pokriti ga i do prolea popraviti kvalitet.
Da bismo spreili pucanje glavica kupusa, pre jakih kia zasecamo
stabla do polovine. Time spreavamo naglu navalu sokova u glavice,
koje na taj nain ostaju zdrave za uvanje preko zime.
Niska boranija raa ponovo, ako je posie berbe oreemo i
zalijemo. Nju, kao ni graak, ne upamo, ve je poreemo iznad
112
zemlje. Svojim mehuriima u kojima uva azot, korenje po-
boljava kvalitet zemlje.
OKTOBAR
Svu nau panju treba posvetiti uvanju proizvoda (posebno
poglavlje). Salate pokrivamo plastinim tunelom, jer za toplih
dana mnoge biljke produavaju vegetaciju. Stabia paradajza po
hladnom i kiovitom vremenu odsecamo pri korenu i biljke sa
zelenim plodovima okaimo da vise u toploj prostoriji, vrhovima
na dole. Na toploti, ak i u tamnoj prostoriji, plodovi sazrevaju za
dnevnu potronju. Perun i vlasac za dnevnu potronju sadimo u
sudove.
Kasnu mrkvu, celer i cveklu ostavljamo u zemlji do mrazeva.
Krajem meseca vadimo radi, vitlof, seemo zelene delove do
srednjih mladih listova, a korenje sklanjamo u hladnu prostoriju.
Zimi ih sadimo u kante sa vlanim sitnim peskom, koje prenosimo
u tamnu topliju prostoriju. Za dve do tri nedelje razvie se
duguljaste, ukaste glavice. U suvie toplim prostorijama (iznad
18C) listovi se otvaraju i javljaju se lisne vai.
Sadimo ive ograde, voke, me, delimo i rasaujemo viego-
dinje biljke (cvee i razno bilje). Sadimo zovu, glog, lesku.
NOVEMBAR
Pre mrazeva sklanjamo u svetlu, negrejanu prostoriju, u kojoj
temperatura ne pada ispod nule, mzmarin, lovor, rozetlu. Ostalo
trajno bilje (timijan, miloduh, matinjak, pitomu nanu, pelen,
vlasac) ostavljamo u bati. Seemo granice za preparat od bilja ili
ih kompostiramo (osim pelena).
Zbunju ribizle i maline, kao i vokama dodajemo kompost, a
vlascu a. Viegodinje biljke odsecamo, usitnjene kompostira-
mo, a korenje pokrivamo grubim kompostom kao zatitom od
hladnoe.
Mrkvu, cveklu i celer treba povaditi i paljivo im odsei lice.
113
 Reznicama (granicama dugim 20 cm) moemo rasaditi ribizlu,
ODGOVORI I SAVETI NA PITANJA
zovu, lesku i cvetno bunje. Zabadamo ih u meavinu peska i
rastresite zemlje u zvetrini. IZ PRAKSE
Za prolenu cvatnju sadimo lukovice narcisa i lala.
Pravimo visoku leju (posebno poglavlje).
PITANJE:
DECEMBAR U naoj bati povre ne uspeva bez u b r e n j a . O t k a k o
nismo u mogunosti da n a b a v i m o stajsko u b r i v o , posipamo
Pre mrazeva zemlju treba zatititi usitnjenim biljnim otpacima.
je vetakim. Da li je istina da se kvalitet zemljita i prinosi
Rue mogu da se zatite od mrazeva poimou stajnjaka, zemlje i
mogu popraviti s a m o uz pbmo p r i r o d n i h sredstava?
komposta, najmanje 5 cm iznad mesta kalemljenja. Od zimskog
ODGOVOR:
sunca treba ih zatititi jelovim granjem.
Svakako. Jedini je usiov da budete, kako fiziki tako i psihiki,
Kompost treba pre mrazeva dobro pokriti, kako bi proces
spremni da promenite svoje dosadanje radne navike, kao i odnos
razlaganja mogao da se nastavlja. Batenske alatke treba oistiti,
prema zemlji, biijkama i ivotinjama u bati. Sigurno vam je vie
istrljati ih krpom i mainskim uljem. Pre toga, naravno, vilama
staio do sadraja, do unutranjeg kvaliteta, nego do vanredno
treba obraditi zemlju na mestima gde je jo tvrda, a zatim je pokriti
krupnih proizvoda, vetaki proizvedenih, mada Iepih po izgledu,
batenskim otpacima.
ali sadrajno siromanih i vodenastih.
Ako u bati nema dovoljno kinih glista, moemo napraviti
Ispocenost, zamorenost zemlje primeujemo naroito tamo
malu farmu o kakvoj je ranije bilo rei, a namnoene kine giiste u
gde se godinu za godinom na isto mesto seje i sadi povre kome
prolee iznosimo na batensku zemlju.
treba dosta hranljivih materija. Na primer: zeljaste biljke svih
Po potrebi emo urediti batenske staze, terasu, senicu -
vrsta, praziluk, celer, krompir, krastavci, tikve itd. Zemljite
uiniemo sve da bata naredne godine postane jo privlanija za
postaje jednostrano i hronino ispoeno, poto stalno gubi iste
to dui zdravi boravak u zeleniiu.
materije. To se naroito zapaa kod monokuitura. Upravo iz tih
razloga mnogi savremeni batovani i seljaci kupuju i troe veiike
koiiine vetakih ubriva. Na taj nain, dodue, postiu velike
prinose na isim povrinama, ali su proizvodi vodenasti, siromani
u vitaminima, mineralima i aromatinim materijama, da ne
spominjemo tetne posledice po zemljite.
Vetako ubrivo nije reenje, poto ono ne predstavija
potpunu hranu. Mnoge materije biljke mogu dobiti samo iz
organskog humusa. U bio-bati se stalno obnavljaju dodavanjem
komposta raznolikog sastava. Ukoliko se j o ne bavite
proizvodnjom komposta, uinite to sada. Iznenadujue je, koliko
se materijala nakupi i putem kompostne gomile vrati u batensku

114 115
zemlju. Ako stalno nadoknaujemo utroenu energiju, ne moe
doi do pomanjkanja - biologino, zar ne?
Problem ubrenja smanjuje se i p r i m e n o m plodoreda razliitih
vrsta povra. Na mestu gde su prethodne godine gajene biljne vrste
sa najveim prohtevima, sada treba sejati i saditi skromnije
(graak, pasulj, soja). U vie redova na leji treba gajiti razliite
vrste povra koje se meusobno dopunjuju (vidi poglavlje o
meovitim kuiturama). Izmeu njih treba sejati neven i kadificu
ije korenje lui materiju koja unitava nematode - parazite koji
tve u zemiji. Istovremeno, ove biljke svojim mirisom podstiu na
aktivnost korisne organizme i popravljaju kvaiitet humusa. Stoga
ih s jeseni ne treba upati iz zemlje, ve ih treba samo odrezati
iznad korena.
Pored ispravnog naina rastresanja zemljita, pokrivanja gole
zemlje, preporuujem i mineralima bogate biljne preparate od
gaveza i kopriva. Za ispoeno zemljite naroito je pogodan - ogromnom broju. Oni se nakon toga veoma sporo regeneriu i
parat od preslice iz poglavlja o biljnim preparatima za prskanje i
dubrenje. Preslica, naime, sadri silicijum koji jaa otpornost
biljaka time to jaa njihovo tkivo. Za primenu u ove svrhe
preslicu treba brati tek u augustu, poto se u biljci tada nalazi
najvie kremene kiseline i silicijuma. Poto ne raspolaemo uvek
sveom biljkom, treba je osuiti u hladu i spremiti do upotrebe.
Prskanje preparatom od presiice spreava i unitava vie tetnih
pojava u zemljitu i na biljkama. To su npr. razne plesni, monilija,
itd. na vokama. Zemljite moe da se prska u vie navrata od
sredine febmara do maja, od sredine jula do sredine avgusta, u
oktobru i novembru. Biljke e ojaati a plesan nestati ako se listovi
u vie navrata, po suvom i sunanom vremenu isprskaju sa svih
strana.
Iskustvo sa biolokim metodama i sredstvima je pokazalo da se
bez primene stajskog i vetakog ubriva u bati moe proizvesti
zdravo povre, koje mirne savesti moete da ponudite svojoj
porodici. Svesni smo toga da smo nehotice sve vie izloeni
116
& uticaju okoline putem loeg vazduha, loe pijae vode i
buke savremene tehnike. Neemo dodatno loe uticati na svoje
zdravlje postupcima i sredstvima koje m o e m o da izbegnemo.
T a m o gde je to mogue, treba napustiti bar ograniiti upotrebu
hemijskih sredstava! Ovaj princip treba da vai naroito u
batovanstvu.
PITANJE:
H t e o bih da t r a v n j a k u svojoj b a t i p r e t v o r i m u bio-
p o v r t n j a k . K a k o d a p o s t i g n e m d a t v r d a zemlja to p r e p o s t a n e
r a s t r e s i t a , ali bez p r e v r t a n j a zemlje a s o v o m ? e l i m d a u b r z o
postignem dobre prinose.
ODGOVOR:
Verovatno v a m je poznato da prekopavanjem aovom,
prevrtanjem i meanjem slojeva zemlje, veoma brutalno remetimo
rad i red mnogobrojnih organizama u zemlji, unitavajui ih u
obnavlaju prirodno stanje, to se ogleda u sporijem i slabijem rastu
kultura koje se u prolee seju u svee prekopanu zemlju. Zato tom
poslu treba pristupiti sa to vie obzira.
Bie najbolje, ako travnjak pokrijete slojevima kartona ili
hartije koje ete pritisnuti kamenjem ili daskama. U mraku i vlazi
vladaju idealne prilike za kine gliste koje e travnjak preraditi u
humusni sloj. Za to je pogodan letnji period, pred odlazak na
godinji odmor, kada vam papirni pokriva nee smetati.
Poetkom septembra dobro obradite zemiju rastresanjem v i l a m a
Gomji sloj izmeajte sa onoliko komposta, koliko moete da ga
proizvedete. Zemljite tada odmali zasejte zelenim dubrivom. Pod
tim nazivom podrazumevamo biljke koje svojim gusto
isprepletenim korenjem ine zemlju rastresitom, a svojim
nadzemnim delom do zime proizvedu obilje zelenila. U toku zime
se smrzavaju i pretvaraju u hranu koju koriste kine gliste i dmgi
organizmi koji ive u zemlji. Do proleca se sve to pretvara u
humus. Tada moete, ukoliko je to potrebno, ponovo obraditi
117
zemiju vilama, bez meanja slojeva Formirajte ieje i zasadite
krompir kao prvu kulturu. obro uspevaju i graak, pasulj
(boranija) i crni luk. Zato krompir doiazi prvi na red? Zato to
njegov nadzemni deo treba zagrtati, kako bi rod bio bolji. Time
zemiju vie puta rastresamo i podsecamo korov. Sunce boije
zagreva gomilice nego ravnu povrinu, to krompim veoma
pogoduje, a istovremeno topiota ubrzava delovanje i razmnoa-
vanje organizama u zemlji, to podstie bre stvaranje humusa.
Za takozvano zeieno ubrenje pogodne su jednogodinje biljke:
slaica, grahorica, divlji bob, jednogodinje deteline itd. U nekim
semenarama se ve prodaju dobre meavine semenja ovih biljaka.
Gotovo sve ove biljke uz svoje korenje zadravaju bakterije koje iz
vazduha izdvajaju azot i taioe ga u naroitim mehuriima. Na taj
nain dobija se gotovo ubrivo za povre koje ete u prolee sejati
ili saditi na dotadanjem travnjaku.
PITANJE:
Koji materljal je najbolji pokrlvanje zemlje o k o v o a k a ?
N e m a m n a raspolaganju dovoljnu koiiinu k o m p o s t a kojom
bih p o r e d p o v r t n j a k a mogao da s n a b d e v a m i oovei vonjak.
ODGOVOR:
U poslednje vreme pokazaio se veoma uspenim pokrivanje
zemlje u vonjacima korom etinara. Usitnjena kora posipa se u
sloju debljine od 5 do 10 cm, u traci irine 1 m oko voaka.
Viegodinja poreenja su potvrdila da je rast voaka bolji, a
prinosi vei nego kod upotrebe herbicida protiv korova, putanja
trave i korova da rastu ili pokrivanja zemljita oko voaka c m o m
plastinom folijom.
Mlevena kora etinara sada se uveliko kompostira i kao humus
dodaje zemlji prilikom sadnje voaka. Time se poveava udeo
humusa, a strunjaci smatraju da upravo to doprinosi boljem rastu.
Organizmi iz zemlje lagano razlau k o m drvea i tek nakon
dueg perioda treba ponovo dodati sloj debljine nekoliko
santimetara. Uz ovaj postupak korenje je stalno dobro snabdeveno
118
hranljivim materijama. Prednost se sastoji i u zatiti gomjih
slojeva zemljita u kojima se grana korenje drvea: u takvom
zemljitu oni su boije zatieni od posledica sue za vreme letnjih
ega. U nedostatku vode, drvee i njegovi plodovi oslabe,
smanjuje se njihova otpomost prema bolestima i tetoinama.
Pored toga, sloj usitnjene kore spreava spiranje - eroziju gole
zemlje prilikom jakih kia, naroito na terasama i padinama, a
osiobaa nas i od brige oko brzog gubitka vlage iz zemlje.
Ukoliko je zemljite u pogledu pH faktora kiselo, rano s prolea
treba sipati drvni pepeo koji smanjuje kiselost i ujedno predstavlja
kalijumovo ubrivo. Najbolje ubrivo ine izluevine brojnih
kinih glista koje se brzo razmnoavaju u humusnom zemljitu. Za
prskanje voaka ne treba koristiti hemijske otrove koji usput
unitavaju koristan ivot u zemlji, ve samo prirodna sredsatva.
U svaki vonjak spada i vei broj kuica za gneenje ptica.
Dok su voke j o male, kuice treba uvrstiti na drvene letve koje
se koriste kao oslonac za voke. to vee mogunosti i Sto vise
ivotnog prostora dajemo korisnim pticama, to e manje tetoina
biti u vonjaku. Preko zime ptice treba hraniti ovsenim
pahuljicama, semenom suncokreta itd. U bati treba napraviti malu
baricu, kako bi i leti i zimi za njih bilo dovoljno vode.
PITANJE:
P o s e d u j e m o veliki p o v r t n j a k . Ne p r o i z v o d i m o dovoljno
k o m p o s t a , iako k o m p o s t i r a m o sve o d g o v a r a j u e o t p a t k e . Z a t o
k o r i s t i m o u b r i v o s a kokoije f a r m e . Z n a m d a s a d r i dosta
a z o t a , a nedovoljno ostallh materija. P r e p o r u e n a o r g a n s k a
u b r i v a kao to su k o t a n o b r a n o , k r v n o b r a n o i r o a n o
b r a n o , n e m o g u d a n a b a v i m . K a k o d a poboljam s t r u k t u r u
zemljita?
ODGOVOR:
ivotinjsko dubrivo sa kokoijih, svinjskih i goveih farmi ne
treba upotrebljavati za proizvodnju zdrave hrane u bio-bati.
Dodajemo ga zemlji oko biljaka koje ne koristimo za ishranu, npr.
119
jednogodinjim i viegodinjeim cvetnim i ukrasnim biljkama,
ukrasnom bunju itd.
Savremena mesna industrija na farmama ne bavi se vie
gajenjem domaih ivotinja kao Sto to ine seijaci koji ih hrane
kukuruzom, krompirom, itom i drugim poljoprivrednim
proizvodima. Zivotinjskoj hrani se sada iz fabrikih vrea dodaju
razni hemijski dodaci za bri rast, kao i sredstva protiv boiesti:
hormoni, antibiotici, kortizoni itd. estice tih materija mogu se
kasnije nai i u mesu zaklanih ivotinja i njihovim izluevinama
koje farme prodaju kao ubrivo. Prilikom analiza, u takvom
ubrivu su nadeni ak i insekticidi, npr. D D T koji se koristi u
stajama i u proizvodnji stone hrane. Postoje i drugi razlozi zbog
kojih u naoj bio-bati ne elimo da koristimo ubriva takvog
porekla.
Meutim, nita nemamo protiv korienja ubriva koje nam kod obavljanja batenskih i poljskih radova naroito u jesen, a to je
stie od seljaka koji hrani stoku na prirodan nain, bez hormona i
antibiotika. Svakako emo koristiti i ubre koje sami proizvodimo
gajenjem zeeva, kokoi i ovaca. ivotinjski izmet kompostiramo
sa dodatkom zemlje izmeu ostalih otpadaka iz kuhinje i bate. Ne
treba ga rasturati direktno na leje, poto je suvie jak, a svojim
mirisom privlai tetoine. Ukoliko imamo veu koliinu dobro mnogim organizmima. Mnogi od njih ive u simbiozi sa biljnim
sagorelog stajskog ubreta, u jesen ga moemo pomeati samo sa
gornjim slojem zemlje. Kine gliste e ga preko zime preraditi i
jako se razmnoiti na njemu. S prolea treba samo da pograbulja-
mo suve ostatke, rastresemo zemlju na lejama, zasejemo ih i
zasadimo. Golu zemlju na kraju pospemo usimjenim materijaiom.
Neshvatljivo je zato kod nas ne mogu da se nabave organska
ubriva kao to su kotano, krvno i roano brano. U mnogim
zemljama mogu da se nabave i stalno se koriste, iako su
srazmerno skupa. Kuda odiaze otpaci iz klanica? Ove prirodne
materije bi mogle. dobro da se iskoriste za poveanje piodnosti
zemljita. Pre vie vekova, pametan seljak je svome nasledniku
zapisao mudre savete za uspeno voenje domainstva. Izmedu
120
ostalog, on ga je posavetovao da ovije kosti uvek zakopa na
panjaku, kako mu nikada ne bi ponestalo stone hrane. Ni u
prirodi se nita ne odbacuje, sve se prerauje i materije su stalno u
opticaju.
Strukturu zemljita jako poboljava takozvano zeleno ubrenje,
o kome je ovde ve bilo rei.
U poglavlju o glistama spomenuto je prvoklasno ubrivo koje
ove, u ekolokom smislu najkorisnije ivotinje, proizvode od
otpadaka. U senovitom kutku bate moemo od starih dasaka
napraviti veu ili manju farmu kinih glista kojima nije potrebno
oita osim stalne zalihe otpadaka to je sve. Poto se brzo
razmnoavaju, moemo ih u velikom broju preseliti na leje sa
povrem. Sto vie kinih glista ima u zemlji, to je u njoj vie
humusa. Treba napustiti lou naviku koju moemo da zapazimo
upanje iz zemlje, zajedno sa korenom, salate, boranije, paradajza,
jednogodinjeg cvea itd. Takav postupak je logian i opravdan
samo kod korenastih i gomoljastih biljaka, (mrkva, cvekla, ,
krompir), ali ne i kod ostalth. Cupanjem biljaka zajedno sa kore-
njem naruavaju se idealni ivotni uslovi i oduzima se hrana
korenjem. To znai da se hrane izluevinama iz korenja, a obrnuto
- korenje koristi izluevine organizama. U zemlji se nalazi
sveobuhvatan splet kilometara mikroskopski tankog ili vidljivog
korenja, ije razlaganje predstavlja hranu za kine gliste i
mikroorganizme.
Sve to se ne iskoristi u kuhinji ili u baSti, ubudue emo
ostavljati na zemlji ili u njoj. Praziluk ili celer neemo upati, ve
samo isei neposredno iznad korena. Isto vai za sve vrste salate,
radi, matovilac, a posebno mahunaste biljke: soju, graak, i pasulj
(boraniju). Njihovo korenje je puno mehuria azota koji ubre
zemljite. Biljke u jesen treba isei iznad korena, plodove obrati, a
usitnjena stabla i lie rasturiti po zemljitu na kome su izrasli. Na
121
taj nain odmah vraamo materije koje su biijke oduzele zemljitu.
Humusna struktura zemljita na taj nain postnje sve bolja.
PITANJE:
Ako voke ne p r s k a m o vle p u t a , u bati se pojavljuju
mnogobrojne boiesti i tetoine. K a k o spreitl ovu pojavu uz
pomo p r i r o d n i h metoda i sredstava?
ODGOVOR:
Pre svega pokuajte da obezbedite dobre uslove za zdravu
vegetaciju u vonjaku. To su plodno zemljite sa to vie humusa,
poioaj sa puno sunca, kiimatskim uslovima prilagoene,
proverene sorte voaka i nega zemljita kao to je opisana u
odgovom o pokrivanju zemljita u vonjaku.
Loa sorta je npr. jabuka "zlatni delies". Odgajena je u
Kalifomiji, u tamonjim toplim klimatskim uslovima, pre svega
zbog velikog prinosa i kmpnih plodova. Vitaminski, aromatski i
mineralni sadraj ovih jabuka kod nas je najloiji.
Biio bi dobro kada bi batovani u rasadnicima konano poeli
da vode rauna o loim iskustvima sa pojedinim jako osetljivim
novim sortama, koje iziskuju stalno prskanje hemijskim
preparatima. Mnogi Ijudi bi radije gajili otporne, zdrave i ukusne
domae sorte voa kojih, meutim, nema u rasadnicima. Oni koji
za to imaju mogunosti, uzimaju dobre kaleme. Izborom boljih
sorti voa, mogii bismo u mnogim sluajevima da izbegnemo
stalno prskanje, te na taj nain i trovanje biljaka i plodova, kao i
zemljita ispod njiii.
Prskanje u bio-bati se izvodi pomou preparata od prirodnih
materija, pri emu smo svesni da hemija pomae samo prividno.
Cinjenica je da je ona tetna i da nas kanjava na dugom tapu.
Za zimsko prskanje protiv smotavca, cvetojeda, grinja i piesni
koristi se sredstvo za prskanje od kaiopera (Tanacetum vulgare),
kao to je ranije opisano. Ova biljka je visoka do 1 m i kod nas
raste uz puteve. Cvetovi su joj uti, sitni, nalik na malu dugmad.
Preparatom od preslice (rastavia) moemo prskati vie puta
122
tokom godine. Spreava plesan, ru, unitava crvenog pauka i
neke druge tetoine. Protiv lisnih vaiju u vonjaku takoe se
koristi sredstvo od kopriva Protiv minilije na plodovima koristi se
ten koji se sadi pored voaka.
Najvei saveznici u zastiti zdravog voa su brojni korisni
insekti i ptice. Umesto da ih tmjemo, bilo bi bolje da ih
podravamo.
PITANJE:
U svojoj bati gajim povre bez hemijskih p o m a g a l a , all u
dananje vreme ve stie u zemljite I biljke sve vie tetnlh
materija iz indusrrlje, d i m n j a k a i od saobraaja. Da 11 je u tim
okolnostima uopte mogua proizvodnja p o t p u n o zdrave
hrane?
ODGOVOR:
Zabrinutost koju izaziva sve jae zagaivanje zemljita je
osnovana. Hemijski tragovi industrijalizaacije naeni su ak i u
snegu najviih planinskih vrhova, gde bismo oekivali potpuno
ist vazduh. Vetrovi nose neistou preko svih granica i ni jedno
pare zemlje nije poteeno. Koliine tetnih materija koje u
industrijskim obiastima padaju iz vazduha na obradivo zemljite
ve decenijama, na mnogim mestima su premaile kritinu tetnu
granicu. Tamo gde je stanovnitvo postalo svesno da udie lo
vazduh, hemijske laboratorije bi u zemljitu otkrile alarmantne
detalje. Pre vie godina u SR Nemakoj inspektori su prilikom
kontrole mleka i poljoprivrednih proizvoda insitirali i na kontroli
poloprivrednog zemljita. Na analiziranim uzorcima u laboratoriji
je izmerena desetostmko uveana koliina kadmijuma, prekomema
koli-ina olova, bakra, arsena, ive, kao i neke vezane otrovne
materije od spaljenih plastinih otpadaka. Vlasti su bile prinuene
da seljacima zaplene sve proizvode i stoku, kao i da zabrane
proizvodnju hrane na zatrovanim povrinama. Zemljite se ne
moe oistiti. Ako bi tamo ikada eleli da ponovo proizvode
zdrave proizvode, mleko i meso, morali bi skinuti sa povrine
123
zemljita gornjih 40 cm zemlje i zameniti je zemljom koju bi
prevezli sa drugog mesta. Slina istraivanja su i na drugim
mestima u Evropi dovela do saznanja da su poljoprivredni
proizvodi sa takvih zemljita upotrebljivi jedino za proizvodnju
alkohola. Poznato je da se istraivanja te vrste na mnogim mestima
gde nema odgovarajuih iaboratorija uopte ne sprovode, a ni
industriji nije stalo da se otkrivaju negativna saznanja.
Na alost, biolozi i hemiari konstatuju da se danas zemljite
zagaduje svugde, negde bre, negde sporije. Kadmijuma ima sve
vie u zemljitu, hrani i u naSim bubrezima. Ovu tetu je mogue
spreavati jedino preduzimanjem mera na izvoru, tj. u industriji
koja koristi kadmijum. Pojedine zemlje ve primenjuju zakone
kojima je zabranjena upotreba kadmijuma u proizvodnji
upotrebnih predmeta. Vri se stalna kontrola materija koje bi bez
propisanih filtera i ureaja za preiavanje dovodile do sve veeg
zagaenja okoline. Automobilska industrija je, ako ni zbog ega
drugog, onda zbog umiranja suma, suoena sa injenicom da mora
proizvoditi vozita koja ne zagauju okolinu, kao to to ine
dananja.
Onaj ko danas eli da proizvodi koliko god je to mogue
zdravu hranu, mogunost za to treba da potrai na selu, daieko od
metatskih i hemijskih industrijskih pogona.
PITANJE:
K a k o moemo sopstvenim merama, uz uvaavanje
najnovljih saznanja iz biologlje, prolzvodlti to je mogue
zdraviju h r a n u ?
ODGOVOR:
Hemijskim analizama zemljita je dokazano da humusna zemlja
koja sadri mnogo ivih organizama, vezuje opasne teke metale
kao to su kadmijum, olovo, iva. Laboratorijski eksperimenti su
potvrdili: u biljkama koje su gajene na zemlji bogatoj humusom,
nadeno je najmanje ovih materija. Sto se manje humusa nalazilo u
zemljitu, to je vie kadmijuma nadeno u bitjkama. Kada je njegov
124
sadraj ve postao Stetan za Ijude, biljkama oito nlje ikodio. Tek
velike koliine kadmijuma u zemljitu dovode do razvoju
biljaka, zbog izumiranja ivih organizama u zemljitu.
Iz toga proizlazi da bioloke metode i sredstva pomou kojih se
poveava broj iivlh organizama u zemljitu, istovrenutno dovode
do spreavanja prelaska veih koliina otrovnlh materlja u
proizvode.
Takoe vai princip:
Treba spreavati preveliku kiselost zemljita. Po pravilu pH
tieba da bude izmeu 6,5 i 7. Takvo zemljiSte nazivamo
neutralnim. Gde god je to mogue, treba vriti analizu zemljiSta, ili
nabaviti traku pomou koje moemo sami odrediti kiselost.
Ukoliko je vrednost pH ispod 6,5, dodajemo kalcijum u vidu
gaenog krea, drvni pepeo ili brano od morskih algi. to je
zemlja kiselija. to slabije vezuje spomenute teke metale, i utoliko
vie oni prelaze u biljke. Kisele kie koje dans padaju iznad itave
Evrope, Stetne su ne samo za ume, ve i za bate i polja na kojima
poveavaju kiselost. Dodavanjem krea moemo da reguliiemo
ovu pojavu.
Gomilanje tetnih nitrata u zemljitu i hrani takode izaziva
zabrinutost. Farme na kojima se gaje perad, prasad i goveda,
predaju velike koliine ubriva za intenzivnu proizvodnju povra i
poljoprivrednih proizvoda. Jako dubrenje svake godine i inae je
problematino, ne samo zbog hemijskih materija koje sadre
izmeti. Velika koliina azota koju sadri ovakavo iivotinjsko
ubrivo poveava koliinu nitrata u proizvodima. Ova injenica je
potvrdena svega kod spanaa, salate i svih vrsta rotkvi, koje su
gajene na zemtjitu sa prevelikim koliinama dubriva. Trovanja
male dece spanaom sa mnogo nitrata upozoravaju na injenicu, da
su za oveka velike koliine ivotinjskog ubriva u gajenju biljaka
pre tetne, nego korisne. Mnogo nitrata sadre i zimska zelena
salata i zimski spana koji se gaje u toplim lejama u vreme kada
ima manje sunca. Stoga je zdravije zimi troSiti hranu iz zimnice
125
(mrkvu, cveklu, kiseli kupus) i zimske sorte radia. Radi skuplja
snagu u j a k o m korenju, a na odgovarajuoj temperaturi tera lie.
Kako crveni radi, vitlof i zimski radi, tako i matovilac i povre
iz roda kupusa ne sadre previe nitrata.
Za proizvodnju zdrave hrane najbolje je zemljite sa dodatkom
komposta. Trka za veim prinosima sa preteranim prirodnim iii
vetakim ubrenjem, koja se ponekad razbukti m e u susedima,
veoma je besmislena i tetna. Istinski pobednik je onaj ko poteno
radi na boljem kvalitetu i istovremeno brine o svom zdravlju.
Mnogi strunjaci . se danas bave istraivanjem obradivog
zemljita, koje je ve na mnogim mestima zbog koliine otrovnih
materija u kritinom stanju. Konstatuje se da je situacija iz godine
u godinu sve loija. Bez velikog preokreta u odnosu prema
prirodnim elementima od kojih n a m zavisi ivot, tj. prema
vazduhu, vodi i zemlji, stanje se nee popraviti. Ovaj preokret u
nainu razmiljanja i delovanju morae da se dogodi kako kod
pojedinaca, tako i u svetskoj zajednici. Odlunim merama treba
spreavati zagaenja u pojedinim zemljama i na meuna-rodnom
planu.
PITANJE:
U biolokotn batovanstvu p r e p o r u u j e se stalno p o k r i v a n j e
zemljita biljnim o t p a c i m a . G d e se u proiee moe nai
dovoljno materijala z a t u s v r h u ?
ODGOVOR:
Mnogi ljudi na poetku bavijenja biolokim batovanstvom ne
umeju da se snau, pa tako zemijite ostaje golo do prve kosidbe
trave.
U prolee, dok jo nema dovoljno sveeg zeieniia, pomau
ostaci iz prethodne godine. U jesen u tu svrhu skupljamo i
seckamo sve biije koje nisrno upotrebili za ajeve: stabla i listove
matinjaka, kamiiice, hajduke trave, gaveza, preslice, kopriva,
jednogodinjeg cvea, viegodinjih biljaka itd. Sve zajedno dobro
osuimo na suncu, a zatim stavljamo u vree od jute ili platna. U
126
prolee, kada su posejane leje j o gole i bez zatite od sunca, vie
nee biti problema sa traenjem materijala.
Ako nita drugo n e m a m o na raspolaganju, u proiee mogu
posluiti i raspadnuta kora etinara i suva iseena paprat iz
oblinje ume.
PITANJE:
K a k o u bio-bati suzbiti plesan koja se vec* n e k o l i k o godina
pojavljuje na salati i c r n o m i b e l o m l u k u ?
ODGOVOR:
Plesni su esta pojava u senovitim batama. M o e m o ih spreiti
izborom sunanog poloaja za leje sa povrem i rastresanjem
zemljita. Za gajenje crnog i belog luka ne treba koristiti svee
dubrivo, a stajsko dubrivo treba pre upotrebe kompostirati zajedno
sa ostalim batenskim otpacima.
Zemljite i biljke treba prskati za zatitu od plesni tenim
sredstvom za prskanje od preslice. Ukoliko je zemljite suvie
kiselo, posipa se drvnim pepelom koji sadri kalcijum.
PITANJE:
U bati su se pojavile v o l u h a r i c e . Unitile su k o r e n j e voaka
i veliki b r o j Iukovica Iala, gladiola itd. K a k o da se reim ovih
tetoina?
ODGOVOR:
Poto se zaista radi o velikoj teti, ovde u opisati kako se neki
strpljivi batovan pomou jedne jedine klopke oslobodio vie od
stotinu voluharica koje su iz susednog vonjaka dolazile u njegovu
batu.
Pomoglo mu je saznanje da voluharica ne voli ni promaju ni
svetlost. Napravio je otvor u vohiharicinom ovalnom rovu ispod
povrine zemlje, seo i ekao. Ako se voluharica nalazila u blizini,
poela je da zasipa otvor u narednih pet minuta. Batovan je
ponovo otvorio rov i stavljao klopku koliko god je bilo mogue
daleko. Pre nego to je stigla da ponovo zatrpa otvor, voluharica se
hvatala u klopku.
127
 Za lov na voluharicu ovek je izabrao sunan dan, j e r svetlost u
prikljuke koji ne prevru zemlju, kao to je to inio plug. M e u
rovu privlai ivotinju. Pre p o n o v n o g postavljanja o v e k je oprao
radnim p o m a g a l i m a naiazi se i alatka koja lii na tanjirau, ali je
klopku, a zatim stavio plasticne rukavice, kako mirisom ne bi
ua od nje, a u m e s t o seiva ima dugake zube, sline vilama.
poplaio ivotinje.
Ovakva alatka za rastresanje zemlje, optereena i vuena kroz
PITANJE:
zemlju, s a m o duboko i dobro rastresa, bez prevrtanja siojeva.
P o s e d u j e m m a l o seosko d o m a i n s t v o n a k o m e bih eleo d a
Korov koji pri t o m e iupa, ostaje na povrini, pokriva je i razlae
proizvodim h r a n u bez vetakog ubriva. K a k o da o b r a u j e m
se. Viekratnim rastresanjem zemlje izmedu redova zasejanih
njjive da bih m o g a o proizvesti dovoljno i za p r o d a j u ?
kultura, zemljite postaje toliko rastresito da se u zemlju moe
ODGOVOR:
gurnuti ruka do lakta. Na takvoj zemlji seljak proizvede vie, sa
Sve je vei broj seljaka i agronoma koji dolaze do saznanja - a
manjim utrokom ubriva nego ostali.
to je naroito ohrabrujue - da hemija nanosi zemljitu sve vie
Posle sakupljanja proizvoda, poseeno bilje ostaje na mestu gde
tete i da je hrana proizvedena od vetaki dubrenih biljaka loijeg
je izraslo. Prazne njive zaseju se meavinama zelenog dubriva koje
ukusa i sadraja. Poznato mi je da je seljak iz m o g susedstva s a m o
obezbeduje azot, titi zemljite od mrazeva i hrani kine gliste.
uz p o m o prirodnih dubriva i bez insekticida na posebnoj njivi
P r i m e n o m plodoreda i meovitih kultura koje m e d u s o b n o
gajio krompir i povre za svoje potrebe. Za prodaju, m e d u t i m , bili
podstiu rast, seljak spreava irenje biljnih bolesti i tetoina. Na
su mu vani samo koliina i spoljanji izgled proizvoda.
zdrav n a i n d u b r e n e biljke su otpomije. Prednost imaju stare sorte.
Otkako su kupci krittniji u pogledu kvaliteta, sve vise raste
Seljaci koji njive obrauju na slian nain kao bio-batovani
broj seoskih bio-domainstava u svim z a p a d n i m zemijama.
svoje bate, udmuju se u posebne organizacije. Stmnjaci,
Otmeniji restorani, profesionalni kuvari u hotelima i kupci na
naunici i redovna izdanja informativnih s t m n i h listova priskau
pijacama trae bioloki proizvedeno povrce i voe, p r e svega z b o g
im u p o m o kao savctodavci. Moralnu podrku pmaju i ekolozi i
neuporedivo boijeg ukusa. Takvi proizvodi su, naravno, znatno
organizacije za zatitu prirode.
skuplji, ali je potranja esto vea od ponude.
Njihovi proizvodi su sve cenjeniji i nemaju problema sa
Pri obradi zemljita seijaci uvaavaju iskustva iz praktinog
plasmanom. Veina seljaka ima svoje stalne potroae koji sami
rada na slinim domainstvima. Takva vrsta koiovanja traje dve
dolaze po povre, krompir, ito ili voe, kako ovi proizvodi
godine. Saradnja sa biolozima i agrotehniarima seljacima
pristiu. Pojedini proizvodai snabdevaju posebne prodavnice koje
omoguava velike uspehe. Uz manje trokove, na plodnijem
su se specijalizovale samo za prodaju hrane, proizvedene na
zemljitu proizvode bolju hranu, i to ne manje nego to su ranije prirodan nain. Seljacima se, naravno, vie isplati prodaja na
proizvodili uz p o m o skupih hemijskih preparata. pijacama.
Poto traktor ne proizvodi ubre, oni gaje stoku, aii samo
onoliko koliko mogu da othrane hranom koju sami m o g u
proizvesti. Stajskim u b r i v o m obnavljaju istroene materije u
zemljitu.
Prilikom poljskih radova oni koriste lake maine, traktore i

128 129
 SADRAJ:
UVOD 3
O B R A D A P L O D N O G ZEMLJITA
NEKADA I DANAS 6
BIOLOKO ZEMLJITE 10
ZDRAVE BILJKE - ZDRAVA HRANA 13
KARAKTERISTIKE BIO-BATOVANSTVA 17
PLANIRANJE BATE 23
GODINJE PLANIRANJE 28
KOMPOST 30
BATENSKE ALATKE 39 CIP -
ZNAAJ KINIH GLISTA 42 ,
GAJENJE BATE BEZ OTROVA 47
KORISNE IVOTINJE 51 635.1/ .8:631.147
KOROV 54
,
PRIRODNA SREDSTVA ZA ZATITU BILJA 56
Postani i sam batovan / pripremio Zoran
BILJNA SREDSTVA ZA PRSKANJE I UBRENJE 62
Bukur ; [crtei Bojana B u k u r ] .
P R I P R E M A LEJA, S E T V E I S A D N J E 69
Bukur Book 2004 (Panevo :
ZALIVANJE POVRA 74
G r a f o s i n t e r n a c i o n a l ) . - 130 str. ilustr.
UTICAJ MESECA I PLANETA 77
; 20 c m
PREDNOSTI MEOVITIH KULTURA 80
VISOKA LEJA 88 Tira 500.
ZAINSKO I LEKOVITO BILJE U BATI 93
BERBA I UVANJE PROIZVODA I Z B A T E 102 ISBN 86-85267-00-5
GLAVNI RADOVI TOKOM GODINE 106
ODGOVORI I SAVETI NA PITANJA I Z P R A K S E 115 a)
COBISS.SR-ID 1 15577356

130