Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Izloga (Odlomak Str. 180-192)

    Uploaded by

    Nolina1990
    189 views7 pages
    Peter Englund – Male istorije - O istoriji izloga (odlomak str. 180-192)

    Original Title

    Peter Englund – Male istorije - O istoriji izloga (odlomak str. 180-192)

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Peter Englund – Male istorije - O istoriji izloga (odlomak str. 180-192)

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    189 views7 pages

    Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Izloga (Odlomak Str. 180-192)

    Uploaded by

    Nolina1990
    Peter Englund – Male istorije - O istoriji izloga (odlomak str. 180-192)

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 7
    Oistoriji izloga Ako se neko seéa Frenka Bauma, to je zato io je on napisan Ca obnjaka iz Oza. Otvoreniutiea} koji ta) klasik mase ima, jpak nile nista u poredenju sa skrivenim nasledem koje je Baum estavio za ‘obo, je svakodnevno uigena nasi, da, musi nas. Fen Baum Jenaime jedan od Hut koi su iis savrement log. ‘Od kad je sveta i veka rgoveiprodaju svoju robu uz pomoé ish argumenata,cene i kvalteta,dva jednostavne,recionalna razloga, lako dostupna jednostavnoj racionalno} analii. Pred kraj XIX sto- lea moze se ipa viet dase tj prastariobrazac menja,Jedan va- 2an deo toga razvoja upravo je uvodenje ilogn. Radnje su, naravno, i pre tog vremenaimale iloge ali su oni po pravilu bili mali, mali ‘ku i same radnjc, i naboljem slugju korisceni su kao nek vrsta ‘zwei kataloga, u koja je to je vie moguse robe redano il ps kkovano u dune geometiske oblike, vide ezaéene svojim smelim prkosom protiyzakona gravtalje nego nekim upadjivim esttskim ‘valitetima. A ako je wreme dozvoljavalo, moa je roba redana na trotoars spre, je je osvetjenjeu prodavnicama bilo slbo a sistem poli jednostavan. A mnogi nisu Gini nia, Naime, takav natin rikazivanja smatrao se neukusnim. Znaci raspada toga starog porctka dugo su taal U Parizw su 1 prvoj polovini XIX stoleeainvesni pov, pasebno oni koji su tnpovalitkstlom, podeli da u svoyim prodavnicarsa dr2e sve veee zalihe, a rezlat 34 bili takozvani magasins de nowveautés. To su ‘pak ostale priltno ekskluzivneradnje koe suv praks bile zatvo= ‘ene 2a obitne Iude, jer je nepisano pravlo bilo da, ako neko ude w aij, neSto mora ida kup, Sredinom devetnaestog veka otvorene su Mal isorge 8 prve prave robne kuée: Au bon mare, Grands magasins du Louare, La belle ardiniére i druge. One su na mnogo natina prckinule stare navike. Pod jedaim krovom u ajima je bila skupjena naraziiija roba,nereko prilino jeftng, sa tno navedenim. cenama ~ do tog ‘remena cena je wk bila ptanjepregovora, sa svim onim vreme~ ‘nom Sto ga je zahtevalo cenjkanje" Ani muster niu bile prinu- dene da kupe esto smo zat sto su usle na vrata prodavnice; ajc ‘nom je bilo ko mogao da se seta unaokolo,gleda, ivi sei bul uta nekadaskriveni svet robe. Te prverobne kuse postigle su kolosalan skonomski wspeh, Kadajeotvorena 1852. godine, Au hon marché je imala promet od 450.000 franaka, samo petnaestgodina kasnije on je porasao na dvadeset jedan milion, oboe kuse su sists ryove pak doekal s velikom uzrano ‘6u jos vem protljenjem, i one su dugo postoale samo w nekoliko evropskihglanih gradova.Njihov veiki robo} moran je da sack do ‘ko 1900, godine. kad su post tjprobejnisuo wine samo kao pret ipojave vee i kao deo novog, Komercanog ports. "Na izvestan natin mode sere da svi mi 2vimo u svetu koji je styoren krizom hiperprodukeie iz poslednje decenije devetnaestog ‘veka. Dovoljno desto zamiljamo da ponuda peat potaznu, # ne- retko je ssvim suprto, Java se refenja za koja se kasnije mora ‘mist problem: il opet neki problemi uopSte insu problemi pre rego Sto se moze naslutitl neko reenje — do tog tenutka su neiz- bednepojave, rode, naslednigreh. Proizvode se svar za koje se ‘moraju smisitipotcbe, Kao sto Zigmunt Bauman kz: Telnologiju ne vuku porebe koje se ale na nedostatke i pov na zadovojeje, ve i edosrg prinkja ale hoje doaivaje ypouebu aja donos zara i koje Zale na pemalo Krisene resus, T= nolgia se azija da bi se raza Sto, pored ostalog, ana dase 2hir problema ne smanjuje 20s 'ehnoloskog prirata,naprotv, a xzvoj je sklon da probleme samo lumnodi A reklama ima i tu funkeju da nas prvo u8inisvesnim da imamo problem pa nam onda nudi da kupimo refenje za njeus. rami rated jdt vee a wi ea aise om icy Pare Exam “To se mote videtiu kta iz devedesetih godina devetnestog veka, Porast produktivnosti potpuno bez parjaka kot je proizvela industrjalizacijajo8 je poethom sedamdesetihpodina devetnaestog veka storio neogekivane probleme za kapitalizam kao sists sa sobom je daneo hiperpodukeju, ona je zatim dovela do neretko razarajuée konkureneje.Jedno reSenje je bilo da se pond pri god potranjisaradnjom peeko kartela ili monopolt ~ a u vear je ‘otis lea teorja 0 samoregulativnom t2istu. Ali kad ni to nije bilo dovolino, kada se svet pred osamdesete godine devetnaestog, ‘veka suodio sj jednam hiperprodukijom, pokuSato se sa supe sim retenjem, ime, prilagodavanjem potrdnje pom. Triste je ‘orilo dase pros. Vise ud je moro vike da sana, da vise ud 4 vise toi, [iz toga je proistckla cola cvilizacia sa poyonom na reklam, obuzeta modon, koja stvara pahlepu, Sezne a wdvanjem, usrodsredue se na pojedinea {ksitanatrgovinu, au Koj} mi danas Zivimo svojim Zivotom. Sredstva su bila ita kao i danas. Nije beznatana bila ni tekla- ‘ma, Moderns kultura reklame nasal je bas u tom period. Tetko je “amis svt bez Sarenih neonski cov, bez detail eklamnih pa- roa, bez velikih novinski oglss, bez stalnoprisutn robaih mark, bez rojeva profesional pisaca reklama. Ali, takav je bio svet ok 1880," (Tala je bilo sasvim moguée da neko ne vii jedan join tglas a dan; danas jedan Zovck vidi u prose 3.000 oglasa dnev= ro.) Sve je t9 doflo tokom devedesesh godina devetnaestog veka Zajedno sa nizom drugisizuma koji su pospsivali rgovina. Kao ‘aloziFrenka Bauma, Frenk Baum je imao pomalo specialno ishodite.U miladost je pozorittebilonjegovavelika stat, jon je pisaosopstvene komad {ideo na tumeje s iim, Kada se kasnije u Zivotu bacio na prods |u— njegova porodia je bila dobrostojeéa — njegov smisto a posto ‘spujio se st olvorenim oseéanjem za eatralnost.Suproino od drugih ‘egovacs,njega popilgno nisu zanimle sivame odlike razne robe ‘yee se, umesto toga, usrederedi na 1 kako neki proizvod izaleda, {er glavai cil nije bio, kako je Baur to video, ubediti muster u isa ea male pecan SAD see pode pee Male sort_ us savifenost robe, niki cenu i sign, veé umesto toga od kupea pro bud .€eznju da poseduje" Dobro promisljeni, spekiakularai i'w najveso) meri views sranzmani ia sve veh staklenih prozora bill st njogow recep Sve to nie slo bee problema, Jedna tetkoéa, Koj je ipak bilo lako re- Sit, bila je Sto mnogo iloabenog material nie blo prilagodeno intencivnom svetu iloga. Na primer, mnogeizlozbenelutke imale su Tica od voska, koja su, nazalst, umela da se istope ina vrelom sun dobiju nekakizdufene oblike, Gore je bilo So su ior sma ‘sani netim krajne vulgar ~pisae Henri Désims bio je jedan oc ‘mnogih koji su ih se wasaval, Velke staklene povtine iradcional- no su povezivane s erkvom, zbog éega se smatralo da nije pristo no da neo tak profano kao St su radnje sob napravi esto tako, tao... saktalno. Kao neku vrstu oigovora na te zametke odredene rubne kage nedeljom su pokrivale svoj iloge.Jedna deuga briga, postedno povezana sajom,blaje da mnogi, usa isu znali kako ti se ponaSajuisped tihveiki staklenih otvora, Samo stati buli= {i pravo kroz prozore smatrano je toliko neokignim da se graniilo Sa nepristojnim; zar to nije bla neka vista voajerizma? U jedaom pokusaju de se sui taj tabu, vlasnictpojedinih obnhkuga bili su ‘rinudeni da zaposle jude &j je jdinizadatak bi da vise spre th svetlucavih povrSna i, da iz isto pedagotkihrazloga, po ceo dan samo gledajuu nih, Uvovtenje izioga i probe} robuih kuéa moze se dake s velikim pravomn vezat i uz odredenu osobu i wz odredeni dogadsj. Alito, 'stovremeno,nikada nj blo tako jednostavno. ive, nikakva tenia ne stoj sama za seb. Yodan izum povlash 22 sobom jedan drug ko opet vodi ka treéem ~ sve u lancu genial nil povezanost i slutajnihspojeva.Jedan od preduslava ialoga bili ‘sunovi meted proizvodnye stakla wz pomoe komprimovanog vazd- hn, 9 rezutatje bio ne samo boli jefiniji proizvod od starog nego i stakla velit koje sudo tadabile nezamisliv.” "8 natn da sean uta chars donc aioe stemmed oes, uo oe, Wek susp tml ets wh a ene a ‘ver me emo iho pe, me Peon Esco Arobo kaa aku ponseno bila b nemogua beck. jue 1879, gine inmeo Din i st ek nemo een, koje ‘oo aru Oj hj je toom dno putvanapaobedam za vr pi atanumind postr, ee videolan ma prt oie rai ‘mo bo obtja propel. Np vel rg upavo um went bine smn danjepo majo’ wv 2ep py deo deve aad ito ge posal dupe ek da apa manuka bi mop sao je nekad yeEnost kao mesio na kome sve posto istovremeno, ako je to istinivo, mi se zaistaupravo sada priblavamo stanju vee SP aa er inom grad vane Ps tans Bee vem Jette pe Male ier 17 ost ade sedamdesete godin prticu devedsete, ge se pedescte slivaju sa osamdeseim id. Maze se postavit pitanje da I & ovo deslede kaa doit sopatveno lies, posto izik da 6 se sama deinisat novim termini svegaonog So je 7am. oponstlo, kro, podrazaval, kopial, peikupljslo i nanovo koristilo. Opet je pohreiata snag uveikoj meri komercjal; nova tehnolg sos medi fin su da je ponovna upotreba ne sam isplaiva vee i muna ~ kako bi se inate popunil vi prazaiteleviiskt panel si otvoren eka adi Raali? To nano istvremeno dobia coljek, Gk jaw pribvatums, ejok w kom nije r8 samo oradost ponovnog videnja, Mota je tou ran ini nan das pit sia od smi? Mi-znamo duboko w seb da vemenikada ne mo22- ‘mo da zaustavimo, da nikada ne moveme da vista reku demo dva put, da ikada ne demo da se vat kat aio sane wkome Se pst istovtemeno pra nam tepid supecnog. zai ram ost da potsnemo dnjenicu da je Nie dina pan kao meso stalk ponalana Kako god ble, sada posto jedna tudna, alu najvetaj mer ‘aeionana aime ut) sig.PooSaeki dub odgovara na ne- nteralne porebe materjlnoSu,svarima koje obecavaju zado- ‘oljstvo koje privino, koto mova bit nade bismo prestal da ‘pajemo. Naime, ko upyjemo neki predmet ri kupuemo ono ‘iota predvet pes: a ono So mi, pre ste, tosimo, jeter ‘lama, neroba, Nodamo sda emo usar na neo io jepostlo ‘mola najrabnijaroba sadatjosti koe nema: sms. ‘A negde na potetku ovog oka imamo, kl, Prenka Baums, ‘je zanemaro one tue sari kao Sto su cena kvalitet ike Ja, umesto toga zapitao se ako bi Sovck ma jedan sistematk,pro- risen nagn mogao da proba poblepu i 2udnukod posmatrata. lelg i dalle pos ali mnogi od njgovih drug, revoluetonami zahvata ak bi delovali pomal astarel kadabismo th danas viel Baum je ponekad bio obwet svatim So se kre, sve ne bi li nave Shue da astanu i pogledaj. Zao su ego ils ili pun veda je e wt, tothova koji se ore, svelueaih lamp, nehanikh lei uth za eta koje mistrino nesta vn jon save je, ie, Pri use Per Esau (4 tada se dogodilo mnogo toga Sto Gin da nam Baum izgleda kao veseli diletant On i drugipionii rail su incitivno i zanatsi pipaval su put Sledeti velit skok dogodio se kada je vetina ose- anja potela d poste redmet nauk Jedan od pionra bio je Flip Kotler, profesor marketinga, koji je ujednom broju radovaobjavlie~ nih oko sredine sedamdeseth godina zasnoveo ona) Gudni predmet kaj se obit naziva ammospherics, a koji se bavi time kako da se istazivanjem izaadu metode hoje na razlitte nadine posit Ie «a kupyju ‘Baumov zahva je ovde daveden do svog kraja; Klaién argu ‘enti prodaje, cena i kvalitet, manjewie su napasieni Umesto nih ‘at je o stvaranju sedina koje izazivaju odredene osecajne potebe, potrebe koje se mogu rare samo potrosnjom. Ato, zasigueno, a- Jetrgovacka utopia zasiéena izmaglicom, veé posto ostvarena sad ‘ovde. Nojvaznii deo je naravno reklama, koja nam sve ves rade snove i ude, i pojaava ih stotinama mila puta kasnije nam ih prodsje za nova. A to nije jedina manipula kojoj smo ilots- i. Posto jo jedan, spt tical ij je takode jedin ij da nas navede da kupyjem i kupujema i opt kupijem, Alito shvaraEak i neizveshan dub, a se na primer pekareKoje peku sopstvenihleb storgju da medu muSterje upumpavaju mitisay vazdub iz pe. Al najveéa manipulacia deluje jpak na znaino manje primetan natin Prva je dosso mjuzek. Mjuzek vodi poreklo iz 1928. godine od Jinog penzionisinog ameriskog generala po imenu Daord2 Skvajr, ji se dosetio natina da Salje muziku preko tlefona, Nije se uspelo 4a se time dosegna takozvani obign ui, koji su vse vel ai, li su odredena preduzeéa odabrala dase prelate natu muzik kas

    You might also like