Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Vremena (Odlomak Str. 17-24)

    Uploaded by

    Nolina1990
    92 views5 pages
    Peter Englund – Male istorije - O istoriji vremena (odlomak str. 17-24)

    Original Title

    Peter Englund – Male istorije - O istoriji vremena (odlomak str. 17-24)

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Peter Englund – Male istorije - O istoriji vremena (odlomak str. 17-24)

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    92 views5 pages

    Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Vremena (Odlomak Str. 17-24)

    Uploaded by

    Nolina1990
    Peter Englund – Male istorije - O istoriji vremena (odlomak str. 17-24)

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 5
    O istoriji vremena [hi tok svakodnewnog Zivot ima svoju story, daleko od ve= like politike i Zive dramatike boi, ali ona nije 2bog toga manje ‘storia i sve vreme divi nama w sadainjosti, Pogledsimo samo soleée kako je bilo sedaningesto. Tada su sladoled i Gokolada, due boki tanjr i salveta, sof, kiSobran, toaet papir i ve-ces vodom za ispirayje bili ulaznca za evropsku kultru; peste toga postal suse ‘mopodazumljivi delovi nae svakodnevice. pak, i tog stoleéa pot u dve novost koje pripadju oblast obignog Zvota i koje su pomo- tle da se na Zivot preobliuje vide nego to Sto sum gore pomenuo, 1 obe imaju veze § merenjem vremena. Prva je wvedenje minute kazalke na sat sedamdeseth gona sedarinsestog veka, a drugaje «a se oprilke w isto vreme rato obits) dase sa sobom nosi sat ‘Uvodenje minutnekazalke odsikava razvoj modermog poima- ja vemeng, polaganu revolueju koja je naruila ustaljeni poredak Taj prevrat je posodio jedan svet u kome je delovalo da je vreme ukorenjeno u vetno kro kretanje u kom se sve neprekidno pon ‘ao, Istoriski razvo} u danainjem smisi nije se do tada ni moga0 oti Nj bilo odredene granice izmesdu prolos,sadasnost i bu- doénosti (U tome je bila asnovatemne vere u sudbinu a ujedno je omoguéavalo dase prodvdi boduénost ii dase na nju tive ma _ljom ) To je bilo vreme koje je stvorio Coveks abe noge évrsto na mci ajive, Covek koji se nije oslobodio meéna prirode i godisnjih ‘dob vee mu je svest bila &vrso ukorenjentw njihovom toku. To Je bio svet jie ram bio polagan i opusten, ade nilta nije moglo da se krose bre nego ito je kon) hodao ili bod jedrio iw kome 2urba nije bila otmena. Vieme je vedcl kako i baka novi koje niko nije sakupljao, ® Pro Eacun Pitanje je gde je stvoreno novo vreme, U svojojizvanredno} knjzi Revolution in Tine istoriéar Dejvid Landis smatra da je 070 rnasialou stednjovekovnim: manastirim Za ralika od eeligije kaka {jeislam, riSéanski autortt su preporutivai moltea ne samo w zi- sanak i summa vee ina to, Sst fdevet sat dana. To je zahtevalo rmereaje vremena nezavisno od prrednog vremena od 24 sta, pase jvila pores za satom. Drug, poput francuskog istriara Zaka Le GGofe smatraju da se a} razvoj dgodio seednjovekownom grad, ‘Stanovnici grada su mogli, za razliku od seljka i veleposednik da se usvom radu udale od prrode is njom postupaju kao 8 objektom, Za txgovea i poslovnog éoveka vreme je bilo krjnje znajna, on gfe posmatrao kao neo Sto je sam kupovao §prodavao i ime je sloboduo raspolagao, ito w sukobu s eekvom koja je smatrala da je pozajmljivanje novea uz interes greh jeje kamatargovinas vreme ‘nom, a vreme pripada samo Bogu. Iida, w XIV stole, pes so se prvi mehanithi satov. Alf problemi suo uvek bili elk Satovi sil sve samo ne ttn, natin ajthovog doterivana je varia, 0 je Cnilo da je svako mest imalo svoje kraj lokalno vreme, Se ddamnaest stole bilo je dobaveliih dostignuéa na podragju mere- nja vremena. U to vreme zablisao je Holandanin Kristjan Hojgens On je bio neobian Covek, in pesnka, putik, fata, astronom i ‘matematitar istovremeno Elan akademije nauka Luja XIV. tedan porte prikazuje mladog mutkarca sa prstima pianist, ei se tam ne oi i isturena donja usna isitu usted smede prike sa dugim, ta Jasastm loknama, Pedesetih godina sedamnaesing veka konstruisao Je poboljfan teleskop sa ogledalima koji je radozmalo usmerio ka zZvezdama (pored ostlog, Hojgens je otkro Satamov mesee Tita). Zaastonomska proutavanja bio mu je potrebanpresizan sti zato je 1686. goin, dvadesetsedmogodist Hojgens aehako kao uz put ‘prema jednoj Galilejevoj dei, Konseusao sat sa klsinom. To je bio robo} na podrugju merena vremena. Po pri pute postalo moguce merit vreme sa stvarnom pouzdanoséu, Poste velikog dela, mlaié se uputo novim svetovime da th po kori pohitao da napravijo8 dvadesetak pionirskih tkrga pre nego Sto je umro 1695. godine. Ali njegow sat sa Klatnom,zajedno a S- ralnom oprugom koju je izumeo Englez Robert Hulk vjedno uven vinta kaa, psa su ina Kaj dovel do toga das uso ‘rem vie nije mero danima nego stima minima sekundara. ‘ee su sredinom getmoesto tla ju psel da sat dele na eade- set minut li tk tad je ta podela posta tara i smislena 1), sos rect sat pojaio seu wena ka je bio ptreban i diday- 1 lst i Kapitlizmy koje puso pupae. Samost je rezana na sve fine Site vremena, Kao do civic \irovanja i distiplinovarja Eveope vl su pote, malo lm i mnogo slo, da ute se of radon vata do vio no nuk da rae w oredenom vem da bud tn. Veeme vik je Siloilisno ve near. Ono je posal aa nis izmed peoso- si bududosthojase pra kro polazmu, nepovrens sadanjost ‘rome jedaog Coveha posal je negovanajdrapoceij movi Pople locust. Kazalie, koje se kecu ha sce, oj, ve- rovatno, milede atichoganaforigko sta koi fauna vreme roma taj seated, pmpo mre weme kos neko po- toi, wreme koje ose i veme koje eno strain. Bra mina kazaa mail je da je posi da se dan krisno i dobro iskoris bivao sve stoi jai. Proaznas remens potjala je ve jan. Sedan mint io je ie nes emer, kad sie wjega nse rat: Pod, put Sate sue pdsetao ma sebe tom tog soe; ntenzivo je rasa 0 big wemena,posebno sf ii psi, Svoje peste sia mane it ie rategrute slike sa, Za nau at je postan mod! kako eo semi union oj kako 1 ‘ade poo istortar uke itehpoloije Luis Mamford,njva2ia. smafna novo emena; na ivestan natin vain ato dbs 30 ‘primer pra matin. Sinsalizacjom at sesh st jos $= om pomenio, a mlitava spores sarg sven je prorana. Razwo je dale is ol vremena koje je ito cirkulamo,pzod- sj Konketno ka linear, mehanigkom | popu apstatao ‘emer. vets stra Lent Landmark gover o waz} rae. aed kvaniatvne i Kaliatvne stane vemens. (Kania tuna sstupjn je eno ko medivim esursom, vata a predstavama koje nao 0 vemenau vid prota sadajot i baduénos)Pojava ku naivannnestoriénosunasaje delim 2 Per Esti ‘stig izmeda ta dv ks vremena. U jednom drust kak je na Se, u kom kvantitativna strana postaje sve vamnija, w kome vreme sve vite posiaje novae,kvaltativna sana vremena, vem ka isto ria, sve vie se odguruje u pozadinu i Sada se sve vite odvaja od Nekads Covek se oslobodio previljvetranije ména w prinod, ali sae ‘mo da bi ga zarobila ma8ina er, paradoks je u tome Sto se Govekt, kad je stvarno odredio vreme, to yreme istom otrela od konrole Prinuden smo da Zivimo w rapornom rtm koji nije organs i ne Poe iz prirode veé su ga svorile masine. (Raditi sam sti, da ‘4 danom, preispolina je ludost. Pirodni radi ram Coveka deluje kranje neravnomero i tine ga period veoma visoke jake aktivno- sti koje smenjyj period tie lejos.) To se nikako je dogodilo bez sukoba, Na primer, industrisk rani su pevo prutali wrdoglaw ‘tpor novom veemenu, ali su polagano natern da pov vat 4 ‘nove norme private utne svojim sopsivenim, Sacijalisick poke {na stoku ina zapai pribvatio je mnogo kapitalistigkih popleda na prilagodavanje veemenu i industijsku delotvornost, U mladom So Yetskom Savezs ekonomija vemena je usadena u glavy radaicina saFstim Zarom kao i ilo kadau 2inim prveedama. Posto su bol evil prewzelivlast 1917. godine, pokrenuli su kumpanju da narod range da shvati vednost vemena, Posebno je bilo vadno nauéit radnike, naviklena tho vreme seoskog 2vota, da nause da postu _sosilistghu radnudiseplinu i prlagode joj se. Program Frederi= ke Tejlora za takozvano nautene rukovodenje rasom,s4svim oni Sto je doneo od preciznog merenja vremens i surovog abeasea po- ‘rca, shoronalik na obotske, dobio je moze pobvale i ad Lenjina {od Trockog. (U to vreme je vedi sekundaranailasvoje mesto na plot Easovnika, asa njom je dotao novi tip saa, Soper, kojuje, 'a primer, mogao da upotrei planer vremena da vreme isecka na jos tanje segment, Stolecastrogog prosvedivanja naroda i njepovog eivilizavania ‘ini su da st norme, koje je predinduselski Govek posmatrao kao au apsurdhefantazmagorije, zauzele stalno meso w polumrak nae podsvesti. Mi smatzano dx svaki dan nosi sa sobom nove po- ‘lone, poklone koje vreme odnos ko mi wurbano ne zgrabimo peo lazau sadanjst. Grade sv) vot oko Sema sa fini asterom, ja ‘se preciznoststalno povetava, sigurne mozemo uStedeti malo vre= neha, al stovremeno, sve manje vemenaimamo za svaku tatku i pre svega gubimo ont slobodu koja se nalazi uprave u nedostaku preciznosti Ota je lako zaboraviti da ono tesno skrojeno vreme od $a do soa i izmedu rodenja ism, koje oie s kucanjem sat, nije rikakvo othrige ved je, kao i sat, jedan ium zistrie, Prema mome ‘isljenja, podsetit nat Zinjenicw i nausti dase ne brkaju priroda ‘istor,jednaje od najvetih poenti prowavanja istorije. Nama se pruza prilika da oprobamo nau sopstvenuslku sve, da vidimo da nog od tih naizgled neoborvihsastojakanisu vetni pojmovi kof su nepobitno izmilel jz zore vremena, veé su Gestopriigno svezi onstrutis kao Glikévrse strukture, Koj izgledaju kao pouzano uporite,odjedanput deluju meko kao sunder, i dovek oset kako se tlo malkice ugiba pod nogama Instrument novog vremena lagano je wpevao da se probije svakodnevni Zivot Ind. Pogetkom Sesnaestog stole sigh su prvi {epni satovi. Po pravila Sut bill veik i nezgrapni uredaj w obli= ‘ku jajta al je bilo i vite umetnitki obradenh varijanata kao Sto su takozvani oblikovani satov, napravieni da izgedaju kao Zvotinje i eveée. Praviproboj depnih satova je isk morao da saéeka kraj XVII stoleéa Tada, kada su satovi posal sve pound su s¢ vainteesoval da ih utine otpomijim na udate i druge spoljne Uicae. Tek tada je bilo moguée da neko nosi svoj sats sobom a da te rzikuj, sve vreme, da ga unit. (To je moada bla i mera suprt stavljanja pravo) epidemiji ade satova koja se u to veme pros Ta po Evropi.) Mehanigko vteme je postijalo sve neizbednije i sve hamnetijvije, od trenutka kad su judi doslovno poteli da ga nose sa sobor. ‘Oblik dzepnog sata je mura tokom XVII stoleéa od cilindie- nog oblika ili oblika Iuka w sve pliosnaii, Cinjenica da su w tom {sadnom razvoju prednjatil Fancui, mode biti izazvana time 80 $8 \¥tojzemifi vge nego u drugim zenljama pridavalhzmaga} krojadko} testo; star ovalni sows su pravili male ruzneizbotine kada bi se ‘gurmli u d2ep, a, kako Landis pise, oda prezire izbotine”. Se-

    You might also like