18 Dionatan Kater caja i ugleda. Tek je 1967, kad je Rudolf Engler po- Geo da objavijuje ‘studentske Deleske po Kojima je Kurs konstruisan, bilo moguée odmaéi znatno dalje ‘od tog Konstruisanog teksta, Na naredna pokolenja ingvista uticao je sim Kurs. Ova &injenica nekako nameée jedan problem u naioj diskusiji, $ jedne strane, Sosirov znaéaj u lin- gvistici i drugim poljima potiva manje na onome Sto je on »aistae mistio nego na onome sto je sadriano u Kursu. S druge strane, usled pristupatnosti stu- entskih beleZaka tovek poieli da ukaze na to gde izgleda da su priredivati uzeli slobodu, pogresno ra- zameli ili iavitoperili Sosirovu misao. Opste wzevsi, ono sto su uradili vredno je divijenia, ali postoje do- bri razlozi da se kale kako su u pogledu tri stvari imali manje uspeha nego Sto bi se to Zelelo — nji- hoy redosled prezentiranja verovatno nije onaj za ko- ji bi se Sosir odluéio, te ne odrazava moguéi logitki ‘Sled njegovog dokazivanja; koncepcija 0 proizvoljno- sti znaka zauzima mnogo manje diskusije nego u beleskama; a kada raspravljaju o glasovnoj ravni je- zika, priredivaéi su mnogo manje bridljivi i dosted- nit Svojoj terminologifi nego Sto je to izgleda bio Sosir. To su vazai momenti koji se ne mogu sasvim prencbregnuti, te éu u diskusiji koja sledi, iako éu Se prvenstveno pozabaviti samim Kursom, ‘povreme: no pokufavati, narogito redosledom prezentiranja, da preciznije rekonstruifem ono sto smatram logikom Sosirove misli. Glavni naglasak pada na Sosirovo uée- nje u Kursu i njegovo mesto uw istoriji lingvistike, ali u izlaganju Sosirove teorije jezika, Kojoj se sada okredem, necu oKlevati da redigujem povremene pro- puste prvih. priredivata. cia SOSIROVA TEORIJA JEZIKA. Sosir je bio nezadovoljan lingvistikom kakvu je Pornavao zato Sto je smatrao da njegovi prethodnici isu mislili ozbiljno ili s paznjom o onome sto rade. Lingvistika se, pisao je, »nikad nije potrudila da taéno odredi prirodu predmeta svog ispitivanja, a bez te osnovne operacije jedna nauka je nesposobna da izgradi svoju metodu« (Opita, 11; Cours, 16)2 Pe ap BoE at a Hm ct ger ey Boe eee Ste Soremnatatas ak tote oesan oust cana Sea Gre toe : eda eite Sunny, ar, tepts ats Breall de Nite. eo Pe BE esac tine Pa brat fee Sp aie ng onan Se Suma, Coe de apg (feces re dane pr oi eae Se eae Dramas Bea eee20 Dionatan Kater Ova je operacija utoliko potrebnija sto ljudski jezik predstavlja krajnje slozenu i heterogenu poja- yu. Jedan jedini govorni Gin ukljuéuje ogroman broj Einllaca i mode se razmatrati s mnogo razligitih, Cak i protivreénih gledista, Moze se proutavati kako gla- sove proizvode usta, glasne Zice i jezik; mogu se is pitivati emitovani zvuéni talasi i naéin na koji oni deluju na sluSni aparat. Mode se razmatrati znacenj- ska namera govornika, oblici sveta na koje se od- nosi njegov iskaz, neposredne okolnosti komunikacij skog konteksta Koje su ga mogle navesti da_proiz vyede odredeni niz zvukova. Mogle bi se pokufati ana- lizirati konvencije koje govorniku i sluSaocu omogu: Cuju sporazumevanje, izradiv§i gramatitka i seman- titka pravila koja su oni morali asimilovati ako Zcle Komunicirati na taj natin, Ti, pak, mode se pratiti istorija jezika, koja te odredene oblike Gini dostup- nim u dato vreme. ‘Suogen sa svim tim pojavama i tim razligitim stanovistima § kojih im ovek moze pristupiti, lingvi- sta se mota upitati Sta on to pokuSava da opie, U Sta konkretno gleda? Sta trali? Ukratko reteno, Sta je jezik? Sosirov odgovor na ovo pitanje ne moze se za nemariti, a od ogromnog je znataja, jer njime se skreée painja na ono sto je bitno. Jezik_je_ sistem znakova. Zvuci se smatraju jezikom jedino kaa slu- %e za Wraiavanje ili saopstavanje ideja; inade su sa- Tojih je rekonstruisan Kurs, Ovde je citirano samo Kad se upuéuje na te beleéke, Prilikom citiranja iz. Kursa upuéuje se na francusko i srpskolitvaisko idanje. Na tim mestima Koriscen je po- Slojeci prevod Sretena Maviéa. (Prim. prev) Sosir a mo zvuci. A da bi saopstili ideju, oni moraju biti deo sistema konvencija, deo sistema znakova. Znak je spo] oblika koji oznatava, a koji Sosir naziva signi- Jeane ik, omoaka, 1 Genatene ideje, signifi ‘li omnate- Tog. Tako 0 oznaci i oznagenom mozemo govoriti kao da su posebni entiteti, oni postoje samo kao kompo- nente znaka. Znak je kljuéna Cinjenica jezika, te sto- ga, Kad se trudimo da razdvojimo suStinsko od se- Kundarnog ili sporednog, moramo poti od same pri- rode znaka, PROIZVOLINOST ZNAKA Prvi_princip Sosirove teorije jezika tige se biti maka, Tealtki znak je proizvoljan. Konkretna kombi- hacija Senake 1 oatenog predstavlja proizvoljan en- litet, To je za jevik i lingvisti¢ku metodu kijuéna Einjenica, »Nikos, pie on, ne osporava nagelo profzvoljnost! maka: no ésto je lak- Ee otkrittjednu istinu nego jo} odrediti mesto KOje jo) Pripada, To nagelo vlada vom Lngvistikom jezika, tne Eove si poslodice erbrojne. Istina, one se ne javlfalu fre‘ omprve sa istom odiglednoéeu, njih Sovek otkriva tek ‘a dupim zaobilazaim putevima,’ asa njma 1 suStinski data}. samog nagela (OpSta, 86; Cours, 100) Sta Sosir podrazumeva pod proizvoljnosti_zna- a? U jednom smiska odgovor je sasvim jednostavan. Ne_postoiiprirodna ili neminovaa veza. izmeduo7- ‘rake { omagenog. Posto govorim engleski mogu upo- trebidi oznaku Koja je predstavljena sa dog. (‘pas’) Kada govorim o Zivotinji odredene vrste, ali taj niz tlasova niSta bolje ne odgevara ovo}. svrsi od nckog ‘rugog niza. Lod, tet ili bloop poslusili bi isto tako dobro kad bi ih’ prihvatili dlanovi moje govorne za-2 Dionatan Kater jednice. Ne postoji suStinski razlog zaSto bi se jedna ‘od tih oznaka, a ne neka druga, morala verivati za pojam ‘psa’: Zar ovaj osnovni princip nema izuzetaka? Sva- kako da ima, Dva su natina kako se jezitki znaci ‘mogu motivisati, to jest, uéiniti manje proizvoljnim, Prvo, postoje siutajevi onomatopeje, kada zvuk oz nake kao da na neki naéin podrazava ili imitira, kao it engleskom dow-wow ili arfarf (vauvau ili avav; up, francusko oué-oud, nematko wawwau, italijansko bauwbau). Ali takvih je sluéajeva malo, a to Sto ih identifikujemo kao posebnu klasu i poseban slucaj samo jo8 jaée istiée da su obigni znaci proizvoljni, Medutim, u okviru odredenog jezika znakovi mogu biti delimigno motivisani na jedan dragi nacin. Masina na kojoj pisem zove se typewriter. Nema su- Stinskog razloga zaito se ne bi zvala grue ili blimmel, ali unutar engleskog typewriter je motivisano zato Sto su znagenja dva glasovna niza koja sa¢injavaju njegovu oznaku, type (dirka) i writer (pisaé), u vezi s njegovim oznagenim, s pojmom ‘pisace masine’. Ovo bismo mogli nazvati »sekundarnom motivact- Jome. Obratite painju, na primer, da je odnos iz medu glasovnog niza i pojma motivisan samo u en gleskom. Kad bi se dogodilo da Francuzi upotrebe isti oblik govoredi 0 toj masini, bio bi to sasvim pro- iavoljan znak, posto primarna konstituenta, writer, u francuskom jeziku nije znak. Stavige, za 'Sosira ‘je, kao Sto emo kasnije videti, proces kombinovanj ) Obratite patnju da ovde, kao i u colo} knjizi, lauray) ypotrebljavam 2 navaenje jedi oie (apr tog Tolle jetaontrube cavoaniie a cnnatavanje muse ina (ape "as Sosir 2B type i writer u kome oni obramuju nov motivisan zak bitno sligan natinu na koji kombinujemo reéi ‘obrazujuci sintagme (Gije je znagenje u vezi s kom binacijom zatenja pojedinatnih redi). Zao. mokemo redi da svi_jerici. kao svoje_osnovne_elemente_imaju proizvoljne znake. Oni zatim imaju_razne procese za Kombinovanje tih zakova, ali to ne menja sustinsku prirodu_jezika i njegovih clementarnih konstituenata. Znak je proizvoljan po tome Sto nema sustin- ske veze lzmedu oznake i oznaéenog. Scsirov princip obiéno se tako tumagi, ali u tom vidu on predstavlja jednu sasvim tradicionalnu koncepciju, prilitno oti- fglednu Gnjenicu o jeziku. Protumagen tako ograni- Geno, on ne nosi ziaéajne posledice koje je, prema studentskim beleskama, Sosir stalno isticao: »hijer~ arhijsko mesto ove istine je ma samome vrhu. Covek tek malo po malo shvata koliko razlititih Ginjenica predstavlja samo ogranke, skrivene posledice ove is- tinge (Engler, 153). U proizvoljnosti znaka ima_joS neéeg osim odnosa proizvoljnosti izmedu oznake i oz naéenog. Moramo se na tome jo zadrlati Na osnovu onoga Sto sam dosad rekao 0 ozna- ci i omagenom, moglo bi se doci u iskuSenje da se jezik zamisli kao nomenklatura — niz naziva_proiz Yoljno odabranih i pripojenih nia objekata ili poj- mova, OdviSe je lako, kafe Sosir, zamisliti jezik kao niz naziva i sroviti biblijsku priéu 0 Adamu kako zverima nadeva imena prema samo} prirodi jezika. ‘Ako se kaze da se pojam ‘pas’ prevodi ili izrazava pomodu dog u engleskom, chien u francuskom i Hund uu nematkom, podrazumeva se da svaki jezik ima proizvoljan naziv 2a pojam Koji postoji pre i nezavi- sno od ma kojeg jezika.a Dionatan Kater Kada bi jezik bio jednostavno nomenklatura za iz. opstih pojmova, bilo bi lako prevoditi s jednog jezika na drugi. Jednostavno bi francuski naziv za neki pojam zamenili engleskim nazivom. Kada bi je- zik bio takav, i zadatak uéenja novog jezika bio ‘bi mnogo lakSi nego Sto je to sludaj. Ali svako ko se ‘ogledao u jednom ili drugom zadatku, na dalost, pro pisno se uverio iz prve ruke da jezici nis nomen lature, da se pojmovi ili oznatena jednog jezika mo- gu radikalno razlikovati od onih u drugom jeziku. Francusko ‘aimer' ne mole se neposredno preneti uu engleski, nego se mora birati izmedu ‘to like’ i “to love’. ‘Démarrer’ ukljuéuje u jednom pojmu en- glesko oznateno ‘moving off’ (kretanje) i ’accelerat- ing’ (ubraanje). Englesko 'to know’ (2nati, poznavati) pokriva oblast dva francuska oznaéena, ‘connaitre’ i ‘savoir’. Engleski koncept Coveka koji je ‘wicked’ (opak, pokvaren), ili koncepta ‘pet’ (Zivotinja mezi mac) nemaju prave pandane u francuskom, Ili, pak, ‘ono Sto engleski zove ‘light blue’ (svetlo plavo) i “dark blue’ (tamno plavo) i tretira kao dve nijanse jed- ne boje, u ruskom su dve razlidite primame boje. ‘Svaki jezik artikulige ili organizuje svet_na_drugi_na- Gin. Ne radi se 0 tome da jezici jednostavno nadeva- {ju ime postojecim kategorijama — oni artikulisu via Sti. Stavise, da jezik predstavija niz naziva prime- njenih na samostalne pojmove, onda bi w istorijsko} evoluciji jezika pojmovi morali ostati postojani. Oz- nake bi mogle evoluirati; odredeni sled glasova aso- ciran s datim pojmom mogao bi se preinatiti; dati sled glasova éak bi se mogao vezati za neki drugi Pojam. Povremeno bi se, naravno, za neki nov pojam Sosir 25 Koji je nastao usled promena u svetu morao uvesti nov znak. Ali sami pojmovi, kao entiteti nezavisni od jerika, ne bi bili podlogni jezitko} evoluciji, Medutim, u stvarnosti je istorija jezika puna primera pojmova koji se pomeraju, menjaja granice. Na primer, engleska ret cattle jedno vreme mati Je imovinu uopste, onda se vremenom ogranigila sa- mo na éetveronoznu imovinu (Sto je nova kategori- ja), i Konaéno je stekla svoje danainje znaéenje sto- kke. Ili, pak, osoba koja je ‘silly’ nekada je bila sre¢ na, blazena i pobolna. Postepeno se ovaj odredeni pojam menjao; stari pojam biti ‘silly’ transformisao se i do potetka XVI veka osoba koja je ‘silly’ bila Je meduina, bespomotna, éak je zaslutivala saZalje nje. Promena pojma nastavila se, sve dok na poslet- ku nije ‘silly’ osoba postala priprosta, budalasta, pa i glupa. Kad bi jezik bio nomenklatura, morali bismo reéi da postoji izvestan broj razligitih pojmova i da je omaka silly bila prvo vezana za jedan, a zatim za ‘rugi pojam. Ali jasno je da se nije tako dogodilo = pojam veran za oznaku silly stalno je pomerao svoje granice, postepeno menjao svoj znaéenjski lik, ‘zratavajuci svet na razlitite nagine od jednog do dmugog perioda, A, uzgred reveno, i oznaka je evo. luirala, pretrpev§i’ modifikaciju_stediinjez vokala. Od Kakvog je to znaéaja? Kakve to ima veze s proizvoljnoséu znaka? Jezik nije nomenklatura, te Stoga njegova oznagena nisu unapred dati pojmovi, vee promenljivi i nepredvideni pojmovi koji varira- ju od jednog do drugog stanja jezika. A poito je od- nos izmedu oznake i oznaéenog proizvoljan, posto ne- ma nikakvog nuénog razloga da se za datu oznaku26 Déonatan Kater veve jedan a ne neki drugi pojam, stoga ne postoji nikakvo odredujuce svojstvo koje bi pojam morao zadriati da bi se ratunao za oznaéeno te oznake. Oznaéeno wdrugeno s ozmakom moze poprimiti bilo kkakav oblik; ne postoji nikakvo sustinsko jezgro zna- Eenja koje bi ono moralo zadrZati da bi se ragunalo za pravo ozateno te oznake. Dakle, cinjenica da je fodnos izmedu oznake i oznaéenog proizvoljan znati {da posto nema opsteutvrdenih pojmova ni opsteuty- denih oznaka, simo ozaéeno je proizvoljno, pa ts ko i omaka. Zatim moramo sebi postaviti pitanje, ‘kao Sto to ini Sosir, Sta odreduje oznaku, odnosno oznaceno, a odgovor nas vodi jednom vrlo znataj- nom prineipu: 7 oznaka i oznageno su disto relacioni ili diferencijaini entiteti. Zato $10 su proizvoljni oni su relacioni, Ovaj princip iziskuje objasnjenje. PRIRODA JEZICKIH JEDINICA Sosir pridaje velik mataj — Jo’ i vie nego Sto bi se reklo na osnovu objavijenog Kursa, — Ci njenici da jezik nije nomenklatura, jer dokle god to ne shvatimo necemo moéi razumeti kamo sve vo- di proizvoljnost znaka, Ne radi se o tome da jezik prosto pripisuje proizvoljne nazive skupu samostal nih pojmova. On uspostavija proizvoljan odnos izme- u oznaka po svom izboru s jedne strane i oznaée- nih po svom izboru s druge strane. Ne samo da sva- ki jezik proizvodi razliit, skup oznaka, distinktivno artikulguci i deledi ‘Kontinuum zvuka; svaki jezik proizvodi razligit skup oznacenih; on raspolaze dic Stinktivnim, te stoga i »proizvoljnime naginom orga- nizovanja sveta u pojmove ili kategorije. Sosir ay Otigledno je da glasovni nizovi fleuve i rivitre predstavljaju oznake uw francuskom, ali ne iw engle- skom, dok su river i stream engleske, a ne francu ske, Manje je o¥igledno, ali znagajnije to Sto se or- ganizacija pojmovne ravni takode razlikuje u engle- skom i francuskom. Oznageno ‘river’ je u opoziciji Prema ‘stream’ samo u smislu veligine, dok se ‘fleuve’ razlikuje od 'rivitre' ne po tome Sto ‘mora biti veea, nego zato Sto se uliva u more, dok sa ‘riviére’ to nije slugaj. Ukratko reéeno, ‘fleuve’ i ‘rivigre’ nisu ‘oznagena, odnosno pojmovi u engleskom, Oni pred- stavljaju druktiju artikulaciju pojmovne ravni. Cinjenica da ova dva jezika funkcionisu save Seno s razliéitim pojmovaim artikulacijama ili di- stinkcijama ukazuje da te podele nisu prirodne, ne izbeine ili nuzne, nego da su, u jednom vaynom smi- lu proizvoljne. Ogigledno, vaino je da jezik ima na Gina da govori o tekucim vodenim masama, ali on mofe da u toj oblasti ini svoje pojmovne distink- clje na bilo Koji od mnostva razlititih naéina (veli- Gina, braina toka, da li je pray ili zavojit, pravac to- ka, dubina, plovnost itd). Jezik ne samo da mode da proizvolino bira svoje oznake; on moze da izvrSi po: elu na spektar pojmovnih” moguénost! kako god Stavige, i ta dolazimo do vainog mesta, to Sto ti_pojmovi ili ozmaéena predstavijaju proizvoljne po- dele Kontinuuma znaci da onj nisu autonomni enti- teti, od Kojih bi svaki bio odreden nekakvom susti- nom. Oni su élanovi sistema i odredeni su svojim odnesima sa drugim “anovima tog sistema, Ako ne: kome Zelim da objasnim Sta znati porok, moram mu kazati o razlici izmedu potoka i reke, potoka i re-28 Dionatan Kaler Sosir 29 ice itd, I sliéno tome, ne mogu objasniti francuski pojam ‘riviere’ ako ne objasnim razliku izmedu viere’ i ‘fleuve’ s jedne strane i 'rividre’ I ‘ruisseau’ s druge. Nazivi boja narotito su dobar primer ove ka- rakteristike znaka. Pretpostavimo da Zelimo da nekog stranca naugimo bojama u engleskom. Pretpostavimo isto tako da on uéi priliéno spero i da dolazi iz. kulture koja nije evropska, te da moramo razraditi jednu efika- snti taktiku ueenja, Moze nam se uéiniti da bismo naj- bolje postupili ako bismo za poéetak uzimali jednu po jednu boju, na primer, smedu, ne prelazeéi na drugu ‘boju sve dok ne budemo sigurni da je savladao sme- du, Stoga potinjemo time sto mu pokazujemo smede objekte i kazemo mu da su smedi. Posto Zelimo da budemo temeljiti, sakupisemo zbirku od stotinu sva- kojakih smedih predmeta. A onda, posto smo i nje~ ga i sebe namutili satima, odvodimo ga u drugu sobu i, da bismo proverili kako za »smedex, tradi- mo od njega da izabere sve smede predmete. On se prihvata posla, ali izgleda da mu je teSko da se od- Indi Sta da odabere, te u ofaju zakljucujemo da ni- smo Dili dovoljne temeljiti, i predlazemo da sutra- dan poéne iznova s pet stotina smedih predmeta. Sregom, veéina nas ne bi pribvatila to ogajni¢ko regenje 1 uvidela bi u Gemu je greSka, Koliko god mu pokazivali smedih predmeta, na§ ucenik nege sa- mati znaéenje reéi smed, i nece biti u stanju da polozi na test sve dok ga ne nautimo razlici izme- du smedeg i crvenog, smedeg i drap, smedeg i sivog, smedeg i dutog, smedeg i crnog. Tek kada shvati od- nos izmedu smede i drugih boja potece da razume- va Sta je smede, A razlog tome je taj Sto smede nije samostalan pojam odreden nekim sustinskim svo}- stvima, veé jedan naziv u sistemu naziva boja, odre- den zahvaljujuci svojim odnosima s drugim nazivi- ma koji ga omeduju. Doista, to mukotrpno iskustvo u podugavanju hi nam predotilo da zato sto je zak proizvoljan, za- to Sto je rezultat deljenja kontinuuma onako kako Je 0 specifitno za jezik kome pripada, zak ne_mo- emo tretirati kao autonoman entitet, yeé ga_mora- ‘mo sagledati kao deo sistema. Ne radi se samo o tome da se, ako se cli saznati Sta znati smede, mo- ra razumeti, erveno, drap, sivo, crno itd. Moglo bi se pre reéi da oznagena za nazive boja nisu nista_dru g0 do proizvod ili rezultat sistema distinkcija. Svaki jezik, dok deli spektar i razlikuje kategorije koje na: Ziva ‘bojama, stvara druktiji sistem oznatenih — je dinica Gija vrednost zavisi od njihovih_ medusobnih odnosa. Kao §to Sosir kaze, uopStavajuéi ovo pitanje: ‘U svi, tim slugajevima susreéemo, se_ne_sa_unapred Gatim idejama, ‘vee sa vrednostima koje proistieu i. st Stema, Kad se’ Kaze da one odgovaraju pojmovima, Yaaumeva se da su ti pojmovi Cisto diferencijaini, defini ‘sani ne Pozitivno, svojim sadrdajem, vec megativno, sv jim odnosima sa dragim terminima sistema. Njihova nsj- fatnija karakieristika jeste da su ono Sto drugi mist. (Opsia, 140; Cours, 102) ‘Smede je ono Sto nije erveno, crno, sivo, Zuto itd, fa isto vali za svako drugo oznaéeno. Ovo predstavija glavnu, mada paradoksalnu po- sledicu proizvoljnosti znaka i uskoro emo joj se ‘vratiti, Ali mo%da je najlakée shvatiti ovu predstavu © isto relacionoj.prirodi_jerigkih jedinica ako im pridemo iz jednog drugog ugia.30 Dionatan Kater Razmotrite problem identiteta uw lingvistiet — pitanje kada se dva iskaza ili odlomka iskaza raéu- naju kao jedinstvena jezicka jedinica. Pretpostavite da mi neko kage: »Danas sam kupio sate, a ja od- govorim: »Kakav sate. Sta podrazumevamo pod tim kad kazemo da je isti znak upotrebljen dva puta u. fovom kratkom Yazgovoru? Koja je osnova na kojoj mozemo tvrditi da su se u nasem dijalogu javila dva primera ili sluéaja iste jezitke jedinice? Obratite painju da smo odgovor veé prejudicirali time sto smo sa sat transkribovali jedan odlomak u nizu gla- sova Koji je proizveo svaki od nas. U stvari, zvuci koji su odista proizvedeni svakako su bili izmerljivo razligiti — razliiti sa éisto fiziékog i akustitkog sta- novista. Glasovi variraju; posle samo nekoliko reti u stanju smo da prepoznamo prijateljev glas preko te- Jefona zato sto su stvarni firicki signali koje on emi: tuje razligiti od signala drugih nagih poznanika. Moj sagovornik i ja proizveli smo razlitite gla sove, pa ipak Zelimo da kazemo da smo proizveli istu oznaku, upotrebili isti zak. Oznaka, dakle, nije. isto to i glasovi koje je proizveo on, odnosno ja. To je nekakva apstraktna jedinica, koju ne. treba meSati sa stvarnim sledom glasova. Ali kakva je to jedinica? Od Sega se ta jedinica sastoji? Tome pitanju moze ‘mo priéi pitajui se koliko bi stvarni proizvedeni glasovi mogli varirati a da se jo8 uvek smatraju ver- ijama iste oznake. To je, naravno, sliéno pitanju ko- je smo ranije implicitno postavili u vezi s oznatenim — koliko jedna boja moze varirati a da se jo8 uvek smatra smedom? A odgovor za oznaku je sasvim sli an odgovoru za omaéeno. Proizvedeni 2vuci_mogu matno varirati (nema suitinskog svojstva koje bi Sosir at morali posedovati) dokle god se ne potnu me¥ati sa zvucima Kontrastnih oznaka. Imamo priliéno toleran- cije kako da izgovaramo sat, samo da se ono 5t0 Kavemo ne brka sa slat, bat, gat, dat, kat, tat; sad, sag, sam. Drugim reCima, vaine su distinkeije, i otuda je- zitke jedinice imaju isto relacioni identitet. Taj prin- cip nije lako shvatiti, ali Sosir pruza konkretnu ana- logiju. Spremni smo’ da prihvatimo da je u jednom znagajnom smishu ekspresni voz Zeneva—Pariz u 825 isti_vor svakog dana, iako se vagoni, lokomotiva i osoblje menjaju iz dana u dan. Ono sto voz daje dentitet jeste njegovo mesto u Sistemu vozova, ona- ko kako to pokazuje red voinje. A obratite paznju da je taj relacioni identitet zapravo odluéujuci fak- tor — voz ostaje isti Sak i ako krene s pola sata zakainjenja. Zapravo, mogao bi da uvek kasni w po- lasku pa dai dalje bude ckspres Zeneva—Pariz u 825. Vaino je da se razlikuje od, recimo, ckspresnog vora Zeneva—Pariz u 10.25, putniékog Zeneva—Dizon u 840 itd. Jedna druga analogija kojom se Sosir sluc Hi da ilustruje pojam relacionog identiteta jeste po- redenje jezika sa Sahom. Osnovne jedinice Saha su ofigledno Kralj, kraljica, top, skakaé, lovac i peak. Starni fizi¢ki ‘oblik figura i materijal od koga su napravijene nije vazan. Kralj mode biti ma koje ve- ligine i oblika, samo da se kako razlikuje od ostalih figura. Stavige, dva topa ne moraju biti iste veliti ne i oblika, samo neka se razlikuju od ostalih figu- ra, Tako, kao Sto Sosir istiée, ako se neka figura iz Sahovske garniture zagubi, mozemo je zameniti bilo Kakvim drugim predmetom, uvek pod uslovom da se taj predmet ne brka s predmetima koji predstavijaju2 Dionatan Kater figure drukdijih wrednosti (Opita, 133; Cours, 1534) Stvarna fzicka svojstva figura nisu vaina, tek da po- Stoje neke raztike — dovoljne. su bilo kakve —iz- mmedu figuras razliitim vrednostima. Prema tome, mofe se reti da jedinice tahov- ske igre nemajumaterijalan identitet — ne. postoje finigka svojstva Koja bi morao imati kralj itd, Tden- titet-u_potpunosti zavisi od razlika u_olevia_ sistema, “Ako sada primenimo analogiju na. jealk, bigemo w polotaju. da razumemo Sosirowparadoksalnu turd- ju dau sistemu.jednog jezika »postoje_samo_razlt Ke bee ‘poditivnih.terminae (Opita, 143; Cours, 166). Normal, Kade mistimo”o azikana pole od toga da postoje dve stvari koje se raslkuju, ali So- Srova poeta, je da omaka i omageno nisi stvani tr tom "smisiu, Upravo onako ao 810 ne molemo nia ree! kako treba da lagleda peak, sem da ce se Tazlikovati od skokaéa, topa itd, tal’; oznaka Kojtt predstavijamo kao bed (krevet) ‘nije odredena nikak- tim posebnim zvucima 2a njeno izgovaranje. Ne_sa- Ino Ho se stvarni z2vuel razlikuju od jednog.do dni #08 sludaja, nego bi se engleskimogao urediti tako dase zvuci ‘Koji se sada, upotrebljavaju da izraze pet {mezimac) “upotrebljavaju umesto omake bed i Sbrmuto. Kada br se sprovele te. promene, jedinice jeaika bi se lzratavale druktije, ali bi jos uvek bile 11 osnovi iste jedinice (ostale i iste razlike i na plav za omake ina planu oznagenog), i jerik bi jo$ uvek bio engleski. Zapravo, engleski bi Ostao, w_jednom zoatajnom smislu reti, isi jezik i kada se jedinice omake ne bi uopéte izrafavale zvukovno, ved jedino nekakvim vizueinim simbolima. Sosir 33 Kad ovo kazemo, mi otigledno pravimo razliku jamedu jedinica jeziékog sistema s jedne strane i njihovih ‘stvarnih ‘fizitkih manifestacija ili realizacija 8 druge strane. Pre nego sto budemo podrobnije ra- spravijali 0 ovoj veoma vainoj razlici biée modda korisno rekapitulirati tok rezonovanja koji nas je do nje doveo, Pogeli smo tako sto smo primetili da ne Postoji nikakva prirodna veza izmedu oznake i o2- natenog, a zatim, trudeci se da objasnimo_proizvolj- ost jezitkog znaka, videli smo da su i oznaka i oz nageno proizvoljne ‘podele ili razgraniéenja kontinu- uma (zvukovnog spektra s jedne strane i pojmovnog polja s druge). To nas je navelo da zakljuéimo kako se i omaka i oznaveno’ moraju odredivaii na osnovu svojih odnosa prema drugim oznakama i oznaéenima, te smo dosli do zakljucka da, ako Zelimo odrediti Jedinice jezika, moramo razlikevati ie isto relacio- hne i apstraktne jedinice od njihovih fiziékih reali- vac\ja. Stvarni zvuci koje proizvodimo u govoru ni- su sami po sebi jedinice jezitkog sistema, niti je ziéka boja koju imenujemo nazivajuéi knjigu »sme- dome isto 8to i jezi’ka jedinica (oznageno ili pojam) »smedex, U oba slutaja, a to je poenta na kojoj So- sit s pravom insistira, jezika jedinica je forma a he_supstanca, odredena ‘odnosima koji je razuéuju od drugih jedinica. »LANGUE® I »PAROLE« Na ovom mestu, razlikujuéi jesiéki sistem od njegove stvarne manifestacije, dosti smo do kljuéne Opozicije izmedu tangue i parole, La langue je si-4 Dionatan Kater stem jezika, jezik kao sistem formi, dok je, parole Stvarni govor, govorni inovi koji su omoguéenit je- gikom. La langue je ono Sto pojedinac usvaja. kad Udi neki jezik, skup formi ili »blago smeSteno prak- som reéi' u subjekte koji pripadaju isto} zajednici, Bramatiéki sistem koji virtuelno postoji u svakom mozgue (Opsta, 23; Cours, 30). »To je drustvena tvo- fevina éije postojanje dozvoljava pojedincu da uprak- java svoju jeziéku sposobnoste (Engler, 31). Parole, J druge strane je sigvrina strana jezikae i za Sosira Uljucuje i »kombinacije pomocu Kojih govoreéi sub- fekat iskoriSéuje Kodeks jezika da bi izrazio svoju Hignu misaoe i »psihofizi¢ki mehanizam Koji mu, doz- Voljava da ispolji te Kombinacije.« (Opsta, 23; Cours, 3), U Gnu parole govornik bira i kombinuje elemen- te jeritkog ‘sistema i daje tim oblicima Konkretny fonsku i psiholosku manifestaciju uw vidu zvukova i matenja, Ukoliko se ove primedbe 0 parole dine pomalo konfuznim, to je zato Sto sadrie jedan problem, na koji cu se vratiti u ITT poglaviju. Ako kombinovanje jeaitkih elemenata spada u parole, onda sintaksitka pravila imaju dvosmislen status, Uzeti la langue za Sistem formi, a parole za kombinovanje i ispolja- Yanje tih formi, nije ba isto Sto i uzeti langue za Jezitku sposobnost a parole za primenu te sposob: hosti jer sposobnost ukljuéuje znanje kako da se cle- jnenti Kombinuju, pravita kombinovanja. Potonja di- Sunkeija, izmeda langue kao sistema i parole kao Tealizacije, je fundamentalnija, kako kod Sosira tako ju sosirovskoj tradiciji. Medutim, nije bitno da se fovde odredi sta je specifitno za parole buduci da, Yako Sosir objainjava, osnovna i strateska funkeija Sosir 35 dininkcje Semeda langue | parte Jese da : role jeste da. se tte ages sane, istrazivanja. Te. langue, tvrdio je mora bt primameintresvenfe agate ome Cine Nee dct Juin 1 pat kon vanja koja tie” frilh sistem La Tange, Wt Je ZL sstom, Je holisrentan,predmet Koff se mals tiara oe stom watora t kome Jo ecne tno spo} miss akusuithe ses (OpSte, 2 Cours 32 "Rada proutava en kev ‘stems suakove, Se wok potted ithe penn ostova’ oe ISia? one lente oft se hia a oxmta foi oar ruin setnn,cemetto a mona okvint Sistema pete Be staraja akove radutyjudl ih meausobno. "Ah Ne ta) natin estinla amet guaye natin dist iemeda Hague + parce prufa princip koji je od anataja 2a lingvistikus 30d: walainés jezik langue] od reti [parole], pise Sosir, voliajan a" iaah: 1. ono Sof denn, gin fda to Je Wino a oe je wiring 1 vilemanje,sugajnor (pst Cours, 3) Kad Ws pokuiatl te. poutatano. se 1s a's oer a pot ruvje pontine qa‘ Je hese tell uvel pre ea ela ees a le tate langue, Onda ram! vido Jeaka t govora tt ‘Dada ue njegove okie I laze van nf Peto sie ili ae pola Jethro" meno zat ten som prem pont psy da ia ppd ane dst Je rest spowe ae di renal en elie,cko maiemo da govorne tinjenes Alsituleme' gipe gde se dadu probitatno proucavati. : ae36 Dionatan Kater Na primer, distinkcija izmedu langue i parole vodi stvaranju dve razligite discipline koje proutava- ju glas i njegove jezi¢ke funkeije — fonctike, koja proudava glas u govornim éinovima s fiziékog stano- Vista, i fonologije, koja nije zainteresovana za same Fizitke dogadaje, vet za distinkcije izmedu apstrakt- nih jedinica oztake Koje su funkcionalne u okvira Jezitkog sistema, (Vaino je ovde obratiti paznju da jako Sosir neprestano izjavijuje da sami fiziéki 2vu- Gi ne spadaju u la langue i tako utire put za dic Stinkeija izmedu fonetike i fonologije kao Sto je g- fe definisano, on sim upotrebljava termine fonetika { fonologija w sasvim drukéijem smisiu, Ja éu ih dalje upotrebljavati u modernom znacenju kako je ‘ovde definisano). Distinkcija izmedu fonetike i fonologije vod nas natrag do ranije naéinjenih primedbi o jezi¢kom Hdentitetu forme sat. Fonetika bi opisala stvarne la sove koji su proizvedeni kada neko izusti taj oblik, al, kao Sto smo ranije trdili, identitet oblika sat kao jedinice u jeziku ne zavisi od prirode tih stvar- nih glasova, veé od distinkcija koje razlutuju sat od sad, bar itd. Fonologija je prouéavanje th funkcio- halnih distinkcija, i ovde bi trebalo maglasiti ret pfunkeionalane, Na primer, a engleskim iskazima po- Ztoji Eujna i izmerljiva razlika izmedu »glasa 1 ka- dase javija izmedu vokala (kao u tend) — izg. /lend/ iif alive /2Taiv/) i onda kada se javlja pred konso- antima ili na kraju reli (kao w melt /melt/ ili peel pil). To je stvarna fonetska razlika, alii ne i raz {tka koja bi se ikada upotrebila za pravijenje razlike jamedu dva znaka, To nije funkcionalna rezlika, te Stoga ne spada uw fonoloski sistem engleskog jezika Sosir aa Ba aa em ei ova (uporedite keel /Mi1/ i IML /kl/, keen inf tl itd. Ova opozicija igea veoma vaznu uloga u Bae ie aiceae eee eee ene ores ee oe a ne samo na planu glasova, Na primer, moZemo raz: pear che ee oa eae koje toj jedinici daju relacioni identitet. nja iskaza. Medutim, to upucivanje nije deo znate- nay ata Ga ge ar ee toes eee ew Mat distinkelfe inmedu ja t ti, on, ona, ono, mi, vt Toa! “amet ole elem rctimss ako ate See oe Zamenice su oéigledna ilustracije like i Renee ep er38 Déonatan Kaler koja su svojstva elemenata jeritkog sistema. Da bi nazatio ova distinkoiju, Sosir upotrebljava. termine signification i valeur (vrednost). Texitke jedinice jimaju vrednost u okviru sistema, znatenje koje je rezultat oporicija koje ih odreduju; ali kada se te jedinice upotrebe u iskazu, one imaju »significatione, ontekstualnu realizaciju ili, manifestaciju znacenja. Na primer, ako Francuz kaze: »J'ai vu un moutone, a Englez Kade oI saw a sheepe, njihovi iskazi ce ve- Tovatno imati istu signifikaciju; oni iznose istu twrdnju © stanju stvari /naime, da jeu lzvesno vreme 1 proslo- Sti govornik video neku oveu/. Medutim, kao jedinice ‘odgovarajucih jezitkih. sistema, mouton i sheep ne- maju isto znaéenje ili vrednost, jer ‘sheep’ je odre- eno opozicijom prema ‘mutton’ /ovéetina/, dok ‘'mouton’ nije’ ogranigeno takvom distinkeijom, nego se upotrebljava | 2a Zivotinju i 2a meso. Ovde posto je izvesni filozofski_ problemi s Kojima se Sosir nije lubvatio u KoStac; Konkretno, filozofi bi kazali da ono S10 Sosir naziva’signifikacijom jednog iskaza uklju: éuje i magenje i referencu. Ali Sosirova poenta je da postojijedna vista znaéenja, relaciono matenje ili vrednost, koja se zasniva na jezidkom sistemu, i jedna druga vrsta znatenja ili ssignifikacijae koja ukljugaje upotrebu jezitkih elemenata w stvarnim si ‘wacijama iskaza Distinkcija izmedu langue i parole ima vaine posledice za druge discipline pored lingvistike, jer to je u suitini distinkcija.izmedu instituelje i dogada- Ja, iamedu fundamentalnog sistema koji omoguéava Tuzmovrsno ponaanje i stvarnih primera takvog po nafanja. Proufavanje sistema dovodi do gradenja modcla koji predstavljaju forme, njihove medusobne Sosir 9 Odnose i mogucnosti za njihovo kombinovanje, dok bi prouéavanje stvarnog ponasanja i dogadaja dove Jo do gradenja statistiékih modela koji predstavljaju verovatnoée konkretnih kombinacija pod. razligitim. okolnostima, U naioj diskusiji o semiologiji u IV pogtaviju videéemo kako je pojam langue prosiren na druga polja. U okviru same lingvistike, pak, kada se pro- uéava la langue, angaduje se repertoar distinkcija. ko- je stvaraju make i pravila Kombinovanja, dok bi Prougavati parole vodilo objainjavanju jezitke upo- trebe, ukljucujuci relativnu frekvencija kojom se Konkretni oblici ili Kombinacije oblika upotrebljava- ju u stvamom govoru, Razdvajajuéi langue od parole Sosir je lingvistici dao pogodan predmet proutave- nja, a lingvisti je dao znatno jasniji oseéaj o tome Sta radi — ako se usredsredio na jezik kao sistem onda ¢e mati Sta nastoji da rekonstruige i mo¢i ée, 4 granicama te perspektive, da ustanovi koji su do- kazi relevantni i kako ih treba organizovati, Struktura jeziékog sistema razmotriéemo po- Grobnije na kraju ovog poglavija, ali postoji jedno pitanje u vezi sa konceptom fa langue koje bi ovde valjalo istaéi, Sosirovi priredivaéi organizovali su Kurs tako da on poéinje distinkeijom izmedu langue { parole, Tako je data slika Sosira koji kaze da je jezik zbrkana masa heterogenih Ginjenica i da je je ini magin da se on sredi postulirati postojanje ne- Sega Sto se zove jezitki sistem, a sve ostalo staviti na stranu. Mnogima se ova distinkcija zbog toga uti- nila krajnje proizvoljna — kao postulat koji se mora prihvatiti za gotovo da bi se moglo dalje krenuti. Ali, u stvari, Kao Sto sugeriéu Sosirove beleSke i kao40 Dionatan Kater Sto ovde usvojen redosled u dokazivanju treba da Je pokazao, distinkcija izmedu langue i parole je lo- giéna i nuzna posledica proizvoljnosti znaka i pro- blema identiteta u lingvistici. Ukratko regeno — ako je znak proizvoljan, onda on, kao sto smo videli, predstavlja isto relacioni entitet, a ako Zelimo da odredimo i identifikujemo make, moramo se obra. {iti sistemu relacija i distinkeija’ koje ih stvaraju. Zato moramo praviti razliku izmedu raznih supstan- cija u kojima se znaci ispoljavaju i stvarnih formi koje Gine makove; a kada to utinimo, ono sto do- bijamo izdvojeno jeste sistem formi Koji se nalazi uw osnovi stvarnog’ jeziékog ponaianja ili manifesto- vanja, Taj sistem formi je la langue; nastojanje da prougavamo znakove neminovno nas navodi da ovo prihvatimo kao pravi predmet jezitkog_istrazivanja, Tadvajanje la langue nije, kao 8to to objavijeni Kurs moida sugerise, proizvolino polazi8te, nego posledica prirode samih znakova, SINHRONICNA I. DIJAHRONICNA PERSPEKTIVA Proizvoljnost znaka ima jo3 jednu vaému posle- dicu koju su Sosirovi kritifari takode smatrali_sum- njivim i nepotrebnim teretom. To je distinkcija iz medu sinhroniénog proutavanja jezika (proutavanja jezigkog sistema u odredenom stanju, ne obaziruci Se na vreme) i dijahroniénog prouéavanja jezika (prougavanja njegovog razvoja u vremenu). Izno8eno je miSljenje da je praveéi razliku izmedu te dve per- Spektive i dajuci prednost sinhronignom prouéavanju Sosir a jezik Sosir prenebregao, ili bar zapostavio, Einjeni- cu da je jezik u osnovi istonijski i zavisan entitet u stamom razvoju. Alina protiv, upravo zato sto je spoznao, dublje od svojih Kritiéara, korenitu istori nost jezika, on je isticao mataj razlikovanja éinje- nica o jeziékom vistemu od Ginjenica o jeriékom raz- voju, éak i u slucajevima gde se ove dve vrste ti njenica dine izuzetno isprepletenim. Ovde postoji je- dan prividan paradoks koji iziskuje razjanjenje. Kakva je veza izmedu proizvoljnosti znaka i du- boke istoriénosti jezika? Mozemo je ovako formul sati: kad bi posiojala neka suStinska ili prirodna vera izmedu oznake i oznatenog, onda bi znak imao suBtinsko jezgro na koje vreme ne bi uticalo ili ko- de bi se bar odupiralo promeni. Ta nepromentjiva st: Stina mogla bi Kontrastirati s onim ssluéajnime obe- Jezjima koja se jesu menjala iz perioda u period. Ali wu stvari, kao Sto smo videli, nema nijednog aspekta znaka koji bi bio nuino svojstvo i koji bi stoga le %o izvan vremena. Ma koji aspekt zvuka ili znagenja mote se promenili; istorija jezik puna je korenitih razvojnih preinagenja kako glasova tako i znaenja, Staroenglesko Ping u znatenju ‘rasprava’ na kraj je postalo savremeno englesko thing sa sasvim druk- Gijim magenjem (stvar’). Gréko Oypacis (theriakos) u znaéenju ‘koji pripada divljoj Zivotinji’ postalo je savremeno englesko treacle (‘melasa’), Latinsko cali dum (‘topao') postalo je savremeno franeusko chaud (zg. 30), gde se znatenje zadrialo, ali nije saéuvan jedan od prvobitnih fonoloskih elemenata. Ukratko reteno, ni oznaka ni oznageno ne sadrie neko sustin« sko jezgro koga se vreme ne bi moglo dotaci, Zato Sto je proizvoljan, znak je u potpunosti izloen delo-7 Dionatart Kaler vanju istorie, a kombinacija date omake i omaée- nog’u odvegenom trenutky shiéajan je shod istori- Skog. process, : 8 Jato. 8t0_je mak proizvoljan, odnosno sasvim slugajan, on je elozen delovanju istorije, ali t0 ito fako eno da nacl zahlevaju jedma nelstonski ane Tau, Ovo nije toliko paradoksalno kako se more Ge nit, Posto zak nema neko neophodro jezgro koje inorateopstojat on se mora odredit Rs reac ni enttet,u svoj odnosima prema drugim zoacima. 1X relevantni su oni odnosi Kofi vaze u odredeno vre- me. erik fe, prema soon seta, vsstem Seth Mrednostl koje ne odreduje nifta van’ trenutnog. ss- nja egovilh ‘terminae (OpSta, 98; Cours, 116). Zato Ho je Jeaik sasvim istonjski entite,stalno otvoren Ka proment, potrebno. je usredsrediti paznju na od- hose Kot viadaju a, Konkretnom sinhronienom sts. Hi aa Se eed nfeow element Boredi se a prvenstvo sinhronigne deskripeij, Sosir tkaruje na ifelevantnost istorijskih ii dijahre- pienth Cinjenica kada se analivira fa langue. Neki pre Ineri pokarace.Zasto je dijahroniéna informacia ire Tevaniba. U savremenoin engleskom zamenica. dragos tien you Korsti se za upuicivanje Kako na jedi 080 bur fako f'na mnogo ath, 1 moze biti bilo subjekat, bilo objekat u retenicl, U ranijem staaju. jezik, me: futim, you fe bilo odredeao stojom opozicijom pre ina 36 8 edhe stone (ye Je subjekaiska, zamena 2 Sou objekatska) i prema thee i how s druge (thee P tow su oolci jedoine, a. you mozine). U kasaioj fat 3 je pote sll slovvanje ede Wea te poStovanja, poput savremenog francuskoy Sows, Danas w savremenom engleskom you vise nile Sosir ra Qdredeno svojom opozicijom prema ye, thee i thou. Covek moze da zna i govori savremeni engleski savr- Seno a da ne zna da je you jednom bio oblik jedni- ne i objekta, i doista, ako se to zna, to zanje ne move ni na koji naéin poslufiti kao deo nesijeg po- ‘mavanja savremenog engleskog jezika. Deskripcija savremenog engleskog you ostala bi porpuno ista kad bi njegov istorijski razvoj bio sasvim druké Jer you je u savremenom engleskom odredeno svo- Jom ulogom u sinhroniénom stanju jezika. Sligno tome, francuska imenica pas (‘korak’) i odriéni prilog pas (‘ne’) istorijski potiéu iz jednog maka, ali to je irelevantno za deskripciju savreme- nog francuskog, gde te dve reti funkcionisu sasvim razliéito i moraju se tretirati kao posebni znaci. Za savremeni francuski svejedno je da li su ta dva zna- ka bili jednom, kao sto i jeste sluéaj, jedinstven anak, ili su, pak, jednom bili sasvim posebni znaci kkojima su razligite oznake postale slitne putem gla- sovnih promena (to se dogodilo, na primer, 5 engle- skim skate, gde su glasovne promene udruzile ribu skate (‘rata’) iz staronordijskog skata i skate (‘klizalj- ka) iz holandskog shaats). Pokusaj unosenja tih is torljskih Ginjenica u opis savremenog jezi8kog siste- ma znatio bi izopatenje i falsifikovanje. Medutim, Sosirovo insistiranje na razlici izmedu sinhroniéne i dijahroniéne perspektive i na priarite- tu sinhroniéne deskripcije ne znai da se on zavara- vao zamiiljajuéi da jezik postoji kao niz sasvim ho- mogenih sinhronignih stanja — engleski 1920-t¢, en- sleski 1940-te, engleski 1960te. U izvesnom smisis, Pojam sinhroniénog stanja predstavlja_metodolosk fikeiju. Kad govorimo jeritkom sistemu francu-“4 Dionatan Kater skog w dato vreme mi visio apstrahovanje iz stvar nowt oes sata od vrlo_velkog broja_ govornih Prodstavika: ai se jerght siatemi mogu rarikovati PiSigmme natine!Tpak jeatki sistem francuskog pred Milfs odredera reninest, po fome So se {0 gover war poreaamevajus dole neko ko govort samo er dleski'ne move da ih ranumo, PoSto Zetimo. da pred Sevime. tu tinjeniou 1 govorimo 0 sistema, Kohl Je ajounitki za te govorne predstavnike, mt_donosime Taiseeo jecékon sisted u Konkretoom sinhronie nom stani Stave, fk 1 ako je pojam sinhronitnog sia ja metodoloka. fa, vesto. je imatl na. um da BE, Ri 0 wtorljskom rasoju Jeska isto tako fle Ghai, Pretpostavite da, delim da ‘aneser. ljahronic ated Jeu francuskom XX veka as /a/ postao Ja) (ovde se drvim konvensie dase fonoloe Toric Mavijaja u Kove zaprade). Sta to mnaci? Re Gai Ja) Postal. /a/ sigerite Uansfovmacija {eanog!opfskta u vremett, ali, sxpravo, toe ison Seca bola reamira vise siahconiénhinjenica ae ines tauijom perioda top veka bilo Tnogo £ orn koi! su pravit sik irmegu dea a ao Pate parte il kde 1 tacho, dok je sada malo go vormia? Koll prave to vais, tako’ dau jeaku os teje samo Tedno a, Gak if, naraino, mote bith pre GS ojedaostaljeno, wloliko. sto ce nek. govornicl Gani Bisunkel ai Je sami nece primenit, dok ce jevtmigl prison samo u relatieno. eaniénim oko) ont, Tao So to ovaj primer poksruje, dijahroniéna poveruie jedan jolt element i_Jednog Fe stoma § elomenion ie kasoijog St Sosir us nja tog sistema, $ obzirom na relacionu prirodu je. zigkih jedinica, Ginjenicu da su one u potpunosti od redene odnosima u okviru viastitog stanja sistema, takav postupak je sumnjiv, stran_principu sinhronié ne lingvistike. Kako ga opravdati? Kako postulirati dijahronini identitet? Sosir tvrdi da su uprkos svom razlititom sta- tusu, dijahronicne konstatacije izvedene iz. sinhronié- nih Konstatacija. Sta nam dozvoljava, pita on, da konstatujemo Cinjenicu da je latinsko’ mare postalo francusko mer (‘more’)? Isioriéar jezika mogao bi twrditi da znamo da je mare postalo mer zato $0 Je tu, kao i drugde, krajnje ¢ otpalo, dok je @ po- Stalo'e. Ali, tvrdi Sosir, sugerisati da'su te pravilne glasovne promene ono Sto Gini vera izmedu dva ob- lika znaéi postaviti stvari naglavce, jer ono Sto nam omoguéava da identifikujemo tu glasovnu promenu jeste naga prvobitna predstava o tome da je jedan oblik postao drugi. »Ja u ime odnosa mare:mer su- dim da je a postalo e, da je krajnje e otpalox (Op- Sta, 217; Cours, 249). U stvari, evo Sa pretpostavijamo kad povezu- jemo mare i mer: da mare, mer i prelazni oblici Sine neprekinut Ianac sinhronignih identiénosti, U svakom periodu gde, retrospektivno posmatrano, mo- emo reci da je dosio do promene, postojao je stari oblik i novi oblik koji su se fonetski razlikovali, ali su fonoloski ili funkcionalno ili identitni. Naravno, oni su mozda imali razlidite asocijacije (npr. jedan oblik mogao je izgledati pomalo staromodan), ali_govornt ci su ih mogli upotrebljavatinaizmenice. Bez sum nje, neki bi se dréali starog oblika, drugi bi odvoleli novi, ali posto prelazak od jednog na drugi ne bi pro-46 Dionatan Kater inveo razliku u stvarnom znagenju, sa gledista jezi kkog sistema postojala bi sinhroniéna identiénost dva oblika, Dijahronigna identiénost zavisi od niza sin- hroniénih identignosti upravo u tom smislu, Kao Sto Sosir kate u veri s jednim drugim pri merom, »dijahroniéni identitet dve tako razlitite re~ & kao Sto su calidum i chaud mati prosto-naprosto da se preslo od jedne na drugu kroz niz sinhroniénih identitetae (Opsta, 217; Cours, 250). U jedno doba calidiam i catidu su se mogli medusobno zamenjivati i bili su sinhroniéno identiéni, zatim calidu i caldu, pa ealdu i cald, pa cald i alt, pa calt i faut, pa taut { Saut, pa Saui i Sot, i na kraju Sot i 30 Gz. govor redi Chand). Kada govorimo 0 transformaciji eke reti i postuliramo dijahronitnu identiénost, mi u stvari rezimiramo nagomilan niz sinhronitnih iden- tignosti, »Eto za8to smo mogli recie, nastavija Sosir, ada je isto toliko vaino znati kako je reé Messieurs! ponovljena vie puta u jednom govoru identi¢na sa- moj sebi, kao i mati... zaSto je chaud identi¢no sa calidum. Ovaj drugi problem samo je produzetak i komplikacija prvog (Opita, 217; Cours, 250) Stoga se ne moe tvrditi da je dijahroniéna lingvistika na neki natin bliza jezitkoj | stvarnosti, dok je sinhronigna analiza fikcija. Istorijsko srod- stvo izvodi se iz sinhroniénih identiénosti, Ne samo fo, to su Ginjenice razligitog reda, Sinhronitno govo- re€i, dijahronitne identiénosti predstavijaju iskrivijava- nije, jer raniji i kasniji znakovi koje oni povezuju ne- ‘majui zajednivkih svojstava. Svaki znak od svojstava ima samo specifigna relaciona svojstva koja ga odreduju 1 okviru njegovog sinhronignog sistema. Sa gledista Sosir a sistema znakova, koje je, uostalom, jedino_glediste od vainosti kad Se operi’e znakovima, Faniji i kasniji ‘mak potpuno su disparatni. Otuda znagaj razdvajanja sinhronigne i dijahro- nine perspektive, ak i kada se Ginjenice koje one tretiraju Gine neraskidivo isprepletenim. Na ovo tre- ba staviti teziéte, posto lingvisti koji se protive So- sirovoj radikalnoj distinkciji izmedu sinhronitnog i dijahronignog pristupa i Zele da sagledaju jednu sin- teti¢ku, panhronitnu perspektivu, testo uiazuju na medusobnu povezanost_ sinhronitnih i dijahronignih Ginjenica, kao da ona ide u prilog njihovoj tvrdnji. Sosir je dovoljno svestan isprepletenosti_ sinbroniénih i dijahroninih Einjenica; zapravo, po njemu éitava tetkoéa sastoji se u razludivanju tih elemenata kada su iameSani, posto lingvisti¢ka analiza moze postici koherentnost samo na taj natin. Jezitki oblici imaju sinhronigan i dijahroniéan aspekt, koji se moraju razluéiti zato Sto su to Einjenice razlititog reda, s raz ligitim uslovima postojanja. Panhroniéna sinteza je nemoguca, tvrdi Sosir, zbog proizvoljnosti jezitkih znakova. U drugim vr stama sistema sinhronigna i dijahroniéna perspekti- va mogu se objediniti: »Sve dok bar jednim svojim vidom neka vrednost ima korena u stvarima i u nj hovim prirodnim odnosima, ta vrednost se mode do invesne take pratiti u vremenu, pri éemu se ne sme zaboravijati da ona u svakom trenutku zavisi od sa- vyremenog sistema vrednostie (Opsta, 98; Cours, 116). Tako ¢e vrednost zemijista u datom trenutku zavisi ti od mnogobrojnih drugih Ginilaca a ekonomskom sistemu, ali ta vrednost je nekako ukorenjena u sa-48 Dionatan Kaley moj prirodi zemlje, i varijacije nese jednostavno ukljuditi zamena jedine proizvoljne vrednosti. drugom. Ali w sluéaju jezika, gce vrednost maka nema pri- rodnu osnovu niti inherentne granice, istorijska pro- mena ima druktii tarakter, Elementi jevka, kale Sosir, prepustaju se svojoj istorijskoj evoluciji na na- Gin Kofi je sesvim neposnat u_oblastima ede oblie imaju najmanji stepen prirodne veze sa zna¢enjem (Engler, 169). Posto nijedna oznaka nije prirodno po- godnija’ od druge da nesto omati, glasovna promena odigrava_ se nezavisno od sistema vrednosti: »Jedna Gijahroniéna Ginjenica jeste dogadaj tiji se raison Wétre nalazi uw njemu samom; pojedine sinhroniéne posledice koje iz te

You might also like

• Žarko Trebješanin I Bojan Žikić - Neverbalna Komunikacija Antopološko-Psihološki Pristup - Beograd Zavod Za Udžbenike 2015 (Odlomak Str. 55-127)

  

  Document37 pages

  Žarko Trebješanin I Bojan Žikić - Neverbalna Komunikacija Antopološko-Psihološki Pristup - Beograd Zavod Za Udžbenike 2015 (Odlomak Str. 55-127)

  Nolina1990

  No ratings yet
• Aristotel - O Pesničkoj Umetnosti - Beograd Kultura 1955

  

  Document212 pages

  Aristotel - O Pesničkoj Umetnosti - Beograd Kultura 1955

  Nolina1990

  No ratings yet
• 08 TV Sapunice I Njihova Publika

  

  Document6 pages

  08 TV Sapunice I Njihova Publika

  Nolina1990

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Luj Altiser - Ideologija I Državni Ideološki Aparati - U Studije Kulture (Beograd, Službeni Glasnik, 2008), Str. 143-147.

  

  Document3 pages

  Luj Altiser - Ideologija I Državni Ideološki Aparati - U Studije Kulture (Beograd, Službeni Glasnik, 2008), Str. 143-147.

  Nolina1990

  No ratings yet
• Primer Originalnog Briefa - Popunjen Za Drugi Proizvod

  

  Document2 pages

  Primer Originalnog Briefa - Popunjen Za Drugi Proizvod

  Nolina1990

  No ratings yet
• Antropološka Agora Ciklus Predavanja 2016. Godine

  

  Document1 page

  Antropološka Agora Ciklus Predavanja 2016. Godine

  Nolina1990

  No ratings yet
• Ivan Kovacevic Gastronomske Tradicijade Na 59 PDF

  

  Document108 pages

  Ivan Kovacevic Gastronomske Tradicijade Na 59 PDF

  Nolina1990

  No ratings yet
• Ideološki Državni Aparati I Koncept Ideološke Interpelacije

  

  Document28 pages

  Ideološki Državni Aparati I Koncept Ideološke Interpelacije

  Nolina1990

  No ratings yet
• Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Izloga (Odlomak Str. 180-192)

  

  Document7 pages

  Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Izloga (Odlomak Str. 180-192)

  Nolina1990

  No ratings yet
• Martin Šingler, Sindi Viringa - Radio

  

  Document56 pages

  Martin Šingler, Sindi Viringa - Radio

  Nolina1990

  0% (1)
• Ajrin Kostera Mejer I Lizbet Van Zonen - Od Britni Spirs Do Erazma

  

  Document6 pages

  Ajrin Kostera Mejer I Lizbet Van Zonen - Od Britni Spirs Do Erazma

  Nolina1990

  No ratings yet
• Enton Gidens - Svet Koji Se Menja - Poglavlje Iz Knjige Sociologija

  

  Document10 pages

  Enton Gidens - Svet Koji Se Menja - Poglavlje Iz Knjige Sociologija

  Nolina1990

  No ratings yet
• Analiza Terminologije Koja Se Odnosi Na LGBTIQ Populaciju U Štampanim Medijima U Bosni I Hercegovini

  

  Document67 pages

  Analiza Terminologije Koja Se Odnosi Na LGBTIQ Populaciju U Štampanim Medijima U Bosni I Hercegovini

  Nolina1990

  No ratings yet
• Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Vremena (Odlomak Str. 17-24)

  

  Document5 pages

  Peter Englund - Male Istorije - O Istoriji Vremena (Odlomak Str. 17-24)

  Nolina1990

  No ratings yet
• Marinko Arsić Ivkov I Ivan Ivanović - Čitanka Srpske Političke Poezije (Odlomci Str. 38-39, 46-51, 62-63, 76-79, 118-121)

  

  Document9 pages

  Marinko Arsić Ivkov I Ivan Ivanović - Čitanka Srpske Političke Poezije (Odlomci Str. 38-39, 46-51, 62-63, 76-79, 118-121)

  Nolina1990

  No ratings yet