Evrokod 1 : Dejstva na konstrukcije

Deo 1-5 : Opta dejstva Termika dejstva

(Saeta skraena verzija u kojoj su izostavljeni Predgovor, Podpoglavlja 1.1-1.4,

Podpoglavlje 1.6, kao i Poglavlja 6 i 7 i Aneksi A, B, C i D)

1. Opte
1.5 Pojmovi i definicije

1.5.1 Termika dejstva

Termika dejstava na konstrukciju ili element konstrukcije su ona dejstva koja nastaju
usled promene promene temperaturnog polja unutar odreenog intervala vremena.

1.5.2 Temperatura vazduha u hladu

Temperatura vazduha u hladu je temperatura izmerena termometrima postavljenim u
belo obojenu drvenu kutiju, sa otvorom zatvorenim nizom paralelno postavljenih traka
koje proputaju vazduh i tite od kie, poznatu pod nazivom Stevenson-ov ekran.

1.5.3 Maksimalna temperatura vazduha u hladu Tmax

Vrednost maksimalne temperature vazduha u hladu sa godinjom verovatnoom
prekoraenja od 0.02 (to je ekvivalentno srednjem povratnom periodu od 50 godina),
koja je zasnovana na maksimalnim registrovanim vrednostima merenim svakog sata.

1.5.4 Minimalna temperatura vazduha u hladu Tmin

Vrednost minimalne temperature vazduha u hladu sa godinjom verovatnoom
prekoraenja od 0.02 (to je ekvivalentno srednjem povratnom periodu od 50 godina),
koja je zasnovana na minimalnim registrovanim vrednostima merenim svakog sata.

1.5.5 Poetna temperatura To

To je temperatura elementa konstrukcije koja odgovara relevantnom stanju (fazi)
njegovog ugraivanja u konstrukciju, nakon koga je spreeno njegovo slobodno
pomeranje.
1.5.6 Obloga
To je deo zgrade koji formira zatitni omota od uticaja vremena (spoljne sredine). U
optem sluaju obloga nosi samo sopstvenu teinu i/ili dejstva vetra.

1.5.7 Ravnomerna komponenta temperature

To je temperatura, konstantna za ceo popreni presek, koja odreuje izduenje ili
skraenje elementa ili konstrukcije.

1.5.8 Temperaturna razlika

To je deo profila (rasporeda) temperature u elementu konstrukcije koji predstavlja
temperaturnu razliku izmeu spoljanje konture elementa i neke unutranje take
elementa.

2. Klasifikacija dejstava

(1)P Termika dejstva se svrstavaju u promenljiva i indirektna dejstva.

(2) Sve vrednosti termikih dejstava koje se navode u ovom Delu su karakteristine
vrednosti ukoliko nije naglaeno drugaije.

(3) Karakteristine vrednosti termikih dejstava navedene u ovom Delu su vrednosti koje
imaju godiinju verovatnou prekoraenja od 0.02, ukoliko nije drugaije naznaeno (na
primer: za prolazne proraunske situacije).

3. Proraunske situacije
(1)P Termika dejstva treba razmatrati za svaku relevantnu proraunsku situaciju utvrenu u
skladu EN 1990.

Napomena:
Konstrukcije koje nisu izloene dnevnim i sezonskim klimatskim promenama temperature i
radnim promenama temperature nije potrebno razmatrati na termika dejstva.

(2)P Elemente noseih konstrukcija treba proveriti u cilju utvrivanja da li obezbeuju da

termiko kretanje ne izaziva prekomerne napone u konstukciji, ili izradom dilatacionih
spojnica ili obuhvatanjem njima izazvanih efekata pri proraunu.
4. Prikazivanje dejstava

(1) Dnevne i sezonske promene temperature vazduha u hladu, sunevo zraenje,

reflektovano zraenje, i.t.sl., izazivaju promene rasporeda temperature unutar pojedinih
elemenata konstrukcije.

(2) Veliina termikih efekata zavisie od lokalnih klimatskih uslova, od orjentacije

konstrukcije, od njene ukupne mase, od njenih zavrnih slojeva (na primer: obloga kod
zgrada), i u sluaju konstrukcije zgrada od reima grejanja i ventilacije i termike
izolacije.

(3) Raspored temperature unutar pojedinanog elementa konstrukcije se moe razdvojiti na

sledea etiri sastavna dela, prikazana na slici 4.1:

a) Ravnomerna komponenta temperature, TU;

b) Linearno promenljiva komponenta temperaturne razlike oko ose z-z, TMY;

c) Linearno promenljiva komponenta temperaturne razlike oko ose y-y, TMZ;

d) Nelinearna komponenta temperaturne razlike, TE. Ona izaziva sistem sopstvenih

meusobno uravnoteenih napona, koji ne izazivaju odvojen efekat od optereenja na
element.

Slika 4.1 Prikaz putem dijagrama sastavnih delova temperaturnog profila

(4) Dilatacije i takoe nastali naponi zavise od geomerije i graninih uslova razmatranog
elementa i od fizikih svojstava korienog materijala. Kada se materijali sa razliitim
koeficijentima linearnog irenja primenjuju kao kompoziti termike efekte je potrebno
uzeti u obzir.

(5) U cilju izvoenja termikih efekata treba koristiti koeficijent linearnog irenja za
odgovarajui materijal.
5. Temperaturne promene kod zgrada
5.1 Opte

(1)P Termika dejstva na zgrade usled klimatskih i radnih temperaturnih promena potrebno je
razmatrati pri proraunu zgrada kada postoji mogunost da granina stanja nosivosti ili
upotrebljivosti budu prekoraena usled termikih pomeranja i/ili napona.

Napomena:
Promene zapremine i/ili naponi usled temperaturnih promena mogu takoe zavisiti od:
a) senke okolnih objekata,
b) korienja razliitih materijala sa razliitim koeficijentima termikog irenja i provoenja
toplote,
c) korienja razliitih oblika poprenog preseka sa razliitom ravnomernom temperaturom.

5.2 Odreivanje temperatura

(1) Termika dejstva na zgrade usled klimatskih i radnih temperaturnih promena potrebno je
razmatrati u skladu sa principima i pravilima datim u ovom Poglavlju uzimajui u obzir
nacionalne (regionalne) podatke i iskustvo.

(2)P Klimatske efekte potrebno je odrediti razmatrajui promenu temperature vazduha u

hladu i sunevog zraenja. Radne (operativne) efekte (izazvane grejanjem, tehnolokim
i industrijskim procesima) treba razmatrati u skladu sa pojedinanim projektom.

(3)P U skladu sa komponentama temperature datim u Poglavlju 4, klimatska i radna terrmika

dejstva na elemente konstrukcije potrebno je definisati korienjem sledeih osnovnih
veliina:
a) Ravnomerna komponenta temperature TU odreuje se kao razlika izmeu srednje
temperature T elementa i njegove poetne temperature TO.
b) Linearno promenljiva komponenta temperature odreuje se kao razlika TM izmeu
temperatura na spoljnim i unutramjim povrinama poprenog preseka, ili na
povrinama pojedinih slojeva.
b) Temperaturna razlika TP za razliite delove konstrukcije odreuje se kao razlika
srednjih temperatura tih delova.
(4) Kao dodatak veliinama TU, TM i TP, lokalne efekte termikih dejstava potrebno je
razmatrati kada su relevantni (na primer: na osloncima ili mestima fiksiranja elemenata
konstrukcije i obloge).
(5) Ravnomerna komponenta temperature elementa konstrukcije TU odreuje se kao:
TU = T - TO (5.1)
gde je:
T srednja temperatura elementa konstrukcije usled klimatskih temperatura u zimskoj
ili letnjoj sezoni i usled radnih (operativnih) temperatura.

(6) Veliine TU, TM, TP i T potrebno je odrediti u skladu sa principima navedenim u

poglavlju 5.3 koristei regionalne podatke. Kada regionalni podaci nisu dostupni, mogu
se koristiti pravila data u poglavlju 5.3.

5.3 Odreivanje temperaturnog profila

(1) Temperaturu T u izrazu (5.1) potrebno je odrediti kao srednju temperaturu elementa
konstrukcije u toku zime ili leta koristei temperaturni profil. U sluaju sendvi elementa
T je srednja temperatura za pojedinani sloj.

(2) Temperaturu unutranje sredine Tin potrebno je odrediti u skladu sa Tabelom 5.1.
Temperaturu spoljanje sredine Tout potrebno je odrediti u skladu sa:
a) Tabelom 5.2 za delove koji se nalaze iznad nivoa terena,
b) Tabelom 5.3 za podzemne delove.

Napomena:
Temperature Tout za letnju sezonu, kao to je naznaeno u Tabeli 5.2 , zavise od
sposobnosti apsorpcije povrine i njene orjentacije:
- maksimum se obino dostie za povrine okrenute prema zapadu, jugozapadu ili za
horizontalne povrine,
- minimum je na povrinama okrenutim prema severu.

Tabela 5.1: Indikativne temperature za unutranju sredinu Tin

Sezona Temperatura Tin

Leto T1

Zima T2

Napomena: Vrednosti za T1 i T2 mogu biti precizirane u Nacionalnom Aneksu. Kada ti podaci

nisu dostupni preporuuju se vrednosti T1 =20C i T 2 =25C
 Tabela 5.2: Indikativne temperature Tout za zgrade iznad nivoa terena

Sezona Znaajan faktor Temperatura Tout u C

0.5
Tmax + T3
Reflektujua
Relativna
svetla povrina
sposobnost
0.7
Leto apsorpcije Tmax + T4
Svetlo obojena
zavisna od
povrina
boje povrine
0.9 Tmax + T5
Tamna povrina
Zima Tmin

Napomena: Vrednosti maksimalne temperature vazduha u hladu Tmax, minimalne temperature

vazduha u hladu Tmin, i efekti sunevog zraenja T3, T4 i T5 mogu biti precizirani u
Nacionalnom Aneksu. Kada ti podaci nisu dostupni, za regione izmeu uporednika 45N i
55N preporu uju se vrednosti T3 =0C, T 4 =2C i T 5 =4C za elemente okrenute prema
severu i istoku i vrednosti T3 =18C, T 4 =30C i T 5 =42C za elemente okrenute prema jugu i
zapadu ili horizontalne elemente.

Tabela 5.3: Indikativne temperature Tout za podzemne delove zgrada

Sezona Dubina ispod nivoa terena Temperatura Tout u C

Manja od 1m T6
Leto
Vie od 1m T7

Zima Manja od 1m T8
Vie od 1m T9

Napomena: Vrednosti T6, T7,T8 i T9 mogu biti precizirane u Nacionalnom Aneksu. Kada ti
podaci nisu dostupni, za regione izmeu uporednika 45N i 55N preporu uju se vrednosti
T6 =8C, T 7 =5C, T 8 =-5C i T 9 =-3C.