VOENJE, TOK SASTANKA I DONOENJE ZAKLJUAKA I

ODLUKA

Sastanak vodi lice, ili grupa, unapred za to odreena rukovodilac organizacije koja
odrava sastanak ili se za svaki sastanak bira posebno telo, predsedavajui i predsednitvo.
Unapred se takoe odreuje lice koje vodi zapisnik zapisniar.
Tok sastanka ima 3 faze:
1. uvod
2. razrada dnevnog reda
3. zakljuak sastanka
U uvodnom delu predsedavajui treba da utvrdi da li postoji kvorum (potrebna veina
za donoenje punovanih odluka), da imenuje zapisniara i druga tela potrebna za regularan
rad sastanka, predlae dnevni red, trai saglasnost da se on usvoji itd.
U razradi dnevnog reda, svaka taka dnevnog reda se detaljno razrauje. Razrada
ima 3 faze:
izlaganje o problemu (usmeno ili prilaganje odtampanog materijala)
diskusija (razmatranje i analiziranje problema pri emu svi uestvuju
usmeno ili u pisanom obliku)
donoenje zakljuaka (donoenje zakljuaka u sluaju da ne postoji potreba
za glasanjem ili odluke koju podri veina u sluaju glasanja).
Postoje tri vrste glasanja:
aklamacijom (dizanjem ruke)
tajnim glasanjem na glasakim listiima
raspisivanjem referenduma (za prihvatanje ili odbacivanje predloga odluke).
Odluke i zakljuci moraju biti formulisani jasno, kratko i prema potrebi u takama.
Na osnovu njih se donose reenja na osnovu kojih se sprovode donete odluke.

ZAPISNIK
(Pojam, vrste, delovi i izrada)

Zapisnik je beleka koja se vodi za vreme odravanja sastanka.

Postoje tri vrste zapisnika:
zapisnik van upravnog postupka (zapisnik sa sastanka)
zapisnik u upravnom postupku
zapisnik u prekrajnom postupku vode ih posebni organi u okviru svoje
nadlenosti

Zapisnik se moe voditi na slobodnim listovima koji se nakon isteka mandata

povezuju korie ili u formiranoj knjizi ije sve strane moraju biti unapred numerisane i
overene.
Zapisnik je dokument o radu skupa.
Zapisniar je lice koje vodi zapisnik i zajedno sa predsedavajuim odgovorno je za
sadraj i tanost zapisnika.

Prema nainu i obimu pisanja zapisnik moe biti:

1. puni stenografski, u kome je zabeleeno sve to je na sastanku reeno
 2. obini redovni, u kome je registrovano sve to je reeno ali ne doslovno ve
samo ono to je bitno
3. saeti skraeni sadri samo najvanije podatke o odlukama i zakljucima.

Delovi zapisnika

Svaki zapisnik ima sledee delove:

uvod
razrada dnevnog reda
zakljuci zapisnika.
Uvod zapisnika: -
redni broj sastanka
naziv organa (organizacije) koja se sastaje
datum i as poetka sastanka
imena predsedavajueg i zapisniara kao i drugih lica znaajnih
za normalan rad sastanka
konstataciju o potrebnoj veini
predlog i konano usvojen dnevni red.
Razrada dnevnog reda:
izlaganje o problemu
diskusija
zakljuci.
U zapisniku se svaka taka dnevnog reda mora detaljno razraditi. Poto izlaganje moe
biti u pisanoj formi, zapisniar taj deo ne pie, ve ga uzima od izlagaa i prilae ga zapisniku
uz zabeleku da je to prilog broj ________, to znai da svaki prilog mora dobiti svoj broj.
Zakljuci zapisnika su jasno i precizno formulisani zakljuci i odluke sastanka.
Na kraju zapisnika nalazi se zavrna reenica u kojoj se naznaava vreme zavretka
sastanka. Potpisuju ga zapisniari i predsedavajui.

Izvod iz zapisnika

Na osnovu zapisnika se donose razne vrste akata reenja, odluke, zakljuci.

Izvod je pisani prilog kojim se dokazuje injenica koja je od znaaja za akt koji se na
osnovu zapisnika donosi.
Izvod moe biti: direktni i indirektni.
Direktni izvod mora da sadri sve elemente zapisnika, a deo teksta znaajan za
donoenje akta ili izvrenje posla, se ispisuje u celini.
Indirektni izvod je jednostavniji jer se ne ispisuju svi elementi zapisnika, pa se vie
koristi u praksi. Sadri sledee elemente: naziv dokumenta, broj sednice, naziv organa koji je
zasedao, datum odravanja, broj take dnevnog reda o kojoj se raspravljalo.87