Baka i unuka

Lica: baka, unuka

Mesto: soba (baka sedi na stolici i ita knjigu, a onda primeti unuku koja je ula u sobu)

Baka: Hej, gde si pola? Vidi, vidi, kako si se lepo obukla!

Unuka: Kako gde?! Pola sam u kolu, zar ne zna?

Baka: Da, da, sad sam se setila.

Unuka: Jesi li ti, bako, ila u kolu?

Baka: Naravno da sam ila.

Unuka: A, deda? I on je bio ak?

Baka: Jeste. Zajedno smo sedeli u klupi, a posle kad smo odrasli...(baka se nasmei), pa zna tu priu,
priala ti je mama.

Unuka: Znam, bako. Deda i ti ste se venali i rodila se tetka Lela, ujak Danko i mama. Bako, bako, a
zna li ti ko je prvi osnovao kolu?

Baka: Znam. Vidi ti nevaljalice, ta me pita! Sveti Sava, pile babino, a zna i ti i sva srpska deca. Zna,
kada sam ja bila mala, manja nego ti, trebalo je da recitujem na proslavi povodom Dana Svetog Save.
Popeli su me na stolicu da bi me svi videli. Onda sam poela:

DIITE KOLE

DECA VAS MOLE...

Pogledala sam i oko sebe videla mnogo naroda. Uplaila sam se i zaplakala:

SKINITE ME DOLE

SKINITE ME DOLE!

Unuka: Ih, bako, to si ti bila stidljiva! uj mene:

DECA ELE, DECA MOLE:

HOEMO LEPE, VELIKE KOLE!

ELIMO ZNANjE, ZNANjE JE MO

ZNANjE JE SVETLOST, NEZNANjE NO.

IAKO SMO DECA MALA, MI KLIEMO:

SVETI SAVO,TEBI HVALA!

BAKA (ustane,zagrli i poljubi unuku):

MOLIMO SE BOGU I SVETOM SAVI DA NAM DA SLOGE I LjUBAVI.