ТАЈНА

Јана, невесела, пролази кроз дневну собу код мајке и оца. Отац и мајка када је виде, приђу
јој весели.
МАЈКА: Моја дивна девојчица, како је било у школи?
ОТАЦ (строго): Да ли је учитељица рекла када долазимо по књижицу?
ЈАНА (збуни се): Овај, да, рекла је, у ствари, рекла је да ће сутра да нам тачно каже.
Отац је погледа строго преко наочара.
ОТАЦ: Сутра је рекла?
ЈАНА: Да сутра. Не, сутра је рекла да ће да нам каже када је подела књижица!
МАЈКА: Добро, сине, добро, иди сад распреми се па да видиш шта ти је мајка купила!
ОТАЦ: Купили смо ти зато што си добар ђак!
ЈАНА (радосно): Могу одмах да га видим.
ОТАЦ (строго): Прво се распреми!
МАЈКА: Нека је, ево, узми Јано!
Јана узима у руке поклон, и почиње да га одмотава, али на пола застане и спустивши
главу стидљиво гледа у оца и мајку.
МАЈКА: Шта је било Јано? Кажи!
ОТАЦ: Не свиђа ти се поклон!
ЈАНА: Не, овај да, свиђа ми се, али...
ОТАЦ: Али?...
МАЈКА: Немој да ми плашиш дете! Кажи лепо Јано шта је било не плашећи се!
ЈАНА: Морам да вам нешто кажем!
МАЈКА: Шта, душо моја!
ЈАНА: Имам једну тајну!
ОТАЦ: Тајну?
ЈАНА: Рекла сам Тијани да ћу ћутати!
МАЈКА: О чему?
ОТАЦ: Кажи већ једном?
ЈАНА: Ја нисам добар ђак!
МАЈКА: Шта причаш то Јано!
ЈАНА: Нисам зато што пре две недеље нисам била у школи!
ОТАЦ: А где...?
МАЈКА: Ћути! Немој да је плашиш. Кажи слободно.
ЈАНА: Тијана и ја смо отишле са другог часа и нисмо биле у школи. Слагале смо
учитељицу да нам није добро.
МАЈКА: И где сте отишле?
ЈАНА: Отишле смо код ње кући и играле се.
МАЈКА: То стварно није било лепо!
ЈАНА: Знам, али немојте да кажете Тијаниним родитељима. Молим вас! То је била наша
тајна!
МАЈКА: Нећемо рећи, али то више не сме да се ради!
ЈАНА: Знам, и нећу више никад да побегнем из школе! Зато овај поклон није за мене! Ја
нисам добар ђак!
ОТАЦ: Не, Јано, ти си добар ђак, јер си нам рекла истину. Мама и ја смо били у школи пре
две недеље и сазнали смо да ниси била у школи.
ЈАНА: И ништа ми нисте рекли?
ОТАЦ: Чекали смо сами да нам кажеш! И зато што си рекла и признала, зато што и добар
ђак може да погреши, поклон је твој!
ЈАНА (нагло устајући и грлећи их): Ви сте најбољи родитељи!