Наш познати сатиричар, Бранислав Нушић, у делу Аутобиографија, писао је и о

основној школи. Према његовом сећању, добра деца су била деца кобасичара, пиљара и
слично, а рђава деца кочијаша, гробара и тако даље.
Ђаци су израчунали колико их је коштало да науче да читају и пишу: „Симу Јанковића
коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка
Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу
за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две
сланине и једанаест кила сувих ребара“.
Ми смо ову смешну причу прилагодили савременом, дигиталном добу.

Учитељ улази у учионицу. Затиче ученике ван клупа. Два ученика се рву. Девојчице
шутирају сунђер.
УЧИТЕЉ: Петре и Јагода, седите у клупе. А тебе, Дарко, и тебе Ивана морам по сто
пута за једно те исто да опомињем.
Дарко, шта сам ја рекао за рвање по учионици?
ДАРКО: Рекли сте да је забрањено...
УЧИТЕЉ: Па? Зашто те поново опомињем због тога?
ДАРКО: Па и Петар је...
УЧИТЕЉ: (прекида Дарка): Крив си и нема шта да коментаришеш!
А ти, Ивана, опет шутираш унђер?
ИВАНА: Па и Јагода је исто...
УЧИТЕЉ: (прекида Ивану): То није оправдање. Питам тебе зашто то ти радиш. Не
увлачи друге.

...(кратка пауза)...

УЧИТЕЉ: Петре. Да ли си научио површину квадра и коцке?

ПЕТАР: Нисам стигао... Најбоље... Али, научићу...
УЧИТЕЉ: Знам. Послао сам ти на Гугл учионицу материјал. Твој отац је програмер,
знам да и ти знаш да користиш компјутер. Има и АлиЕкспрес налог.
ПЕТАР: Каже тата, сутра стижу оне варалице и машиница.
УЧИТЕЉ: Одлично. Таман после и т погледај оно што сам послао.
Јагода, јеси ли ти научила површину квадра и коцке?
ЈАГОДА: Јој, нисам стигла! Ишли смо јуче на рођендан... Дуго смо остали.
УЧИТЕЉ: Добро, научи. И теби сам послао на Гугл учионицу.Твој тата ради ауто
електронику,знм да и ти имаш добар компјутер.
ЈАГОДА: Имам. Тата каже да ћекомпјутер на вашем ауту заменити у суботу... Ако Вам
одговара.

1
УЧИТЕЉ: Наравно да одговара!
Дарко! Научи ли ти површину квадра и коцке?
ДАРКО: Радиосам, али ми у петом задатку нешто није јасно...
УЧИТЕЉ: Нормално да ти није јасно. А све сам вам лепо објаснио и поновио неколико
пута. Како си кренуо, дај Боже да се запослиш у оној фабрици где ти отац ради. Само
таконастави.
А ти Ивана?
ИВАНА: Ја сам све урадила.
УЧИТЕЉ: Урадила. А овамо шутираш сунђер. Узалуд је то што си урадила кад не знаш
оно најважније.
(учитељев мобилни телефон звони)
УЧИТЕЉ: Само да се јавим. Будите мирни!

(Петар и Јагода разговарају)

ЈАГОДА: Е јесте скупа, овај, тешка ова површина квадра и коцке.
ПЕТАР: Тешка јашта! Седам јапанских варалица по 25 евра и машиница 320 евра.
ИВАНА: Мислиш ли да је компјутер за Тојоту јефтнији?
ПЕТАР: Али нека. Вредело је.
ЈАГОДА: Скупљи је био правопис...
ПЕТАР: Јесте. Ко зна колико ће коштати запремина.

(Улази учитељ)
УЧИТЕЉ: Полако се спакујте и идемо на велики одмор.