КЉУЧАОНИЦА

ЛИЦА: Богдан, Маша , Марија, Јована

(Маша се игра јо-јоом. Крај ње је Јована, која игра школице држећи сладолед у руци.
Долази Богдан. Испред лица држи браву с кваком и гледа кроз кључаоницу.)

МАША: Каква ти је то чудна ствар?

БОГДАН: Видиш ваљда да је брава.

ЈОВАНА: Зар брава не треба да стоји на вратима?

БОГДАН: Треба.

МАША: А зашто вириш кроз ту кључаоницу?

БОГДАН: Зато што кључаонице служе да се кроз њих вири.

МАША: Али, Богдане, то није културно...

БОГДАН: Није само кад је брава на вратима. Овако је културно. Хоћеш ли да пробаш?

МАША: Нећу.

БОГДАН: (Јовани) А ти, Јована?

ЈОВАНА: Нећу ни ја.

БОГДАН: Не морате. Али знајте да нећете видјети једну велику тајну.

МАША: Какву тајну?

БОГДАН: Кад гледаш кроз кључаоницу, откриваш необичне ствари.

МАША: Дај баш да видим, паметњаковићу. (Узима браву, а Богдану даје свој јо-јо.
Вири кроз кључаоницу.)

БОГДАН: (играјући се јо-јоом) Је л` видиш?

ЈОВАНА: (Маши) Баш изгледаш смијешно.

МАША: Ништа не могу да видим.

ЈОВАНА: Наравно, кад не умијеш да вириш. (Заједљиво) Маша не зна да вири! Маша
не зна да вири!

МАША: Ма немој! А ти као све умијеш...

ЈОВАНА: Умијем сигурно боље од тебе. Вјежбала сам.

МАША: (упорно гледа кроз кључаоницу) Ништа! Све је исто.

ЈОВАНА: (Даје свој сладолед Богдану, узима браву од Маше.) Дај то овамо.
Шпијунирала сам брата када је био у соби са дјевојком. Знам како се то ради.

БОГДАН: (Лижући Каћин сладолед) Али немој да си себична! Објасни лијепо и Маши
да сазна и она.

ЈОВАНА: (Вири) Ево видиш, овако се вири кроз кључаоницу.

МАША: И шта видиш?

ЈОВАНА: Видим дрво... Видим твоју кућу...Видим облак у облику пеликана...

МАША: (Диже поглед) Е сад лажеш! Ја нигдје не видим облак у облику пеликана...

ЈОВАНА: Па не можеш тако да га видиш. Кроз кључаоницу је све другачије...

МАША: Дај ми овамо ту глупу ствар да провјерим! (Отима јој браву. Гледа.)

ЈОВАНА: А? Шта кажеш?

МАША: Облак к`о облак. Само имаш бујну машту. (Окреће се око себе и гледа разне
ствари кроз кључаоницу) Кућа к`о кућа....Дрво к`о дрво... (нагло се тргне) Јао!

ЈОВАНА: Шта ти би? Видјела си нешто?

МАША: (гледа према Богдану) Видим нешто ужасно.

ЈОВАНА: Шта, шта видиш? Дај и мени да видим!

МАША: Можеш и без вирења кроз кључаоницу. Богдан је, док се играо мојим јо-јоом,
појео цио твој сладолед.

ЈОВАНА: (Гледа у Богдана с невјерицом) Па ти си ми појео сладолед!

БОГДАН: Али сачувао сам ти дршку. Јеси ли видјела ону рекламу: Ако сачуваш дршку,
можеш да отпутујеш на Кубу...?

ЈОВАНА: (бијесно) А прије него што ме види Куба-ти ћеш Богдане, остати без зуба
(Појури га. Заједно истрчавају са сцене. Маша остаје сама.)

МАША: (Окреће кључаоницу ка публици. Вири.) Ништа. Људи ко људи...

(Завјеса)