Professional Documents
Culture Documents
КЉУЧАОНИЦА
КЉУЧАОНИЦА
(Маша се игра јо-јоом. Крај ње је Јована, која игра школице држећи сладолед у руци.
Долази Богдан. Испред лица држи браву с кваком и гледа кроз кључаоницу.)
БОГДАН: Треба.
БОГДАН: Није само кад је брава на вратима. Овако је културно. Хоћеш ли да пробаш?
МАША: Нећу.
МАША: Дај баш да видим, паметњаковићу. (Узима браву, а Богдану даје свој јо-јо.
Вири кроз кључаоницу.)
ЈОВАНА: Наравно, кад не умијеш да вириш. (Заједљиво) Маша не зна да вири! Маша
не зна да вири!
ЈОВАНА: (Даје свој сладолед Богдану, узима браву од Маше.) Дај то овамо.
Шпијунирала сам брата када је био у соби са дјевојком. Знам како се то ради.
БОГДАН: (Лижући Каћин сладолед) Али немој да си себична! Објасни лијепо и Маши
да сазна и она.
МАША: (Диже поглед) Е сад лажеш! Ја нигдје не видим облак у облику пеликана...
МАША: Дај ми овамо ту глупу ствар да провјерим! (Отима јој браву. Гледа.)
МАША: Облак к`о облак. Само имаш бујну машту. (Окреће се око себе и гледа разне
ствари кроз кључаоницу) Кућа к`о кућа....Дрво к`о дрво... (нагло се тргне) Јао!
МАША: Можеш и без вирења кроз кључаоницу. Богдан је, док се играо мојим јо-јоом,
појео цио твој сладолед.
БОГДАН: Али сачувао сам ти дршку. Јеси ли видјела ону рекламу: Ако сачуваш дршку,
можеш да отпутујеш на Кубу...?
ЈОВАНА: (бијесно) А прије него што ме види Куба-ти ћеш Богдане, остати без зуба
(Појури га. Заједно истрчавају са сцене. Маша остаје сама.)
(Завјеса)