ЈОЦА И РАЧУНАР

Ликови:
ЈОЦА
НАРАТОР
МАЈКА
ОТАЦ
ПЕРА
АНА

СЦЕНА 1: Радња се догађа у дечијој соби. Јоца седи за рачунаром.

НАРАТОР: Дечак Јоца сваког дана

игра игара са рачунара.
Слагалице,
мозгалице,
ређалице,
бројалице
и не може да се зброји,
шта ту све још постоји.

МАЈКА: Устани Јоцо,

цео дан те зовем,
ниси пробао,
колаче нове.

ЈОЦА: Не могу, мајка,

ово је битно,
морам сложити речи хитно.

НАРАТОР: Отац одмахује главом по кући

и каже Јоци негодујући:

ОТАЦ: Слушај шта ти каже мајка,

тај рачунар је бајка.
Док исприча
све што ти жели рећи,
време ће ти побећи.

ЈОЦА: Само још тренутак,

још овај час,
ево слагалица
стиже до нас.

НАРАТОР: Мајка размишља и гледа

како ће га довести до реда.

МАЈКА: Док сложиш све што желиш рећи,

домаћи ће ти побећи.
 После ћеш доћи плачући кући
и једва ћеш двојку извући.

НАРАТОР: Јоца не слуша и шири очи

шта ће још рачунар моћи.

ОТАЦ: Види мог Јоце и рачунара

као два стара другара.
Мани се игара са рачунара,
треба и он да се одмара.

НАРАТОР: Јоца се буни

и преврће очи,
то овог тренутка
неће моћи.

У собу улазе Пера и Ана.

ПЕРА И АНА: О, здраво Јоцо!

Шта је ово?
Свакога дана
играш игара са рачунара.

АНА: А ми смо ти хтели рећи,

пролеће је снено дарове донело.
Види, крај прозора расцветана грана,
зове те да се играш напољу игара.

ПЕРА: То је боље од рачунара.

МАЈКА: Тако је децо.

И ја се слажем,
то му управо
и ја кажем.

НАРАТОР: Јоца остави игре на рачунару

и весело погледа у Перу и Ану.

ЈОЦА: Када ме Ана тако весело зове,

играо бих се са њом до године Нове.

НАРАТОР: Другари моји,

нема шта да се крије,
ништа лепше од пролећа
и прве симаптије.

Аутор текста:
Јасмина Илијевић,
учитељица у ОШ „Бора Лазић“ у Влашкој код Младеновца