На сцену излазе:

Деда Мраз
Звончица
Јован Трепко
Милош Трчко
Милица Мргуд
Нена Кефало
Смотко
Милица Пахуљица ( у средини је Деда Мраз)
Звончица: Већ дуго, дуго у бескрају тамног свемира окреће се мала плаво-
зелена планета...
(сви) –Земља.
Јован Трепко: Добра старица Земља ,још увек вредно ради за нас...
(сви) - окреће се!
Милош Трчко: Смислио је земаљски човек много лепих и корисних ствари које
је несебично поделио са другима.
Смотко: И тако на далеком северу, где снег веје и хладан ветар дува живи
један белобради дека и целе године позиве прима.
Нена Кефало: То су позиви из целог света и у њима сакривене разне жеље и
дечији снови. Деда их стрпљиво сваки дан прима,,,
(сви) - и деци весеље спрема.
(Деда Мраз седа и почиње разговар са Смотком и Звончицом. Остали вредно
пакују поклоне, под вођством Смотка)
Милица Мргуд: Окитих јелку малу својим украсима, нека она сва засија у
празничним ноћима.
Нена Кефало: То ће бити права срећа и остаће лепа слика у време празника.
Звончица: Деда Мразе, ево у целом свету спремају се за дочек Нове године.
Све новине пишу о томе, ките се јелке, а нас, односно Вас нико не зове.
Деда Мраз: Знам Звончице, сваке године је велики проблем шта спаковати.
Размишљао сам и пре неколико дана ставио оглас у Светске новине да се деца
јаве и кажу шта би желела. (Звони телефон)
Деда Мраз: Ето, сигурно неко дете. Хало, хало!!! Ко? Деца из Гане. Где је то ?
У Африци! Шта деца Гане желе? ХЛЕБА И ВОДЕ!!! ( Деда Мраз је запањен,
згранут, изненађен). Тако мало??? Хоћете ли неку играчку, рачунар можда? Не.
Како сте дивни и скромни, драга децо. Довиђења. ( обраћа се Звончици) Чу ли
ти ово, само хлеба и воде траже?
Звончица ( седи и записује поклоне): Пре много година била је суша и оскудна
жетва, много су гладовали, и ето сада у Гани сваке године славе обилну и
добру жетву уз плес који се зове Ругање глади.
Деда Мраз: Запиши то Звончице, а ти Смотко одмах пакуј за ову дечицу:
Смотко: Одмах Драги Деда. Друштво, на посао!
Милица Пахуљица: На свету је много таквих који празник не празнују и
чије су трпезе празне.
Милош Трчко: (дубоко унет у посао) Док поклоне пакијемо потребно је много
стрпљења и пуно љубави, да се због послова и због журбе понешто не
заборави…Телефон опет звоооони…..
Деда Мраз: Огласи делују… Халооо!!! (обраћа се Звончици) Ови не чекају да
их питам шта желе. ( говори у слушалицу) … цццц…децо….па ви сте обесни….
много тражите… Добро, од свега добићете бицикле да скинете вишак
килограма које сте набацили једући у Меку хамбургере и пијући милк шејк.
Довиђења децо. Звончице, Смотко, друштво, пакујте што више бицикли , нека
деца возе, здраво је, а не да само седе у Меку и поред рачунара.
Јован- Трепко: Набавићемо пуно бицикала разних величина, разних боја и
модела, обесној и размаженој деци широм света биће сад милина.
Звончица: Ти Деко путујеш много и далеко, да ли си био у Америци, читала
сам да тамо има великиии кањон који је направила река Колорадо. Кањон се
пресијава у више боја...
Нена – Кефало: Стене су од лаве, песка и кречњака и зато мењају боју кањона
током дана.
Деда Мраз: Видиш, то нисам знао, ваљда путујем ноћу па не видим.
Размислићу, можда кренем да дању делим поклоне и тако видим све природне
лепоте. Звррррррррррррррррррр…Телеееефон….
Деда Мраз: Хало, Аустралија. .Желите радио пријемнике. Довиђења.( обраћа
се Звончици) Чудна нека жеља.
Милош Трчко: То им сигурно треба за школу.
Деда Мраз: Шта ће им радио-пријемник за школу???
Звончица: Радио- школа је јединствен образовни систем који се обавља у
Аустралији.
Јован Трепко: То је програм за децу која живе на удаљеним фармама и због
велике даљине не могу да иду у школу. Та деца остају код куће,али помоћу
посебног радија прате програм и свог учитеља. Тестови, задаци и писмени
састави шаљу се поштом.
Деда Мраз: То нисам знао, понећу им и неки рачунар да им буде још лакше.
Смотко, пакуј.
Смотко: Пакујемо Деда, пакујемо.
Јован Трепко: Пуно вредних помоћника добри Деда има и поклоне он свима
носи иако је хладна зима.
Вељко и Дора (певуше): Сви су сада задовољни и пуна су срца,
на скоро сва врата Деда Мраз куца.
Зврррррррррр!!!!!
Деда Мраз: Не могу да предахнем, уморих се од овог телефона, јави се ти
Звончице. (Звончица се јавља и нешто записује)
Деда Мраз: Ко је то био?
Звончица: Деца из Кине траже бенкице за Панде.
Деда Мраз: Хахаха.па шта ће им то?
Дора: Панде представљају угрожену врсту јер их је остало мање од 1000.
Оне су огромне и усамљене.
Милица Пахуљица: Женка рађа од једног до три младунчета у свом
животу. Младунци, иако су им родитељи огромни, рађају се тешки само 100
грама. Милица Мргуд: Беба панда се рађа слепа и прогледа тек за шест до
седам недеља.
Деда Мраз: Толико путујем, а толико не знам. Мораћу више да читам. Децо,
па ја о вас толико новог научих. Ето колико се зна кад се учи и чита.
(чује се неко ломатање, ломљава , кршење. Параван се тресе.На сцену
улазе разбојници Злоћко и Брзи)
Злоћко: Дедицеее, спремаш поклоне за добру дечицу?
Брзи: Све поклоне брзо у наше џакове!!!!
Деда Мраз и Звончица збуњени и уплашени.
Сви моле: Немојте, немојте, молимо вас, да нам узимате поклоне,
гладоваће деца, умреће панде…
Злоћко: Кога брига за размажену дечурлију и неке животињке. Хахахаха!!!!
Брзи: Тако је тебра!!!! (узимају џакове са поклонима и беже, Деда Mраз и
Звончица покуњено одлазе са сцене, за њима иду патуљци који плачу и
зову помоћ.
*************
(на сцени се појављују Моћко и вила Добрила)
Моћко: Вило моја драга, (ослушкује) чујеш ли плач нечији?
Вила: Ја сам добра вила, зову ме Добрила, ширим руке, имам крила!…
Моћко: Добрила, шта ти је , нисам те питао ко си ?
Добрила: Волим да причам у стиху, чујем неку кукњаву тиху…(угледају
децу, Деда Мраза и Звончицу)
Моћко и вила Добрила: Шта се десило, зашто сте тужни?
Сви у глас: Брзи и Злоћко су покупили поклоне за дечицу!
Моћко: Добрила, остали (гледа у Добрилу, затим у остале) за мном! Идемо
да их пронађемо спремимо Дедине санке…(одлазе са сцене)
(на сцени се појављује Цица из Гривца, дошла је код Деда Мраза у госте)
Цица: Деда Мразеее!!!! Звончицеее!!!! Децо!!!!Где ли су сви отишли? И овај
телефон само звони. Што ли сам долазила у госте, кад је овако досадно.
Горе је него у Гривцу, тамо бар кад је лепо време чувам стоку, па сретнем
неког чобанина, па тако мало причамо. Овде нико, надах се Нова година је,
доћи ће неки принц код овог Деде! Нема ни П од принца. И шта да ради
једна девојка …..Ех, што оставих оне моје дивне Гружане, витке и високе,
дошла сам овде у Лапонију да тражим момке! Шта ли се то чује? ! Где ли су
били? (тада се појављују Деда Мраз и остали, причајући како су вратили
поклоне, за њима иде Моћко, Цица га угледа)
Цица: Ох , какав даса, има целу Гружу да заталаса !!!! Кад га само одведем
у Гривац!! Замислите, кад одемо у ливаче да чувамо стоку, краве неће
смети да мрдну кад виде колико је опасан.
(Цица трчи ка Моћку, он испрепадан бежи и док трчи дозива вилу: Добрила
моја мила, шири крила!
Вила Добрила: Која крила???
Моћко: Твоја крила, малопре си рекла да имаш крила!!!!! Јаооооо, стиже
меееее!!!!!
Цица: Стани јуначе, чекај ме!
Вила Добрила: То сам рекла да се стихови римују, немам крила, до сада
ниси тражио помоћ па се и сада спасавај сам ( окреће леђа и одлази да се
забавља са Деда Мразом и патуљцима).
Деда Мраз: Шта ли ови раде???
Милица Мргуд: Немам појма драги Деда, Мислим да се Цица из Гривца
затрескала у Моћка, нашег принца…
Деда Мраз: Ако га не оженимо са Цицом, неће престати да га јурца по
Лапонији.
Нена Кефало: Да , драги Деда, у праву си.
(сви у глас): ЖЕНИМО ГА!
Деда Мраз: Данас љубави никад доста. Види како су само романтични.
Милица Мргуд: Идемо да спремимо свадбу...
(сви): Јупи...Биће весеља!