ZA BOŽIĆ NIKAD NISI SAM

1. Scena:
( Mama (NELA) i tata ( STJEPAN) sjede na klupici aerodroma.
Oko njih su olujni oblaci i avion koji ne može sletjeti ( AFAN,
VEDRAN B. , DAVID I ELDAR ) . Pjesma: Let it snow…
Mama poziva sina Jakova ( LUKA K. )

( Začuje se zvuk telefona)

JAKOV (LUKA K. ) : Halo, mama jesi li to ti?
MAMA ( NELA ) : Dobar dan sine, kako si? Gdje je
baka , što radite?
JAKOV ( LUKA K.) : Baka je otišla po svježe voće.
Nagovorio sam ju da napravi moj najdraži kolač.
Znaš baku….njoj ništa nije teško.
Kako je tata? Kada stižete kući?
MAMA (NELA): Sine, žao mi je ali nećemo stići kući
do Božića….
JAKOV (LUKA K. ): Božić bez vas neće biti pravi. Ali
dobro mama. Čujemo se još poslije. Doviđenja…
( Spušta slušalicu, ljutito gunđa sebi u bradu )

JAKOV (LUKA K. ) : Za sve je kriv ovaj snijeg. Uvijek

sam ga volio a vidi što mi je sada napravio. Uh!
( Ljutito lupi nogama o pod . Ljutitog pogleda , prekriženih ruku
gleda kroz prozor a vani u taj čas počne padati snijeg )

JAKOV ( LUKA K.): Krasno, sad će još i u Sarajevu

padati.
( I dalje gleda kroz prozor kako pahuljice padaju. Tako gledajući
nasloni se i zaspe)

2. Scena:
Jakov spava , plešu zvjezdice
ADNA, RAFAELA, SILVIJA, RANIA , SARA, REJAN,
PAOLA , CHIARA
 3. Scena:
( dolaze pahuljice SOFIA, KLARA, NIMAH I
MIA)

PAHULJICA 1. SOFIA : Drage moje prijateljice, jeste li čule ,jeste

li čule?
PAHULJICA 2. KLARA: Ništa ti ja draga moja nisam čula. Od kada
smo se našle u ovoj gadnoj oluji još mi je začepljeno uho. Čujem
samo tebe kako se dereš.
SOFIA: Pa moram se derati kada si gluha!
PAHULJICA 3. NIMAH: Djevojke, djevojke, što je to? Pa nećete
se valjda posvađati kao one dvije kapljice neku večer,
upropastile su cijelu kišu i to zbog jednog običnog pljuska koji ih
nije htio.
PAHULJICA 4 MIA: Mora se priznati da je bio jako zgodan.
NIMAH: Da, da….baš je to sada važno. Nego, zašto smo mi baš
tu pale?
SOFIA: Zar ni ti nisi čula? Pa pere li itko od vas uši?
MIA: Ja sam baš namjeravala neki dan, ali je baš počela ona
krasna meksička serija .
KLARA: Je, je….i ja sam je gledala
NIMAH: Ja još nisam čula zašto smo mi ovdje pale? Zar nismo
mogle negdje na brežuljak, ovdje će nas odmah pregaziti…
SOFIA: Djevojke, djevojke…znači jedno sam ja čula Jakova.
MIA: Jakova? Čudno gledala sam sve epizode serije ali za njega
nisam čula…
SOFIA : Ma ne… Jakov je dječak koji stanuje u ovoj kući . Zbog
njega smo se baš ovdje spustile.
Njegovi roditelji su se za Badnju večer trebali vratiti s puta ali
zrakoplovi ne lete zbog velike snježne oluje. Jako je tužan.
NIMAH: To je već problem. Trebale bismo učiniti nešto da ga
razveselimo.
KLARA : I što sada? Vratiti se ne možemo, snijeg bi se strašno
naljutio.
MIA: Ooooo da. Ja sam zbrisala kada smo učili strane svijeta.
Skoro je pozelenio od muke.
SOFIA: Znam! Napravimo mu snjegovića, kada se probudi lijepo
će se iznenaditi.
KLARA: Može! Cure na posao!
( plešu i grade snjegovića – snjegovića sa mnom gradi, Frozen)

4. Scena:
(Jakov se budi i proteže)
JAKOV (LUKA K.) : Malo sam zaspao. Neka.
Ionako mi je strašno dosadno. Eto i snijeg je
prestao padati. Štooooo??
( Jakov se začuđeno zagleda kroz prozor i spazi snjegovića)

Ovo moram pogledati.

( Stavi kapu, šal i rukavice i izađe ispred kuće)

Otkuda si se ti stvorio. Mogao bih se okladiti

da maloprije nisi bio tu.
( Dolaze prijatelji: ADIJAN, LEON, SEBASTIAN, DINO,
PAVLE,TEO LUKA S. ,TIN, DOMINIK)

ADIJAN : Dobar dan Jakove, lijepog si snješka

napravio.
JAKOV ( LUKA K. ): Nisam, sam se ovdje
stvorio. Meni nije ni do snijega ni do
snjegovića.
LEON: Ma nemoj tako. Ja baš volim snijeg.
Sjećaš li s021e kako smo se jučer dobro
zabavili? Grudvali smo se.
TIN : Da grudvali smo se, i….i…..
PAVLE: Aha! Što zamuckuješ?
TIN: I ti bi zamuckivao da si čuo tetu Martu
kako viče.
LUKA S. : Da….Ona me ne čudi ali striček
Nikola…pa onako vikati? Mislim ipak smo
susjedi.
DOMI: Pa nije valjda jedan prozor toliko
bitan?
SEBASTIAN: Eeeee dečki, pripazite drugi put
ADIJAN: Pravi se našao. Pripazi ti s
petardama, znaš koliko je to opasno
PAVLE: Zna, zna i njega će susjed Nikola
dohvatiti.
LUKA S: Idemo se mi ipak malo grudvati. Paziti
ćemo na prozore
( grudvaju se svi osim Jakova…odjednom zastanu jer
primijete da se Jakov ne zabavlja.)

SEBASTIAN: Jakove, pa što ti je?

DOMI: Što se dogodilo?
PAVLE: Sigurno nije ništa što se ne bi moglo
popraviti.
JAKOV( LUKA K.): Ne , ne može se popraviti,
nitko mi ne može pomoći.
LEON:Ma daj, nema toga što Leon ne zna
riješiti . Idemo najprije zapjevati pa ćeš nam
sve ispričati.
( dječaci i Jakov zajedno pjevaju “Radujte se narodi“ )

5. Scena:
( ulaze unutra, dolaze pahuljice)
SOFIA: Ništa. Snjegović nije pomogao. Što ćemo
sada?
KLARA: Paaa, još stignemo na zabavu kod
gospodina Mraza. Gospođa Mrazić pravi krasne
kolače.
SOFIA: Dosta! Samo vam je do zabave. Zar ste
zaboravile zašto smo došle.
NIMAH: Nismo. Malo smo pretjerale, istina…
MIA: Pitanje je što ćemo sad učiniti
( malo razmišljaju i vrte se zamišljene po pozornici)

KLARA: Drage moje povedimo ga na zabavu

SOFIA: To ne bi ništa riješilo
NIMAH: Djevojke! Imam rješenje! Pozvati ćemo
gospodina Leda i Gospodina Snijega . Možda oni
mogu pomoći Jakovu.
MIA: Bravo! Slažem se! Idemo brzo poslati poruku
( pahuljice otrče sa strane, nastane mir i odjednom zajedno
dolaze…)
SNIJEG ( VEDRAN Š.) : Ledeni, jesmo li na pravo
mjesto došli?
LED ( MARKO) : Tko zna dragi moj prijatelju.
Kako su nam pahuljice opisale put mogli bismo
biti i u Japanu.
Jedino je sigurno da nismo u pustinji.
SNIJEG ( VEDRAN Š.) : Prestar sam ja za takva
putovanja. Jedna fotelja bi mi dobro došla.
LED ( MARKO) : No no prijatelju još je puno zima
pred vama.
LED (MARKO): Gdje ste brbljavice male? Zašto ste
nas zvale:
SNIJEG ( VEDRAN Š.) : Brzo malene, brzo…Reuma
me hvata.
SOFIA: Znate, ovako je bilo…
Jakov je dječak koji živi u ovoj kući. Jako je tužan.
Roditelji su mu otišli na put i tamo ste gospodine
sniježe poslali puno pahuljica.
KLARA: ….sve ste zaledili
NIMAH: I ne mogu se vratiti kući jer zrakoplovi ne
lete.
MIA: Pa smo mislile …ako bi vi mogli…malo
prestati…
SNIJEG (VEDRAN Š.) : Još bi i naređivale…ta
mladost.
Ni strane svijeta još niste naučile.
LED ( MARKO): No, dragi prijatelju možda su u
pravu. Žele dobro.
A i Vama bi dobro došao odmor. Zaustavimo
malo pahulje i odledimo sve.
SNIJEG ( VEDRAN Š.): Dobro, dobro….Učinimo to,
ipak je danas Badnjak.
Iako se tako lijepo zabavljam kada zatvorim
zračne luke…nitko se nikuda ne žuri….
(zamahnu svojim štapićima i svi odu sa scene)

6. SCENA:
(iz kuće izlazi JAKOV i prijatelji)
JAKOV ( LUKA K. ): Hvala što ste me saslušali. Malo
mi je lakše ali još sam tužan.
TIN: Hajde, hajde…viša sila..
Doći će sutra i sve će biti super.
LEON: Društvo, idemo brzo
PAVLE: Moramo okititi bor i pojesti kolače,
naravno…
(prijatelji odlaze sa scene, dolaze mama i tata)
MAMA ( NELA ): Zlato moje…( grle se)
JAKOV: Mama! Tata! Kako mi je drago da ste
ovdje
TATA ( Stjepan) : I nama sine naš!
JAKOV: Mislio sam da nećete doći, a vi ste ovdje!
TATA (STJEPAN): Da, bilo je to pravo čudo. Bilo je
strašno nevrijeme, mi smo stalno mislili na tebe
ali pomoći nije bilo…
MAMA (NELA) : I onda odjednom kao da je netko
zamahnuo čarobnim štapićem prestao je padati
snijeg.
TATA ( STJEPAN ): Vjetar je potpuno stao.
Zrakoplov je poletio. To je bilo pravo čudo.
JAKOV: Glavno je da ste sada ovdje.
Idemo okititi bor i probati bakine kolače.

7. SCENA:
DINO: Tako su male pahuljice pomogle dječaku
Jakovu da i ovaj Badnjak protekne u miru, sreći,
okružen svojom obitelji.
On naravno nikad nije saznao zašto je tako
odjednom prestao padati snijeg i zašto su prestali
puhati ljuti vjetrovi.
No, možda jednog dana među milijunima pahulja
ugleda baš te.
TEO: Možda ih i vi negdje vidite.
A kada oluja iznenada stane, možda se upravo u
tom trenu gospodin snijeg odmara i liječi svoju
reumu a gospodin led pripravlja novu zabavu
pokušavajući zadiviti gospođu mrazić.
Možda. No, jedno je sigurno, i veliki i mali vole
ove blagdanske dane.
ČESTIT VAM BOŽIĆ I SRETNA NOVA GODINA.