SRP5KO-RUMUNSKI ODNOSI XIV-XVH VEKA

o r e Sp. R a o j i i
. * " . . . i

Od vremena svoga stalnog nastanjenja na Balkanskom alu-

ostrvu, od prve polovine VII veka, Srbi Rumunima ive zajedh
nki ili u najbliem susedstvu. Prolo je trinaest vekova, a meu
njima nije dolazilo do ratnih Sukoba. To je redak primer mirriog
Jsajeinikog ivota meu narodima.
Formiranje jednog -i drugog naroda, njihova etnogeneza, vre-
na je uporedno i pod uzajamnim uticajem. Sa Srbima su se, jo
u Srednjem veku, stapali etniki elenieriti koji su najsrodniji da-
nanjim Rumunima. Ti ostaci romaniziranog starosedelakog sa-
novnitva gubili su etniku osobenost i pbd vlasima se od XlV
vieka mogu da podrazumevaju stoarj bez obzira na narodnost. Sve
su to veoma zanimljiva i neobino vana nauna pitanja, u koja
se irii ovoga puta ne moemo da uputamo. Zelimo da se pozaba-
vimo srpsko-rumunskim odnosima u prvim vekovima posle obra-
zovanja rumunskih feudalnih drava Vlake i Moldavije, koje je
dovreno tek u XIV veku.
Kazali smo d(a izmeu Srba i Rumuna nije bilo ratnih sukoba.
Mislili smo na xatove koji se Vode izmeu dve drave. p dva ma-
ha,tu XIV veku, sukobili su se srpski i rumunski odredi, ali u sa-
stavu tue vojske. Prvi put su Rumuni bili meu napadaima, a
drugi put Srbi. I u jednom i irugom sluaju napadai su bili po-
raeni. a'Rumime ne znamo pod kojim su se uslovima nali me-
u napadaima. Srbi su bili prinueni to da budu i eleli su da
budu potiieni. To je injenica koju tr^ba istai. Rumuni su u^eli
uea u bugarskom i vizantiskom napadu na srpsku dravu koji
je zavren kod Velbuda 3330, god. Uesnik u toj bici, docniji srp-
ski car Stef^n Duan, ovako govori u svojoj autobiografskoj be-
leci koja se nalazi u povelji ispred njegovog Zdkonika: ..A poaa-
videvi zlonenavisnik avo naem dobrom ivotu, i zlonaravlju po-
die na nas 7 careva...; da reem: i cara grkog, Mihaila i brata
njegovog Belaura, i Aleksandra cara Bugara, i Basarabu Ivanka,
tasta Aleksandra, cara sume (u susedstvu) iveih crmh Tatara,
i gospodstvo j^ko i ostalii njima gospodu.1 B^saraba I je / .
vojvoda vlaki (oko l310 1352), sin vojvode Tugemira ili Tiho-
aaifa. Ori je ujedinio rumunske zemlje s obe strane Olte i nosib
________ _ _ _ ' : ' . _ ' " v- '

k .. 1 St. Novakovi, aikonik S<sana Duana (|98*)' 3. .

14 or e Sp. R a ojii

je titulu ,,veliki vojvoda cele rumunske zemlje .2 Njegov zet Alek-

sandar vladao je nad Tatarima u susednoj Moldaviji. Gospodstvo
jako bilo je takoe u Moldaviji. Na njega aanas potsea ime
grada Jaa.3 Jasi su isto to i Alani, koji danas pod imenom Oseta
ive na Kavkazu.4 Vlaka se kod Srba u doba cara Duana i cara
Uroa nazivala B a s a r a b i n a z e m i j a , 5 a u srpskim izvori-
ma (s kraja XIV veka i docnije) vlaki uesnici Velbuke bitke
zovu se B a s a r a b i m a . 8 Na Vlaku su 1395 god. udarili Turci,
u ijoj su vojsci, kao vazali, bili srpski knez Stefan Lazarevi i
makedonski gospodari kralj Marko i gospodin Konstantin Dra-
ga. Biograf Stefana Lazarevia, Konstantin Filozof, zabeleio je
da se prialo kako je kralj Marko rekao Konstantinu Dragau:
govorim i molim Gospoda da hrianima bude pomonik, pa ja
prvi meu mrtvima u ratu ovom da budem .7 Tako je i bilo. Mar-
ko je poginuo u bici na Rovinama. S njim je poginuo i Konstan-
tin Draga. Vlaki vojvoa Jovan Mira I (1386 1418) odbranio
je svoju zemlju.8 Stefan Lazarevi je docnije bio prijatelj sa Mir-
cm, koji ga je najlepe doekao 1410 god. kad se preko Vlake
vraao u svoju dravu posle uestvovanja u turskim meusobi-
cama. Primio ga je ,,s velikim ljuboastijem . Konstantin Filozof
jo pria da je Mira imao neizmernu elju da gleda Stefana
i da se u tome nije mogao nasititi. Gostio je Stefana ,,vele asno
i ,,to je potrebno dovoljno mu davae, konje i sve drugo u emu
je oskudevao zbog daljnog putovanja .9
U doba cara Uroa izmeu srpske drave i Vlake stvorena je
tko tesna veza kakvu je u feudalnom poretku pretstavljao vla-
dalaki brak. Car Uro se 1360 god. oenio Anom ili Ankom, er-
kom vlakog vojvode Nikole Aleksandra (1352 i364), a unukom
vojvode Basarabe I. Njena roena sestra zvala se takoe Anom
i ivela je u Vidinu kao ena bugarskog prestolonaslednika Jo-
vana Sracimira.10 Ba iz godine Uroeve enidbe imamo jedan
Zbornik nainjen za tu Anu iz Vidina. U njemu su itija ,,svetih
prepodobnih i strastotrpnih ena (muemca). Tu je ,i Taida, o
^ je u modemo vreme pisao Anatol Frans. Zbornik u srp-

2 N. Jorga, Istorija Rumuna (1935) 72 73, 333.

3 II. Ruvarac, Priloci k objanjenju izvora srpske istorije, X V II ,,Go-
spostvo Jako (Glasnik SUD 49, 1881. 17 21).
4 K. Jireek, Istorija Srba I (1952)' 18, 206.
5 St. Novakovi, Zakonski spomenici (1912) 170, 179.
0 Ljub. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi (1927) 78, 79, 91, 103,
199, 284.
7 Izd. V. Jagi, Glasnik SUD 42 (1875) 269 270.
8 . S. Radojii, Jedna gl,ava iz Zivota Stefana Lazarevia od Konstan-
tina Filozofa Bitka na Rovinama (Hrianski ivot VI, 1927, 138 144); Isti,
Listina manastira Petre od oktobra 1395 god. kao izvor hronologije bitike na
Rovinama (Bogoslovlje II, 1927, 293 297); Isti, La chronologie de la Bataille
de Rovine (Revue historique du Sud-est europeen V, 1928, 136 139.)
9 Glasnik SUD 42, 296.
10 K. Jireek, op. cit. 238.
 S rpsko-ru m u n sk i odn osi X I V X V II veka 15

skoj recenziji.11 Moda ga je itala i srpska canca Ana. Ako dobro

razumemo deanski pomenik i ako se na njega moemo osloniti,
carica Ana je preivela cara Uroa, zakaluerila se 1 umrla kao
monahinja Jelena.ls Lesncvski pomenik pominje je pod njenim
svetovnim imenom.:::
Feudalna prosveta i kultura vezane su za manastire, pa je
otuda veoma znaajna delatnost u Vlakoj popa Nikodima Gria4.
koji se u doba vlakog vojvode Vladislava I Vlajkua (1364 oko
1374) trudio oko podizanja manastira Vodice (iznad erdapa), a
za vreme vojvode Radula I (oko 1374 oko 1384) starao oko gra-
enja manastira Tismene. I za jedan i za drugi manastir Nikodim
je dobio pomoc i od srpskog kneza Lazara, kao to se vidi iz po-
velje despota Stefana Lazarevia date 1405/6 god. tim manastiri-
ma. Knez Lazar je manastirima priloio neka sela u svojoj dravi
(metohe). To se zaboravilo, pa despot Stefan obnavlja prilaga-
nje15. Izgleda da su sva ta sela bila u Podunavlju juno od Du-
nava. u onim krajevima koje je knez Lazar dobio potinjavanjem
Radia Brankovia Rastisla|ia, gospodara Branieva (1378 god.
ili neta ranije),18 cdnosno njegovim rasipanjem (1378/79 god.)17
Prema tome knez bi prilagao ve sagraenom manastiru Voici. Po
prlanju tismenskih kaluera, zabeleenom oko sredine XVII ve-
ka, Nikodim se zvao Gri po tome to mu je otac bio Grk iz. Ko-
stura. Majka mu je bila Srpkinja. Kalueri su govoriii da je Niko-
dim roen u Prilepu.18 Treba tu svakako uiniti nialu ispravku.
Nije bio Prilep mesto Nikodimovog roenja, ve po svoj prilici
Prilepac kod Novoga Brda, u kome je knez Lazar roen i koji je
pripadao kneevoj oevini.19 Posle te ispravke postaje jasna veza-
nost izmeu kneza Lazara i Nikodima. Lazar alje Nikodima 1375
god. u Carigrad da radi na izmirenju srpske i grke crkve. U srp-
skoj delegaciji Nikodim je bio tlkovatelj (tuma).20 O njemu se

11 . -, , II (1944) 154; .
lendi, Glasnik Skopskog naunog drutva II (1927) 67.
12 S. Risti, Deanski spomenici ;i864) 20.
13 St. Novakovi, Srpski pomenici X V X V III veka (Glasnik SUD 42,
1875, 29).
14 II. Ruvarac, Pop Nikodim, der erste Klostergriinder in der Walachei
(Archiv fiir slavische Philologie X I, 1888, 354 363); E. Turdeanu, Les premiers
ecrivains religieux en Valachie: lhegoumene Nicodeme de Tismana et le moine
Philpthee (Revue des etudes roumaines II, 1954, 116 136).
15 ed. Mijatovi, Srpski odzraci iz rumunske istorije (Letopis MS 187,1896,
21 23); St. Novakovi, Zakonski spomenici 752 753; za hronologiju: . S. Ra-
dojii, Glasnik Skopskog naunog drutva X X I (1940) 57 58.
. S. Radojii, Istoriski asopis III (1952) 89.
17 Ljub. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, 214.
1S ed. Mijatovi, na n. m. 18 19: . Turdeanu, na n. m. 319.
1(1 St. Novakovi, Novo Brdo i Vranjsko Pomoravlje (Godinjica N. upia
III, 1879, 297 299); II. Ruvarac, O krezu Lazaru (1888) 3. Po A. Deroku, danas
iezao (Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, 1950, 172).
20 Arhiepiskop Danilo i drugi, ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih (izd
D. Danii 1866) 382.
16 or e Sp. R a d ojii

u istoriskim izvorima govori da je bio astan i osveen ovek, si-

lan u knjigama, jo silniji u razumu i reima i odgovorima . Do-
daje se da je bio Grk rodom i da je osnovao u Ugrovlakoj
zemlji dva velika i asna manastira s velikim trudom t marlji-
vou .21 U dananjoj istonoj Srbiji, u Krajini, Nikodim je vero-
vatno podigao manastir Vratnu (kod Brze Palanke) i Manastiricu
(ispod Miroa kod Dunava).22 Njegova aktivnost protegla se i na
Ugarsku, gde je doiveo neko gonjenje ili u koju je bio prognat.
Seste godine toga gonjenja , 1404/5, prepisao je u Ugarskoj jedno
Jevanelje, koje je u XVII veku pokazivano u Tismeni, a koje je
danas u Narodnom muzeju u Bukuretu.?;! Nikoim je umro 25
decembra 1406 god.
Pre no to je oao u srpsku zemlju i postao iguman mana-
stira Deana, Grigorije Camblak,24 verovatno Vlah iz Bugarske,
iveo je u Moldaviji i bio iguman manastira Njamca. To je bilo
oko 1400 god. I u Moldaviji je Camblak radio na knjievnosti, kao
to e se njom baviti i meu Srbima (oko 1402 1409) i docnije u
Rusiji, u kojoj je umro kao mitropolit kijevski (1419/20). Sa veli-
kom svitom bio je kao mitropolit 1418 god. na saboru u Kon-
stancu, pa otud njegove slike i njegov grb u Hronici Ulriha Raj-
hentala o tome saboru.25 Tako svojim knjievnim radom Camblak
povezuje bugarsku, moldavsku, srpsku i rusku staru knjievnost.
U Moldaviji i Vlakoj upotrebljavao se slovenski jezik pisan iri-
likim slovima, i to ne samo u crkvi, ve i u dravnoj aministra-
ciji. Dela iz jedne knjievnosti na slovenskom jeziku prenosila su
se u drugu. Pri tome su menjani neki glasovi, a i rei. Koliko su
se pojedine knjievncsti u toku vremena udaljavale .jedna od dru-
ge, sve je manje bilo prenoenja a sve vie prevoenja.
Srpska letopisaka beleenja poinju u prvoj polovim XV
veka. Ona sadre mncge vesti o Vlakoj i Moldaviji: o bici na Ro-
vinama, o smrti vlakog vojvode Mire (1), o tome kako sultan

21 Zivotopis starca Isaije (izd. N. Dui, Starine hilandarske, Glasnik SUD

5B, 1884, 75 Isti, Knjievni radovi 4, 1895, 87 88.
- 2 M. . Milievi, Manastiri u Srbiji (Glasnik SUD X X I, 1367, 36 38);
E. Turdeanu, na n. m.. 127 129.
-3 Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi IV (1923) 21; ed.
Mijatovi na n. m . 19 20. Po Rad. M. G.rujiu, Nikodimov zapis nas oba-
vetava prosanjanju poslednjih ostataka starog irilo-metodskog pra-
voslavlja u istonoj Ugarskoj pojaanog moda s novim doseljenicima
iz Srbije, posle Kosovske bitke i prvih pljakanja iz;a bojev.a Vlaha i Madjara
s Turcima na Rovinama i kod Nikopolja, 1395 i 1396 god . (Duhovni ivot,
Vojvodina I, 1939, 336, 349, 369). Jevandjelje bi, po Grujiu, bilo pisano nege
u Banatu (ibid. 383). Ako u zapisu stoji ,.togova gonjenija". onda se svakako
misli na Niikodimovo progonstvo. ? . Turdeanu, na n. m. 125, 134 135 navodi
da P. P. Panaitescu, Mircea cel B tian (1944) 152 smatra da je Nikodim bio
u Transilvaniji.
24 . S. Radojii, O Grigoriju C.amblaku (Glasnik SAN I, 1949, 172 175).
25 A. . , rpnropiii > (1904) 182 208; M. Purkovi,
Srbi i sabor u Konstanci (Sloga, Perth, Australija, 24. XII. 1954).
 S rpsko-ru m u n sk i odn osi X I V X V II veka 17

Kriija (Mehmed I) pleni Vlaku, o smrti vlakog vojvode Da-

na (II), o tome kako su Turci svezali Vlada (II) Drakula i posta-
vili Miru, o turskom pohodu protiv Vlada (III) Drakulovia, o
smrti vlakog vojvode Radula (III), o turskom porazu od vojvode
moldavskog Stefana (III), o turskom osvajanju moidavskih grado-
va Keliie i Beograda, o smrti vlakog vojvode Vlada (IV) Kalu-
era i stupanju na presto njegovog sina Raula (IV), o smrti vla-
kog vojvode Radula (IV) i o tome da ga je nasledio Vlad (V) Ka-
luerovi, o pogibiji vojvode Viada (V), o smrti vlakog vojvode
Basarabe (IV), o tome kako su Turci napali vojvodu moldav-
skog Petra (IV), nainili ga ,,begunom 1 posle mu povratili pre-
sto, o tome kako su Turci poplenili Karabogdana (Moldaviju) i
pogubili Mitraina, kako su Turci izgnali vlakog vojvodu Petra
(II) a postavili vojvodu Aleksandra (II), kako je vojvoda Petar (II)
umro u zatoenju, kako su Turci poli na Karabogdana i -
bogdanca raskinuli kamile (odnosi se na moldavskog voj-
vodu Jovana 111 Groznog), o glai velikoj ,,po vse;| Makedoni i po
Vlaseh (1575/76 god.), o raznim turskim napadima na Moldavi-
ju.26 Nabrojali smo sve ove beleke da bi se videlo koliko su srpski
letopisci obraali panju na Vlaku i Moldaviju, a sem toga da
bismo pokazali sta ih je interesovalo. I moldavski i vlaki leto-
pisi govore o Srbima.27
Iz druge polovine X V veka imamo jednu sasvim malu geo-
grafsku beleku od starog srpskog knjievnika Dimitrija Kanta-
kuzina, koji je svakako bio iz Novoga Brda.28 Beleka se odnosi
na granice zemalja Dakija . Ustvari to je samo jedna ^enica,
koja je kao tlkovanije (tumaenje) Dimitrija Katakuzina uneta
u jedan sastav O knjize Ptolomeja, o ohridskoj eparhiji.9 U tom
sastavu je i tlkovanije hilandarskog igumana Makarija, o kome
e jo biti rei.
Kad je srpski manastir Hilandar na Sv. Gori osiroteo od
blagoestive g'ospode srpske i blaenih ktitora , starala se o njemu
cariea Mara, ki despota Dura Brankovia koja je bila data u
harem sultana Murata II. Ostarela i u oekivanju da nastupi kraj
ivota, Mara je zamolila vlakog vojvodu Vlaa IV Kaluera
(1482 1496) da se primi da bude poslednji ktitor hilandarski.
On joj je dao takvo obeanje, koje je i izvrio posle smrti njene
i smrti njene sestre gospoe Katakuzine. U novembru 1492 god.
vojvoda Vlad IV je u Bukuretu izdao povelju kojom odreuje
manastiru godinji obrok od pet hiljaa aspri celeh . . se
26 Ljub. Stojanavi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, 218 219, 224 225, 225,
229, 233 234, 245, 248, 249, 254, 258, 259, 260, 263, 264, 266, 267, 268, 269.
27 K. Perovi, Vesti o Srbima u rumunskim letopisima (iz Brastva
X X X I I , 1941).
28 . S. Radojii, Stari srpski knjievnici X IV X V II veka (1942) 37 38.
:'9 Isti, Dva primera Ruvareve tanosti (Spomenica II. Ruvarcu, 1955,129).
Tekst ffitovanija na snimku (ibid. 130).
, 2
18 ore Sp. R a d ojli

predvia nadoknada od pet stotina aspri za trokove monaha koji

dolaze po taj obrok . Povelja je pisana srpskom recenzijom. Nju
je potvrdio vojvoda Vlad V Vladuc (1510 1512), sin Vlada IV.
Ova druga povelja ie <xl 1 maja 1510 god., izdata takoe u Bu-
kuretu. Odreuje da kalueri dolaze po novac 15 maja, dakle na
dan njenog izdavanja. Trai od hilandarskih monaha da unesu u
pomenik oca i brata vojvodinog, Vlada IV i Radula IV. I ova
povelja u srpskoj recenziji.30
Bivi titularni despot srpski u Sremu, ore Brankovi,
otiao je kao monah Maksim u Vlaku (krajem 1505 ili poetkom
1506 god.).31 Tamo je postao mitropolit vlaki. Izmirio je vlakog
vojvodu Radula IV sa moldavskim vojvodom Bogdanom III, koji
je napao na Vlaku. Sa drugim vlakim vojvodom, Mihnom ,,Zlo-
naravnim, Maksim nije bio dobro. Ovaj je hteo da ga preda Tur-
cima. Zbog toga se Maksim rei da napusti Vlaku. Preko neke
vlastele uini da ga Mihna poalje ,,s bukvami (s pismom) ugar-
skom kralju radi pregovora o miru. U Ugarskoj je Maksim svoju
misiju uspeno svrio, knjige kraljeve (pismo) poslao je Mihni,
a sam je otiao ne natrag u Vlaku ve ponovo u Srem.32 To je
bilo oko 1509 god. Tamo je saziao manastir Kruedol (izmeu
1512 i 1516 god.). Dobio je pomo od tadanjeg vlakog vojvode
Basarabe IV Njagoja, ija je ena gospoda Despina bila roaka
Brankovia. Maksim je um.ro kao mitropolit beogradski (1516).35
Od Basarabe IV Njagoja (1512 1521) imamo jedan spis sa-
uvan u odlomcima na slovenskom (u rukcpisu iz druge polovine
XVI veka) i u prevodima na grki (oko sredine XVI veka) i na
rumunsfi (rukopisi XVII veka). To je Slovo nakazatelno (Pouna
re) namenjeno sinu Teodosiju (bio vlaki vojvoda 1521 1522).31
U njemu se, pored ostalog, govori i o bitkama *i o porazu i tom
se prilikom upotrebljava izraz Vidovdan , to sveoi o tome ko-
liko je kult Kosova bio rasprostranjen u Vlakoj.35
Basaraba IV Njagoje podigao je crkvu u Kurtea de Are.
Jedna freska u crkvi prikazuje Njagoia, gospodu Despinu i nji-
30 Isti, Srpske arhivske i rukopisne zbirke na Sv. Gori (Arhivist V, 1955,
8 10).
31 Isti, Hagioloki prilozi o posledn.iim Brankoviima (Glavnik Istoriskog
drutva u Novom Sadu X II, 1939, 309); Rad. M. Gruji, Vojvodina I, 377.
32 ivot arhiepiskopa Maksima (izd. A . Vukmanovi, Glasnik DSS X I,
1859, 128).
33 II, Ruvarac, Priloci k objanjenju izvora srpske istorije III (Glastiik
SUD 47, 1879, 181 184).
34 . -b - ! I (1919) 259 260; . . -
naitescu, La littorature slavo-roumaine (XVe X V IIe siecles) et son importance
pour l histoire des litteratures slaves (ze Sbomiku praci I sjezdu slovanskych
filologu v Praze, 1929) 9 10; E. Turdeanu, La Htterature bulgare du X IV e
eiecle et sa diffusion dans les pays roumains (1947) 54, 105 108, 114, 139.
35 P. P. Panaitescu, op. cit. 9; M. Lascaris, Demosthene Russo (1869 1938),
ses recherches sur les rapports greco-roumains a lepoque bvzantine et pha-
nairiote (Les Balkans X , 938, 462).
 S rpsko-ru m u n ski odn osi X I V X V I I veka 19

hovu decu.36 U crkvi su jo i likovi srpskog kneza Lazara i kne-

ginje Milice.37 Na jednoj ikoni sv. Simeona i Save pretstavljena
je Despina kako klei sa svoje dve keri. Ikona je ranije pripadala
crkvi u Areu. Odatle potie i druga jedna ikona sa Despininim
likom. Ta ikona prikazuje kako Bogorodica skida Hrista s krsta.
Njoj Despina prinosi svoga mrtvog sina, vojvodu Teoisija/'8
Despina je poznata kao vezilja. U Kruedolu se uvao ielon
koji je ona izvezla (1519). Traka od drugog jednog njenog fe]ona
(opet iz 1519 god.) nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.39
Vlaki letopisi belee da je ona poklonila manastiru Ivironu na
Sv. Gori ,,pokrov, sav izatkan od zlata i veoma ukraen . Sveto-
gorski manastir Ivsenofont ima jedan epitrahilj koji je Despina
radila.'10
Vlaki vojvoda Radul IV pozvao je u Vlaku Nifona, nekada-
njeg mitropolita solunskog (1484 1486j i u dva maha patrijarha
carigradskog (1486 1488, 1496 1498). Nifon je imao da sredi pri-
like u Vlakoj crkvi. Doao je u Vlaku 1504 god,, neto pre Mak-
sima Brankovia. Nije ostao do kraja svoga ivota u Vlakoj. Nje-
gcvi pogledi nisu se mogli uskladiti sa ivotom na vlakom dvoru.
Umro je na Sv. Gori 1508 god. Bio je sin nekog Manojla, tobonjeg
albanskog vlastelina, koji je jedno vreme bio u slubi despota
ura Brankovia. Pre monaenja zvao se Nikola. Roen je na
Peloponezu (izmeu 1435 i 1440 god.). Kao kaluer, pre no to je
postao mitropolit, iveo je u Arti i kod Skenderbega u Kroji.41
Stari srpski knjievnik Gavrilo,42 koji je bio svetogorski prota,
napisao je Zivot Nifonov. Postoji u rukopisima na slovenskom,
grkom i rumunskom jeziku.43 Kao prota svetogorski, sa dvadeset
igumana svetogorskih manastira, Gavrilo je 1517 god. bio u Vla-
koj na osveenju crkve u Kurtea de Are.44
30 N. Jorga, Art et litterature des Roumains (1929) 22 24 i t. X III.
37 Ced. Mijatovi, na n. m. 31: J. Radoni, Grof ore Brankovi i nje-
govo vreme (1911) 693.
38 Exposition de lArt Roumain ancien et moderne au Musee du seu de
paume a Paris (1925) 44 i tatol.
39 L. Mirkovi, Crkveni umetniki vez (1940) 39 i tabl. X II sl. 4.
40 R. Perovi, op. cit. 12.
41 N. M. Popescu, Nifon II, patriarhul Constantinopolului (1914).
42 . S. Radojii, Stari srpski knjievnici X IV X V II veka, 41; Isti, Dva
primera Ruvareve tanosti (Spomenica II. Ruvarcu, 125 126). I. Barbulesku je
naao kod . A . , > - !
, , X IV X V II - (1901) CCLI da Jovan Kra-
tovac ( njemu . S. Radojii. Stari srpski knjievnici, 28) prepisao 1567 god.
jedan Gavrilov prevod, pa je na oanovu toga zakliuio da je i Gavrilo iz K ra-
lova (Rumuni prema Srbima i Bugarima, 1908, 110, 117; Relations des Roumains
avec les Serbes, les Bulgares, les Grecs et la Croatie, 1912, 226, 238). Tu po-
greku ponavlja B. Kovaevi, koji tom prilikom Jovana naziva Jonom (Po-
vodom knjige Ispravlenije grenika duhom krotosti, Bibliotekar VI, 1954,
219 220; Rumunske reminiscencije, srpeki i slovenski udeo u rumunskpj kul-
"turi, Republika br. 557 od 3 jula 1956)
43 K. Jireek, op. cit. II (1952) 374; . A. , op. ct. CCLII.
54 N. M. Popescu, op. cit. 19, 20
 or e Sp. R a d ojii
20

Prvu vlaku l uopte rumunsku tampariju osnovao je ,,sve-

tenoinok Makarije, koji je bez svake sumnje isto lice sa Maka-
rijem iz Stamparije Cmojevia, osnivaem starog srpskog tam-
parstva.45 I vlaka tamparija je bila irilika. Njena izdanja su
na slovenskom jeziku, ali su u onoj recenziji koja je bila u upotrebi
u Vlakoj i Mildaviji, tzv. vlako-moldavskoj reeenziji, sa jusovi-
ma. Prva knjiga iz vlake tamparije, Liturgijar, izila je iz tam-
pe 10 novembra 1507 god. Njeno slaganje poelo je po naredbi
vojvode Radula IV, a zavreno je za vreme vojvode Mihne.4 Kad
je druga knjiga tampana, Oktoih (1510), bio je vojvoda Vlad V
Vladuc.47 A trea i poslednja koja je dosad poznata, Jevane-
Ije (1512), objavljena je za vlade Basarabe IV Njegoja.48 Ni na
jednoj ne stoji mesto tampanja. Misli se da je tampariia bila u
Trgovitu.49 Na Oktoihu se nalazi slika crkve kod koje je bila tam-
parija. Po njoj se moda moe reiti pitanje mesta tampar'ije.50
Makarije je doneo tu sliku. kao to je Cetinjski manastir pretsta-
vio u Oktoihu iz Stamparije Crnojevia. Po primeru Makarije-
vom, u Oktoihu iz tamparije manastira Graanice (iz 1538/39
god.) data je slika Graanice.51
tampar Makarije je iz Vlake po svoj prilici otiao na Sv.
Goru, u manastir Hilandar. Tamo je postao iguman. Ve smo
pominjali da je Makarije kao iguman hilanarski sastavio jedan
geografski spis. U tom se spisu govori zemljah dakijskih i o
medah jeje (meama njenim), a zatim se prelazi na mee Gornje
Mezije. Po podacima koji su u samom spisu moe se utvrditi da je
pisan izmeu 1526 i 1529 gpd.52 Spis nije veliki, zanimljiv je, pa
ga moemo navesti u celini: Sije (ovo je) tlkovanije (tumaenje) '
igumana hilanarskago taha (moda) Makarija, poslednjago v sve-
v 45 . S. Radojii, O Stampariji Cmojevia (Glasnik Skopskog naunog;
drutva X I X , 1938, 151 156); Isti, Karakter i glavni momenti iz prolosti sta-
rih sipskih tamparija X V X V II veka (Istoriski zapisi VI, 1950, 262); Isti, Isto-
risJU razvitak srpske rukopisne i tampane knjige (Izloba Rukopisna i tam -
pana knjiga Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 1952, 14).
40 St. Novakovi, Vlako-bugarski liturgijar od god. 1507 (Starine JA X I.
1879, 207 208); Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi I (1902) 124.
47 Ljub. Stojanovi,, op. cit. IV, 39; . S. Radojii, Stare srpske povelje
i rukopisne knjige u Hilandaru (Arhivist II. 1952, 76 77).
43 . , - - 1 (1883)26 28; Ljub.
Stojanovi, . cit. I, 127.
48 Ljub. Stojanovi, Srbi tampari u Rumuniji (Nova Evropa IX , 1924, 475);
. S. Radojiic, O Stampariji Cmojevia (na n. m. 152, 155).
50 . S. Radojii, Arhivist II, 76 77.
51 Isti, O jednoj ilustrovanoj srpskoj inkunabuli (Umetniki pregled IV,
1941, 23 26). E. Turdeanu se poziva na P P. Panaitescu-a i pogreno tvrdi da
9e slika crkve u vlakom Oktoihu nalazi na Oktoihu iz Stamparije Crnojevia
(Revue des etudes roumaines II, 1954, 251).
52 . S. Radojii, Beleke o tamparijama u Cm oj Gori u X V i X V I
veku (Istoriski zapisi II, 1948, 4). Tu 1528 god. Za 1529 god. v. Godinjak Isto-
riekog drutva Bosne i Hercegovine VI (1954) 60
 Srpsko-ru m u nski o n osi X IV X V I I veka 21

tenoinoceh (meu svetenoinocima) o zemljah dakijskih i o medah

jeje (meama njenim). Prvaja Dakija: ot severnih stran meda do
Malije Rusije i do Hacaga doseuti (dopirua); ot zapada e meda
do Tise rece, le (koji) shodit ot zemlje glagoijeme (zvane) Ger-
manskije ie jest Ugarskaja;53 ot poludne (juga) meda velikaja i
slavnaja reka Dunaj, ot Tise rece jako (kako) e ishodit k rm-
nomu moru do Nistra (Dnjestra); ot vstonije strane meda Nistr
velikaja reka, ie teenije jeje (njeno) razdeljajet Tatare i Dakije,
ie jest zemlja Muldovlahijskaja i Ugrovlahijskaja, ie i Planina
narijut se (nazivaju se). Meda Gomjeje Misije (Mezije): ot za-
pada Dalmatija do Zapadnjago mora, njinja (sada) Skenderija gla-
goljet se (zove se), i zemlja mojevia, do samije Save rece veli-
kije i do Sirakus, ie jest Dubrovnik; ot poludne (juga) e Mae-
donija, ie jest njinja (sada) Serez imenujet se; ot vstoka e Tra-
kija, ie jest Drenopolje, do Dunava rece velikije; ot severa e
meda velikaja reka Sava i Dunaj takode, jako.(kako) e i prede
vie reeno bist, i do ermanije, ie i Jvagrij (Ugarskka) narijut
se. Mediteranija e, njinja (sada) glagoijemaja (zvana) jest Hacag
i Erdelj i MuJsa, do Tise rece opredeljajet se i tako zvanije pri-
jemljuti njinja (sada). Mediteranija e po zemljemerskom razte-
niji (raunanju) glagoljema (zvana) jest. Obae (ali) i kraj jej
(njen) Mehadija njinja (sada) zovet se, po prvom zemljemerskom
zvaniju do rece Olta doseuti (dopirua).
Kao iguman hilandarski Makarije je putovao 1525 god. u Vla-
ku, a 1533 god. u Moldaviju. Dobio je za Hilandar godinju pomo.
O tome mu je vlaki vojvoda Radul V de Afumaci izdao tri pove-
lje, koje su sve srpske recenzije. Moldvaska povelja je u prepisu,
ali se vidi da je i ona bila srpske recenzije. Niu izdao vojvoda
Petar IV Rare.54
Makarije nije doneo sa sobom u Vlaku prvu srpsku tam-
pariju i nije ju ni mogao doneti, jer nije bila njegova ve Crno-
jevia. Druga srpska tamparija bila je u Goradu. Radila je tamo
od 1519 do 1523 god. Pripadala je Ljubaviima koji su je docnije
preneli u Vlaku. Ne znamo kad su to uinili, ali 1545 god. u
Trgovitu se tampa jedan Molitvenik ,,s madrami (matricama)
Dimitra Ljubavia .55 Dve godine docnije, 1547, Dimitrije, koji
ncsi titulu logofet, tampa Apostol. Jean deo tcg izdanja name-
njuje Vlakoj i ti su primerci s pogovorom u kome se pominje
vlaki vojvoda Mira (III, obanin) i kae da su tampani u Trgo-
vitu. Drugi su bili za Moldaviju. Tamo je pogovor s imenom
moldavskog vojvode Ilijake (II, Rarea) i njegove majke gospo-
53 O 1526 god. Ferinand Habzburki je bio kralj ugarski, pa otud t
izjenaavanje zemlje Getrmanske i Ugarske.
54 . S. Radojii, Srpske arhivske i rukopisne zbirke na Sv. Gori (Arhi-
vist V, 10 11).
55 Isti, Povodom jednog lanka o starim srpskim tamparijama (Srpski
knjievni glasnik 60, 1940, 215).
22 or e Sp. R a d ojii

de Jelene despotarice . Pogovori su srpske recenzije.56 Tekst Apo-

stola je prenet na vlako-moldavsku recenziju, ali sa jasnim tra-
govima prvobitne srpske recenzije.57
Ta maloas pomenuta gospoda Jelena despotarica je ki
despota srpfkog Jovana Brankovia. Bila je udata za moldavskog
vojvodu Petra IV Rarea (1527 1538, 1541 1546).58 U Batoa-
nima, koji su njoj pripadali, podigla je dve crkve. Tu se u natpisu
naziva Jelena despotovna, gospoda Petra vojvoe, dti Joana de-
spota . I u Suavi ima jedna njena crkva.59 Moldavski letopisac
Grigore Ureke (oko 1640) o njoj je pod 1540 god. ovo zabeleio:
(Petar Rare) dogovori se sa svojom enom kneginjom Jelenom
da sultanu Sulejmanu, turskom caru, poalje pismo sa velikim
molbama i albama da bi se saalio na njega i oprostio mu, savi-
jajui glavu pod carevu sablju, i da bi poslao pismo Janou (Za-
polji), maarskom kralju, kako bi mu ovaj dozvolio da napusti
zemlju i ode u Carigrad i slui na carevoj Porti. I poto je kne-
ginja Jelena znala srpska slova, ona napisa pismo caru, sa mnogo
molbi i albi, i zapeati ga i dade ga knezu Petru (Rareu). I knez
Petar spusti ga iz kule kroz prozor napolje, pore zidina kule,
i on zovnu jednog svoga vernog sluitelja, koji je bio Srbin, i po-
kaza mu pismo i preporui mu u tajnosti da uzme pismo i da ga
preda u careve ruke. Koji, dobivi ovaj nalog, ode da uzme pismo
i odnese ga u Carigrad i prui ga prema carevim rukama .60
Jelenina i Petrova ki Roksanda udala se za moldvaskog voj-
vodu Aleksandra IV Lapunjanu (1552 1561, 1563 1568). Ona
je priloila 1567 god. izvezenu platanicu manastiru Mileevi u
kome poiva telo sv. Save srpskog.61 Kod njenoga mua i nje
sklonili su se praunuci hercega Stefana , ,,tri bratijenca i dvije
5S . -b, op. cit. H l 114, Ljub. Stojanovi, Katalog rukopisa i
starih tampanih knjiga SAN (1901) 232 235; Isti, Stari srpski zapisi i natpisi I.
173 174, IV, 52. Upor. . S. Radojii, O starom srpskom tampanom apostohi
(Bibliotekar VII, 1955, 25 27).
57 P. I. Safarik, Geschichte der sudslawischen Literetur III (1865) 267 268;
. ,, op. cit. 112.
58 N. Jorga, Art et litterature des Roumains, 42 45. N. Radoji je, ,,s v e-
likom rezervom, izneo pretpostavku da je Jelena despotovna identina
sa Despinom, enom Basarabe IV Njagoja (Platanica u manastiru Pakri, N a -
rona starina VII, sv. 17. 1928, 197). To ne moe da bue, jer je Despina oe-
vidno lino ime (a ne titula): javlja se u potpisu i intitulaciji Despininih pisama
(S. Dragomir, Documente noua privatoare la relatiile Tarii Romane>ti cu Sibiiul
in secolii X V s i X V I, 60 62 i tabl. II) i u Krueolskom pomeniku (Nagoja,
gospou Despinu S. Petkovi, Opis rukopisa manastira Kruedola, 1914,
227).
"9 J. Radoni, Grof Dore Brankovi i njegovo vreme, 35; N. Jorga, O
Krpsko-rumunskim odnosima u prolosti (Godinjak SA N X X V II, 1913, 171).
00 R. Perovi, op. cit. 8 9.
01 L. Mirkovi, Mileevska platanica moldavskog vojvode Aleksandra i
zene mu Roksande u manastiru Pakri (Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i
folklor VII, 1927, 130 136); N. Radoji, na n. m. 193 197; L. Mirkovi Crkvent
umetniki vez, 23 25.
 S rpsko-ru m u n sk i on osi X I V X V II veka 23

sestre (tako stoji u pismu vojvodinom Dubrovanima, koje ,,pisa

Dragomir Srbin u mestu Suave 1566 go.).62
Jedan avanturista sa Krita, Jakov Irakliski, uspeo je da ubedi
Roksandu i vojvodu Aleksandra da je potomak Brankovia i prema
tome srodnik Roksandin. Bio je na dvoru Karla V i od njega dobio
potvrdu svoje izmiljene genealogije. Nazivao se Bazilikom Hera-
klidom, despotom, markizom ostrva Parosa i Naksosa. Uspeo je
da zbaci vojvodu Aleksandra s prestola i da vlada Moldavijom
skoro dve godine (1561 1563).
Hriansk6g feudalizma kod Srba i Bugara vie nije bilo, pa
za nije vie bio dovoljan oslonac preostala hrianska vla-
stela, boljari . Obratila je veu panju zanatlijarna i njima je
poela da stvar.a kultove. Tako je poetkom XVI veka dobio kult
jedan Kujundija, Djordje Kratovac iz Sofije. I drugi jedan zana-
tlija iz Sofije zasluio je kult svojom muenikom smru 1555 god.
Bio je to obuar Nikola, rodom iz Janjine. Njegovo Zitije napisao
je u srpskoj recenziji Matej Gramatik. Jedno vreme Nikola Sofiski
je iveo u Vlakoj, pa se zbog toga u njegovom itiju nalaze zani-
mljivi podaci o obuarskom zanatu kod Vlaha. U Vlakoj, kae
se u itiju, imadjae usmoavakog hitrosloenija (obuarske
vetine) iskusnog, no nestruno rekao bi ko, i ne ljudima lako
prikladna. Grubo imaae neiskustva radi, kao to rekosmo. Boan-
stvenim darom Nikola izmlada umetniki vetini toj nauen bi,
to i prianje koje je proteklo kaza. I (to) toliko da sve tamo
prevazie. I zbog ovoga ljudi koji tamo ive prili su k njemu. I
ne samo (oni) no i ljudi od palata onog koji vlada zemljom. I tako
ne malu ljubav k njemu sticahu i posle malo (vremena) poznata
njega stvore gospodinu svojemu. I prizvan bude blaeni od njega.
A on uobiajeno poklonjenje dravnom (poglavaru) podavi kao
to treba. Zaudie se blagorazumna oveka videvi oni koji su
okolo stajali. No i sam kralj kad je pogledao na nj, i prekrasan
izgled njegov pohvalivi, onim koji su tu stajali ree: Mislim da
je od dobrorazumnih ovaj ovek. Ko je i otkuda i uzrok dolaska
pitae da zna. I kako ime tvoje glasi. I sveti dobivi takva (pita-
nia), odgovori s pokomou. Ja, vladaoe, od daljnih (predela)
pridoh, uvi veliinu bogodarovane ti drave. Bez oca i majke i
sronika svih. A od rukodelija ivim, bogom hranjen. I u Hristu
bogu veran Nikola nareen bih na svetom krtenju. A rob gospod-
stvu tvome. I dravni: Saznah ree, o Nikola, da je u tebi blago-
razumije i hrabrost, a ta vie (da si) dobroiskusni vetak delatelj.
Razumeh da u zemlji naoj nema ovom podobno. Toga radi izvoli
se nama da ti prebiva u dvoru morne, i s drugim Ijudima (koji su)
u palatama da zajedno prebiva i hrani se. Da se ne pokae huda
62 K. Jireek, Spomenici srpski (Spomenik SAN X I, 1892, 90 91; Ljub.
Stojanovi, Stare srpske povelje i pisma I, 2 (1934) 411 412.
83 N. Jorga, Istorija Rumuna, 134: Ced. Mijatovi, na n. m. 10 11; J. R a-
doni, op. cit. 245, 702 703.
 ore Sp. R a ojii

carska (palata) lienjem mudrih ljudi, jer i ta sama mnoinom vojina

ukraava se, i izrednih ljudi. Rastui se namah lzvrsni kad ovo
eu a ne obradova se. lzjavljivae da je nedostojan 1 neuk carskom
sluenju. Ali nadjaa dravni, kao to je prirodno. I ne po volji
povinova se bogoljubivi ovaj ovek, dobroposluan budui svagda.
I u vojniki in upisan bi .64
Meu izdanjima starih srpskih tamparija najobimnija je knji-
ga Sabornik ili Praznini minej. Iziao je iz tampe 1538 godine.
Dugo je slagan i tampan u tampariji Boidara Vukovia u Vene-
ciji, vie od devetnaest meseci. Bila je to skupa knjiga. Prodavana
je za 20 groa, a to je u ono doba iznosilo vie od trinaest dukata.65
Ta ie knjiga pretampana u Sasebeu 1580 god. Oko njene izrade
trudio se akon Koresi, a izdata je po naredbi mitropolita erdelj-
skog enadija.66 Knjiga je liturgike sadrine. U njoj su pra-
znine crkvene pesme. Neke od njih pripadaju originalnom srp-
skom crkvenom pesnitvu. Tako su tu pesme posveene Simeonu
Nemanji od Teodcsija, Savi, moda takoe od Teodosija, Savi od
Siiuana, Stefanu Deanskom cd Grigorija Camblaka. Po naredbi
milropolita enadija tampan je 1581 god. jedan Zbornik pro-
povedi, prevedenih sa grkog.67
Posle turskih poraza u pomorskoj bici kod Lepanta (1571) i u
bici kod Siska (1593) javljaju se pokreti kod potlaenog ivlja u
Turskome carstvu. Najlepe nade izaziva i dugi rat koji Austrija
vodi s Turcima (1593 1606). Za vreme ovog rata Srbi su podigli
vie ustanaka protiv Turaka i uopte pokazali ivu aktivnost. Tada
je bio na poloaju pekog patrijarha Jovan, koji je pogazio spora-
zum s Turcima zakljuen jo 1557 god. od strane patrijarha Maka-
rija prilikom obnove Peke patrijarije. Patrijarh Jovan je zauzeo
protivturski stav i to ga je stalo ivota (1614). Bio je svakako
vlakog porekla. Zvao se Kantul. Njegov bratued bio je mitro-
polit vlaki.68 U banatskcm ustanku od 1594 god. uzeli su uea
i Vlasi. Vo pobunjenika koji su napali na Vrac, Petar Majzo,
bio je verovatno Vlah.6l)
Kod Srba u Erdelju, u Vlakoj i u Austriji javljaju se, posle
ustanka u Banatu, tri linosti koje su se isticale i s kojima su rau-
nali i erdeljski knezovi, i vlake vojvode, i austriski carevi. To su
ore Rac Slankamenac, Sava Temivarac i Deli-Marko.
64 . A. , op. cit. 52 53.
65 . S. Radojii, Cena Prazninog mineja Boidara Vukovia (Biblio-
tekar VII, 1955, 28 29).
(6 . -b, op. cit. 206 210; G. Vitkovi, Srpski istorijski i knjievni
spomenici, Optak (Glasnk SUD 67, 1887, 342 350). Upor. D. Ruvarac,
Prikaz 67 fcnjige Glasmka SUD (iz ,,Viela':), 1887, 26.
07 Rad. M. Gruji, Duhovni ivot (Vojvodina I, 398 399).
08 II. Ruvarac, O pekim patrijarsima od Makarija do Arsenija III (1888)
57, 58.
09 D. J. Popovi, Vojvodina u tursko doba (Vojvodina I, 254).
 S rpsko-ru m u n sk i odnosi X I V X V II v eka 25

ore Rac Slankamenac70 istakao se jo u doba ustanka u

Banatu. Vodio je pregovore u ime ustanika. Tada je ve bio u
zrelim godinama. ovek maloga porekla, poeo je svoju karijeru
kao konjuar kod jednog erdeljskog velikaa. Posle ustanka stu-
pio je u sli*bu erdeljskog kneza igmunda Batorija. Mora da se
isticao svojom okretnou, kad ga je erdeljski knez slao kao svoga
izaslanika Tatarima i vlakcm vojvodi Mihailu Hrabrom. Uestvo-
vao je u erdeljskim pohodima. Preao je u Vlaku i tamo koman-
dovao nad veim brojem srpskih ratnika. Za raun Vlaha ratovao
je protiv Turaka i protiv Erdelja. Iao je kao vlaki izaslanik. Bi-
vao je u zatvoru i austriskom i erdeljskom. Stupio je u austrisku
slubu, pa je uskoro napustio i otiao u Erdelj. U Erelju uiva
veliki ugled i uzima uea u radu erdeljskog sabora. Pogubljen
je po nalogu vlakog vojvode Radula VIII Serbana, koji se bio
umeao u erdeljske razmirice. orde je raereen i glava mu je u
Braovi stavljena na gradski zid (1611). U nauci je izneto milje-
nje da je ore Rac Slankamenac opevan u narodnoj pesmi pod
imenom Pijanice ure.71 Vojvoda Mireta u pesmi Raul-beg i
bugarski kralj iman (iz II knj. Vukove zbirke) kazuje svome
bratu Raulu:

A ti uzmi dvije verne sluge,

Pak ti idi gradu Trnovome,
Ne plai se kralja Simanina:
Ako stane rujno piti vino,
Pie za te Pijanica ura;
Ako 1 odu grki govoriti,
Govorie Griu Manojlo.

U Trnovu donose kupu vina od dvanaest oka.

Beg je dade Pijanici uru,

uro popi, nita ne osjeti.

Od ure je stvoren tip pijanice u naim narodnim poslovi-

cama,72 pa se otuda govori: ,,Ne poznaje ura svoju enu , ,,Piian
uro kao i sjekira , Obodi ga, uro! (kad ko rdavo, a osobito
na ravu konju tri), Burinu petku (u znaenju nikad). Po
Pijanici uri velika vinska aa naziva se urovaa .
70 A. Ivi. Istorija Srba u Vojvoini (1929) 203, 208, 209, 213. 217, 219, 222,
223, 224, 226-, 234, 235, 237; D. J. Popovi, na n. m. 250 251.
71 Drag. Kosti, Tumaenja druige kniige Srpslkih narodnih pjesama V. S.
Karadia (1937) 112.
72 V. ajkanovi, Iz naih naronih poslovica (Prilozi za knjievnost, jezik,
istoriju i folklor I, 1921, 209 210).
73 A. Ivi, op. cit. 208, 209, 220, 230, 232, 233, 235, 236 237, 241- D. J. P o-
povi, na n. m. 251.
 or e Sp. R a d ojii

Sava Temivarac73 se javlja posle ustanka u Bsnatu. Bio je

u slubi erdeljskog kneza. Ratovao je protiv Turaka. Preao je u
austrisku slubu, pa ]e zatim otiao u Vlaku, gde je zapovedao
jednom etom (1616). Posle toga gubi mu se trag.
Deli-Marko74 je bio od velikog ugleda kod Srba. Imao je uti-
caja na Ijude. Bio je dobar ratnik, a umeo je da bude i dobar
diplomata. Poreklo mu je nepoznato. Sudei po nadimcima, imao
je neke veze i s Dubrovnikom i sa Segedinom. Sa svojom etom
je pripadao erdeljskoj vojsci. Prelazio je preko turske granice i
robio turske karavane, pa ak i turske lae. Iao je i preko planine
Balkana i pustoio po dolini Marice. Napao je i na Plevnu i odatle
doneo veliki plen. U jednom takvom pohode bio je ranjen i dopao
je turskog ropstva. Odveden je u Carigrad. Posle svog osloboenja
bio je u slubi vlakog vojvode Mihaila Hrabrog i komandovao
odredom od etiri hiljade Srba konjanika. Bivao je zatim u Erde-
lju i Maarskoj, pravio razne poteze i dolazio u opasnost da izgubi
ivot. Jednom je morao da prepliva s konjem Tisu. Drugi put je
morao da se spasava bekstvom od pokolja. Stupio je u austrisku
slubu, pa je uskoro zatim otiao u Erdelj. Bio je ozbiljan kandi-
dat za moldavskog vojvodu (1615, 1617). Kao erdeljski izaslanik
iao je u Carigrad i dvaput u Prag. Kad je po drugi put bio u
Pragu kod pobunjenih Ceha, dobio je dar u oruju i odelu. To je
posiednja vest koju imamo o njemu (iz 1619 god.). U naem narod-
nom pesnitvu lik Deli-Marka stopio se s likom Kraljevia Marka.75
Poetkom XVII veka prestaje s radom poslednja stara srpska
tamparija. Ona je bila u Veneciji. Njeno jedino izdanje, Psaltir
(1638), odlikuje se po tome to ima naslovnu stranu. Dotada stare
srpske tampane knjige bile su bez naslovne strane, pa su i time
bile sline starim srpskim rukopisnim knjigama. U Vlakoj, u
Trgovitu, tampa se Pentikostar (Cvetni triod) 1649 god. Po na-
redbi kneginje Jelene, ene vlakog vojvode Matije Basarabe
(1632 1654) ta je knjiga ,,ot dvoju pismenu seju (ovih) veli-
kog i malog jusa obiaju blagovolnomu raeniju (elji) srb-
skago naroda opasno (paljivo) izitena . Oko te knjige trudio
se jeromonah Jovan Svetogorac, inae Bosanac iz Kamengrada,
postrinik manastira Gomionice. ,,Tiparnik je bio neki Proka, koji
knjigu tiparisao ,,s vsemi proimi svojimi trudoljubci .7 U
knjizi se nalaze srpski stihovi, koji su veinom sa slikom, od tri-
naest slogova, tzv. poljski trinaesterci .77
74 A. Ivi, op. cit. 208,. 209 210, 214, 216 217, 218, 220, 221 222, 230.
233, 235, 239 241, 244 245; D. J. Popovi, na n. m. 251 252.
75 Drag. Kosti, Noviji prilozi prouavanju narodne poezije (iz Srpskog
knjievnog glasnika 42, 1936) 21, 22 23; Isti, Tumaenja, 103.
73 . ,, op. cit. 537 538; St. Nova'kovi, Srpski tampari u R u-
jniuniji (Godinjica N. Cupia X V II, 1898, 339 340, 340 348); Ljub. Stojanovic,
Stari srpski zapisi i natpisi I, 360 361.
77 Pavle Popovi, Srpski stihovi iz 1649 god. (Godinjica N. upia X X I X .
1910, 333 337).
 S rpsko-ru m u n ski odnosi X I V X V II veka 27

Tako se vlako tamparstvo, je osnovao Srbin Makarije,

oduilo srpskoj knjizi. 1 na poetku XVIII veka, kad se cele srpske
knjige reu u bakru i onda umnoavaju kao drugi bakrorezi, u
vlakoj tampariji u Rimniku od 1726 do 1761 god. tampaju se
neke kolske i crkvene knjige za Srbe.78
Ovde moramo da stanemo. Trebalo bi priati o grofu oru
Brankoviu i o parijarhu Arseniju III Crnojeviu, ali time bismo
uli u novo doba koje ne mislimo obraivati. Samo da dodamo jo
nekoliko rei o naoj narodnoj pesmi i legendi. Iz vlake istorije
u naoj narodnoj pesmi se pominju vojvode Mira (I), Radul (I ili
IV) i Vladislav (I). Naa narodna pesma zna za Karavlaku i Ka-
rabogdansku.79 Videli smo da pod Karabogdanom govore o Mol-
daviji i stari srpski letopisi (kod njih jo i naziv Bogdaneva
zemlja). U Savinski letopis (sauvan u rukopisu verovatno iz
1687/88) uneta je ova legenda o despotu Stefanu i devici Ruti:
Postavie za despota Stefana sina kneza Laara. I privedena nje-
mu bist ena gospoda (gospodina) ot grada Galata, dti Katakuzina
Paleologa, imenujema gospoa Jelena, koja bist besplodna, ne ima
eda s Stefanom despotom. I pojde Stefan despot k kesaru s vla-
steli i velmoi svojimi, i prihodit v udol (dolinu) neki ot Sibinja
u reenoga Vlaha Boguta ili Budimira vitati (stanovati) v domu
jego (njegovom). Gospodin Stefan Lazarevi nikogda na tudu
enu ne pomisli, i tu ustreljen bist enskom pohotiju na devicu
dter Budimirovu. Toj videe vlasteli i bliiki Stefana despota, i
pojdoe k materi sije (ove) device, i vsa (sve) ej (njoj) skazae jae
(ono) o Stefane. Ona e vdele (zaeli) semu (ovo) tomuj, i takoj
ona prinudi dter svoju i pojde i primesi se (priblii se) k Stefanu,
i bist s njeju; utrej dn (sutradan) prispev Stefan, videv sebe smu-
tena drehal (haljine) i skrban v sebe sta(ja)e. Takoj ga vlasteli
i velmui videve, vse porazumee i velmi vzradovae se. Stefan
devicu k sebi prizivajet, i prsten svoj na nju polagajet i celovav
jeju (nju) i ree: ti jesi vtora i ena moja Rutua jako (kao) i Je-
lena, dti Katakuzina Paleologa. I tako Ruta, dti Budimirova, za-
et se ot Stefana, sina kneza Lazara i rodi Janka i Marideljenu,
dvoji deti .80 Janko je Sibinjanin Janko, poznata linost naih
narodnih pesama i predanja. Da je on sin despota Stefana, pria
se u narodu (kako je to zabeleio Vuk Karadi). O tome postoje
i narodne pesme (u zbirkama V. Bogiia, S. Milutinovia i B.
Petranovia).81 Po legendi iz Savinskog letopisa Janko bi bio po
78 . S. Radojii, Istoriski razvitak srpeke rukopisne i tampane knji-
ge (na n. m. 22).
79 T. Mareti, Naa narodna epika (1909) 152, 161 162; Drag. Kosti, T u -
maenja, 35, 111, 150.
80 Izd. Ljub. Stojanovi, Prilozi za knjievnoet, jezik, istoriju i folklor
VII, 177.
81 T. Mareti, op. cit. 168 169, 178 180; A. Gavrilovi, Istoi'ija srpske
i hrvatske knjievnosti usmenog postanja (1912) 122 123.
28 ore Sp. R a d ojii

majci vlakog porekla. Sibiajanin Janko odn. istoriski Jovan (Ja-

nu, Jankul) Hunjadi bio je zaista Rumun po poreklu. Njegov otac,
vitez Vojko, dobio je 1409 god. grad Hunjad od kralja Sigis-
munda.82

ore Sp. Radojii

RELATIONS SERBO-ROUMAINES DU XIV e AU X V Ile SIECLE

Resume
<
Des lepoque de leur etablissement permanent dans la Peninsule B al-
lsanique, cest-a-dire a partir u V IIe siecle, les Serbes ont vecu en com -
munaute ou bien dans le plus proche voisinage avec les Roumains. Treize
siecles se sont ecouls sans quaucun conflit de guerre ait eu lieu entre e<ux.
Cest un exemple rare de la coexistence pacifique entre les peuples.
La formation de l une et de lautre de ces deux nations, leur etnogeneae,
se developpait parallelement et sous les influences reciproques. A u X IV e
siecle fut acheve letablissement des etats feodaux roumains de Valachie et
de Moldavie et cest alors que naissent. aussi leurs rapports avec les etats
serbes et la communaute ethnique serbe.
Au debut meme de ces liens mutuels, au X I V e .siecle deja, il eut des
rencontree des detachements serbes et roumains, mais dans le cadre des ar-
mees etrangeres. La premiere fois les Roumains etaient parmi les agresseurs',
avec les Bulgares dans la bataille de Velbud en 1330. La seconde fois
s etaient es Serbes qui se sont trouves dans cette situation, menes par les
Turcs contre la Valachie en 1395. Cette campage se termina par la bataille
de Rovine.
Cest tu temps 'de lempereur Uro que fut etabli, entre l etat serbe et la
Valachie, un lien aussi etroit que put etre dans le regime feodal un mariage
princier. L empereur Uro epousa, en 1360, Anne ou Ancha, fille du prince de
Valachie Nicolas Alexandre.
L instruction et la culture feodales se rattachent aux monasteres; de la
la grande importance de lactivite du pretre Nicodeme Gri en Valachie,
lequel, dans La seconde moitie du X I Ve siecle, travaillait a faire construire les
monasteres de Vodita et de Tismana. Le prince serbe Laziare accorda a Nico-
deme des subvenitions pour *la construction de l un et de lautre de ces deux
monasteres.
Vers lan 1400 sejoumait en Moldavie Gregoire Camblajk, ecrivain qui,
Par son activite, forrae un lien entre les litteratures anciennes bulgare, serbe,
roumaine (en langue slave) et russe.
Les vieilles annales serbes dont les commencements remontent a la pre-
miere moitie du X V e siecle contiennent de nombreuses informations sur la
Valachie et la Moldavie. Les annales valaques et moldaves, de leur part,
parlent des Serbes.
De la secone moitie du X V e siecle nous possedons ime notice geographi-
que sur les pays roumains par lecrivain serbe Demetrius Cantacuzene, et de
la premiere moitie du X V I e siecle un bref ecrit geographique par lhegoumene
de Hilandar Macaire, qui doit etre positivement considere comme etant iden-
tique avec Macaire, premier imprimeur eerbe et valaque.

82 II. Ruvarac, Poreklo Sibinjanin Janka (Zbomik U. Ruvarca I, 1934,

509 523); K. Jireek, Istorija Srba I, 366.
 S rpsk o-ru m u nski odn osi X I V X V II veka 29

Les princes valaques subventionnaient vers la fin du X V e et au ebut

du X V I e tiiecle Hilandar, monastere serbe au Mont Athos.
L ancien. despote titulaire eerbe en Srem (Syrmie) Georges Brankovi
alla comme moine Maxime en Valaquie vers la fin de 1505 ou au commence-
merrt de 1506. La, il devint metropolite valaque. Apres son retour de V ala-
quie, il obtint une aide de la part du prince valaque Basarab IV Neagoe et
fit batir le monastere de Kruedol (entre 1512 et 1516).
Les Conseils de Basarab IV Neagoe, destines a son fils Theodose (futur
prince de Valaquie) mentionnent Vidovdan (le 28 juin anniversaire de la
bataille de Kosovo) comme jour du desastre, ce qui temoigne combien le
culte de Kosovo a ete repandu en Valaquie.
L eglise a Curtea-de Arges, qui fut batie par Neagoe, est om ee de
resques, parmi lesquelles fug^irent aussi les portraits du prince, serbe Lazare
et de la princesse Milica. L epouse de Neagoe, Despina, parente des Brankovi,
etait uine celebre brodeuse. Ses broderies se trouvaient dans les monasteres
serbes (a Kruedol, par exemple).
L ecrivain ancien serbe Gavrilo ecrivit la Vie de Nifon, haut dignitaire
de leglise (il etait a certaines epoques meme le patriarche de Constantinople),
qui prenait part a la vie sociale de la Valaquie au debut merne du X V I e
siecle. Ce'tte oeuvre litteraire existe dans les manuscrits en langues slave,
grecque et roumaine.
Apres le fondateur de limprimerie valaque, Macaire, qui etait Serbe, dautres
imprimeurs serbes developpeint leur activite aux pays rourraains. Ainsi, par
exemple, les Ljubavii avaient transfere leur> imprimerie de Gorade (petite
localite de Bosnie, situee sur la Drina, un des centres de lart typographique
serbe au X V I e siecle) en Valaquie (au X V I e siecle). L imprimerie valaque
de retour les Serbes en imprimant des livres serbes au X V IIe et au
X V IIIe siecle.
La fille du demier despote de Srem Jovan Brankovi, Jelena (Helene),
despotarica ou despotovna (despotesse), epousa le prince de Moldavie
Pierre IV Hares (1527 1538, 1541 1546). Elle fit construire de nombreuses
egUses en Moldavie. Les annales moldaves relevent quelle ecrivit, au nom de
son mari, une lettre, redigee en languen setrbe, au sultan Soliman II.
Parmi les ecrits originaux datant du X V Ie siecle et redigae en slavon
serbe on trouve la btographie dun cordonnier, Nicolas de Sophie qui se signala
en Valaquie par ses qualites de bon artisan, de sorte quil fut remarque par
le prince valaque luimeme qui le fit venir a sa cour et lui confera un grade
militaire.
Vers la fin du X V I e et au debut du X V IIe siecle les Serbes et les Valaques
participent en aux mouvements diriges contre les Turcs. Cest alors
quapparaissent sur la scene trois personnages eminents, appartenant a la fois
a lhistoire serbe et a celle des Roumains. Ce sont orde Slankamenac
(Georges de Slankamen), Sava Ternivarac (Sava de Timisoara) et Deli-Marko.
Certains personnages de lhistoire valaque sont mentionnes aussi dans le
chant et la legende serbes. La legende de la naissance de Sibinjanin Janko,
homme detat hongrois dorigine roumaine (IIunyade Jean), a ete inseree
dans les annales anciennes serbes connues sous le nom de Savinski letopis
(datant du X V IIe siecle).