KAKO LEKARI

MANIPULIU ENAMA
 Naslov originala:
Male Practice: How Doctors Manipulate Women
by Robert S. Mendelsohn. M.D.

Prevod:
dr Petar Udovii

Izdava:
Art Press

Distribucija:
065/415-765 (BiH)
060/022-8926 (Srbija)
Dr Robert Mendelson

Kako lekari
manipuliu
enama
4
 Sadraj

- Uvod .............................................................................. 7
1.Veruj mi, draga. .......................................................... 9
2. Dobro je to ste doli da me posetite. ..................... 18
3. Koju medicinsku kolu ste vi zavrili? ...................... 28
4. De, de, draga, nemoj da zamara svoju
lepu glavicu. ............................................................. 36
5. Napisau vam upute za nekoliko jednostavnih
testova. .................................................................... 49
6. Hajde samo da uradimo nekoliko snimaka. ............. 58
7. Uzmite ove tablete i oseaete se bolje. ................. 67
8. Bojim se da emo to morati da operiemo. ............. 89
9. Uostalom, ta e vam materica? ............................ 107
10. Va suprug voli vas, a ne vae grudi. ..................... 117
11. Bezbednije je od trudnoe. ................................... 128
12. Vidi, majko, treba da vodi rauna
o svojoj teini. ....................................................... 140
13. Nemojte mi rei da elite da budete muenik! .... 145
14. Da li elite da vaa beba umre? ............................ 150
15. Bie vam dobro, samo prepustite sve meni. ......... 160
16. Hajde sada da te lepo spremimo za bebu. ........... 167
17. Ovaj ureaj e pomoi da se zatiti vae dete. ..... 168
18. elim da uinim da se oseate to prijatnije. ........ 176
19. Vreme je da malo ubrzamo stvari. ........................ 181
20. Zaiu vas tako da ete biti kao devica. ................ 186
21. Vaa karlica je previe mala. ................................. 189
22. Deak je! ............................................................... 194
23. Ja znam ta je najbolje za vae dete. .................... 196
24. Moraete jednostavno da nauite
da ivite sa tim. ...................................................... 201

5
6
 Uvod

Ako ste itali moju knjigu Prevare Moderne Medicine: Ispovest

medicinskog jeretika onda ve znate da ja prezirem instituciju
Moderne Medicine sa kojom vodim bitku ve skoro 30 godina.
U toj knjizi pokuao sam da otkrijem podmukao i esto smr-
tonosan koncept medicinske prakse u SAD, i da upozorim svoje
itaoce na naine na koje dananji doktori ne uspevaju da izlee
svoje pacijente i naine na koje oni zloupotrebljavaju poverenje
koje im je ukazano. Kada sam je zavrio, pomislio sam: To je to,
izbacio sam sve to iz sebe, i nikada vie neu morati da napiem
knjigu.
Nakon to sam objavio tu knjigu, otkrio sam jedan od spored-
nih efekata autorstva - iznenadan veliki broj poziva da odrim
predavanja, i da se pojavim u radio i TV emisijama. Sedmicama
sam putovao po zemlji, davajui intervjue, odgovarajui na pita-
nja publike u studiju i slualaca koji su se ukljuivali preko tele-
fona. esto sam ih zaprepaeno, ali saoseajno sluao dok su
priali svoja tragina iskustva sa lekarima, za koje su mislili da
mogu da im veruju. Bilo mi je potrebno samo nekoliko razgovora
sa Filom Donehjuom i domainima drugih emisija, da shvatim
da je knjiga Prevare Moderne Medicine samo otkrila vrh ledenog
brega po pitanju medicinske neumerenosti, nekompetentnosti i
zloupotrebe.
Veina programa na kojima sam se pojavljivao, je bila usmere-
na prema enama. Publika je potpuno i sa okantnom jasnoom
potvrdila neto u ta sam dugo sumnjao ranije, ali se nisam do-
voljno fokusirao na to:

7
 Iako se medicinsko i hiruko unitavanje rutinski sprovodi na
svim Amerikancima, primarne rtve su ene.
Primetio sam snaan nagovetaj ove razliitosti u statistikim
dokazima koje sam prikupljao za knjigu Prevare Moderne Medi-
cine, ali puki brojevi ne otkrivaju ljudske aspekte bilo koje tra-
gedije. Realnost medicinske zloupotrebe ena je postala jasna u
emisijama sa telefonskim ukljuenjima, u kojima je iznet itav
niz srceparajuih sluajeva. Iz prve ruke sam sluao o raunima
za naplatu zlostavljanja, tubama za zloupotrebu slubenog po-
loaja, smrtnim sluajevima i povredama, i to je dodalo miie
na kostur statistike. U veini sluajeva, ene sa kojim sam razgo-
varao su lino bile rtve. U drugim sluajevima, ivoti ena su bili
upropaeni, nepotrebnom smru i patnjom supruga ili neke
druge voljene osobe.
Ove tune, ponekad besne i esto oajne ene, su predstav-
ljale legiju ena u SAD koje pripadaju hodajuim ranjenicima -
mentalno, emocionalno, fiziki unakaenim od strane doktora za
koje su mislili da su na njihovoj strani. Znao sam da ne mogu
puno da uinim da bih im pomogao, ali moda mogu da pomog-
nem drugim enama da izbegnu slinu sudbinu. Zbog toga sam
morao da napiem ovu knjigu.

8
 1. poglavlje

Veruj mi, draga.

Muki ovinizam proima ameriku medicinu od vrata medi-

cinske kole do ploa bolnike mrtvanice. Oito, seksistiko (o-
vinistiko) ponaanje je sr medicinske zloupotrebe zbog koje
ene pate. Meutim, sve se dodatno komplikuje injenicom da
ene poseuju doktore 7 puta ee nego mukarci - sa prateim
poveanjem rizika.
Moe zvuati kontradiktorno, ako vas je Moderna Medicina
ubedila da su redovni odlasci kod doktora vrlo vani na putu do
dugog ispunjavajueg ivota, verujte mi da nisu. Na vratima dok-
torskih ordinacije bi trebalo da stoji upozorenje da su rutinski
fiziki pregledi opasni po vae zdravlje. Zato? Zato to doktori
ne vide sebe kao uvare vaeg zdravlja i jako su malo uili o tome
kako to da ostvare. U stvari, oni se u stilu Don Kihota bore po-
nekad sa realnim, ali esto sa imaginarnim bolestima. Katastro-
falna razlika je ta to se doktori ne bore sa vetrenjaama. To su
pre ljudi koji su oteeni upornom potragom za pobeivanjem
sumnjivih bolesti.
Ne postoji granica za genijalnost Moderne Medicine u dijag-
nostikovanju bolesti (ili neeg to nije bolest) koju moe da tre-
tira. Doktore ue da trae, nau i tretiraju bolesti, a ne da vam
pomau da odrite dobro zdravlje. Stoga, kad posetite doktora
radi rutinske kontrole, uopte nije bitno koliko ste zdravi i koliko
se dobro oseate. Vaa razgolienost i bespomonost u njegovoj
ordinaciji utiu na doktora kao pozivnica da konstatuje da ste
bolesni. Dok proete psiholoko traumatiziranje postavljanjem
pitanja, bockanjem i testiranjem, i popijete nekoliko pilula koje
9
vam on prepie za nekodljive poremeaje koje je otkrio, moete
da iskusite toliko puno sporednih efekata da se stvarno razboli-
te.
Pretpostavimo jednu istoriju ovakvog sluaja, samo da bismo
videli ta moe da se dogodi.
Meri je od nedavno udata ene koja je savreno zdrava. Ona
zatrudni, i kao veina ena, poveruje da e ona i njena beba biti
zdravije ukoliko jednom meseno bude poseivala svog akuera.
On brzo poinje da tretira njenu trudnou kao bolest koja zah-
teva radikalnu medicinsku intervenciju, pre nego radostan savr-
eno normalan psiholoki dogaaj. Na posletku, nakon egzoti-
nog niza akuerskih zahvata, koji itavu situaciju ine teom,
opasnijom i vie uznemirujuum po majku, doktor (a ne majka)
poraa bebu. Niim manje, nego carskim rezom, jer akuer ve
kasni na partiju golfa.
Ako Merina beba preivi tetne posledice prenatalnih lekova,
vetake ishrane, amniocenteza, anestezije, vetaki indukovanih
napona i infekcija koje bujaju u bolnikim jaslama, srena majka
moe odvesti svoje dete kui iz bolnice. Ukoliko bude imala sre-
e, moe se vratiti kui sa pravom bebom, ali e joj biti teko da
kae da su joj jedva dopustili da vidi bebu tokom njenog boravka
u bolnici. Bilo da je beba njena ili ne, Moderna Medicina je po-
elela dobrodolicu novoj muteriji koja e biti korisnik njihovih
usluga.
Meri i njena beba sada poinju sa serijom dugotrajnih ritual-
nih poseta pedijatru. On e predlagati nezdrav nain ishrane
umesto dojenja, obavljati opasno vakcinisanje i sveano sakup-
ljati podatke o visini, teini, o vremenu kada se beba prevre,
kada sedi, eta, pria i prestaje da mokri u krevet. Svi ovi podaci
se unose u malu urednu knjigu - to izaziva uspomene. Oni se
takoe porede sa podacima iz pedijatrijske prakse predstav-
ljenim u vidu beznaajnih doktorskih grafikona - to donosi ne-
volje. Ako visina i teina Merine bebe nisu u skladu sa prosenom
visinom i teinom, ili ako beba ne pone da pokazuje svoje
10
pokrete u tano odreenom periodu vremena, doktor e isko-
ristiti priliku da pokrene jadno dete na doivotno podvrgavanje
medicinskim intervencijama. On verovatno nee obavestititi
Meri o tome da je grafikon standardne teine koji koristi veina
doktora nastao pre nekoliko decenija na uzorku od 200 irske
dece u Bostonskom komiluku, i koji ima malo ili nikakve veze sa
njenim detetom.
U meuvremenu, Meri se prodaju prie o dobrobitima godi-
njeg PAP brisa, nepotrebnog, diskreditovanog rituala koji omogu-
ava ginekolozima da imaju sve vie posla i da se obogate. Ako
jedan rezultat ovog ozloglaenog i nepreciznog testiranja deluje
i najmanje sumnjivo, ginekolog moe da je nagovori da se pod-
vrgne histerektomiji (hirurkom otklanjanju materice), za svaki
sluaj ako elije raka ponu da vrebaju njenu matericu. Kad je
ve tu, ginekolog (bez da prvobitno pita enu) odluuje da joj iz-
vadi i jajovode i jajnike. Ovo dovodi do verovatnih poremeaja u
seksualnoj funkciji, pravai dalji posao doktorima, koji ionako ne
govore o tegobama koje donosi prevremena menopauza. Ali,
ovo je samo problem za Meri i njenog mua. Ginekolog joj onda
prepisuje dnevnu dozu estrogena, kako bi joj ublaio simptome
menopauze i kako bi je zadrao da ponovo dolazi na kontrole i
terapije koje treba da deluju, a koje ne deluju ve godinama.
Konano, ukoliko Meri ba nema sree, dospee u ruke hirur-
ga, suoavajui se sa moguom radikalnom mastektomijom
(odsecanjem dojke) zbog raka dojke. Nije joj reeno za druge,
manje radikalne i manje unakazujue procedure koje su dos-
tupne i koje proizvode iste, ak i bolje rezultate. I moete se kla-
diti da joj nije reeno da je estrogen, koji je pila po preporuci
njenog ginekologa, ustvari uzrok pojave raka dojke.
Merino iskustvo, iako hipotetiko, obezbeuje niz grubih, rav-
nodunih i opasnih intervencija na koje Moderna Medicina pri-
morava ene. Jo vea tragedija je ta to su te intervencije obav-
ljane ne pacijentima koji ne znaju, ak i ne sumnjaju da njihovi
doktori upravo izazivaju veinu oboljenja koja posle tretiraju.
11
Moderna Medicina je obavijena toliko zastraujuom mistikom,
da veina pacijenata, bez trunke sumnje, prihvata lekarska nare-
enja, predloge, napitke, pilule, ak i operaciju. Nije njihovo da
pitaju zato. Njihovo je samo da uzmu pilule i da umru.
U uvodu knjige Prevare moderne medicine: Ispovest medicin-
skog jeretika naveo sam razloge za svoj nedostatak pouzdanja u
instituciju Moderne Medicine. Tako da poto sada da znate odak-
le polazim kada govorim o medicinskom zlostavljanju ena, da
ovde ponovo iznesem svoja uverenja.
- Uveren sam da je najvea opasnost za vae zdravlje - doktor
sa praksom u okviru Moderne Medicine.
- Uveren sam da su tretmani Moderne Medicine kojima se
tretiraju bolesti, retko efektivni i esto vie opasni nego bolesti
koje bi trebalo da tretiraju.
- Uveren sam da je opasnost poveana iroko rasprostranje-
nom primenom opasnih procedura za leenje sumnjivih obolje-
nja (koja u stvari nisu oboljenja), procedura koje izazivaju prava
oboljenja, koja e onda doktori da tretiraju sa jo opasnijim pro-
cedurama, u nameri da poprave tetu koju su izazvali.
- Uveren sam da Moderna Medicina ugroava svoje rtve, na-
padajui beznaajne zdravstvene poremeaje tetnim tretmani-
ma koji bi trebalo da se primenjuju samo ukoliko je ugroen ivot
pacijenta.
- Uveren sam da je veina doktora voljno ili nenamerno orue
u rukama farmaceutske industrije. Njihovi pacijenti postaju za-
morii za masovno testiranje lekova koji izazivaju potencijalno
smrtonosne sporedne efekte koji su jo nepoznati.
- Uveren sam da bi 90% Moderne Medicine moglo da nestane
sa lica zemlje (doktori, bolnice, lekovi, oprema) i zdravlje itavog
oveanstva bi se momentalno dramatino poboljalo.
Kao to ste moda pretpostavili, moje jeretiko osuivanje in-
stitucije Moderne Medicine, ili religije Moderne Medicine (kako
je ja doivljavam), podie prainu meu medicinskim profesio-

12
nalcima koji itaju ta piem, ili me sluaju dok priam. Tipian
komentar zvui odprilike ovako:
Slaem se sa neim od onoga to priate, doktore, ali ne bi
trebalo da toliko generalizujete. Ne biste trebali da govorite tako
apsolutistiki, jer to unitava va kredibilitet.
Prosto je neverovatno koliko doktora, koji se estoko protive
mom miljenju, toliko ele da poveaju moj kredibilitet. Ali ja
znam ta oni pokuavaju da urade. Oni pokuavaju da sebe pred-
stave kao izuzetke koji se izdvajaju od ostatka profesije. Ja ne
nasedam na te smicalice. Ako bih dozvolio mogunost samo jed-
nom doktoru da se izvue neprozvan iz destruktivnih uticaja
Moderne Medicine, utakmica bi bila izgubljena. Svaki doktor u
zemlji bi pourio da se sloi sa mnom, ali bi tvrdio kako se on
izuzima iz svega toga kao dobar momak i sve brljotine bi pripisao
svojim kolegama. Znam da medicinske kole poduavaju stu-
dente neprofesionalnom ponaanju, umotanom u veo pobo-
nosti. Karakter i ponaanje studenata se menjaju na ovaj nain.
Ne verujem ni za trenutak da svi doktori, ili ak veina svesno
pokuavaju da maltretiraju, obmanu i prevare svoje pacijente.
Neki pokuavaju, poto u mojoj profesiji, kao i u svim drugim
postoje idioti, lopovi, nekompetentni i podmukli. Moja kritika je
usmerena ka instituciji Moderne Medicine - religiji Moderne
Medicine. Svaki pacijent je ugroen suptilnim uticajem koji Mo-
derna Medicina i njena uenja ostavljaju na doktore kojima je
ispiran mozak u medicinskim kolama, a koji bivaju zatrpani pri-
tiskom kolega nakon to otponu medicinsku karijeru.
U knjizi Prevare moderne medicine: Ispovest medicinskog
jeretika, dublje sam se bavio ovim konceptom i neu se ovde
ponavljati. Ako vas ovi pogledi intrigiraju, proitajte knjigu. Po-
enta je, i to je razlog zato generalizujem, da su svi doktori u
manjoj ili veuj meri pod uticajem uenja koja su im bila namet-
nuta u medicinskim kolama. Zabrinut sam zbog ovoga, jer znam
da medicinske kole poduavaju studente neprofesionalnom po-
naanju koje je uvijeno u veo pobonosti. Karakter i ponaanje
13
studenata se menjaju na ovaj nain. Vi kao pacijent uvek plaate
skupu cenu, ponekad i svojim ivotom. Zbog toga nisam voljan
da dozvolim da bilo ko iz medicinske profesije, ukljuujui i sebe,
bude izuzet.
Doktori vole da se hvale tehnikim napretkom koji je nainjen
u medicini - udesni lekovi, egzotini hiruki zahvati, sofistici-
rani CAT skeneri, fetalni monitori, EEG, EKG i rendgenski aparati
druge maine koje emituju X-zrake. Ali sa ime mi moemo da
se pohvalimo uz nacionalne godinje medicinske trokove od 212
milijardi dolara? ta je donja granica svih ovih godina investiranih
u medicinsko obrazovanje, milijardi uloenih u bolnice i opremu
i takozvani napredak predstavljen svim tim velianstvenim mai-
nama?
Stope smrtnosti su otprilike jedina mera koje moe da se isko-
risti za poreenje dananjih rezultata sa onima koji su ostvareni
pre oko jednog veka. Ukoliko napravite poreenje, iskljuujui
ivote koji su sauvani unapreenjem sanitarnih uslova, boljom
ishranom i jo boljim sanitarnim uslovima, koji prate obilna dru-
tva - plus nekoliko velikih proboja na polju epidemiologije, kao
to je nadvladavanje malarije i tifusa - hvaljeni medicinski nap-
redak nestaje. Amerikanci danas nisu tako zdravi kao to su bili
pre pojave novih tehnologija, farmakologije i hirurgije. tavie,
uprkos veim medicinskim trokovima, veem broju doktora i
veem broju bolnikih kreveta, Amerikanci nisu zdravi kao sta-
novnici drugih zemalja u razvijenom svetu!
Stopa smrtnosti majki i odojadi potresno potvruje i doka-
zuje sve ovo. Ameriki koled za akuere i ginekologe (ACOG) voli
da tvrdi da njegovim lanovima pripada zasluga za smanjenje
stopa smrtnosti majki i odojadi u 20. veku. Oni vam ne kau da
je do najveeg pada stopa dolazilo tokom perioda kada se naj-
vei broj ena poraao kod kue, sa minimalnim akuerskim in-
tervencijama, i da je bilo jako malo promena u stopama
smrtnosti majki i odojadi od 1951. godine, godine kada je formi-
ran ACOG. Takoe proputaju da vam kau da je stopa smrtnosti
14
odojadi u SAD duplo via nego u skandinavskim zemljama i via
nego kod jo 14 drugih zemalja. Svakako da nikada neete nauiti
od svog akuera, da ako elite da se porodite na najbezbednijem
mestu, onda bi to bila vedska, Holandija ili Norveka, ili bi vam
ak bilo bolje na Islandu ili Tajvanu!
Ono to smo videli u Modernoj Medicini nije napredak, ve
iluzija napretka. U vie navrata, napredak u jednoj godini,
izaziva oboljenja u drugoj godini, tokom koje e biti razvijeni novi
oblici intervencionistilkih lekova. Iako takozvani napredak nije
nita drugo do tetna intervencija koja hrani samu sebe.
Na pitanje koje me brine, a koje bi trebalo da brine i vas, ne-
emo dobiti odgovor sve dok ne otkrijemo dugorone efekte
primene radikalnih farmaceutskih i hirukih intervencija tokom
proteklih nekoliko decenija, od kojih je veina primenjena na e-
nama. Ve postoji znaajan dokaz da su visoko toksini lekovi,
koje su doktori prepisivali, radikalna hirurgija koju su primenjiveli
i izlaganje X-zracima koje su zahtevali, ubili vie pacijenata nego
to su izleili. Ali sam ubeen da je ovo samo poetak. Proi e
godine pre nego to sakrivena teta koja je ve nainjena pone
da se pojavljuje.
Tokom dve godine koje su protekle od objavljivanja knjige Pre-
vare moderne medicine: Ispovest medicinskog jeretika, veliki broj
potencijalno znaajnih promena u preporuenoj medicinskoj
praksi su najavile neke od najistaknutijih organizacija, a i pojavili
su se drugi znaci nade. Slede primeri.
Amerika medicinska Asicijacija (AMA) zabranila je dogotraj-
no propagiranje godinjih fizikih pregleda, koji su izazvali vie
bolesti nego to su ih otkrili. Takoe je prepravila medicinski
etiki kodeks u neto obavezno i hitno - po prvi put! - kako bi
doktori prestali da pokrivaju meusobno svoje greke i da pri-
javljuju tube za zloupotrebu slubenog poloaja koje posmat-
raju meu svojim kolegama.
Ameriko udruenje za rak (ACS) promenilo je svoj stav po pi-
tanju rutinske primene pregleda mamografom za otkrivanje raka
15
dojke. Do ovoga je dolo zakasnelim prepoznavanjem injenice
da ovi pregledi primenom X-zraka esto vode do nepotrebne
operacije i mogu izazvati vie kancera nego to ih mogu otkriti.
ACS je takoe povukao svoju preporuku za rutinske godinje PAP
briseve, osim ukoliko je to opravdano usled specifine potrebe.
Nacionalni institut za zdravlje (NIH) je ukinuo dugotrajni aku-
erski koncept da kada se ena jednom porodi carskim rezom,
svaki sledei put se mora poraati na isti tetan nain.
Administracija za hranu i lekove (FDA) sa skoro 20 godina za-
kanjenja je najavila da e ukloniti neke od 3.000 lekova sa tri-
ta. Zato? Zato to iako su Amerikanci potroili milijarde dolara
na njih, a proizvoai jo uvek nisu dokazali njihovu efektivnost.
Radio i TV anketari vole da insistiraju na tome da meni pripa-
daju zasluge (zbog optubi iznetih u knjizi Ispovest..., za
sprovoenje ovih izmena. Deluje privlano, jer bi bilo lepo da
preuzmem zasluge koje ne zasluujem, kako bih prikrio sve neza-
sluene kritike koje sam primio. Ali pre nego to to uradim, elim
da vidim da li se politike koje njihovi lideri najavljuju ogledaju u
nainu na koji se doktori ponaaju. U dubiozi sam, jer nikada
nisam saznao i primetio da se Moderna Medicina odrekla bilo
kog oblika opasnih i nepotrebnih intervencija, osim ako druge
opasne i nepotrebne procedure nisu bile spremne da zauzmu
mesto ovih prethodnih.
Moje sumnje su bile zaotrene u jesen 1980. godine kada sam
uestvovao u debati sa dolazeim predsednikom ACOG-a. Da
sam bio malo vie naivan, moda bi me i omekao, jer je bio
veoma ljubazan i prijatan prema meni. Rekao je sluaocima ko-
liko je korisno imati nekoga unutar medicinske profesije ko dri
ogledalo, tako da doktori mogu da se pogledaju u njega i pop-
rave. Laskanje bi ga moda negde i odvelo da nije nastavio da
tvrdi da su akueri i ginekolozi promenili svoje naine razmi-
ljanja i delovanja. Muevi su, rekao je, sada rutinski dobrodoli
u poroajne sale, ak i u operacione sale tokom izvoenja car-
skog reza. Bolnike poroajne prostorije nalik kunim, su se
16
irom otvarale kao narcisi. Akueri su podsticali i ohrabrivali do-
jenje.
Iz svega ovoga je sledilo da je moja prethodna osuda, koju ni-
je mogao da ospori, odradila svoj posao. Moderna Medicina se
reformisala i sve moje stare optube su prestale da vae. Akueri
su me posluali i uvaili moje prigovore i vie im nije bilo potreb-
no ogledalo, tako da sam mogao da ga odloim.
Do kraja razgovora, svako iskuenje koje mi je dolo da zahte-
vam zasluge za izazivanje promena u medicunskoj praksi, je
propalo. Bilo je oigledno da su zaklete reforme bile previe
providne. Trebalo bi da budu iskoriene kao dimna zavesa, kako
bi ubedile klijente Moderne Medicine da su maltretiranja i tube
za zloupotrebu slubenog poloaja davna prolost, i da su okre-
nuli potpuno novi list.
Ne elim da poreknem da sam blago ohrabren promenama
koje su najavili AMA, ACS, NIH, ACOG i GDA. Ukoliko su ovi od-
lomci medicinskog alfabeta ozbiljni u vezi svojih pravila, to e
dosta smanjiti anse da mi ostali prerano umremo. Ali retorika
(prianje) nije realnost. Dok ne budem video ubeuju i vrst
dokaz da doktori rade ono to njihove voe propovedaju, neu
skloniti svoje ogledalo.

17
 2. poglavlje

Dobro je to ste doli da me

posetite.

ene su rtve toliko opasnih i nepotrebnih medicinskih i hi-

rukih intervencija, da mi je muka od gledanja toga ta im se de-
ava dok su u rukama njihovih doktora. Najvei deo vremena i
njima je muka.
Nemojte me pogreno razumeti. Ne verujem da se vei deo
ovog medicinskog zlostavljanja deava jer su doktori svesno
pohlepni, ili ak neveti. Ovo se sve deava jer doktore niko nije
uio da uvaju vae zdravlje. Oni su ueni da veruju da je skoro
svako bolestan. Poto je va doktor jedini arbitar vaeg fizikog
stanja, i zbog toga to on oekuje da ste bolesni, lako mu je da
pronae simptome koji e ubediti njega i koji e pomoi njemu
da ubedi vas da ste zaista bolesni.
Imajte to na umu kada vam va doktor kae da je dobro to
ste doli da ga posetite. Da li je to dobro za vas ili za njega?
Oni koji se suoavaju sa smru, ponekad vide ivot sa jasno-
om koja nije data nama koji jo nismo preiveli svoje godine.
Tokom 1980. godine, dok je leao umirui od raka, eminentni
71-ogodinji internista dr Frederik Sten, nainio je svoju konanu
procenu Moderne Medicine, u pismu koje je uputio Medicin-
skom asopisu Nove Engleske. Bilo je objavljeno pod naslovom
Miljenja umirueg doktora. Evo ta je rekao:
Mnogi doktori su izgubili iz vida prisan deo medicine - humani-
zam. Mainerija, efikasnost, preciznost su isterali iz srca toplinu,

18
saoseanje, naklonost i brigu za pojedinca. Medicina je danas
ledena nauka. Njen arm pripada nekom drugom dobu. Umirui
ovek moe dobiti jako malo utehe od mehanikog doktora.
Dr Sten, koga sam poznavao kao lana medicinskog fakulteta
na Nortvestern Univerzitetu, radio je u ikagu 46 godina. Seao
se i prizivao period u kojem su odrastali nae babe i dede, prade-
de i prababe, i u kojem je posao doktora bio da uini da se ose-
ate bolje, a ne da se razbolite. Medicinska praksa je naporna
profesija i mnogi doktori nisu razlikovali tap za golf od busena
trave, jer su bili na dunosti 24 sata dnevno, 7 dana u sedmici.
Jedini period kad su videli teren za golf je kada bi neki od njihovih
pacijenata doiveo srani napad na travi.
Pre pola veka, doktori su oekivali da ih pozovete telefonom,
kada su njihovi pacijenti bili bolesni. Oni nisu govorili majkama
da dovedu svoje bebe pod groznicom u ordinacije kako bi pote-
deli sebe puta. Satima su ekali u sobi za posete kako bi bili od
pomoi tokom poroaja, bez ikakve pomisli da vetaki izazovu
napone, kako bi mogli na vreme da stignu kui na veeru. Oni
nisu bili prisutni da bi intervenisali tokom prirodnog procesa
poraanja i da bi porodili bebu, ve da bi pomogli majci da se
porodi u onim retkim sluajevima kada doe do komplikacije.
Tih dana, doktori su znali da su njihovi pacijenti ljudska bia,
a ne vrljotine na grafikonu. Poznavali su itave porodice, ak i
porodina stabla. Nisu ulazili u sobu za preglede tokom vae es-
te, ili osme, ili desete posete rasejano razmiljajui: Da vidimo.
ini mi se da ste ve bili ovde ranije. Mnogi doktori nisu ni imali
sobu za preglede. Njihovi pacijenti su bili pozdravljani u udobnoj
ordinaciji, koja uliva poverenje, a ne kao krdo u kabinama koje
iekuje svoju sudbinu kao druge bespomone ovce.
Porodini lekar je bio voljan da provede vreme sa onim kome
je bila potrebna njegova pomo, da slua njegova jadanja, da ga
upozna i da se potrudi da mu bude prijatno, kao i da ga posave-
tuje. Izleio je puno oboljenja se dozom naklonosti, ljubaznosti,
razuveravanja i obinim staromodnim optim oseajem.
19
 Doktori su bili obuavani, ili su sami shvatili, da koriste svoja
ula, sopstveno rasuivanje, ak i intuiciju, kako bi obavili dijag-
nozu bolesti. Koristei ove neprocenjive vetine, veina njih je
mogla da postavi kliniku dijagnozu preciznije nego dananji
komplikovani kompjuterizovani laboratorijski testovi. Prirodni
lekovi nisu zadnjica medicinskog humora. Oni su jo uvek vero-
dostojni i mnogi od njih stvarno deluju.
Doktori tada nisu bili zarobljenici agenata kompanija za pro-
izvodnju lekova, tako da su toksine supstance, koje se danas
prodaju na tone, bile retko koriene. Testovi nisu zamenili
mudrost, znanje i procenjivanje, i retko su korieni. Hirurgija,
koja je bila smatrana za opasan alternativni tretman, izbegavana
je i ulivala je strah - bila je poslednje sredstvo kome doktor pri-
begava. X-zraci nisu irili rak po univerzumu, a ako bi vas poslali
u bolnicu, to bi verovatno znailo da ste na ivici smrti.
ovek mora da se zapita zato je Moderna Medicina tako
ponosna, kada su 50-ogodinja visokostruktuirana medicinska
edukacija, tehnologija i specijalizacije suptilno promenile sve
ovo. Na zadovoljstvo doktora, koji su danas plaeni vie - da bi
radili manje, i na nesreu svih drugih, medicinska praksa je na-
merno dehumanizovana. Vie nije naporan rad, ve skupo zgr-
tanje kapitala. Pacijent je postao objekat na montanoj ili
demontanoj traci velike prepunjene, dobro nauljene bezline
maine.
Mnogo ee ene bivaju zarobljene izmeu zubaca ove ma-
ine.
Na nesreu rtava, maini je potreban sirovi materijal kako bi
nastavila da radi. Moderna Medicina je zabrinuta za to koliko i
Deneral Motors, poto kad montana traka ne funkcionie, ne
donosi prihode. Potreba da bolniki kreveti budu popunjeni i
maine zauzete, je prioritet broj jedan na listi bolnikih adminis-
tratora, daleko ispred sanitarnih mera, bezbednosti i medicinske
nege. Prilikom povlaenja direktora prigradske bolnice prole go-
dine, izvrni direktor je dirigovano organizovao seminar pod na-
20
zivom kreativni bolniki marketing. Nazvao ga je obaveza u vi-
soko takmiarskom okruenju zdravstvenih institucija. Ovo se
moda ne podudara sa vaim shvatanjem bolnice kao neprofitne
institucije koja treba da prui medicinsku negu, ali on je samo
ukazivao na injenicu da nacija ima previe bolnica i previe
bolnikih kreveta. Potrebno je mnogo kreativnog marketinga
kako bi se pacijenti zadrali u krevetima.
Ovo ne bi bilo pretee, da su prosto u pitanju marketinke
strategije koje omoguavaju jednoj bolnici da bude popunjene
na raun drugih bolnica. Na alost, u najurbanijim sredinama
postoji previe doktora. Deo tog kreativnog marketinga je obilje
kreativnih dijagnoza od strane doktora kako bi se osigurali da
bude uvek dovoljno bolnikih pacijenata.
Kreativna dijagnoza je lepi naziv koji sam ja smislio kako bih
opisao neodbranjivo ponaanje doktora, koji su zauzeti trae-
njem bolesti tamo gde ih nema. Oni to ine redefiniui kriteri-
jume zdravlja i bolesti, i koristei druge obmane kako bi stvorili
vetaku potrebu za svojim uslugama i uslugama njihovih udes-
nih maina. Njihovi eljeni saveznici u medicinsko-industrijskom
kompleksu su farmaceutske kompanije, proizvoai medicinske
opreme, laboratorije za testiranje, ak i oni srdani ljudi koji pro-
izvode dohranu za odojad i konzerviranu hranu za bebe.
Seam se da me je pre nekoliko godina ba zabavila farma-
ceutska reklama koja je definisala konstipaciju (zatvor) toliko pot-
puno, da biste, osim ako ne jedete i ne spavate na WC olji,
pomislili da imate problem. Reklame obino oslikavaju sredo-
venu enu, u kunoj haljini, sa bolnim izrazom lica. Jednom
rukom podupire pogrbljena lea, dok drugom gura usisiva ili
mea ruak na poretu. Preko slike je stajao gorui natpis:
IMATE PROBLEM SA ZATVOROM? koji je bez sumnje ukazivao
na problem koji je ova ena imala.
Pretpostavljam da sam jo uvek bio blizak svom ispiranju moz-
ga iz medicinske kole da bi me uvredila ova reklama, ali retro-
spektivno bio sam posramljen zbog toga to me je ova reklama
21
zabavila. Bog zna koliko miliona ena koje nemaju zatvor je
poverovalo poruci koju je poslala reklama i postale instant kan-
didati za upotrebu pilula farmaceutske industrije. Iako sam ovaj
lek nije bio posebno toksian, bio je beskoristan, i sredstva
iskoriena za njegovo poturanje su klasian primer pohlepe far-
maceutske industrije i cinizma koji je danas banalnost.
Skoro niko ovo nije primetio jer su ih reklame edukovale, ali
nije ni postojao adekvatan standard za regularnost. Osim ako ne-
mate fizike simptome zatvora, a znaete ako ih budete imali,
nema nikakve razlike da li praznite creva 3 puta dnevno ili jed-
nom sedmino. teta je nainjena kada vam jeeno da treba da
idete jednom dnevno, vi poverujete i uzmete lek zbog toga to
ne idete jednom dnevno. Niste patili od zatvora pre upotrebe
leka, ali jednom kada se navuete na njega, skoro sigurno ete
poremetiti svoj normalan ritam pranjenja to e vas dovesti do
pravog zatvora. Proizvoa leka je tano to eleo da postigne.
Ovo je bio jedan primer kreativne dijagnoze. Primetite da su
rtve koje nita ne sumnjaju, ubeene da neto sa njima nije u
redu i da e progutati lek koji e dovesti do problema!
Ovo nije jedini primer. Dozvolite mi da objasnim jo jednu va-
rijaciju na istu temu. Jedna od indikacija, zbog koje se prepisuje
Valijum (najee korien i zloupotrebljavan lek u zemlji) je
anksioznost (zabrinutost, uznemirenost). Milione ena svake go-
dine doktori navuku na ovaj lek. Prodaje se samo uz recept, i dok
se od njegove prodaje bogati Ro Laboratorija, u isto vreme se
od toga bogate desetine hiljada doktora i farmaceuta.
ta to Valijum ini za enu, koja ga koristi kako bi ublaila svoju
anksioznist? Pa, prvi na listi sporednih efekata Valijuma je
pogodite ta? - anksioznost! Lek koji vam va doktor daje da biste
ublaili ansioznost, takoe izaziva anksioznost, uporedo uz ve-
likodunu pomo drugih simptoma. Koristite Valijum da biste ub-
laili anksioznost i moete biti nagraeni sa dodatnom anksi-
oznou i drugim potencijalnim sporednim efektima kao to su
konfuznost, konstipacija, depresija, dezorijentisanost, pospa-
22
nost, zamor, glavobolja, nekordinisanost pokreta, nesanica, u-
tica, bol u zglobovima, poremeaj libida, munina, bes, osip, ne-
razgovetan govor, drhtavica, zamuen i dupliran vid, urinarna
inkontinencija (nekontrolisano mokrenje), zadravanje urina i
drugi.
Onaj koji me najmanje iznenauje je bes. Svaka ena koja
pone da koristi Valijum, kako bi ublaila normalne svakodnevne
stresove, trebalo bi da oseti bes kada iskusi neki od poraa-
vajuih sporednih efekata - ili zavisnost - koju bi joj njen doktor
poeleo.
Bendektin (Bendectin) je jo jedna opcija u ovoj prii. Ovaj
toksini lek se prepisuje za ublaavanje munine i povraanja
tokom trudnoe, iako ne postoji dovoljno vrsta nauna osnova
da bi se poverovalo u njegovu efikasnost. Poto su munina i
povraanje dva sporedna efekta ovog leka, bilo bi pravo udo
ako bi delovao. Ali, jo alarmantnija je injenica da bi svaki dok-
tor predloio trudnici rizik od dijareje, vrtoglavice, glavobolje,
razdraljivosti, osipa, bola u stomaku, bolnog mokrenja, zamu-
enog vida i drugih poraavajuih tetnih efekata o kojima emo
kasnije razgovarati, kako bi saznao da li Bendektin zaista deluje.
Ovakva vrsta farmaceutske kreativnosti ne bi mogla da op-
stane i da napreduje, ako bi je Moderna Medicina suzbila. Pro-
izvoai lekova koji se prodaju uz recept, ne bi mogli da prodaju
svoje vetiije trikove ukoliko doktori ne bi bili voljni da ih pre-
pisuju. Ali ne oekujte da farmaceutske kompnije bankrotiraju,
jer u poreenju sa doktorima, ove kriminalne organizacije pose-
duju rasturae i dilere, gde se zloupotreba lekova podrazumeva.
Doputanjui farmaceutskoj industriji da koristi itavu populaciju
kao ljudske zamorie, doktori bi trebalo da budu vodei pro-
tivnici toga. Oigledno je da nisu. Umesto toga, Moderna Medi-
cina i farmaceutska industrija su zaverenici-saradnici u odbrani i
podeli 19 milijardi dolara vrednih lekova - od kojih su mnogi od
njih opasni, netestirani i beskorisni - koji se prodaju svake godi-
ne.
23
 U meuvremenu, u cilju snabdevanja doktora pacijentima i
poslom, Moderna Medicina je izmislila za sebe beskrajne strate-
gije za razvoj poslovanja. Doktori su pokazali neverovatnu geni-
jalnost prilikom primene kreativnih dijagnoza da bi proizveli
nepostojee poremeaje, prosto menjanjem prethodnih kriteri-
juma. Ova strategija im je omoguila da odlue da su normalne
fizike karakteristike nenormalne, da su laka oboljenja ustvari
ona teka, da su nedosledne varijacije u sumnjivim testovima
pokazatelji katastrofe, i da su mala odstupanja od standardizo-
vanih vrednosti ustvari simptomi bolesti opasnih po ivot.
Ako ste poput veine Amerikanaca, verovatno volite da jede-
te. To je sklonost koju smo razvili, jer za razliku od ostatka sveta,
na naim stolovima ima dosta bogate hrane koja je prilino dob-
rog ukusa. Ako previe esto puno uivate u hrani, neminovno
ete se malo ugojiti i u tome nema nita preterano loe. Vero-
vatno neete oseati nikakvu krivicu zbog svoje teine, ako vas
va mu okarakterie kao privlano popunjenu, nadajui da se
da ete vi njega smatrati miiavim, poto ni on nije ba zateg-
nut.
Pa, oboje ste leerni, doro nahranjeni i sreni, jel tako? Va
ivot nije poremeen agonijama rigoroznih samo-odricanja, i
viak masnog tkiva vas ne zabrinjava. Sada predstavite svoje
punako zdravo telo svom doktoru na rutinskom fizikom pre-
gledu, i vidite ta se deava: u nevolji ste od prvog minuta kada
zakoraite na njegovu vagu! On proviruje preko vaeg ramena,
poredi vaih 68 kilograma sa prosenom kilaom na svom besko-
risnom grafikonu, poprima alostan izraz lica i odmahuje glavom
od zaprepaenja.
Uli ste u njegovu ordinaciju zdravi, sreni i privlano popunje-
ni. A naputate je nesreni, utueni i odvratno gojazni. Moete
se smatrati srenim, ukoliko niste dobili i recept za neki besko-
ristan i verovatno opasan lek.
Bez imalo neopravdanog napora, dozvolite mi da vas podse-
tim da su beskonane mogunosti za kreativnu dijagnozu na
24
raspolaganju vaem lekaru. Hipertenzija (povien krvni pritisak)
nije mnogo privlaila panju lekara, dok farmaceutske kompanije
nisu poele da proizvode pilule koje su Modernoj Medicini dale
profitabilnu priliku da intervenie.
Hipertenzija se danas tumai tako da obuhvata milione ljudi,
za koje bi se do pre par godina smatralo da su zdravi. Ovo daje
opravdanje administraciji monih toksinih lekova, sa jako puno
uasavajuih sporednih efekata, da se veina iz grupe pacijenata
sa hipertenzijom, zaista razboli. Mnogi od tih lekova dovode do
gubitka libida i impotencije, i po mom miljenju su odgovorni za
vie sluajeva seksualne disfunkcije u SAD, nego psiholoki prob-
lemi.
Ukoliko ureaj za merenje krvnog pritiska ne oita dovoljno
visoku vrednost pritiska tako da va ldoktor moe da kostatuje
blagu hipertemziju, on ne mora da oajava. Postoji velika vero-
vatnoa da e va pritisak biti dovoljno nizak, da doktor moe da
konstatuje hipotenziju - neoboljenje koje je bilo diskreditovano
tokom proteklih 30 godina, da bi danas bilo verodostojno vra-
eno u ivot. Zaboravite na istraivanja koja pokazuju da ljudi sa
niskim krvnim pritiskom ive due. Ako va doktor kae da je
hipotenzija bolest, onda je bolest, i on e je verovatno tretirati
injekcijama vitamina B12. ak i kad bi hipotenzija bila bolest, ove
injekcije ne bi uradile nita dobro.
Moete takoe oekivati da va doktor eljno baci oko i na
vau decu. Nastavnici koji ne vole nestanu decu su uz veliko-
dunu pomo doktora i psihologa, proirili definiciju hiperak-
tivnosti kako bi obuhvatili njome znaajan procenat onih koji
imaju manje 21 godine. Kao posledica svega ovoga, a kako bi bilo
lake i udobnije nastavnicima i roditeljima, milioni normalne i i-
vahne dece su drogirani Retalinom i bukvalno pretvoreni u zom-
bije zahvaljujui njegovim sporednim efektima.
ivotno doba za koje doktori smatraju da je najbezbednije za
raanje je sueno do take gde se poraanje u bilo kom ivot-
nom dobu smatra opasnim. Zatrudnite u periodu u kom va dok-
25
tor smatra da ste prestari ili premladi i izloie vam itavu gomilu
akuerskih trikova. Meu njima e biti amniocenteza, opasna
procedura koja bi trebalo da se koristi tedljivo, ako ne i da se
potpuno izbaci iz upotrebe, za otkrivanje abnormalnosti fetusa.
Njeni najei zastupnici danas preporuuju primenu amniocen-
teze na svakoj eni starijoj od 30 godina. Indikacije koje ukazuju
na potrebu primene carskog reza su toliko kreativno proirene,
da stopa primene carskog reza u nekom bolnicama prelazi 50%.
Veina indikacija su rezultat analgezije, anestezije, vetaki izazi-
vanih napona i drugih akuerskih intervencija tokom prirodnog
procesa poraanja.
Sve ove kreativne dijagnoze su naravno, unosne. One odra-
vaju fabrike lekova u radnom reimu i bolnieke krevete popu-
njene. ak i pogrebnike ine nasmejanim. I takoe ine da dok-
tori izgledaju dobro. Najupeatljiviji primer svega ovoga je inje-
nica da se obina bubuljica danas naziva akna, i time se znaajno
poveava ugled dermatologa koji sada mogu da tvrde da je 80%
izleenih. To je skoro dobro kako kada bi zabrinuti tinejder mo-
gao da izbegne doktore i da pere svoje lice.
Moj prijatelj Don Meknajt, profesor urbanih studija na Nort-
vestern Univerzitetu, gleda na sve ovo kritiki i ispitivaki. On
poduava da je u ime leenja, nege, pomaganja i ljubavi, znatan
broj zdravih ljudi proglaen za bolesne. Ali iza ove maske slube,
navodi, lei realnost slubenika kojima treba prihod - doktora,
sestara, bolnica, fabrika lekova, farmaceuta i mnogih drugih. Iako
je pacijent vie osoba koja je potrebna, nego osoba kojoj je ne-
to potrebno, kae Don.
Ali, koju cenu Amerikanci plaaju, kako bi zadovoljili potrebe
Moderne Medicine!
Konano upozorenje: ako je va doktor ekspert za kreativne
dijagnoze, nemojte mu nikada rei da imate glavobolju. Osim
ako su prisutni drugi simptomi koji vas brinu, podsetite se da 7
od 10 Amerikanaca pije analgetike za ublaavanje glavobolje,
najmanje jednom meseno. Zadrite svoju glavobolju za sebe,
26
jer ako to ne uradite, otvoriete Pandorinu kutiju moguih in-
dikacija koje ukazuju na ozbiljna oboljenja. To e biti dovoljno da
zadri vaeg doktora, laboratorije, moda ak i bolnice zauzetim
sedmicama i mesescima, podvrgavajui vas poduem spisku sku-
pih testova.
Va doktor zna da osim ako vaa glavobolja nije praena kom-
binacijom dodatnih simptoma, ona potie od napetosti, i najbolji
savet koji vam moe dati je da se opustite, popijete aspirin i
odspavate malo. Ali ako je on istinski kreativan i makar malo ne-
savestan, vaa glavobolja je jedini izgovor koji mu treba da za-
pone potragu za beskrajnim nizom uzbudljivih bolesti. One se
kreu od nekodljive groznice do raka mozga, sa mnogim drugim
izmeu ove dve. Osim ako udite za panjom, malo se kockajte
i pretpostavite da vaa glavobolja nije rezultat boginja, difterije,
skarletne groznice, zauki, mononukleoze, gripa, zapaljenja plu-
a, hepatitisa, sinuzitisa, upale krajnika, encefalitisa, tifusne groz-
nice, bruceloze, denga groznice, planinske groznice, leptospiroze,
malih boginja, ute groznice, tularemije, antraksa, malarije, me-
ningitisa, alergijskog rinitisa, gastroenteritisa, polipa, hipogli-
kemije, hipertiroidizma ili cervikalnog sindroma.
Glavobolja je simptom svih ovih oboljenja, ali je velika vero-
vatnoa da nemate nijednu od njih, osim ukoliko nisu prisutni
drugi simptomi - ak ni oni koje sam zaboravio da pomenem,
kugu!

27
 3. poglavlje

Koju medicinsku kolu

ste vi zavrili?

to manje samopouzdanja ima va doktor prilikom dijagnos-

tikovanja ili tretmana koji preporuuje, to je vea verovatnoa
da mae pred vama svojom jagnjeom koom, ukoliko budete
imali dovoljno drskosti da dovedete u pitanje njegov savet. Koju
medicinsku kolu ste vi zavrili? je sputanje koje on koristi kako
bi izbegao pitanja za koja zna da vam ne moe odgovoriti na
zadovoljavaju nain. U veini sluajeva funkcionie.
On ne koristi esto ovu smicalicu. I ne mora, jer je najvei broj
njegovih pacijenata zastraen njegovim ponaanjem i akreditaci-
jom, da bi dovodili u pitanje tretman koji on preporuuje. Kada
je koristi, pazite se, jer su veliki izgledi da vam je dao veoma lo
savet.
Moderna Medicina izvlai najvei deo svoje moi iz povere-
nja, i stav pun potovanja, koji veina Amerikanaca ima prema
svojim doktorima - tie se svih doktora. Roder G. Kenedi, direk-
tor Smitsonian tehnolokog muzeja, je moda mislio na doktore
kada je rekao: Pozicije moi su nadkrivene radionice ega. Mo
proizala iz potovanja, veim delom nezasluenog, je stena na
kojoj poiva katedrala Moderne Medicine. Atmosfera svemogu-
nosti, kojom je medicinski establiment obavijen, odvraa vas od
temeljnog ispitivanja vaeg doktora u dovoljnoj meri da biste
otkrili njegove nedostatke.
Da biste pobegli iz kandi Moderne Medicine moraete da se
deprogramirate, kao to biste to uinili da ste bili zarobljenik

28
neko opasne sekte. Moraete da se otarasite mentalne slike koju
imate o ljubaznim, saoseajnim, poverljivim i brinim doktorima
i da vidite vaeg doktora onakvog kakav on zaista jeste. Otkriete
da nije ba pravi Robert Jang, iako moe biti kao dobar glumac,
poto medicinske kole bolje obuavaju doktore da budu glumci,
nego da vam pomognu da budete zdravi.
Tokom 8 do 10 godina medicinske edukacije i obuke, doktore
ue kako da vas nateraju da poverujete da su oni Bog. Nakon
nekoliko godina posedovanja ogromne moi nad ivotom i smr-
u, oni takoe poinju da veruju u to. Veina doktora bi porekla
sve ovo, ali kad-tad se neki od njih oklizne i ispusti maku iz da-
ka. Godine 1968, u svojoj knjizi udnog naslova Svet jednog gi-
nekologa (The World of a Gynecologist), dr Rasel C. Skot (Russel
C. Scott) je rekao sledee o onima koji su specijalizovani za bo-
lesti karakteristine za ene:
Ako je on, kao i sva ljudska bia, stvoren po Boijem obliju, i
ako je ljubazan i prijatan, onda njegova ljubaznost i brinost za
svog pacijenta mogu eni obezbediti boansku iskru.
Dublje istraivanje vaeg ginekologa, moe vam obezbediti
neto drugo osim boanske iskre. Jedna od hirukih procedura
koja se najee koristi bez jasnog nagovetaja o njenoj neop-
hodnosti je histerektomija (hirurko uklanjanje materice). O ovoj
proceduri u kasnije rei neto vie, ali ovde nita ne vredi to to
stopa histerektomije u Engleskoj iznosi samo 40% stope histerek-
tomije u SAD. To bi trebalo neto da govori o kreativnim dijag-
nozama koje koriste ameriki ginekolozi.
Godine 1975, 1.700 od 787.000 ena kojima je uraena his-
terektomija u ovoj zemlji je umrlo od posledica operacije. Nju
Jork Tajms-ove analize podataka koje su obezbedili Komisija za
bolnike i profesionalne aktivnosti i dr Judin Makarti sa Medi-
cinskog fakulteta na Univerzitetu Kornel, obelodanile su da kon-
sultanti nisu preporuili operaciju u 22% razmatranih sluajeva.
Imajui u vidu iskustva iz Britanije, vrlo je verovatno da je cifra
koja se izbegava mnogo vea od toga. Ali, prosto prihvatajui tu
29
procenu od 22%, oigledno je da je 374 ene umrlo 1975. godine
od posledice histerektomija koje nisu bile neophodne; na osnovu
ovih studija, jo oko 500 ena je umrlo od posledica aljkavih ope-
racija i pogrenih tehnika.
Neki kritiari optuuju ginekologe za primenu depnih his-
terektomija jer od nje jedino ima korist hirurgov novanik. U
redu, novanici su puni, ali sam ubeen da se najvei broj ne-
potrebnih operacije primenjuje iz strasti prema hirurkoj inter-
venciji, koju izlau oni koji poduavaju u medicinskim kolama i
zbog vrste vere u skalpel, koja je usaena u studente tokom go-
dina hiruke specijalizacije. Kada sumnjate na neto, izvadite to
napolje, je najea reenica meu hirurzima. To me je navelo
da ironino savetujem svoje studente, da kada se suoe sa ispit-
nim pitanjem koji tretman da koriste, da bi uvek trebalo da oda-
beru najopasniju preceduru u knjizi.
Dejn Brodi, koja pie medicinske lanke za Nju Jork Tajms,
prijavila je sluaj koji demonstrira tetnost koju izaziva posve-
enost ginekologa hirukim intervencijama, ak i kada su dos-
tupne jednostavnije, jeftinije, manje opasne i podjednako
efektne alternative. Mladoj eni sa Floride, koja je imala problem
sa bolovima u leima, je savetovano da se podvrgne operaciji
kako bi se njena zaturena materica pomerila. Hirurg je propus-
tio da joj kae koliko planira da je pomeri, i kada se probudila iz
anestezije, shvatila je da su joj materica i jedan jajnik odstranjeni.
Tokom operacije, hirurg joj je otetio beiku, tako da je bila pot-
rebna jo jedna operacija da se to sanira.
Pretpostavljam, da je operacija reila njen problem, ona bi
mogla da prihvati hiruki komar kao obinu nezgodu. Meutim,
kada se oporavila od svih drugih vrsta bolova koje joj je naneo
hirurg, jo uvek je oseala bol u leima. U oajanju je konano
posetila ortopeda koji ju je pregledao i otkrio da joj je jedna noga
kraa od druge. Postavio joj je mali podmeta u cipelu i bolovi
su nestali.

30
 Da li pretpostavljate da e sledei put kada bude videla svog
ginekologa dobiti boansku iskru?
I danas, kao i ranije, novine izvetavaju o hapenju nekog ko
je praktikovao medicinu bez formalnosti dobijanja licence ili ak
pohaanja medicinske kole. Ne mogu da se setim nijednog slu-
aja kada je krivac osuen za povreivanje pacijenta, ili kada nije
osvojio potovanje pacijenata koje je leio. Njegov prekraj lei
u dokazivanju da ne morate pohaati medicinsku kolu da biste
postali uspean doktor.
ak i dramatiniji primeri ovog naela su sluajevi kada hirurzi
u operacionoj sali zahtevaju asistenciju od oveka koji nikad nije
video unutranjost medicinske kole. Uzmimo u obzir sluaj
Manuela A. Vilafana, siromanog deaka iz Junog Bronksa, koji
je postao multimilioner proizvodei i prodajui pejs-mejkere i
srane zaliske. U opisu ovog zauujueg uspeha na medicin-
skom polju, uz pomo diplome srednje kole, Vol Strit Durnal je
zabeleio da je 39-ogodinji proelavi preduzetnik, zaradio re-
putaciju pametnog prodavca dodirom Mide (prema grkoj mi-
tologiji kralj Mida je bio u stanju da sve to dodirne pretvori u
zlato). Kakvo prikladno priznanje za bilo koga ko je povezan sa
Modernom Medicinom, sa ili bez diplome!
Gospodin Vilafana je napustio koled Menhetn nakon prve
godine studija, i nakon niza poslova poeo je da radi kao pro-
davac u Medtronik Korporaciji, proizvoau pejsmejkera iz Mine-
apolisa. Ovi ureaji su hiruki implantirani u grudi, gde bi trebalo
da odravaju regularne otkucaje srca, koje prima srce, stimuliui
ga blagim elektrinim okovima.
Godine 1969, prema lanku iz Vol Strit Durnal, Medtronik
je poslao gospodina Vilafana da postavi prodajno predstavnitvo
u Junu Ameriku, u Buenos Aires, i tu je on poeo da razvija blis-
ku vezu sa doktorima. Poto su pejs-mejkeri jo uvek bili rela-
tivno novi, gospodin Vilafana je rekao da je esto odlazio u ope-
racione sale i pomagao doktorima oko ugradnje ovih ureaja.
Oni su to znali da cene , rekao je. Nisu eleli da zabrljaju.
31
 Koju medicinsku kolu je on zavrio?
Godine 1977, javni tuilac Okruga Sufolk, Nju Jork, optuio je
dva doktora, anesteziologa, medicinsku sestru i bolnicu za sarad-
nju sa nelicenciranim medicinskim osobljem prilikom izvoenja
hirukog zahvata. Tuilac navodi da je Vilijam MekKej, prodavac
proteza, koji je imao samo osnovnu kolu, pozvan sa golf terena
zbog hitnog sluaja u bolnici. Jedna od proteza koje je prodao,
bila je koriena tokom operacije ugradnje vetakog kuka Fren-
klinu Mirandu. Evo MekKejevog vienja cele situacije, koje je ob-
javljeno u asopisu Njusdej.
To se dogodilo na golf ternu, rekao je MekKej, kada se pro-
fesionani asistent dovezao terenskim golf kolicima i rakao da je
u pitanju hitan sluaj. Odvezli smo se do prostorija golf kluba,
odakle sam nazvao bolnicu. Reeno mi je da je Mirandov kuk
iaen u sobi za oporavak i da doktori ekaju mene pre nego to
se vrate unutra. Kada sem stigao u operacionu salu rekli su mi
da pourim sa dezinfekcijom i oblaenjem uniforme.
MekKej je rekao da kada je stigao u operacionu salu, hirurg
mu je rekao da ukloni zglob vetakog kuka i postavi novi.
MekKej je rekao da je proveo 6 sati i 30 minuta prepravljajui
operaciju i povezujui delove Mirandove butne kosti.
Mirando, koji je podneo 2 miliona dolara vrednu tubu zbog
zloupotrebe slubenog poloaja, protiv doktora, zato to je zavr-
io sa jednom nogom, 5 centimetara kraom od druge., nije
pominjao MekKeja u svojoj tubi.
Bez njega, verovatno vie ne bih bio iv, rekao je.
U koju medicinsku kolu je iao gospodin MekKej?
inenica je da kada vas va doktor spusti hvalisanjem da je
zavrio medicinsku kolu, on zapravo nema ime da se pohvali.
Ja sam iao u medicinsku kolu, i to u nekoliko, i upravo traim
nain kako da to sakrijem od svojih unuka. U svim drugim oblas-
tima vieg obrazovanja svrha je da se studentu izloe informacije
i ideje koje on moe kasnije da iskoristi kako bi razvio sposobnost
32
da racionalno razmilja, rezonuje, pita i kreira. On je podstican
da razgovara sa profesorima, i kada aplicira za odobrenje dok-
torske disertacije, od njega se oekuje da brani svoje teze.
Nije ovakva situacija u medicinskoj koli. Ovde se studenti ue
da prihvate neku doktrinu bez argumentovanja ili pitanja. Ue
se da refleksno odgovaraju svojim nastavnicima. Na primer, kada
uje re streptokoke student je nauen da odgovara sa peni-
cilin. Kada profesor kae bol u donjem desnom delu abdome-
na studen je uen da odgovara sa odstranjivanje slepog creva,
i Boe, pomozi mu, ako predloi da je to moda samo prolazni
gr. Ukratko, medicinske kole poduavaju studenta dogmatskim
stvarima i ograniavaju njegovo pravo da veba procenjivanje,
do veoma uske granice. Moda mu je dozvoljeno da raspravlja o
tome koju vakcinu protiv velikog kalja da koristi. Moe mu biti
dozvoljeno da se ne sloi sa vrstom antibiotika koju bi koristio za
infekciju uha, ali ne i da dovodi u pitanje upotrebu antibiotika
kao standrdan tretman protiv infekcija, ta god da ih je izazvalo.
Praktino svi veliki ispiti u medicinskim kolama su testovi sa
nekoliko ponuenih odgovora, tako da student nikad ne mora
da napie nijednu re, reenicu ili stranicu. Zbog toga, kada va
doktor prepie recept, verovatno neete moi da ga proitate.
Ponekad ni farmaceut ne moe da ga proita i dobiete lek protiv
hipertenzije kada imate problem sa gihtom.
udio sam se zato su medicinske kole bile toliko odlune da
se osvedoe da njihovi diplomci ne umeju da napiu itljivu re.
Posle svega, smatram da je poeljno da doktor napie odredbe
koje medicinska sestra moe da prati i recepte koje farmaceut
moe da proita. Mislim da sam sada shvatio. Ako pregledate
neitke vrljotine u bolnikim dosijeima, posle nekog vremena
skoro je nemogue indentifikovati doktora koji je pisao izvetaj.
To nas uverava da doktori koji su ih nakrabali nee u budunosti
biti o opasnosti od tube za zloupotrebu slubenog poloaja,
zbog greaka koje su uinili u prolosti.

33
 Student medicine koji postavlja pitanja u vezi sa onim to ga
ue, nee biti omiljen u trci da zavri medicinsku kolu, dobije
dobro stairanje i specijalizaciju, i poloi ispite koji treba da mu
obezbede licencu. Ponekad teta od ljuljanja broda moe biti i
vea. Nikada neu zaboraviti jednog mog studenta koji je eleo
da specijalizira akuerstvo, ali nije mogao da proguta sve besmis-
lene akuerske intervencije kojima su ga poduavali. Poeo je da
postavlja pitanja: Zato su majine noge u uzengijama? Zato se
enama daju analgezija i anestezija? Zato se vetaki indukuju
naponi u tako ranoj fazi? Zato se primenjuje carsko rez, kad ne
postoje jasne indicije koje ukazuju na njegovu potrebu?
Da li je dobio odgovore? Nije, ali je dobio neto drugo. ef ka-
tedre ga je poslao na psihijatrijsko ispitivanje, jer za svakog stu-
denta koji postavlja neprijatna pitanja u medicinskoj koli se
smatra da je poremeen.
Tragedija ovog dogmatskog pristupa medicinskom obrazo-
vanju nije samo u tome to odbacuje najinteligentnije studente,
one koji najvie razmiljaju i imaju najvie etike, ili to oveko-
veava tradicionalne idiotizme, ve takoe zato to spreava pri-
menu kreativnog pristupa u medicinskoj praksi, koji se ne zasniva
samo na intervencijama. Dr Roder Vilijams je ovo lepo objasnio
u svojoj knjizi Ishranom protiv bolesti (Nutrition Against Disease):
Medicinske kole u ovoj zemlji su sada standardizovane (ako
ne i homogenizovane). Snana ortodoksija je razvijena da bi, bez
sumnje, postavila priguiva na generaciju izazivajuih ideja.
Poto danas postoji samo jedna vrsta medicine - novoosnovana
medicina - sve medicinske kiole poduavaju studente sutinski
istim stvarima. Nastavni plan i program je pun navodno neop-
hodnih stvari da je previe malo vremena ili sklonosti da se is-
trae novi pristupi. Onda postaje lako da se doe do sporazuma
da ono to je prihvaeno, predstavlja neopozivu istinu. Kada na-
uka postane ortodoksna, ona prestaje da bude nauka. Prestaje
da traga za istinom.Takoe prestaje da odgovara za greke.

34
 Setite se ovoga kada vas va dokor sledei put pita koju medi-
cinsku kolu ste zavrili. Pitajte vi njega u koju medicinsku kolu
je iao, i recite mu da ga to pitate jer elite da potraite doktora
koji je iao u neku drugu kolu.

35
 4. poglavlje

De, de, draga, nemoj da zamara

svoju lepu glavicu.

Pre 10 godina, dok sam bio sam zaduen za obuku u jednoj

glavnoj bolnici, jedna ena, student medicine, poalila mi se da
jedan od prisutnih doktora nije bio korektan prema njoj. Rekla
je da ju je uvredio zbog toga to je ena, i da joj je rekao da ene
ne bi trebalo da studiraju medicinu i da se bave njome. Tvrdio je
da e pre ili kasnije sve ene zatrudneti i dobiti decu i njihovo
medicinsko obrazovanje e biti uzaludno.
Pitao sam studentkinju, ta misli da bi trebalo ja da uradim u
vezi ovoh seksistikog ponaanja, oekivajui od nje da mi pred-
loi da nateram doktora da joj se izvini i promeni svoje pona-
anje. Umesto toga, iznenadila me je insistiranjem u prilinoj
euforiji, da ga otpustim.
U poetku je izgledalo pomalo grubo, ali kada sam razmislio,
shvatio sam da je zahtev razuman, ili da u najmanju ruku nije ne-
razuman. Rekao sam problematinom doktoru da e biti razre-
en dunosti. Ali, on nije mislio da je to razumno. Mislio je da je
to toliko nerazumno da se alio naelniku odeljenja, koji takoe
nije mislio da je ovo bilo razumno.
Otpustio je mene!
Njegova reakcija verovatno nije trebalo da me iznenadi, jer
stav i ponaanje ova dva oveka proima svaki aspekt Moderne
Medicine. I zato da ne? Ne postoji razlog zbog ega bi doktori
bili manji ovinisti od drugih mukaraca, ak postoji nekoliko
monih razloga zbog kojih su oni vei ovinisti od drugih mu-

36
karaca. ene su diskriminisane u medicinskim kolama, bolnica-
ma i u svim drugim oblastima medicinske prakse, i one su diskri-
minisane i maltretirane kao i pacijenti.
ovinizam doktora ili hirurga, meutim, moe osuditi istu tu
enu na doivotnu zavisnost od lekova ili je kotati ivota ili
zdravlja njene bebe, a da ne priamo o gubitku njenih dojki, ma-
terice, jajnika i ak njenog ivota.
Seam se vremena kada su medicinske sestre obuavane da
hodaju korak iza, i korak u levo od doktora, i da su morale da ga
prate dok obilazi pacijente. Danas je medicinske sestre tee nai
nego doktore, tako da veina ovog poniavajueg seksistikog
ponaanja vie ne postoji. Ali, fundamentalni stav nije nestao;
samo se povukao u podzemlje. Doktori i dalje vide medicinske
sestre kao sluge koje postoje kako bi istile nered za njima.
ene su prihvaene kao profesionalci, ali ne uzimajte to za
dokaz da su medicinski ovinisti poeli da poputaju. Naprotiv,
posao koji se enama doputa da rade je opasan posao koji
mukarci ne ele da rade ili ga studiozno izbegavaju.
Moda ste primetili da doktori mukarci upuuju na X-zra-
enje, muki radiolozi tumae rezultate zraenja, ali oni paljivo
dre bezbedno odstojanje od soba za radiologiju. Skoro uvek,
enski medicinski tehniar rizikuje da ugrozi svoje zdravlje izla-
ganjem radijaciji koje potie iz paklenih maina.
Jo jedno opasno mesto u svakoj bolnici je operaciona sala.
Istraivanja su pokazala da su enski anestetiari, koji su u vie
navrata izloeni gasovima koji su prisutni tokom operacije, pod
50 puta veim rizikom u odnosu na prosene ene, da obole od
raka dojke. Takoe se kod njih javlja i vie pobaaja. Njihova deca
su pod 60 puta veim rizikom u odnosu na drugu decu da obole
od raka i pod 4 puta veim rizikom da se rode nakazna. Gasovi
takoe nanose tetu i mukarcima. Pa ko vie vremena provodi
udiui ih? To nisu ni muki hirurg, ni muki anesteziolog koji
stigne u poslednjem minutu i odjuri im se zavri operacija. Me-

37
dicinske sestre i enski anestetiari prve dolaze u operacionu
salu, a poslednji je naputaju.
enama je odobrena jo jedna sumnjiva mogunost u drugoj
visoko rizinoj oblasti - rukovanje ureajima za dijalizu. Uesta-
lost pojave hepatitisa meu enskim tehniarima koji sprovode
bubrenu dijalizu je toliko visoka da su neke bolnice uklonile te
ureaje. Ali molim vas, primetite: tamo gde su ove maine jo u
upotrebi, ne dobijaju hepatitis doktori koji upuuju na dijalizu;
hepatitis dobijaju enski tehniari koji rukuju sa krvlju i upravljaju
mainama za dijalizu.
Ono na ta elim da ukaem u vezi ove diskriminacije je, ne
toliko da su ene nepravedno tretirane u okviru medicinske pro-
fesije, iako sigurno jesu, ve na to da je polna diskriminacija koju
sprovode muki doktori ka enama, koje su u njihovom rangu,
takoe uperena protiv ena koje im poveravaju brigu o sebi.
Neki duboki istorijski razlozi su uinili polnu diskriminaciju u
medicini vie zaraznom nego u bilo kojoj drugoj profesionalnoj
delatnosti. Jo za vreme Hipokrata, tokom 5. i 4. veka pre nove
ere, doktori su verovali da je enski reproduktivni sistem uzrok
histerije i ak ludila. Ve vie od 2000 godina, ukoliko bi ena is-
tupila iz oekovanog ablona pokornosti i poniznosti, doktori bi
krivili njene jajnike. Termin histerektomija (hirurko uklanjanje
materice) zapravo potie od grke rei za histeriju (histerikos),
koji znai stradanje u materici. Tako da je uklanjanje materice
pacijentu trebalo da ublai histeriju.
Godine 1809, izvedena je prva ovarijektomija (hirurko ukla-
njanje jednog ili oba jajnika), i kroz 19. vek ginekolozi su se
suprotstavljali jedni drugima kako bi razvili sve radikalnije oblike
invazije na ensku anatomiju. Otkrivanjem ovarijektomije, hirurzi
su morali da pronau jo razloga za njenu primenu, pa su jajnici
rutinski odstranjivani kao nairoko reklamirani lek za histeriju,
psiholoke poremeaje, ludilo, i ak da bi zadrali ene pod soci-
jalnom kontrolom mukaraca. Ovi izgovori za primenu ovarijek-
tomije su korieni jo 1946. godine!
38
 Medicinska literatura iz 19. veka puna je referenci koje uka-
zuju na slabost i histeriju kod ena. Ukoliko bi se ena pobunila
protiv tiranije svoga mua, i ukoliko ne bi uspela da odri prik-
ladnu poniznu i skromnu porodinu i drutvenu ulogu, njeni re-
produktivni organi bi bili smatrani uzrokom i bili bi odstranjeni.
1896. godine, Dr David Giliam, jedan od mnogih pisaca na ovu
temu, pohvalio je dobrobiti enske kastracije, kao sredstvo za
obezbeivanje njene poslunosti. On je napisao:
Roh, Moton i drugi su proslavili ovaj medicinski zahvat; i ta
nam oni govore? Govore nam da se kastracija isplati; stanje paci-
jenata je poboljano, neki od njih su izleeni; da je oseaj za mo-
ralnost pacijenata podignut na vii nivo, da je postala pokorna,
uredna, vredna, ista... Moje lino iskustvo u ovom smeru je bilo
vrlo pozitivno.
Ovarijektomije se vie ne izvode sa prividnom svrhom da se
ene uine poniznim i pokornim, ili je u najmanju ruku nevero-
vatno da ijedan ginekolog prizna da se izvode. Ali, ako posmat-
rate broj ovarijektomija koje se i dalje primenjuju bez dokaza o
medicinskoj potrebi, da li neki hirurzi i dalje uivaju primenjujui
ih, kao demonstraciju mukog autoriteta? Svakako, Moderna
Medicina i dalje gleda na ene, kao to su doktori uvek gledali
na njih: kao slaba, nervozna, histerina stvorenja, koja su pod-
lona raznim psiholokim oboljenjima, povezanih sa enskom
anatomijom.
Takva perspektiva dominira u medicinskim tretmanima, ili
maltretiranju - ena. Ona takoe dovodi do razlika u tretiranju
polova, po uzoru na razlike u Platonovim Zakonima izmeu me-
dicinske nege koju obezbeuje rob i one nege koju obezbeuje
slobodan ovek. Prema Platonu, doktor-rob je prepisivao kao
da ima precizno znanje, i davao je nareenja kao tiranin. Dok-
tor koji je pruao negu kao slobodan ovek je u uao u prirodu
problema, uao u razgovor sa pacijentom i njegovim prijate-
ljima i nije prepisao recept pacijentu dok ga nije prethodno
ubedio.
39
 Razmatrajui podeljenost u svetlu stavova prema enama,
prikazanu od strane dva bolnika specijalizanta, koje je citirala
Dijan Skali (Diane Scully) u svojoj monoj knjizi Mukarci koji kon-
troliu zdravlje ena (Men Who Control Woman Health). Jedan
ginekoloko-akuerski specijalizant je rekao:
Mislim da imamo manje problema jer su nai pacijenti ene.
Mislim da se sa enema lake rukuje nego sa mukarcima, lake
se pria sa njima. One vie sluaju; ak vam i poveruju. Mislim
da je lake leiti ih.
Drugi specijalizant je otkrio neosetljivost koju doktori poka-
zuju prema pacijentima koji su pod nadzorom dobrotvornnih ih-
stitucija, posebno enama. Na ove pacijente doktori esto
gledaju sa zlovoljom i prezirom, tretiraju ih kao da nisu ljudi i
odbijaju da pokau oseaj za brigu i emocionalnu podrku. Speci-
jalizant je potvrdio da se tako oseao, ali je rekao da je znao da
e morati da se promeni kada je preao u privatnu praksu i plaio
se da to moe biti teko. Tokom svojih godina poduavanja upoz-
nao sam na desetine staista i specijalizanata koji su se oseali
upravo ovako:
Sluite drugaijoj svrsi u privatnoj praksi. Vi ste i oinska figura
ili psihijatar ili prijatelj, ili neto slino. Ovde ne pruamo takvu
uslugu pacijentima. Oni je ne oekuju. To je ono to se dosta radi
u privatnoj praksi, plus da shvatite ta ete uraditi sa svojim
novcem, pokuavajui da napravite novac. Vai ciljevi su dru-
gaiji.
Pa, neki ljudi to urade preko noi. Neki ljudi misle da se to od
njih oekuje i to moe biti veoma neiskreno. Znate, to je deo slike
koju ete morati da projektujete... Ljudi to nasluuju i oekuju.
Tako da se vi smejete i nazivate ih lutko, duo, bundevice i
slino i onda ih potapete po leima i kao prilagodite svoj govor
njima, a sve je to veoma povrno (naglasci su dodati).
Medicinska sestra koja je itala te citate, odgovorila je pis-
mom asopisu Majka Dons (Mother Jones) navodei nekoliko
40
citata iz svog linog iskustva na ginekoloko-akuerskom odelje-
nju Velike univerzitetske bolnice. Rekla je da dok doktori nisu
poeli da komentariu na ovakav nain, obino su smatrali da su
ovakvi komentari smeni kad dolaze od drugih ljudi. Njeni pri-
meri:
Anesteziolg staista: Ne mogu da podnesem kad ove ne-
odlune majke dou na poroaj. Ako ne ele anesteziju kada sam
ja spreman za nju, to mi upropasti tajming. elee je kasnije, a
ja u se postarati da stignem prokleto sporo - onda kad ja to
budem hteo.
Od specijalizanta u akuerstvu i ginekologiji: Za No vetica
u se prekriti muljem i maskirati u enu.
Komentar doktora nakon pregleda mlade pacijentkinje: Pa,
ovo potvruje moju teoriju o adolescentskoj trudnoi. Sve imaju
velike sise.
Neki studenti medicinske istorije, meu njima i G. J. Barker
Benfild, koji je napisao Uasi polu-nepoznatog ivota, su rasprav-
ljali o tome da je ginekoloka specijalizacija razvijena kao sred-
stvo za osvetu i kontrolu ena. Doktori su, tvrdio je, ispoljavali
svoju mo kao lekari kako bi se osvetili enama i kontrolisali one
ene koje bi dovodile u pitanje muku dominaciju. inili su to
primenjujui agresivne hiruke zahvate kao to su klitoridek-
tomije (hirurko uklanjanje jednog dela ili celog klitorisa) i ovari-
jektomije, kao sredstvo da pokau enama koje je gazda.
Agresivna hiruka intervencija koja je razvijena tokom perioda
ranog razvitka ginekologije je bila pretea iroko rasprostranjene
i esto nepotrebne operacije koja postoji u svim poljima hirurgije
danas. Ali, gde se nepotrebna hirurgija podrazumeva, verovatno
jer se dugo primenjuje, ginekoluzi i akueri su po tom pitanju
najgori od svih.
Uvek mi je bilo fascinantno i prikladno da je jedan od tih ranih
ginekologa, Dr J. Marion Sims nazvan od strane savremenih prak-
tikanata ocem ginekologije. Osnova za ovakav tretman je bila
Simsova uloga u osnivanju enske bolnice u Nju Jorku, kao izu-
41
mitelja velikog broja hirukih instrumenata i kao izumitelja hi-
ruke tehnike zatvaranja vesikovaginalnih fistula, stanja u kome
postoji otvor izmeu beike i vagine. Kasnija dostignua su mu
donela jo jednu titulu, vaginalni arhitekta.
Kada je Sims umro, Magazin Amerike medicinske asocijacije
je preterao sa svojim pohvalama: Cela profesija voli da obele-
ava seanje na njega, zbog njegove genijalnosti i posveenosti
medicinskoj nauci, koju ju je unapredio, ublaavajui ljudske pat-
nje vie nego bilo koji drugi ovek u ovom veku.
Ko je bio ovaj saoseajni genije? Postao je glavni strunjak na
jugu Amerike, 1835. godine. U poetku je sa drugim doktorima
tog vremena delio nenaklonost prema ginekolokim problemima
i odbijao da ih lei. Sluajno je uveden u ovu oblast kada je pos-
tao zaintrigiran sluajem robinje po imenu Anarka, kod koje je
dolo do pojave vesikovaginalne fistule zbog povrede instrumen-
tom, koju joj je Sims naneo dok ju je poraao.
Setite se da je ovo bilo doba kada su robinje cenjene uglav-
nom zbog beba koje su mogle da rode, doba kada su neke plan-
tae bile ogromne farme za uzgoj i razmnoavanje robova. Sims
je znao da poto Anarka vie nije mogla da raa decu, da je njena
vrednost unitena tetom koju joj je on naneo. Takoe je znao
da su nebrojane druge crnkinje smatrane bezvrednim iz istog
razloga.
Sims je odluio da zapone program istraivanja kako bi otkrio
hirurko leenje za vesikovaginalnu fistulu, koristei enske ro-
bove kao zamorie. Sagradio je malu bolnicu (laboratoriju) i nije
imao problema da obezbedi Anarku i 6 drugih ena sa istim prob-
lemom, u dogovoru sa njihovim kooperativnim vlasnicima. Izme-
u 1845. i 1849. godine, eksperimentisao je nad ovim nesrenim
crnkinjama, isprobavajui razne procedure kako bi im zatvorio
fistule.
Sims je u vie navrata operisao ove ene, radei bez anestezi-
je, ali im je davao ogromne doze opijuma, to verovatno obja-
njava zato nisu pobegle. Konano je usavrio svoju tehniku
42
tokom operacije na Anarki, koja ga je i inspirisala da se bavi ovim.
Ovo je bilo veliko humanitarno dostignue zbog kog se Sims jo
uvek danas potuje. Meutim, Anarka je davno zaboravljena,
jadna ena koju je Sims operisao bez anestezije trideset puta!
Svako ko malo blie sagleda nesmotrene intervencije koje
preovlauju u ginekoloko-akuerskoj praksi, zakljuie da je
Sims na adekvatan nain identifikovan kao otac ginekologije.
Njegova opsednut hirurgijom i njegov nedostatak saoseanja
prema enama, koje su izdrale neverovatno muenje koje je on
sproveo nad njima, se i dalje ogleda u dananjoj praksi mnogih
doktora koji su specijalizovani za ovu oblast.
Simsova upotreba ena kao ljudskih zamoria, nije bila jedin-
stvena u njegovo vreme. Moderna Medicina i njeni farmaceutski
saveznici jo uvek eksperimentiu nad milionima bezazlenih r-
tava. Mnogi od njih su oteeni lekovima koji su im prepisani, a
mnogi od njih su umrli.
Kritiar ovog opteg eksperimentisanja nad ljudima, dr Her-
bert Ratner, bivi direktor javnog zdravlja u Oak Parku, Ilionois,
je jednom sa velikim sarkazmom primetio da su ene najbolji
zamorii koje Moderna Medicina moe da nae. Rekao je da
one uzimaju pilule bez postavljanja pitanja, plaaju novcem za
to to ih uzimaju i da su one jedine poznate eksperimentalne i-
votinje koje se same hrane i odravaju svoje kaveze istim.
ene su jako lake za saradnju, naravno zbog toga to pret-
postavljaju da su doktori obazrivi, savesni, brini profesionalci
kojima one mogu da veruju. Koliko je ovo poverenje opravdano?
Razmotrite sledee primere:
- Izmeu januara 1971. godine, kada je predstavljen, i juna
1974. godine, kada je povuen sa trita na zahtev FDA (Adminis-
tracije za hranu i lekove), intramaterini ureaj (IUD) ili spirala,
nazvan takoe Dalkonov tit, doktori su ga ugradili u oko 4 mili-
ona ena, od toga 2,5 miliona u SAD. Ovo je uinjeno uprkos
injenici da je spirala neadekvatno testirana i da je skoro odmah
poela da proizvodi tetne efekte kod ena kojima je ugraen.
43
 Danas se procenjuhje da je oko 1.100.000 ena u SAD patilo
od akutnih karlinih infekcija usled spirale, od 1970. godine. Kao
posledica svega ovoga 1 od 5 ena je sterilna, i najmanje 17 ena
je umrlo zbog posledica ugradnje spirale. Tek od septembra
1980. godine, kada su osiguravajue kompanije isplatile 55 mili-
ona dolara rtvama ugradnje Dalkonovog tita (spirale), uz preko
600 sudskih parnica i vie od 300 tubi koje su i dalje nereene,
proizvoa kompanija A. H. Robins je pozvala sve doktore da uk-
lone ove ureaje iz pacijenata koji su ih i dalje nosili. Nakon svog
tog publiciteta u vezi sa opasnostima od ovog ureaja, poruka
je da je urgentni poziv doktorima da izvre promene u svom radu
suvie kasno poeo da se smatra neophodnim.
Izmeu 1940. godine i ranih 70-tih godina, sintetiki enski
hormon, dietilstilbestrol (DES), je nairoko prepisivan i prepo-
ruivan za spreavanje pobaaja. Niko zaista nije znao da li e
spreiti pobaaj, ili koji i kakvi dugoroni sporedni efekti mogu
da se pojave, jer lek nikada nije testiran dovoljno dugo da bi se
to saznalo. Ali to nije odvratilo proizvoaa od reklamiranja ovog
neproverenog leka, niti spreilo doktore da ga prepisuju milioni-
ma ena. Konano je sprovedeno istraivanje na Univerzitetu
Medicinskog centra u ikagu, kako bi se utvrdila delotvornost
DES-a. Vie od 2.000 mladih trudnih ena je dobijalo da pije ovaj
lek, ali su ih prethodno ubedili da je u pitanju vitaminski suple-
ment. Nije im reeno ime leka, ni to da su oni ljudski zamorii
koji uestvuju u eksperimentu. Istraivanje je potvrdilo ono na
ta se sumnjalo - da je DES neefikasan u spreavanju pobaaja.
Meutim, ak i taj dokaz nije uspeo da zaustavi proizvodnju leka,
ni da ubedi doktore da prestanu da ga prepisuju.
Do 1972. godine poeli su da se pojavljuju dugoroni sporedni
efekti DES-a. On je uzrokovao rak dojke kod nekih ena koje su
ga konzumirale i uzrokovao je rak vagine kod njihove enske
dece, i genitalne poremeaje kod njihove muke dece.
Na svoju korist, oni koji su sprovodili eksperiment, pronali su
onoliko ena koliko su mogli, a koje su nesvesno uestvovale. U
44
mauvremenu, deca majki kojima su njihovi akueri davali DES
su takoe bila pod rizikom, a ipak Moderna Medicina nije bila
voljna da osmisli sistem da ih upozori na opasnosti sa kojima se
susreu.
Svaka mlada ena, ija je majka uzimala DES, trebalo bi da
bude upozorena da e poveati rizik od dobijanja vaginalnog
kancera ako bude uzimala enske hormone, kao to su Premarin
ili kontraceptivne pilule. Svaki doktor koji je prepisivao DES ima
moralnu obavezu da pronae u svojim dosijeima pacijente koji
su uzimali ovaj lek i da upozori njih i njihovu decu da su pod
rizikom. Meutim, zbog trokova takvog postupka, kao i zbog
potencijalnih tubi za zloupotrebu slubenog poloaja, koje bi
usledile nakon tih upozorenja, malo je verovatno da e se veina
doktora odrei svog novca da bi spasili ivote svojih rtava.
Nije sluajno to neki od najgorih primera eksperimentisanja
na nesvesnim enama, koje ne znaju o emu se radi, ukljuuje
nove oblike kontrole raanja. Pre nekoliko godina, pododbor
senata SAD je istraivao izvetaje o tetnim i smrtonosnim
sporednim efektima ovog leka. Dr Filip Bal, internista iz Indijane,
posvedoio je da Moderna Medicina u prepisivanju pilula za kon-
trolu raanja ve vie od 10 godina, sprovodi opti, masivni,
nekontrolisani eksperiment sa 50 miliona ena kao zamori-
ima. Dr Hugh J. Dejvis, asistent profesora akuerstva i gineko-
logije na Don Hopkins Medicinskom fakultetu, osudio je inje-
nicu da ene koje koriste kontraceptivne pilule nisu adekvatno
upozorene na postojanje rizika. U mnogim klinikama, rekao je,
kontraceptivne pilule se slue kao da nisu nita tetnije od
vakae gume.
Moete se pitati zato doktori izlau svoje enske pacijente
ovim rizicima. Izgleda nelogono, s obzirom na injenicu da spre-
avanje roenja liava akuere dosta prihoda. Dr Bal je odgovorio
na pitanje kada je rekao senatorima: Sveta pilula za kontracep-
ciju ima oreol u smislu da e kontrolisati masivne drutvene
probleme bujanja populacije. Moe se primeniti na siromanim,
45
neupuenim, nepismenim enama koje jedva znaju ta uopte
znai kontrola raanja.
Dr Ratner je izrazio isti stav u pogledu pilule za kontracepciju,
kada je posvedoio da je ona nametnuta amerikim enama jer
je predstavljena kao reenje za problem populacije u nerazvi-
jenim zemljama i za rastui problem socijalne pomoi u SAD.
Ovo se podudara sa mojim linim ubeenjem u vezi sa sklo-
nou Moderne Medicine za drutvenim ininjeringom, o troku
tradicionalne medicinske etike Pre svega, ne povredi. Jasno mi
je da e dananji doktori uiniti sve kao bi spreili ene da rode
decu, naroito ako su crne, tamno smee, neobrazovane ili siro-
mane. enama je toliko ispran mozak od strane fanatika za kon-
trolu raanja da nijedna cena (ak ni eksperimentisanje nad
milionima ena) nije prevelika da se plati kako bi se smanjila
stopa raanja meu majkama koje primaju socijalnu pomo ili
ive u nerazvijenim zemljama sveta. Tako su lekari su zaboravili
svoju medicinsku zakletvu i racionalizovali nehotinu sterilizaciju
u bolnicama za siromane, nepotrebne histerektomije, hormone
koji uzrokuju rak, nebezbedene i netestirane spirale, i svaki drugi
nain kontrole raanja koje oni ili proizvoai lekova mogu da
izmisle.
Svaka ena koja je ak i blago privuena ovim konceptom
nasumine kontrole populacije, trebalo bi da se zapita, da li eli
da se njen doktor igra Boga. Treba li Moderna Medicina da fi-
nansira dvostruki napad na eksploziju rasta populacije ubijanjem
nekih ena, sa ciljem da se spree poroaji drugih ena? Pre
nego to odgovori na ovo pitanje, svaka ena bi trebalo da se za-
pita da li bi prihvatila ovaj predlog da je njen ivot u pitanju. To
je zbog toga to je Moderna Medicina uestalo demonstrirala da
eksperimenti koji ponu nad siromanima, na kraju se primen-
juju nad svima, ak i bogatima.
Neke od najegzotinijih hirukih gadosti Moderne Medicine
izgleda da su izmiljene samo za bogatae, ili u najmanju ruku
za one dovoljno imune da se klone socijalne pomoi. Jedna je
46
procedura jednog ginekologa iz Dejtona, Ohajo, koja na sreu
nije iroko rasprostranjena.
Oigledno, ovaj doktor je ubeen da je Bog, dok je dizajnirao
enske genitalije, napravio veliku greku. Postavio je klitoris na
pogreno mesto. Ali nema razloga za brigu: za 1500 dolara e
hirurg i njegov poverljivi skalpel naknadno pomoi Bogu. On e
ulepati va seksualni ivot i pomoi vam da dostignete maksi-
malni orgazmini potencijal, kreirajui neto to mnogi nazivaju
vagina Mark II. Onda se moete radovati vrhuncu seksualnog is-
punjenja, jer e va klitoris biti lociran tamo gde doktor smatra
da treba da bude.
Na osnovu onoga to kau doktori, preko 4.000 ena se pod-
vrglo ovoj operaciji, ukljuujui neke pacijente nad kojima je
izveo operaciju, bez pardona, ne pitajui ih da li ele operaciju
ili ne.
Jo jedna specijalnost koja je koncentrisana primarno na ene,
i koja je prepuna zlostavljanja je plastina hirurgija. Viam ene
tokom svoje medicinske prakse koje mue njihovi brani odnosi
i koje su oajne da saznaju ta je polo naopako. Neke pripisuju
svoje probleme injenici da njihov izgled vie nije kao kod mode-
la sa naslovne strane asopisa Vog.
Sada i onda, ove ene u nevolji su traile moj savet po pitanju
toga da li poseta plastinom hirurgu moe da oivi umirui brak
i da ih uini privlanim njihovim muevima. Osim u sluajevima
kada se primenjuje za korigovanje stvarnih traumatizirajuih de-
formiteta i nakaznosti, mislim da je plastina hirurgija najvee
dranje do gole koe, na medicinskoj sceni.
Ne delim samo ja takvo miljenje. Ovakvo miljenje je rairila
dr Elzabet Morgan, koja je i sama plastinu hirurg. U svojoj knjizi
Izrada enske hirurgije (The Making of a Woman Surgeon), dr
Morgan izraava aljenje zbog injenice da se neke njene kolege
plastini hirurzi ponaaju kao da su frizeri i dovode plastinu
hirurgiju na lo glas.

47
 Dr Morgan citira sluaj jednog sertifikovanog plastinog hi-
rurga koji deli svoje vizit karte u supermarketima, i sluaj drugog
plastinog hirurga koji je rekao goi na zabavi, da bi mogao da
joj oi uini jo lepim.
Jo jedan, pie, je rekao eni, koja je upravo elela da ukloni
nekoliko mladea sa lica, da joj moe dati paket ponudu, i da e
joj za 3.500 dolara korigovati nos i kesaste oi. Videla sam tu
enu i sve je bilo u redu sa njenim nosem i oima.
Neoprostiva tragedija lei velikim delom u skupoj plastinoj
hirurgiji koja se izvodi na enama koje oekuju da e im ona ne
samo promeniti izgled, ve i spasiti njihove neuredne i zbrkane
ivote. Psiholoki uticaj njihovog kasnijeg razoaranja neeg
to bi hirurg mogao da nasluti i oekuje, da je istraio pacijentove
motive za operaciju, umesto jurcanja za primamljivom ponudom
skoro sigurno e da proizvede stanje mentalne depresije, ak i
dublje nego pre operacije.
Kada ve govorimo o mukoj dominaciji u medicini, jedan od
mojih prijatelja je izrazio uverenje zasnovano na njenom li-
nom iskustvu da dok su doktori instiktivno ovinistiki, oni os-
likavaju stavove svojih pacijenata i odgovaraju opaanjima prema
ponaanju i oekivanjima pacijenta. Zato je obavezno da razjas-
nite na poetku da je odravanje vaeg zdravlja dogovor o sarad-
nji sa vaim doktorom u kojem vi vodite glavnu re.
Ne pojaavajte oseanje svemoi vaem doktoru, dozvolja-
vajui mu i podstiui ga da vam dri pridike i da vas zastrauje.
Budite oprezni i naterajte ga da odbrani i objasni svaku odluku
koju donese, svaki lek koji prepie, svaku operaciju koju pre-
porui. Nemojte oseati strahopotovanje prema njemu. Prisilite
ga da vas prihvati kao sebi ravnog, jer zasluujete njegovo po-
tovanje, u najmanju ruku koliko on zasluuje vae.

48
 5. poglavlje

Napisau vam upute za nekoliko

jednostavnih testova.

Svaka ena je upoznata sa marketihkom strategijom u tr-

govini, kada se cena odreenih artiklala u prodavnicama spusti
ispod realnih cena kako bi vas to namamilo da uete u pro-
davnicu i kupite neto drugo. Ve decenijama, slina situacija je
prisutna u Modernoj Medicini, kroz postojanje godinjeg siste-
matskog pregleda. To je izum koji doktori koriste kako bi se do-
epali savreno zdravih ljudi i da bi mogli da ih proglase bo-
lesnim.
Nema sumnje da je ova strategija bila upadljivo uspena.
Osim ako niste izvanredno otporni na mo prodavevog ube-
ivanja, verovatno delite uverenje veine ljudi, da je godinji sis-
tematski pregled neophodan kako biste sauvali svoje zdravlje.
Moderna Medicina je iskoristila sva svoja sredstva kako bi pro-
dala ovaj koncept, pomognuta organizacijama kao to su Ame-
riko udruenje za borbu protiv raka i njihov svuda prisutan
slogan Borite se protiv raka pregledom i proverom.
Tek 1980. godine, Amerika medicinska asocijacija (AMA) i
Ameriko udruenje za borbu protiv raka su konano potvrdili
ono to sam ja govorio godinama: Kada se godinjii sistematski
pregledi obavljaju nad pacijentima bez simptoma, verovatno
donesu vie tete nego koristi.
Ne oekujte ni od jedne organizacije da u velikoj meri objavi
ovaj preokret u razmiljanju. Meutim, 1980. godine, AMA je
konano prestala da podrava rutinski godinji sistematski pre-

49
gled, a Ameriko udruenje za borbu protiv raka je prestalo da
podrava rutinsku godinju mamografiju, PAP briseve, snimanje
grudi X-zracima. Trebalo im je dugo vremena, ali su na kraju
morali da pokleknu zbog nadmonih dokaza da su sve navedene
procedure zapravo jako opasne. Mnoga istraivanja raena to-
kom poslednjih desetak godina su ustanovila da je godinji sis-
tematski pregled bacanje para i vremena. Jedno od najobimnijih
istraivanja je sprovedeno izmeu 1964. i 1973. godine od strane
Kajzer zdravstvenog plana u Kaliforniji. Indentifikovali su lanove
njihovog zdravstvenog plana koji su imali izmeu 35 i 54 godine,
na osnovu ekonomskih i drutvenih kriterijuma. Polovina njih su
pozvani da dou regularno zbog sistematskog pregleda, dok os-
tali nisu. Nakon 7 godina posmatranja, istraivanje je potvrdilo
da je opte zdravlje ove dve grupe ostalo isto u smislu smrtnosti
i bolesti bilo da su imali periodine sistematske preglede ili ne.
Moja zabrinutost u vezi ovih pregleda i testova koji se rutinski
povezuju sa njima, nije zbog toga to su potpuni bezvredni.
Zabrinut sam jer ti pregledi previe esto vode do fizikih o-
teenja i ak smrti.
PAP test je klasian primer za to. Iako nikada nije podvrgnut
adekvatnom istraivanju, kako bi se utvrdila njegova efektivnost,
ovaj test na rak grlia materice je Moderna Medicina oberuke
prihvatila. Istraivenje sprovedeno 1973. godine je pokazalo da
se vie od polovine amerikih ena, starijih od 17 godina, testi-
ralo PAP testom tokom prethodne godine.
Ginekolozi su pozdravili PAP test jer im daje pristup njihovim
pacijentima najmanje jednom godinje. Iako su brojna istrai-
vanja dovela u pitanje vrednost ovog testa, doktori nisu imali
podsticaj da ukinu godinje testiranje, jer im je to testiranje
obezbeivalo jako puno prilika za intervenciju. Ako bi pacijenti
postavljali pitanja u vezi vrednosti testa, doktori bi jednostavno
ukazali na smanjenje stope smrtnosti od raka grlia materice,
kao dokaz vrednosti PAP brisa.

50
 U racionalizaciji rutinske godinje primene testa, oni su ig-
norisali preporuku staru 10 godina, koja dovodi u pitanje vred-
nost testa. U ovom izvetaju, doktori C. L. arp i Henri Kin su
ukazali:
Nekoliko istraivanja je pokazalo smanjenje stopa smrtnosti
od raka grlia materice, ali poto su ovi kanceri bili evidentni ak
i pre nego to je primenjena citoloka detekcija (PAP test), jo
uvek ne postoji dovoljno ubedljiv dokaz da ovaj nain otkrivanja
raka igra znaajnu ulogu u smanjenju smrtnosti.
Nedavno su dva enska istraivaa, dr Ana Mari Folc sa Uni-
verziteta u Nju jorku, i dr Denifer L. Kelsi, epidemiolog na Medi-
cinskom fakultetu Univerziteta Jejl, takoe prijavile da ne postoji
dovoljno ubedljiv dokaz da je godinje testiranje miliona ena
dovelo do smanjenja stopa smrtnosti od raka grlia materice.
Ukazale su na to da je test bio notorno neprecizan, i da nikada
nije podvrgnut kontrolisanim testiranjima kako bi se utvrdila nje-
gova efektivnost.
Moja zabrinutost nije toliko puno usmerena na efikasnost PAP
testa u spreavanju smrti usled raka, koliko je usmerena na broj
smrtnih sluajeva i koliinu tete koju je test uzrokovao. Pre
nekoliko godina priao mi je prijatelj, dobro poznati doktor, ija
se ena podvrgla PAP testu. Sumnjalo se na rak i ona je bila poz-
vana na konizaciju. Ovo je postupak biopsije, koji se rutinski
izvodi nakon sumnjivog PAP testa, i pitao me je da li bi ona tre-
balo da pristane na to.
Rekao sam mu da nisam video bilo kakvu svrhu u tome. Bili
su u braku 35 godina, nikada nije koristila kontraceptivne pilule
niti uzimala postmenopauzalne estrogene, i nije bilo drugih raz-
loga zato bi bila pod rizikom. Stoga je delovalo besmislno da
nastavi sa tim.
Nije me iznenadilo (poto veina doktora veruje u mitove koje
stvara Moderna Medicine) to to je savetovao suprugu da nas-
tavi sa postupkom biopsije. Rezultati su bili negativni, kao to
sam i pretpostavio, ali je previe krvarila tako da su morali da joj
51
urade hitnu histerektomiju. Tokom histerektomije, upala je u
ok, pa joj je bila potrebna transfuzija od par litara krvi. Ovo je,
6 sedmica kasnije, dovelo do hepatitisa, od ega je skoro umrla.
Kakva cena je plaena za podvrgavanje nepotrebnom, nepre-
ciznom, rutinskom testu!
U otprilike isto vreme, supruge moja druga dva prijatelja su
bile podvrgnute ispitivanju mamografom. Jedna od njih je imala
pozitivne negovetaje tumora, pa je uraena biopsija. Pozitivni
rezultati biopsije su doli iz laboratorije, i eni je uklonjena dojka.
Postoperativni patoloki izvetaj nije pokazao bilo kakav dokaz
postojanja tumora na dojci. Drugi pacijent je takoe pokazao
dokaze postojanja tumora, ali su rezultati biopsije bili negativni.
Ispustila je uzdah olakanja i nita dalje nije raeno. Ispostavilo
se da je izvetaj sa biopsije bio pogrean, i ena je umrla od raka
dojke.
Shvatio sam da su ovo izolovani primeri iz kojih se ne mogu
izvui nikakvi nauni zakljuci. Navodim ih samo kako bih dra-
matizovao razloge zbog kojih su rutinska testiranja oigledno
zdravih ljudi, tetna po njihovo zdravlje. To je zbog toga to ta
testiranja vode ka radikalnoj medicinskoj ili hirukoj intervenciji
koja se bazira na testovima koji su u najboljem sluaju sumnjivi,
a u najgorem, uasno neprecizni. Takoe vode i ka aljkavoj medi-
cinskoj praksi u kojoj su neadekvatni testovi zamenjeni klinikim
i medicinskim procenama.
Kao u sluaju PAP brisa, mnogi testovi koje doktori rutinski
obavljaju, su neprecizni i nedokazani da se sa njima pone, i ovi
nedostaci su pomeani sa pogrenom interpretacijom i neefikas-
nim, nemarnim radom u laboratorijama. PAP testovi su proizveli
pogrene negativne rezultate u oko 20% sluajeva, ulivajui dok-
torima i enama koje zapravo imaju rak grlia materice, pove-
renje da ga nemaju. Sa druge strane, pogreni pozitivni rezultati
se deavaju u 5-10% obavljenih testiranja. Ovo se rauna u po-
veanu nacionalnu stopu histerektomije.

52
 ak i kad su sami testovi validni, velika je verovatnoa da e
laboratorija u koju se alju pobrkati rezultate. Laboratorija za me-
dicinsko testiranje su skandalozno neprecizne. Godine 1976,
federalni Centar za kontrolu bolesti (CDC) pregledao je labora-
torije irom zemlje i otkrilo da je 10 - 40% njihovog rada na bak-
teriolokom testiranju bilo nezadovoljavajue, 12-18% je greilo
u grupisanju i odreivanju tipa krvi, i 20-30% je loe odradilo
testove hemoglobina i serum elektrolita. Generalno, pogreni
rezultati su dobijeni u vie od 25% svih testova. Posledica je bila
administrativni odbitak medicinskih tretmana i gubitak prihoda,
koji je rezultovao, u velikoj meri zbog nepotrebne ljudske patnje,
trokom za nacionalnu ekonomiju u iznosu od 25 miliona dolara
godinje.
U drugom pregledu irom zemlje, 50% laboratorija visokog
standarda, licenciranih za medicinsko testiranje, nije uspelo da
proe pregled. Retestiranje velikoh razmera, na 25.000 analiza
koje su nainjene u 225 laboratorija iz Nju Dersija, otkrilo je da
samo 20% njih proizvodi prihvatljive rezultate tokom 90% vre-
mena svog rada. Samo polovina je prola testiranje tokom 75%
vremena. U laboratorijama koje je prouavao CDC, 10-12%
zdravih uzoraka je prijavljeno da je zaraeno, dovodei do toga
da se pacijenti podvrgnu tetnim tretmanima kada zapravo nisu
bolesni.
Veina skupih testova koji se obavljaju, u toku rutinskog sis-
tenatskog pregleda, imaju malu ili nikakvu vrednost, ak i kad iz
laboratorije dou tani rezultati. Studija iz 1975. godine je
nainjena od vrednosti i rezultata 20 razliitih testova krvi, rutin-
ski obavljenih na ulazu u bolnice. Od 1.000 istraenih sluajeva,
testovi su bili korisni samo za jednog pacijenta. Kanadska opera-
tivna grupa za Periodine zdravstvene preglede, koja je protiv
godinjih sistematskih pregleda, takoe je zakljuila da rutinski
elektrokardiogrami, testiranja telesne hemije, analize urina, nisu
vredni truda. teta od svog ovog rutinskog testiranja je da, dok
povremeni pacijenti imaju koristi od njih, veina drugih ispata
zbog nepreciznih rezultata.
53
 ak i rutinske mere koje se uzimaju u toku sistematskog pre-
gleda teina i temperatura, na primer mogu vie povrediti
pacijenta, nego to mu mogu pomoi. Ako imate groznicu,doktor
prepisuje aspirin da je ublai. Ovo prkosi osnovnom fiziolokom
principu, koji sam nauio iz biologije u drugoj godini srednje
kole, ali do ovog nivoa jo uvek nisu stigli u medicinskim ko-
lama, a to je da groznica, tj. poviena temperatura, podstie
fagocitnu aktivnost belih krvnih elija, tako da one mogu da
proderu bakterije koja vas ine bolesnim. Nema nikakvog smisla
da ometate ovaj proces sniavanjem telesne temperature, osim
ako postane ekstremno visoka. Ja vrlo retko prepisujem aspirin
za sniavanje temperature, osim u ekstremnim sluajevima, a
oni moraju da budu prilino ekstremni.
Nema nikakvog smisla da postanete uznemirni u vezi sa simp-
tomom koji jednostavno znai da se organizam estoko bori pro-
tiv bolesti. Visoka telesna temperatura se zapravo vetaki iza-
ziva prilikom tretiranja raka i drugih oblika bolesti. Ipak kada
majka pozove zbog bolesnog deteta, prva stvar koju veina dok-
tora pita je da li mu je merila temparaturu i kolika je visoka. Dok-
tor ne moe da izvue puno toga korisnog iz ove informacije,
poto mnoga nekodljiva oboljenja, kao to je rozeola na primer,
izaziva veoma povienu temperaturu, ali nita oko toga nije za-
brinjavajue. Druge bolesti, opasne po ivot, kao to je tubrerku-
lozni meningitis, esto uopte nisu praene povienom tempe-
raturom.
Iako znate da je poviena temparatura kod dece od male
vanosti sa medicinske take gledita, moe biti vana za vas.
Ukoliko imate problem da zakaete pregled kod pedijatra, pod-
setite se da je pedijatar programiran da veruje da su tempera-
ture vane, ak iako ne zna zato. Ako elite da ga naterate da
vas hitno primi, i ako pita za detetovu temperaturu, recite mu
da je 41. To moe izazvati odreena pitanja kada stignete u or-
dinaciju, ali nekoliko bezazlenih lai e ih reiti, i va doktor onda
moe da se posveti otkrivanju uzroka bolesti vaeg deteta.
54
 Jedan od najeih razloga zbog kojih roditelji vode decu kod
pedijatra je prosto upaljeno grlo. Verovatno vas je Moderna Me-
dicina nauila da upaljeno grlo moe znaiti infekcije strpto-
kokama, to zauzvrat moe dovesti do reumatske groznice.
to se mene tie, ova itava rutina nije nita drugo do jedna
obina iluzija koja proizvodi, kako ja volim da kazem, bolesti od
sto dolara. Tako sam mislio pre par godina, a do sada su
verovatno postale bolesti od 200 dolara. Zato je to iluzija? Na-
veu vam dva razloga. Prvo, ne postoji dovoljno vrst nauni
dokaz da streptokoke vode do reumatske groznice, oboljenja
koje se retko pojavljuje, osim meu jako siromanom popula-
cijom. Drugo, veina majki ne zna, ali bi doktori trebalo da znaju,
da tokom zimskih mesecei 20% dece ima bacile streptokoke u
svojim grlima bez ikakvih prisutnih simptoma u nekom
trenutku. Meutim, ovo ne znai da su bolesni.
Sposoban doktor moe rei kliniki, da li kod pacijenta postoji
prava infekcija streptokokama ili ne. Postoje 3 glavna znaka za
to: visoka temperatura, zagnojen zadnji deo grla i nateene vrat-
ne lezde.
Ali, ta se zapravo deava kada odvedete svoje dete kod pedi-
jatra zbog bola u grlu? Doktor to odmah pretvara u neto jako
znaajno i upuuje dete da izvadi bris iz grla, bez obzira na
klinike znake. U 1 od 5 sluajeva, test e otkriti prisustvo bacila
streptokoke i doktor e doi do jako neloginog zakljuka da bol
u grlu uzrokuju streptokoke. U doktorovoj glavi, streptokoke zna-
e prepisivanje penicilina, koji dete mora verno da pije 10 dana,
ili nee imati dejstvo. Doktor vam takoe moe traiti da dete
uradi analizu mokrae, kako bi se uverio da dete ne boluje od
nefritisa, i svakako e vam traiti da ga posetite ponovo nakon
10 dana, da bi se ponovo uradio bris grla i videlo da li je penicilin
delovao.
Ako ste kao 80% majki, ijoj deci se daje penicilin, ili kojima
je reeno da ih i same piju, postoje anse da lek nee biti upo-
trebljavan dosledno i verno tokom svih 10 dana. U tom sluaju,
55
iako moe pomoi da se izbegnu rane komplikacije, kao to je in-
fekcija sinusa, penicilin ne spreava mogunost pojave kasnijih
ozbiljnih komplikacija, kao to su reumatoidna groznica i nefritis.
Ali na kraju, bol u grlu svakako nestane, a vi ste potroili novac
na penicilin, dva brisa grla i dve posete doktoru, ali ste zahvani
vaem doktoru jer je izleio nepostojeu bolest.
Ova zloupotreba tehnika za testiranje je skupa za pacijenta,
ali relativno bezopasna po njegovo zdravlje. Postoji mnogo situ-
acija, zaista, u kojima rutinska zamena testova za kliniku pro-
cenu predstavlja pravu opasnost za pacijenta, i doktor tu treba
da pomogne. Do ovog moda ne bi dolo da su svi testovi nauno
validni i precizno tumaeni, ali previe esto nisu. Kada doktori
zanemaruju kliniku procenu i oslanjaju se samo na testove, vi
ste pod rizikom zbog potencijalne nepreciznosti testova. Sa
jedne strane, moete imati bolest koja ostaje netretirana. Sa
druge strane, moete biti podvrgnuti tetnim tretmanima ili ope-
racijama koje vam nisu neophodne.
Kada testiranje postane rutinska stvar, doktor je sklon da
prestane da razmilja poto sada zavisi od testova. Faza koja sledi
iza toga je ta, kada doktor prestane da gleda rezultate, kao da se
njegov posao zavrio time to je naruio test. Da li smatrate da
je to neverovatno? Onda pokuajte da objasnite jedan eksperi-
ment u kojem je laboratorija vraala doktorima stotine izvetaja
serolokih testova koji su pokazivali pozitivne indikacije na sifilis.
Samo u 3 ili 4 sluaja doktori su traili da se testiranje ponovi!
Oigledno, ostali nisu itali izvetaje, ili su ih itali tako da samo
ispune svoju medicinsku odgovornost prema pacijentima i svoju
pravnu obavezu prema zdravstvenoj upravi da prijave rezultate
testova.
Na osnovu mog iskustva, postoji skoro povratna veza izmeu
klinikih vetina doktora i toga u kojoj meri se oslanja na testove.
Mnogi doktori izvuku povrne informacije o istoriji pacijentovog
stanja, jo povrnije obave pregled i zakau gomilu testova.

56
 Ovo je tragino, poto to znai da su najpouzdaniji naini za
dijagnozu ignorisani. Moje iskustvo i iskustvo svakog doktora
koga potujem je da kod oko 75% pacijenata moe biti uspostav-
ljena dijagnoza samo na osnovu poznavanja prolosti i istorije
bolesti, kod 15% na osnovu fizikog pregleda, i kod 5% na osnovu
laboratorijskih testova. Preostali pacijenti imaju oboljenja koja
ne mogu da se dijagnostikuju ni jednom od navedenih metoda.
Oigledno je da na osnovu ovih brojki, doktori treba da imaju
najvie poverenja u tradicionalne naine dijagnoze. Zato ga ne-
maju? Mislim da su razlozi potpuno oigledni, iako ne mogu da
itam misli svojih kolega. Temeljno i ozbiljno istraivenje paci-
jentove istorije i ozbiljni temeljni fiziki pregledi su dijagnostike
procedure koje oduzimaju najvie vremena i donose najmanje
prihoda.
Doktori koji ele da ostvare najvei profit mogu da utede
svoje vreme i da dosta uveaju svoje prihode instaliranjem dosta
moderne dijagnostike opreme i zapoljavanjem nedovoljno
plaenih ena koje bi obavljale gomilu testiranja. Na primer, neke
klinike su danas opremljene ureajima za elektro-encefalografiju
(EEG). Iako su studije pokazale da EEG nee ni dijagnostikovati
ni iskljuiti epilepsiju, i da nije od pomoi pri dijagnostikovanju
nu najmanjeg oteenja mozga, doktori koji poseduju tu opre-
mu upotrebljavaju je tokom testova ove vrste. Istraivanje koje
su 1977. godine sprovela dva neurologa-pedijatra iz bolnice Don
Hopkins je otkrilo da su EEG ureaji u ovom trenutku previe
zloupotrebljeni i previe korieni, i dodalo da je profitabilnost
testova dovela do umnoavanja ureaja u neurolokim ordinaci-
jama i do posledinog poveanja broja testiranja koja obavljaju
nesertifikovani operateri.
Malo je udno to su praktikanti Moderne Medicine prepisali
8 milijardi testova tokom 1975. godine, to je donelo godinji
prihod od 15 milijardi dolara!

57
 6. poglavlje

Hajde samo da uradimo

nekoliko snimaka.

Jedno od najopasnijih oruija u arsenalu Moderne Medicine

je rendgen maina (X-zraenje). Mnogi doktori neoprezno i ne-
potrebno zahtevaju snimanje X-zraenjem i ili ne znaju ili ih ne
zanimaju oteujui akumulirajui efekti izlaganja X-zracima. Tre-
balo bi da se bojite doktora sa rendgen aparatom, kao to biste
se bojali 6-ogodinjeg deaka koji vitla napunjenim pitoljem.
Svi ljudi su ugroeni nasuminom upotrebom rendgen apara-
ta, ali mnogo ee su ene u opasnosti. ene su pod dvostruko
veim rizikom u odnosu na mukrace da obole od raka usled po-
tencijalno smrtonostnih radioaktivnih efekata X-zaenja.
Veina doktora vas nee upozoriti da X-zraenje moe da iza-
zove rak u vaim dojkama ili leukemiju kod vaeg jo neroenog
deteta. Ako ih pitate neto u vezi tetnosti ovog zraenja, dae
vam isto uverenje koje su meni dali moji profesori na studijama
medicine, pre 30 godina. Rei e vam da je u pitanju jako nizak
nivo zraenja koji nikome ne moe da nanese tetu.
To su i danas budalatine, kao to su bile nekad. Svaki doktor
bi trebalo da zna da ne postoji minimalni nivo radioaktivnog zra-
enja, ispod kog su ene bezbedne od oteenja. Takoe bi tre-
balo da zna da su efekti izlaganja radioaktivnom zraenju
kumulativni, tako da nije u pitanju jedno izlagajnje - ve moete
biti oteeni ili uniteni kombinacijom efekata svih vaih dosa-
danjih izlaganja ovim zracima.

58
 Koliko je ovo zlokobno! Idete kroz ivot sa svojim doktorom i
zubarom, upijajui efekte X-zraenja, jednog za drugim. Ne znate
da vas neopozivo povreuju sve dok se 20 do 30 godine kasnije
ne pojavi rak dojke, izazvan akumulacijom niskih nivoa zraenja.
Doktori oigledno vole da priaju da je X-zraenje korisno za
dijagnozu i leenja bolesti koje su opasne po ivot. Kao to je dr
Karl Z. Morgan, ef Nacinalne laboratorije Oak Ridge, jednom
rekao da su rendgenski aparati neki od najvie zloupotreblja-
vanih alata. Va doktor vam nee rei kako se oni zloupotreb-
ljavaju, ali imate pravo da znate pa u vam ja rei:
injenica: 30% snimanja rendgenskim X-zracima obavljenih u
SAD skoro 300 miliona godinje se zahteva u sluajevima u
kojima ne postoju validna medicinska potreba za to.
injenica: Jedan drugi federalni ekspert je rekao da ako se
neoprezno obavljena i nepotrebna izlaganja X-zraenju smanje
za treinu, to bi spasilo ivote 1.000 ljudi koji svake godine umru
od raka.
injenica: Genetski efekti izlaganja X-zraenju tokom jedne
godine mogu dovesti do vie od 30.000 smrtnih sluajeva godi-
nama koje slede.
Zbog ega su svi ljudi, naroito ene, toliko puno izloeni ne-
potrebnom X-zraenju? Postoji vie razloga, i ni u jednom doktori
nisu pozitivne linosti. Neki od njih su poznati kao deo rituala
Moderne Medicine. Doktor demonstrira da moe pogledati unu-
tar vaeg tela, tako da ete ga gledati sa strahopotovanjem.
itava serija izlaganja X-zracima se esto primenjuje kao deo pre-
gleda za svaki sluaj ako otkriju neto to je doktorima pro-
maklo na klinikom pregledu. Neka snimanja X-zracima se
rutinski primenjuju kao rutinski deo tokom pristupanja u bolnicu,
ili zbog zahteva birokratske uprave za odreenim tipovima posla.
Zaposleni daju velike brojke, kao iracionalni deo rutinskih godi-
njih izvrenih fizikih pregleda, ili pregleda pre zaposlenja.
Doktori takoe naruuju X-zraenje o vaem troku, kao od-
branu od potencijalnih tubi za zloupotrebu slubenog poloaja,
59
ak i kada ne postoji medicinska potreba. Mnoga snimanja X-
zracima se naruuju uporedo sa bezbroj drugih testova, jer omo-
guavaju doktoru da zaradi 3 puta vie novca, radei manje
posla. Doktori koji upute svoje pacijente kod radiologa, poruuju
samo polovinu od broja snimanja X-zraenjem, koju poruuju
doktori koji poseduju rendgen aparate.
Ne zaboravite da je X-zraenje ipak X-zraenje, bilo da doktor
ili zubar poseduje rendgen aparat. Tokom godina sam uo za de-
setina ena koje su bile zabrinute u vezi moguih efekata stoma-
tolokog izlaganja X-zracima, na ene u reproduktivom dobu.
Kada jedna ena, iji zubar joj napravi snimak X-zracima tokom
svake njene estomesene posete, konano izrazi zabrinutost u
vezi sa estim izlaganjen radioaktivnom zraenju, stomatolog
pone da ismeva njene strahove, insistirajui na tome da je doza
radijacije toliko minimalna, da ak ni akumulirajui efekti ne
mogu da nanesu nikakvu tetu.
Ovakav stav stomatologa je uobiajen u itavoj profesiji, i
prkosi politici Amerike stomatoloke asocijacije (ADA) kojoj
veina stomatologa pripada. Priznajui da su akumulirajui efekti
izlaganja X-zraenju opasni, ADA upozorava stomatologe protiv
rutinske upotrebe X-zraenja, upozoravajui da bi do izlaganja
zraenju trebalo doi samo nakon paljivig razmatranja optih
zdravstvenih potreba pacijenta od strane doktora.
Uprkos toj primedbi i savetu, tek treba da pronaem enu iji
stomatolog je izrazio interesovanje za njenu medicinsku istoriju,
ili za to koliko je puta do sada bila izloena zraenju. ak nisam
pronaao ni enu iji stomatolog se potrudio da sazna i otkrije
da li je ena bila trudna pre nego to je izloena X-zraenju.
Da stvari budu gore, ni jedan stomatolog od hiljadu ne zna
dozu zraenja kojoj su njihovi pacijenti bili izloeni, i zapravo, is-
traivanja su pokazala da treina svih stomatologa izlae svoje
pacijenta duplo veoj dozi zraena nego to je neophodno. Ista
situacija sa zraenjem je i u velikim bolnicama.

60
 Dovoljno je loe to to je prosena ena u SAD izloena 6 puta
veoj radijaciji u odnosu na prosenog stanovnika Engleske, i naj-
manje duplo veoj radijaciji u odnosu na prosenog stanovnika
Japana ili vedske. Opasnosti od ovog nerazumnog izlaganja radi-
jaciji su umnoene, jer u preko 90% sluajeva ovih izlaganja X-
zracima, pacijentima se uopte ne obezbeuje zatita od zra-
enja.
Ovi rizici se takoe uveavaju, jer veina opreme za preglede
X-zraenjem nije adekvatno kontrolisana i pregledana zato to
je neverovatan broj ureaja defektan i zato to se neki ureaji
uopte ne kontroliu. Aparati za gaenje poara se ee kontro-
liu nego rendgen aparati. Istraivanja su pokazala da veliki broj
rendgen aparata emituje preveliku koliinu radijacije i da mnogi
od njih izlau ene dodatnom zraenju zbog prevelikog zraka. e-
ne su previe esto podvrgnute stomatolokim X-zracima, koji
zrae njihove dojke koliko i njihove vilice.
U mnogim dravama, rendgen aparatom moe da rukuje sva-
ko ko ue sa ulice. Samo jedna drava, Kalifornija, zahteva od
svih osoba koje rukuju rendgen aparatom, bilo da su tehniari ili
doktori, da poloe dravni ispit. Samo nekoliko drava se upote
trudi da omogui dozvolu tehniarima. Rezultat toga je da rend-
gen aparatima rukuju recepcionari, knjigovoe i drugo kancela-
rijsko osoblje, koji nisu obueni da izlaganje X-zracima svedu na
minimalni nivo. Oni mogu da isporue dozu zraenja koja je 100
puta vea od zahtevane, poveavajui rizik od dobijanja raka i
genetskih oteenja.
Evo na ta se sve ovo jednostavno svodi: Svake godine, u SAD,
milioni ena obole od raka, jer njihovi doktori zahtevaju nepo-
trebna snimanja X-zracima koja obavljaju nekompetentni opera-
teri, koristei defektne ureaje!
Ovo nisu sve loe vesti. Uasni rizici se ak i ne zavravaju ov-
de. Uinak Moderne Medicine je mali, ako i imalo poboljan tu-
maenjem rendgenskih snimaka. Jednom kada se obavi X-zra-
enje, postoji velika verovatnoa da doe do netane dijagnoze.
61
Istraivanje sprovedena pre 30 godina su pokazala da je 25% ra-
diologa razliito tumailo isti rendgeski snimak grudi.
Kada su ponovo navedeni da tumae isti snimak, njih 31% se
nije slagalo meusobno. Istraivanja iz 1955., 1959. i 1979. go-
dine su dovela do istih rezultata. Preciznost radiologa nije una-
preena tokom svih ovih godina!
Ovaj okantan stepen greki u interpretaciji moe dovesti do
uasno tetnih posledica po ene iji su snimci pogreno tu-
maeni i dijagnostikovani. Ukoliko se bolest otkrije tamo gde ne
postoji, pacijent moe biti podvrgnut opasnoj operaciji ili drugim
nepotrebnim procedurama. Mnoge ene kojima su odstranjene
dojke zbog tomora za koje se ispostavilo da su benigni, mogu to
da vam posvedoe.
Rizici su takoe veliki ako pogledate drugu stranu medalje.
Ukoliko se ne konstatuje oboljenje, tamo gde zaista postoji, paci-
jent i doktor mogu biti uukani u lani oseaj sigurnosti. Bolest
pacijenta, koja je mogla biti otkrivena da je doktor primenio
druge dijagnostike metode, nee biti tretirana. ene umiru
svakog dana zbog oba ova razloga, kao i od rizika koje nosi izla-
ganje X-zracima.
Trudnice bi trebalo da budu naroito oprezne tamo gde se X-
zraenje podrazumeva. Poznato je da samo jedno rendgensko
snimanje abdominalnog dela kod trudnice, moe kod njenog de-
teta stvoriti predispoziciju za leukemiju. I zapamtite, opasnost
postoji bilo da doktor narui snimanje abdomena, ili da nekom-
petentni operater usmeri zrake rendgen maine na pogreno
mesto.
Poetni nagovetaji povezanosti izmeu leukemije i prena-
talnog izlaganja X-zraenju datiraju jo iz pedesetih godina, a jo
jedno istraivanje iz 1966. godine je otkrilo da je 26% svih trud-
nica bilo izloeno X-zraenju. Jo beskropuloznija je injenica da
i dalje postoje akueri koji obavljaju snimanje karlice X-zracima,
kako bi odredili veliinu karlice, i drugi koji ne veruju u vetinu
opipavanja abdomena i naruuju snimanje X-zracima, kako bi
62
odredili poloaj fetusa. Jadna beba je izloena radijaciji i pre
roenja!
Neodgovorna medicinska praksa ove vrste je toliko smena
da moe da proizae samo iz neznanja i gluposti. Kad god ujem
za neki ovakav sluaj, odmah se prisetim prie o mesaru koji je
prodavao mozgove. Naplaivao je mozgove pedijatara 2 dolara
po kilogramu, a mozgove akuera 10 dolara po kilogramu. Kada
ga je muterija pitala zato su mozgovi akuera skuplji od moz-
gova pedijatara, on je objasnio: Da li znate koliko je akuerskih
mozgova potrebno da bi se dobio 1 kilogram? (Pedijatri nisu
mnogo pametniji, i svakako nemaju vie etike. Uprkos njihovim
dobroudnim manirima, nee se desiti da oni kau majci da njen
akuer nanosi tetu njenom detetu. Seam se da su me uili u
medicinskoj koli da se nikada ne osvrem na to ta je izazvalo
deformitet kod deteta. Razlog je oigledan. Pedijatri zavise od
preporuka akuera, i ne usuuju se da okrivljuju akuere, zato
to e izgubiti posao ako to urade.)
ene u reproduktivnom dobu imaju posebnu potrebu da bu-
du zabrinute u vezi sa akumulirajuim efektima X-zraenja kojem
su se izlagale tokom svog ivota. Doktori ne vole ovo da priznaju,
zato to je to propust Moderne Medicine, to da je akumulirana
radijacija, a ne starost majke, uzrok raanja dece sa Daunovim
sindromom.
Veina doktora nastavlja da propoveda konvencionalno ve-
rovanje da su starije ene koje zatrudne pod poveanim rizikom,
zbog umornih jajnika i jajnih elija, da njihova beba postane
rtva Daunovog sindroma. Gluposti! Mogu postojati umorni
muevi i umorne ene, ali ne verujem da postoje umorne jajne
elije, nita vie nego to verujem da postoje umorni sperma-
tozoidi.
Ako ena tokom ivota akumulira dosta radijacije, postoji po-
vean rizik da e roditi dete sa Daunovim sindromom. Ipak, up-
rkos monom dokazu, doktori nastavljaju da govore starijim
enama da ne bi trebalo da zatrudne, jer bi njihove jajne elije
mogle biti istroene, umesto da otkriju kolikoj koliini radijacije
su te ene da sada bile izliene.
Nadam se da e vie dokaza o tetnom i smrtonosnom delo-
vanju X-zraka navesti doktore da smanje njegovu upotrebu.
Meutim, znam da je ova nada samo moja pusta elja. Ako nita
drugo, trend se kree u suprotnom smeru, kako se umnoava
koliina rendgen ureaja, i kako proizvoai rendgen aparata
razvijaju sve snanije i opasnije ureaje.
To je prljava optunica Moderne Medicine, ali Amerikanci e
nastaviti da se izlau prekomernom X-zraenju zato to su prev-
eliki ekonomski podsticaji da se ovi ureaji neprekidno upotre-
bljavaju i donose novac. Jedino emu mogu da se nadam je da
e doktori imati veu slobodu odluivanja u vezi sa izlaganjem
trudnica X-zraenju. asopis Amerike medicinske asocijacije je
u maju 1974. godine ukazivao na potencijalnu sposobnost joni-
zujueg radioaktivnog zraenja da izazove uroene deformitete,
pozivajui doktore da urade upravo to. AMA je utvrdila sledea
pravila:
1. Pretpostavite da je ena u reproduktivnom dobu, osim ako
se ne dokae suprotno.
2. Ako je ena u prvom tromeseju trudnoe, izbegavajte izla-
ganje karlica X-zraenju, ako je mogue.
3. Gde god je mogue, zatitite karlicu i abdomen ena, kada
obavljate rendgensko ispitivanje.
4. Ako postoje validne medicinske naznake za obavljane dija-
gnostikog pregleda primenom radijacije na trudnicama, ovo e
obino biti vanije od moguosti da se majci i bebi nanese teta.
5. Ukoliko ena primi relativno veliku koliinu radijacije (5-15
rad) u podruiju karlice, tokom prva tri meseca trudnoe, rizik
od uroenih anomalija se poveava sa 1 na 3%. Takav rizik moe
opravdati terapeutski abortus. Sa druge strane, ukoliko su rodi-
telji psihiki sposobni da se nose sa blago poveanim rizikom od
nakaznosti deteta, moe se preporuiti da se trudnoa nastavi.

64
 Preporuke AMA su korak u pravom smeru, ali davanje vanos-
ti kompletnom tretmanu X-zraenjem, nee ih odvesti dovoljno
daleko. Doktori bi trebalo da primenjuju X-zraenje, to je ume-
renije mogue, i svakako nikada u sluajevima kada se adekvatna
dijagnoza moe postaviti klinikim metodama. Oni bi trebalo da
upozore ene na potencijalne akumulirajue efekte radijacije.
Trebalo bi da pomognu svojim pacijentima da odrede obim
prethodnog izlaganja radijaciji, i da to zabelee.
Doktori uvek pokuaju da ubede svoje pacijente da promene
svoje loe navike koje su pod kontrolom pacijenta, na primer
puenje. Nije li krajnje vreme da i doktori ponu da menjaju loe
navike koje su pod njihovom kontrolom?
U odsustvu tenje da deo Moderne Medicine smanji upotre-
bu X-zraka, ta moete uiniti da se zatitite? Prvo, imajte na umu
da je veina doktora toliko navikla da naruuje X-zraenje na i
najmanju provokaciju da oni to rade bez da zastanu i razmisle.
Najbolji nain da se odbranite je da naterate doktora da vam
odgovori da li je X-zraenje koje on zahteva zaista potrebno. To
moete uiniti postavljajui mu sledea pitanja:
1. ta tano traite?
2. Kolike su anse da naete to to traite, pomou X-zraka?
3. Moete li pronai to to traite, pomou nekih manje opas-
nih metoda?
4. Ako to pronaete, da li je to neto to moete da leite?
5. Da li taj tretman zahteva bilo kakve rizike? Ako ne, zato ne
moete da pretpostavite da sam u takvom stanju, ne preskoite
X-zraenje, ponete da me leite i vidite kako e se stvari odvi-
jati?
6. Kada je poslednji put kontrolisana bezbednost primene va-
eg rendgen aparature?
7. Da li e aparatom rukovati obueni tehniar koji zna ta radi
i koji e svesti nivo zraenja na minimum?
8. Sa kojim oblikom zatite ete me zatititi ili prekriti tokom
snimanja?
65
 9. Koliku dozu zraenja u primiti?
Ako je va doktor iskren i savestan, a ne medicinska prima-
dona, odgovorie na ova pitanja tako da vam omogui da odlu-
ite hoete li i li neete da prihvatite X-zraenje. Tokom
odgovaranja na njih on e imati i druge misli. Ali ako je dvosmis-
len ili neprijateljski nastrojen jer ste se usudili da dovodite u pi-
tanje njegovu pocenu, pazite se. Moda zahteva primenu
procedure koja vam nije potrebna.
Ovde moete iskorisiti prednost toga to ste ena. Ne morate
mu rei da mu ne verujete. Samo mu recite da ne elite ne rend-
gen, jer mislite da ste trudni. Osim ukoliko nije potpuni idiot, to
bi trebalo da bude to.

66
 7. poglavlje

Uzmite ove tablete

i oseaete se bolje.

Kreativne dijagnoze koje postavljaju doktori i kreativni mar-

keting koji puni bolnike krevete, nanose vam neopisivu tetu.
Meutim, to nije ni prii kreativnosti amerikih proizvoaa
lekova. Svake godine, njihove istraivake laboratorije zasipaju
nas toksinom bujicom novih hemikalija i jedinjenja, koja na
tritu prodaju pod imenom etiki lekovi tako to kreiraju ne-
etike nepostojee bolesti koje oni mogu da lee. Veina ovih
beskorisnih i opasnih lekova prepisuje se enama.
Vae jutanje novine koje itate, esto istiu naslove u kojima
se hvali novi udotvorni lek koji se upravo pojavio. Moda vam
ovo zvui ohrabrujue, ali ne bi trebalo tako da bude. Veina ovih
objavljenih otkria su udesni lekovi, u redu, ali ne u smislu u
kome vas proizvoa uverava da jesu. udo je u tome to je nae
predozirano drutvo preivelo sva takozvana uda koje su pro-
izvoai lekova i doktori gurnuli u naa usta. Jo objektivniji pog-
led na toksina uda kojima se doktori hvale otkriva zlokobnu
injenicu: Prevelik broj ovogodinjih lekova je razvijen da izlei
tetu koju su izazvali udesni lekovi koji su ponosno predstavljeni
prethodnih godina. U vie navrata, novi lekovi su prodavani kako
bi neutralisali simptome koje proizvode drugi lekovi. I tako se
uda nastavljaju, veno obogaujui doktore, hirurge, apotekare,
farmaceutske kompanije, po uasnu cenu dolara i ivota.
Neverovatan primer je glavno sredstvo za smirenje Torazin
(Thorazine), koji se prepisuje protiv psihotinih poremeaja,

67
munine, povraanja, tetanusa, uzrujanosti, prekomerne zabri-
nutosti i tenzije. Jedan od njegovih sporednih efekata su ekstra-
piramidalne reakcije - simptomi slini onoma kod Parkinsonove
bolesti. Kada se pojave ovi sporedni efekti, oni se tretiraju Ar-
tanom (Artane), iji su sporedni efekti vrtoglavica, munina, psi-
hotine manifestacije, halucinacije, mentalna konfuzija, uznemi-
renost i poremeaji u ponaanju.
Naznaeni tretman za enu koja pati od sporednih efekata Ar-
tana je - ta drugo? Torazin! Lek je kao mae koje juri sopstveni
rep, samo to nije mae ili maka. To je tigar, i to opasan. Moete
se pitati, i trebalo bi da se pitate, kako moe da se unapredi
zdravlje ene korienjem leka koji proizvodi simptome koje bi
trebalo da lei.
Veliki procenat medikamenata koje doktori prepisuju - vero-
vatno 3 od 5 - jednostavno ne deluju. Mnogi od njih se prepisuju
za svrhu za koju nisu namenjeni. Daleko vei broj njih se prepi-
suje umesto bezbednijih i efektivnijih alternativa, i veina od njih
se daje enama.
Stotine lekova se prodaju bez ubedljivog dokaza da nisu tet-
ni, a drugi ak nee ni biti na tritu ako proizvoai nisu prikrili
dokaz da jesu tetni. Lekovi koji su relativno bezbedni, u nekim
sluajevima izazivaju fetalne abnormalnosti i mentalnu retar-
daciju, kada se prepiu trudnicama. Nepoznat broj lekova pose-
duje dugoroni potencijal za izazivanje raka dojki, grlia materice
ili drugih organa, koji ne mora postati primetan sve do nekoliko
godina kasnije, kada oni koji su ih uzimali ponu da umiru od nji-
hovih sporednih efekata. Veina lekova stigne na trite nakon
to proe testiranje na ivotinjama, a prvo testiranje na ljudima
se deava kad ih va doktor testira na vama. Veina lekova se ne
razvija da bi obogatila va ivot, ve da bi se obogatili oni koji ih
prave, prepisuju i prodaju.
Ne biste bili ugroeni opasnim prepisanim lekovima da nije
bilo lenjosti, nemarnosti, pohlepe ili neznanja doktora koji ih je
prepisao. ene ne bi trebalo da prihvataju lek koji im prepie nji-
68
hov doktor, bez da ispitaju njegovu vrednost. Setite se da se
medicina nije menjala u poslednjih 200 godina, kada je Volter
napisao, Doktori su ubacivali lekove o kojima malo znaju, za
bolesti o kojima znaju jo manje, u ljude o kojima ne znaju nita.
Ovo upozorenje je jo vie prikladno danas, jer postoji jako puno
lekova koji mogu da se zloupotrebe.
Ne samo da lekari prepisuju lekove sa velikom raskalanou,
ve i retko daju svojim pacijentima informacije o opasnim po-
tencijalnim sporednim efektima - kao to je iznenadna smrt - koji
su esto gori od bolesti koju bi lek trebalo da izlei. Ako bi lekovi
uspeli da izlee bolesti, mnoge proizvodne trake u fabrikama
lekova bi dole do zastoja.
Jedan doktor iz publike, tokom jedne od emisija gde sam bio
gost, racionalizovao je ovo odbijanje da saopti loe vesti u vezi
lekova, sa ovom odbranom: Slaem se da bi pacijentima trebalo
dati informacije o sporednim efektima, ali im ne moete dati to-
liko puno da ih preplaite na smrt. Drugim reima, u redu je da
kaete eni da lek moe da izazove oseaj munine, ali zaboga,
nemojte joj rei da takoe moe izazvati greve, otkazivanje srca
ili anafilaktiki ok! Desetine hiljada pacijenata umre svake go-
dine zbog sporednih efekata lekova. Zbunjen sam izopaenom
filizofijom da lekari ne bi trebalo da kau svojim pacijentima da
lekovi koje uzimaju mogu da ih ubiju, zato to ta informacija
moe da ih preplai na smrt. Kada se eni prui mogunost da
napravi informisani izbor, nee ih ubiti ono to znaju, ali esto
hoe ono to ne znaju!
ovinistika uverenja veine doktora, da su ene slaba, histe-
rina stvorenja, veno zabrinuta i depresivna, ogleda se u zlo-
upotrebama, tako da enski pacijenti pate. Mnogi doktori se
odnose prema enama kao da one funkcioniu na istom intelek-
tualnom nivou kao deca. Deca prolaze mnogo bolje od ena, za-
ista, jer na kraju posete lekaru dobiju besplatnu lizalicu. Njihove
majke dobijaju recepte za skupe rizine pilule za popravljanje
raspoloenja.
69
 Ne znam koliko je dece navueno na lizalice, ali znam koliko
je ena u Americi navueno, od strane njihovih doktora, na psi-
ho-aktivne lekove. Godine 1978, federalni funkcioner je rekao
kongresnom odboru da 36 miliona ena koristi lekove za smire-
nje, 16 miliona je bilo na sedativima, 12 miliona je bilo drogirano
stimulansima uglavnom bezvrednim dijetetskim pilulama.
Tokom 1978. godine, 12 miliona novih enskih rtava je bilo na-
mamljeno u ovu medicinsku vrteku, kada su im njihovi doktori
prvi put prepisali lekove za poboljanje raspoloenja.
Doktori su prepisali 160 miliona recepata za lekove za umire-
nje, sedative i stimuluse u 1979. godini. Samo 10% posto ovih
recepata su prepisali psihijatri, jedini medicinski specijalisti, koji
su obuavani da prepoznaju njihove efekte. Federalni izvetaj je
otkrio da se 60% lekova koji manjeju stanje uma, 71% antidepre-
siva i 80% amfetamina, prepisivalo enama. Za iste psiholoke
simptome, enama se prepisuje duplo vie nego mukarcima.
Isto istraivanje je otkrilo da su 1976. godine doktori napisali
27 milona recepata za pilule protiv nesanice milijarde doza sve
govore. One su odgovorne za oko 25.000 potresnih putovanja u
bolnike sobe za hitne sluajeve, i za 5.000 rtava koje nisu us-
pele da izau ive iz bolnice. Dr Robert Du Pont, direktor Na-
cionalnog Instituta za zloupotrebu lekova, bio je okoran ovim
brojem i zgranut saznanjem da je 5.000 nesrenih dua mrtvo,
zbog toga to su uzimali pilule koje verovatno nisu efektne u
leenju nesanice. Istraivanja koja su obavili Nacionalna akade-
mija nauka i druge uvaene naune grupe, slau se da su pilule
protiv nesanice i opasne i neefektivne, osim, naravno, kada vas
uspavaju toliko efikasno, da se vie nikada ne probudite!
ena iz Kongresa, Kardis Kolins iz Ilionoisa, ef kongresne rad-
ne grupe za ene i lekove, jedna je od mnogih javnih funkcionera
koja je zabrinuta oko tenje doktora da namame bezazlene ene
da postanu zavisne od lekova za umirenje i drugih lekova. Ona
kae:

70
 Svi smo skloni da razmiljamo o zloupotrebi lekova u pog-
ledu muke populacije i nedozvoljenih droga, kao to su heroin,
kokain i marihuana. Moe vas iznenaditi to da vei problem pos-
toji kod 2 miliona ena koje su zavisnici od legalno prepisanih
lekova.
Nije neuobiajeno za dokora da savetuje svog mukog paci-
jenta da rei svoj problem u teretani ili na golf terenu, dok e
enama sa istim simptomima verovatno prepisati Valijum.
Kolinsova je bez sumnje izdvojila Valijum (kod nas se najee
prodaje pod imenima Diazepam i Bensedin, prim. prev.), sa
razlogom, jer je to najee uputrebljavan i zloupotrebljavan lek
u zemlji. Moj prijatelj, Don Meknajt je rekao da je glavni posao
u Modernoj Medicini kada doktor mukarac prepisuje eni le-
kove za poboljanje raspoloenja. Sam Valijum obezbedi od pro-
daje pola milijarde dolara godinje Ro laboratoriji i oko 50.000
pacijenata godinje u bolnikim salama za hitne sluajeve. Za-
jedno sa drugim sredstvima za smirenje, ponekad kombinovanih
sa alkoholom, Valijum je odgovoran za 1500 smrtnih sluajeva u
sobama za hitne sluajeve u 1978. godini. Ne postoji evidencija
o rtvama Valijuma koje su umrle kod kue ili na ulici.
Kao grupa lekova, lekovi za smirenje su uzrokovali duplo vie
poseta bolnikim salama za hitne sluajeve usled predoziranja,
nego heroin i kokain. 90% pacijenata u ovim sluajevima su ene.
Komesar FDA Deri E. Gojan kae:
Mislim da treba da smanjimo upotrebu lekova za smirenje
koji se samo bave zabrinutou i uznemirenou. Ovi lekovi ni-
kada nisu bili namenjeni za tu svrhu. Naroito sam zabrinut za
ljude koji su postali zavisni od ovih lekova, bez da su to i primetili.
Izgleda da su posebno ene, rtve u ovoj prii. Govorimo o 5 mili-
jardi plula za smirenje koji se prepiu svake godine.
Lekovi za smirenje, kao to naglaava dr Gojan, nisu prvobitno
bili namenjeni za leenje zabrinutosti. Oni su razvijeni za upotre-
bu u bolnicama za mentalno obolele, kako bi se smanjili ili pot-

71
puno izbacili iz upotrebe tretmani elektro-konvulzivnim okovi-
ma i operacija mozga koji su bili korieni na jako psihotinim
pacijentima.
Previe je veliki skok sa nasilnog pacijenta u zakljuanom delu
bolnice, na sunanu kuhinju blago zabrinute prigradske domai-
ce. Ali doktori su napravili prelaz, potvrujui moju najvaniju
premisu u Modernoj Medicini, sve to moe biti uinjeno,
uinie se bilo kojoj dostupnoj rtvi. Farmaceutske kompanije,
naravno, oberuke guraju doktore du ovog katastrofalnog puta
i osvetljavaju im svaki korak.
Ispiranje mozga doktora u vezi lekova, poinje jo u medicin-
skoj koli, gde je skromna koliina informacija koju dobija od pro-
fesora u senci agresivne edukacije koju dobije od agenata
predstavnika farmaceutskih kompanija. Ovi farmaceutski grab-
ljivci pokrivaju i snabdevaju studente literaturom za promo-
visanje proizvoda koje njihove kompanije prodaju, obezbeuju
studentima besplatnu medicinsku opremu, pribor, sveske, knjige,
sponzoriu studentske urke, ak i studentske stipendije i letnje
poslove.
Ova indoktrinacija medicinske kole, navikava doktora na
prihvatanje slinih veza u privatnoj praksi, nakon to zavri sa
kolovanjem. Agenti farmaceutskih kua redovno zovu doktore,
obezbeuju im poklone i uzorke, i zatim ih navuku na navodne
dobrobiti proizvoda koje prodaju njihove kompanije. Procenjeno
je da koliina novca koju proizvoai lekova potroe na promo-
visanje svojih lekova medicinskoj profesiji iznosi na godinjem
nicou, 5.000 dolara po doktoru. Farmaceutske kompanije potro-
e procenjenih 1,3 milijardi dolara 13% svojih ukupnih prihoda
od prodaje na promovisanje svojih proizvoda. Prosean doktor
biva zasipan poklonima priborom, olovkama, draima papira,
kalendarima, itd. od strane farmaceutskih kompanija. Oni
takoe poklone 3 milijarde pilula, 8.500 za svakog doktora u
zemlji. Nasuprot tome, samo 9% prihoda od prodaje se troi na
istraivanja, najvei deo njih na pronalaenje novih pilula za po-
72
turanje, ne da bi se utvrdilo da li su one koje se ve prodaju
opasne ili zaista deluju. Milioni dolara se takoe troe na istrai-
vanja, za utvrivanje efektivnost farmaceutske promocije i za
smiljanje marketinkih strategija koje e pomoi proizvoaima
da guraju dodatne milijarde pilula u grla ljudi.
Saveznik agenata prodaje je i farmaceut, koji takoe ima ogro-
man ulog u njihovim naporima da podstaknu doktore da prepi-
suju maksimalan broj pilula. Stoga se mnogi farmaceuti udruuju
kako bi informisali agente prodaje o tome, koji od njihovih mo-
nih otrova su najpopularniji i koji su lekari najodaniji u prepisi-
vanju tih lekova. Ovo omoguava agentima prodaje da usmere
svoje napore ka doktorima koji su bili najmanje prijemivi prema
lekovima koje oni prodaju.
Uinak agenata prodaje je blisko nadgledan od strane kon-
trolora, kako bi se osiguralo da oni primenjuju nepotene mar-
ketinke tehnike svojih poslodavaca. Neverovatno, ali kontrolori
nisu nadzornici farmaceutskih kompanija. Konrolori su muterije,
sami doktori. Mnogi doktori su uvrteni u kadar takozvanih dok-
tora-izvetaa, koji kriom popunjavaju izvetaje o uinku agena-
ta prodaje koji ih poseuju. Njihova nagrada je presti koli steknu
kada farmaceutska kompanija u ime doktora, prilioi 10 dolara
po izvetaju, medicinskim kolama koje su doktori pohaali.
Kao mlad student medicine, i ak i kao mlad doktor sam naiv-
no verovao da je armija agenata prodaje, koji su predstavljali far-
maceutske kompanije, tu da bi mi pomogi da spasim ivote. Nije
mi trebalo dugo da shvatim da ovo nije primarni motiv farma-
ceutskih kompanija. Agenti su prisutni kako bi doneli novac i kako
bi uinili da svako pomisli da e njihovi proizvodi spasiti ivote.
Mesec za mesecom, posmatrao sam kako agenti prodaje de-
filuju kroz moju ordinaciju, naoruani uzorcima i skupom litera-
turom koja opisuje nove proizvode ustrim, preuveliavajuim i
ponekad obmanjujuim terminima. Naravno, oni su znali, i ja
sam znao da su mnogi od ovih lekova opasni, da nisu testirani
na ljudima i vrlo verovatno neefektivni za svrhu za koju se pre-
73
pisuju. Kada sam stigao da ih bolje upoznam, mnogi od njih su
priznali da im je muka od onoga to rade.
Kada doktorima agenti prodaje ne ispiraju mozak, oni su op-
sednuti istim jakim reklamama dok itaju dodatke medicinskih
asopisa. Ako pogledate primerak asopisa Amerike medicinske
asocijacije, naiete da obiluje, od korice do korice, dodacima o
lekovima za smirenje na 3, 4, i 5 strana. tampani u uoljivom
punom koloru, obino su izdano ilustrovani, a poruka koju alju
je u velikom formatu, osim upozorenja o tetnim sporednim
efektima za koje ne ele da ih doktori itaju. Modeli na fotografi-
jama su enske osobe oajnog izgleda, koje su moda izabrane
meu preivelim modelima asopisa Vog, iz 1930. godine.
Godine 1978, predstavnika Asocijacije farmaceutskih proizvo-
aa su pitali o neumoljivim, potroenim modelima u rekla-
mama za lekove za smirenje. Odgovorio je da su Ilustracije u
medicinskim reklamama, kao i u svim reklamama dizajnirane da
privuku panju italaca. One e tipino opisati pojedince koje e
doktori povezati sa svojom praksom ljudima kao to su oni koje
via u svojoj ordinaciji.
Marijel Nelis (Muriel Nellis), autor knjige enski fiks (The Fe-
male Fix), podsea na sasluanje efa glavne kompanije za medi-
cinski marketing, koji je rekao kako je njegova kompanija kroz
umetniki jezik pomogla da se uvea itav koncept bolesti sa
ciljem da se stvori trite lekovima za poboljanje raspoloenja.
Delovao je blaeno nesvestan toga koliko je njegovo priznanje u
stvari bila velika optunica protiv industrije lekova.
Tehnika kojom je je ovo postignuto je otkrivena u natpisima
koji prate depresivne modele u reklamama za lekove za umire-
nje. Oni istiu kao simtome nepostojeih bolesti, svako prolazno
raspoloenje i emociju poznatu enama. Upotreba lekova za
smirenje je podrana kako bi pomogla majkama da se izbore sa
problemima odrastanja dece, i sa sindromom praznog ognjita
kada ta ista deca napuste svoj dom. Takoe su reklamirani za ub-
laavanje tenzija kod borilakih problema, finansijskih potekoa,
74
preseljenja u novi grad, prelaska na novi posao, novog zadatka
na poslu, kriza srednjih godina, drutvenih zahteva, ili za sve
probleme koji mogu da mue bilo koju normalnu enu.
U svojoj potrazi za veim tritem, farmaceutske kompanije
su ak voljne da podstaknu doktore da primenjuju lekove za
smirenje na deci. U reklami za Vistaril, Pfizer je predloio njegovu
upotrebu za leenje deje zabrinutosti. Iz reklame zuri mala
devojica sa suzama koje joj teku niz lice. Naslov glasi: kola,
mrak, razdvojenost, posete zubaru, udovita.
Ne znam o koji udovitima je Pfizer priao, ali znajui da su
jedan od sporednih efekata leka Vistaril konvulzije (grenje), ne
moram da vam kaem za koga smatram da je udovite!
Ritualno verovanje da svaka poseta ordinaciji mora da se za-
vri prepisivanjem recepta, takoe utie na ponaanje doktora.
Kada im se u ordinaciji pojavi pacijent sa psiholokim prob-
lemima koje oni ne ele ili na mogu da lee, oni pacijentu daju
lekove za umirenje, bez obzira da li postoje indikacija za njegovo
korienje. Istraivanja upotrebe Valijuma i Librijuma su pokazala
da je 3/4 recepata prepisano za stanja koja ne odgovaraju stanji-
ma za koja je lek odobren. Dr Donald Raker, profesor Farmaceut-
skog fakulteta na Ohajo Univerzitetu, kae da je nesvestan tog
jedinstvenog istraivanja u literaturi, u stanju da dokumentuje
te recepte psihoaktivnih susptanci sa odgovarajuim standardi-
ma racionalne upotrebe, utvrene od strane istraivaa. Doktori
slobodno prepisuju ove lekove, ali znaju toliko malo o njima, da
u jednom istraivanju Librijuma, polovina doktora nije znala da
indentifikuje aktivne sastojke ovog leka.
Mera u kojoj su promocije farmaceutskih kompanija uticale
na medicinska uverenja i ponaanje, i navele doktore da razmi-
ljaju o lekovima za smirenje kao o lekovima za svaku bolest, je
prilino snano doprla do mene, dok sam jednog dana, prole
godine, itao dnevne novine. Postojala je u njima kolumna, koju
je pisao jedan momak, medicinski kolumnist, koja je poela pis-
mom:
75
 Dragi doktore: Prole godine oticali su mi razliiti delovi tela,
posebno lice i usne. Proveo sam nedelju dana u bolnici, gde je
oticanje dijagnostikovano kao alergija. Morao sam da izbacim
odreenu hranu (okoladu, oraaste plodove, jaja, ribu, citrusno
voe) iz svojih obroka. Dan nakon to sam puten iz bolnice, oti-
canje se ponovo pojavilo. Ne znam sa ime se borim. Moete li
mi dati neki savet?
Gospodin A. J.
Doktor kolumnista odgovara:
Bolje bi bilo da postepeno izbacujete jednu po jednu namir-
nicu iz obroka, nego sve odjednom. Na ovaj nain ete moi da
detektujete pojedinanog krivca. Takoe moete se testirati na
drugu ozloglaenu hranu koja moe izazvati alergije kao to su
penica i mleko. Takoe i neki lekovi mogu izazvati alergije.
Relativno ispravan savet, da se tu i zaustavio, ali nije. Njegov
odgovor se nastavlja:
Alergije su veoma lukave stvari. Slabost nerava moe biti fak-
tor. Nije neuobiajeno da nervoza i uznemirenost prevagnu i
dozvole alergiji na odreene namirnice da izbije napolje. Vero-
vatno ste hranilac porodice koji je poeo da brine kako e sve
ovo da utie na va posao kad doete kui iz bolnice. Moda e
vam pomoi blagi lek za umirenje.
Primetite da se ovek koji je pisao pismo nije alio na psi-
holoke probleme. Kolumnista je kreativno dijagnostikovao
problem putem mail-a, bez da je video oveka ili popriao sa
njim. Kolumnista je upozorio, kako i treba, na mogunost alergije
na lekove. Onda je poeo da ita misli oveku koga nikada nije
pregledao. Nakon nagaanja ime je okupiran, i bez ispitivanja
alergije na lekove koje je preporuio, kolumnista je prepisao lek
za umirenje da izlei nepostojeu bolest kod pacijenta koga ni-
kada nije upoznao.
Nije ni udo to se lekovi za umirenje prodaju po stopi od mili-
jardu dolara godinje!
76
 Za mnoge doktore i pacijente, Valijum je postao realni ekvi-
valent somi koju je opisao Aldus Haksli u delu Vrli novi svet.
Moda se seate da je Valijum bio savren lek......euforian,
uspavljuju, prijatno haluciniraju, posedujui sve prednosti
hrianstva i alkohola, a ni jedan njihov nedostatak. Valijum
svakako poseduje sve ove kvalitete, ali nemojte ni za trenutak
da poverujete da nema nedostatke
Postoji potreba za Valijumom, ali ne da ga koriste iroke
mase, prema Dr Derilu Inami, direktoru farmaceutske slube
Hejt-Asburi Klinike iz San Franciska. On nastavlja:
Valijum izaziva suptilnu, nevidljivu habituaciju. Ljudi dolaze
kod doktora zbog porodinih problema ili problema sa identite-
tom, i umesto da ih poalje na savetovanje, prezaposlenim dok-
torima je lake da im kau Dau vam pilule i oseaete se bolje,
nego da se suoe sa problemom i pokuaju da ga ree.
Iako je Ro Laboratirija, proizvoa Valijuma i Librijuma, pori-
cao da bilo koji od ovih lekova stvara zavisnost, Napomena dok-
torskog radnog stola koja je sastavljena od informacija koje su
isporuili proizvoai lekova, upozorava da osobe koje uzimaju
prekomerne doze Valijuma dui vremenski period, mogu da
doive simptome odvikavanja, ako iznenada prestanu sa uzima-
njem leka. Ovi simptomi mogu da se manifestuju u vidu konvul-
zija (grenja), drhtavice, abdominalnih i miinih greva, povra-
anja i prekomernog znijenja.
ta ste, ako niste zavisni, kada u elji da prekinete sa upotre-
bom leka morate da proete kroz sve ove simptome?
Niko ne moe rei Dr Beriju Rumaku, iz Toksikolokog centra
Stenovite Planine iz Denvera, da lekovi za umirenje ne stvaraju
zavisnost. On lei 50 osoba meseno od zavisnosti od lekova za
umirenje i dobija mesene zahteve od jo 500 drugih ljudi. On
kae:
Ranije, kada je doktor trao okolo na konju, mogao je da
pria sa pacijentima. Danas teimo da prepisujemo lekove. Uko-
liko se obratite doktru danas, zbog problema sa nervozom, on
77
e vam pre prepisati neki lek, nego porazgovarati sa vama pola
sata.
Ukoliko 46 dana neprekidno uzimate 80 do 120 mg Valijuma
dnevno, navuiete se. Veina doktora ne prepisuje toliko puno,
ali ljudi odlaze kod nekoliko doktora, rezonujui da ako im je ne-
to pomoglo da se oseaju bolje, jo vie toga a pomoi da se
oseaju jo bolje.
Doktori vole Valijum, jer on pacijente ini tihim i srenim.
Pacijenti ga vole jer im pomae da se oseaju dobro.
Mogao je da doda da ga i proizvoa voli jer donosi novac
njegovoj kompaniji.
Neka od najdirljivijih i srceparajuih pisama koja sam primio
od italaca mog mesenog biltena, dola su od ena koje su nji-
hovi doktori navukli na lekove za smirenje ili na druge lekove.
Mnoge od njih su na smrt preplaene, zbog onoga to su im
lekovi uinili, ali ne mogu da podnesu simptome odvikavanja kad
pokuaju da prestanu sa upotrebom. ta biste vi rekli rtvi u
ovakvom traginom sluaju?
Godine 1958. dijagnostikovana mi je hipoglikemija i poto
sam obavljala teak posao i imala probleme sa spavanjem, moj
doktor mi je prepisao tabletu od 10 mg Librijuma pre spavanja.
To je u poetku bilo od pomoi, ali je kasnije prestalo da deluje.
Prepisani su mi drugi lekovi, ali nisam mogla da podnesem ni
jedan od njih od njih sam bila opijena, teturala sam se tokom
itavog sledeeg dana. Tako sam na kraju postala poela da se
budim u 3 sata ujutru, ostajui nakon toga budna cele noi.
Kada je ovaj moj doktor umro, prebacila sam se kod drugog.
koji mi je, kada je uo za moje probleme sa spavanjem, predlioio
da bi moda 200 mg Placidila (Placidyl) bilo efikasno. Posluala
sam ga i bio je u pravu. Od tada pijem i Librijum i Placidil.
Nedavno mi je otkriven artritis u kolenu i doktor mi je pre-
pisao Motrin. Bio je neprocenjiv u poetku, ali posle nekog vre-
mena, poeli su da se pojavljuju sporedni efekti. Doktor je
predloio da ponem da pijem Askriptin (Ascriptin), i izledalo je
78
da veoma dobro kontrolie artritis. Kada sam prestala da koristim
Motrin, doktor mi je predloio da prestanem da koristim i Libri-
jum. To se dogodilo pre oko mesec dana, i zatim su u glavi poeli
da mi se pojavljuju oseaji kao da plivam, i teina u glavi i gru-
dima. Takoe sam poela da se oseam veoma nesigurno, pa mi
je opet predloio da pijem Librijum i moje stanje se poboljalo.
Da li sam postala zavisnik od Librijuma i Placidila? Primetila
sam da nikako nisam mogla da zaspim, nakon to sam prestala
da pijem Librium. ta mislite o ovoj mojoj situaciji?
Rekao sam dami da sam nekada koristio izraz neverovatno
kada bih uo za ekstremno loe sluajeve, ali vie ne, jer sam uo
za jako puno loih sluajeva, da sada re neverovatno upotre-
bljavam samo kada ujem neto dobro. Pored toga, malo toga
sam joj mogao rei, osim da su simptomi odvikavanja, nakon pro-
duene upotrebe Librijuma i Placidila, dobro dokumentovani, i
za oba proizvoda je jasno naznaeno da imaju potencijal da
stvore psiho-fiziku zavisnost.
Zavisnik je zavisnik, bilo da koristi legalne ili nelegalne lekove.
Njena jedina opcija je bila da potrai doktora, koji bi joj pomogao
u procesu odvikavanja, kako bi mogla da se skine sa ovih lekova.
22-ogodinja ena mi je pisala da je pila lekove za umirenje,
od kada je doivela nervni slom, pre nekoliko godina.
Pila sam Elavil, Haldol, Norpramin, Sinequan i Triavil. Prestala
sam sve da ih pijem prolog oktobra, i prola sam kroz period
odvikavanja munina, stomani grevi, dijareja. Kada sam se
poalila svom doktoru na ove simptome, on je hteo da ponem
da pijem jo jae lekove.
Uskoro u se venati. ta bi trebalo da radim? Ne elim da
ponovo prolazim kroz sve ovo.
Njen doktor ju je pretvorio u hodajuu apoteku, i nita drugo
nisam mogao da kaem ovoj jadnoj eni, osim da ne postoji lak
izlaz iz ove situacije. Napisao sam joj:
Osim injenice da je vaa zaliha droge prepisana od strane
lekara, vaa situacija se jedva razlikuje od obine uline zavis-
79
nosti. Va razuman stav vas je ve uspeno vodio kroz ovaj tret-
man, i vi odgovorno pokuavate da odbijete nastavak leenja.
Va sledei korak je da se otarasite doktora koji vas pritiska
da nastavite, ak iako je prijateljski nastrojen lekar.
Jo uvek se okiram kada primim slina pisma, iako ih dobijam
na stotine svake godine. Ali ok se pretvara u bes kada saznam
od trudnica da im njihovi doktori prepisuju lekove za smirenje i
druge opasne lekove. Oni ne oteuju samo majke, nego rizikuju
da nanesu deformitete jo neroenom detetu. Mislim da je ovo
dosta drsko i glupo, suoavajui se sa snanim dokazima o
povezanosti izmeu upotrebe lekova za smirenje i defekata kod
novoroeneta.
Godine 1976, FDA je naredila farmaceutskim kompanijama
da savetuju doktorima da izbegavaju prepisivanje 4 najjaa leka
za smirenje trudnicama, navodei povezanost poroajnih de-
fekata sa pijenjem ovih lekova u ranoj trudnoi. Oigledno da
proizvoai nisu bili sreni zbog ovoga, poto Vaium, Librium,
Miltown i Equanil, donose milijardu dolara godinje proizvoa-
ima, i to su najrasprostranjeniji lekovi na svetu.
Godinama ranije, izmeu 1959. i 1965. godine, postrojenje
Kaizer Permanent medicinskog programa je prijavilo 1096 po-
roaja ena koje su medicinski dijagnostikovane kao anksiozne
(zabrinute), napete i blago depresivne. Istraivanje ovih sluajeva
je otkrilo da su 402 ene pile lek za smirenje - meprobamat, koji
se prodaje pod trinim imenom Miltaun (Miltown) ili Ekvanil
(Equanil). Drugih 175 ena primilo je klordijazepoksid (Librijum).
Istraivanje je pokazalo da je 17 korisnica Miltauna/Ekvanila i 9
korisnica Librijuma dobilo bebe sa ozbilnim uroenim defektima.
Ovo je bila kombinovana stopa od 12%, u poreenju sa 4,6%
meu decom ije su majke uzimale druge lekove, i 2,6% meu
onom decom ije majke nisu pile nikakve lekove.
Iako su se proizvoai lekova usprotivili ovom istraivanju kao
beznaajnom, Dr Karl Levental, pomonik direktora FDA zavoda
za lekove, je rekao: Osim ako lek nije naroito demonstriran kao
80
bezbedan u trudnoi, trebalo bi da se upotrebljava uz veliki
oprez. Bilo koji lek bi trebalo da se upotrebljava samo tamo gde
postoji medicinska korist. Ogromna veina lekova nije bila po-
sebno prouavana i doktori bi trebalo vrlo oprezno da ih pre-
pisuju.
Postoji nekoliko situacija u kojima primena leka tokom trud-
noe moe biti opravdana - u sluaju da je neophodno za zdravlje
majke ili za tretiranje bolesti koja preti detetu. Na alost, Moder-
na Medicina ne ograniava prepisivanje lekova na iskljuivo
ovakve situacije. Veina doktora koji su loe ubueni po pitanju
farmakologije, previe slobodno prepisuju lekove trudnicama.
Trenutno je procenjeno da prosena trudnica proseno primi 4
leka tokom trudnoe, od kojih najvei broj podrazumeva poznate
ili nepoznate rizike po fetus.
Nedavno mi je jedna moja itateljka pisala izraavajui zabri-
nutost za mogue posledice po bebu, zbog upotrebe 6 lekova u
trudnoi, koje su joj prepisali za leenje upornog kalja i preh-
lade. Informacija o prepisivanju jednog od ovih lekova naroito
upozorava da se ne sme upotrebljavati tokom trudnoe, jer moe
da pree iz majke u neroeno dete. Doktori su upozoreni protiv
ove upotrebe, jer bezbednost leka tokom trudnoe nije ut-
vrena. Da je bilo koji od ovih lekova korien kako bi se tretirale
situacije opasne po ivot, njihova upotreba bi mogla biti oprav-
dana, ali to nije bio sluaj. Najvie to je svaki lek mogao da uini
je da joj simptome prehlade uini podnoljivim, to svakako nije
smelo da bude razlog za rizkovanje zdravlja njenog nerioenog
deteta.
Lekovi mogu da povrede fetus u bilo kojoj fazi njegovog raz-
voja, ali opasnost od fizikih anomalija i mentalnih oteenja je
najvea tokom prvih 3 meseca trudnoe. Tokom ova 3 meseca
razvijaju se glavni organi fetusa. Centralni nervni sistem, mozak,
kimena modina se formiraju u periodu izmeu 2. i 5. sedmice
od zaea. Srce, bubrezi i krvni sudovi se razvijaju tokom perioda
izmeu 2 i 6. sedmice nakon zaea. Ruke i noge se razvijaju
81
izmeu 3. i 8. sedmice, jetra i creva izmeu 3. i 14. sedmice,
nepce izmeu 5. i 12. sedmice, oi i ui nakon prve 3,5 sedmice.
Period najveeg rizika za ostale delove tela, ukljuujui lice i
plua, i dalje nije poznat.
Akueri su vie skloni da trae odobrenje od majke, prikazi-
vanjem zabrinutosti za njen komfor i kako bi sauvali blagostanje
njenog neroenog deteta. Zbog toga je od vitalnog znaaja da
se trudnice edukuju o lekovima i pokuaju da izbegnu njihovu
upotrebu tokom trudnoe, jer ak i posle prvog tromeseja
trudnoe postoji veliki nepoznati rizik. Akueri ne bi trebalo da
stavljaju udobnost majke ispred ivota i zdravlja njene neroene
bebe. Dodue, ovo moe oteati ivot majci, koja moe koristiti
magine pilule za ublaavanje neke od nelagodnosti koje prate
trudnou, ali samo nekoliko informisanih majki e rizikovati bu-
dunost deteta iz ovoh razloga. Opasnost vreba u svakom leku,
bilo da se on koristi za kaalj, prehladu, zatvor, ublaavanje bolo-
va, nesanicu, stomane poremeaje ili simptome zabrinutosti i
depresije.
Dokaz da aspirin moe dramatino da sprei rast elija ljud-
skog embriona je pokazan pre 10 godina u istraivanju koje je
obavljeno u Engleskoj. Efekti aspirina obuhvataju smrt fetusa,
uroene defekte i krvarenje kod novoroeneta. enski polni
hormoni, ukljuujui i pilule za kontracepciju, ako se uzimaju
tokom trudnoe, pokazalo se da udvostruavaju stopu uroenih
sranih defekata. Velike doze vitamina C mogu da pruzrokuju u-
ticu, a velike doze vitamina K mogu da izazovu mentalnu za-
ostalost. Antikoaugulant, pod imenom Komadin (Coumadin) je
predstavljen da povea rizik od pobaaja. Dilantin, koji se pre-
pisuje za leenje epilepsije, moe dovesti do abnormalnog me-
tabolizma folne kiseline, vitamina koji je potreban za normalan
razvoj fetusa. Reseprin, kojis se prepisuje protiv povienog
krvnog pritiska, moe ometeti bebinu sposobnost da odri teles-
nu temperaturu i izdri stres. U nekim sluajevima je otkriveno

82
da diuretici (kafa, energetski napitci, alkohol) smanjuju dotok
kiseonika do bebe i oteuju njen mozak.
Antacidi koji sadrr bromide i natrijum mogu da bebi obez-
bede toliko mnogo soli da moe dovesti do zadravanja tenosti
u fetusu. Mineralna ulja, koja se upotrebljavaju kao laksativ, mo-
gu da smanje apsorpciju vitamina K od strane fetusa i izazovu kr-
varenje kod novoreneta. tetnost od lekova protiv prehlade i
kalja jo nije dokazana, to je razlog vie da ih ne uzimate jer e
vam samo u blaiti simptome, a nee izleiti prehladu.
Konano, upotrebu lekova za smirenje tokom trudnoe ili
bilo kada trebalo bi izbegavati kao kugu, to i jeste. Iako spe-
cifini efekti nisu potpuno dokumentovani, opasnosti od lekova
za poboljanje reaspoloenja su bile dovoljne da FDA izda upo-
zorenje da dok ovi podaci ne obezbede dovoljno vrst dokaz da
manje doze lekova za smirenje izazivaju fetalne abnormalnosti,
oni predlau takav zakljuak ...
Dugujete to svojoj bebi, a ne da je izlaete riziku!
Da su svi lekovi, koje su farmaceutski proizvoai izbacili na
trite, bili korisni, efektivni i bezbedni, njihov marketing bi i dalje
bio predmet kritike, ali mnogi lekovi nisu. tavie, FDA, koju te-
rete za izbacivanje nebezbednih lekova sa trita, je toliko spu-
tana politikim uticajem farmaceutskih kompanija, da je zatita
koju ona prua vie prividna nego stvarna. Njena mo je previe
slaba, njeni struni konsultanti su previe esto zarobljenici in-
dustrije lekova, a njen platni spisak je prepun bivih radnika far-
maceutskih kompanija koji i dalje zastupaju interese svojih bivih
poslodavaca.
Pre uvoenja novog leka, FDA ima mo da zahteva dokaz, od
testiranja na ivotinjama, da postoje izgledi da je bezbedan za
upotrebu. FDA takoe moe da zahteva da proizvoa dokae
da su tvrdnje u vezi sa lekom istinite. Primetite da ovo ne zahteva
od kompanije da dokae da lek obezbeuje znaajne prednosti
koje preovladavaju rizike. Lek samo mora uini ono to proizvo-
a garantuje da ini.
83
 Na osnovu testiranja na ivotinjama, lek se konano pred-
stavlja na tritu, uz odobrenje FDA. Eksperimenti na ivotinjama
su plaeni od strane kompanija. U cilju dobijanja odobrenja, oni
povremeno falsifikuju rezultate. Odobrenje FDA je signal za
poetak masivnog nehotinog testiranja nad ljudima, kako bi se
utvrdilo da li im lek nanosi tetu i kako deluje. Proizvoa i nje-
govi voljni saveznici doktori, idu punom brzinom napred da pro-
daju to je mogue vie tog leka svojim ljudskim zamoriima,
pre nego to pone da se pojavljuje dokaz da taj lek ubija, ili
povreuje neke od njih, ili da nema efekta. esto, nakon to se
predstavi novi lek, nezavisni nauni istraivai ponu da sprovode
dodatno testiranje na ivotinjama. esto otkriju ono to proiz-
voa u svojim istraivanjima nije uspeo ili jeste, ali je prikrio:
lek izaziva rak kod laboratorijskih ivotinja. Skoro nepromenjivo,
proizvoa koji je ubedio FDA da odobri njegov tetan proizvod,
na osnovu testova na ivotinjama, ima zaokret u razmiljanju.
Protivi se uklanjanju leka sa trita, tvrdei da je dokaz da lek
ubija njegove korisnike, neubedljiv, jer je zasnovan na testiranju
na ivotinjama.
Kakvo neverovatno dvostruko merilo! Lekovi se rutinski odob-
ravju za upotrebu od strane ljudi, na osnovu neubedljivih testova
na ivotinjama, ali proizvoai onda insistiraju da lekovi ne bi
trebalo da se povuku sa trita osim ako ne postoji ubedljiv dokaz
da nisu bezbedni, zasnovan na ljudskim rtvama.
Koncept zadravanja nevinosti dok se ne dokae krivica je
prilino prikladan na polju pravnih nauka, jer moe spasiti nevine
ivote. Meutim, totalno je neprikladan u farmakologiji gde se
svaki dan rtvuju neduni ivoti. Ali, zakoni su toliko sumnjivi i
bezvredni da opasni lekovi mogu opstati na tritu decenijama,
dok se farmaceutska industrija uspeno opire naporima FDA da
ih ukloni sa trita. U meuvremenu, oni koji ih konzumiraju, pa-
te od telesnih oteenje, koja ne moraju biti vidljiva godinama.
Neemo znati za jo 20 godina da li su hemikalije, predstavl-
jene 60-tih godina, bile opasne (rekao je Dr Irving J. Selikof, di-
84
rektor laboratorije za ekoloke nauke u bolnici Planina Sinaj u
Nju Jorku). Potrebne su nam bolje metode nego to sada imamo,
da indentifikujemo stvari, bez ekanja da vidimo mrtva tela po
ulici... U ovom trenutku smo veoma nesigurni u vezi sa nekim
naim istraivanjima ivotinja, jer ono to se desi pacovu, ne
dogaa se obavezno miu. Ali nije sve tako loe. Poto je lek izaz-
vao rak kod mieva, a onda sukcesivno kod pacova, hraka,
morskih prasia i pasa, neko bi trebalo da bude vrlo hrabar da
kae da se ovo nee desiti ljudima.
Ono to ne elimo jeste da plaamo nove proizvode po ceni
ljudskih bolesti i ljudskih ivota. U ovom trenutku nemamo nika-
kav dokaz da je bilo kakvo izlaganje supstancama koje izazivaju
rak, apsolutno bezbedno.
Politiki uticaj koji poseduje farmaceutska industrija je neve-
rovatan. Uspeli su da ubede Kongres da zadri tako ogranienu
vlast u regulisanju industrije, da je to praktino zadalo ah-mat
FDA. Agenciji za ekoloku zatitu je dodeljena mo da zatiti ljude
od hemijskog zagaenja prirodne sredine, od strane drugih ve-
likih industrija. Ipak, Kongres nee dati FDA vlast koja joj je pot-
rebna, kako bi spreila doktore i farmaceutske kompanije da
ubacuju opasne, neadekvatno testirane hemikalije u krvotok
istih tih ljudi.
Medicinska istorija je prepuna primera impotentnosti FDA.
Najskoriji primer datira iz septembra 1980. godine, kada je FDA
najavila da e u narednim godinama ukloniti sa trita preko
3.000 lekova, ija efektivnost nije bila utvrena. Procenjeno je
da su Amerikanci potroili najmanje 1 milijardu dolara na ove
nedokazane lekove, samo tokom 1979. godine.
Deset od ovih lekova su bili na listi 100 najvie prepisivanih
lekova u 1979. godini. Meu njima je bio i Dimetap, lek za otkla-
njanje zapuenja, koji je u 1979. godini prepisivan skoro 15 mili-
ona puta, po ceni od 67 miliona dolara. Na listi su se nalazili 4
Fenargan (Phenargan) leka za iskanjavanje, koji su prepisivani

85
11 miliona puta, u 1979. godini, i kotali su zabrinute majke, ija
deca su ih pila, oko 52 miliona dolara.
A sada, evo neeg okantnog, ega ete se moda setiti kada
sledei put posetite doktora koji je godinama hranio vae dete
ovim lekovima: Delovanje FDA da ukloni Dimetap i Fenargan sa
trita dolo je kao rezultat parnice pokrenute od strane dve
grupe konzumenata. Tuba je pokrenuta kako bi primorala FDA
da primeni amandmane o efektnosti lekova na hranu, lekove i
kozmetiku, koje je Kongres usvojio 1962. godine!
Ti amandmani su zahtevali od proizvoaa da dokau, do ok-
tobra 1964. godine, efikasnost lekova koje su prodavali. Ipak,
proizvoai su se opirali svim naporima da budu prisiljeni da
dokau da njihovi lekovi deluju, ili da ih uklone sa trita, skoro
itavih 20 godina. U meuvremenu, doktori su nastavili da ih
prepisuju, uprkos nemogunosti proizvoaa da dokau njihovu
efikasnost u leenju bolesti za koje se prepisuju.
Mora se pretpostaviti, da su tokom te 2 decenije, farma-
ceutske kompanije dale sve od sebe da dokau da ovi visoko
profitabilni lekovi, zaista deluju. Nisu uspeli u tome, ali su sva-
kako uspeli da ih zadre na tritu. S obzirom na alosnu udnju
da oderu javnost do gole koe, prodajui neproverene lekove,
ta mislite koliko novca ulae farmaceutska industrija u istrai-
vanja koja bi utvrdila da li lekovi koje prodaju zapravo nanose
nekome tetu?
Opasnost po vae zdravlje se ne zavrava ak ni kada su lekovi
koje koristite efektivni, bezbedni i prepisani sa svrhom za koju
su i namenjeni srena kombinacija koja se ne postie uvek. Go-
dine 1973. obavljeno je istraivanje recepata koje su doktori
naruili, a bolniki farmaceuti popunili, u sali za hitne sluajeve
na odeljenju pedijatrije, jedne velike moderne univerzitetske
bolnice. 18 doktora je za 2.403 pacijenta napisalo 4.300 recepata
koje je popunilo 9 farmaceuta. Rezultati istraivanja su bili
ogranieni na 70 najpopularnijih lekova, koji su prepisivani 2.213
puta.
86
 Samo 5% ovih recepata nije sadralo greke! Specijalizanti
sa dodatnom godinom obuke su napravili vie greaka nego
staisti. Greke su obuhvatale netane doze, netane vremenske
intervale korienja, netane koliine i neadekvatne instrukcije
date pacijentima. Moramo se zapitati da li bi inverzni odnos
iskustva i obuke prema tanosti, kod pruavanog medicinskog
osoblja, dostigao 100%!
Zato su doktori toliko nemarni u vezi sa podeljenim recep-
tima za neadekvatno testirane, toksine, potencijalno opasne
lekove koji enama nanose vie tete nego koristi? Mogu vam
dati nekoliko razloga za to, ali nijedan nee pomoi vaem dok-
toru da zadri vae poverenje.
Kao prvo, meu njima vlada motiv koji dominira itavom Mo-
dernom Medicinom posveenost medicinskoj intervenciji i ud-
nja da se isproba svaki lek koji se pojavi na tritu. Kao drugo,
duboko neznanje o efektima lekova, temi kojoj se malo panje
posveuje u medicinskim kolama. Kao tree, ekonomski podsti-
caj za prepisivanje medikamenata, posebno meu medicinskim
praksama u okviru farmaceutskih kompanija, koje imaju svoje
apoteke i direktno profitiraju od recepata koje napiu. Konano,
veina doktora ne eli da provede vreme i nema sklonosti da is-
trai psiholoku pozadinu problema svojih pacijenata ili da obez-
bede neku vrstu saoseajnog savetovanja koje je pacijentima
potrebno. Lake im je, i dosta profitabilnije, da izbace ene iz
svojih ordinacija dajui im recepte za lekove.
Kao posledica ovakvog stava, dve od tri posete doktorima se
zavre prepisivanjem recepata. Doktori im piu recepte kako bi
prekinuli savetovanje, a ne da bi reili problem svoje pacijentki-
nje. Pacijentkinja naputa ordinaciju sa problemom zbog kog je
i dola, uz dodatan recept koji moe da stvori dodatne probleme,
koji e je ponovo dovesti u ordinaciju.
Sklonost medicinske profesije za doziranje lekova u svakoj
prilici, mene ne iznenauje, jer su i mene tome uili u medicin-
skoj koli. Tokom mog specijalistikog staa, istaknuti stariji pedi-
87
jatar mi je rekao, da nikada ne bi trebalo da poaljem pacijenta
kui bez pareta papira u njegovim rukama. Ako ne sa receptom,
onda sa dijetom za njenu bebu ili nekim drugim instrukcijama
ali da uvek stavim pare papira u njenu ruku.
Mnogi pacijenti, naravno, veruju da postoji farmaceutski lek
za svaku bolest, ali samo zato to su ih farmaceutske kompanije
i doktori sistematsku uili da veruju u to. Vie novca donose bez-
naajne pilule, nego ponueno razuveravanje i ispravan savet.
Ipak, kada se doktori terete za predoziranje njihovih pacijenata,
tipian odgovor je: Pacijent je to eleo. Ova okrivi rtvu stra-
tegija jedna je od onih koju doktori koriste da prikriju najvei broj
svojih prestupa, bilo da prestup lei u poturanju lekova ili u
izvoenju histerektomije (hirurko odstranjivanje materice) i car-
skog reza, koje njihovim pacijentima nisu potrebni.
uo sam ovo opravdanje od skoro svakog doktora koga poz-
najem, i svaki put se divim njihovoj nedoslednosti. Ako doktori
smatraju da je teko da se odupru zahtevima njihovih pacijenata
za lekovima i hirukim zahvatima koji donose dosta novca, gde
pronalaze energiju i odlunost da se suprotstave ljutito svakom
inovativnom tretmanu kao to je kiropraktika ili nutricionistiko
savetovanje koje oni ne mogu da prue?
ena koja eli da ostane zdrava, mora da naui da se zatiti
od opasnih i nepotrebnih lekova. Nemojte oekivati da e va
doktor to uraditi umesto vas. Traite da vam pokae informacije
o svakom leku koji vam preporuuje da pijete. Posebno obratite
panju na upozorenja i naznake u vezi sa sporednim efektima.
Ako vam se ne svidi ono to proitate, naterajte ga da odbrani
upotrebu tog leka. Ako on to ne moe ili ne eli da uradi, vreme
je da razmislite o tome da popriate sa nekim drugim.

88
 8. poglavlje

Bojim se da emo to
morati da operiemo.

Ako ste ena koja ivi u SAD, znatno smanjuje anse da ete
doiveti zrelu starost sa svim vaim organima netaknutim. Broj
operacija koje se obave u SAD se stalno poveava i danas pre-
mauje 20 miliona godinje. Operacije koje se izvode na enama
su vodee na listi.
Ako su vas svi hiruki zahvati koji se obave na enama u
Americi, uinili zdravijim, Moderna Medicina zasluuje va ap-
lauz. Ali, na alost nisu. Hirurzi u nekim zemljama operiu duplo
ee od hirurga u Engleskoj i Velsu, bez ikakvih znaajnih razlika
u terapeutskim rezultatima! Jedino to ene u Americi mogu da
pokau, je najvea svetska kolekcija hirukih oiljaka.
Mukarci i ene ne dele podjednako breme ove hiruke epi-
demije. Godine 1977, 5 od 10 najee obavljanih hirukih pro-
cedura i vie od polovine ukupnog broja operacija ukljuenih u
ovu grupu, su bile akuersko-ginekolokog tipa.
Moderna Medicina bi volela da poverujete da su ene u Ame-
rici srene srene to dobijaju svu ovu skupu panju. Hirurzi bi
imali posla samo ukoliko bi vebali svoje vetine u sluajevima
kada je to zaista potrebno. Dr John Bunker, istraivasa Univer-
ziteta Stenford, koji je prouavao okantnu nacionalnu uestalost
operacija, potvruje ono to sam dugo posmatrao. On kae da
je najvie 20% svih operacija obavljeno sa ciljem da se spasi ili
produi ivot. Ostale operacije se obavljaju u cilju poboljanja
kvaliteta ivota, i mi nemamo sistematske podatke o vrednos-

89
tima ovih rezultata. Drugim reima, 4 od 5 oreracija se obavi
zato to hirurg kae da e vam one pomoi da se oseate bolje,
ali ne postoji stvarni dokaz da stvarno hoe. Uz preko 16 miliona
opercacija godinje, u ovoj kategoriji, verujem da je vreme da se
zahteva od hirurga da to saznaju.
Ubeen sam da se ene podvrgavaju nepotrebnim operaci-
jama, zbog toga to imamo vie hirurga nego to nam je pot-
rebno. Istraivanje iz 1970. godine, koje su obavila dva hirurga
iz asocijacije hirurga, otkrilo je da SAD ve imaju 22.000 hirurga
vie nego to je neophodno i od tada se njihov broj sve vie uve-
ava. Oigledmo, izgledi su veliki, i postaju sve vei, da ete u
nekom trenutku svog ivota postati zakonit plen hirurga koji trai
posao. Kada se to desi, postoje neke stvari koje bi trebalo da
znate pre nego to mu dopustite da vas izrezbari. Takoe postoje
neki koraci koje moete preduzeti kako bi smanjili rizik od pod-
noenja operacije koja vam nije potrebna.
Ne pretpostavljajte, bez daljeg ispitivanja, da vam je operacija
zaista neophodna ili da e vam doneti bilo ta dobro.
Broj nepotrebnih, neobaveznh operacija, obavljenih u ovoj
zemlji je medicinska sramota. Istraivanja su u vie navrata po-
kazala da broj hirukih zahvata dosta varira od jednog do drugog
mesta i da ta razlika nije odreena medicinskom potrebom.
Umesto toga, razlika se direktno povezuje sa prisustvom hirurga
kojima je potrebna operacija i sa brojem kreveta koje bolnice
treba da popune.
Nain plaanja takoe utie na koliinu obavljene hirurgije.
Kada se uporede situacije gde hirurzi unapred primaju platu, i
situacije u kojima hirurzi rade na procent, rezultati su potresni.
Doktori, iji prihodi zavise od broja operacija koje obave, izvedu
50% do 100% vie operacija od onih koji primaju podjednaku
platu, bez obzira na to koliko pacijenata stave pod no.
Jo dramatiniji primer mere u kojoj ekonomski podsticaj od-
reuje izvoenje operacije, je demonstriran pre 2 godine, kada
je Plavi krst-Plavi tit odluio da prestane da plaa 28 procedura
90
koje su smatrane neefikasnim. Kada vie nisu bile pokrivene osi-
guranjem, to je dodatno stavilo pod pritisak doktora da ih op-
ravda pred pacijenom, uestalost ovakvih tipova operacija je
opala za 75 %, skoro preko noi.
Jedna od ovih beskorisnih procedura je obavljana iskljuivo
nas enama ije su karline tetive bile istegnute. Poznata pod
imenom suspenzija materice, 8.000 enskih rtava svake go-
dine je bilo podvrgnuto ovoj operaciji i kotala je njih ili njihove
osiguravajue kompanije 5.000-6.000 dolara svaka. Svi pacijenti
su morali da budu rtve novca, a posledica je bila oiljak na ab-
dominalnom delu jedva dogovoren za 400 dolara po centime-
tru.
Jo jedan razlog za veu uestalost operacija u SAD nego u
Velikoj Britaniji je razlika u sistemima medicinske nege. Pod Bri-
tanskom nacionalnom zdravstvenom slubom, hirurzi su bol-
nikog tipa, i susreu samo pacijente koje im upute internisti i
lekari opte prakse. U SAD, hirurzi mogu da prihvate pacijente
bez uputa. Zapravo, hirurg moe biti enin prvobitni doktor, esto
ginekolog, koji se ponaa kao sudija, porota i esto izvrilac. On
dijagnostikuje bolest, odreuje da li se operacija moe izvesti, a
onda lino izvodi operaciju. Ameriki hirurzi su ispoljili prilinu
genijalnost u kreiranju svojih sopstvenih zahteva i sumnjam da
je njihova genijalnost iscrpljena. Hirurzi ve obavljaju preven-
tivne mastektomije (hirurko odstranjivanje materice), i ja oe-
kujem dan kada e hiruki koncept preventivne medicine da se
sastoji od uklanjanja bilo kog dela tela, koji jednog dana moe
da oboli.
Dokaz je jasan: Imamo mnogo hirurga koji su plaeni da obav-
ljaju veliki broj operacija koje njihovim pacijentima nisu potreb-
ne. Varijacija Parkinsonovog zakona na poslu glasi: Broj nepot-
rebno obavljenih operacija se poveava kako bi se popunilo
vreme onima koju plaeni da ih obave.
Godine 1976, kongresni komitet, zabrinut zbog uveanih
trokova medicinske nege, istraio je problem nepotrebnih ope-
91
racija u SAD. Prijavio je da su 1974. godine, doktori obavili blizu
2,4 miliona nepotrebnih operacija. Razmislite o tome! Ovo je ek-
vivalentno tome, kao kada bi ste svakog stanovnika Kanzasa,
Kolorada, Misisipija ili June Karoline, stavili na operacioni sto,
zbog operacije koja im nije potrebna.
Komitet je procenio trokove ovih nepotrebnih operacija na
skoro 4 milijarde dolara. To je unitilo ivotne uteevine mnogih
porodica, aljui neke u bankrot ili poraavajui dug. Ipak, oni
koji su platili samo novcem su bili srene rtve. Oko 12.000
pacijenata je platilo svojim ivotima.
Stavljajui ovu tragediju u perspektivu, razmislite o ovome:
1974. godine noevi su uzrokovali 15.000 potpuno besmislenih
smrnih sluajeva u SAD. U 3.000 sluajeva, no su drale ubice.
U 12.000 sluajeva, hirurg je drao no!
Drugo, ne verujte svom hirurgu ako vam kae kako je ba-
ratanje noem po vama, koje on eli da veba, jako niskog
rizika ili savrrno bezbedno.
Jedina potpuno bezbedna operacija je ona koju odbijete da
se obavi na vama. Sablast smrti visi nad svakom hirukom pro-
cedurom. Najoigledniji i najdramatiniji hirurki rizici, koji se
pretvaraju u tube za zloupotrebu slubenog poloaja, obuvataju
iskliznue hirukog noa, i oprema i materijal koje hirurg zaboravi
da izvadi iz vas pre nego to vas zaije. U jednom neverovatnom
sluaju, hirurzi su ostavili iza sebe u pacijentu deo pekira dugog
75 cm, na kome je pisalo U. S. Army.
Uvek savetujem svoje studente da idu sa svojim pacijentima
na operaciju, da posmatraju operaciju i da postave pacijentu pi-
tanja koja bi mu postavili roaci da su u mogunosti. Govorim
im da bi u sluaju da se radi biopsija, trebalo sa uzorkom da odu
u patoloku laboratoriju, pogledaju pod mikroskopom i ispitaju
patologa. To je dobro osiguranje protiv hirukog unitavanja ili
greki. Ako vas va doktor poalje kod hirurga, predlaem vam
da zamolite vaeg doktora da poe sa vama.

92
 Pored hiruke greke i primene pogrene operacije, jer su vas
pomeali sa nekim drugim, glavni rizik preti od anestezije, koja
moe izazvati smrt usled anafilaktikog oka, konvulzija, guenja
povraanjem i sranog zastoja. Takoe moe da omete funkci-
onisanje respiratornog sistema, srca i krvnih sudova, bubrega i
mozga. Anestezija izaziva ili doprinosi smrti u jednom od 3.000
operacija. Imajui u vidu vie od 20 miliona operacija koje se
godinje obave u SAD, to doe 7.000 smrtnih sluajeva godinje.
Greke ili komplikacije povezane sa transfuzijom krvi tokom ili
posle operacije, izazivaju drugih 2.500 smrtnih sluajeva godi-
nje. Rizik od hepatitisa se poveava, ako se koriste plaeni dono-
ri, a oprezna ena e pitati doktora o poreklu krvi koju prima.
Konano, sve operacije izlau pacijenta postoperativnim komp-
likacijama, od kojih se mnoge pretvaraju u trajna oteenja ili za-
vravaju smru. Tu spadaju zapaljenje plua, krvni ugruci, in-
fekcije i krvarenje.
Stope smrtnosti dosta variraju od vrste do vrste operacije i
trebalo bi da insistirate na tome da saznate kolike su, pre nego
to pristanete na operaciju bilo koje vrste. Stopa smrtnosti za ab-
dominalne histerektomije, na primer, je oko 1%. Ukoliko gineko-
log pokua da vas nagovori na jednu od njih, uveravajui vas da
su anse da umrete na operacionom stolu samo 1 od 100, pitajte
ga ko e brinuti o vaoj deci ako se vi naete meu tih 1%.
Tree, ne budite prevareni samopouzdanjem kojim va hirurg
odie.
To je jedna od stvari kojima ih ue u medicinskoj koli, i ak
studenti koji nita drugo ne naue u koli, naue to. To maskira
njihove oseaje nesigurnosti i zastrauje sve druge. Poto se
kvalitet njegovog uinka nikada ne ocenjuje, doktor ne mora da
bude dobar hirurg da bi napredovao. Treba samo da zna kako da
se ponaa kao da je dobar. Sumnjam, posebno u sluaju nekih
modernih Beverli Hils tipova doktora, da postoji inverzna pro-
porcionalnost izmeu umea doktora i veliine njegovog bankov-
nog rauna. Na alost, jo nisam shvatio kako to da dokaem.
93
 etvrto, ne padajte na uveravanja vaeg hirurga, u vezi sa
udobnou i bezbednou, koje ete uivati u svom bolnikom
krevetu.
Proveo sam dovoljno godina u bolnicama pa znam da su upr-
kos postojanju sredstava za dezinfekciju, bolnice mesta sa najve-
om koliinom bakterija i klica u gradu. Pacijenti u bolnicama
zarade toliko puno infekcija izazvanih bakterijama i klicama, da
doktori ak nemaju ni imena za sve njih. Mi ih zovemo nozokomi-
jalne infekcije, to nam omoguava da diskutujemo o vaoj bo-
lesti u vaem prisustvu, a da vam pri tom ne otkrijemo da biste
je izbegli da ste ostali kod kue.
Uprkos utisku koji stvaraju te bele uniforme, bolnice nisu tako
efikasne, osim u poslovnoj kancelariji, koja je uvek efikasna kao
i druge te vrste. Zbog jedne stvari, bolnice su sklone da odravaju
svoju garderobu toliko neoprezno i nemarno, da su uniforme
esto prepune bacila. Ne samo obinih bacila. Bolnice gaje razne
vrste bacila, koje bi mogle da zaokupiraju armiju bakteriologa do
kraja njihovih ivota.
Ukoliko doivite hitnu proceduru u sluaju ivotne ugroe-
nosti dok ste hospitalizovani, ne moete pretpostaviti da su vae
nevolje gotove, kada se taj samo vani ovek u belom mantilu
pojavi pored vas. ak ni ako ima znaku kancelarije i stetoskop
koji mu visi oko vrata. On moe biti student medicine ili internista
ili specijalista na prvoj godini specijalizacije, koji nije spavao par
dana, koji na zna ta treba da radi, ali koji se ne usuuje da to
prizna, i koji je uplaen da moete umreti dok je on na dunosti.
Ponekad nedostatak iskustva osigurava takav ishod.
Veina pacijenata smatra da razgovara sa doktorom, ako on
nosi beli mantil, ako je ukraen stetoskopom i dri listu u svojoj
ruci. esto oni to nisu. Ali studenti medicine vas nee ispraviti
ukoliko ih oslovite sa doktore, jer je to muzika za njihove ui.
U realnosti, studenti, internisti i spacializanti su bolniki ekviva-
lenti kineskih robova. Rade dugo u zgusnutom rasporedu, bes-

94
platno ili za malu platu, u zamenu za privilegiju da vebaju svoje
vetine na vama.
Doktori specijalizanti su takoe tu da steknu iskustvo i razviju
svoje vetine o vaem troku. U najboljem sluaju, oni mogu
predstavljati vei rizik od studenata i internista. Sa ciljem da se
kvalifikuju u svojoj specijalnosti, hirurzi-specijalizanti, moraju da
izvedu odreene hiruke procedure, odreen broj puta. Velika
veina njih, koji su mukarci, ne mogu da obavljaju carske rezove
i histerektomije jedni na drugima, tako da moraju da imaju en-
ske pacijente. Ako specijalizant nije ispunio kvotu svih prikladnih
operacija, i date mu malo anse, on je snano motivisan da pro-
nae izgovor kako bi primenio jednu od tih hirukih procedura
na vama.
U bolnici ete imati najblii kontakt sa polaznicima i medicin-
skim sestrama. One su uasno zlostavljane od strane mukog
osoblja, ali one rade najbolje to mogu pod tekim okolnostima.
Stope smrtnosti u bolnicama bi porasle, da se medicinske sestre
ne motaju okolo i iste nered za doktorima. Ali iskreno, koliko
god da su dobre, one su toliko ikanirane i prezaposlene, da i
one takoe prave greke. I kao u sluaju doktora, posledice mogu
biti fatalne ako jedna od njih pogrei.
Univerzitet u Sinsinatiju je dao niz test pitanja registrovanim
medicinskim sestrama kojih je bilo 27, a koje su radile na odelje-
nju intenzivne nege za novoroenad. Svrha je bila da se utvrdi
koliko su bile precizne u izraunavanju adekvatne doze leka za
bebe o kojima su brinule. Medicinske sestre su tano odgovorile
na manje od pola pitanja. Margina greke je u nekim sluajevima
bila neverovatnih 1.000 %! Predoziranje nekim od lekova bi bilo
dovoljno da ubije bebe, ako se lek uopte upotrebljava.
To nije stvarna uteha, ali specijalizanti i prisutni doktori, koji
se nau u istom problemu, esto se ne pokau nita boljim.
Peto, ne pretpostavljajte da je va hirurg toliko dobro obuen
i savestan da nikada ne pravi greku.

95
 Toliko puno panje se obraa na visok nivo akademskog us-
peha, koji se zahteva za prijem na medicinski fakultet i godine
napredne obuke, koja se zahteva za dobijanje titule doktora me-
dicine, da veina ljudi izgleda pretpostavlja da doktor ne moe
da pogrei.
Izmeu 1973. i 1975. godine, u retkom primeru samoispiti-
vanja, Ameriki koled za hirurge i Udruenje hirurga Amerike su
ispitivali blizu 1.500 sluajeva u kojima su pacijenti doiveli kom-
plikacije tokom ili nakon operacije. Istraivanje je obuhvatalo 95
bolnica u pet drava. Otkrili su da je treina svih smrtnih slua-
jeva i skoro polovina komplikacija usled operacije mogli biti spre-
eni. Greke hirurga su odgovorne za neverovatnih 78% kom-
plikacija koje su mogle biti spreene, od kojih je polovina nastala
usled primene pogrenih tehnika.
ak i ogranieno u svom radu, Ameriko medicinsko udrue-
nje (AMA) je konano otkrilo 1980. godine da doktori nisu sa-
vreni. Nakon 133 godine operativnog rada na premisi da lanovi
ovog udruenja ne mogu da pogree, ono je konano otkrilo svoj
etiki kod, i pozvalo na vie samoproienja i samoispitivanja,
kako bi se iskorenili doktori bez etike i nesposobni doktori. Dr
Dejms Tod sa Ridvuda, Nju Dersi, koji je predsedavao odbo-
rom za reviziju propisa, je rekao: Veina doktora odbija da se
sloi sa tim da postoje nesposobni doktori. Ali svi znamo da pos-
toje nesposobni ljudi u svim profesijama.
To govori neto o medicinskoj instituciji kojoj je trebalo skoro
vek i po da sazna to! Ali primetite da AMA poziva na samokri-
tinost, i nemojte se uzbuivati sve dok ne vidite da se nes-
posobni doktori iskorenjuju.
esto, ne pretpostavljajte da je va hirurg uzeo u razmatranje
manje rizine i manje opasne oblike leenja, i pribegao operaciji
kao poslednjem utoitu.
Hirurzi se obuavaju da obavljaju operacije, a ne da ih izbe-
gavaju. Oni gaje malo entuzijazma prema stihovima Olivera
Vendela Holmsa, Radost, umerenost i odmor, zatvaraju vrata
96
doktoru ispred nosa. Ovi stihovi zaista ukratko opisuju veliku
verovatnou da e u mnogim sluajevima vreme i proces pri-
rodnog leenja izleiti problem bez bilo kakve medicinske inter-
vencije. Ako je dostupna opcija operacije, oni nemaju podsticaj
da razmotre mogunost da zdrava ishrana, odmor i fizika ak-
tivnost mogu proizvesti isti, ako ne i bolji rezultat. Nakon svega,
oni ne prodaju namirnice, dueke ili cipele. Oni veruju u hirurgiju,
oni vole da operiu, oni imaju potrebu da operiu, i oni su obu-
avani da operiu, kad god postoji verodostojan izgovor.
Konano, ne pretpostavljajte kada vam hirurg otvori trbuh i
odstrani deo utrobe, da e to uiniti da se oseate imalo bolje.
Malo je verovatno da e vam hirurg rei toliko unapred, ali
dugorone posledice operacije esto mogu biti gore od same
bolesti. Ali ipak, hirurg vam nije obeao ruiast ivot. Njegov
posao je bio da vam izvadi matericu i trebalo bi da budete zah-
valni ako vam da neoekivani bonus i takoe izvadi i jajnike i ja-
jovode. Kako to utie na ostatak vaeg ivota, to nije problem,
jer to nije jedna od stvari koje su ga mnogo brinule dok je bio u
medicinskoj koli. Uradio je ono za ta je plaen i ponosan je na
svoj uspeh ako vas otprati iz bolnice ivu.
Tokom godina svoje medicinske prakse, viao sam mnogo
operacija koje su obavljene jer su hirurzi verovali da je Bog nap-
ravio veliku greku kada je stvarao ljudsko telo. Trebalo bi da ce-
nite to kao predostronost, to su oni tu da popravljaju Boije
greke.
Mnogi hirurzi smatraju slepo crevo, koje nekanjeno odstra-
njuju uz malo ili nimalo infekcije, jo jednom Boijom grekom.
Ne postoji ni trunka dokaza koja bi podrala tu tvrdnju, ali vam
mogu rei koliko sam samo puno puta uo kako hirurg govori
eni da je slepo crevo beskorisni zakrljali organ deo fizio-
lokog otpada koje je Bog zaboravio da odstrani.
Tokom 1975. godine, u SAD je obavljeno 784.000 operacija
slepog creva i oko 3.000 pacijenata je umrlo. Veina njih je
opisana kao hitna operacija obavljena kako bi spreila pucanje
97
slepog creva i izazivanje upale trbune maramice i ak smrt. Ipak,
za jedno 1 od 4 slepa creva koja su odstranjena, ispostavilo se
da je savreno zdravo, kada je analizirano u patolokoj labora-
totiji.
Hirurzi su pogreno racionalizovali jednu etvrtinu vremena
na osnovu toga to su smatrali da je bezbednije odstraniti zdrave
organe nego ekati da slepo crevo pukne i povea rizik od smrt-
nosti. Neki hirurzi ak zastupaju odstranjivanje slepog creva kao
preventivnu meru, za svaki sluaj, poto e ionako da se inficira
u nekom periodu pacijentovog ivota.
Po mojoj proceni, to je vrhunac neodgovornosti, ako ne i idi-
otizma. Statistiki, anse da dobijete upalu slepog creva su 1
prema 12, a stopa smrtnosti je 1 do 2%, u zavisnosti od toga da
li je perforirano. Tako su vae anse da umrete od upale slepog
creva oko 1 prema 1.200 ili 1 prema 600, ako je slepo crevo puklo
ili je perforirano. ansa da umrete od posledica operacije slepog
creva su 1 prema 100, tako da preventivna hirurgija nema
nikakvog smisla. To je kao da iseete najlepe drvo u svom
dvoritu pre nego to se na njemu pojavi bolest Holandskog
bresta, za svaki sluaj, jer moe da se pojavi.
Pored ovog neposrednog rizika od operacije, kako e gubitak
slepog creva uticati na ostatak vaeg ivota? Ja ne znam, a ne
znaju ni hirurzi, jer je uloeno jako malo napora kako bi se to saz-
nalo. Istraivanja koja je sproveo jedan eminentni istraiva su
pokazala da osobe kojima je odstranjeno slepo crevo imaju 2
puta vee anse da obole od raka creva. Zakljuio je da slepo
crevo moe biti jako znaajno za otpornost organizma na sve ob-
like bolesti.
Tako da me preventivna hirurgija zabrinjava, a trebalo bi i vas.
ene su vie podlonije od mukaraca naemu to hirurzi nazi-
vaju sluajno odstranjivanje slepog creva. Ovo se deava kada
hirurg, tokom odstranjivanja vae materice, kae sebi, Pa, kad
sam ve ovde, mogao bih da joj izvadim i slepo crevo.

98
 Jedan istraiva je postao radoznao zbog ega je tako veliki
broj hirurga odstranjivao zdrava slepa creva, tokom drugih ope-
racija. Nije moglo biti jednostavno to utvrditi, jer kao i Mont
Everest, oni su bili tu. Anketirao je efove specijalistikih odelje-
nja na optoj hirurgiji i ginekoloko-akuerskoj hirurgiji o SAD,
kako bi utvrdio njihove stavove prema sluajnom odstranjivanju
slepug creva.
Preko 60% njih je preporuilo odstranjivanje slepog tokom
obavljanja nekomplikovane histerektomije. Preko polovine e-
fova hirukih programa takoe je preporuivalo odstranjivanje
slepog creva tokom drugih tipova abdominalnih operacija.
Zamislite! Ovo su ljudi koji obuavaju budue hirurge. Nije ni
udo to Modena Medicina tako brzo posee za hirukom inter-
vencijom. Hirurzi jednostavno rade ono to su naueni.
Ako doktorima SAD pruite priliku, oni e uraditi ono to znaju
da rade. Da biste razumeli zato, morate pogledati iza nesebine
i dobroudne fasade Moderne Medicine i istraiti dogmatski, u-
ljeviti, koljaki edukaciooni proces, koji stavlja no u ruku hirurga.
Tokom godina kada sam poduavao studente, bio sam tuan
i depresivan gledajui preobraaje koji su se dogaali tokom
borbe tih mladih ljudi da dou do svojih diploma. Studenti na
poetku su eljni, ali konstantno prestraeni idealisti. Onda, na-
kon to prou meseci i godine, gledam kako njihove najplemeni-
tije osobine erodiraju pred licem zajednike line osobine cele
medicinske profesije strahom. Ne strahom od kravog, oteu-
jueg i opasnog posla koji doktori moraju da obave, nego stra-
hom od toga da nikada nee imati prilike da to urade.
Premedicinski studenti znaju da e se 50 ili 60 kandidata nad-
metati za svaki prijem u medicinske kole, u kojima samo najag-
resivniji i najmanje principijelni studenti imaju najveu vero-
vatnou da opstanu. Uskoro naue da bi uspeli u nadmetanju,
moraju da pokau slepu vernost konvencionalnoj, samoposlu-
ivakoj, esto neodbranjivoj doktrini nastavnog plana, da varaju
kada je mogue, da potkopavaju svoje kolege kada je to neop-
99
hodno i da laskaju nadreenima i osoblju kad god im se ukae
prilika za to.
Kroz njihovu povezanost sa hirurzima kojima asistiraju, hirurzi
specijalizanti ue i druge stvari koje su jo opasnije. Ue da sak-
riju od pacijenta rizike i potencijalne sporedne efekte koji prate
veinu operacija. Takoe ue da doktori pokrivaju greke jedni
drugima. Ue da prodaju nepotrebne procedure, kao da bara-
taju sa polovnim automobilima. Pod svim tim pritiscima, jadni
ljudi o kojima oni brinu, postaju profitabilne ploe od mesa.
Moje kolege koji se zavrili nacionalne medicinske fakultete,
hvale se time da proces opstanka najsposobnijih obezbeuje
Amerikancima najbolju medicinsku negu u svetu. Moje miljenje
je da su doktori ueni da obavljeju veliki broj medicinskih i hirur-
kih intervencija, ali ne vidim dokaz da se tu radi o bilo kakvoj
nezi. Najsposobniji zaista opstaju, ali za ta su oni sposobni?
Oni su preiveli u jednom bezoseajnom sistemu koji previe es-
to iskorenjuje najbolje i najhrabrije studente sa saoseanjem,
integritetom, inteligencijom, kreativnou i hrabrou da se sup-
rotstave unitavanju sopstvenih moralnih i etikih pravila.
Mladi doktori, koji su upravo zavrili hiruki specijalistiki sta,
su dobro nauili da se ova igra zove radikalna intervencija. Pre-
vie esto, udobnost i budue blagostanje pacijenta nisu u prvom
planu; hirurgija je postala sama sebi svrha.

ta moete uiniti da se zatitite kada vam doktor kae da vam

je neophodna operacija?
Pre svega, ne urite kui da spakujete stvari za bolnicu. Naj-
manje 80% operacija su neobavezne, to znai da imate izbora i
postoji samo nekoliko sluajeva u medicini, kada imate bilo ta
da izgubite ekajui nekoliko dana. Oigledno, ruku na srce, ako
se nalazite u ivotnoj opasnosti, onda sledei savet ne vai. Ali
ako se nalazite u takvoj situaciji, neko drugi e ionako doneti od-
luku umesto vas, jer ete biti previe bolesni da biste uli sirene

100
na ambulantnim kolima. Ukoliko va sluaj nije zaista hitan, od-
loite svoju odluku i dajte sebi malo vremena da razmislite.
Postavite dosta pitanja i insistirajte na realnim odgovorima.
Ne dozvolite vaem doktoru da vas potape po ramenu i da vas
odloi. Koja pitanja? Za poetak probajte sa ovim:
Da li je ova operacija zaista neophodna? Insistirajte na de-
taljnom objanjenjeu vaeg stanja, ta e operacija uiniti da se
stanje popravi i kakvo e biti vae fiziko i emotivno stanje u bu-
dunosti, kao posledica operacije. Ako je doktor dvosmislen i
vrda levo-desno, obratite se drugom doktoru.
ta e mi se desiti ako odbijem operaciju? Saznajte da li je
vae oboljenje opasno po ivot, ili e negativno da utie na vae
fiziko stanje i nain ivota, ako odbijete operaciju. Moe li hirurg
da vas uveri da e operacija poboljati vau udobnost i opte
blagostanje i da nee dovesti do sporednih efekata koji su loi ili
gori?
Da li postoje jeftinije i manje rizine alternative? Neka vam
va hirurg objasni koji sve oblici alternativnog leenja postoje i
kakvi su njihovi rezultati u poreenju sa rezultatima operacije.
Pitajte ga o naunim istraivanjima ili statistici koja podupiru nje-
gove prie.
Kolika je stopa smrtnosti za ovaj hiruki zahvat? Imate pravo
da znate koliki rizik postoji od operacije koju va doktor planira
da obavi na vama. Za razliku od nekih oblika raka, za koje se smrt-
nost rauna na osnovu broja godina koje se preive nakon dijag-
noze, procenti smrtnosti za veinu operacija deluju da su jako
mali. 1% stope smrtnosti ne zvui posebno pretee, posebno
doktorima, ali zato rizikovati, ako postoje drugi oblici leenja
koji e vam doneti podjednako, ako ne i vee olakanje?
Kolika je vaa stopa smrtnosti za ovu hiruku proceduru? Ovo
pitanje trai od vaeg hirurga da uporedi svoje vetine sa pro-
senim vetinama njegovih kolega. Ako je njegova stopa smrt-
nosti u granicama proseka, ili nia, onda nema razloga da vam

101
ne kae. Ako se naljuti i odbije da odgovori, pazite se! Idite i po-
priajte sa nekim drugim.
Koliko ste do sada obavili ovakvih operacija? Veba dovodi do
svrenstva. Trebalo bi da odaberete hirurga koji esto operie i
ima dosta iskustva sa operacijom koju planira da obavi na vama.
Neki strunjaci kau da bi hirurg trebalo da obavi najmanje 10
operacija sedmino, kako bi zadrao visok nivo vetine.
Da ste na mom mestu, da li biste pristali na operaciju? To je
sigurna pobeda, on e rei Da. Va zadatak je da opazite koliko
je to iskreno rekao.
Ako biste mogli da birate, koga biste izabrali da vas operie?
Ukoliko vas odgovori na prethodna pitanja nisu zadovoljili, ovo
pitanje moe identifikovati drugog hirurga koga moete da kon-
sultujete.
Ako prihvatim operaciju, koliko e mi biti potrebno vremena
da se oporavim? Utvrdite koliko dugo e trajati period oporavka,
u kolikoj meri e ograniiti vae svakodnevne aktivnosti i kakvi
oslabljujui sporedni efekti mogu da se pojave, a koji e uticati
na ivot, porodicu i posao.
Koliko e kotati ova operacija? Pre nego to odete u bolnicu
trebalo bi da saznate cenu operacije, postoperativne bolnike
nege i cenu same hospitalizacije. Da li se zahtevaju skupi testovi?
ta e anesteziolog da naplati? Koliki je okvirni iznos vaeg bol-
nikog rauna? Koliki deo rauna e pokriti zdravstveno osigu-
ranje? Ako su potencijalne koristi od operacije minimalne, onda
moda nije vredno te cene.
Mogu li da odloim operaciju i da prvo pokuam sa nekim dru-
gim oblikom leenja? Ve ste drugaijim reima postavili ovo pi-
tanje, ali pitajte ponovo. Ako kae ne, budite sumnjiavi. Ne
pristajte na operaciju sve dok vas va doktor ne ubedi da ne pos-
toji alternativno leenje koje moe da pomogne.
Postavljanje ovakvih pitanja moe biti od koristi ako nastavite
sa operacijom i doivite negativne posledice, o kojima je va dok-
tor unapred propustio da vas obavesti. Od mnotva tubi za zlo-
102
upotrbu slubenog poloaja koje su podignute u poslednjih
nekoliko godina, pojavila se pravna doktrina informisanog pris-
tanka. Ukoliko va doktor ne uspe, ili zaboravi da vas informie
u potpunosti o potencijalnim rizicima i sporednim efektima ope-
racije koju treba da izvede, ili ako neto to moe da se izbegne,
poe naopako, moi ete opravdano da ga tuite za tetu koju
vam je naneo. Obratite posebnu panju na odgovore na prethod-
na pitanja, jer su to informacije koje e vam moda trebati, uko-
liko odluite da potraite pravdu na sudu.
Mnogi Amerikanci doivljavaju moju profesiju sa toliko puno
strahopotovanja da su nevoljni da postave ovakva pitanja svo-
jim doktorima. Ne budite nevoljni. Moete mu povrediti sujetu,
ali to je bolje nego da on povredi vas. Ukoliko budete uporni, on
e morati ili da odgovori na vaa pitanja illi da vas izbaci napolje.
U svakom sluaju, traite jo jedno miljenje, i ako ste jo ne-
sigurni traite tree miljenje, ili koliko god vam je potrebno da
biste napravili pametan izbor. Ne traite miljenje od nekog koga
vam va prvi doktor preporui. Ako je arki Mekarti rekao da
vam treba operacija, trebalo bi da budete idiot pa da odete kod
Edgara Bergena za dalje savete. Ne idite kod nekog od partnera
vaeg doktora. Ne idite kod nekog osoblja iz iste bolnice. I ako
zaista elite da se zatitite, otiite u drugi grad po miljenje.
Otiite gde god treba, kako biste dobili najbolji i najiskreniji sa-
vet. Kada sam ovo prepuruio u emisiji Fila Donahjua, on je
dodao: Morate imati zaista dobru American Express karticu da
biste obavili sve ovo. To je tano, ali mnoge polise osiguranja e
danas platiti za drugo miljenje; neke ga ak i zahtevaju. To je
zbog toga to su otkrili da kada se zatrai drugo miljenje, polovi-
na predloenih operacija se nikada ne obavi.
U svakom sluaju, povraaj ulaganja u drugo miljenje moe
biti takav da uini da broker na berzi zasija. Operacija koronarnog
bajpasa kota izneu 12.000 i 20.000 dolara, a hirurzi ih obavljaju
kao kad se deca igraju sa igrakama. Oni vam ne kau za istrai-
vanja koja su pokazala da rezultati kod onih ljudi kojima se ugradi
103
bajpas imaju iste rezultate kao i oni kojima se ne ugradi. Druga
miljenja kotaju, ali mogli biste da priutite put oko sveta ako
ga dobijete i ako vas sauva od ove hriuke agonije i utedite
20.000 dolara.
Gdegod da traite drugo miljenje, uverite se da savetnik koga
odaberete shvati da od njega traite samo savet. Za njega je va-
no da zna da ako preporui operaciju, da on nee biti taj koji e
operisati.
Ne otkrivajte savetniku savet koji ste prethodno dobili. Nate-
rajte ga da vam da svoje iskreno miljenje i ako je prva operacija
preporuena na osnovu laboratorijskih testova, uradite ih po-
novo. Medicinske laboratorije su poznate po looj preciznosti i
glupo je da donosite odluku na osnovu serije testova. Ako je X-
zraenje bilo planirano, pitajte doktora da vam dopusti da ih po-
nesete sa sobom. Nema svrhe da se izlaete opasnoj radijaciji
ako ne morate. Ali elite da ih pogleda neki drugi radiolog, kako
biste bili sigurni da ih je prvi protumaio kako treba. Postoji obi-
man dokaz da se dva radiologa koji tumae isti rendgenski sni-
mak, nee sloiti jedan sa drugim. Zapravo, kao to je pomenuto
ranije, tumaenje istih snimaka od strane istog radiologa, po
drugi put, pokazae da se radiolog ne slae sa samim sobom!
Ukoliko je operacija neobavezna, kao to veina operacija i
jeste, i va doktor je nejasan po pitanju sporednih efekata i po-
tencijalnog uticaja operacije na kvalitet vaeg budueg ivota,
konsultujte se sa ostalima koji su preiveli ovu proceduru. Otiite
u biblioteku i informiite se o proceduri u nekim od knjiga. Mo-
ete otkriti da biste radije iveli sa boleu, nego sa sporednim
efektima leenja.
Izbegavajte univerzitetske bolnice, ukoliko odluite da morate
na operaciju. Ova reenica prkosi konvencionalnoj mudrosti, ali
proveo sam dugo vremena u univerzitetskim bolnicama, i mislim
da je to dobar savet. Univerzitetske bolnice su tano ono na ta
samo ime ukazuje. To su bolnice koje postoje da bi studenti mog-
li da ue i vebaju. Uite u jednu i oni e na vama obaviti obuku
104
u toku rada. Oigledno postoji trenutak kada svaki hirurg-speci-
jalizant mora napraviti svoj prvi rez na toplom stomaku, ali da li
zaista elite da to bude va stomak?
U zavisnosti od prirode vaeg problema, ne oklevajte da kon-
sultujete strunjake koji nisu dobrodoli u posveenim hod-
nicima Moderne Medicine. Doktori uvek upozoravaju svoje paci-
jente na opasnost od konsultovanja medicinskih arlatana. U
meuvremenu, oni vam sprovode terapiju koja se sastoji od ne-
proverenih, nenaunih i esto beskorisnih lekova.
Do 1980. godine, etiki kodeks Amerikog medicinskog udru-
enja (AMA), spreavao je licencirane doktore da preporuuju
pacijentima kiropraktiare (u narodu poznate kao kostolomce),
jer njihove metode leenja nisu zasnovane na naunoj osnovi.
Meutim, ova pozicija je bila podvrgnuta pravnim izazovima, i
iznenada, AMA je shvatila da je troila 750.000 dolara godinje,
branei se od tubi. Jo gore, da je AMA izgubila parnice, a onda
dola do poravnanja, bankrotirala bi.
Nije se desilo nita to je kiropraktiara uinilo manje pre-
teim pa njegove pacijente, ali je ona postala pretnja za opstanak
AMA. Stara zabrana je ukinuta, i doktori su danas slobodni da
upuuju pacijente kod kiropraktiara, herbalista i sl. koji rade na
marginama medicinske nauke.
Ovo mi je fascinantno, jer seam se , kada sam studirao medi-
cinu pre vie od 30 godina, da sam bio upozoravan da se ne
druim sa kiropraktiarima. Kasnije je drutveni kontakt sa njima
postao prihvatljiv, iako ne ohrabruju, ali konsultacije sa njima
su jo uvek bile zabranjena tema. Danas, sa promenom u eti-
kom kodeksu AMA iz 1980. godine, doputeno mi je da pacijente
upuujem kiropraktiarima i da primam pacijente od njih.
Danas, kada je ukinuta zabrana konsultovanja, mogu da pred-
vidim ta e se sledee dogoditi. Moderna Medicina e pokuati
da preuzme kiropraktiku, kao to preuzima druge terapeutske
metode, kao to je osteopatija, koja je nekad nazivana arla-
tanstvom. Ako se to ostvari, nova nauka od kiropraktike bie
105
okruena renikom medicinskih izraza, i bie ustanovljen odbor
koji e da sertifikuje specijaliste kiropraktike, tako da niko kome
nije ispran mozak u zarobljenim medicinskim kolama nee moi
da postane kiropraktiar.
Tako da ako imate oboljenje, koje je on kompetenten da lei,
ne oseajte se glupo u vezi posete kiropraktiaru. Video sam vie
od jednog sluaja kada su pacijenti izbegli operaciju kime jer su
odluili da pre toga posete kiropraktiara.
Ukoliko sumnjate na to da je ishrana, na neki nain povezana
sa vaim problemom, posetite nutricionistu. Veina doktora ne
zna nita o ishrani, zbog toga to su medicinske kole toliko fo-
kusirane na intervenisanje, da praktino ignoriu ishranu kao
vaan inilac u precentivi i leenju bolesti. Ako ste zabrinuti u
vezi neega to ima veze sa poraanjem ili ginekologijom, pred-
loio bih vam ak da konsultujete nekoliko baka. U poreenju sa
nekim akuerima koje znam, ovo mi deluje mnogo razumnije.
Neminovno, operacija se najee preporuuje kada ste u naj-
ranjivijem psiholokom i emotivnom stanju. Bolesni ste, zabri-
nuti, preplaeni i uzrujani. To je najgori mogui trenutak da se
suoite sa odlukom od ivotnog znaaja.
Moda ne bude lako, ali drite se vaeg razuma. Kakvo god da
je nametanje akreditivnosti vaeg hirurga, i koliko god bilo domi-
nantno njegovo prisustvo, ne uzimajte ono to vam kae zdravo
za gotovo. Njega su uili da operie, on veruje u operaciju kao
lek za svaku bolest, i kada se suoi sa skupom simptoma, opera-
cija je ono to e skoro uvek eleti da uradi.
Va izazov je da odluite da li bi trebalo da mu dopustite da
to uradi na vama.

106
 9. poglavlje

Uostalom, ta e
vam materica?

Uasno je razmiljati o tome, ali ako Moderna Medicina nas-

tavi da se kree u svom dosadanjim smeru, jedna od svake dve
ene u zemlji e se rastati od svoje materice, pre nego to doivi
65 godina.
Ameriki hirurzi su obavili oko 690.000 histerektomija (hirur-
ko uklanjanje materice) u 1979. godini. To je sumnjivo, da jedna
od pet njih moe biti opravdana kao kliniki neophodna, na os-
novu ivotno-ugroavajuih medicinskih potreba. To znai da je
vie od pola miliona trpelo operaciju iz razloga koji su u najbo-
ljem sluaju neozbiljni, a u najboljem sluaju sumnjivi.
Opasnosti od ove nasumino obavljane operacije su toliko
alarmantne, da su navele kongres da pokrene istragu 1977. go-
dine. Predvidivo, glavni portparol Amerikog medicinskog udru-
enja (AMA) stao je u odbranu hirurga. Dr Dejms H. Samons,
izvrni potpredsednik AMA, nazvao je standard Moderne Medi-
cine - okrivi rtvu strategijom. Poveanje broja histerektomija,
rekao je, se deava zbog njihove neobavezne primene kao po-
godnog oblika sterilizacije i zbog njihove preventivne primene
za eliminisanje mogunosti pojave raka materice u buduim go-
dinama. On je tvrdio da dok se ova operacija ne moe smatrati
kliniki neophodnom zbog bilo kojeg od ovih razloga, blagot-
vorna je za ene koje su preterano uznemirene i zbog toga je
neophodna.

107
 Kao nepobitan dokaz, dr Samons je istakao da je stopa pri-
mene histerektomije nad suprugama doktora vea u odnosu na
druge ene, to verovatno opravdava visoku stopu po kojoj ope-
racije obavljaju. Naalost, niko u odboru se nije setio da ga pita
da li su sprovedena neka istraivanja o tome ta doktori misle o
svojim enama!
Koliko sam ja shvatio, Dr Samonsovo zalaganje za histerek-
tomiju, kako bi ublaio zabrinutost kod ena se ne moe razliko-
vati od naina na koji je starinska medicina posmatrala matericu
kao sedite histerije. Da biste dodali seksizam (muku domina-
ciju) na ove argumente, potrebno je samo da primenite isti prin-
cip na muke pacijente koji proivljavaju zabrinutost zbog mor-
bidnog straha da mogu oboleti od raka penisa. Koliko hirurga bi
leilo njegovu zabrinutost odsecanjem penisa?
Primena histerektomije u preventivne svrhe slino je isteri-
vanju mieva podmetanjem poara u kui. Postoje manje opasni
naini da se sprei zaetak bolesti, a uklanjanje materice, kako
bi se spreila pojava raka, nema nikakvog smisla. Manje su anse
da ena umre od raka materice, nego nakon obavljene histerek-
tomije. Da ponovim jo jednom, bolest je manje smrtonosna od
leka koji nudi Moderna Medicina.
Kada se suprotstavim ginekologu u vezi sa zapanjujuim ras-
tom stope histerektomija, on uvek upotrebljava okrivi rtvu-
izgovor. Neverovatno je koliko doktori tvrde da su prilagodljivi
za saradnju u prisustvu svojih pacijentkinja, kada se radi o pri-
hodu od nepostojeih bolesti koje oni mogu da lee. Oni prosto
ne mogu da se opiru kada uju da pacijent zastupa operaciju koja
mu nije potrebna. Pored toga, doktori nastavljaju da smatraju
da ne bi donelo nita dobro da kau Ne, jer e njihovi pacijenti
pronai drugog hirurga koji e biti voljan da obavi posao.
To je pogodan argument, ali je tee progutati to nego punu
aku tableta. Ako neka ena trai mnogo manje nekanja i veu
saradnju od strane hirurga za obavljanje histerektomije, to je
zbog toga, to ta ena nije adekvatno informisana o opasnostima
108
i posedicama ove operacije. Ne verujem da e popularna pot-
ranja da objasni injenicu da SAD imaju najveu stopu histerek-
tomije u svetu 2,5 puta veu nego Engleska i 4 puta veu od
vedske i nekih drugih evropskih zemalja. Mnogo razumnije ob-
janjenje lei u injenici da ove zemlje poseduju zdravstvene
planove koje finansira drava, to uklanja ekonomski podsticaj
za obavljanje vie operacija.
U jednom periodu, histerektomije su obavljane uglavnom
kada je bio prisutan rak situacija opasna po ivot. Danas se
samo 20% histerektomija obave zbog indikacija na rak. Treina
njih se obavi zbog prisustva benignih fibroidnih tumora na unut-
ranem zidu materice. 1 od svake 4 ene preko 25 godina sta-
rosti ima takve tumore, ali veina njih ne stvara probleme i nes-
taje sa poetkom menopauze. Osim ako ne postoje simtomatini
problemi zbog ovoh tumora - kao to su ozbiljan bol ili krvarenje,
na primer - ne postoji medicinsko opravdanje za odstranjivanje
materice.
Veina histerektomija je obavljena kako bi se korigovalo isteg-
nue karlinh tetiva - stanje poznatog pod imenom skliznuta ma-
terica. Pitam se koliko bi ena pristalo na operaciju iz ovog raz-
loga da im je reeno za najeu adekvatnu alternativu dobar
pojas (steznik)! ak su jo neverovatnije histerektomije koje se
obavljaju u cilju leenja migrenskih glavobolja, koje verovatno
datiraju jo iz mranog srednjevekovnog doivljavanja enskih
emocija. Nita manje autoritativno, Dr Valter Alvarez, sa medi-
cinskog fakulteta Majo, jednom je prijavio saznanje o 100 ovak-
vih sluajeva, gde nijedan od njih nije mogao biti opravdan na
osnovu bilo kog naunog dokaza da bi operacija donela bilo ta
dobro.
Postoji samo jedno razumno objanjenje za sve nepotrebno
obavljene histerektomije. Doktori, koji su posveeni najekstrem-
nijim oblicima intervencija i elei prihod koji dolazi sa interven-
cijama, bedno obmanjuju svoje pacijentkinje, nedajui im infor-
macije koje su im potrebne kako bi napravile informisani izbor.
109
 Koliko ena bi dozvolilo primeni histerektomije na sebi, iz ra-
zloga koji nije opasan po ivot, ukoliko bi znale da je 1975. godine
vie od 1.100 ena umrlo zbog ove operacije? Koliko njih bi rado
pristalo da deli bedu sa 30% pacijenata koji zarade neku infekciju
usled ove operacije ili sa 16% njih kojima je potrebna transfuzija
krvi tokom operacije? Koliko bi ena uivalo zbog izloenosti do-
datnoj opasnosti od infekcije hepatitisom putem transfuzione
krvi ili od intravenozne opreme?
Da li bi ene namerno odabrale histerektomiju kao nain steri-
lizacije, ako bi im bilo reeno da je ta procedura 20 puta smrto-
nosnija od podvezivanja jajovoda? Da li bi prihvatile histerek-
tomiju kao nain za spreavanje raka, ako bi im bilo reeno da je
ovo dovoljan razlog i da im se odstrane obe dojke?
Ako ne postoji dovoljno vredan kliniki razlog za ovo, da li bi
ene dozvolile da im se odstranjuju janici i jajovodi? Mnogi gi-
nekolozi to obavljaju rutinski, uz obavljanje histerektomije, ne
marei mnogo za to to e njihove pacijentkinje patiti od tegoba
prevremene menopauze. Oni smatraju ovaj nasumini pokolj,
prevencijom od raka, uprkos postojanja naunog dokaza da ovo
nema efekta na spreavanje strane bolesti. U istraivanju pri-
javljenom 1977. godine, pregledano je vie od 2.000 pacijent-
kinja kojima je uraena histerektomija izmeu 1948. i 1975.
godine. Kod vie od polovine pacijentkinja zadrani su jajnici i
njihova uobiajena funkcija, zbog ega su one imale veliku korist,
jer su na prirodan nain ule u menopauzu. Samo 14% ovih paci-
jentkinja je zatim zahtevalo dalju ginekoloku operaciju. Samo 2
od njih su umrle od raka, i pregledom njihovih sluajeva dolo
se do indiakcija da bi i njih 2 preivele da su bile periodino
prane. Ukratko, ni jedna od pacijentkinja, koja je zadrala svoje
jajnike i jajovode, ne bi imala nikakve koristi od njihovog odstra-
njivanja.
Koliko je samo ena privueno histerektomijom, kao alterna-
tivnim oblikom kontracepcije, ili eliminisanja neprijatnosti men-
struacije, bilo navedeno da poveruje da je to bezbedna i jednos-
110
tavna procedura? Iako nije jedna od najopasnijih procedura, jo
uvek predstavlja veliki rizik. ak i dobri hirurzi naprave lou pro-
cenu i pogree. Kada to urade, iskrsne neeljena komplikacija,
od kojih je najvea smrt.
Dr Liroj R. Viks, profesor akuerstva i ginekologije na medicin-
skom fakultetu Univerziteta Juna Karolina, je rekao u istrai-
vanju iz 1977. godine, koje je objavljeno u asopisu Amerikog
medicinskog udruenja, da su Komplikacije prilikom ginekolo-
kih operacija priline i kada se detaljno pregledaju, skoro zastra-
ujue... Naveo je 10 najeih greaka koje su hirurzi pravili
obavljajui abdominalne histerektomije, i zakljuio:
Svaki hirurg ima svoju omiljenu operaciju, tehniku, sutinske
principe i sujeverje, i dok god se oni primenjuju na korist paci-
jenta, sve je dobro. Rizik je u tome to on moe izgubiti fleksibil-
nost, postaviti se kao Bog, i postati nemaran u vezi sa primenom
svoje strunosti.
Zabrinutost dr Viksa se protee na sve oblike hirurgije, narav-
no, ali ene bi trebalo da budu informisane da opasnosti u
sluaju histerektomija mogu biti ak i vee. Veinu njih obavljaju
ginekolozi koji su manje kvalifikovani, nego to bi pacijent
verovao ili imao pravo da oekuje. U 1975. godini, samo 16.000
od 22.500 doktora koji su se bavili ginekologijom, je bilo serti-
fikovano. Doktori koji nisu bili sertifikovani po svoj prilici naj-
manje kvalifikovani hirurzi obavljali su histerektomije 2 puta
ee nego oni koji su bili sertifikovani!
Sve injenice u vezi sa depresijom, koja se pojavljuje nakon
histerektomije i drugih psiholokih komplikacija, se retko otkri-
vaju pacijentu pre operacije. Previe esto, ginekolozi izbegavaju
pitanja u vezi sa posledicama operacije uveravajui ene da se,
ako se i pojave, mogu reiti davanjem vetakog estrogena u vidu
lekova. Ovo esto nije istina, i pacijent moe pretrpeti dodatnu
tetu od ovog leka.
U nekim grupama koje su paljivo prouavane, post-histerek-
tomijsku depresiju doivela je jedna treina do jedne polovine
111
svih pacijentkinja. To se deava toliko esto da neki doktori
preporuuju psihijatrijske konsultacije pre operacije, koje trebaju
da se obave na enama starijim od 45 godina. Najee verova-
nje, ak i meu doktorima, je da su ovi post-operativni efekti
povezani sa prevremenom menopauzom uzrokovanom vae-
njem jajnika i jajovoda zajedno sa matericom. Ovo je tano, ali
takoe postoji dokaz da se ovi efekti mogu ispoljiti i kada jajnici
i jajovodi ostanu netaknuti. Samo uklanjanje materice izgleda da
ima trenutni efekat na proizvodnju hormona jajnika kod nekih
ena, a glavobolja, vrtoglavica, naleti vruine, depresija i nesani-
ca mogu biti uzrokovani histerektomijom, ak i kad su jajnici ne-
taknuti.
ena koja je profesor psihijatrije na medicinskom fakultetu
Univerziteta Nortvestern, je sprovela istraivanja koja su beleila
sve ove tetne efekte histerektomija. Ova navodna korist je pripi-
sana injenici da im vie ne treba strah od trudnoe. Uvek sam
bio nepoverljiv prema ovoj tvrdnji, iako bez sumnje moe vaiti
u nekom sluajevima. Meutim, istraivanje dr Njutona je otkrilo
smanjenje seksualnog nagona kod 60% ena kojima su odstra-
njeni materica i oba jajnika. Drugi su prijavili da je nakon his-
terektomije ukupno 20 do 42% od svih ispitanih ena, apstiniralo
od seksualnog odnosa.
Dugo sam sumnjao da je veliki deo seksualne disfunkcije koja
pokree ene da poseuju psihijatre i brane savetnike, direktna
posledica histerektomije. U poetku, moja sumnja je bila pokre-
nuta srceparajuim pismima koje sam dobijao od ena, iji sek-
sualni ivoti su bili upropateni ovom operacijom. Evo nekoliko
primera:

Dragi dr Mendelson:
Godine 1971. obavljena mi je kompletna histerektomija. Oko
3 meseca kasnije, suprug mi je rekao da vie nisam ena i da vie
nikada neu moi da ga zadovoljim. Naravno, izvinuo se kasnije,
ali nisam mogla nikako da zaboravim ono to je rekao.
112
 Sada imam 40 godina, a on 43. Pijem vetake hormone, ali
od operacije oseam bol tokom seksualnog odnosa, i nikada ne
dostignem vrhunac. Doktori kod kojih sam ila su mi rekli da
imam problem u glavi. Moj suprug je dobar ovek i dobro brine
o meni, ali kada doe do seksualnog odnosa, on postaje druga-
ija osoba nego to je bio pre moje histerektomije. Da li je moje
stanje normalno? Ja sam oajna i jako mi je potrebna pomo, a
ne znam gde da je dobijem.

Dragi Doktore:
Odraena mi je kompletna histerektomija, tokom mojih
tridesetih godina. Ako bih morala, nikada ponovo ne bih prola
kroz sve to. Otila sam kod nekoliko doktora, pre nego to sam
pristala na operaciju i svi su se sloili da operacija mora da se
obavi i da e se vetaki hormoni postarati za probleme koji
mogu da uslede nakon operacije. Operacija nije samo upropas-
tila moj seksualni ivot, ve mi je unitila i nerve. Imali smo dobar
seksualni ivot pre operacije, ali sada je iz godine u godinu sve
loiji. To je gorka pilula za progutati, kada znate da ste neuspeni
i va suprug vam kae da ste lo seksualni partner. to se vie
trudim, stvari postaju sve gore...

Morau da priznam da nisam imao dobar odgovor ni za jednu

od ovih ena, niti za stotine drugih koje su mi pisale. Nadam se
samo da u kroz ono to sam napisao u ovom poglavlju, ohrabriti
mnoge ene da paljivo razmisle o opasnostima, pre nego to
dopuste sebi da budu nagovorene na neobaveznu, medicinski
nepotrebnu histerektomiju.
Namerno sam rekao nagovoreni jer ak i one ene koje se
raduju histerektomiji, ine to jer su ih njihovi doktori uslovili tom
idejom. ene koje poseuju ginekologe kako bi obavile podvezi-
vanje jajovoda, posebno su podlone jednom obliku mamac i
prekida tehnike, koju primenjuju neki trgovci aparatima. U
toku pre-operativnog ispitivanja, ginekolog pronae neke siu-
113
ne fibroide u materici, koje indentifikuje kao tumore. On zna da
to automatski doarava strah od raka u mozgu ene. Bez ikakvog
objanjavanja, on onda rauna na njenu emocionalnu reakciju
na tumore i onda je podstie da rei 2 problema jednim udar-
cem, tako to e pristati na histerektomiju, pre nego na podvezi-
vanje jajovoda.
Ovo se jako esto deava u univerzitetskim bolnicama, gde
specijalizanti treba da obave odreen broj histerektomija, kao
deo njihove obuke. Ali ginekolozi sa privatnom praksom, takoe
imaju jak motiv da podvezivanje jajnika zamene histerektomi-
jom, jer e to u najmanju ruku utrostruiti njihove prihode.
Jaina ovog ekonomskog motiva je demonstrirana injenicom
da je broj histerektomija koje se obave na pacijentima koji su
zdravstveno osigurani, duplo vei od broja histerektomija koje
se obave na onima koji nisu osigurani. U zdravstvanim ustano-
vama sa plaanjem unapred, gde doktori odgovaraju zbog ne-
potrebnih operacija, stope histerektomija su manje uestale za
25% nego u zdravstvenim strategijama gde praktino nema od-
govornosti.
Poveana ponuda ginekolokih operacija u paru sa opadaju-
om stopom poroaja, oteava mogunost akuerima-ginekolo-
zima da prosperiraju. Gore od toga moe biti samo to da kao
viak doktora budu izbaeni iz medicinskih kola, tokom nared-
nih decenija. U nedostatku dovoljnog broja pacijenata, ginekolozi
e biti u iskuenju da izvuku dodatni prihod od onih pacijenata
koje imaju, preporuujui operacije koje pacijentu nisu neop-
hodne. Vraajui se u 1975. godinu, u intevjuu za Nju Jork Tajms,
specijalista iz Baltimora je iskreno priznao da se gore navedeno
ve deava: Neki od nas ne zarauju dovoljno za ivot, pa iz-
vadimo jednu ili dve materice meseno, kako bi platili kiriju.
Pacijenti u dobrotvornim dravnim bolnicama su posebno
podloni histerektomijama koje se obavljaju radi sterilizacije. I
ovde je motiv takoe ekonomske prirode, ali se pojavljuje pod
naslovom drutvenog inenjeringa, pre nego linog dobitka.
114
Kada majka ue u period napona (trudova), doktor-specijalizant
koji je tu prisutan pita: Vi zapravo ne elite da rodite jo jedno
dete, nakon ovoga, jel tako? U tom trenutku, ona moda ne
eli ni ono koje trenutno poraa, tako da odgovori sa ne. On je
onda nagovori da se podvrgne histerektomiji. Njegov motiv je
da stekne iskustvo u obavljanju histerektomije, oslobaajui
drutvo svih buduih trokova zatite, koji bi postojali kada bi
pacijentkinja imala jo dece. U nekim dobrotvornim dravnim
bolnicama, jako puno histerektomija se obavi na siromanim
pacijentkinjama crne puti, koje se sa osmehom nazivaju Misisipi
apendektomije (apendektomija = hirurko uklanjanje slepog
creva). Prema jednom izvetaju, operacije obavljene pod ovim
okolnostima ine 10% svih ginekolokih operacija u Nju Jorku.
Kada je unutranjost materice pogoena rakom endometri-
juma (sluznice materice), ili kada su prisutne druge vrste raka u
reproduktivnom sistemu, histerektomija moe biti opravdana
uprkos opasnostima i potencijalnim postoperatuvnim efektima,
povezanih sa hirukom menopauzom. U odsustvu ovakvih situ-
acija opasnih po ivot, svaka ena mora paljivo da razmotri da
li su rizici od histerektmije razuman kompromis za sumnjive ko-
risti koje mogu biti realizovane. Va doktor moe pokuati da vas
ubedi da su drugi oblici kontracepcije neprikladni i manje pouz-
dani, da je menstruacija nepotrebna smetnja, i vi se moete
sloiti. Ali to nije pravo pitanje. Pitanje na koje moda poelite
sebi da odgovoroite je, da li su ove nepogodnosti manje prih-
vatljive nego surovi simptomi menopauze, psihijatrijski problemi,
seksualna disfunkcija i na kraju smrt?
Ne prihvatajte uveravanja ginekologa da se simtomi menopa-
uze mogu kontrolisati korienjem estrogena, kao to je Pre-
marin. One ne mogu uvek da se kontroliu estrogenima, a i sami
estrogeni izlau pacijenta novim rizicima. Istraivanja su utvrdila
jasnu povezanost izmeu estrogena i raka sluznice materice. To
je od velikog znaaja za enu koja prirodno prolazi kroz meno-
pauzu, ali, naravno, ne i za enu koja prolazi kroz posthisterek-
115
tomijsku menopauzu, poto njena materica vie nije netaknuta.
Za nju je takoe znaajna poveana mogunost od raka dojke.
Veliki broj naunih istraivanja je povezalo upotrebu estro-
genske terapije sa poveanom uestalou raka dojke. Nijedna
odgovorna ustanova ili strunjak ipak nisu bili voljni da izriito
potvrde da estrogeni izazivaju rak dojki, niti je bilo ko od njih
uspeo da dokae suprotno. S obzirom na mogunost da estro-
geni mogu izazvati rak dojki, logino je pretpostaviti da bi doktori
trebalo da prestanu da ih prepisuju, dok se stvar u potpunosti
ne ispita. Umesto toga, oni nastavljaju da se pridravaju smenog
i smrtonosnog principa, da su lekovi bezazleni dok se ne dokae
suprotno.
Ajerst Laboratorija, proizvoa Premarina, upozorava doktore
na rizike od pojave raka sluznice materice i upotrebu tokom trud-
noe, sitnim slovima u svojih reklama u AMA asopisu, koje je
nekoliko korisnika ikada videlo. Reklama takoe obuhvata i ovo
upozorenje: Danas ne postoji zadovoljavajui dokaz da estroge-
ni, koji se daju enama u post-manopauzi, poveavaju rizik od
raka dojki, iako je nedavno istraivanje podstaklo ovu mogu-
nost.
Natpis na reklami za Premarin, ispisan preko slike ene koja
izgleda usamljeno, glasi: Menopauza: Da li ona treba da ivi sa
njom?
Kao jedan od doktora kome je reklama i namenjena, odgo-
voriu na ovo pitanje.
Nije li bolje da naui da ivi sa tim, nego da umesto toga
uzima njihove pilule i da zbog njih umre?

116
 10. poglavlje

Va suprug voli vas,

a ne vae grudi.

Veina hirurga, koji prirodno imaju ravne grudi, ne mogu da

razumeju traumu koju izazivaju kada eni odseku njene dojke.
Scenario koji prati njihove dijagnoze, esto izgleda ovako:
Gospoa Dons, koja je savesna po pitanju obavljanja stvari
koje su neophodne, kako bi odrala svoje fiziko zdravlje, probudi
se jednog jutra i sprovede postupak samoispitivanja svojih dojki.
Na svoje zaprepaenje, ona pronae malu grudvicu u jednoj od
njih. Ona poseti svog ginekologa, koji opipa grudvicu, sveano
klimne glavom i uputi je kod hirurga, koji e obaviti biopsiju kako
bi utvrdio da li je tumor maligni ili benigni.
Gospoa Dons je zabrinuta, naravno, iako je, kao i veina
nas, sklona da misli o katastrofi kao neemu to se dogaa dru-
gim ljudima. Kada poseti hirurga, on pojaava njene nade, tako
to je uverava da je grudvica verovatno benigna cista, ali joj pred-
lae da sledee nedelje doe u bolnicu i obavi biopsiju, kako bi
se otklonile sumnje.
Hirurg joj ne govori o biopsiji iglom, koja se moe obaviti u
njegovoj kancelariji, bez potrebe za skupim viednevnim bo-
ravkom u bolnici. On je takoe nagovara da potpie punomoje
koje ga ovlauje da obavi biopsiju, i bilo koju drugu operacju za
koju smatra da je neophodna.
Nema diskusije o alternativama koje su dostupne, ukoliko se
za grudvicu dijagnostikuje da je maligni tumor, ili ako hirurg od-
lui da joj odstrani dojku, ako se otkrije rak.

117
 Gospoa Dons je dovedena u operacionu salu uverena da e
joj samo biti obavljena biopsija i nita vie, i sa nadom da joj nee
pronai rak. Kada se probudi u sobi za oporavak, ona instinktivno
pokua da dotakne svoju dojku i shvati da je nema. Suoena sa
ovom stranom realnou, ona moli medicinske sestre za infor-
maciju koje one ne bi smele da daju. Provodi sate u nepri-
jateljskom okruenju sobe za oporavak, sama sa svojom bedom,
bez rei utehe njenog hirurga, koji je nestao bez traga.
Mastektomija (hirurko uklanjanje dojke) je uasno trauma-
tino iskustvo, ak i kada je ena nad kojom se obavlja priprem-
ljena za gubitak. Hirurg koji obavlja mastektomiju na pacijent-
kinji, bez iskrene diskusije o alternativama, bez prethodnog upo-
zorenja ili pripreme, moe biti kriv za najstranije maltretiranje.
Veina hirurga mukaraca se distancira od svojih pacijenata i
pokae malo interesovanja i saoseanja za traumatinu reakciju
enskih pacijenata na gubitak jedne ili obe dojke. Nema sumnje
da bi hirurzi energino osporilu ovu izjavu, ali kako drugaije mo-
gu da objasne injenicu da i dalje obavljaju radikalne operacije
kada rezultati nisu nita bolji nego kod primene vie poeljnih
procedura?
Mnogi hirurzi jo uvek obavljaju uasnu nakaznu i oslabljujuu
Halsted radikalnu mastektomiju, uprkos monom dokazu da ne
obezbeuje nikakav napredak u stopi preivljavanja, u odnosu
na manje radikalne procedure. Stepen do kog je ovo odreeno
nedostatkom korektnog odnosa prema pacijentkoinjama, ili
upornom posveenou proceduri, koja je standardni tretman
skoro 100 godina, moe se izmeriti, ali smatram da su u pitanju
obe stvari. Svakako, nema sumnje u vezi postojanja seksistike
(muke dominantne) komponente. Jedno istraivanje je otkrilo
da u Lenjingradu, gde veinu operacija dojki obavljaju mukarci,
Halsted radikalna mastektomija se najee primenjuje. Modi-
fikovana radikalna mastektomija je omiljena procedura u Mos-
kvi, gde su veina hirurga koji operiu dojke, ene.

118
 Teko je i drugoj eni da proceni koliko je mastektomija tra-
umatina za ene koje su rtve tretmana koji je mnogo vie ra-
dikalan i unakaavaju nego to je potrebnno, ili lanih izvetaja
o biopsiji, odraenih na brzinu na operacionom stolu, a koji vode
operaciji koja uopte nije potrebna. Obe ove tragedije se dea-
vaju mnogo ee nago to moete da zamislite.
U oktobru 1980. godine, porota u Nju Jorku je dodelila 2,7
miliona dolara porodici ene koja je izgubila obe dojke, jer joj je
rak pogreno dijagnostikovan u izvetajima biopsije. Nije bilo
nieg aljivog u tome to joj se desilo, ali svedoenje o tome kako
se desilo, je skoro komino.
Pogrene izvetaje biopsije, trebalo je da potpie asistent efa
patologije, ali su bili nepotpisani, i on je poricao bilo kakvu po-
vezanost sa njima. ef patologije, koji je bio odsutan dok se izve-
taj pripremao, proverio je uzorke biopsije nakon svog povratka.
Nije naao nikakav dokaz o postojanju raka, i svedoio je da je o
tome informisao hirurga, pre nego to je ovaj odstranio dojke.
Hirurg je tvrdio da je operacija bila obavljena pre nego to je
dobio informaciju.
Samo jedna sporna injenica se pojavila iz cele ove situacije.
Nesrena ena je nepotrebno ostala bez obe dojke. ak nije ni
doivela sudsko poravnanje i kompenzaciju za gubitak, poto je
umrla u periodu od 7 godina, koliko je trebalo da sluaj konano
rei na sudu.
okantno, kaete? Naravno. Ali u svetim hodnicima Moderne
Medicine, ni oko ega se ne treba posebno uzbuivati. To se stal-
no deava i to daleko ee nego to su hirurzi primorani da priz-
naju.
Krajem 1973. godine, Nacionalni institut za rak (NCI) i Ame-
riko udruenje za borbu protiv raka (ACS) pokrenuli su naci-
onalni projekat otkrivanja raka, u kome su 280.000 ena poeli
regularno da ispituju mamografom, u 27 centara za otkrivanje
raka. Do 1976. godine, ovaj projekat masovnog proveravanja
izlaganjem X-zracima, otkrio je oko 1.800 sluajeva raka. Povrno
119
gledano, ovo je bio ohrabrujui dokaz o uspenosti projekta.
Meutim, u jednom trenutku su obavljeni pregledi rezultata. Oni
su obelodanili postojanje 48 sluajeva sa pogrenom dijagno-
zom, od kojih je 37 sluajeva rezultovalo nepotrebnim odstranji-
vanjem dojki.
Setite se da su ova ispitivanja sprovedena pod federalnim
pokroviteljstvom i podvrgnuta javnom nepristrasnom pregledu.
Samo Bog zna koliko je netanih izvetaja biosija napravljeno u
bolnicama, i koliko je ena izgubilo svoje dojke kao rezultat toga.
Jedina kontrola je neobjavljeni postoperativni patoloki izvetaj,
koji je pregledan od strane bolnikog odbora. U veini sluajeva,
ovi izvetaji su toliko beznaajni, da neki od nas nazivaju one koji
ih rade, papirni odbori.
Godinama sam upozoravao ene da godinji mamografski
pregledi ena, koje nemaju simptome, proizvode vie raka, nego
to otkrivaju. Nisam bio usamljen u tome. Dr Don C. Bailar III,
glavni urednik asopisa Nacionalnog instituta za rak je potvrdio
istu stvar u izvetaju iz 1975. godine. Njegov zakljuak je bio po-
dran mnogobrojnim istraivanjima, koja su sugerisala, da aku-
mulirano X-zraenje u koliini od preko 100 rad, u periodu od
preko 10 do 15 godina, moe izazvati rak dojke. Dr Irvin Bros, iz
Memorijalnog instituta Rozvel Park u Bafalu, Nju Jork, je takoe
upozoravao kongresni pododbor 1978. godine, da e oko
250.000 ena koje su pregledane u NCI-ACS projektu masovnog
pregledanja, za 15 do 20 godina postati rtve najgore epidemije
raka dojke (koji su doktori izazvali) u medicinskoj istoriji.
Visoko-nauna federalna predstavnitva, njihove izborne je-
dinice i njihovi saveznici u inenjerskim naunim i medicinskim
udruenjima, su lagali javnost u vezi sa opasnostima od 25-ogo-
dinjeg izlaganja jonizujuem radioaktivnom zraenju niskog
nivoa. Dr Bros je istakao je da su istraivai nagraivani za nepro-
nalaenje opasnosti, i kanjavani ukoliko bi otkrili da je ovo zrae-
nje tetno.

120
 Zadovoljan sam to su NCI i ACS konano ukinuli rutinsku ma-
mografiju za ene ispod 50 godina. Naalost, mnogi doktori ne
itaju nita osim svojih bankovnih rauna, i pored svega ovog, i
dalje je obavljaju. Kao i sve procedure u kojima se pacijenti izlau
X-zraenju, mamografija je potencijalno opasna po vae zdravlje.
Osim ako ne postoje ubedljivi simptomatini razlozi za to, ne
dozvolite vaem doktoru da je obavi na vama.
Od veeg znaaja za svaku enu, je sklonost mojih medicinskih
kolega da pribegavaju najradikalnijem obliku intervencije, kada
se suoe sa bilo kojom boleu. Nigde posledice ove prinude nisu
toliko opasne, uznemirujue i tetne kao u sluajevima raka doj-
ke.
Ve skoro itav vek, najvei broj hirurga je primenjivao Hal-
sted radikalnu mastektomiju u sluajevima kada je dijagnostiko-
van rak dojke. Proceduru je osmislio Dr Vilijam S. Halsted, 1882.
godine, i ona je prihvaena kao standardan tretman, nakon to
je primenjena na samo 50 rtava raka dojke. Ona je branjena i
rutinski obavljana od strane veine hirurga, do dananjeg dana.
Operacija je osmiljena kada je rak dojke dijagnostikovan u
poodmakloj fazi. Zbog toga su tumori obino bili veoma veliki, i
limfni vorovi oito upleteni. Halstedov lek se sastojao u odstra-
njivanju cele dojke, limfnih vorova, kao i grudnih miia.
S obzirom na stanje medicinskog i hirukog znanja od pre
jednog veka, teko je kritikovati Halstedovo razmiljanje, ali zdra-
vorazumno razmiljanje ne vredi ve godinama. Operacija je
neverovatno brutalna, kao i unakaujua i iznurujua. esto iza-
ziva uasno oticanje ruke i strogo ograniava njenu upotrebu.
Kozmetike i estetske implikacije, esto bude znaajne psiholo-
ke reakcije kod ena nad kojima se obavi ova operacija.
Istraivanja su pokazala da jedna etvrtina udatih ena, kojima
je obavljena mastektomija, doivljava sledstvenu depresiju, to-
liko intenzivnu, da se kod njih pojavljuje sklonost ka samoubis-
tvu. Druga etvrtina njih doivi pogoranja seksualnog ivota sa
muem. Vie od polovine su rtve fantomskog sindroma dojke,
121
frustrirajueg oseaja u dojci koje vie nema. Psiholozi koji su
prouavali ove reakcije, krive za to nedostatak podrke od mu-
karaca koji su obavili operacije, i od mueva.
okantno je, u pogledu razarajue prirode ove procedure, da
je bilo potrebno skoro 90 godina da se sprovede prvo kontro-
lisano istraivanje alternativnih metoda. Iako su druga istrai-
vanja ukazivala da stopa preivljavanja kod onih ena kojima je
obavljena Halstedova radikalna mastektomija, nije bila nita vea
nego kod onih ena na kojima su primenjivane manje radikalne
procedure. Halstedova procedura je skoro univerzalno primenji-
vana. Konano, 1970. godine, Nacionalni institut za rak je finan-
sirao istraivanje nad 1.700 ena u 34 mesicinka centra. Upo-
reivane su 3 procedure radikalna mastektomija, obina mas-
tektomija i obina mastektomija praenja terapijom zraenjem.
Rezultati, u smislu ponovne pojave raka, su bili praktino inden-
tini.
Druga nauna istraivanja i kliniki pokuaji, ovde i u inos-
transtvu nisu otkrile nikakve razlike u stopama preivljavanja
kod primene raliitih procedura. Jedno od najskorijih istraivanja
je sproveo tim specijalista u gradiu Rokfordu, Ilionois. Oni su
pregledali sve ene u tom gradu, koje su operisane usled raka
dojke izmeu 1924. i 1972. godine, iji su sluajevi mogli da se
prate najmanje 5 godina. Veina od njih je mogla biti praena 10
godina. Nakon analize 1.686 operacija, nisu otkrivene nikakve
statistiki znaajne razlike u 5-ogodinjem i 10-ogodinjem ispi-
tivanju izmeu obinih, modifikovanih radikalnih i radikalnih
mastektomija.
Opta saglasnost onih slobodoumnijih, u vezi sa razliitim
hirukim i radiolokim alternativama, je da su stope preivlja-
vanja odreene vie prirodom raka, nego procedurom koja se
koristi za njegovo tretiranje. Naalost, sloboda uma nije upeat-
ljiva osobina veine hirurga, koji operiu dojke. Da je bila, veliki
broj njih bi znao i delovao u skladu sa injenicom da je smrtnost

122
od raka dojke, rezultat daljih metastaza raka na ostale organe, a
ne samog raka dojke.
Drugaije reeno, stope smrtnosti su dosta predodreene
drugim faktorima, osim kontrole elija raka u dojci i okolnom
tkivu. To ba i nije uteno, ali ovo je jedna od onih situacija jed-
na dobra vest, jedna loa vest. Pacijentkinja ili ima tip raka koji
je ogranien na dojku, ili onaj koji se iri kroz telo. Prvi tip raka
se lei, u okvirim Moderne Medicine, lokalnim odstranjivanjem
glavnog tumora i okolnog tkiva, plus radijacijom svih preostalih
manjih elija raka. Tip raka koji metastazira, se obino proiri na
druge delove tela, do trenutka kada se indentifikuje u dojci, i ni-
jedan oblik operacije dojke nee biti od pomoi u ovom sluaju.
Iako ponovna pojavljivanja raka u dojci mogu biti neto ea uz
primenu manje radikalnih procedura, njima se moemo spremno
baviti bez poveanja smrtnosti. Mislm da bi veina ena pristala
da se podvrgne nenakaznim preocedurama, nego procedurama
koje obuhvataju odstranjivanje dojke.
Znanje o trenutnom stanju u vezi sa vetinama tretiranja raka
je sumirano 1979. godine u lanku objavljenom u asopisu
Amerikog medicinskog udruenja. Na osnovu paljivih istrai-
vanja sprovedenih na odseku za javno zdravlje Univerzitete Har-
vard, Dr Moris S. Foks, biolog, je doao do odreenog broja
zakljuaka, koji bi trebalo da spuste zavesu na najradikalniju ope-
raciju dojke. Meutim, ako posveeni radikalni intervecionisti
Moderne Medicine uu u pravu formu, to se verovatno nee de-
siti. Njegovi zakljuci slede i pozivam vas da ih ne zaboravite, jer
ako vas nuda natera, moda poelite da pokaete svom doktoru
ili hirurgu, ovu stranicu u knjizi:
Radikalna mastektomija, ne nudi nita vee koristi od obine
mastektomije praene X-zraenjem.
Uestalost u dijagnostikovanju raka dojki se poveala za 18%,
izmeu 1965. i 1975. godine. Ipak, stopa smrtnosti od raka dojke
je ostala nepromenjena najmanje proteklih 40 godina.

123
 ini se da postoje dve podjednako raspodeljene osnovne
klase ena sa rakom dojki: oko 40% njih umre, bez obzira na vrstu
leenja, a drugih 60% pokazuju stope smrtnosti koje se malo ra-
zlikuju od stopa smrtnosti kod ena koje nemaju rak.
Za neke vrste raka se ispostavi da su pod mikroskopom ma-
ligni, ali to se tie pacijenta, ponaa se benigno.
Iako se skoro sve pacijentkinje, sa rakom dojki, tretiraju na
ovaj ili onaj nain, one koje bre umiru pokazuju stopu smrtnosti
slinu kao kod netretiranih pacijenata u 19. veku.
Paljiva istraivanja grupa ena, koje su proveravane na rak
dojke, u odnosu na sline grupe koje nisu, pokazala su da se sma-
njenje smrtnosti usled raka dojke u prvoj grupi ne razlikuje su-
tinski od smanjenja opte smrtnosti u grupi. Osim toga, grupa
koja je odbila da bude pregledana proivela je i manju uestalost
od raka dojke i sutinski niu smrtnost od raka dojke.
Frapantno ubrzanje uestalosti dijagnostikovanja raka dojke,
koje je poelo oko 1965. godine, verovatno odraava poveanje
detektovanja u ranom stadijumu bolesti. Ipak, ne postoji dokaz
o korisnosti ove rane detekcije, u smislu smrtnosti od raka dojke,
ak i 10 godina kasnije.
Ostaje mogunost da se veina tajanstvenih ili ranih bolesti,
otkrivenih pregledom, nikada ne bi manifestovala kao maligna
u normalnom ljudskom ivotu, rekao je Dr Foks. Moje tumae-
nje postojeih dokaza postavlja pitanja u pogledu toga koliko su
razumni rutinski periodini pregledi ena, koje nemaju simpto-
me.
Zakljuci Dr Foksa, ukazuju na 2 argumenta, na koja ja ukazu-
jem godinama. Rutinski pregledi bilo koje vrste su opasni, a po-
sebno mamografija, jer moe da izazove bolest koju bi trebalo
da otkrije. Drugo, kada se otkrije bilo koji simptom, uinie se
ono to se moe uiniti, ali doktori obino biraju najradikalnije
metode. Obe ove opasnosti komplikuje uporedna jednostavnost
mastektomije. Sa take gledita hirurga, dojke - kao i krajnici - su
veoma laki za odstranjivanje.
124
 Sa svim ovim nakupljenom dokazima, da nijedan oblik leenja
raka dojke nema primetan efekat na stopu smrtnosti, bilo bi
mudro da vie istraivanja bude usmereno na otkrivanje uzroka
raka, nego na neproduktivne oblike leenja. Poto doktori ne-
maju ili imaju malo motivacije da potrae naine za spreavanje
bolesti, nema svrhe da zbog toga konsultujemo medicinsku pro-
fesiju. Mislim da je vreme da ene uine sve da se njihov glas
uje da ponu da teraju federalna predstavnitva da finansiraju
istraivanja u vezi raka. Ubeen sam da bi istraivanje uzroka
raka dokazalo da su doktori vie bili uspeni u izazivanju raka,
nego to su bili u smanjivanju stope smrtnosti.
Moj fokus u poduavanju je skoncentrisan na preventivnu
medicinu, tako da dosta panje pridajem pokuajima da ubedim
svoje studente da vie panje posveuju preventivi nego to to
ine moje druge kolege. Jedan od mojih trikova je da im zadam
projekat o tome kako da izazovu bolest. Moje obrazloenje je da
ako ozbiljno proue ta izaziva bolesti, da e prisvojiti neke do-
kaze o tome kako Moderna Medicina mora da promeni pona-
anje, kako bi spreila bolesti.
U toku prezentacije ovog zadatka, navedem primer, kako dok-
tor moe izazvati rak dojke. Ove metode, koje Moderna Medicina
i njeni saveznici u farmaceutskoj industriji ve upotrebljavaju, su
sledee:
- Daju enama kontraceptivnu pilulu, koju istraivanja pove-
zuju sa rakom dojke.
- Prepisuju im dietil-stilbestrol (DES) da se sprei luenje mle-
ka, ili u vidu pilule za jutro posle. Ako su u mogunosti da ih
daju pacijentkinji koja je trudna, moda dobiju bonus. One mogu
izazvati rak kod njenih potomaka.
- Obeshrabruju pacijentkinje da ne zatrudne, ili primenjuju
neku hiruku vetinu kako bi bili sigurni da se to nee desiti. U
najmanju ruku, ne daju da im trudnoa pree u naviku, jer to
vie trudnoa ena iznese, manja je verovatnoa od pojave raka
dojke.
125
 - Obavljaju puno histerektomija, i kada pacijentkinje ponu
da se ale na simptome menopauze, dre ih godinama na
vetakim estrogenima.
- Obeshrabruju pacijentkinje da doje, kad god su u mogu-
nosti. Izgleda da to spreava pojavu raka dojke. Proizvoaima
dohrane za bebe e biti drago da mogu da pomognu.
- Trude se da pacijentkinje pokupe 100 rad-a ili vie radijacije,
tako to ih, kad je god mogue, izlau X-zraenju, tokom narednih
10 do 15 godina. Ako ne mogu da pronau dovoljno izgovora da
ih izloe X-zraenju, umeaju i njenog stomatologa u celu priu
ili poveaju intenzitet zraenja na rendgen aparatima.
Ne mogu konano da dokaem da e bilo koja od ovih radnji
prouzrokovati rak dojke, ali postoji toliko puno dokaza koji podu-
piru verovatnou da sam u pravu. Da Moderna Nedicina zaista
brine o pacijentima koje lei, ne bi trebalo da nastavi sa upotre-
bom neispitanih lekova i procedura, dok se ne dokae da oni za-
ista ubijaju ljude; trebalo bi da odbija da ih upotrebljava, dok se
ne dokae da ne ubijaju.
Na primer, ja ne mogu dobiti mnogo panje u oviru medi-
cinske profesije, zbog svoje tvrdnje da laktacija deluje na smanje-
nje uestalosti raka dojke meu majkam dojiljama. Dodue,
definitivna kontrolna istraivanja nisu dostupna da potvrde in-
verzni odnos izmeu raka i dojenja, van senke sumnje. Meutim,
verujem da bi akueri i pedijatri trebalo da prestanu da veliaju
proizvoae dohrane za bebe dovoljno dugo, kako bi to saznali.
U nedostatku bilo kakvog naunog interesovanja sa njihove
strane, eleo bih da im objasnim zato je istraivanje tzv. Tanka
ena sa juga Kine, iz 1977. godine, koje tradicionalno doje bebe
samo desnom dojkom, pokazalo veu uestalost pojave raka u
njihovim levim, nekorienim dojkama. Voleo bih da im objasnim
zato postoji vea uestalost pojave raka dojke meu asnim ses-
trama i monahinjama. Voleo bih da ih ujem da zdravo-razumno
protumae zato je prouavanje grupe Eskimo ena iz Kanade,
koje su tradicionalno dugo posveene dojenju, pokazalo samo 1
126
sluaj raka dojke meu populacijom izmeu 9.000 i 15.000 ena,
tokom 15 godina. Voleo bih da ujem njihov odgovor na istrai-
vanje iz 1964. godine na visoko cenjenom Rozvel Park Memori-
jalnom Institutu, koje je otkrilo da dojenje u periodu od 17
meseci smanjuje rizik od pojave raka dojke i da to smanjenje
postaje jo vee, ukoliko se dojenje produi na 36 meseci.
Sada kada sam objasnio ega ene treba da se plae u Moder-
noj Medicini, kada se dijagnostikuje rak dojke, ostaje legitimno
pitanje: ta treba da uradite, ako se jednog jutra probudite,
sprovedete samoispitivanje dojki i otkrijete grudvicu u jednoj od
vaih dojki?
Pre svega, ne paniite. Veliki su izgledi u vau korist, da je
grudvica koju ste otkrili benigna. Ili ak iako je maligna, velike su
anse da se moe otkloniti prirodnim putem. Va posao je da se
postarate da ako je to sve to vam je potrebno, da samo to i do-
bijete.
Prvi korak je da dobijete dijagnozu od nekoga kome moete
verovati. Ne znate nikoga kome moete verovati? Onda se raspi-
tajte okolo, posebno meu enama koje imaju, ili su imale isti
problem, sve dok ne indentifikujete 2 ili 3 najbolja specijalista u
gradu. Posetite svakog od njih, recite im ta ste otkrili i pitajte ih
ta vam savetuju da uradite.
Moram da vas upozorim da budete spremni za mogunost
snanog otpora i kavaljerskog tretmana, od strane hirurga, kada
sazna da ne elite neinformisano i pasivno da posluate njegov
savet. Moda ste naili na nekoga ko veruje da je Bog. Ne
odobravajte bilo kakav tretman bez prethodne diskusije o alter-
nativama u domenu prirodne medicine. Traite drugo miljenje,
i naite novog doktora, ako se ispostavi da va hirurg uvek insi-
stira na radikalnoj mastektomiji, zato to ne voli da radi bilo ta
drugo.

127
 11. poglavlje

Bezbednije je od trudnoe.

Pilula za kontracepciju je odobrena za prodaju od strane FDA

(Agencija za hranu i lekove), 1960. godine, nakon 5 godina is-
traivanja koje su finansirali zastupnik kontrole raanja Margaret
Sanger i proizvoa lekova G. D. Serl. Milioni ena, oduevljenih
to su dobile pogodan, udoban i efikasan nain za kontracepciju
(kontrolu raanja), oberuke su poele da koriste ovaj lek. Poto
su im lek prepisivali njihovi doktori, i jer su ga odobrili federalni
farmaceutski posmatrai, ene su pretpostavile da se moe ko-
ristiti bez ikakvih rizika. Nisu mogle vie da pogree.
Odobrenje pilule za kontracepciju od strane FDA se zasnivalo
na nemarnim, neadekvatnim istraivanjima koja su utvrdila nje-
nu efikasnost, ali nisu ponudila validan nauni dokaz o bezbed-
nosti za ljudsku upotrebu. Jedno od istraivanja je obuhvatilo
132 ene iz Porto Rika, koje su uzimale pilule, godinu ili vie dana.
Pet njih je umrlo tokom istraivanja, i nakakv napor nije uinjen
da se sazna uzrok smrti! Na osnovu takve vrste naunog do-
kaza, FDA je odobrila lek koji e konano ugroziti 50 milona ena
irom sveta.
Uz podsticaj od strane svojih doktora, ene piju ove pilule ve
20 godina. Do dananjeg dana, niko nije bio sposoban da ponudi
konaan dokaz da je pilula bezbedna za ljudsku upotrebu. Dok-
tori nastavljaju da prepisuju oralna sredstva za kontracepciju upr-
kos ponovljenim sluajevima tetnih efekata koje su viali kod
svojih pacijenata, i obilju dokaza u naunim asopisima o tome
da su ona odgovorna za mnotvo oboljenja i bezbrojne smrtne
sluajeve.
128
 Nedugo nakon to je predstavljena pilula za kontracepciju,
doktori su poeli da posmatraju irok spektar opasnih, i ak sm-
rtonosnih efekata izazvanih estrogenima koje pilula sadri. To-
kom sledee 2 decenije, preko 100 istraivanja je povezalo upot-
rebu ove pilule sa preko 50 tetnih efekata. FDA je odgovorila
zahtevanjem upozoravajuih etiketa o nekodljivosti, u vezi sa
nekima od njih, ali nije uspela da zatiti ene od nesigurne dis-
tribucije ove pilule.
Tipino, proizvoai lekova su na svako od istraivanja odgo-
vorili sa duplim negativnim odbrambenim odgovorom, koji uvek
upotrebljavaju: Ne postoji konaan nauni dokaz u prilog tome
da oralna sredstva za kontracepciju nisu bezbedna za ljudsku
upotrebu. Koliko mrtvih tela treba da se poloi pred njihova vrata
pre nego to proizvoai lekova prestanu da se brane ovako ci-
nino?
Kao doktoru, meni je potpuno neshvatljiva prvobitna odluka
FDA da dozvoli prodaju pilule za kontracepciju, bez sveobuh-
vatnog testiranja. tetni efekti pilule su bili predvidivi, i kratko-
rona teta bi bila otkrivena da su sponzori bili zainteresovani za
proveru njene bezbednosti, kao to su bili za demonstraciju nje-
ne efikasnosti.
Problemi sa oralnim kontraceptivnim sredstvima su bili pred-
vidivi zbog naina na koji deluju na telo. Ne oekujte da ujete
ovo od vaeg doktora, jer pilula ne bi imala toliko pristalica da je
enama bilo reeno da pilula remeti hormonalnu ravnoteu
izazivajui psiholoku nestabilnost. eljeni rezultat je ometanje
prirodnog procesa ovulacije izazivajui poremeaj u orga-
nizmu. Iako pilula, bukvalno svaku enu koja je uzima ini
bolesnom, kod nekih ena trenutni simptomi su blagi i jedva
primetni; kod drugih su ozbiljni. Ali sve ene koje ih uzimaju,
izloene su potencijalno smrtonosnim rizicima. Ometanje funkci-
onisanja reproduktivnog sistema je dovoljno loe, ali efekti pilule
se ne zaustavljaju tu. Estrogeni deluju na svaku eliju, na svaki
organ u telu. Neeljeni efekti na druge organe takoe variraju od
129
korisnika do korisnika, i oni obuhvataju trenutnu nelagodnost,
ozbilno oboljenje, ak i preranu smrt. Poto veina podmuklih
efekata pilule nisu odmah uoljivi, ene ih koriste ne sumnjajui
da im nanose tetu. Nakon svega, oteenje moe da se ne pojavi
u narednih 20 ili vie godina.
Tokom proteklih 20 godina itao sam rezultate naunih istrai-
vanja koja su otkrivala bolesti i stopu smrtnosti od kojih pate ko-
risnice pilule. Pokazalo se da kod ena koje ih koriste postoji vea
uestalost pojave raka grlia materice, materice, dojke i jetre.
Pilula je takoe bila povezivana sa sranim napadima, logom,
dijabetesom, oboljenjima une kese, plunom embolijom, hi-
pertenzijom i mentalnom depresijom. Neke ene, koje koriste
kontraceptivnu pilulu kao vid planiranja porodice, otkrile su na
svoje zaprepaenje da ih je pilula uinila trajno sterilnim, kada
su pokuale da zatrudne. Ovim glavnim efektima, mogu se do-
dati oni manji, koji se kreu u rasponu od vaginalnih infekcija i
uveanja dojki, do opadanje kose na temenu i pojaanog rasta
dlaka na licu.
Da su doktori pratili medicinsku literaturu i delovali na osnovu
onoga to su proitali, trebalo bi davno da u okrenuli lea piluli.
Ne postoji razuman izgovor za riskantna oteenja ili smrt nji-
hovih pacijentkinja, kada su dostupne bezbedne i podjednako
pouzdane opcije. Ipak, uprkos ovom katalogu uasa, koji se
povezuje sa upotrebom kontraceptivne pilule, FDA nastavlja da
ih odobrava za ljudsku upotrebu. Proizvoai lekova nastavljaju
da pune svoje novanike proizvodei i prodajui pilule. Doktori
nastavljaju da ih prepisuju milionima ena u Americi, dok ih kon-
trolori populacije poturaju bezazlenim enama irom sveta.
Teko mi je da poverujem da je ovoj parodiji doputeno da
postoji ve 20 godina!
Moe biti pouno za vas, kao to je bilo za mene, da uporedite
nain na koji je FDA razmazila farmaceutsku industriju, sa na-
inom na koji je odreagovala 1980. godine, kada je Reli tampon
bio povezan sa sindromom toksinog oka. Iako su samo 2
130
neubedljiva istraivanja predloila da je Reli tampon bio krivac,
i iako je bilo prijavljeno samo 40 smrtnih sluajeva usled sin-
droma toksinog oka tokom prethodnih 5 godina, FDA je brzo
izbombardovala medije energinim upozorenjima u vezi sa ovim
proizvodom.
Zvaninik FDA se pohvalio u asopisu Wol Strit Journal, da je
njegova agencija namerno upotrebila medije kako bi uklonila
proizvod sa trita. eleli smo da zasitimo trite informacijama
o Reli-u, rekao je. Namerno smo kasnili sa putanjem informa-
cija u tampu, kako bismo uticaj medija doveli do maksimuma.
Postojao je prilino koncentrisan i oprezan napor, kako bi se
odrao stabilan protok informacija pre objavljivanja u javnost.
Voleo bih da mi objasni zato FDA nije bila podjednako ener-
gina u zatiti Amerikih ena od drugih opasnih proizvoda, kao
to su konraceptivne pilule i intramaterini ureaji (IUD) ili spi-
rale koji su na tritiu ve vie od 20 godina!
Uesnici u zlokobnoj zaveri sa kontraceptivnom pilulom, nas-
tavljaju da opravdavaju svoje ponaanje, tvrdei da cilj - kontrola
populacije - opravdava sredstvo. Doktori, koji su najvie krivi, jer
je u njihovoj moi da prestanu da prepisuju pilule, se brane,
koristei je uprkos poznatim rizicima, jer je , kako kau, bezbed-
nija od trudnoe. ak i da je to istina, taj argument ne bi imao
smisla. Ostali bezbedni, podjednako pouzdani oblici kontracep-
cije su dostupni za spreavanje trudnoe. Meutim jo vanija
je injenica je da je stopa smrtnosti usled korienja pilule kada
se iskombinuju svi fatalni efekti beskrajno vea od rizika od
smrti usled trudnoe. Jedno istraivanje je otkrilo da je stopa
smrtnosti od vaskularnih bolesti, povezanih sa upotrebom pilule,
20 puta vea nego stopa smrtnosti usled trudnoe.
Seam se vremena kada je starosni opseg rtava obolelih od
raka dojke bio 45-55 godina. Doktori su retko, ako su uopte
videli, mladu enu sa ovom boleu. Starosni opseg je pomeren
nanie ka tridesetim godinama, otkad su ene poele da koriste
pilule za kontracepciju. Oni koji su prouavali jednu grupu od 450
131
ena, bili su okirani otkrivanjem 15 sluajeva raka dojke meu
enama izmeu 15 i 29 godina starosti. Svih ovih 15 mladih ena
je koristilo pilule.
Gledajui iz perspektive na oralna kontraceptivna sredstva,
dozvolite mi da vas podsetim da su neprofitne zdravstvene or-
ganizacije formirane kako bi se borile protiv bolesti koje izazivaju
mnogo manje smrtnih sluajeva nego pilule za kontracepciju.
Meutim, nisam video nijednog od mojih kolega da su organi-
zovali sakupljanje dobrotvornih priloga u znak seanja na rtve
pilula koje oni prepisuju. Retki su doktori koji upozore svoje paci-
jente da lek moe da ih ubije, a neki ak i odvraaju svoje paci-
jente od prava da naprave manje rizian izbor. Ljut sam, tuan i
stidim se svoje profesije, kada od svojih itateljki dobijem pismo
kao to je ovo:
Pre oko 9 godina, kada su poeli da se pojavljuju izvetaji o
vezi izmeu pilula za kontracepciju i raka i krvnih ugruaka, pose-
tila sam svog ginekologa, kako bih ga pitala da mi ugradi di-
jafragmu (silikonska kontraceptivna aica). Nakon roenja mog
prvog deteta, ovaj doktor me je stavio na terapiju kontracep-
tivnim pilulama (iako to nisam traila) uveravajui me da me one
nee samo tititi od trudnoe, ve i od raka.
Kada me je medicinska sestra ogrnula i pozicionirala, ula sam
kako doktor ulazi i veselo progovara: Pa, zdravo gospoo Robin-
son. Kada je saznao da elim da prekinem sa upotrebom pilula,
pobesneo je i rekao da mi nee pomoi oko dijafragme. Rekao
mi je da ako prestanem da pijem pilule za kontracepciju, da to
radim nas opstvenu odgovornost. Savetovao mi je: Sii dole u
apoteku, nabavi penu i okuaj sreu.
Moja prijateljica, koja je medicinska sestra, patila je od
prilinog zadravanja vode dok je koristila kontraceptivne pilule,
pa joj je njen ginekolog prepisao diuretike. Nakon nekog vre-
mena, kombinacija pilula za kontracepciju i diuretika, poela je
da proizvodi simptome dijabetesa. Doktor je onda hteo da joj
prepie i trei lek za kontrolu dijabetesa. Kada je moja prijateljica
132
to odbila, doktor joj je predloio histerektomiju (hirurko ukla-
njanje materice), kao alternativu.
Mislim da veina ginekologa ne voli ene. Ako je ena mlada,
glupa i/ili seksipilna, doktor je moe smatrati podnoljivom, ali
nas ostale smatra da smo neto nie od ljudi.
Povremeno, kada vie dokaza o opasnostima ovih pilula
pone da zabrinjava ene zbog njihovog korienja, pojave se
nova istraivanja, koja se nairoko objavljuju, kako bi oterala nji-
hove sumnje. Ona obave svoj prljav posao, a onda padnu u zabo-
rav kada se primene njihove predrasude. Jedno od njih je bilo
istraivanje koje je objavila organizacija Roditeljski planirana-
svetska populacija. Ono je objavljeno, kako bi se dokazalo da ko-
risnice pilula ne pate od katastrofalnih efekata. Zatim je otkrive-
no da je istraivanje obuhvatalo samo dugogodinje korisnice
pilula za kontracepciju, i iskljuilo rtve koje su ve bile mrtve.
Pred kraj 1980. godine, dve decenije nakon predstavljanja
oralnih kontraceptivnih sredstava, jednog jutra sam uzeo svoje
jutarnje novine i bio pozdravljen podebljanim naslovom koji je
glasio: Rizici od upotrebe kontraceptivnih pilula su zanemarljivi,
pokazalo istraivanje. To je ostavilo utisak da su kontraceptivna
sredstva u najmanju ruku dokazana kao bezbedna.
Nekoliko telefonskih poziva je pokazalo da je zakljuak istrai-
vanja, koje je finansirao Nacionalni Institut za zdravlje dece i
razvoj ljudi, prebrzo objavljen u medijima, bez ekanja da se ob-
javi kompletan izvetaj. Ovo je pokazalo da e publicitet dostii
svoj cilj, jer e milioni ena biti razuvereni u vezi pilula za kon-
tracepciju, pre nego to edukovani naunici budu u mogunosti
da istrae izvetaj i ospore rezultate.
Kada sam uspeo da nabavim kopiju ovog istraivanja, odmah
je bilo oigledno da su sva uveravanja koja je ovaj rad
obezbeivao, bila u naslovima, ali ne i u izvetaju. Rad je sadrao
toliko kvalifikacija i toliko poricanja odgovornosti, da nita nije
dokazivao.

133
 Pre svega, nalazi su bili primenjivi samo na mlade, odrasle,
zdrave, bele, amerike ene, srednje klase, koje su ivele u Kali-
forniji i koje su bile upisane u isti zdravstveni plan sa plaanjem
unapred. Oni ih nisu primenili na one ene koje su pod visokim
rizikom, jer pue, imaju rana seksualna iskustva, ili veliki broj sek-
sualnih partnera, ili mogu dobiti rak jer provode previe vremena
na suncu.
Oigledno, pretpostavljajui da kompanija Kaizer Permanent
praktikuje savesnu medicinu, istraivanje takoe, nije bilo pri-
menjeno na ene koje su prethodno bile upozorene da ne koriste
pilule za kontracepciju, jer su bile ozbiljno depresivne, ili su imale
znaajan viak koligrama, jer su patile od visokog pritiska ili mi-
grena, ili zato to su trudne ili doje. Uveravajui nalazi su
takoe neprocenjivi za ene sa proirenim venama ili sa istorijom
pojave krvnih ugruaka, sa abnormalnostima jetre, anemijom,
glaukomom, velikim fibroidnim tumorima, ili dijabetesom ili
porodinom istorijom istog.
Autori su takoe zabeleili da njihovo istraivanje nije poredilo
rizike oralnih kontraceptivnih sredstava sa rizicima ostalih oblika
kontracepcije, ili sa rizicima od trudnoe, i da nije prouavalo
efekte upotrebe pilula na naknadnu plodnost. Konano, istrai-
vanje je upozorilo na sve to, jer dugoroni efekti upotrebe pilula
nisu poznati: Zavrna re po pitanju kontraceptivnih pilula, jo
uvek nije data.
ak i ako pokuam da budem milosrdan, ne mogu da zamislim
kojoj svrsi - osim u obmanjivanju ena u vezi sa bezbednou
pilule - je posluio izvetaj. Svakako da nije zasluio da se nae
u naslovu i promovie kako kao su rizici po ene od upotrebe
pilula zanemarljivi.
Nedostatak brige doktora za zdravlje i ivote njihovih pacije-
nata je takoe bilo evidentno u pogledu spirale ili IUD-a (intra-
materinog ureaja). Od kasnih ezdesetih godina, milionima
ena u Americi njihovi doktori su ugra ivali ove opasne ureaje.
Neke od njih su samo elele da odloe zasnivanje svojih porodica,
134
a druge, koje su ve imale decu, i koje su traile pogodan i pouz-
dan metod kontracepcije. Kada su dozvolile svojim doktorima da
im ubace ove ureaje, nekoliko njih je shvatilo da IUD moe da
ih uini trajno sterilnim, da im probui matericu i da se pomeri
u trbunu upljinu, ili da izazove oboljenje usled upale karlice
(PID). 1974. godine, FDA je objavila podatke koji su povezivali 39
smrtnih sluajeva sa IUD. Od 1970. godine, vie od milion ena
je patilo od akutnih karlinih infekcija koje su pripisivane ovim
ureajima. Procenjeno je da je kod 20% njih, tanije oko 250.000
njih, ustanovljena ili e se tek ustanoviti, neplodnost usled PID
(upale karlice) uzrokovanim sa spiralom.
Niko sa sigurnou ne zna kako se spirala ponaa u spre-
avanju trudnoe, ali se veruje da prisustvo ovog ureaja u ma-
terici izaziva zapaljenje unutranjosti materice, koje se nepri-
jateljski ponaa prema usaivanju oploene jajne elije. Kada se
jajna elija deponuje u matericu preko falopijeve tube, ona je
izbaena. Spirala nije kontraceptivna barijera oploenju jajne
elije. Umesto toga, spirala izaziva abortus, nakon to se desi
zaee.
Ubacivanje stranih predmeta u matericu kao vid kontracep-
cije, datira jo iz perioda od pre 200 godina. Do ranih ezdesetih
godina, kada su ih preuzeli predlagai kontrole populacije, ame-
riki doktori su odbijali da ih upotrebljavaju, jer su izazivali in-
fekcije, upalu trbune maramice i smrt. Samo pre 20 godina,
upotreba spirale je smatrana oblikom nesavesnog, pogrenog
leenja, i studenti u medicinskim kolama i fakultetima su upo-
zoravani protiv upotrebe ovih ureaja.
Kako je pokret za kontrolu populacije stekao snagu u SAD,
panja je ponovo usmerena na spirale. To je bilo primamljivo, jer
su se ureaji mogli ugraditi u siromane neobrazovane ene koje
nisu bile snano motivisane da vie ne raaju. Jednom kada su
ugradili spiralu, planeri porodice ne moraju da brinu vie da li e
se ene potruditi da stave dijafragmu (silikonsku kontraceptivnu
aicu) ili e zaboraviti da popiju pilulu. Ureaj kao ovaj je bio
135
previe primamljiv da bi se od njega odustalo, uprkos rizicima
od neplodnosti i smrti. (Meni je primamljivo da primetim da ne-
plodnost i smrt su takoe jako efikasne metode za spreavanje
trudnoe.)
Tokom 1962. godine, Savet stanovnitva je odrao meuna-
rodnu konferenciju kako bi promovisao spiralu. Dr J. Robert Vil-
son, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Miigenu, oigledno
je odraaveo stav doktora koji su prisustvovali, kada je rekao:
Ako pogledamo na celu situaciju sa opteg, dugoronog
stanovita - ovo su stvari koje nikada ranije nisam izgovorio, i ne
znam kako e zvuati - moda je svaka pojedinana pacijentkinja
potrona roba u optem poretku stvari, posebno ako je infekcija
koju zaradi - steriliua, ali ne smrtonosna.
Mogu da razumem zato je Dr Vilson bio zabrinut za to, kako
e njegov argument zvuati. Da su ga sluale ene, umesto dok-
tora, one bi pobesnele. ta je ostalo od medicinske etike ako su
doktori odluili da su svi njihovi pacijenti ponaosob potrona
roba u tenji ka drutvenim ciljevima?
Siguran sam da doktori koji su prisustvovali konferenciji nisu
imali na umu svoje bele pacijente, kada su odobrili upotrebu spi-
rale. Izraz potrona roba odosi se na osiromaene, neobrazo-
vane rasne manjine u SAD, i na ene u Africi, Aziji i na druge
nedovoljno razvijene nacije u svetu. Neminovno, ovde diskri-
miniua razlika je bila zamagljena. Amerike ene svih rasa i svih
klasa su postale zamorii na kojima su testirani spirala, i jo uvek
su.
Ovo masovno eksperimentisanje na amerikim enama je
uskoro otkrilo uasavajuu injenicu. U svojoj urbi da zaustave
talas tamnoputih beba, kovai zavere nisu uzeli u obzir novu
opasnost koja ja bila zajednika za 7 najrasprostranjenijih spirala.
Svaka od njih je imala prikaen najlonski konac, koji se sputao
od materice ka vagini. Ova inovacija - koja nije postojala u ranijm
spiralama proizvedenim u Nemakoj - je dizajnirana kako bi omo-

136
guila enama da utvrde da li je njihova spirala na svom mestu i
da uine da uraaj bude jednostavniji za uklanjanje.
Na poetku su doktori prevideli injenicu da su najlonski konci
obezbedil put bakterijama da mogu da putuju od vagine do ma-
terice - i kada je ovo posalo poznato, oni su to ignorisali. Poto
je unutranjost materice iritirana spiralom, bakterije su pronale
gostoprimljivo okruenje gde proizvode zapaljensko oboljenje
karlice. Infekcija onda moe da se proiri na jajnike i na falopijeve
tube, koji kasnije bivaju unakaeni oiljkom, tako da zaee vie
nikada ne moe da se dogodi.
Doktori koji su ugraivali spirale svojim pacijentkonjama, su
znali, iako njihove pacijentkinje verovatno nisu, da ovi ureaji
nisu bili podvrgnuti federalnom nadzoru ili kontroli. Proizvoai
su bili slobodni da ih izbace na trite, bez ikakvog, ili uz malo
prethodnog testiranja. Doktori su iskoristili svoje pacijentkinje
da bi nauili da li su spirale bezbedne, bez obzira na to to su ove
ene patile.
Smatram noprostivim to, da doktori jo uvek nameu spirale
svojim pacijentkinjama, kada i posle 20 godina ne postoje pre-
cizne, pouzdane informacije u vezi tetnih efekata spirale. Niko
ne zna kolika je stopa smrtnosti u ovom sluaju, iako je smrt
jedan od efekata ugradnje spirale. Niko ne zna kolika je uesta-
lost pojave trajne neplodnosti uzrokovane spiralom, ili broj van-
materinih trudnoa koje je uzrokovala spirala. Niko ne zna kolika
je uestalost pojave raka grlia materice koji uzrokuje spirala.
Niko ak ni ne zna kolika je gornja granica uestalosti oboljenja
usled zapljenja karlice (PID).
Jedan ureaj, spirala ili Dalkonov tit, je zapravo postavljen
na trite i reklamiran kao izuzetno bezbedan, na osnovu izme-
njenih rezultata testova. Proizvoa je nastavio da ga prodaje,
iako su njegovi istraivai savetovali menadmentu da sadri
jedinstveno opasan element. Spirala je koristila najlon konac,
koji je dovodio bakterije u matericu, i ponaao se kao fitilj.

137
 Oko pola miliona spirala je prodato u SAD, izmeu januara
1971. godine i juna 1974. godine, kada je proizvoa, kompanija
A. H. Robins uklonila proizvod sa trita. 17 smrtnih sluajeva je
bilo povezano sa upotrebom ovog spirale i do kraja 1979. godine,
osiguravajue drutvo ove kompanije je dobilo 2.400 tubi, koje
su proizilazile iz tetnih efekata korienja spirale. Samo je neko-
liko tubi dobilo dozvolu da doe do suda, i u jednoj od njih, 30-
ogodinja ena iz Denvera je dobila odtetu od 6,8 miliona
dolara. Zatrudnela je dok je imala ugraenu spiralu, spontano je
abortirala, zahtevala je totalnu histerektomiju (hirurko uklan-
janje materice), a onda patila od migrena i ozbiljne depresije.
Moj savet svim enama, iji doktori predlau ugradnju intra-
materinih ureaja, je da ga pita, koliko velikom potronom
robom je on smatra.
Upotpunosti smatram da bezbedne i pouzdane metode kon-
tracepcije, kao to su dijafragma (silikonska aica) i Bilingsova
metoda, mogu biti smetnja ili manje dopadljivi od spirala i pilula.
Ipak sam siguran da bi se ene, ako im se predoe sve injenice,
sloile da je neudobnost pri korienju mala cena koju treba da
plate zarad kontinuiranog dobrog zdravlja.
Kao to nesumnjivo znate, Planirano roditeljstvo je jedna od
organizacija za kontrolu populacije, koja je promovisala spiralu i
pilule za kontracepciju, sa velikom agresivnou. Pre nego raz-
motrite upotrebu bilo koje od ovih metoda, pogledajte kako se
prema njima odnose ene iz Planiranog roditeljstva, koje ih po-
turaju drugima.
Istraivanje obavljeno meu 800 ena, lanova osoblja Plani-
ranog roditeljstva, pokazalo je upeatljivu odbojnost prema kon-
traceptivnoj piluli. Samo 8,8% ovih ena koristi kontraceptivne
pilule, ali i 70% njihovih pacijenata. 38% radnica u Planiranom
roditeljstvu, je odabralo da koristi dijafragmu, ali i samo 9% nji-
hovih klijenata.
Doktor koji je sproveo istraivanje je imao jednostavno ob-
janjenje za ove ratliitosti: Radnice u Planiranom roditeljstvu
138
zazirale su od kontraceptivne pilule, jer su se svakodnevno sus-
retale sa klijentima koji pate od tetnih efekata. Meutim, ene
koje su one savetovale su bile voljne da je uzimaju, jer nisu bile
svesne tete koju pilula moe da nanese.
 12. poglavlje

Vidi, majko, treba da vodi

rauna o svojoj teini.

Ukoliko doktori ne uspeju da odvrate ene od trudnoe,

uinie sve da im to iskustvo uine to je mogue neprijatnijim.
Oni to ine, ubeujui potencijalne majke da je normalan fizi-
oloki proces, ustvari 9-omesena bolest opasna po ivot.
ene koje proivljavaju svoju prvu trudnou, se alju na pre-
natalne kurseve, verovatno kako bi se informisale i razuverile, ali
zapravo kako bi postale liberalnije po pitanju svih nepotrebnih
intervencija, koje im spremaju njihovi akueri. Doktori znaju da
ne smeju sebi da priute, da dozvole svojim pacijentkinjama da
doive poroaj kao normalan, tipino nekomplikovan proces, koji
on zapravo i jeste. Ako bi tako doivele poroaj, veini ena ne
bi bili neophodni akueri. Ono to veina ena ne shvata je da
najvei broj komplikacija kojih se ene plae, izazivaju nepot-
rebne intervencije doktora.
Kao pedijatar, revoltiran sam posledicama ove opasne inter-
vencije, koju viam kod beba koje negujem. teta uinjena be-
bama poinje odmah nakon to se budua majka upozori da
treba da pazi na svoju kilau i kada joj se kae da ogranii gojenje
na odreen broj kilograma. Taj broj je obrnuto proporcionalan
gluposti doktora, koji postavlja pravila.
Pre oko pola veka, kada su ljudi jo shvatali da su bake pamet-
nije od doktora, ene su sluale savete da jedu za dvoje. Danas
mnogi doktori nee da dozvole svojim pacijentkinjama ni da jedu
dovoljno za jednu osobu. Tokom godina, doktori su pokuavali

140
da ogranie poveanje teine tokom trudnoe na 4,5 - 7 kg. Neki
idioti i dalje to rade. U skorije vreme, veina doktora je postala
dareljivija i podigla granicu na 9 - 12 kg, to je manje opasno,
ali i dalje pogreno.
Pogreno je zbog toga to zdravlje majke i bebe nije odreeno
brojem kilograma koje majka dobije tokom trudnoe, ve kvalite-
tom hrane koju konzumira. Svaka trudnica bi trebalo da unosi
dovoljno kalorija, vitamina i minerala. Trebalo bi da posebno
vodi rauna da obezbedi adekvatne zalihe kalcijuma i gvoa
ne preko tableta, ve iz hrane koju jede. Unoenje 2 litra tenosti
dnevno, je poeljno i neophodno, kao bi se izborila sa pove-
anom zapreminom krvi, koja je neophodna, kako bi se ishranili
i majka i beba.
Tokom godina svoje pedijatrijske prakse, posetio me je veliki
broj majki i beba na kojima su se videle posledice prekomerne
kontrole teine i loe ishrane. Zato nisam bio iznenaen 1975.
godine, kada je dravna agencija prijavila da 30% trudnica u
Americi pati od neuhranjenosti blizu milion ena godinje.
Neke od ovih ena su bile neuhranjene zbog siromatva, narav-
no. Preveliki broj njih je, meutim, bilo neuhranjeno, ne zato to
nisu mogli sebi da priute hranu, ve zato to im njihovi doktori
nisu dozvolili da jedu kako treba.
Doktorima su ispirani mozgovi na medicinskim fakultetima,
da zahtevaju od svojih pacijentkinja da kontroliu teinu tokom
trudnoe. U meuvremenu, nita nisu nauili, ili su nauili malo
o nutritivnim potrebama trudnica. Ne znam ni za jednu medicin-
sku kolu ili fakultet koji zahteva od svojih studenata da naue
bilo ta o ishrani. To je samo jo jedan dokaz o preokupiranosti
Moderne Medicine intervencijama, umesto preventivom. Vete-
rineri znaju vie o ishrani ivotinja, nego to doktori znaju o nu-
tritivnim potrebama trudnica o kojima brinu.
Katastrofalna posledica ovog neznanja o ishrani, kombino-
vano sa prinudnom intervencijom, je Pandorina kutija nepotreb-
nih komplikacija po majku i dete. Uprkos uverenju koje najee
141
vlada meu doktorima da je mnogo tee poroditi bebu ija
majka ima viak kilograma, zapravo tano je suprotno. Veliki broj
istraivanja je pokazao da kada su majke neuhranjene, moe se
desiti da materica ne funkcionie kako treba i naponi se prolon-
giraju ili prestaju. Stvarajui problem sa svojim proizvoljnim stan-
dardima za kontrolu teine, akuer onda stvara jo problema,
vetakim izazivanjem napona. Ako ovo ne uspe, on bira super
dobitak i poraa bebu carskim reezom. Ovo je ablon koji sam
u vie navrata posmatrao tokom svoje prakse u Modernoj Medi-
cini. Ohrabrujui majke da ogranie svoju teinu, doktori na taj
nain stvaraju takve uslove u kojima je njihova intervencija ne-
ophodna. Istraivanja su pokazala da je komplikacije doivela
polovina majki ije su bebe imale malu poroajnu teinu, ali su
se komplikacije pojavile samo kod 10% majki ije bebe su imale
normalnu poroajnu teinu.
Doktori su godinama verovali, i mnogi i dalje veruju, da kod
majki sa veom telesnom teinom postoji vei rizik da se razvije
toksemija jedna od najopasnijih i najsmrtonosnijih komp-
likacija u trudnoi. Ipak tokom 50 godina, akumulirali su se
dokazi o tome da je neuhranjenost majke a ne poveanje
teine uzrok. Nedostatak adekvatnih hranljivih sastojaka u
majinoj ishrani dovodi do loeg funcionisanja jetre, i organizam
proizvodi simptome koji se povezuju sa toksemijom. Jo jednom,
neznanje doktora u vezi ishrane je uzrok bolesti.
Mnogi doktori pokazuju potpuno odsustvo razumevanja za
oticanje zbog zadravanja vode u organizmu, koje se dogaa kod
najmanje 80% ena u nekom trenutku tokom trudnoe. Sa
ogranienim izuzecima, ovo je normalno i zdravo stanje, jer
uskladitena tenost koja izaziva otoke, pomae da se obezbedi
adekvatna zaliha koje e podrati poveanu zapreminu krvi, koja
je potrebna majci i bebi. Veina doktora ne zna za ovo, i poto
su ueni da smatraju oticanje nagovetajem toksemije, oni se
uhvate za to kao za jo jedan izgovor da interveniu.

142
 Uobiajeno su ih ohrabrivali proizvoai lekova, naravno, koji
se uvek obraduju novim nepostojeim bolestima. Lekovi promo-
visani za leenje oticanja u trudnoi su predstavljeni na skoro
svakoj stranici reklama medicinskih asopisa. Doktori, koji bi tre-
balo da znaju bolje, prepisuju ih za izbacivanje veeg dela te-
nosti koja je potrebna majci i bebi. Prijavljeno je da je vie od
90% doktora prepisivalo diuretike trudnicama o kojima su brinu-
li, i da se oko 2 miliona trudnica tretira njima svake godine.
U sluaju da akuer pokua da vam prepie diuretike, trebalo
bi da budete svesni da rezultati mogu biti katastrofalni u dva as-
pekta. Prvo, stopa smrtnosti novoroeneta u majki koje nisu
imale oticanje tokom trudnoe, pokazala se da je za 50% u
odnosu na stopu smrtnosti odojeta ije su majke zadrale od-
reene zalihe tenosti. Drugo, pre iz nekih kompleksnih razloga,
ukoliko majka zaista ima toksemiju i tretirana je diureticima,
lekovi mogu da je ubiju smanjujui joj krvni pritisak i gurajui je
u hipovolemijski ok. To se jednostavno deava, jer ona nema
adekvatnu zalihu krvi, koja bi podrala normalne telesne fun-
kcije.
Kao pedijatar, najvie sam uznemiren oko toga ta namerno
neuhranjena majka ini svom detetu. Ako je njen akuer zadri
na proizvoljnoj maksimalnoj teini, velika je verovatnoea da e
probiti gornju granicu tokom poslednja 2 meseca trudnoe. Ovo
je prisiljava da smanji unos hrane tano tokom perioda najveeg
dobijanja na teini samo kako bi doktora uinila srenim. Ona
bukvalno izgladnjuje svoju bebu, ugroavajui njeno zdravlje i
ivot, kao i svoje zdravlje i ivot. Da stvari budu gore, bebi je
onemoguena adekvatna ishrana tokom konanog i najvanijeg
perioda kada joj se razvija mozak.
Ishrana koja se sastoji od visokokvalitetne hrane, je najbolje
osiguranje koje majka moe imati kako bi spreila raanje sa
malom poroajnom teinom. Dobro uhranjena ena koja se ugoji
15 do 18 kg, e imati vee anse da rodi zdravu bebu od 4 kg.
Majka koja se izgladnjuje, kako bi zadovoljila rigorozne standarde
143
teine svog akuera, je pod veom verovatnoom da rodi bebu
koja je teka manje od 2,5 kg.
Posledice po bebe sa malom poroajnom teinom su mno-
gostruke. Gledao sam ih tokom svoje prakse, dan za danom, i
statistika mi govori jo vie. anse da e beba, koja nema do-
voljnu poroajnu teinu, umreti tokom prvih 28 dana nakon
poroaja, su 30 puta vee nego kod beba koje su roene sa nor-
malnom poroajnom teinom. Mentalna retardacija je otkrivena
kod polovine beba sa malom poroajnom teinom i kod njih
takoe, postoji tri puta vea uestaost pojave epilepsije, cere-
bralne paralize i problema sa uenjem i ponaanjem, nego kod
beba sa normalnom poroajnom teinom.
Ne moete puno toga uraditi, kako bi edukovali svog doktora
o ishrani. Meutim, ako ne moete pronai nekog ko vrednuje
ishranu, moete se sami edukovati. Za poetak bi bilo dobro da
proitate knjigu ta bi svaka trudnica trebalo da zna (What Every
Pregnant Woman Should Know) od Gejl (Gail) i Toma Bruera
(Brewer). Dr Tom Bruer je predsednik Drutva za zatitu nero-
enih beba kroz ishranu (SPUN). Toliko sam zabrinut zbog tete
izazvane ishranom koju viam kod odojadi koje leim, da bih se
sloio da postanem potpredsednik ovog drutva.
Ono to ste nauili verovatno vam nee pomoi da preo-
bratite svog akuera. (Uostalom, U koju medicinsku kolu ste vi
ili?) To e vam pomoi da rodite zdravu bebu, ak iako vam va
doktor da lo medicinski savet.

144
 13. poglavlje

Nemojte mi rei da elite

da budete muenik!

Doktori su pretvorili svaki aspekt trudnoe u profitabilnu i

esto opasnu priliku za intervenciju. Ukoliko zatrudnite i poelite
da to bude jedno sreno i prirodno iskustvo, budite spremni za
bitku sa vaim akuerom na svakom koraku. Budite jasni od
poetka da nameravate da zadrite kontrolu nad svojom sop-
stvenom sudbinom i nad sudbinom svog deteta.
Vaa prva prilika da odbijete nepotrebnu i opasnu interven-
ciju, moe vam se pruiti ukoliko ostetite muninu i povraate,
koji su povezani sa jutarnjom muninom. Oko polovine trud-
nica doivi ovo u nekom stepenu, kao to su to ene doivljavale
hiljadama godina. Simptomi obino nestanu do kraja etvrtog
meseca trudnoe, i do tada se mogu minimizirati uz odgova-
rajuu ishranu.
Dok sam studirao medicinu, doktori su pokuavali da naprave
neto patoloko od jutarnje munine, dajui joj medicinsko ime.
Nazvali su je hyperemesis gravidarum, to znai prekomerno
povraanje usled trudnoe, ali ime nije opstalo. Do pre oko 25
godina, doktori su bili frustrirani zbog toga to su se ene leile
prirodnim lekovima, i nije bio dostupan lek koji bi im omoguio
da interveniu. Kao to se moda i oekivalo, profitni potencijal
od leenja jutarnje munine nije bio izgubljen ni za proizvoae
lekova takoe. Jedan od proizvoaa je izbacio proizvod, koji je
usliio molitve akuera.

145
 Novi lek se prvi put pojavio u oktobru 1954. godine, u memo-
randumu koji je predsedniku Riardson-Merel farmaceutske
kompanija, poslao lan njihovog osoblja. Opisao je ovaj novi
proizvod koji je mogao da se promovie za upotrebu u leenju
munine i povraanja kod trudnica:
Izmeu 3 i 4 miliona trudnoa se deava godinje u SAD i
ostae u ovom opsegu neko vreme (istraiva je napisao). Oko
polovine trudnica koje sam viao u prenatalnim klinikama, kada
sam bio akuerski specijalizant, alilo se na dovoljno munine i
povraanja koji bi opravdali prepisivanje nekog bezbednog i
verovatno efikasnog leka.
Potencijalni profit od eksluzivnog novog leka, koji moe upo-
trebljavati 4 miliona ena godinje, zatresao je novanike Riar-
dson-Merel kompanije. 1957. godine, kompanija je podnela zah-
tev, i za samo 20 dana dobila odobrenje FDA da izbaci na trite
proizvod pod imenom Bendektin (Bendectin) za leenje munine
i povraanja u ranoj trudnoi.
Bendektin je jedini lek na tritu u SAD, posebno namenjen
enama za upotrebu tokom prva 3 meseca trudnoe. To je pre-
vie, zbog toga to je to kritian period tokom kog se odvija
najvei deo razvoja ekstremiteta i organa fetusa. Ipak, doktori
su energino pozdravili novi lek, i bili su presreni to imaju ve-
rovatno efikasan lek koji su mogli da prepisuju za jutarnju mu-
ninu.
Bendektin, na tritu poznat pod ovim i drugim imenima, je
usko poeo da se prodaje u 13 drava. Koristilo ga je oko 30 mili-
ona ena, od kad je izbaen na trite, 1957. godine. Ispunio je
oekivanja proizvoaa, jer ga svake godine koristi 1,5 miliona
ena. Manje izvesno je da li ispunjava oekivanja ena koje ga
koriste, jer postoje ozbiljna pitanja o tome koliko je zaista efi-
kasan.
Za vas je vano da znate da Riardson-Merel ima istoriju koja
ba ne uliva samopouzdanje. 1958. godine, dve godine nakon
to je Bendektin predstavljen, ova kompanija je dobola od Ne-
146
makog proizvoaa, Hemi Gruental, prava za SAD da izbaci na
trite Talidomid (Thalidomide). Pred kraj 1960. godine, iako FDA
nije odobrila Talidomid za prodaju u SAD, Riardson-Merel je
poeo da distribuira uzorke leka amerikim doktorima, za ekspe-
rimentalnu upotrebu na njihovim pacijentima. Distribucija dok-
torima u SAD je nastavljena ak i nakon to je lek povuen sa
nemakog trita, jer se verovalo da uzrokuje uasavajue uro-
ene defekte.
Sreom po ene u SAD i po kompaniju Riardson-Merel, jedna
odluna ena-naunik iz FDA je blokirala odobrenje za prodaju
leka i reklamiranje u SAD. Iako su neke ene, kojima su njihovi
doktori davali uzorke leka, rodile deformisanu decu, poziv na
oprez od strane FDA potedeo je mnoge hiljade ena i dece
uasavajuih efekata.
Riardson-Merel je takoe proizveo i MER29, lek koji je os-
miljen da kontrolie telesni metabolizam holesterola i prodavan
je na tritu za leenje arteroskleroze. Uskoro, nakon to je pred-
stavljen, doktori koji su ga prepisivali su poeli da prijavljuju
sporedne efekte koji su podrazumevali muninu, gubitak kose,
ozbiljno kono oboljenje zvano ihtioza, i kataraktu oka. Riar-
dson-Merel nije uspeo da otkrije sporedne efekte koji su prijav-
ljeni i nastavio je da prodaje lek.
Opasnost od MER29 je izala na videlo 2 godine kasnije, na-
kon to je FDA otkrila da je od tehniara Merel laboratorije
traeno da falsifikuje rezultate testiranja MER 29 na ivotinjama.
Istraga FDA je otkrila da je MER 29 uzrokovao kataraktu i ihitozu.
Kriminalne optunice su podignute protiv kompanije i 3 njena
direktora. Izjasnili su se bez osporavanja i kompanija je ka-
njena maksimalnom kaznom od 80.000 dolara i direktorima je
odreena uslovna kazna od 6 meseci.
Neprijatan uinak me tera da gledam sa ogromnim skepticiz-
mom na njihovu odbranu Bendektina koja napreduje. Postoje
snane indikacije da se istorija ponavlja. Istarivanje koje je pred-
stavljeno FDA, da bi se osiguralo njihovo odobrenje za Bendek-
147
tin, je bilo totalno neadekvatno. Iako je lek posebno namenjen
da ga koriste trudnice, nijedno istraivanje nije sprovedeno kako
bi se ispitalo da li izaziva defekte kod neroenog deteta.
Tek posle izbijanja skandala sa Talidomidom, sprovedeno je
jedno takvo istraivanje. Svi osim 2 zeca korieni u prvom testi-
ranju su uginuli zbog navodnog naglog pada temperature u lab-
oratoriji, i nisu prijavljene abnormalnosti kod potomaka preivela
2 zeca. Obavljen je i drugi test, i kompanija je prijavila abnormal-
nosti samo kod 2 zeia od 48 koji su roeni nedovoljno da se
zakljui da lek izaziva uroene defekte. Tek 17 godina kasnije,
kada su dosijei kompanije izneti na sud, ene su saznale da je
kompanija prijavila neprecizne rezultate testiranja Bendektina.
Ponovno ispitivanje podataka o testiranju otkrilo je da su se ab-
normalnosti pojavljivale kod svakog osmog zeia roenog to-
kom trajanja testa, a ne kod 1 od 24 zeia, kao to je i prijav-
ljeno!
Objavljeno istraivanje Benedektina snano ukazuje da lek
moe izazvati uroene defekte. Dr Hoze Kardero, iz Centra za
kontrolu bolesti u Atlanti, pregledao je 250.000 poroaja i
povezao Bendektin sa defektom skraenih udova kao to su
nedostatak ake ili stopala i poraavajuom abnormalnou
kod koje se mozak razvija van lobanje. Drugo istraivanje je uka-
zalo da se blizu 5 uroenih defekata moe oekivati meu decom
svakih 1.000 majki koje su koristile Bendektin tokom prva tri
meseca trudnoe.
Talidomid ja uzrokovao okantne uroene defekte kod 20%
dece ije majke su ga koristile. Posmatrana uestanost poroaj-
nih defekata kod dece ije majke su koristile Bendektin je znatno
nia, ali tokom dueg vremenskog perioda moe postati naj-
zlokobnija katastrofa od svih. To e oteati razvijanje konanih
dokaza koji su potrebni kako bi prisilili FDA da zaustavi njegovu
prodaju.
Na osnovu ovih podataka Riarson-Merel i dalje tvrdi da je
Bendektin bezbedan i FDA nastavlja da odobrava njegovu pro-
148
daju. Na jednom sudskom procesu, ova kompanija je ak zahte-
vala opravdanje za svoj proizvod, kada je porota na Floridi traila
isplatu naknade tete uzrokovane Bendektinom, eni koja je
rodila deformisano dete.
Roenje defektne bebe je tragedija za sve koji su ukljueni u
to, i za one sa sekundarnim posledicama, koje su takoe od ve-
likog znaaja. Roditelji defektnog deteta su esto skloni da krive
sebe, ili jedno drugo, verujui da je neka genetska nenormalnost,
uzrok toga. Psiholoke posledice po majku mogu biti ekstremne
i ne znajui da su lekovi odgovorni, a ne genetika ona moe
da odlui da vie ne raa decu.
Teratogeneza, medicinski termin koji se koristi da bi se opisali
uroeni defekti izazvani lekom, je runa re. Ona potie od
latinske rei terato to doslovno znai monstrum, i doslovno
znaenje rei je stvaranje monstruma. Da li je Bendektin tera-
togen, jo nije konano utvreno, niti je iko konano potvrdio da
nije. Meutim arhive proizvoaa i FDA sadre mnoge izvetaje
o deformisanoj odojadi koje su majke rodile nakon upotrebe
ovog leka.
Postoji ogroman dokaz da e neki lekovi, koje majke koriste
tokom ranih meseci trudnoe, proi kroz posteljicu i otetiti
fetus. Koliko drugih tetnih efekata e se pojaviti, nije poznato,
ali opasnosti su dovoljno ozbiljne da nijedan doktor ne bi trebalo
da prepisuje bilo koji lek trudnicama, osim ako nema ivotno-
spasonosan razlog za to. Verujem da bilo koji doktor koji pre-
pisuje mogue teratogene za ublaavanje skoro beznaajnih
simptoma kao to je munina, je onaj koga bi svaka pametna i
razumna ena trebalo da izbegava.
Ukoliko va doktor pokua da vam prepie Bendektin, zapitaj-
te se da li je ublaavanje munine toliko vano da rizikujete da
vae dete liite njegovih aka i stopala. Nakon to ste mu rekli
ta moe da uradi sa lekom, ponite da brinete ta e doktor, koji
prepsije potencijalni teratogen trudnicama, pokuati sledee da
vam uini.
149
 14. poglavlje

Da li elite da vaa beba umre?

Iekujua majka treba da zahvali Bojem provienju za sreu,

ako se porodi u taksiju, na putu do porodilita. Voza taksija
moda nee biti od velike pomoi, ali e je potedeti svih besmis-
lenih, opasnih i neprijatnih intervencije koje je njen akuer plani-
rao da primeni na njoj. Ako je nova majka imalo razumna, za-
molie taksistu da je saeka, presei e pupanu vrpcu u hitnoj
pomoi, vratiti se u taksi i odvesti svoju bebu kui.
U idealnom sluaju ne bi trebalo da bude u taksiju, jer naj-
bezbednije mesto za majku da se porodi nije u bolnici, nego kod
kue. Naalost, nije jednostavno da donese tu odluku, jer veina
doktora ne eli da prisustvuje, ako majka odbije da ide u bolnicu.
Akueri na gube mnogo posla zbog svoje proizvoljnosti, jer ve-
ina trudnica ak ni ne pita da se porodi kod kue. One se plae
da to urade, jer su im njihovi akueri tako ubeujue objasnili
opasnosti i rizike prirodnog kunog poroaja, da one preko volje
prihvataju zatitu bolnice. One se plae odlaska u bolnicu, ali
zakljue da to moraju da urade, kako bi osigurali bezbednost i
zdravlje svog neroenog deteta.
Ako potencijalna majka insistira na kunom poraanju, moe
oekivati da njen doktor prekine razgovor, da ustane, nadvije se
svom visinom nad njom i strogo je pita: Da li eli da tvoja beba
umre? Postoje dva naina da odgovorite na to pitanje. Jedan je
da odgovorite sa: Ne, zato elim da se porodim kod kue. Jo
bolji odgovor je: Do vienja!
Primetio sam da su doktori veti kao karnevalski promoteri
i isto tako obmanjivi kada reklamiraju uda medicinske tehno-
150
logije koja su im na raspolaganju u bolnicama, u sluaju da
neto krene naopako. Podjednako ivopisna su i njihova samo-
usluna upozorenja o opasnostima vaeg poraanja kod kue.
Izgleda da ih rei izdaju, kada treba da priznaju istinu o iznenad-
nim zamkama koje vas ekaju unutar bolnikih zidova.
Va doktor vam nee rei, ali ja hou: vaa spavaa soba je
bezbednija od poroajne sale u bolnici, i bolnike jaslice su bes-
krajno opasnije po vau bebu od kolevke pored vaeg kreveta.
Kaem svim zdravim enama, ukljuujui i svoje erke, da bi tre-
balo da odbiju da se poraaju u bolnicama, posebno zbog opas-
nih tehnolokih vetina, koje su dostupne njihovim doktorima
tamo.
Uvek sam govorio svojim pacijentima da treba da izbegavaju
bolnice, kao to izbegavaju rat. Uinite krajnji napor da ostanete
van bolnica, i ako se naete u jednoj od njih, uinite sve da iza-
ete to je pre mogue. Nakon rada u bolnicama, tokom veine
svog ivota, uveravam vas da su bolnice najprljavija i najsm-
rtonosnija mesta u gradu.
To se verovatno ne poklapa sa vaim doivljavanjem svih tih
svetlucavih hodnika i sjajnih belih arava. Priznau da veina
bolnica deluje vrlo antiseptino, ali ukoliko ih ispitate mikros-
kopom, znaete da nisu. One su zapravo toliko prepune bacila,
da 5% pacijenata svih bolnica zaradi nove infekcije, koje nisu
imali po dolasku u bolnicu. Kao rezultat toga, ostaju zarobljeni u
bolnici jo dodatnih sedam dana.
U samo jednoj godini, 1,5 miliona pacijenata su bili rtve in-
fekcija steenih u bolnici, i oko 15.000 njih je umrlo. Razumljivo,
Moderna Medicina je toliko zastraujua, da ete otkriti njenu
ulogu u irenju bolesti, koju u medicinskim tekstovima upo-
zorenja doktori nikada ne nazivaju infekcije steene u bolnicama.
Reeno im je da sakriju istinu od svojih pacijenata koristei izraz
nozokomijalne infekcije. To e sve njihove pacijente zadrati u
mraku, osim onih koji govore grki jezik. Naravno, kako god da

151
nazivate smrtonosne infekcije, pacijenti koji ih zakae su u sva-
kom sluaju mrtvi.
Jedno istraivanje bolnikih trokova je potvrdilo da je novac
posveen smanjivanju rizika od infekcija, samo deseti deo novca
koji je zaista potreban za to. Ne mogu a da se ne pitam, da li je
to zbog toga to prosena infekcija donosi prihod od dodatnih 7
dana. Veina infekcija bi mogla biti spreena boljom obukom i
supervizijom, ali ne postoji mnogo dokaza da se nadleni uopte
interesuju za to.
Bacili se prenose sa jednog pacijenta na drugog uz pomo ne-
marnih doktora i medicinskih sestara, koji ne peru ruke dovoljno
dobro ili esto, i svojim rukama prenose bakterije sa jednog paci-
jenta na drugog. Iz oiglednih razloga, bolnice su banje za po-
tencijalno smrtonosne bakterije, i pronai ete ih gde god se
okrenete. One su na invalidskim kolicima, na kolicima sa toko-
vima kojima se transportuju pacijenti na operaciju i mrtvi do
mrtvanice. One su u jastucima, duecima, prikrivene, ali ne i
ograniene belim jastunicama i aravima. One se distribuiraju
iz jedne sobe u drugu krpama i pranjavim tkaninama, i oblaci
bacila se ire kroz zgradu preko cevi i otvora za ventilaciju, gre-
janje i hlaenje.
Va bolniki raun e biti popunjen trokovima za skoro sve
to ste koristili, to je opravdano kao nain da se osigura da pred-
meti korieni na vama budu sterilni i isti. Ipak, stetoskop koji
visi doktoru oko vrata se prislanja na golo telo pacijenta za paci-
jentom, bez prethodne sterilizacije. Vlakna manetne za merenje
krvnog pritiska su motel za sve vrste bakterija koje su drugi paci-
jenti uneli kroz bolnika vrata.
tu je i hrana. Viao sam epidemije zaraznog hepatitisa kako
se prenose sa radnika u kuhinji na pacijente, koji nenamerno po-
jedu i virus sa svojim obrokom. Ako ste dovoljno loe sree da
se susretnete sa kontaminiranom serijom intravenozne tenosti,
niste ak bezbedni ni kada vas hrane preko infuzije. Zapravo, ne
moete biti sigurni da je bilo koja navodno sterilna boca neega,
152
zaista ista. Jedan znatieljni zdravstveni zvaninik je testirao
boce sa slanim rastvorom, koje su stajale na stoiima pored kre-
veta i sluile za ienje rana. Pronaao je potencijalne patogene
bakterije u 1 na svake 4 boce.
Svi ovi bacili su opasni po majku. Jo su opasniji po novoro-
ene bebe, iji imuni sistem nije potpuno razvijen. Bebe sa ma-
lom poroajnom teinom su pod posebnim rizikom. Tokom
istraivanja sprovedenog na odeljenju intenzivne nege prona-
ene su bolniki-steene infekcije kod 24,6% beba, u poreenju
sa 7,3% pacijenata u itavoj bolnici. Bolesti koje su preneene
na bebe su bile mnogo ozbiljnije od onih kod odraslih pacijenata
u drugim delovima bolnice. Infekcije su se rairile na bebe kon-
taktom sa osobljem i opremom u jaslicama i kroz invazivne pro-
cedure, kako to su injekcije antibiotika. Slino istraivanje,
obavljeno na jaslikoj intenzivnoj nezi u bolnici Univerziteta u
Ajovi, koje je trajalo 21 sedmicu, otkrilo je da je 21% beba zara-
dilo infekcije dok je tamo boravilo.
Prevremeno roene bebe u bolnikim jaslicama, takoe mo-
gu da postanu rtve tehnologije, koja bi trebalo da im pomogne.
Stanje pod imenom retrolentalna fibroplazija, koje dovodi do
deliminog ili totalnog slepila, je uzrokovano davanjem prevelike
koncentracije kiseonika prevremeno roenim bebama u herme-
tiki zatvorenim inkubatorima. Druge bebe su zadobile opeko-
tine prvog stepena uzrokovane zraeim grejaima koji su pos-
tavljeni u inkubatorima.
Takoe sam zabrinut zbog toga to obavezni riitual ispiranja
oiju novoroenih beba srebrnim nitratom teoretski, kako bi
zatitilo bebe od infekcije gonoreje moe biti odgovoran za
mnogo veu uestalost astigmatizma i miopije u SAD, nego u
zemljama u kojima se ne primenjuje ovaj suludi obred. To je
bezvredna procedura i ne postoji nikakva nauna osnova za nje-
nu bezbednost, ali ipak je u nekim dravama obavezna po za-
konu. Ja kaem svojim studentima da rade u skladu sa zakonom,

153
ali tako to e prsnuti srebrni nitrat u vazduh, sa oko 3 metra
udaljenosti od bebe.
Obavezna primena srebrnog nitrata na oi novoroeneta je
jedan od primera koji najvie otkriva stav Moderne Medicine
prema enama. Jedna od stvari kojoj su me uili na fakultetu je
kako da doem do istorije pacijenta. Ako bih pitao pacijenta da
li je ikada imao visok krvni pritisak i on odgovori Ne, ja sam za-
pisivao Ne. Ako bih je pitao da li je ikad bolovala od venerinih
bolesti i ona odgovori Ne, ja sam zapisivao Pacijentkinja ne-
gira venerine bolesti.
Kao to neke religije imaju svoj izvorni greh, i medicina ima
svoj izvorni greh. Kada je ena trudna, doktori pretpostavljaju da
ona ima gonoreju. Oni ne ispituju majku zbog toga. Umesto toga,
oni jednostavno pretpostavljaju da je ona zaraena gonorejom i
kada se beba rodi oni joj stave kapi srebrnog nitrata u oi. To za-
ista ne donosi nikakvo dobro, jer ako se kod bebe razvije gonorej-
na oftalmija, potrebno je da se ona i dalje tretira penicilinom ili
drugim snanim antibiotikom.
Na bebinu nesreu, srebrni nitrat moe da izazove oteenja.
Sporedni efekti obuhvataju blokirane suzne kanale tokom prvih
6 meseci ivota, i to je jo vanije, hemijski konjuktivitis koji
spreava novoroenu bebu da moe da vidi. To doktore ne in-
teresuje, jer oni veruju da bebe ionako nita ne vide prvih par
dana. Razlog zbog koga veruju u to je taj to su sve novoroene
bebe koje su pregledali, imale u oima srebrni nitrat. Ja sam
takoe verovao da beba u poetku nita ne vide, sve dok nije
roena moja unuka u mojoj kui i srebrni nitrat joj nije ukapan
u oi. Pogledala me je, i mogu vam pouzdano rei da me je vi-
dela.
Ako vaa beba izbegne infekcije i druge pretnje u jaslicama, i
dalje postoji rizik da e vaa beba jednostavno nestati. Sluajevi
kodnapovanja beba iz bolnikih jaslica se prijavljuju svake go-
dine. Jo uvek se trai beba kidnapovana iz Mejkl Riz bolnice u

154
ikagu, pre mnogo godina. Dete je sad dovoljno odraslo da po-
ne da trai svoju majku.
ak je i velika verovatnoa da zbog meanja beba u jaslicama,
odete kui sa pogrenom bebom. Povremeno ovakve greke re-
zultuju tubama, ali obino ne. To je prosto zbog toga to majke
jako malo viajau svoje bebe dok su u bolnici, da im je jako teko
da otkriju i da znaju da li su bebe koje su im dodeljene njihove.
Majke i bebe su podjednako ugroene nemarnou i neefikas-
nou koje su prisutne ak i u najboljim bolnicama u zemlji. Uvek
treba da strepite da li e vam medicinska sestra dati pogrenu
pilulu ili injekciju, koja je namenjena nekom drugom. Istraivanje
sprovedeno u jednoj bolnici od 300 kreveta, je pokazalo da su
medicinske sestre davale pogrean lek pacijentu, jednom na
svakih 7 puta kada su imale priliku. Prosean pacijent dobije 12
razliitih lekova tokom boravka u bolnici, tako da su to zastra-
ujui izgledi. Neki pacijenti i umru zbog toga to im se daju pog-
reni lekovi. Jedan od najokantnijih sluajeva, koje sam video u
skorije vreme, je sluaj majke sedmoro dece, koja je umrla u bol-
nici jer joj je bolnika apoteka dala lekove koji su bili namenjeni
nekom drugom.
Pacijenti su umirali u bolnicama, jer su cevice kroz koje se
prenosio kiseonik i one kroz koje se prenosio ugljen-dioksid, bile
sluajno zamenjene. Drugi su patili od krvarenja, jer su im medi-
cinske sestre grekom prikaile rezervoar sa kiseonikom na sto-
mane cevice; hiruki avovi su se pokidali kad se pacijentov
stomak naduvao kao balon. Ipak, drugi pacijenti su umirali usled
intravenoznog unosa zatrovanih tenosti ili usled transfuzije krvi
neodgovarajue krvne grupe.
Ako vas nita drugo u bolnici ne ubije, uvek postoji mogunost
da ete gladovati do smrti. Nije hrana toliko loeg kvaliteta, nego
je toliko loeg ukusa da pacijenti odbijaju da je jedu, i nema niko-
ga okolo ko bi se postarao za to da pacijenti jedu. Zatim, neuhra-
njenost je veliki problem u bolnicama. Dok ne postoji nain da
se dokae koliko pacijenata umire od nje, ostaje injenica da je
155
veina pacijenata u oslabljenom stanju. Nije nerazumno pret-
postaviti da neuhranjenost moe da izazove ili ubrza smrt.
Kada je velika bolnica u Bostonu testirala hiruke pacijente na
kolinu proteina i kalorija koje unose, polovina njih nije dovoljno
unosila ni jednih ni drugih. etvrtina pacijenata je bila prilino
neuhranjena da bi produila boravak u bolnici. Ostala istraivanja
su otkrila neuhranjenost kod jedne etvrtine do jedne polovine
pacijenata u bolnicama.
To je najei uzrok smrti meu starijim pacijentima.
Opasnosti od boravka u bolnici bi trebalo da navedu svaku
osobu, mukarca ili enu, da razmisle najmanje dva puta pre
nego to uu u neku od bolnica, osim u sluaju hitnih situacija,
kada je ivot ugroen. Svakako, jako je glupo ii u bolnicu zbog
poroaja, ili radi leenja bilo koje bolesti sa kojom se moete iz-
boriti kod kue. Uporedna istraivanja su pokazala da pacijenti
koji pate od ozbiljnih infarkta nita se bolje nisu oseali dok su
se leili u bolnici, u odnosu na period kada su se leili kod kue.
Bezbednost i kvalitet bolnica, dosta varira, naravno, ali to ne
znai da je bilo koja od njih dobra. U svakom sluaju, poenta koja
nije sporna jeste da pacijentima koji se upute njima, ne daje se
mogunost informisanog izbora. ene koje ne bi razmiljale da
posete odmaralita bez ikakve provere, moraju da prihvate bol-
nice po izboru njihovih doktora. To ipak ne vai za medicinske
sestre koje rade u njima. Jedna grupa od 10.000 medicinskih ses-
tara je ispitivana o prednostima bolnice i treina njih je rekla da
bi odbile da borave i da se lee u bolnicama u kojima rade.
Verovatno u potpunosti imaju sliku o tome ta bi im tamo radili.
Veina medicinskih sestara takoe nije bila ba entuzijastina po
pitanju medicinske nege u bolnicama. Vie od 40% njih je prijavi-
lo da su gledale kako doktori prave greke koje su direktno uzro-
kovale smrt pacijenta.
Pokuao sam u ovom poglavlju da vas upozorim na neke od
razloga za izbegavanje bolnice. Zavriu upozoravajui vas, da
sam vrlo skeptian po pitanju izgovora koje e vam va akuer
156
dati, kako bi vas poslao u bolnicu. Komplikacije, kojima se trud-
nice plae, su retko opasne, kada se poroaj obavi kod kue. U
redu, veina od njih su realne, ali se one deavaju iskljuivo zbog
stvari koje akuer uradi majci u bolnici, nakon to ona stigne ta-
mo.
Jedna od komplikacija, na koju doktori nee propustiti priliku
da vas upozore, je mogunost da se vaoj bebi pupana vrpca
obmota oko vrata. On e vam rei da ovo moe ubiti vau bebu
za manje od minuta, tako da biste trebali da se porodite u bol-
nici, kako bi on na vreme mogo da odreaguje ako doe do takvog
problema. Ono to vam nee rei je da se to veoma esto deava
kod beba, da im se pupana vrpca obmota oko vrata jednom,
dva puta, ili nekoliko puta. Meutim, to moe postati ozbiljna
komplikacija kada se dogodi u bolnici, u sluaju vetaki izazi-
vanih napona, prevelike analgezije i anestezije i drugih interven-
cija, kada se pupana vrpca nepotrebno i prekomerno sabije. To
je dovoljno dobar razlog da izbegavate bolnicu i da se porodite
kod kue.
Na istom principu se baziraju i ostale opasnosti kojima va
doktor eli da vas zastrai. Ispadanje pupane vrpce nije neuo-
biajena prilikom bolnikih poroaja, jer doktor cepa membrane,
ali se jako retko deava tokom kunog poroaja. Krvarenje jo
jedna komplikacija na koju e vam va doktor ukazati - se esto
dogaa u bolnicama zbog prevremenog izbacivanja posteljice i
drugih razloga, ali se jako retko deava u mnogo oputenijoj at-
mosferi vaeg doma.
Va doktor e verovatno ukazati na nehigijenske uslove u va-
em domainstvu i iskoristiti to kao izgovor da vas poalje u naj-
nehigijenskiju ustanovu - bolnicu. Rei e vam da u vaem domu
nema dovoljno tehnologije koja bi adekvatno pratila tok vaeg
poroaja, jer upravo oprema za fetalno praenje e mu omo-
guiti da pronae izgovor za nepotrebno intervenisanje. Rei e
i to da u vaem domu nema dovoljno adekvatnog osoblja. To
moe zvuati razumno, osim ako znate da viestruki vaginalni
157
pregledi koje e vam obavljati doktori, medicinske sestre i stu-
denti u bolnici, dovode do patolokih posledica.
Ne oekujem od vas, naravno, da raspravljate sa vaim dok-
torom o specifinostima rizika kunog, u odnosu na bolniki
poroaj.
Meutim, kada on pokua da vas odvrati od poraanja kod
kue, nudei vam gomili neopravdanih argumenata, moete mu
izneti nekoliko injenica. Pitajte ga da vam objasni izvetaj od dr
Luis E. Mel, sa Univerziteta Viskonsin, o razvoji raka kod odojadi,
koji je prouavao 2.000 poroaja, skoro polovina od njih su bili
u kunim uslovima, i otkrio je upeatljive razlike. Na primer:
- postojalo je 30 sluajeva poroajnih povreda meu bebama
roenim u bolnici i nijedan sluaj meu bebama roenim kod
kue.
- 52 bebe roene u bolnici zahtevale su oivljavanje, naspram
14 beba roenih kod kue.
- 6 beba roenih u bolnici patilo je od neurolokih oteenja,
naspram 1 bebe roene kod kue,
- nijedna od beba roenih kod kue nije umrla nakon poro-
aja, iako je stopa smrtnosti odojeta vea od 22 na 1.000 poro-
aja.
Uprkos statistikim dokazima protiv njih, doktori nastavljaju
da ocrnjuju kune poroaje. Meutim, drago mi je da vidim da
ene poinju da uzvraaju udarac. Kada je akuerski anesteziolog
pisao u Vaington Postu poniavajue o kunom poraanju, i
navodnim opasnostima od njega, novine su brzo dobile strog
odgovor od jedne itateljke. Ona je napisala da je traiti mi-
ljenje akuera anesteziologa o kunom poraanju, isto kao kada
bi pitali naftnog magnata o solarnoj energiji. Nastavila je da
ukazuje na to da se u 420 kunih poroaja u okruzima Kolumbije,
desio samo 1 sluaj smrti odojeta, i ak nije ni bio uzrokovan
poroajnom komplikacijom.
Ne moete nai pristojnu optu uporednu statistiku o kunim
poroajima u odnosu na bolnike poroaje u SAD, jer sumnjam
158
da iko eli da ih skuplja, iz straha ta bi mogli da otkriju. Ono to
bi se otkrilo je sasvim oigledno, ako pogledate situaciju na Bri-
tanskim Ostrvima, gde se sakuplja takva statistika, i gde je kuni
poroaj pravilo. Britanski izvetaj o perinatalnoj smrtnosti, ob-
javljen 1964. godine, pokazao je optu stopu smrtnosti beba u
bolnicama koja je bila duplo vea od stope smrtnosti beba ro-
enih kod kue.
Interesovanje za prirodan, kuni poroaj raste toliko ubrzano,
da akueri i bolnice znaju da su u nevolji. Oni uzvraaju udarac
uz pomo kozmetikog pristupa, obezbeujui poroajne sobe
sa atmosferom slinoj kunoj, u bolnikom okruenju. Naalost,
prijatna atmosfera prosto maskira injenicu da akueri rade svoj
posao na isti stari neodbranjiv nain. Vuk u jagnjeoj koi moe
izgledati manje opasno, ali on i dalje ujeda.
Amerika akuerska praksa zauzima centralno mesto u mojoj
tvrdnji da je Moderna Medicina toliko krizno orijentisana, da e
izmisliti krizu, ako nijedna ne postoji. Skoro svaki deo akuerske
procedure u bolnici je deo mehanizma koji doktorima omogu-
ava da kreiraju sopstvenu patologiju. Kada jednom kreira pa-
tologiju, on ima svoj izgovor da intervenie.
Naalost, problemi ovde ne prestaju. Komplikacije izazvane
intervencijom obino pretvaraju enu u doivotnu muteriju
ginekoloko-akuerske prakse.
Drite se dalje od bolnica, ako moete, i ako morate da uete
u neku od njih ne dozvolite sebi da vas zastrai va doktor ili bilo
ko drugi. Imate pravo da znate ta je raeno sa vama, i da budete
tretirani sa obzirom i potovanjem. Traite da vidite zakon o pra-
vima pacijenata, kojima je Amerika bolnika asocijacija snab-
dele sve bolnice. U njemu pie da imate pravo na kompletnu
trenutnu informaciju o svojoj dijagnozi, leenju i prognozi, i da
imate pravo da odbijete leenje, ako elite. To ukljuuje i pravo
da odbijete bilo koju, ili sve akuerske intervencije opisane u
ovim poglavljima.

159
 15. poglavlje

Bie vam dobro, samo

prepustite sve meni.

ene bi shvatile da je poraanje mnogo manje bolno, rizino

i poniavajue, da je akuerska specijalnost jednostavno ukinu-
ta. Osim ake doktora, koji podstiu ene da se porode na priro-
dan nain, akueri su krivi za podsticanje nenaune medicinske
bruke. Kao to ste do sada saznali, imam malo potovanja prema
Modernoj Medicini uopte, ali akueri su postavili moje zube na
ivicu. To je jedina medicinska specijalnost u kojoj je skoro sve to
doktor uradi, medicinski nepotvreno i uasno pogreno.
Ranije sam napomenuo da su doktori pretvorili trudnou -
prirodan, normalan, psiholoki nadahnjuju dogaaj - u deveto-
mesenu bolest. Ovo zvui kao radikalan koncept, sve dok ne is-
traite spletkarenja koja su prethodila stvaranju ove medicinske
specijalnosti.
Kroz veinu ljudske istorije, bebe su poraale njihove majke
a ne doktori, uz pomo enskih roaka ili babice. Babice i dalje
pomau veini majki meu najnaprednijim nacijama sveta. Nji-
hov uspeh u smislu smrtnosti majki i beba, nadmauje uspeh
amerikih akuera, koji su iskrivili poroaj ritualnim procedu-
rama, koje ugroavaju i majku i bebu. Akueri takoe osporavaju
majkama i oevoma radost koju donosi prirodan poroaj.
Amerika akuerska praksa je pogrena, jer njeni koreni nisu
u medicinskoj nauci, ve u istorijskoj besmislenosti, mukom egu
i istoj staromodnoj poudi. Nastala je u Evropi, kada su berberi-
hirurzi u 18. veku shvatili da gube bezbrojne prilike da uveaju

160
svoj prihod i poeli su da kuju zaveru kako da odvoje poroaje
od babica. Nije im bilo lako, jer su babice bile jako sposobne u
pomaganju oko poroaja, i demonstrirale su tu sposobnost ne-
koliko hiljada godina unazad. Istina, smrtnost majki i beba je tada
bila tragino uestala, na ta dananji akueri vole da ukazuju,
ali samo zato to Ignaz Semelveiz jo uvek nije bio doao do saz-
nanja da infekcije izazivaju bacili koji su prelazili sa doktora na
majke. Zgodno zaboravljena je i injenica da se smrtnost majki i
beba udvostruila kada su berberi-hirurzi stupili na scenu. Hos-
pitalizovane majke su oboljevale od porodiljske groznice, jer su
doktori urili da iz sala za autopsiju, gde su bili u kontaktu sa mrt-
vacima, stignu da porode ene, a da pri tome nisu prali i dezin-
fikovali ruke.
Doktori nisu imali izgovor da preuzmu poroaj, dokle god je
on doivljavan kao nemedicinska psiholoka funkcija, koju majke
mogu da obave samostalno uz malu emotivnu podrku. U elji
da stave sve te pacijente pod svoju aku, doktori su morali da
pretvore poroaj u bolest. Uinili su to ometanjem prirodnog
procesa i kreiranjem medicinskih intervencija koje su samo oni
mogli da obave. Za svaki sluaj, poeli su da klevetaju babice,
nazivajui ih veticama, kada bi izgubile majke ili bebe i muili
su ih ili spaljivali na lomai. Prva vetica koja je obeena u
amerikim kolonijama, je bila babica koju su doktori optuili. Naj-
znamenitiji dogaaj u dugoj doktorskoj kampanji da preuzmu
poroaj, je izum akuerskih kleta, koje je izmislio Peter em-
berlen, 1588. godine. On i tri generacije njegove porodice su os-
vojili priznanje za baratanje tekim poroajima uz upotrebu
primitivne verzije, sada ve zloupotrebljenog i previe korienog
alata. uvali su spravu u tajnosti od drugih doktora - i od majki
takoe - radei ispod arava i nosei spravu u zakljuanoj dr-
venoj kutiji. Ovaj instrument predstavlja prvi akuerski skok u
tehnologiju, i oni ga pozdravljaju, kao dokaz superiornosti u
odnosu na babice. Niko nije vodio evidenciju o tome, koliko esto
su ova kleta unakazila male i mekane glava. emberlen je pos-
161
tavio ablon za tehnoloku intervenciju - i za njene tetne pos-
ledice - koja danas dominira akuerskom praksom u SAD. Akueri
bi trebalo da mu podignu svetilite i da mu odaju poast svaki
put kada odu u banku.
Akuerska kleta, meutim, nisu bila akuerski proboj koji je
konano odvojio proces poraanja od babica - i od majki takoe.
Prekretnica je bila uklanjanje poroajne hoklice na koju su majke
poraale bebe, dozvoljavajui prirodnim kontrakcijama i gravi-
taciji da obave posao. Doktori su poeli da postavljaju majke u
ravan leei poloaj na leima, na visoke stolove, i sa rairenim
kolenima. To je majke uinilo bespomonim da se samostalno
porode i osiguralo njihovu potrebu za pomoi doktora.
Ovakav poloaj porodilja je osnova za najvei broj interven-
cija, koje se smatraju rutinskim u modernoj akuerskoj praksi. To
je u potpunosti liilo ene kontrole nad poroajnim iskustvom.
Takoe je ovo sam poroaj uinilo beskrajno rizinijim, teim i
bolnijim, i obezbedilo akuerima, sa kako se ini, razumnim raz-
lozima, da priteknu majkama u pomo. Kao to je jedan doktor
komentarisao u asopisu pedijatrije (The Journal of Pediatrics),
akueri su kao vatrogasci. I jedni i drugi spaavaju ljude - jedina
razlika je u tome to vatrogasci ne podmeu poare koje gase!
Razmatrajui radikalnu promenu od poroajne hoklice do
leeeg poloaja, pretpostavili biste da je dolo do evolucije
zahvaljujui predostronom naunom istraivanju. Neverovatno,
ali nije. Praktikovanje da porodilja lei ravno na leima tokom
poroaja je inicirao Francuski kralj Luj XIV, kako bi zadovoljio
svoju erotsku izopaenost!
Kralj Luj je izgleda, dobio svoje ideje, virei iza zavese dok su
se njegove ljubavnice, kojih je bilo mnogo, poraale. Bio je frus-
triran, jer je njegov pogled bio nejasan dok su ene sedele na
poroajnim hoklicama. U trenutku inspiracije, iskoristio je svoju
kraljevsku mo da ubedi muku babicu da mu pobolja pogled.
ena je postavljena na visok ravan sto, sa podignutim kolenima,
i kralj Luj je silno bio zadovoljan rezultatom.
162
 Nije iznenaujue da su drugi doktori uskoro zakljuili da ono
to je dovoljno dobro za kraljevsko domainstvo, mora takoe
biti dobro za svakog drugog. Oni su usvojili ovaj poloaj, oig-
ledno verujui da su Njutn i Kepler pogreili i da je kraljevskim
ediktom zakon gravitacije ukinut.
Ta epizoda moe biti zabavna kao fusnota medicinske istorije,
a ne kao suluda pozicija koju akueri danas koriste tokom pora-
anja. Jedino uglaeno to je dodato, a to bi kralj Luj mogao da
ceni, ali majke svakako ne bi - su uzengije, koje majine noge dr-
e privezane na mestu. Ovakav leei poloaj se ne moe oprav-
dati bilo kojim razlogom, osim ubeenou doktora. Iz majine
oajnike perspektive, poroaj bi mogao biti tei jedino ako bi
bila okaena za potpetice i visila.
Davne 1933. godine, Mengert i Marfi su u obimnom eksperi-
mentalnom istraivanju snimali intra-abdominalni pritisak na
vrhuncu maksimalnog naprezanja tokom perioda napona. Nji-
hovo istraivanje je obuhvatilo 1.000 posmatranja ena koje su
bile postavljane u 7 razliitih poloaja. Oni su otkrili da je najvei
pritisak postojao u sedeem poloaju. I to zbog merene utrobne
teine i poveane miine efikasnosti. 1937. godine, drugi istra-
iva je pomou X-zraka prezentovao snimke koji ukazuju na to
da uanje uzrokuje promenu oblika karlice, u smislu da ona do-
bija oblik povoljan za poroaj. Ne znam ni za jedno istraivanje
koje je ikada negiralo ovaj dokaz, da ene ne bi trebalo da zauzi-
maju leei poloaj tokom poroaja. Ipak, uz nekoliko izuzetaka,
ene pod naponima, u SAD, se i dalje postavljaju da lee ravno
na leima, sa nogama u uzengijama.
Poto sve ovo oigledno nema legitimnu medicinsku osnovu,
imate pravo da pitate zato doktori nastavljaju da prisiljavaju
majke da se poraaju dok lee ravno na leima, privezane dole.
U odsustvu bilo kakvog razumnog objanjenja, dau vam jedini
odgovor koji ima bilo kakvog smisla. Sam poloaj ene stvara pa-
toloke uslove i od normalnih poroaja pravi abnormalne, pru-
ajui akuerima oko 95% razloga da postoje. Trauma koju je
163
doktor stvorio, obezbeuje mu priliku da se obavezno pojavi i
zadovolji svoju elju za intervencijom. U meuvremenu, uloga
majke u drami raanja njenog deteta postaje sve manja, a otac
bi trebalo da bude srean ako mu je uopte doputeno da bude
jedan od rekvizita.
Nevolje za trudnicu esto poinju i pre nego to ue u bolnicu.
Iako su ona i njen mu moda prekrili ogranienje brzine, dok
su dolazili do bolnice, jer su njene kontrakcuje bile este i snane,
esto se kontrakcije iznenada uspore - ili ak potpuno prestanu-
onog trenutka kada majka proe kroz bolnika vrata. Ova reak-
cija je toliko esta da je ak dobila i ime - materina inercija - i
oni koji su je prouavali veruju da je rezultat straha.
Kada ue u bolnicu, majin strah i uznemirenost se povea-
vaju, jer u trenutku gubi podrku svog supruga. Postavljaju je u
invalidska kolica i kotrljaju je do sobe za boravak u periodu na-
pona, ostavljajui njenog supruga iza, kod altera da prijavljiva-
nje. On ne moe ii sa njom, jer je potreban za najvaniji bolniki
obred - odlazak u poslovnu kancelariju, gde e moi da plati ra-
un.
Svaki doktor koji nije zaslepljen svojom obukom i predrasuda-
ma zna da su naponi prolongirani, oteani i bolni zbog straha.
Imao sam zadovoljstvo da posmatram - ak i u sluaju svojih erki
- oputeno, nagraujue iskustvo, kakvo prirodni kuni poroaj
bez upotrebe lekova moe biti. Strah je neutralizovan prijatnim
porodinim okruenjem i podrkom porodice i prijatelja. Ipak,
praktino svaki aspekt akuerske prakse tei da izoluje majku u
neporodino okruenje, poveavajui njen strah i uznemirenost.
Soba za napone u koju vode majku, ima sve alosne odlike
zatvore elije i zbog svoje praktine namene, ona to i postaje.
Tipino ogoljena, sumorna, kockastog oblika, je zastraujue do-
voljno velika da sadri umivaonik i bolniki krevet. Odvojena od
svog supruga, majka stoji tamo preplaena i sama, sluajui ko-
mande ravnodune, nestrpljive i poslom zatrpane medicinske
sestre. Govori joj se da se skine i uskoi u loe skrojenu bolniku
164
odoru, koja se vezuje koncima i otvara na leima, ne inei nita
da pobolja njeno samopouzdanje. Onda joj se nareuje da se
popne na krevet.
Taj naizgled nekodljivi in joj zapeauje sudbinu, jer dok ne
bude prebaena u poroajnu salu, bie ograniena samo na taj
krevet. Bie joj onemoguena sloboda pokreta i vebanje koje
bi smanjili napetost, strahove, ubrzalo napone i smanjilo ili uk-
lonilo bol. Njena beba e biti izloena riziku od oteenja ili smrti
zbog nedostatka hrane i kiseonika, koje ravan leei poloaj maj-
ke moe da izazove, i zbog opasnosti od lekova, kojima e majka
biti tretirana.
Majin bol e se poveavati, pa e joj dati lekove koji e us-
poriti i prolongirati period napona. Onda e naponi biti vetaki
izazivani invazijom na matericu, i namernim cepanjem mem-
brana, ime se poveava rizik od infekcije i oteenja ili smrti fe-
tusa. Majka e na dalje biti ograniena prikaenom intravenoz-
nom opremom, kako bi joj vene bile otvorene za ubrizgavanje
lekova i ishrane, poto joj nee biti dozvoljeno da jede i pije. Fe-
talni monitor e joj biti privezan za abdomen, ili ubaen u ma-
tericu i urafljen u bebino teme, kako bi se pratila fetalna trauma,
koju akuerska intervencija moe da izazove. Konano, obino
da bi se olakalo doktoru, majci e biti ubrizgan oksitocin, kako
bi se ubrzali naponi, koji e izazvati dinovske kontrakcije, toliko
snane da mogu da povrede fetus. Majin bol koji se poveava
zbog naina na koji je tretirana postaje neizdriv i ona dobija in-
jekcije protiv bolova koje paraliu donju polovinu tela. Majka
onda ne moe vie da oseti kontrakcije, i onda joj se govori kada
da gura.
Konano, jadna ena se prebacuje u poroajnu salu, privezuje
za uzengije, i nad njom se obavlja epiziotomija (zasecanje vagine
radi lakeg prolaska bebe). Doktor poraa bebu, poto majka
vie nije sposobna za to, i jako esto upotrebljava akuerska
kleta, jer nije voljan da eka da priroda obavi svoj deo posla.
Time se zavrava majino iskustvo sa udom raanja.
165
 Doktor uurbano preseca pupanu vrpcu, pre nego to pres-
tane da pulsira, tako da se krv odojeta zadrava u majci. To e
uzrokovati eritroblastozu (Rh bolest) kod sledeeg deteta. Onda
on trza i vue pipanu vrpcu, kako bi ubrzao izbacivanje pos-
teljice, poveavajui tako rizik od krvarenja kod majke i mogu-
nost da parii ostanu unutra. Onda on mora da ue u matericu
i pokupi parie. Rizik od infekcije kod majke koji je ve povean
tokom prethodnih sati, viestrukim vaginalnim ispitivanjima,
postaje ak i vei. Onda mora da popravi tetu koju je naneo pe-
rineumu (meici) epiziotomijom koju je obavio. Kao to u ob-
jasniti kasnije, ovo kasnije moe dovesti do seksualne disfunkcije.
Konano, u poricanju svega to je navelo majku da proe kroz
ovo teko iskuenje, bebu brzo odvode u jaslice, a majku u sobu
za oporavak, bez lekova.
Ovo je materinstvo?
Ovo je medicina?

166
 16. poglavlje

Hajde sada da te lepo

spremimo za bebu.

Prevedeno, ovo znai: Priutiemo vam neprijatno i poni-

avajue klistiranje, koje vam nije potrebno i obrijaemo vam
pubine dlake, iako to moe izavati infekciju koja e vas uiniti
bolesnom.
Zato se ovo radi? Nekoliko stvari u ovom svetu se deava bez
ikakvog razloga. Postoje vrsti medicinski razlozi zato ovi pos-
tupci ne bi trebalo da se obavljaju, tako da postoji dosta nejasnih
razloga, zato bi trebalo. Dau vam 3 izbora:
Akueri su idioti. Potvreno, ali ne mogu svi da budu idioti.
Ipak, ove procedure su rutinske tokom bolnikog poroaja.
Akueri ne umeju ili ne ele da itaju. Potvreno, ponovo, ali
neki od njih mora da su itali studije koje su pokazale da je bri-
janje opasno. Ta istraivanja datiraju iz tridesetih godina, a naj-
skorije je raeno 1978. godine. Zakljuak? Brijanje utrostruava
opasnost od materinske infekcije i bezvredno je u odravanju
majke istom.
Ovi postupci pomau da se majka uini bespomonom.
Ponienje zbog gubljenja kontrole nad svojim crevima i rastanak
sa pubinim dlakama, smanjuje snagu majke da se opire jo
fenomenalnijim i opasnijim intervencijama koje slede, a takoe
pomae da bolnica i doktor preuzmu glavnu ulogu i svu kontrolu.
Izaberite.

167
 17. poglavlje

Ovaj ureaj e pomoi

da se zatiti vae dete.

Akueri imaju standardan argument koji koriste kako bi zas-

traili majke, a kako bi ove prihvatile njihovo, po ivot opasno,
ometanje prirodnog procesa poraanja. Rei e joj da su ta ome-
tanja potrebna, jer je najopasnije putovanje koje e njena beba
doiveti, putovanje kroz poroajni kanal. To je potpuna besmis-
lica, ako se dopusti prirodan poroaj, ali u se sloiti da je to
putovanje zaista rizino ukoliko se umea akuer.
itao sam fascinantan izvetaj o doktoru koji je koristio fiber-
optiki endoskop, da osvetli unutranjist enine materice, kako
bi uzeo uzorak krvi fetusa. To me je fasciniralo jer izgleda da
potvruje moje shvatanje da neki doktori imaju manje razuma i
oseaja od neroenog deteta.
Doktor je napisao da je nakon ubacivanja fetoskopa u majinu
matericu, taman nanianio krvni sud i spremao se da ubode,
kada se odnikuda pojavila ruica i sklonila iglu. Mislim da se ovo
desilo sluajno, rekao je, ali ko zna?
Zaista, ko zna. Oigledno beba nije mogla znati za rizike fe-
toskopije, ali razmatrajui opasnosti koje ona predstavlja, bebin
potez ima mnogo vie smisla od onog koji je napravio doktor.
Procedura koju je on koristio moe izazvati smrt fetusa, curenje
amniotske tenosti kasnije u trudnoi, krvarenje iz materice,
stvaranje oiljaka na materici, infekcije, buenje ostalih organa i
psihijatrijske poremeaje. To su posledice koje su zapravo bile
posmatrane. Dodatno, postoji mogunost oteenja oiju fetusa

168
usled intenzivne svetlosti - opasnost koja tek treba da bude
adekvatno istraena.
Medicinska tehnologija brzo pretie proizvoae kunih ure-
aja ureaja u proizvodnji medicinskih aparata, bez kojih bi dru-
tvo moglo odlino da funkcionie. Razlika je u tome to aparat
za hot dog moe da oteti kobasicu ili dve, a aparati kao to je
fetoskop mogu da nanesu tetu i majkama i bebama. Kako da
oprostite doktoru koji koristi novu, netestiranu medicinsku teh-
nologiju da eksperimentie na majci ili bebi?
Moda najbesmislenija primena medicinske tehnologije je
upotreba fetalnih monitora u stalno rastuem procentu normal-
nih bolnikih poroaja. Procenjeno je da je 50-75% svih bolnikih
poroaja do sad bilo monitorisano i pododbor Senata u SAD je
otkrio da je u 6 velikih bolnica u Vaingtonu ova stopa dostigla
100%.
Fetalni srani monitori su izvorno razvijeni za upotrebu u oko
5% trudnoa koje su smatrane visokorizinim. Svetski poznati
akuer koji ih je razvio, dr Roberto Kaldeiro-Barsia, je meu
onima koji osuuju indiskriminiui nain, na koji se oni danas
upotrebljavaju. Postoje 2 osnovne vrste monitora - unutranji i
spoljanji - koji predstavljaju neke zajednike opasnosti. Svaka
vrsta monitora, takoe predstavlja rizik za sebe.
Spoljanji monitori se sastoje od dve trake koje su privezane
oko majinog abdomena i povezane su na ureaj koji snima
oitavanja na traku. Jedna traka je osetljiva na pritisak i ona meri
snagu i uestalost jenih kontrakcija. Drugi primenjuju ultrazvuk
kako bi utvrdili stanje fetusa. Teoretska svrha je da se utvrdi da
li je beba u nevolji tokom napona, dajui time priliku doktoru da
intervenie.
Unutranji monitor izgleda kao plastina slamka koja je ozvu-
ena zbog zvuka. Elektrode prolaze kroz cevicu i zavravaju se
sitnom spiralnom burgijom nalik na vadiep, na svom kraju. Ovaj
monitor se ubacuje kroz majinu vaginu u matericu i prolazi am-

169
niotsku vreicu. Ukoliko doktor ne promai i pogodi neto drugo,
spiralni kraj elektrode se urafljuje u bebino teme.
Prva zajednika opasnost koje preti od obe vrste monitora,
koju sam ve pomenuo, je nesrena injenica da majka mora da
bude praktino nepomina, da lei ravno na leima, kako bi se
osigurala najpreciznija oitavanja. Dodatno usporavajui napone
i inei ih mnogo bolnijim, ovaj poloaj ometa snabdevanje fe-
tusa hranljivim sastojcima i kiseonikom, to moe izazvati ote-
enje mozga, a u nekim sluajevima i smrt. Ovo se dogaa jer
teina materice i fetusa izaziva zaepljenje ilijane arterije. Snab-
devanje posteljice krvlju je smanjeno, preko koje fetus sada do-
bija manje kiseonika i hranljivih materija tokom kritinih sati pre
roenja.
Naunik iz Zapadne Nemake, Albert Ha (Huch), merio je ta
se deava sa bebinom zalihom kiseonika, kada majka lei na
leima tokom poroaja. U roku 2 minuta zaliha kisonika fetusa,
je pala na opasan nivo i trebalo 10 do 12 minuta da se vrati u
normalu, uz energino vebanje. Monitorisane majke ne ve-
baju. Ubeen sam da su visoke uestalosi problema sa uenjem,
hiperaktivnosti i slinih problema posmatranim kod dece u SAD,
rezultat loeg snabdevanja fetusa kiseonikom, koje su doktori
uzrokovali tokom trajanja napona.
Kao to sam prethodno naveo, i majke takoe pate, kada im
se ne dozvoli da sede, stoje i etaju okolo tokom trajanja napona.
Kontrolisano istraivanje vie od 300 ena, koje je sproveo dr
Kaldeiro-Barsia 1978. godine, otkrilo je da su naponi skraeni,
akuerska klesta se mnogo ree koriste, i majke doivljavaju
manji bol i manje komplikacija, ako nisu ograniene na krevet i
ako se ne poraaju leei na leima. Zatim, grli materice se
mnogo bre otvara tokom prve faze napona i naponi su za 25%
krai. Kod prvorotki su za 36% krai.
Istraivanja su pokazala da se enama koje se monitoriu, radi
3 puta vie vaginalnih testiranja, nego onima koje nisu moni-
torisane. Testove naizmenino obavljaju medicinske sestre, in-
170
ternisti i specijalizanti, i time dosta poveavaju anse da majka
zaradi infekciju nakon poroaja. Stopa infekcija je u ovom sluaju
3 puta vea.
Trea velika mana, zajednika za oba tipa monitora je sramot-
na nepreciznost. Istraivai spoljanjih monitora su otkrili da oni
ne uspevaju da obezbede precizne rezultate tokom 44 do 63%
vremena. Pitam se da li bi doktori koji se uzdaju u njih, koristili
automobil koji ne radi 3 od 5 dana.
Unutranji monitori su precizniji, ali i oni takoe proizvode
loe rezultate. Oni ponekad detektuju normalan srani ritam fe-
tusa, kao fetalni poremeaj. Moda to i nije iznenaujue ako se
imaju u vidu eksperimenti koji su dokazali da moete dobiti
oitavanje modanih talasa ubacivanem elektrode u iniju elea
od limuna.
Spoljanji monitori su takoe skloni da pogreno indentifikuju
fetalne poremeaje. Zatim, moe doi do pogrenog oitavanja,
kada je fetus zaista u nevolji. To se deava zbog toga to se po-
javljuju vibracije sa frekvencijama koje nizak srani ritam ud-
vostruuju, a visok odsecaju na pola, inei da oba stanja izgle-
daju normalno.
Postoje 3 glavne posledice ove nepreciznosti, ukoliko se dok-
tor oslanja na monitor i deluje u skladu sa rezultatima oitavanja.
Moe propustiti da intervenie kada je zaista neophodno, jer se
ini da je sve u redu kod fetusa koji umire. Moe vetaki izazvati
napone i pouriti da porodi bebu, pre nego to se grli materice
dovoljno otvori da dozvoli lagan prirodan poroaj. Ili - i ovo je
najvea opasnost od svih - doktor moe obaviti nepotreban
carski rez, sa ciljem da porodi savreno zdravu majku, savreno
zdravog deteta.
Dr Albert D. Heverkamp (Havercamp), ef akuerskog odelje-
nja za visoko rizine situacije u Optoj bolnici u Denveru, kae da
je upotreba unutranjih fetalnih monitora udvoctruila broj
carskih rezova, obavljenih u Amerikim bolnicama izmeu 1971.
i 1976. godine. On dodaje, na osnovu istraivanja koja je sproveo,
171
da upotreba ovih ureaja nije smanjila stopu smrtnosti odojadi,
niti je unapredila ponaanje odojadi na psiho-testu koji se obav-
lja odmah nakon poroaja, niti neuroloko stanje odojeta. Za-
ista verujem da smo u velikoj opasnosti prekomerne prodaje
nae tehnologije, rekao je.
Prekomerna prodaja je svakako dobro odabrana re. Oig-
ledno doktori ubiraju dodatan profit, kada pogrena oitavanja
sa monitora rezultuju carskim rezom i podignu trokove poroa-
ja sa oko 700 dolara, na oko 3.000 dolara!
ak i kada monitori zabelee precizna oitavanja, postoji zna-
ajna mogunost da akuer nee tano protumaiti rezultate. Dr
Riard Pol (Richard Paul), sa Univerziteta Juna Karolina, primetio
ja da doktorima koji danas obavljaju testiranja nedostaje obuka
kako bi obavljali testove i tumaili rezultate na adekvatan nain.
On je uporedio njihovu upotrebu monitora sa rizikom koji nas-
taje kada desetogodinjaku dozvolite da vozi automobil!
Dr V. R. Jarzembski, profesor biomedicinskog inenjeringa na
Tehnikom Univerzitetu u Teksasu, poalio se u jednom lanku
da se od njega esto trai da razvija dizajne koji su otporni na
idiote. Rekao je da ga je to navelo da se zapita da ako to bude
radio, podizae generaciju idiota. Onda je ukazao na presudan
faktor u indiskriminiuoj upotrebi monitira:
Kod osoblja medicinske podrke moe se razviti preterano
oslanjanje na ureaje za monitoring, sa prateim nedostatkom
posveivanja line panje pacijentu. Lini kontakt sa pacijentom
i posveivanje panje moe imati veu terapeutsku vrednost,
nego informacije koje sakupi monitor.
Da li e osoblje medicinske podrke postati vetije u rukova-
nju ureajima, samo kako bi postali manje veti sa znanjem o
potrebama pacijenta?
Moj odgovor na ovo pitanje je Da. Ne samo da hoe, nego
to ve i jesu.
Svaki od tipova monitora ponaosob, takoe predstavlja po-
sebne opasnosti. Spoljanji monitori koji koriste ultrazvuk, kako
172
bi prodrli u majino telo i proizveli zvune talase koji mere stanje
fetusa, mogu predstavljati rizik koji tek treba da buse otkriven.
Godine 1978, FDA je procenila da su oni bili korieni na milion
ena godinje, iako ureaji nisu bili deklarisani kao bezbedni,
kroz rigorozno testiranje. Istraivai u FDA Birou za radioloko
zdravlje, koji su zabeleili nezavisna istraivanja, koja su otkrila
tetne efekte ultrazvuka, rekli su da je potrebno da se obavi jo
istraivanja pre nego to se utvrdi bezbednost ove procedure.
Godine 1973, istraivanje je otkrilo promene u amniotskoj
tenosti koja je bila izloena ultrazvuku. Od 65 uzoraka amni-
otske tenosti, uzete od pacijenata koji su bili izloeni ultrazvuku,
35 (ili 60%) nije moglo da se razvija na medijumu za rast. Samo
13 od 106 uzoraka (ili 12%) uzetih od pacijenata koji nisu bili
izloeni, nije moglo da se razvija. Istraivai su takoe otkrili za-
kasneli neuroloki razvoj, izmenjene emocionalne obrasce i efek-
te ponaanja, fetalne abnormalnosti i promene u krvi i krvnim
sudovima, kod ivotinja koje su bile izloene dejstvu ultrazvuka.
Rizici koji prate unutranji monitoring su jo jasnije utvreni
od onih koji prate spoljani monitoring. Amniotska kesa mora da
se pocepa pre vremena kako bi se prikaio monitor. Ovo izlae
fetus nezgodama sa pupanom vrpcom i liava bebu zatite
okruujue amniotske tenosti tokom napona. Kao rezultat toga,
moe doi do oteenja bebine glave i nepotrabnog pritiska na
mozak koji mogu dovesti do smanjenja potencijalnog IQ odoje-
ta.
Ostale komplikacije, u obliku nesrea i infekcija, mogu takoe
nastati od privrivanja monitora za bebino teme. Osip na
temenu usled primene elektrode, deava se kod 86 do 99%
novoroenadi. Kod veine odojadi se sledstveno razviju ap-
scesi temena, koji mogu izazvati doivotne elave peate, os-
teomijelitis, infekciju ili smrt. Nesree koje su zabeleene obuh-
vataju lomljenje kostiju, koje zahteva hiruko uklanjanje, postav-
ljanje zailjene elektrode u bebino oko, genitalije ili druge delove
tela, buenje mozga, pomeranje elektrode sa prateim krvare-
173
njem i fatalna smrt zbog krvarenja usled uzimanja uzoraka krvi -
procedura koja se ponekad sprovodi.
Nacionalni centar za istraivanje zdravstvenih usluga istrai-
vao je medicinsku literaturu o elektronskom fetalnom monito-
ringu, i ponudio sledei rezime rizika nasuprot vrlina:
- Vrline su kontradiktorne i ograniene na malo smanjenje
smrtnosti meu visokorizinim pacijentima, posebno meu be-
bama sa malom poroajnom teinom.
- Eletktronsko fetalno posmatranje izaziva udvostruavanje
stope obavljenih carskih rezova.
- Rizik je pozamaan jer se njegovom upotrebom poveava
broj odojadi sa sindronon respiratornog poremeaja, poveava
se broj fetalnih i materinskih oboljenja, i majka se podvrgava ve-
em riziku od smrti.
- Ova tehnika kota dravu dodatnih 400 miliona dolara go-
dinje.
Vei deo legitimne medicinske prakse obuhvata vaganje ko-
risti naspram rizika, objanjavajui pacijentkinji kompromis i
primenjujui tretman uz njenu saglasnost ako koristi nadvladaju
rizike. U sluaju rutinskog fetalnog monitoringa, pacijentkinju
retko kosultuju u vezi ovoga i ne postoji dokaz da koristi preovla-
davaju nad rizicima.
Istraivai na Univerzitetu Severna Karolina i u Bolnici Bet Iz-
rael u Bostonu, analizirali su 70.000 poroaja i otkrili da nema
razlike u ishodima poroaja izneu monitorisane i nemoni-
torisane odojadi. Sluajno kontrolisani kliniki pokuaji su ta-
koe pokazali da je upotreba fetalnih monitora neopravdana u
normalnim trudnoama. ak i u visoko rizinim trudnoama, nji-
hova upotreba proizvodi ishode koji nisu bolji od onih koji su do-
bijeni auskultacijom sranih tonova fetusa pomou stetoskopa,
i panjom od strane osoblja u jaslicama.
Moda je vreme da posluamo senatora Edvarda F. Kenedija
koji je kao predsednik zdravstvenog pododbora senata u SAD
zaustavio rasprave o fetalnom monitoringu. Na osnovu njihovih
174
zakljuaka urgirao je dalje istraivanje rizika monitoringa. Rekao
je:
Vreme je da se sve otkrije, pre nego to milioni dece budu
izloeni ovome. Inae emo igrati ruski rulet sa zdravljem nae
dece.

175
 18. poglavlje

elim da uinim da se
oseate to prijatnije.

Prijatno je eufemizam Moderne Medicine za pokorno.

Dobroudna uveravanja akuera da e uiniti sve da se majka
osea to prijatnije, su uvod u akuersku verziju hemijskog rata.
Pacijentkinja je na dobrom putu da postane meta analgetika i
anestetika, kojima e je kljukati, ubacivati u vene i ubadati na
puno mesta ukljuujui grli materice i kimu. Poto oni ublaa-
vaju bol koji izaziva doktorska intervencija - naroito leanje na
leima - takoe e umanjiti majci sposobnost da donosi svesne,
razumne odluke ili da se protivi onome to joj rade.
Ona bi trebalo da se protivi, jer svaki lek koji joj se da, preti
da povredi ili ak ubije njeno dete ili nju.
Precizni nacionalni podaci nisu dostupni, ali je procenjeno da
se u 95% poroaja u bolnicama u SAD koriste lekovi u izvesnoj
meri. Iako bi doktori voleli da vi verujete u suprotno, upotreba
lekova tokom trajanja napona i poroaja, izgleda da se takoe
poveava. Istraivanje u Hjustonu otkrilo je da je tokom 1977.
godine prosena majka koristila 19 razliitih lekova tokom svoje
trudnoe i poroaja. Nasuprot tome, tokom 1963. godine trud-
nice su primale proseno 3,6 leka tokom trudnoe.
Veina doktora krivi rtvu zbog njihove upotrebe lekova. Oni
tvrde da daju analgetike tokom napona i anestetike tokom poro-
aja, samo u skladu sa potrebama i zahtevima majke. Moje za-
paanje mi kae da oni nakljukaju majku sedativima kako bi sebi
olakali. Majke bi se oseale bolje kada bi akueri dali anesteziju
sami sebi!
176
 U veini sluajeva kada se pojavi toliko jak akutni bol, da su
neophodni lekovi, znajte da je to posledica akuerske interven-
cije. U dobro organizovanom prirodnom poroaju majka doiv-
ljava relativno blagi bol. Svakako ne do te mere blag kao kada bi
koristila lekove koji mogu da povrede dete.
Meutim, ne morate da se oslanjate na moja zapaanja. Dr
Ivona Brekbil (Yvonne Brackbill), profesor na Univerzitetu Flori-
da, i vodei autoritet po pitanju upotrebe lekova u trudnoi, je
dola do istog zakljuka. Ona kae da majke ne dobijaju adek-
vatne informacije o tetnom delovanju lekova, o razlikama me-
u rizicima od lekova, ili o alternativama za ublaavanje bolova.
Istraivanja su takoe ukazala da se ene jako malo pitaju o tome
koji e, i da li e uopte ikakav lek da konzumiraju.
Dr Volter Braun, sa Medicinskog fakulteta na Harvardu, kae
da koliina lekova koji se prepisuju tokom napona, nije povezana
sa zahtevima i potrebama majke. Umesto toga, koliina lekova
je odreena doktorovim tumaenjem psiholokog stanja majke,
koje on kreira oko sedam meseci trudnoe.
Akuerski medikament je jednostavno jo jedan primer sin-
droma Moderne Medicine, bie uinjeno ono to moe biti.
ak iako znaju da svi lekovi mogu biti tetni i za majku i za dete,
akueri ih slobodno koriste tokom trajanja napona, pre nego da
uspore i obezbede uslove i vokalnu anesteziju koji mogu da
poroaj uine toliko bezbolnim da lekovi nisu potrebni. Oni znaju
da e lekovi majku uiniti tihom, i otvoriti mogunost za bezbroj
neometanih intervencija, i dozvoliti doktoru da porodi bebu kada
njemu najvie bude odgovaralo.
Iako veina doktora daje majkama lana uverenja kako ovaj
lek nee doi do vae bebe, svaki doktor zna da e bilo koji lek
koji se daje trudnicama proi kroz posteljicu i delovati na fetus.
Ipak, tipina hospitalizovana majka dobija lekove za smirenje,
sedative, kaudale, epidurale, paracervikane blokade, spinalne
blokade i ak totalne anestezije. Postoji obiman dokaz da ovo
sve moe uzrokovati fizika i intelektualna oteenja bebe, koja
177
nije pripremljena da se nosi sa hemikalijama koje dolaze preko
majke.
ak i pravovremeno roena beba nije u potpunosti razvijena
u trenutku roenja. Mozak nastavlja da se razvija skoro 5 godina
nakon roenja, i lekovi dobijeni pre roenja mogu tetno da
utiu na taj razvoj. Jetra, neophodna za metabolizam toksinih
materija, i bubrezi koji izluuju te materije, takoe nisu u pot-
punosti razvijeni i ne funkcioniu tako efikasno kao kod odraslih.
Prema tome, novoroene nije sposobno da se efikasno nosi sa
lekovima koji prou kroz placentu i uu u njen krvotok, tokom
napona i poroaja.
Vie od 35 istraivanja je obavljeno na zdravim, pravovre-
meno roenim bebama, ije su majke proivele normalne trud-
noe, ali su bile tretirane lekovima i anestezijom. Dr Brekbil
(Brackbill), koji je analizirao njihove rezultate, rekao je podod-
boru Senata 1978. godine, da su kod skoro svih beba primeeni
efekti ponaanja izazvani akuerskim medikamentima. tavie,
ovi efekti su ravnomerno, bez izuzetka, usmereni ka degradaciji
ponaanja i ometanju normalnog funkcionisanja. NIJEDNO is-
traivanje nikada nije demonstriralo, ili navelo da akuerski
medikamenti unapreuju normalno funkcionisanje.
Dr Brekbil i njegov pomonik su analizirali rezultate pregleda
vie od 50.000 dece, koje je sproveo Nacionalni zdravstveni in-
stitut, pedesetih godina. Oni su izabrali 3.500 najzdravijih beba,
ije su majke dobijale lekove tokom trajanja napona i otkrili iste
tetne rezultate.
Doktori koji koriste lekove u trudnoi su skloni da ignoriu
injenicu da deca i odrasli ne reaguju podjednako na lekove. Oni
ukazuju na fizioloku procenu novoroeneta, obavljenu odmah
nakon poroaja, i insistiraju na tome da rezultati dokazuju da su
lekovi koje oni koriste, bezbedni. Oni vam nee rei da fizioloka
procena novoroeneta nita ne govori o dugoronim posle-
dicama lekova koje je majka dobijala, po bebu. Efekti ponaanja,
kao to su neuspeh i anti-drutveno ponaanje u kasnijim godi-
178
nama, skoro da nisu bili istraivani. Ovi efekti svakako zasluuju
da budu istraeni, jer tokom prve godine ivota, efekti akuerskih
lekova se mogu videte i u razvoju bebine sposobnosti da sedi,
stoji i hoda. U kasnijim godinama, efekti se mogu posmatrati
tokom razvoja govora i spoznajnih vetina.
Dr Alvin J. Erikson (Ericson), profesor farmacije za akuere i
ginekologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kentaki u
Luizvilu, objanjava ta se deava:
Bilo koji lek, koji na vetaki nain menja hemiju i sastav maj-
ine krvi ili menja unutar-materino okruenje, moe ugroziti
fetus. Bilo koji lek koji zaustavlja ili usporava napone, ili ometa
normalno snabdevanje fetusa kiseonikom skraivanjem intervala
za oporavak izmeu kontrakcija, poveavajui trajanje i intenzitet
kontrakcija iznad fizioloki normalne granice, moe otetiti mo-
zak fetusa.
Analgetici, kao to je Demerol, koji se daje majkama u ranoj
fazi napona, ne ublaavaju samo bol. Oni takoe utiu na druge
mehanizme, ukljuujui i disanje. Mozak majke je relativno ot-
poran na efekte ovih lekova, ali ne i bebin. Beba moe da doivi
hipoksiju (nedostatak kiseonika) kao rezultat delovanja anal-
getika koji se daju majci. Ova pretnja je praena ve prisutnim
rizikom od hipoksije, zbog leeeg poloaja u koji je majka pos-
tavljena. Liena adekvatne zalihe kiseonika, beba moe bukvalno
da pokua da udahne, kako bi dola do kiseonika koji joj je potre-
ban. U tom sluaju udahnue amniotsku tenost.
Lokalni anestetici, kao to je paracervikalna blokada, mogu
biti ubrizgani u majku nekoliko puta tokom trajanja napona. Is-
traivanja su pokazala da ovo izaziva ozbiljne promene u sra-
nom ritmu fetusa u 35% sluajeva, praene produenom acido-
zom fetusa. Rezultat je esto fetalna depresija, koja moe ostaviti
posledice na razvoj intelektualnih i motorikih sposobnosti kod
deteta. Jedno istraivanje je pokazalo da je uestalost neuroloke
depresije bila trostruko vea meu decom ije su majke dobile
paracervikalnu blokadu.
179
 Fetalni poremeaji, izazvani lekovima, otkrivaju se pomou
fetalnog monitora, ako ovaj radi kako treba. Ovo esto dovodi
do toga da akuer obavi carski rez, koji je opravdan samo u slu-
aju fetalnih simptoma, koje je izazvala akuerova upotreba
lekova.
To ne mora da bude tako. Sve vie, odlune ene odbijaju
bolniki poroaj, i poraaju se udobno, bezbedno i prijatno kod
kue. Postoje ak i bolnice u kojima je nesmotrena upotreba
lekova tokom napona, u potpunosti odbaena. U bolnici Severni
Centralni Bronks u Nju Jorku, na primer, 93% ena poraaju
obuene babice. Oko 70% beba dobija ocenu 7 od maksimalnih
10, na Apgarovom testu zdravlja novoroeneta. Nekoliko drugih
bolnica je slino ovoj.
Moj mejl je prepun zastraujuih pria koje opisuju iskustva
koje su moje itateljke imale sa bolnicama i akuerima, ali po-
nekad dobijem pismo od koga mi bude toplo oko srca. eleo bih
jedno od njih da podelim sa vama:
Moje prvo dete je roeno pre 6 meseci, i to je bilo najuz-
budljivije iskustvo u mom ivotu. I moj suprug i ja smo prisutvo-
vali kursu prirodnog poraanja, i svakodnevno smo vebali teh-
nike oputanja i disanja. Niti sam elela, niti sam dobijala lekove
tokom napona, i oseala sam da imam kontrolu, jer sam znala
ta se dogaa i mogla sam da se opustim i nastavim sa kontrak-
cijama i naponima. Podrka mog supruga i ohrabrivanje i briga
akuera i medicinske sestre, dali su mi snagu. Bilo je divno biti
budan, svestan i pomoi roenje naeg deteta, i znajui da je
ono bezbedno od efeketa lekova za smirenje ili mogueg ote-
enja mozga usled primene razliitih oblika anestezije.
Poroaj ne mora da bute zastruju period prepun bola. Uko-
liko koristite prirodne poroajne tehnike, imate supruga i aku-
era koji vas podravaju i razmiljate pozitivno, to moe biti naj-
lepi dogaaj u vaem ivotu.
Ukoliko bi Moderna Medicina skrenula sa svog puta, poroaj
bi mogao da izgleda upravo ovako.
180
 19. poglavlje

Vreme je da malo
ubrzamo stvari.

Veina akuera navodi Boji neuspeh u planiranju poroaja,

kako bi oni mogli da podese radno vreme fetusa i insistiraju
da se beba rodi izmeu 9 i 17 sati, kada je njihovo radno vreme.
Veina njih popravlja ovu nepravdu vetakim izazivanjem na-
pona iz nemedicinskih razloga, ak iako to ponekad znai da
beba nee biti roena iva.
Medicinske naznake za izazivanje napona postoje u oko 3%
poroaja, ali to ne biste saznali iz statistike. Nacionalni zdrav-
stveni institut je otkrio da je sintetiki oksitocin korien za sti-
mulaciju napona u oko 20% poroaja u SAD i za izazivanje
napona u najmanje 10% njih.
Majka je spremna za izazivanje napona, kratko nakon dolaska
u poroajnu salu. Boca intravenozne tenosti je obeena na sta-
lak i prikaena na iglu koje se nalazi u veni ruke. Ruka je onda
privezana kaiem, i time se spreava pomeranje igle i dalje ogra-
niava sposobnost majke da se kree okolo. Intravenozna tenost
e posluiti u dve svrhe tokom intervencija koje doktor ima na
umu. Delimino e ishranjivati majku, kako bi joj bilo zabranjeno
da jede. Odravanje njenog stomaka praznim smanjuje opasnost
od udisanja sadraja stomaka tokom povraanja ako joj se da to-
talna anestezija. Intravenozna aparatura, takoe odrava vene
otvorenim za kasniju primenu analgetika i oksitocina za izazi-
vanje napona.
Oksitocin je prirodni hormon koji proizvodi lezda hipofiza, i
koji se postepeno lui kako bi stimulisao napone, kada doe
181
vreme za to tokom trudnoe. Njegovo luenje proizvodi kontrak-
cije koje izbacuju fetus iz utrobe. Meutim, nestrpljivi doktor,
koji hoe da porodi bebu onda kada je on spreman, a ne kada je
beba spremna, ne mora da eka da eka majino telo proizvede
sopstveni oksitocin. Proizvoai lekova su razvili sintetike verzi-
je - konkretno Pitocin - koji proizvodi sline rezultate.
Tipino, doktor koji odlui da vetaki izazove napone e
pocepati amniotsku kesu rano u prvoj fazi napona. Ako druga
faza napuna ne pone u roku od 6 do 8 sati, poee da joj daje
Pitocin, kako bi ubrzao stvari. Pitocin se dodaje u intravenoznu
tenost, tako da majka esto nije svesna tog to se deava.
Ova procedura je rizina iz nekoliko razloga. Prirodni oksitocin
obezbeuje hipofiza, u koliinama potrebnim za regularan napre-
dak napona. Kada doktor stimulie napone, on mora da odredi
koliko Pitocina e da koristi. Pacijentkinja mora esto da se ispi-
tuje, i doziranje mora paljivo da se kontrolie, kako lek ne bi
proizveo previe estoke kontrakcije, previe este i previe duge.
Ako je doza prevelika, moe doi do katastrofalnih posledica po
majku, a posebno po dete.
Prirodno pucanje vodenjaka normalno se deava na poetku
faze guranja, tokom trajanja napona, kada je grli materice pot-
puno otvoren i spreman da dopusti bebi da se rodi. Do tog
trenutka fetus je zatien od oteenja majinih kontrakacija, jer
je okruen tenou u amniotskoj kesi. Kada doktor pocepa
membrane i oslobodi amniotsku tenost tokom prve faze na-
pona, grli materice je obino otvoren samo oko 4 centimetra.
Kontrakcije, koje su mnogo ozbiljnije zbog upotrebe Pitocina, pri-
tiskaju nezatienu glavu fetusa o grli materice i koatu karlicu.
Rezultat toga moe biti oteenje mozga i dislociranje parietalnih
kostiju. anse za oteenje se umnoavaju ako je doktor pogre-
no procenio datum poroaja, i izazvao napone previe rano dok
beba nije u potpunosti razvijena.
Drugi veliki rizik po fetus je anoksija (nedostatak kiseonika)
koji se moe desiti iz nekoliko razloga. ak i normalne kontrakcije
182
smanjuju snabdevanje bebe kiseonikom, ali postoji adekvatan
period oporavka izmeu svake od njih. Kada su kontrakcije due,
snanije i uestalije zbog vetaki izazvanih napona, bebin gu-
bitak kiseonika je mnogo vei i postoji manje vremena za opo-
ravak izmeu kontrakcija. Ovo takoe moe dovesti do oteenja
mozga, nesposobnosti za uenje i psihotinih poremeaja, koji
e kasnije postati vidljivi. Do anoksije moe doi i ako je pupana
vrpca sabijana ili sputena, pre nego to se beba rodi, a to se
esto deava zbog izazivanja napona - stanje poznato kao izba-
ena vrpca.
Druge opasnosti od vetakog izazivanja napona obuhvataju
lo poloaj fetusa, to znatno oteava poroaj; cepanje materice;
kranijalno krvarenje kod bebe; krvarenje kod majke nakon po-
roaja; i carski rez koji se obavlja zbog traume fetusa, izazvane
vetakim izazivanjem napona. Sam carski rez uzrokuje gomilu
komplikacija, koje e biti kasnije razmatrane u ovoj knjizi.
Vetaki izazivani naponi takoe poveavaju potrebu za De-
merolom ili drugim lekovima za ublaavanje bolova, izlaui maj-
ku i bebu njihovim tetnim efektima. Godine 1975, Britansko
istraivanje je uporedilo 614 majki iji naponi su bili izazivani
lekovima, sa kontrolnom grupom. Polovina majki iji naponi nisu
bili izazivani, prolo je kroz period napona bez lekova za ublaa-
vanje bolova. To se dogodilo kod samo 8% majki iji naponi su
izazivani lekovima.
Doktorov primarni motiv za izazivanje napona je da olaka
sebi posao i utedi vreme, a ne blagostanje majke ili deteta.
Meutim, on to nee priznati; umesto toga, okrivie rtvu. Rei
e da majka nije bila dovoljno snana da se izbori sa tekim is-
kuenjem dugog perioda napona, ili da nije bila sposobna da
podnese bol. ak sam uo da brane izborno izazivanje napona
kao neophodno, kako bi datum poroaja mogao da se planira i
kako bi majka mogla da organuzuje bebisiterku.
Ako su razlozi za izazivanje napona opravdani, moglo bi se
oekivati da se ovakve intervencije deavaju u razumnim sto-
183
pama od jedne bolnice do druge. Ali nije teko, to potvruje da
su ipak doktori, a ne pacijentkinje, ti koji ele da se naponi ve-
taki izazivaju. Nikada nisam video nacionalnu statistiku u vezi
toga, ali istraivanja u Nju Dersiju je otkrilo da se stopa bolni-
kog izazivanja napona kree od 0,1% do 25%. Naponi su stimu-
lisani lekovima u najmanjem sluaju sa stopom od 3%, a u
najveem sluaju sa stopom od 71%, u bolnicama gde se izazi-
vanje napona obavlja mnogo ee. Ta ustanova mora da ima
mnogo akuera koji vole da igraju golf!
Godine 1978, FDA je upozorila doktore protiv izbornog izazi-
vanja napona iz nemedicinskih razloga. Direktor FDA, Donald Ke-
nedi je rekao da upotreba lekova za indukovanje napona nije bila
dovoljno testirana, kako bi bezbednost deteta bila garantovana,
i da je upotreba lekova kao to je oksitocin zbog pogodnosti za
doktora i pacijenta neprikladna.
Svaka majka eli da rodi zdravo, normalno dete, sa svim ne-
procenjivim darovima koje mu je Bog namenio. Ne raunajte na
to da e va akuer pruiti vaem datetu tu ansu. Jasno mu
stavite do znanja da elite da se porodite prirodno, bez lekova,
pre nego to mu se omakne malo Demerola, ili ni vi ni vaa beba
neete imati anse da mu se oduprete.
Uplitanje Moderne Medicine u prirodne procese nije ogra-
nieno samo na ubrzavanje poroaja. Ponekad, opet iz samo
njima poznatih razloga, doktori ele da ih uspore. Doktor koji kas-
ni na poroaj, esto savetuje medicinsku sestru telefonom da da
majci lekove koji e usporoti napone i nalae joj da majci prekrsti
noge i zaustavi guranje, dok on ne stigne.
Znao sam za sluajeve u kojima je doktor znao da nee stii
na vreme do bolnice, ali je telefonom naloio da majci daju optu
anesteziju, kako majka ne bi primetila da doktor nije prisutan.
Kada je stigao u bolnicu, pourio je u poroajnu salu, nakon to
su medicinske sestre porodile bebu, brzo je navukao hiruko
odelo, kapu i masku. Gledajui pospanu majku, upao je zadihan
u ekaonicu i ponosno obavestio oca: estitam. Deak je!
184
 Majka bi, kada bi samo znala, bila zahvlana doktoru to nije
stigao na vreme da prisustvuje poroaju, jer je na taj nain izbeg-
la epiziotomiju koju bi on obavio. Umesto toga, ona mu ostaje
veno zahvalna zbog vetine kojom je porodio njeno dete!

185
 20. poglavlje

Zaiu vas tako da

ete biti kao devica.

Doktori teko mogu da legitimiu njihovu ulugu u poraanju.

Oko 95% vremena oni su potrebni koliko i krojai u nudistikoj
koloniji. Zbog toga je Moderna Medicina morala da izoblii pro-
ces poraanja, stvarajui patoloke uslove kako bi doktoli postali
potrebni da lee.
Akueri izazivaju bol kod majke, tako da e joj biti neophodni
lekovi koje samo doktori mogu da prepiu. Oni je uine nepok-
retnom, tako da se pojavljuju komplikacije. Onda je tokom po-
roaja postave u poloaj zbog kog e joj biti potrebna epizioto-
mija koju doktor mora da obavi. Takav poloaj stvara potrebu za
operacijom, a potreba za operacijom se onda koristi da bi se
opravdao poloaj koji olakava obavljanje operacije. Jo jednom,
Moderna Medicina izgleda budalasto, kao mae koje juri svoj
rep.
Perineum (meica) kroz koji beba mora da proe da bi se
rodila, je neverovatno fleksibilan deo anatomije. Telesne prome-
ne dovode do toga da on postane jo fleksibilniji, neposredno
pre bebinog izlaska. Ako je majka u prirodnom poloaju za po-
roaj, i ako je obuena kada da gura, a kada ne, beba e obino
biti istisnuta napolje bez ikakvih posledica po majku i bebu.
Meutim, kao to sam ve napomenuo, majka nije u prirodnom
poloaju za poroaj kada su za nju zadueni akueri. Postavljena
je na lea sa stopalima u uzengijama, tako da beba mora da se
porodi nasuprot sili gravitacije i gornjih zaobljenja karlice. U ovoj
poziciji postoji vea verovatnoa da se perineum pocepa.
186
 Akueri navode mogunost da moe doi do cepanja peri-
neuma kao izgovor za obavljanje epiziotomije. Ova operacija
predstavlja rasecanje perineuma, kako bi se proirio otvor
vagine, i kako bi se olakao bebin izlazak. Ova operacija je postala
toliko rutinska da se obavlja kod 85% majki prvorotki u SAD. Nje-
na opravdanost mora biti dovedena u pitanje, kada primetite da
se jako retko primenjuje u zemljama u kojima se favorizuje
prirodni poroaj. U Holandiji, na primer, operacija se obavlja na
manje od 8% majki, a u Engleskoj se obavlja na 1 od 7 majki.
Akueri koriste svakakve izgovore, kako bi racionalizovali
obavljanje epiziotomije. Oni obuhvataju:
- Ona se mora obaviti zbog bezbednosti bebe. Ne postoji do-
kaz da ova operacija doprinosi bilo emu to bi bebu potedelo
tetnih efekata.
- Ona obezbeuje da se perineum ne pocepa. Kakva logika!
Praktino svim enama se hiruki rasecaju njihovi perineumi,
kako se ne bi pocepali.
- Rana usled epiziotomije zarasta bolje od rane usled cepanja
perineuma. Zapravo, obrnuto je istina.
- Operacija spreava ispadanje reproduktivnih organa i
propadanje dna karlice. Ovaj argument je objavljen u medicin-
skom tekstu od pre pola veka, kao sumnja koja nema naunu os-
novu. Nakon toga nisu postojala sledstvena nauna istraivanja
koja bi poduprla tu sumnju, ali danas se ova tvrdnja predstavlja
kao injenica.
- Operacija e vratiti majinu vaginu u prvobitno stanje i una-
prediti njen seksualni ivot. Mnogo ee se njen seksualni ivot
pogora nakon ove operacije.
Postoji mnogo stvari koje akueri ne govore majci, a koje ona
ima pravo da zna. Ne govore joj sledee injenice:
- Epiziotomije zahtevaju lokalnu anesteziju i poveavaju rizik
od oteenja usled primene lekova.

187
 - Povremeno, igla se zabode u bebin mozak tokom davanja
anestezije, izazivajui smrt deteta.
- Poveanje broja epiziotomija je praeno poveanjem broja
sluajnih presecanja analnog sfinktera.
- Perineum je toliko elastian, da e se nakon poroaja vratiti
u svoje normalno stanje, ak iako se ne obavi epiziotomija. Po-
nekad zapravo, vaginalni miii e postati vri nego pre.
- Kada obavlja episiotomiju, doktor preseca miie i nerve, to
dovodi do obamrlosti, koja ponekad traje godinama.
- Rez je dug 5 cm sa spoljne strane i 5 cm sa unutranje strane,
tako da zapravo postoji 10 cm reza, da avovi moraju da ih dre
spojene, kako bi zarasli.
- Zarastanje i oporavak usled epiziotomije obino traje due
od samog poroaja. Prirodno cepanje je vie povrno, tako da
se zahteva samo nekoliko avova u veini sluajeva.
- Operacija poveava rizik od post-poroajne infekcije i odgo-
vorna je za oko 20% smrtnih sluajeva majki.
Svi mi elimo da se oseamo potrebnim, ak i kada to nismo.
Ali, treba li ene da plate ivotima da bi se akueri oseali bolje?

188
 21. poglavlje

Vaa karlica je previe mala.

Kada sam bio mlad doktor, neki akuer ija je stopa carskog
reza dostizala 10%, bio je smatran kao izgnanik meu svojim
kolegama. Ostali doktori su znali da je ta operacija opasna i da
se nije mogla izbei samo u oko 5% sluajeva, tako da je vetina
akuera procenjivana u obnutom odnosu prema broju obavljenih
carskih rezova.
Stopa smrtnosti majki usled carskog reza je i dalje 6 puta vea
nego u sluaju vaginalnih poroaja. Stopa post-poroajnih mate-
rinih infekcija je vie od 14 puta vea kod ena koje su - kako
akueri to vole da kau - poroene odozgo. Jedna treina ena
koje su se porodile carskim rezom je patila od postoperativnog
krvarenja ili infekcije, a da ne govorimo o ozbilnom abdominal-
nom i intestinalnom bolu, iscrpljenosti i depresiji. Prema tome,
svi razlozi za izbegavanje hirukog poroaja, i dalje ostaju, ali
jedan faktor je promenjen. 60-tih godina, samo 1 u 20 beba je
poraana carskim rezom. Godine 1979, tako je poraana 1 na
svakih 6 beba.
Stopa obavljanja carskog reza u SAD je porasla na 15% - i 3
puta je vea nego to moe biti medicinski opravdano ipak,
doktori se ponose ovim alosnim rekordom!
Ovakav stav moe izgledati nerazumno, ali se lako objanjava.
Doktori ue malo ili nita o prirodnom poroaju na medicinskom
fakultetu. Sva panja se usmerava na komplikacije i intervencije,
tako da su doktori uvek ushieni kada im se ukae prilika da rade
ono za ta su se kolovali - da interveniu. Zbog toga me akueri
doivljavaju kao buntovnika Moderne Medicine. Carski rez je
ljiva u njihovoj akuerskoj piti. Doktor obavlja nad majkom niz
nesmotrenih procedura, proglaava hitan sluaj, raseca joj sto-
mak skalpelom i vadi bebu napolje. Kada zavri sa prikazivanjem
svog hirukog talenta, izraz njegovog lica kae: Kako sam samo
dobar deko.
Veina rituala i tehnologije, opisanih u prethodnim poglav-
ljima su doprineli okantnom poveanju broja obavljenih carskih
rezova. Oni su odgovorni za itav katalog kreativnih simptoma,
od kojih je veina bila jedva poznata pre 20 godina. Svi ovi sim-
ptomi se koriste kao naznake za hiruko poraanje bebe. Dijag-
noze obuhvataju fetalne poremeaje, neuspeno napredovanje,
zaustavljen silazak bebe niz poroajni kanal, neuspeno otva-
ranje grlia materice, i ko zna ta sve jo. U meuvremenu, pro-
dueni period napona je ponovo definisan. Trajanje napona, koje
se uzimalo kao indikacija za potrebu primene carskog reza, je
drastino smanjeno u odnosu na vreme od 72 sata koje je bilo
opte prihvaeno, kada sam ja poinjao sa svojom medicinskom
praksom. Smanjeno je prvo na 48 sati, pa na 24 sata, pa na 12
sati, i danas, ako je doktor dovoljno voljan, moe taj vremenski
period da smanji i na 2 sata.
Ukoliko imobilizacija majke, vetako cepanje membrana,
lekovi, Pitocin za izazivanje napona i fetalno monitorisanje, ne
uspeju da obezbede ubedljive simptome kao izgovor za obav-
ljanje carskog reza, doktori uvek imaju poslednjeg keca u rukavu.
On uvek moe tuno odmahivati glavom i okriviti rtvu, govorei
majci da joj je karlica previe mala kako bi beba prola kroz nju.
Majka kojoj je prethodno obavljen carski rez, je dugo bila
nepokretna meta, kada je u pitanju poraanje duge bebe. Jed-
nom carski rez, uvek carski rez, je bila medicinska izreka, iako
postoji obiman dokaz da to nije istina. Vie od 98% majki koje su
prethodno poraane carskim rezom, ponovo se poraaju na isti
nain sa svojim sledeim detetom, iako indikacije nisu iste.
Nije bilo bitno to su 1963. godine, dva doktora sa medicin-
skog fakulteta Kornel, prijavila da vaginalni poroaj kod ena,
190
koje su prethodno poroene carskim rezom, nije doveo do po-
veanja smrtnosti majki. Naprotiv, otkrili su da je dolo do sma-
njenja smrtnosti majki, jer su eliminisane opasnosti abdominalne
hirurgije. Uprkos ovom dokazu, Jednom carski rez, uvek carski
rez, ostaje konvencionalna akuerska mudrost, narednih 17 go-
dina.
Sve do 1980. godine, nakon to je stopa carskog reza utrostru-
ena u SAD, Nacionalni Institut za zdravlje nije objavio nove
smernice, govorei doktorima da vaginalni poroaj ena, koje su
prethodno poroene carskim rezom, je dovoljno bezbedan ili
bezbedniji od jo jednog carskog reza. Ove smernice su takoe
podsticale na to da kada kontrakcije tokom napona nisu dovoljno
snane, da se eni dozvoli da se kree okolo i veba, kako bi sti-
mulisala prirodne napone. Tek nakon to se iscrpe sve mogu-
nosi, moe se primeniti operacija.
Nove smernice sadre dodatne preporuke koje e verovatno
odgovarati akuerima. Oni ne preporuuju rutinsku primenu
carskog reza kada su bebe karlino postavljene, i podstiu bol-
nice da liberalizuju svoju politiku, i dozvole ocu ili drugom roaku
da boravi u operacionoj sali dok se obavlja carski rez.
Sa interesovanjem u posmatrati kakve e efekte imati nove
smernice. Nisu rekli akuerima nita to ovi ve nisu znali, ali su
svakako rekli majkama neke stvari, koje akueri nisu hteli da one
uju. Moda e da ubede doktore da malo odmore svoje skal-
pele.
Postoji mnogo razloga zbog kojih ne bi trebalo da se obavlja
carski rez, osim u sluaji kada je neophodno da se spasi ivot
majke ili deteta. Pored rizika od komplikacija i smrti, mnoge ene
doivljavaju tetne psiholoke efekte, i sve one su liene zado-
voljstva koje prirodan poroaj moe da donese.
Efekti lekova i anestetika, spojeni s ozbiljnim bolom i fizikim
ogranienjima koje namee operacija, ometaju dva druga vitalna
elementa materinstva. Neposredni kontakt majke i deteta, kou
na kou, koji bi trebalo da se odmah dogodi nakon poroaja, i
191
koji se smatra esencijalnim za buduu vezu izmeu majke i de-
teta - ili izmeu majke, oca i deteta - postaje nemogu. Bebu
brzo odvedu u jasle za novoroenad, jer je majka oamuena
od lekova, ima intravenoznu iglu u svojoj ruci i kateter koji joj
izvlai mokrau iz beike. Njeno teko i bolno stanje oteava da
ona inicira dojenje, koje ona esto u potpunosti odbacuje, to
e takoe ostaviti tetne posledice po dete.
Beba moe takoe biti ugroena i na druge naine. Potenci-
jalno oteenje mozga je ve prisutno zbog anoksije koju je dok-
tor izazvao, a koja je verovatno dovela majku u operacionu salu.
Zatim, ako je doktor pogreno procenio datum poroaja, beba
se moe roditi prerano i snositi sve posledice koje prerano roe-
nje nosi sa sobom. Konano, moda i najozbiljnije od svega, beba
moe postati rtva bolesti hijalinske membrane.
Ova bolest esto predstavlja fatalno stanje plua, koje se
pronalazi samo kod prevremeno roenih beba i beba poroenih
carskim rezom. Do ovoga dolazi kada viak tenosti, koja je nor-
malno potisnuta aktivnou miia materice tokom vaginalnog
poroaja, ostane u bebinim pluima. Svake godine se pojavi
40.000 sluajeva ove bolesti, i procenjuje se da bi 6.000 njih
moglo biti spreeno da doktori nisu vetaki izazivali napone i
poroaj ili obavljali carski rez pre nego to su spontani naponi
odmakli i beba postala spremna da izae iz utrobe.
Doktori uvek brane carski rez koji obavljaju, kao neophodan
potez koji spasava ivot, a koji je potreban i majci i detetu. Sama
statistika, naravno, dokazuje da je ova tvrdnja lana. Zatim, pos-
toje druge jasne indikacije koje ukazuju na to da se uglavnom
radi o interesima doktora, a ne interesu majki ili beba, koji se
uzimaju u obzir kada se obavlja carski rez.
Vraajui se 60-te godine, akueri su bili najmanje plaeni
medicinski specijalisti, iako je 1963. godine svaki akuer pro-
seno obavljao 261 poroaj godinje, i svaki od njih je dobijao
priliku da poraa bebe svakog radnog dana. Zbog poveanja bro-
ja akuera i smanjenja stope proaja, situacija se radikalno pro-
192
menila do 1975. godine. Te godine je broj poroaja po doktoru
iznosio 145.
Da li akueri-ginekolozi umiru od gladi? Naprotiv. Zahvaljujui
poveanju stope carskog reza i histerektomija, akueri-gineko-
logije su postali najplaeniji medicinski specijalisti od svih!
Jo jedan fascinantan uvid mioe da se stekne, ispitivanjem
sati tokom dana, u toku kojih se obavljaju carski rezovi. Da su,
kako doktori insistiraju, svih 546.000 carskih rezova obavljenih
1979. godine zaista bili hitni, bilo bi za oekivati da su sati tokom
kojih su obavljani poroaji, ravnomerno rasporeeni. Svi dokazi
ukazuju na suprotno.
Radoznali naunik na Univerzitetu Don Hopkins u Baltimoru,
istraivao je 123 poroaja kako bi odredio sate tokom kojih su
se oni desili. Postojalo je 20 hitnih carskih rezova meu ovim
poroajima. Iz nekog udnog razloga, 16 od ovih hitnih se do-
godilo tokom dnevnih sati, izmeu 8h i 20 h. Samo 4 od ovih hit-
nih su obavljeni tokom 12 nonih sati, kada doktori vole da su u
krevetu.
qqDr Endru Flek, direktor Odeljenja za materinsko i deje
zdravlje u Nju Jorku, otkrio je slinu protivrenost 1978. godine.
Prouavao je carske rezove koji su se obavljali na prvorotkama i
otkrio da je 62% njih obavljeno tokom regularnog radnog vre-
mena, a samo 38% izmeu 18h i 19h. Takoe je otkrio da je
stopa carskog reza varirala od niske od 2%, do visoke od oko 22%,
u razliitim bolnicama u dravi Nju Jork.
Ono to smo uspeli da pokaemo je da obavljanje carskog
reza zavisi od stava onog ko ga obavlja, a ne od potrebe ena,
rekao je dr Flek u jednom intervjuu. Ako odete kod doktora koji
volji da obavlja carski rez, onda ete biti secirani. Drugim reima,
trovanje ujedom je funkcuja zmije koja vas ujede.
Ukoliko elite da izbegnete ujed zmije, porodite se kod kue.

193
 22. poglavlje

Deak je!

Seam se vremena kada su Amerikanci bili zgroeni priama

o drevnom kineskom obiaju bacanja enskih beba u reku Jang-
Ce. Moderna medicina je sada razvila svoju sopstvenu verziju
ovog neverovatnog obiaja, ali izgleda da to nimalo ne uznemi-
rava doktore koji ga primenjuju. Proces je poznat pod imenom
amniocenteza. On podrazumeva ubacivanje igle u amniotsku
kesu i povlaenje tenosti koja sadri elije koje je fetus odbacio.
Kada se podvrgnu hromozomskim analizama, elije e otkriti de-
formitete kod bebe, ali i njen pol.
Prividna svrha ove procedure je da se otkrije da li e fetus biti
rtva Daunovog sindroma ili nekih uroenih deformiteta. Ako su
nalazi pozitivni, majka moe da abortira i izbegne raanje de-
formisanog deteta. Amniocenteza u ovu svrhu je najee obav-
ljana kod ena preko 40 godina starosti, posebno kod onih koje
su ve raale deformisanu decu. U tim godinama, anse da ro-
dite bebu sa Daunovim sindromom su po njihovoj tvrdnji 6%.
Primena ove procedure raste, ali jo nije iroko rasprostra-
njena. Obavljana je na oko 25.000 bolnikih pacijenata u 1978.
godini, ali taj podatak ne znai mnogo, poto ne postoje podaci
o tome koliko esto je amniocenteza primenjivana na van-bol-
nikim pacijentima ili u doktorskim kancelarijama.
Rizici od amniocenteza su znaajni i za majku i za dete. Oni
udvostruuju stopu spontanog pobaaja i fetalnih abnormal-
nosti, kao to je sindrom respiratornih poremeaja, pneumo-
toraks (vazduh u bebinim grudima) usled viestrukih ubodnih
rana, ortopedski problemi i gangrena na ekstremitetima. Majka
194
moe doiveti infekciju, krvarenje, mogue meanje njene sa be-
binim nekompatibilnim tipom krvi, prevremeno cepanje mem-
brana tokom trudnoe i postporoajno krvarenje. Takoe pos-
toje indicije na netane pozitivne nalaze, koji dovode do toga da
ogroman broj majki abortira sa normalnim bebama u stomaku.
Iako e veina doktora to poricati, postoji znaajan dokaz da
mnogi pacijenti zahtevaju amniocentezu, ne da bi se utvrdile fe-
talne abnormalnosti, ve da bi se utvrdio pol deteta. Njihova
namera je, naravno, da prekinu trudnou, ako pol bebe nije onaj
koji oni ele, i male su anse da beba zbog koje se trudnoa pre-
kida bude muko. Zapravo, kvalifikovani medicinski posmatrai
mi kau da u abortusaima koji se obave nakon amniocenteza, 4
trudnoe od 5 se prekidaju sa enskom bebom u stomaku.
Nedavno sam uo standardnu reenicu od doktora koji obav-
ljaju amniocentezu. Oni kau da sa odvratnou obavljaju pro-
ceduru iz polnih razloga. Pitam se da li su podjednako gadljivi
na 300 do 500 dolara honorara?
Ne znam gde e odvesti sva ta genetska manipulacija koja se
razvija, ali amniocenteza me zabrinjava. Kao i odvajanje sperma-
tozoida mukarca, kako bi mogao vetaki da obavi oplodnju i
praktino garantuje da e beba biti deak.
Feministkinja Gloria Stenem, u lanku MS magazina, zamilja
jednu mogunost:
S obzirom na rastuu sposobnost predvianja pola bebe -
plus sklonost ka sinovima i razvoj vanmaterinog roenja - moje
najgore misli su uperene na decenije smanjivanja enske popu-
lacije i zavretak u nekom zoolokom vrtu u budunosti, gde su
desetak nas ena u kavezu, ispod koga pie: Molimo vas, ne
hranite ene.

195
 23. poglavlje

Ja znam ta je najbolje
za vae dete.

Majka je dvostruka rtva Moderne Medicine. Kao dodatak

zlostavljanju koje ona trpi, ona takoe mora da brine o tome ta
doktor moe da uradi njenom detetu. Kreativne dijagnoze i opas-
ne i tetne intervencije koje potom slede, nisu ograniene samo
na odrasle ljude. Doktori e ih primeniti na svakoj dostupnoj rt-
vi, bez obzira na veliinu.
teta poinje da se nanosi deci, kao to smo ranije napo-
menuli, kada se kapi srebrnog nitrata stavljaju u njihove oi. Nas-
tavljaju se kroz detinjstvo beskrajnim nizom beskorisnih ispiti-
vanja, bezvrednih lekova i nepotrebnih operacija, koje se obav-
ljaju samo sa ciljem da se pedijatri obogate.
Zdravlje deteta se esto stavlja pod rizik kratko nakon roenja,
kada doktor odvraa majku od dojenja i podstie je da odgaja
dete na vetakoj hrani za bebe. Praktino ne postoji medicinski
ili fiziki razlog, manji od bilateralne mastektomije, zato bi dok-
tori podsticali upotrebu vetake hrane za bebe siromane hran-
ljivim materijama, umesto savrene hrane kao to je majino
mleko.
Dojenje je moda nepraktino za zaposlene majke, naravno,
ali to ne objanjava zato doktori odluno poriu koristi dojenja.
Mnogi aspekti akuerskih intervencija idu na tetu dojenja, i ako
ovo nije dovoljno da odvrati majku, pedijatri izgleda uvek mogu
da nau novi izgovor. Oni e rei majci da su grudi male, da njeno
mleko nije dovoljno hranljivo, ili da je prehlaena i da treba da
se dri dalje od bebe.
196
 Krivim tri faktora zbog toga to doktori ne podstiu majke da
doje svoju decu. Prvo, doktori nita ne ue o ishrani u medicin-
skim kolama i na fakultetu, i zapravo su ueni da je vetaka
hrana podjednako dobra kao i majino mleko. Drugo, ovo uve-
renje je pojaano varljivim reklamama u medicinskim asopisima
koje su kupili proizvoai hrane za bebe. Oni majke opisuju kao
defekne jer njihove grudi ne mogu da stanu u konzervu. Kona-
no, uveren sam da se doktori suprotstavljaju dojenju iz istog ra-
zloga iz kog se suprotstavljaju prirodnom poroaju. To ih liava
mnogih unosnih prilika da interveniu.
Umesto da odvraaju majke od dojenja, savesni doktori bi tre-
balo da uine sve to je do njih da podstaknu i promoviu do-
jenje, zbog njegove vanosti i za majku i za bebu. Ono jaa vezu
izmeu majke na takav nain da se to grljenjem i ljuljukanjen
nikada ne moe dostii. Dojenje stimuie hormone koji smanjuju
posleporoajno krvarenje i nelagodnost, i ine da se materica
ee gri do svoje normalne veliine. ini da majka oseti sen-
zualno zadovoljstvo. titi je od raka dojke.
Dojenje takoe stimulie proizvodnju prolaktina koji lui hi-
pofiza, to pojaava materinski instinkt. Takoe ima umirujui
efekat (bez lekova) to pomae majci da se prilagodi pritisku
usled novih obaveza i nove bebe u domu. Prolaktin takoe po-
tiskuje proizvodnju hormona, koji proizvode jajnici, a koji aktivira
ovulaciju, pa prema tome obezbeuje prirodnu kontrolu raa-
nja na mnogo dui vremenski period.
Dojenje bebama obezbeuje mnogo vie hranljivih sastojaka
nego vetaka hrana. Ono obezbeuje bolje sazrevanje kostiju i
intelektualni razvoj. titi dete od astme i drugih alergija. Poto
bebe koje sisaju nisu striktno vezane za rigorozan raspored ishra-
ne, one jedu kad su gladne. To ih ine manje sklonim digestivnim
nelagodnostima koje se esto viaju kod beba koje se putaju
da plau, dok se ne pokae majci da treba da stavi detetu flaicu
u usta. Postoji dokaz da rezultujue izbegavanje emocionalnih

197
poremeaja i prisnija veza bebe koja sisa, sa majkom, smanjuju
opasnost od visokog krvnog pritiska kasnije u ivotu.
Jedna od najvanijih stvari koje beba dobija dojenjem je za-
tita od zaraznih bolesti, sa kojima se majka borila pomou svog
dobro razvijenog imunog sistema. Kod beba koje se hrane na
flaicu postoji mnogo vea verovatnoa da zarade bolesti koje
obuhvataju dijareju, kolike, gastro-intestinalne i respiratorne in-
fekcije, meningitis, astmu, koprivnjau, druge alergije, zapaljenje
plua, ekcem, gojaznost, arterosklerozu, dermatitis, zaostalost
u rastu, hipokalceminu tetaniju, hipotiroidizam kod novoroen-
adi, nekrotizujui enterokolitis i sindrom iznenadne smrti odoj-
eta. Bebe odrasle na vetakoj hrani, takoe mogu osetiti efekte
konzumiranja previe olova.
Ne tako davno, Amerika akademija pedijatara je konano is-
traila vrline dojenja i poela snano da favorizuje majino mle-
ko. Sa entuzijazmom koji je obino rezervisan za proizvode far-
maceutske industrije, rekla je: Majino mleko je u smislu hran-
ljivosti mnogo superiornije u odnosu na vetaku hranu za bebe,
i ohrabrivala sve oblasti medicinske profesije da podstiu doje-
nje.
To je blago podsticanje, ali nisam toliko naivan da poverujem
da e preporuke ove akademije preovladati. Bolniko osoblje ne
voli dojenje jer ono podrazumeva vie posla za njih i remeti nji-
hove rutine. Pedijatri ne vole dojenje iz suprotnog razloga. Do-
jenje za njih znai manje posla i manje novca. Kada se bebe doje,
pedijatri teko mogu da opravdaju svoje postojanje, ne manipu-
lie se ishranama i beba uiva u prirodnom imunitetu koji je uva
od mnogih bolesti. Ne postoji nita beskorisnije od doktora koji
nema ta da lei.
Mnogi akueri rutinski daju vitamin K novoroenim bebama,
jer su ueni da se odojad raa se nedostatkom ovog vitamina
koji utie na brzo zgruavanje krvi. To je besmisleno, osim u
sluaju da je majka neuhranjena, ali doktori to ine u svakom
sluaju, izlaui bebe drugom riziku. Davanje vitamina K novoro-
198
enim bebama moe proizvestu uticu - to pedijatrima daje iz-
govor da to lee bilirubinskim svetlima. Ova svetla izlau bebu
gomili dokumentovanih opasnosti, koje mogu zahtevati dalje
leenje i uticati na dete tokom ostatka njegovog ivota.
Kada beba pobegne iz bolnikih jaslica, pedijatri i dalje dre
dete na veoma kratkom povodcu. On zakazuje dugotrajne serije
mesenih pregleda, koji verovatno donose vie tete nego koristi,
jer pruaju pedijatru priliku za dalje intervencije. On e dati bebi
seriju visoko konroverznih vakcina, govorei majci o pretpostav-
ljajuim dobrobitima, ali nikada o rizicima. Ako beba zakai vi-
rusnu infekciju, verovatno e biti leena penicilinom, koji osim
to dosta kota, neefikasan je protiv virusa i ne moe doneti nita
dobro. Na detetu sa prehladom mogu biti primenjeni kontrapro-
duktivni tretmani. Pedijatar e prepisati antihistamine da isui
nos koji curi, a onda naruiti ovlaiva nosa, postavljen u njego-
voj kancelariji, kako bi navlaio grlo!
Rizinije je od odlaska u Las Vegas da vodite vae dete kod
pedijatra zbog bola u uhu ili zbog blagog bola u grlu. Ako ne di-
jagnostikuje bol u grlu kao infekciju streptokokama, koja moe
da vas kota 100 dolara, pedijatar uvek moe da to nazove upa-
lom krajnika i poalje dete u bolnicu da mu se izvade krajnici, to
e vas kotati mnogo vie.
Krajnici su dugo bili istaknuta atrakcija u pozoritu nepotrebne
hirurgije. Glavna zvezda je hirurg, koji je na sceni i popravlja Boje
greke. Tokom svog ivota sam posmatrao sa tugom kako je
jedno dete za drugim - desetine miliona njih u poslednjih 50 go-
dina - namamljivano u bolnicu da trampi savreno zdrave kraj-
nike za porciju sladoleda.
Ne verujem da postoji vie od 1 na 1.000 sluajeva kada je
neophodno odstranjivanje krajnika. Oni su u klasi operacija koje
ja nazivam hleb i puter operacija - tj. stabilan proizvoa pri-
hoda. Deca kojoj su izvaeni krajnici su pod rizikom od velikih
oteenja i smrti, uz retke pogodnosti. Operacije kotaju roditelje

199
milijardu dolara godinje i mogu naneti deci tetu, poto mnoge
vane bioloke funkcije krajnici mogu obavljati.
Godine 1965, odstranjivanje krajnika je bila najee obavlja-
na hiruka procedura u SAD, ali ogromna koliina naunih dokaza
je uticala na to da broj operacija znaajno opadne. Oko 1,2 mili-
ona operacija krajnika je obavljeno 1965. godine, a do 1978. go-
dine taj broj je pao na 548.000.
To su dobre vesti. Loe vesti su da je u toku eliminisanja oko
polovine nepotrebnih operacija krajnika, Modena Medicina
ponovo potvrdila moju teoriju, da se doktori nikada nee odrei
profitabilne bespotrebne procedure, dok ne pronau drugu,
podjednako dubioznu, da zauzme njeno mesto. U ovom sluaju,
zamena za operaciju krajnika je timpanostomija (operacija bub-
ne opne), koja je obavljena na 1.173.000 dece u 1979. godini.
Timpanostomija je procedura u kojoj se male cevice ubacuju
kroz une kanale, kako bi isuivali srednje uho kod dece koja pate
od infekcije poznate kao upala uha. Ovo bi trebalo da sprei gu-
bitak sluha, ali istraivanja ukazuju na to da ne samo da ne spre-
ava, ve sama operacija ostavlja oiljke koji izazivaju gubitak
sluha.
Jedva da sam zagrebao povrinu u ovom opisu pedijatriskih
zlostavljanja, ali da bih ispriao celu priu, trebala bi mi jo jedna
knjiga. To nee unaprediti moju privatnu praksu, ali najbolji savet
koji vam mogu dati kao majci je: Drite svoju decu to dalje od
pedijatara, osim u sluaju uasne hitnosti, ako elite da odrite
njihovo zdravlje.

200
 24. poglavlje

Moraete jednostavno da
nauite da ivite sa tim.

Verovatno ste naslutili iz tona kojom piem, da je svrha ove

moje knjige da otkrije kako doktori maltretiraju ene, tako da se
kod italaca izazove emocionalni odgovor. eleo sam da vam
dam neto vie od pukih informacija. eleo sam da u vama iza-
zovem oseaj gaenja, da vas okiram i uplaim.
eleo sam da vas uinim, veoma, veoma besnim!
Nadam se da sam uspeo. Nadam se da sam vas toliko naljutio,
da ete gledati na vaeg doktora drugim oima. Kada ga sledei
put posetite, nadam se da e osetiti iz vaeg stava, da ne moe
vie da vas tretira kao emocionalnog slabia.
Nadam se da ste toliko uznemireni, da ete poeti da postav-
ljate gomili kakljivih pitanja, kada doktor pone da vam pie re-
cept za lek, ili uput za Rendgen ili testiranje. elim da to vie
ena pone da ugnjetava svoje doktore zbog njihovog ponaanja,
tako da osete da se sprema revolucija. elim da vi uplaite njih,
za promenu, stavljajui im do znanja igranjem na njihovu naj-
moniju emociju - strah - da je njihova sveta pozicija ugroena.
Nadam se da ste dovoljno uznemireni da prkosite vaem doktoru
i pronaete drugog ako je neophodno, ako on insistira na opas-
nim lekovima ili operaciji ili drigim tretmanima koji vama i vaoj
porodici nisu potrebni. elim da mu kaete gde on da ide, ako
zahteva da vi odete u bolnicu, i ako odbije da vas porodi kod
kue.
Nadam se da ste dovoljno ljuti da neete prihvatiti bez pa-
ljivog istraivanja, hirurgovu prinudu da upotrebi svoj no. elim
201
da razmislite dva puta i zatraite drugo miljenje, ili koliko god
je potrebno, pre nego to pristanete ne histerektomiju ili mas-
tektomiju ili carski rez ili bilo koju drugu proceduru koja moe
tetno uticati na ostatak vaeg ivota.
Nadam se da ste toliko razjareni da ukoliko ste vi ili lan vae
porodice povreeni od strane lekara - fiziki ili emocionalno -
neete samo nauiti da ivite sa tim. Nadam se da ete angao-
vati najboljeg advokata i tuiti, tuiti, tuiti.
Moja je velika nada da e ene poeti da se opiru aroganciji,
neznanju i pohlepi Moderne Medicine, tako da se doktori nee
usuditi da se opiru promeni. Verujem da imate snage da ih nate-
rate da ponu da preispituju sami sebe. Verujem da ih moete
dovesti do toga da ponu da sumnjaju u svoju medicinsku obuku.
Verujem da moete podii prigovore koji e ih naterati da ispitaju
integritet i motive njihovog glavnog izvora edukcije - agenata far-
maceutske industrije i farmaceutskih reklama. Verujem da ih
moete inspirisati, posebno one mlae, da drugim oima gledaju
na medicinsko-politiku upravu, i na strukturu medicinske prakse
u SAD. Verujem da ih moete podstai da ponovo otkriju etiku,
moralnost, saoseanje koji su ih naveli da postanu doktori. Ko
zna? Moda budete u mogunosti da ih toliko osramotite, da
postanu samosvesni u vezi svojih honorara!
Pre 10 godina, imao sam malo nade za moju profesiju. Nisam
verovao da bilo koja sila na zemlji moe primorati rigidnu, samo-
opravdavajuu, monopolistiku instituciju, kao to je Moderna
Medicina, da se promeni. Danas ja znam da je to mogue. Ta-
koe znam da e ene to uiniiti jer su one glavne rtve i jer ih
njihovi doktori tretiraju sa mnogo vie arogancije i snishodljivosti
nego mukarce.
Pokret je ve u toku. Video sam promene kovane od strane
male grupe inteligentnih, hrabrih, odlunih ena, koje predvode
napad.
Moderna Medicina e kapitulirati zbog ena kao to ste vi,
voeni advokatima kao to su Gejl Bruer, Li Stjuart, Diana Skali,
202
Doris Heir, Suzan Arms, ina Korea, Anela Klimatrin, Barbara
Gordon, i rtve kao to su Marta Vinman Lir. Podstiem vas da
itate njihove radove, koji su navedeni na kraju knjige.
Ove izuzetne ene su ve postigle neke neverovatne rezultate.
U svom zastupanju naterale su medicinsko rukovodstvo na
promene u pogledu opasnih, ritualnih fizikih pregleda i testi-
ranja. Dojenje je podignuto sa 15 na 50%. Broj kunih poroaja
je utrostruen u protekle 2 godine. Besmislena dogma jednom
carski rez uvek carski rez je oborena. ene odbacuju navike ko-
jima su ih darovali njihovi doktori, a prodaja Valijuma je opala
za procenjenih 30%.
To je samo poetak, ali vaan poetak, jer pokazuje da ene
imaju snagu da ostvare promene. Ali generalima koji vode bitku
potrebna je armija.
Nadam se da ete se prijaviti!

203
 Oautoru

Doktor Robert Mendelson je stekao slavu kao jedan od vo-

deih amerikih pedijatara. Roen je u ikagu, diplomirao je
medicinu na Univerzitetu u ikagu. Tokom karijere bio je preda-
va na univerzitetima Ilinois i Nortvestern. Bio je predsednik Od-
bora za medicinsko licenciranje drave Ilonois i dobitnik mnogih
nagrada za strunost u medicini i medicinske instrukcije. Bio je
prvi savezni direktor odeljenja za medicinske konsultacije u ame-
rikom dravnom programu Head Start.
Na toj poziciji, dr Mendelson se borio protiv trovanja dece
olovom, naroito gradske dece. Tvrdio je da je jaka porodica
mnogo vanija za napredak dece nego drutvene mere i psi-
holoke teorije. Zagovarao je organizovanje porodica za proble-
matinu decu, regrutovanje baka i deka za brigu o deci, umes-
to masovnih obdanita i jaslica.
Godine 1969. su zamolili dr Mendelsona da podnese ostavku
na mesto direktora Head Start-a poto je izjavio da sve to Head
Start postigne biva uniteno onog trenutka kada dete kroi u in-
telektualno ubistvenu dravnu kolu. Doktor Mendelson je pred
Komitetom izjavio kako slanje deteta u Head Start da bi se pri-
premilo za kolu je isto kao da regruta aljete na francusku plau
da bi se pripremio za rat.
Tek posle svog iskustva sa sistemom i radom u Head Start-u,
doktor Mendelson naputa zvaninu medicinu, stalno kritikujui
lekarsku praksu, objavljujui radove, kolumne u novinama i knji-
ge.
Na udar lekara i drave doao je posebno zbog protivljenja
obaveznoj vakcinaciji.
204
 Uprkos sve jaoj kritici i otporu, doktor Mendelson je nastavio
sa svojim predavanjima. Godine 1984, u okviru Kolumbija kole-
da, osnovao je Novu medicinsku fondaciju i doveo je na Konfe-
renciju o sunovratu moderne medicine nekolicinu svojih dobrih
prijatelja iz ikaga, meu kojima i uvenog doktora Henrija Haj-
mliha, izumitelja zahvata protiv guenja.
Dr Robert Mendelson je bio Jevrejin, i esto bi u predavanjima
navodio citate iz Biblije.

205
 Preporuujemo

Preporuujemo najbolje biljne preparate i tinkture prema

originalnim receptima dr Riarda ulca: za jaanje imuniteta,
poboljanje cirkulacije, jaanje srca i mozga, hormonalne prob-
leme, probleme sa vidom, kone probleme, ienje organizma
i dr.
Savetovanje i naruivanje na tel. 060/022-8926

www.prirodno-lecenje.com
206
 Preporuujemo
knjige dr Roberta Mendelsona koje su prodate u
svetu u preko 300.000 primeraka

- Kako odgojiti
zdravo dete i
sauvati ga od
lekara
- Prevare Mo-
derne Medicine
(Ispovest medi-
cinskog jeretika)

Takoe preporuujemo
najbolje svetsko izdanje iz
oblasti prirodnog
poroaja
- Vodi za prirodni poroaj,
Ina Mej Gaskin

Naruivanje na tel. 065/415-765 (BiH)

060/022-8926 (Srbija)
207