Lodoviko Ariosto je pesnik koji objektivno posmatra svoju pripovest, on nije uesnik ve

posmatra, gledalac koji sa panjom prati ta se dogaa u prii. Dogaaji, likovi, dvoboji u
"Besnom Orlandu", pa samim tim i u njegovom petom pevanju jasni su i jednostavni, ali
neobino ivi, a itav viteki svet je izvan istorijskih dogaaja i u potpunosti je plod pieve
mate.

Peto pevanje ujedno je i najava dogaaja koji e se zbiti u narednim pevanjima. Sa

snanim oseajem za svet oko sebe, pisac Ariosto uvodi itaoca u priu poredei bia i njihove
ljubavne odnose, primeujui da samo ovek ima lo stav i ume da zlostavlja svoju neniju
polovinu i konstatujui da su i zveri obzirnije od oveka.

Kao razlog ovakvom stavu pisac navodi Megaru koja je svojstvena samo ljudima i vrlo je
rasprostranjena. Jedna od furija nosi ime Megara i predstavlja veliku svau, a sama re megairo
znai bes iz ljubomore, za koji se u ovom delu kae da donosi do tekih rei, pogrda i omraze, pa
ak i do nasilja i smrti.

U petom pevanju, nakon prve tri oktave, koje prestavljaju uvod i u kojima pesnik
predstavlja svoje stavove u odnosima izmeu polova, postaje jasno koja je svrha ovako
neobinog uvoda, i da e se itavo pevanje govoriti o odnosima izmeu junaka, o borbi ljubavi i
mrnje, i pravde i nepravde.

Vitez je onaj koji e i u ovom pevanju razreiti zabunu, spasiti nedunu devu i osloboditi
svet negativaca. Vitez Rinaldo spasava damu u nevolji i tako sluajno saznaje sve o zamrenoj i
pokvarenoj spletki, pa se tako hrabro, noen potrebom da zatiti slabe i nedune, a pre svega da
se kao svaki vitez izbori za pravdu, uputa u nove avanture - spasavanje jo jedne dame.

Iako su karakteri likova u Ariostovom delu tipski, predvidljivi i vrlo "namerni", radnja,
dinamika i scene u ovom delu sasvim su sluajni. Njegovo velianstvo sluaj vodi radnju i ovog
pevanja, a njegovi prepoznatljivi likovi smiljaju nepredvidive situacije i sluajno se nalaze na
razliitim mestima pokreui na taj nain radnju i potpuno neoekivano vodei priu ka srenom
kraju.
 Veto pletui priu Ariosto u svom delu stvara trenutke napetosti, uvodi nove likove, a
zatim ih ponovo vodi u nove zamrene situacije sa neizvesnim raspletom. I kao to lukavo
smiljena spletka duke Polinesa zaplie situaciju, naalost ostavljajui svedoke, koji e pomoi
da se zaplet i rasplete, tako i sluajna odbrana dame u nevolji postaje kljuna za rasplet i krajnji
Ronaldov cilj: spasavanje gospe inevre.

Ve u petoj oktavi nestaje glas pisca i nepoznata enska osoba postaje narator,
potvrujui time Ariostovu tenju da bude posmatra dogaaja poput svih italaca. Tek na kraju
ovog pevanja italac shvata da se gospa ne obraa njemu ve vitezu Rinaldu objanjava kako se
nala u nevolji i ko joj je i zbog ega radio o glavi.

Priajui o svojoj prolosti slukinja Dalinda, koja je jedan od glavnih aktera drame koja
je zadesila mlade ljubavnike, upoznaje viteza Rolanda sa nesrenom spletkom i dogaajima koji
su potom usledili, u kojima je bila jedan od glavnih uesnika, a da i sama uvuena u prevaru to
nije znala i tim je vea tragedija koja ju je zadesila. Pisac poredei njenu sudbinu sa velikim
propastima iz istorije poinje priu hiperbolom, nastojei da izazove panju itaoca i bez obzira
to se od slukinje ne oekuje poznavanje istorije, mata je ono to daje krila ovoj poletnoj i
zanimljivoj storiji.

Ve na samom poetku svoje pripovesti, u sedmoj oktavi, Dalinda otkriva da je odrasla

kao slukinja na dvoru i drubenica kraljeve keri, kojoj e vitez Rinaldo pomoi i spasiti joj
ast.

Nastavljajui svoju priu Dalinda pripoveda da je neuzvraena ljubav glavni uzrok

zabune i da je ona dovela do nesree: njen voljeni bio je zaljubljen u drugu - kraljevu ker
inevru i nije birao nain da doe do nje.U narednim oktavama provlai se i razvija pria o
neuzvraenoj ljubavi i objanjavaju prilike u kojima se nenadano i neeljeno nala gospa
inevra. Uvoenje sekundarnog naratora umesto pisca, drubenice Dalinde, omoguava itaocu
da dogaaje i istinu sazna od pouzdanog svedoka i uesnika dogaaja, to daje na uverljivosti i
potvruje nevinost gospe inevre.

Od sedamdeset pete oktave do kraja petog pevanja naraciju ponovo preuzima pisac
razreujui nesporazume i pripovedajui kako je vitez Rinaldo, znajui celu istinu, spasao ast
kraljeve keri.
 Spretno niui dogaaje, stavljajui svoje likove u situacije iz kojih je teko nai izlaz,
Ariostovo pripovedanje ima sve odlike raskone renesansne prie: nesreni ljubavnici,
neuzvraene ljubavi, pohlepa i elja za vlau, preoblaenje, sitne i velike prevare, nesrene
gospe i spasioci vitezovi, svi oni pletu intrigantnu priu vodei itaoca do srenog raspleta, ali i
nagovetaja buduih zanimljivih i neoekivanih dogaaja.

Priajui priu svojim oktavama, Ariosto otkriva ivotne istine o tome da je ljubav
presudna u ivotu i da kao to moe da dovede do nesluenih visina moe i da otera oveka u
propast. Meutim pisac ostavlja mogunost da se greke isprave, tako da pravda pobedi, da
gospe ostanu edne i estite, a vitezovi asni spasioci koji su uvek na strani dobra.