PRIMERI ISPITNIH ZADATAKA IZ ELEKTRINIH MERENJA

Sastavili: Jelena erti, Milica Jankovi, Predrag Pejovi

ZADACI

1. Na izlazu iz generatora prostoperiodinog

napona dobijen je signal iji je vremenski oblik
prikazan na Sl. 1. 3

a) Odrediti analitiki izraz koji odgovara 2

vremenskom obliku ovog signala.
1
b) Odrediti pokazivanje instrumenta kojim se

u(t)
meri prikazani signal ako je upotrebljen
0
voltmetar sa pokretnim kalemom bez
-1
ispravljanja.
Nacrtati vremenski oblik ispravljenog signala i -2
odrediti pokazivanje instrumenta ako je 0 5 10 15 20 25 30 35 40
t [ms]
upotrebljen voltmetar sa pokretnim kalemom i:
c) jednostranim ispravljanjem,
Sl. 1
d) dvostranim ispravljanjem.

2. Voltmetar sa pokretnim gvoem oznaen sa V1 i etiri voltmetra za jednosmerni napon sa

pokretnim kalemom, oznaeni sa V2 do V5, povezani su kako je prikazano na Sl. 2 za izvor napona
u(t) iji je talasni oblik prikazan na Sl. 3. Odrediti pokazivanje svakog od instrumenata. .

~ V V V V V
u(t)
V1 V2 V3 V4 V5

Sl. 2

12
u(t) [V]

-12

0 10 20 30
t [ms]

Sl. 3
3. Na ulaze voltmetra sa pokretnim kalemom i dvostranim ispravljanjem koji je badaren tako da
pokazuje efektivne vrednosti prostoperiodinog napona dovodi se napon ija je vremenska
zavisnost prikazana na Sl. 4.
a) Nacrtati talasni oblik dvostrano ispravljenog napona.
b) Odrediti pokazivanje instrumenta.

t
5 2 sin 2
T
5

u(t) [V]
0

-5

0 0.5T T
t

Sl. 4

4. Na ulaze voltmetara V1 i V2 dovodi se napon ija je vremenska zavisnost prikazana na Sl. 5.

Voltmetar V1 je voltmetar sa pokretnim kalemom i jednostranim ispravljanjem koji je badaren
tako da pokazuje efektivne vrednosti prostoperiodinog napona. Voltmetar V2 je voltmetar sa
pokretnim gvoem.
a) Nacrtati talasni oblik jednostrano ispravljenog signala.
b) Odrediti pokazivanje voltmetra V1.
c) Odrediti pokazivanje voltmetra V2.

1
u(t) [V]

-1

0 0.5T T 1.5T 2T
t

Sl. 5

5. Odrediti odnos otpornosti otpornika R1 i R2 tako da voltmetri V1 i V2 pokazuju isti napon, Sl. 6.
Voltmetar V1 je voltmetar sa pokretnim kalemom, a voltmetar V2 je voltmetar sa pokretnim
gvoem. Generator daje prostoperiodian napon. Smatrati da su unutranje otpornosti voltmetara
V1 i V2 mnogo vee od R1 i R2.

R1 V V1

~
u(t)
R2 V V2

Sl. 6

6. Na otklonske ploe osciloskopa dovode se naponi:

e x (t ) = E x sin (t + 4 )
e y (t ) = E y sin (2 t )

Eliminacijom vremena iz gornjih jednaina u normalizovanom koordinatnom sistemu

x = 2 ex E x i y = e y E y izvesti jednainu trajektorije elektronskog mlaza. Pokazati kako se do
ove krive dolazi grafikim putem.

7. Na Sl. 7 prikazana je vremenska zavisnost signala vremenske baze osciloskopa (uVB). Ovaj signal
je izoblien u odnosu na idealan napon vremenske baze koji je prikazan na istoj slici. Ako se na
ploe za vertikalno skretanje osciloskopa dovodi povorka pravougaonih impulsa amplitude
U=2 V i frekvencije f=2 kHz, pri emu je trajanje impulsa Ti=200 s nacrtati (to preciznije) sliku
koja se dobija na ekranu osciloskopa. Poznato je: kx=100 s/div i ky=0.5 V/div.

uVB
1 uVB - idealno

0.75
u VB (t) [V]

0.5

0.25

0
0 0.25 0.5 0.75 1 1.25 1.5 1.75 2
t [ms]

Sl. 7

8. Na Sl. 8 dat je izgled ekrana osciloskopa kada se na njegova dva kanala dovode dva razliita
signala. Poznato je kx=0.1 ms/div a ky=2 V/div. Oba signala su vertikalno pomerena tako da je
nivo "0" na sredini ekrana.
a) Odrediti amplitudu sinusoidalnog signala, maksimalnu vrednost i nagib uzlazne ivice
testerastog signala i frekvencije za oba signala.
b) Nacrtati izgled ekrana osciloskopa ako se testerasti signal dovodi na ploe za horizontalno
skretanje a sinusoidalni na ploe za vertikalno skretanje i kx=ky=2 V/div.

Sl. 8

9. Primenom instrumenta sa pokretnim kalemom kod koga je puno skretanje kazaljke ostvareno pri
1
struji I 0 = 100A , unutranje otpornosti R0 = 1 k , temperaturskog koeficijenta T 0 = 0.004
C
, dodavanjem redne otpornosti treba napraviti voltmetar za jednosmerni napon do 10 V . Na
1
raspolaganju su otpornici proizvoljnih otpornosti, temperaturnih koeficijenata T1 = 0.008 i
C
1
T 2 = 0.010 . Projektovati potrebni voltmetar (nacrtati emu veze i odrediti sve otpornosti)
C
tako da pokazivanje ne zavisi od temperature. Otpornost se sa temperaturom menja po zakonu
R X (T ) = R X (20 C )(1 + TX (T 20 C )) .

10. Dat je ampermetar sa pokretnim kalemom kod koga se puno skretanje kazaljke postie pri struji
od 15 mA. Otpornost bakarne ice kalema je 5 na 20 C. Otpornost bakarne ice se menja po
zakonu:
( )( ( ))
R0 (T ) = R0 20 o C 1 + 0 T 20 o C , 0 = 0.004 o C
a) Realizovati ampermetar kojim bi se merile struje do 100 mA i sraunati sve potrebne
parametre.
b) Odrediti zavisnost pokazivanja instrumenta od temperature ako se meri struja od 50 mA, a
otpornost svih dodatih otpornika menja po zakonu:
( )( ( ))
Rx (T ) = Rx 20 o C 1 + x T 20 o C .

11. Na Sl. 9 je prikazano kolo za merenje otpornosti Rx.

a) Klasa tanosti ampermetra je KT A = 1 , struja pune skale je I max = 10 mA , a unutranja
otpornost je R A = 10 . Kada je prekida u poloaju 1 ampermetar pokazuje 9 mA, a kada je

 prekida u poloaju 2 ampermetar pokazuje 4.5 mA. Odrediti granice relativne greke
merenja R x R x , ako je R = 990 .
b) Umesto ampermetra iz take a) vezati voltmetar klase tanosti KTV = 0.1, napona pune skale
U max = 10 V , unutranje otpornosti RV = 99.5 k . Kada je prekida u poloaju 1, voltmetar
pokazuje 9 V, a kada je prekida u poloaju 2 voltmetar pokazuje 8.82 V. Odrediti granice
relativne greke merenja R x R x , ako je R = 0 .

Rx

2
R
1

E
A
Sl. 9

12. Instrument sa pokretnim kalemom moe da meri maksimalnu jednosmernu struju I0=1 mA i ima
unutranju otpornost R0=900 . Dodavanjem odgovarajuih otpornika, ovaj instrument je
prilagoen za merenje veih struja i napona (Sl. 10). Proraunati vrednosti otpornika ako
instrument treba da meri u opsezima: 10 mA; 100 mA; 10 V; 100 V.

4
3
2
1

R1 R2 R3 R4

I 0, R 0
Sl. 10

13. Na Sl. 11 je prikazana ema za merenje otpornosti Rx pomou naponske veze. Unutranja
otpornost ampermetra je RA, a unutranja otpornost voltmetra je RV. Ostale karakteristike mernih
instrumenata su idealne.
Rx
a) Odrediti sistematsku relativnu greku merenja otpornosti: = f (Rx , RV ) .
Rx
Rx
b) Nacrtati zavisnost od Rx ako je RV=100 k.

Rx

c) Da li je naponsku vezu bolje koristiti za merenje malih ili velikih otpornosti? Obrazloiti
odgovor.

V
EG Rx

Sl. 11

14. Odrediti proirenu mernu nesigurnost pri merenju napona voltmetrom sa pokretnim gvoem. Pri
tome smatrati da je klasa tanosti K=0.5, maksimalno pokazivanje instrumenta (opseg merenja)
M=130 V, i da je faktor proirenja k=2. Pri merenju pokazana vrednost napona je bila
71.1 V.

15. Odrediti proirenu mernu nesigurnost pri merenju struje digitalnim ampermetrom. Pri tome
koristiti podatke proizvoaa (opseg merenja M=200 mA, relativne greke: 0.1 % od itanja,
0.05 % od opsega). Pri merenju pokazana vrednost struje je bila Ix=60 mA.

16. Odrediti mernu nesigurnost tipa B ako je opseg instrumenta M=200 mA, greka oitavanja je
0.1 % od broja, a ekran ima 4 cifre. Broj kvantizacionih nivoa greke je N=2. Pri merenju
pokazivanje je Ix=60 mA.

17. Odrediti mernu nesigurnost ako su u toku ponavljanja merenja napona dobijeni sledei naponi:

No. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
U [V] 5.0009 5.0019 4.9992 4.9998 5.0011 4.9989 5.0007 5.0003 4.9995 5.0014

Opseg mernog instrumenta je M=10 V, tanost oitavanja je 0.01 %, a tanost opsega je

0.005 %.

18. Proceniti mernu nesigurnost pri merenju otpornosti na osnovu Omovog zakona, korienjem
digitalnog voltmetra i analognog ampermetra. Digitalni voltmetar moe da meri u opsegu od
200 mV, 0.1 % je tanost oitavanja, a 0.05 % je tanost opsega. U toku merenja napon je
Ux=150 mV. Analogni ampermetar moe da meri u opsegu do 1.2 A, klasa tanosti je K=0.5, i
struja u toku merenja je Ix=0.4 A.

19. Odrediti mernu nesigurnost merenja snage trofazne mree: Px=P1+P2+P3. Vatmetar koji se koristi
za merenje ima opseg od 2400 W, klasa tanosti je 0.5, a snage koje se mere su P1=1600 W,
P2=1200 W i P3=2000 W.

20. Na Sl. 12 je prikazan neuravnoteen Vitstonov most za merenje elektrine otpornosti Rx. Smatrati
da je indikator idealan voltmetar.
a) Odrediti izraz za napon uAB u funkciji od R1, R2, R3, Rx i I.
2

b) Ako je Rx promenljivo i napon u AB (t ) = U m sin t , nacrtati grafik Rx(t) za: I=4 mA,

T

Um=1 mV, R1=R2=R3=R=200 i Rx=R+Rx (uzeti u obzir da je Rx/R<<1).

 R1 R2
A

C D
ind

B
R3 Rx

I
Sl. 12

21. Na Sl. 13 je prikazana konfiguracija uravnoteenog Vitstonovog mosta za merenje otpornosti

Z x = Rx . Indikator je idealan voltmetar.
a) Odrediti izraz za naponsku osetljivost mosta S, S = Rx u AB Rx , u funkciji R1 , R2 , R3 i E.
b) Odrediti za koje R3 R1 osetljivost mosta ima ekstremnu vrednost i izraunati je za E=12 V.
c) Ne menjajui impedanse u granama AC i BC, modifikovati kolo na Sl. 13 tako da se novo
kolo moe koristiti za merenje nepoznate kapacitivnosti Cx, Z x = 1 jC x .

R1 R3
A

C D
ind

B
R2 Zx

E
Sl. 13

22. Na Sl. 14 je prikazana konfiguracija uravnoteenog mosta, gde je Zx nepoznata impedansa.

Indikator je idealan voltmetar.
a) Ako se nepoznata impedansa Zx sastoji od paralelne veze otpornosti Rx i induktivnosti Lx,
odrediti izraze za Rx i Lx u funkciji od R1, C1, R2, R3.
b) Koje od elemenata kola iz take a) treba varirati da bi se postiglo uravnoteenje mosta?
c) Ako se nepoznata impedansa Zx sastoji od redne veze otpornosti Rx i induktivnosti Lx, odrediti
izraze za Rx i Lx u funkciji elemenata kola.

 R1 C1 R3
A

C D
ind

B
R2 Zx

~e
Sl. 14

23. Nepoznata kapacitivnost iji se gubici ne mogu zanemariti (C4, R4) meri se metodom mosta, Sl.
15.
a) Polazei od uslova ravnotee mosta, izvesti izraze za C4 i R4 u funkciji poznatih elemenata
kola.
b) Koje od elemenata kola treba varirati da bi se postiglo uravnoteenje mosta? Obrazloiti
odgovor.
c) Proceniti relativnu mernu nesigurnost tipa B pod pretpostavkom da su merne nesigurnosti
koj potiu od merenja struje ili napona u indikatorskoj grani mnogo manje od merne
nesigurnosti koja potie od tolerancije poznatih elemenata kola. Poznato je:
R1 R3 R C
= = 0.01, 2 = 0.05, 2 = 0.1.
R1 R3 R2 C2

R1 R2 C2

R3 R4 C4

~
u(t)
Sl. 15

24. Nepoznata kapacitivnost iji se gubici ne mogu zanemariti meri se RLC metrom. Instrument je
podeen tako da meri kapacitivnost pod pretpostavkom da se realna kapacitivnost modeluje
rednom vezom idealne kapacitivnosti i otpornosti, frekvencija merenja je f=1000 Hz. U tom
poloaju, instrument pokazuje Cs=32 nF i Rs=100 . Instrument se, zatim, podesi tako da je
pretpostavka da se realna kapacitivnost modeluje paralelnom vezom idealne kapacitivnosti i
otpornosti, pri istoj frekvenciji merenja f=1000 Hz. Odrediti pokazivanje instrumenta u tom
sluaju.

 REENJA

1.

a)

u (t ) = U 0 + U m sin (2 f t )

U 0 = 1V
Um = 2 V
f = 50 Hz
1
T= = 20 ms
f
b)
T
1
u (t ) dt =
1V
T

U sr =
U
0 =

0
c)

1
u(t)

0
u(t)
-1 u11(t)
u12(t)
-2
0 5 10 15 20 25 30 35 40
t [ms]

u (t ) u (t ) 0
u11 (t ) =
0
u (t ) <
0

ili

0 u (t ) 0
u12 (t ) =

u (t ) u (t ) <
0

T
1

u11 (t ) dt
T

U
11 =

0
7
12 f
1
2 3
U
11 =

T

u (t ) dt = 3
+
1
11

12 f

ili
T
1

u12 (t ) dt
T

U
12 =

0
11
12 f
1
1 3
U
12 =

u12 (t ) dt = +
T
7 3

12 f

d)

1
u(t)

0
u(t)
-1 u2(t)

-2
0 5 10 15 20 25 30 35 40
t [ms]

u (t ), u (t ) 0
u 2 (t ) =

u (t ), u (t ) <
0

T
1
1 3
U
2 =

u1 (t )dt = U
11 + U
12 = + 2
T
0 3

2. Napon izvora moe se opisati formulom:

T
U 0t<
u (t ) = 2
2t T T
U t <T

T 2
Voltmetar V1 pokazuje efektivnu vrednost napona:
T
1
2 U 6
Veff =

u (t )dt =

T
o 3

Voltmetar V2 pokazuje srednju vrednost napona:

T
1 U
Vsr = u (t ) dt =
T 0 4
Voltmetar V3 pokazuje srednju vrednost napona:
T
u (t ) 0 t < 2

u3 (t ) =
T
0 t <T

2

T
1
U
V3 =

u3 (t ) dt =
T
0 2

Voltmetar V4 pokazuje srednju vrednost napona:

T
0 0t<
u 4 (t ) = 2
T
u (t ) t <T

2

T
1
U
V4 =

u 4 (t ) dt =
T
0 4

10
Voltmetar V5 pokazuje srednju vrednost napona:
T
u (t ) 0 t < 2
u5 (t ) =
T
u (t ) t <T

2

T
1
3U
V5 =

u5 (t ) dt =
T
0 4

3.

a)

t
5 2 sin 2
T
5
u(t) [V]

u(t)
ui (t)
-5

0 0.5T T
t

b) Iz

t
5
2 sin 2 = 5

T

mogu da se odrede ti, i=1, 2, 3, 4 (za prvu periodu) u kojim se funkcija menja
t 2
T 3T 5T 7T

sin 2 =

t1 =
t 2 =
t3 =
t 4 =

T

2
8
8
8
8

Prva perioda signala u(t) moe da se opie analitikim izrazom

t T

5 2 sin 2
T
0t <

8

T 3T
5 t <
8 8
t 3T 5T

u (t ) =

5 2 sin 2 t<
T

8
8

5T 7T
5 t<
8 7
t 7T

5 2 sin 2 T

T

8

11

pa se za dvostrano ispravljen napon dobija

t T

5
2 sin 2 0t <
T

8

T 3T
5 t <
8 8


5
2 sin 2 t 3T T

t <
ui (t ) = u (t ) = T

8
2

t T 5T

5
2 sin 2 t <
T

2
8

5T 7T
5 t<
8 7
t 7T

5
2 sin 2
T
t < T

srednja vrednost ovako definisanog napona je

T
T8 3T

5
( )
T 2 8
1
1
1
5
U
sr =

ui (t )dt =
2

u (t )dt =
2
2

u (t )dt +

u (t )dt =
2 2
2 +
=
3.82 V

T
0 T
0 T

0 T

2

8

Pokazivanje instrumenta je
U PI = 1.11U sr = 4.24 V

4.

a)

2 u(t)
ui (t)

1
u(t) [V]

-1

0 0.5T T 1.5T 2T
t

b) Prva perioda prikazanog napona moe se opisati analitikim izrazom

t T T
8 [V ] t <
T 8 4
u (t ) =
16 24
t T 7T

[V ] t<
5
5
T
4
8

Odgovarajui jednostrano ispravljeni napon je

t T
8 [V ] 0t<
ui (t ) = T 4
16 24
t T 2T

[V ] t <
5
5
T
4
3

12

pa je pokazivanje instrumenta
2
U PI = 2.22U sr = 2.22 V = 1.48 V .
3
c) Voltmetar V2 meri efektivnu vrednost napona
7T
T4 7T

16 24
t
8 2 8 2
1
2 1
t
u (t )dt =

T

T

U
PI 2 =
64
2 dt +


dt =
1V
.

T T T
T
5
5
T

8
8 4

5. Voltmetar V1 je voltmetar sa pokretnim kalemom pa je njegovo pokazivanje srazmerno srednjoj

vrednosti napona na njegovim krajevima. Zbog diode, napon na krajevima voltmetra V1 je razliit
od nule samo u pozitivnoj poluperiodi.
u
R u0
u1 = R1 + R2 1

0 u<0
pa je pokazivanje instrumenta
T
T 2
1
1
R1 1
R1
U
1 =

u1 (t )dt =

sin
(t )dt =
U
m
T
0 T R1 +
R2 0 R1 + R2
Voltmetar V2 je voltmetar sa pokretnim gvoem pa je njegovo pokazivanje srazmerno efektivnoj
vrednosti napona na njegovim krajevima.
u
u2 = R2
R1 + R2
pa je pokazivanje instrumenta
T T
1
R2 1
2
R2

u2 (t )dt =

sin
2 (t )dt =

2
U
2 =
U
m U
m
T
0
R1 +
R2 T
0 2
R1 +
R2
Iz uslova zadatka sledi
R1 2
= R2
2
odnosno
R1 2
=
R2 2

6.
x = 2 sin ( t + 4 )
y = sin (2 t )
x = 2 (sin (t ) cos( 4 ) + cos(t ) sin ( 4 ))
y = 2 sin (t ) cos(t )
x = sin (t ) + cos(t )
y = x 2 1, 2 < x < 2

13

Ako se zadatak reava grafiki, crtaju se grafici x(t) i y(t) kako je prikazano na slici. Pri tome se vodi
rauna o tome da se oba grafika crtaju u istoj razmeri po t. "Slaganjem" ova dva grafika dobija se
grafik y(x). To u svari znai da se za neko t=t0 odreuje par (x(t0),y(t0)) i da se ta taka unosi u grafik.
Postupak se ponavlja za onoliko taaka koliko je potrebno da se uoi pravilnost u funkciji y(x).
1

y 0

-1
1 0.8 0.6 0.4 0.2
t
0.2

0.4
t
0.6

0.8

1
-1.5 0 1.5
x

7. U tabeli su date vrednosti uzlaznih i silaznih ivica impulsa, kao i odgovarajue vrednosti dobijene
na osnovu oblika vremenske baze.
t0 [s] 0 200 500 700 1000
tx [s] 0 300 750 850 1000
Na osnovu vrednosti iz tabele, dobija se sledei grafik. Zadatak se moe reiti i grafikim putem,
slino kao prethodni.

8.
a)

Vsin=6 V
Vtst=6 V
nagib=6 V/(0.5 ms)=12000 V/s
frsin=1000 Hz
frtst=2000 Hz
14

b)

9.
U max
Ruk =
I0
U mereno
I=
Ruk

dI d 1
U d
dT
=
U

dT R =
R 2 dT (Ruk )

uk
uk

dRuk
=0
dT
Ruk = R0 + R1 + R2
( ( )) ( ( ))
Ruk = R0 1 + T 0 T 20 C + R1 1 + T1 T 20 C + R2 1 + T 2 T 20 C ( ( ))
dRuk
= R0 T 0 + R1 T1 + R2 T 2
dT
R1 T1 + R2 T 2 = R0 T 0

R1 = 54.78 k R2 = 44.22 k
R1 + R2 = Ruk R0

10.
a) R = 0.88

) R (20[R C(20 C ) + R (20 C )](1 + T )

(
b) I 50 (T ) = I 50 20 C x 0
)(1 + T ) + R (20 C )(1 + T )

x

x x 0 0

15

11.
a)
KTA I
max
I1 = I 2 = I = = 0.1 mA
100

R Rx
Rx =
x
I1 + I 2
I1
I 2

=
( I1 + I 2 ) (R + R )I

2 A
I2
I1

Rx = (R A + R ) R A
I 2

Rx

= 3.3 %
Rx

b)
KTV U max
U 1 = U 2 = U = = 0.01 V

100

Rx
Rx
Rx =
U 1 + U 2
U 1
U 2

=
(U1 + U 2 )
R U

2 V
U 2

U 1 U 2

Rx = RV

U 2

Rx

= 11.2 %
Rx

12. Kada je prekida u poloaju 1 ema se svodi na:

R1 R2

I 0, R 0
odgovarajua jednaina je:
I 0 (R2 + R0 ) = (I100 I 0 )R
1

16
Kada je prekida u poloaju 2 ema se svodi na:

R1 R2

I 0, R 0
odgovarajua jednaina je:
I 0 R0 = (I10 I 0 )(R1 + R2 )
Kada je prekida u poloaju 3 ema se svodi na:

R1 R2 R3

I 0, R0

odgovarajua jednaina je:

(R + R2 )R0

U10 =
I
10 R3 + 1

R1 + R2 + R0

Kada je prekida u poloaju 4 ema se svodi na:

R1 R2 R3 R4

I 0, R 0
odgovarajua jednaina je:

(R + R2 )R0
U 100 =
I
10 R4 + R3 + 1
R1 + R2 + R0

17
Reavanjem ovih jednaina dobijaja se:
R1=10
R2=90
R3=910
R4=9000

13.
a) Napon koji pokazuje voltmetar je UV, a struja koju pokazuje ampermetar je IA. Sistematska greka
merenja potie od injenice da ampermetar meri zbir struja koje protiu kroz nepoznati otpornik
Rx i voltmetar.
U
Rizmereno = V
I A

U V U
V
I A = I x + IV = +
Rx RV
Rx Rizmereno Rx Rx
= =
Rx Rx Rx + RV
b)
0

-0.25

-0.5

-0.75

-1
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000

Rx [k]

c) Naponsku vezu je bolje koristiti za merenje malih otpornosti zato to je u tom sluaju
sistematska relativna greka manja.

14.
Proceniemo prvo standardnu nesigurnost tipa B:
p K /100 0.5 /100
uB = = M= 130 = 0.375 V
3 3 3
S obzirom da se radi o merenju napona, merna nesigurnost je u Voltima. Koristei zadati faktor
proirenja k=2 dobijamo da je:
U x = 71.1 0.75 V
Ova merna nesigurnost se moe prikazati i kao relativna vrednost. Merna nesigurnost se dobija
deljenjem merne nesigurnosti i merenog napona, pa dobijamo da je ona 1.1%.

18

15.
1 0.1 0.05
X+ 2 M 60 + 200
u B = 100 100 = 100 100 = 0.09 mA
3 3
Za faktor proirenja k=2:
I x = 60.0 0.18 mA, k = 2
Ako mernu nesigurnost izrazimo kao relativnu veliinu dobijamo da je nesigurnost merenja struje od
60 mA 0.3%.

16.
1 0.1 2
X + NR 60 + 200
u B = 100 = 100 2000 = 0.15 mA
3 3
I x = 60.0 0.3 mA,k = 2
U ovom sluaju dobijamo da relativna nesigurnost pri merenju struje od 60 mA iznosi 0.5%.

17. Procenjena tana vrednost merenja je:

1 n
U X = U i = 5.00037 5.0004 V
n i=1
Procenjena merna nesigurnost tipa A je:
n
1
u A,U X = (X ) =
n(n 1) i=1
(U Xi U x ) 2 = 0.00032 V

Procenjena merna nesigurnost tipa B je:

1 0.01 0.005
X+ 2 M 5.0004 + 10
100 0.0005 + 0.0005
u B,U X = 100 100 = 100 = = 0.00058 V
3 3 3
Kombinovana nesigurnost je:
uC ,U X = u 2 A,U X + u 2 B,U X = 0.000322 + 0.000582 = 0.00066 V
Ako se ovaj rezultat proiri (k=2) dobijamo proirenu nesigurnost:

U X = 5.0004 0.0013V, k = 2

Konano, moemo napisati i da je izmereni napon UX = 5.000037 V sa nesigurnou od 0.026%, i

faktorom proirenja k=2.

18. S obzirom na podatke je merna nesigurnost voltmetra odreena jednainom:

0.1 0.05
150 + 200
uU = 100 100 = 0.14 mV ili 0.1%
3
0.5
1.2
Merna nesigurnost ampermetra je: ui = 100 = 0.0034 A ili 0.87%
3

19

Standardna nesigurnost merenja otpornosti V-A metodom je:
(U / I (U / I 1 U
u Rx = ( uU ) 2 + ( u I ) 2 = ( uU ) 2 + ( 2 ui ) 2 = 3.2 m ili 0.88%
U I I I
Ako uvedemo i proirenu nesigurnost sa koeficijentom proirenja k=2 dobijamo da je veliina od
interesa: Rx=U/I=3756.4 m; k=2, ili Rx=375 m sa tanou od 1.7% i faktorom proirenja
k=2.

19. Prvo emo odrediti standardu nesigurnost instrumenta:

0.5 2400
u P1 = u P2 = u P3 = = 6.9 W
100 3
Standardna nesigurnost snage je ako koristimo tri vatmetra:
(P + P2 + P3 (P + P2 + P3 (P + P2 + P3
u Px = ( 1 u P1 ) 2 + ( 1 u P2 ) 2 + ( 1 u P3 ) 2 = 12 W
P1 P2 P3
Uzimajui i faktor proirenja 2 dobijamo da je:

PX=P1+P2+P3=4800 W 24 W, ili, ako se koristi relativna nesigurnost:

PX=4800 W sa nesigurnou od 0.5 %.

20.
a)
R3 + Rx R1 + R2 R1 Rx R2 R3
u AB = u AD + u DB = R2 I + Rx I =I
R1 + R2 + R3 + Rx R1 + R2 + R3 + Rx R1 + R2 + R3 + Rx
b)
Rx R
u AB = I I x
Rx 4
4+
R
4u (t ) 2

R
x (t ) =
R + R
x (t ) =
R
+
AB =
200 +
sin
t

I


T

210

205
Rx (t) []

201
200
199

195

190
0 0.5T T
t

21.
a)
R3 Rx
u AB = u AD + u DB = E E
R1 + R3 Rx + R2
u AB R2
u AB = Rx = E R
Rx (R2 + Rx )2 x

20

Iz uslova ravnotee mosta sledi:
RR
Rx = 2 3 .
R1
Izraz za naponsku osetljivost mosta je:
R3 / R1
S = E .
(1 + R3 / R1 )2
b)
E
S e = S (R3 = R1 ) = = 3 V.
4
c)
R1 A C

C D
ind
R2 Zx
B
e

1
Z3 = , e = Em sin (t )
jC

22.
a)
Lx = R2 R3C1
R2 R3
Rx =
R1
b) Treba varirati R1 i C1. U obzir dolaze i sledei odgovori: (R2 i C1) ili (R3 i C1) ili (R1 i R2) ili (R1 i

R3).

c)

R2 R3C1
Lx =
1 + 2 R12C1
2
2 R1 R2 R3C12

Rx =
1 + 2 R12C12

21

23.

a) Polazei od uslova ravnotee izvode se izrazi za nepoznate elemente (C4, R4) u funkciji poznatih

elemenata kola.

Z1Z 3 = Z 2 Z 3
Z 1 = R1
Z 3 = R3
1
Z 2 = R2 + j
C 2
1
Z 4 = R4 + j
C 4
R2 R3
R4 =
R1
R1
C4 = C2
R3
b) Treba varirati R2 i C2.
c)
R
C x = C2 1
R3
2 2 2

C
C
C

u R =
x uC2
+

x u R1
+

x u R1

C
2

R1

R
2

C x R1 C x C x C R C C x C2 C x
= = = 221 = x = =
C 2 R3 C 2 R3 R3 R3 R1 R3 R1
2 2 2
u
u u
u R = C
x C 2 +
C
x R1 +
C
x R 2

C
2

R1

R2
u X = X = Xt x x - tolerancija (u %)
Cx 3 100 3

= tC22 + t R21 + t R22

100 3

24.
1
Rp
1 jC p
Z s = Rs + , Zp =
jC s 1
Rp +
jC p
Zs = Z p

22

1 + jC s Rs Rp
=
jC s 1 + jC p R p
1 2 C s Rs C p R p + j(C s Rs + C p R p ) = jC s R p
2 C s Rs C p R p = 1
C s Rs + C p R p = C s R p
1
C p Rp = 2
C s Rs
2 C s2 Rs2 + 1
= Cs R p
2 C s Rs
1 + 2 C s2 Rs2 1 + D2
R p = Rs = Rs
2 C s2 Rs2 D2
1 1
Cp = = Cs
1 + C s Rs 2
2 2 2
1 +
D
2
R
s C s Rs


2C s2 Rs2
Rp=612 M, Cp=31.99 nF

23