MAINSKI FAKULTET

KRAGUJEVAC

PROJEKTOVANJE PROIZVODA OD
PLASTINIH MASA

B. Nedi

Kragujevac, 2008.

3
2. PROJEKTOVANJE PROIZVODA OD PLASTINIH MASA

2.1. Problematika projektovanja

Projektovanje i konstrukcija proizvoda iz plastomera odreeno je zadatkom primene i

postupkom proizvodnje. Od velike je vanosti vrsta polimera koji treba primeniti, i
konstrukcijska mogunost izrade kalupa, zavisno od maine za brzganje.
Izmeu projektanta, odnosno konstruktora proizvoda, konstruktora kalupa i tehnologa za
preradu ovim postupkom, potrebna je uska saradnja i razmena miljenja, kako bi se proizvod
dobio uz najekonominije i tehniki najpogodnije uslove. Projektant, a ponekad dizajner, i
konstruktor proizvoda moraju dobro poznavati svojstva polimera izvornu sirovinu,
konstrukciju kalupa i sam postupak prerade, tj. oblikovanja injekcionim presovanjem,
ekstrudiranjem i duvanjem.
Ovo je naroito vano i zbog toga jer se kupci, koji od proizvoaa trae ponude za proizvode
plastomernih materijala, obino ne razumeju u ovu problematiku. Oni najee dostave crtee
ili uzorke neprikladnih oblika i imaju zahteve, koji nisu opravdani stvarnim tehnikim i
funkcionalnim potrebama.
Smatra se da je u optem interesu preraivaa, da kupca ve u poetku savetuje i upozori na
sve, na ta ga upuuje njegovo iskustvo, poto je prouio svaki specifini problem s tehnikog
i ekonomskog stsnovita. Nejee nedoumice kupaca su
Izbor vrste polimera
Mogunost oblikovanja, koninost, boni profil
Mesto brizganja
Nepodesan oblik, potrebna zaobljenja
Funkcionalnost povrina
Debljina zida, mesta uvlaenja
Tolerancije
Umetanje metalnih delova, s tim u vezi unutranja naprezanja
Funkcija u konanoj primeni, i
Eventualna naknadna obrada.

Reavanje ovakvih pitanja zavisi u najveoj meri od iskustva ljudi, jer se ovi problemi mogu
samo delimino egzaktno reavati, koristei se kod toga sistemski ureenim podatcima, koji
su kod svakog preraivaa kroz niz godina obraivani i unoeni u podesne tabele, da bi se
komparativno, od sluaja do sluaja, mogli upotrebljavati.

to se tie drugog dela problema, koji se odnosi na osnovnu sirovinu, za koju proizvoa daje
precizne i utvrene podatke, konstruktor proizvoda mora biti detaljno upoznat i potovati
svojstva polimera, primenjujui ih prema zahtevima svakog proizvoda.
Kada su odabrani postupak i polimer moe se zapoeti s polimeru prilagoenom
konstrukcijom proizvoda, tj. proizvod i sirovina stoje u direktnoj zavisnosti. Uprkos bogatom
izvoru informacija o polimeru, mora se premostiti praznina izmeu poznatih vrednosti tipa
materijala i pozitivnih svojstava proizvoda uz pomo iskustva konstruktora, odnosno celog
tima, koji je vezan za preradu i ako je mogue preraivaa polimera.
U mnogo sluajeva je potrebno da se nakon konstrukcije proizvoda izradi model. Tek nakon
ispitivanja i studije modela moe se pristupiti konstrukciji i izradi kalupa za oblikovanje.

4
Potrebno je napomeniti nekoliko osnovnih pravila koja se mogu imati u vidu pri konstrukciji
proizvoda od polimernih materijala.
Svaki konstruktor ili projektant i onaj koji oblikuje izradak mora pre oblikovanja imati jasnu
predstavu o upotrebi i zahtevima koji se postavljaju pred taj proizvod. Proizvodnja i
upotrebna svojstva proizvoda zavise od oblikovanja koje odgovara plastomeru i od ispravnog
izbora materijala kod oblikovanja proizvoda, razlikuju se dve grupe, i to:
Tehniki proizvodi i
Proizvodi iroke potronje.

Tehniki proizvodi
Trebaju uvek ispunjavati odreene zahteve. Kod izbora materijala mora se uvek voditi rauna
o tome da zadovoljavaju zahtevima koji se pred njih postavljaju bilo da se radi o otpornosti na
hemikalije, o mehanikim ili termikim uslovima kao i o psiholokom momentu.
Ako se polae u odravanje mera proizvoda tada se mora voditi rauna o specifinostima
izabranog materijala, o skupljanju u kalupu i naknadnom skupljanju. S druge strane se mora
paziti na toplotno istezanje i upijanje vlage.
Proizvod se, ako je to potrebno, proraunava i odgovarajue tome prilagoeno izabranom
materijalu, konstruie. Proraun se temelji na podatcima o materijalu koje daje proizvoa
polimera za odreeni tip materijala. Debljine zidova se moraju uskladiti s ciljem primene i
mogunostima proizvodnje.
Ako se zbog tehniko-preraivakih ili konstruktivnih razloga trai manja debljina zida, mogu
se koristiti: ukruujua rebra obrubovi koji opasuju proizvod i sline konstrukcijske
mogunosti.
Za prihvat zavrtnja mogu se u projektovanom proizvodu odbrizgati navoji ili se navoj urezuje
u pripremljenu (oblikovanu) rupu, ukoliko se radi s materijalima s veom tvrdoom i
vrstoom.Radi vrstoe je preporuljivo predvideti duine navoja 2 do 2,5 prenika zavrtnja.
Ako se ove zavrtanjske veze esto otputaju treba predvideti metalne umetke sa navojem. Ove
umetke moemo ubrizgavati u fazi oblikovanja brizganjem, ili ih ubaciti naknadno
ultrazvunim postupkom.

Proizvodi iroke potronje

I kod ovih proizvoda mora se voditi rauna o predhodno pomenutim zahtevima, ali najee
ovi proizvodi imaju zahteve lepog povrinskog izgleda, povrinski sjaj otpornosti te povrine
na delovanje medija za koji su namenjene.
S druge strane ovi proizvodi moraju imati u proizvodnji i u konanoj nameni sva svoja
svojstva za spretno rukovanje i to svrsishodniju upotrebu.

2.1.1. Debljina zida

Debljina zida se odreuje prema veliini i nameni proizvoda. Ispravno odabrana debljina zida
zavisi od vrste polimera, puta teenja plastine mase, kalupne upljine, raspoloive maine i
traenim svojstvima samog proizvoda.
Odreivanje njegove debljine zahteva veliko iskustvo, s obzirom da su putevi i otpori teenja
razliiti za svaki proizvod.
Opti prosek debljine zida iznosi izmeu 1 i 3 mm, odnosno kod velikih otpresaka izmeu 3 i
6 mm. Debljine zida iznad 8 mm i ispod 0,5 mm su, prema svojstvima kompaktnih polimera ,
nepogodne i treba ih, ako je to mogue, izbegavati.
Debljina zida treba biti po mogustvu jednolika. Ukoliko se, radi funkcije konstruisanog
proizvoda, ne mogu izbei razliite debljine zidova, potrebno je predvideti prelaze. Pri tome
treba obratiti posebnu panju na mesto ulivanja, tako da rastopljena plastina masa, kod

5
brizganja, tee od debelih ka tankim delovima zidova. Brizganje, odnosno punjenje debljeg
zida kroz tanji, dovodi do stvaranja oblasti poveanog skupljanja materijala, udubljenja i
velikih unutranjih naprezanja u otpresku, odnosno proizvodu (Slika 1.).

Slika 1. Preporuene vrednosti dimenzija u odnosu na debljinu zida

Jezgra za izjednaavanje debljine zidova proizvoda

Velike razlike debljine zida treba izbei primenom jezgara. Na taj nain se izbegavaju mesta
uvlaenja, spreavaju usahline, smanjuju termika naprezanja i vreme izrade, a tedi se i na
materijalu. Preporuuje se konstrukcija jezgara paralelno sa smerom kretanja kapula. Jezgra
pod pravim uglom na smer kretanja zahtevaju hidrauliko ili mehaniko pokretanje to
poveava trokove izrade kalupa. Pokretna jezgra su skuplja ali i neophodna za izradu
podreza i navoja. Primena pokretnih jezgara trai izradu rezervnih, kako bi se zamenom
spreilo pregrevanje.
Jezgra koja stiu duboko u kalup optereena su velikom pritiscima, pa je njihova duina vrlo
vana. Duina jezgara prenika iznad 4,5 mm ne sme biti vea od trostrukog prenika, a kod
jezgara ispod 4,5 mm od dvostrukog prenika. Ove mere mogu biti dvostruko vee ako jezgra
prolaze kroz itav kalup. Sva jezgra moraju se uraditi sa zakoenjem.
Eventualni pomak jezgara u kalupu spreava se pravilnim postavljanjem kao to je prikazano
na slici 2. Kod velikih debljina zidova proizvoda, gde nije mogue izbei veliku debljinu treba
razmisliti o primeni penastih konstukcionih polimera.

Slika 2. Postavljanje jezgra u kalup

6
Prema dijagramu na slici 3. Date su vrednosti za odreivanje debljine zida, vezane za duinu
puta i sposobnost teenja pojedinih plastomera. Kod ovog treba imati uvek u vidu sposobnost
teenja izabranog polimera, za odreivanje debljine zida, kao i ostale faktore koji utiu na
debljinu zida.

Slika 3: Dijagram odnosa puta teenja i debljine zida

U praksi je ustanovljeno da su prosene maksimalne vrednosti puteva teenja konstrukcijskih

polimera 600 mm, a samo u posebnim uslovima moe se raunati do 700mm. Praktina
saznanja nam pokazuju da se proizvodi konstruisani od plastomera, prema veliini proizvoda i
debljini zida dele na:

Manje, debljina zida: 1 do 3 mm

Srednje, debljina zida: 3 do 7 mm
Velike, debljina zida: 7 do 11 mm.
Kod svih kompaktnih plastomera minimalna debljina zida moe dostii vrednost 0,2 mm, a
maksimalna 12 mm.
Na kraju se moe zakljuiti da nije problem kad se radi o jednostavnim proizvodima, koji
mogu biti konstruisani uzevi jedan od normalnih polimera, prema zahtevu to ga postavlja
namena proizvoda. Kod njih je najlake izvriti analizu, jer su slini, to nije sluaj kod
tehnikih proizvoda komplikovanog oblika, koji radi svoje namene moraju biti veoma
sloenog oblika i dimenzija.

2.1.2. Rebra za ojaanje

Upotreba rebara za ojaanje neizbena je kod konstukcije proizvoda od plastomera. Ona

poboljava vrstou kod iste debljine zida.
Ona osim to poboljavaju vrstou kod iste debljine zida, pospeuje teenje materijala unutar
kalupne upljine za vreme punjenja ubrizgavanja. Izvedbe rebara moraju imati
odgovarajuu koninost u smeru izvlaenja iz kalupa, a njihove dimenzije trebaju biti u
granicama t = 0,4 0,7 S, gde je: S - debljina zida i t - debljina rebra za pojaanje.
Osim toga, prelazi rebara moraju imati minimalan radijus od 0,25 do 0,50 mm, a po
mogunosti i vie, to zavisi od veliine proizvoda i debljine rebra, jer se ovim ujedno
spreava nastajanje udubljenja tamo gde se sastaju rebra i zidovi. Preporuuje se vie tanjih i
pljosnatih rebara, nego manje visokih i debljih. Rebra ne smeju biti toliko tanka da bi
oteavala izvlaenje oblikovanog proizvoda iz kalupa. Oblik rebra zavisi i od oblika
proizvoda. Dimenzije rebra (t) u okvirnim vrednostima uzimamo za proizvode ije debljine
zidova iznose do 3mm: t = 0,4 S,i za proizvode debljine zida od 3 do 6 mm: t = 0,5 S, i
konano za proizvode iznad 6 mm debljine zida: t = 0,7 S. Rebra poveavaju modul vrstoe

7
zida poveavajui istovremeno i optereenost proizvoda. Rebrasta struktura dozvoljava
smanjenje debljine zida uz skoro potpuno zadravanje prvobitne vrstoe. Na taj nain se
tedi materijal, teina je manja, ciklusi prerade krai a izbegava se i nagomilavanje materijala
koji esto negativno utie na izgled povrine.

Slika 4. Dimenzionisanje rebara

Rebra treba konstruisati u pravcu maksimalnog radnog optereenja i teenja rastopa.

Debljinu, duinu i poloj rebara treba odrediti ve u poetnoj projektnoj fazi oblikovanja
proizvoda. Debela rebra su uzrok pojave pojaanog povlaenja materijala i uvlaenja. Na
ogranienim povrinama mogu izazvati nehomogenost, velika termika naprezanja,
koncentraciju naprezanja materijala i lo izgled povrine. Duga i tanka rebra su najbolje
reenje za izbegavanje navedenih problema. Najvani faktori za odreivanje debljine rebara
su put teenja materijala i debljina zida gotovog proizvoda. Na slici 4. date su preporuene
vrednosti za konstrukciju rebara za pojaanje. Iznete vrednosti imaju empiriski karakter, ali
ipak mnogo zavisi od iskustva kod resporeda rebara da ona budu pozicionirana na mesta, koja
e izvriti pojaanje proizvoda, a ujedno i sluiti kao vodii kod lakeg ispunjavanja upljine.
Na slici 19.3. date su preporuene vrednosti za konstrukciju rebra za ojaanje. Ona moraju
biti postavljena na mesta koja e izvriti pojaanje predmeta, a ujedno biti i vodii za lake
ispunjavanje gravure.

Slika 19.4. Slika 19.5.

Za razliite polimere, za istu debljinu zida, razlikuju se preporuene vrednosti debljine rebara
za ojaanje , to je prikazano na slikama 19.4 i 19.5.

2.1.3. Izdanci grebeni

Uopteno izdanci slue za olakanje mehanikog sklapanja ali i za delove koji se esto
rastavljaju. U mnogim konstrukcijama slue kao potporni leaji ili odstojnici izmeu dve ili

8
vie susednih povrina. Zbog toga se svaka konstrukcija izdanka u velikoj meri zavisna od
njegove funkcije. Funkcije su razliite, izdanak je jednom potreban za prihvat metalnog
umetka predvienog za utiskivanje u hladnom stanju, a drugi put za samonarezivi vijak.
Spoljni prenik izdanka treba da bude najmanje dvostruko vei od prenika rupe, kao to je i
prikazano na slici 5.

Slika 5. Izdanak

Izdanci se esto spajaju sa drugim izdancima ili sa stranicama proizvoda radi postizanja vee
vrstoe. Ako su izdanci povezani sa spoljnim povrinama (slika 6.) potrebna je odgovarajua
konstrukcija rebara zbog spreavanja pojave mesta uvlaenja na vidljivoj povrini gotovog
proizvoda. Ispravna konstrukcija proizvoda je ona gde se izdanci naslanjaju dobro, odnosno
treba izbegavati varijantu loe, (slika 6.).

Slika 6. Konstrukcija izdanka

2.1.4. Nagib i podrezivanje

Za oblikovanje proizvoda postupkom brizganja neophodno je sve bone povrine, prodore,

rebra i sl. izvesti sa dovoljnim konusom, da bi se lako izvukli iz kalupne upljine. Nedovoljna
koninost dovodi esto do oteenja otpresaka kod izbacivanja. Ovde je nuno uzeti u obzir,
da je skupljanje proizvoda razliito, i to zavisi od primenjenog polimera.
Koninost zida (slike 7 i 8) mora biti takva da omogui lako vaenje proizvoda iz kalupa. Taj
ugao uobiajno iznosi do 2 po stranici i to za unutranje i spoljanje zidove. Vea
vrednost se primenjuje u sluaju unutranjih zidova sa veom duinom izvlaenja i
komplikovanim oblikom proizvoda.

9
 Slika 7. Nagib (k)

Povrine izbacivaa moraju imati dovoljno velike eone povrine kako ne bi suvie
optereivali ili otetili povrinu oblikovanog proizvoda. U tabeli 1 mogu se videti
preporuene koninosti u odnosu na visinu proizvoda. Kod strukturirane povrine kao na slici
9 poeljan je ugao vaenja od najmanje 1 po stranici za svakih 0,025 mm dubine
strukturirane povrine. Strukturiranje bi trebalo izvesti u istom smeru kao i vaenje kalupa.
Kod izbora koninosti vaan je izbor naina izbacivanja iz kalupa. Donje podruje koninosti
moe se postii, tako da se iskoristi svojstvo skupljanja oblikovanog plastomera. Proizvodi sa
malim nagibom zahtevaju vei kvalitet izrade kalupa i kvalitetniju mainu, jer je poznato da
zbog premalog nagiba dolazi do oteanog izbacivanja iz kalupa.

Doziranje sirovine, regulisanje pritiska brizganja i naknadnog pritiska je takoe vrlo

ogranieno, jer svako i najmanje prekoraenje, oteava normalan ciklus oblikovanja. Poloaj
mesta brizganja i ulivanja moe takoe loe uticati kao malih koninosti, naroito ako ulivak
lei na nedovoljno koninom rebru, kod ega moe doi do ukljetenja zbog naknadnog
pritiska.

Slika 8. i 9. Koninost zida i preporuke pri projektovanju

Kad se zbog zahteva proizvoda i njegove funkcionalne namene potrebno primeniti koninost
ispod 0,3 %, potrebno je osigurati izbacivanje dodatnim povrinama za izbacivanje. Postoji
niz izvedbi kalupa s poboljanom koninosti u smeru otvaranja i izbacivanja iz kalupne
upljine, ali svaka od njih zavisi od vrste proizvoda i primenjenog plastomera. Materijal koji

10
se prerauje i njegovo ponaanje u smislu skupljanja, njegova elastinost, njegovo klizanje po
metalu, osim to odreuje ili barem uslovljava oblikovanje proizvoda i uslove prerade
odreuju i sposobnost vaenja iz kalupa, pa prema tome i koninost.
Za okvirno odreivanje koninosti ipak ostaje presudna vrsta plastomera. Kod ilavo
elastinih materijala esto se sastavljaju podrezivanja radi zadravanja na mestu (pokretna
strana kalupa) sa koje strane elimo izvriti izbacivanje.
Poto skupljanje, koninost i podrezivanje zavise od vrste primenjenog polimera, u tabeli 1
date su okvirne vrednosti za ove odnose.

Tabela 1. Okvirne vrednosti u %

Oznaka plastomera Skupljanje Podrezivanje Najmanja koninost
% % (nagib) %
PS 0,4-0,6 1-1,5 1,5
SB 0,4-0,9 2 0,5-1
SAN 0,4-0,7 1-2 1
ABS 0,5-0,7 3 0,5-1
PMMA 0,3-0,7 1-1,5 1,5
PC 0,5-0,7 1-2 1,5
Mod.PPO 0,5-0,7 2-3 0,5-1
PSU 0,5-0,8 1-2 1,5
PPS 0,5-1,0 1-2 1,5
PA 1-2,5 4-5 1,5
PETP 0,4-0,9 3-4 1
PBTP 1,5-2,0 4-5 1,5
POM 1,5-3,5 3-4 0,5
PE n.g. 1,5-3 10-12 0,5-2
PE v.g. 1-2,5 7-8 0,2
PP 1,5-2,5 4-5 1,5
PVC - tvrdi 0,3-0,5 1-1,5 1,5
PVC - meki 0,8-3,5 -12 0,2-2
Podrezivanje ne sme biti vee od istezanja na granici elastinosti primenjenog materijala.
Spretnim razmetajem nagiba mogue je da se na bone nagibe proizvoda stave prodori a da
se pri tom ne mora primenjivati skupi kalup sa porenim izvlaenjem.

Tabela 2. Koninost (nagib) uglova vaenja iz kalupa k (mm)

Visina Ugao vaenja iz kalupa u stepenima
proizvoda 1/8 1/4 1/2 1 1 1/2 2 3
h mm
10 0,022 0,044 0,087 0,17 0,26 0,5 0,52
20 0,044 0,087 0,175 0,35 0,52 0,070 1,04
30 0,065 0,131 0,26 0,51 0,78 1,05 1,56
40 0,087 0,175 0,35 0,68 1,04 1,4 2,08
50 0,109 0,218 0,43 0,85 1,3 1,75 2,6
70 0,153 0,305 0,61 1,2 1,82 2,45 3,64
80 0,174 0,349 0,69 1,36 2,1 2,8 4,16
90 0,196 0,392 0,78 1,53 2,34 3,15 4,68
100 0,218 0,436 0,87 1,7 2,6 3,5 5,2

11
2.1.5. Smernice za konstrukciju proizvoda

Optereenje kojem se u toku rada izloena neka konstrukcija stvara u materijalu odreena
naprezanja koja, ve prema vrsti i nainu konstrukcije, mogu izazvati pucanje proizvoda.
Ova se naprezanja mogu izraunati na osnovu Hukovog zakona koja se odnosi na linearni deo
dijagrama naprezanja/zatezanje ispod granice proporcionalnosti.
Hukov zakon moemo izraziti formulom:

E=/ [MPa]
Gde su: = naprezanje, Mpa
E = modul elestinosti, Mpa
= zatezanje u mm/mm
Za tehnike proraune veina konstruktora daje prednost priblinom modulu. Priblini modul
predstavlja modul materijala pri odreenom optereenju, temperaturi okoline i vremenu
trajanja optereenja.
Dve najpoznatije vrste optereenja su zatezanje i savijanje.
Naprezanje na zatezanje
= F/A [MPa]
Gde su: = naprezanje, Mpa
F = sila, N
A = povrina poprenog preseka u mm2
Naprezanje na savijanje
= (Mb*x*e)/I =M/W [MPa]

Gde su: s = naprezanje na savijanje, Mpa

Mb = moment savijanja, Mpa
I = aksijalni moment inercije, mm4
e = razmak od neutralne ose do kraja spoljnjeg vlakna, mm
W = I/e = moment otpora, mm3

Nosai
Nosa optereen na jednom kraku se najee koristi za presovane spojeve, voice ladica i
inske klizae.

= (6*F*l)/(b*h2) = [MPa] f = (4*F*l3)/(E*b*h3) [mm]

Gde su: = najvee naprezanje nosaa u ukljetenju (A), N/ mm2
f = maksimalni ugib, mm
l = operativna duina nosaa, mm
E = priblini modul, N/ mm2
F = optereenje, N
b = irina preseka nosaa, mm
h = visina preseka nosaa, mm

Nosai optereeni silom u sredini esto se upotrebljavaju za proraun reetki kunih aparata i
drugih elemenata.

= (3*F*l)/(2*b*h2) = [MPa] fm = (F*l3)/(4*E*b*h3) [mm]

Gde su: s = naprezanje spoljnjeg vlakna, Mpa
f = maksimalni ugib, mm
l = raspon nosaa, mm

12
 E = modul elastinosti, Mpa
F = optereenje, N
b = irina preseka nosaa, mm
h = visina preseka nosaa, mm
fm = maksimalni ugib, mm

Kod projektovanja i konstruisanja proizvoda od polimernih materijala voeni krajnji cilj je da

proizvod zadovolji sve uslove koji se pred njega postavljaju u periodu korienja. Kod vrlo
slienih proizvoda s visokim zahtevima svojstava( mehanika, termika, i dr.), naroito za one
za koje koristimo visokokvalitetne (skupe) konstrukcione polimere, a ne moemo pristupiti
izradi prototipa, neophodno je voditi rauna o jo nekim uticajnim elementima kao to su
puzanje (teenje)materijala, zamor, vek trajanja materijala i dr.
Pojave zamora materijala nastaju ako se otpresci izloe naizmenjivom optereenju. Ova je
pojava esta kod onog nivoa naprezanja koji lei znatno ispod granice zatezanja polimera.
Konstruktoru su potrebni podatci o predvidivom maksimalnom optereenju, momentu inercije
svakog preseka proizvoda kao i o faktorima koncentracije optereenja kako bi mogao
izraunati nivo maksimalnog optereenja. Ovo se optereenje, u cilju predvianja trajanja
proizvoda uporeuje s krivom otpornosti materijala na zamor u predvienoj radnoj okolini.
Produenje veka trajanja nekog oblikovanog proizvoda moe se postii samo promenom
preseka, ili promenom optereenja. Svako drugo razmiljanje je izvan tehnikih pravila
primene polimernih materijala.
Konstuktor proizvoda, ili kalupa ve u poetnoj fazi odluivanja na vrsti polimera, nepohodno
je da detaljno razmotri svojstva polimera i njegove mogunosti primene za prototip
proizvoda. Ova svojstva su detaljno data u tehnikoj dokumentaciji proizvoaa materijala.
Zapravo, krajnji je cilj da uz optimalne uslove kvaliteta primenimo, odgovarajui tip polimera
koji e opravdati tehnike i ekonamske vrednosti proizvoda u njegovoj eksplataciji.

2.1.6. Uskono spajanje (abica)

Podrezivanjem postiemo odnose pritisno uskonog ili vrstog spajanja, kod spajanja
elemenata od polimernih (konstrukciskih) materijala.
Mogunost podrezivanja i potrebne koninosti okvirno su dati u tabeli 1, pa kod konstukcije
veza ovim spajanjem imamo podatke, koji su nam dovoljni kod projektovanja i konstruisanja
proizvoda, vodei pri tome rauna o svojstvima pojedinih plastomera.
Podatci maksimalnog podrezivanja za uskonu vezu mogu se okvirno izraziti po formuli sa
slike 10.

Slika 10. Maksimalno podrezivanje za uskonu vezu (N)

13
Ovim se sistemom, a naroito kod elastinih plastomera, mogue izvesti niz veza. Kod
neelastinih plastomera mogu se ostvariti veze presovanjem. Na slici 11 (a,b,c,d) prikazane
su etiri veze izmeu dva elementa od plastomera, i to:
Uskono preklopna veza,
vrsto preklopna veza,
Uskona bajonet preklipna veza i
Uskona preklopna klizna veza.

Slika 11. Vrste veza Slika 12. Klinasta pritisna veza

Na slici 12. data je klinasta prstenasta veza kristalnih elastinih polimera kao to su : PP,
POM, PA i dr. Produktivnost i racionalizacija montae iz tehnikog i ekonomskog gledita sa
pritisnim vezama, a najee sa pritisnim kukicama (abicama) se vidno poveava upravo
zbog lakog i brzog montiranja.

2.1.7. Proizvodi s metalnim i drugim umetcima

Naelno je ulaganje metalnih delova u plastomere mogue, ali se treba ograniiti samo na
najnunije sluajeve. Ovo vai kako za preradu plastomera tako i za primenu oblikovanih
proizvoda. Svako ulaganje metalnih delova u kalup za brizganje znai poveani utroak
vremena i deluje poskupljujue. Potpuna automatizacija proizvodnje mogua je samo u retkim
sluajevima. Kvalitet, tolerancije i ujednaenost delova moe zbog toga trpeti.
Uloeni metalni delovi ometaju slobodno skupljanje i dovode u otpresku do naprezanja koja
mogu dovesti do prskanja. Naroito su na to osetljivi materijali, koji po svojim svojstvima
imaju malo istezanje do kidanja, kao to je PS -normalni. S druge strane mogu ovde zakazati
i materijali, koji imaju visoko istezanje do pojave kidanja kao to je polietilen, naroito onda
kad se ulivaju mediji koji uzrokuju istezanje do pojave kidanja. ak i ilavi polikarbonat
naginje nakon dueg vremena stvaranju napuklina uz uloene metalne delove. Naroito se
mora voditi rauna da osim skupljanja plastomera postoji i znatno nie toplotno istezanje i
bolja toplotna provodljivost metala.
Kroz estu promenu temperature nastaju u otpresku dodatna naprezanja koja uz nepovoljno
oblikovanje mogu dovesti do naprsnua a ponekad do labavljenja metalnih delova. esto je
mogue bolje tehniko reenje, tako to se metalni deo kasnije na toplo ili ultrazvuno
upresuje. Svakako da pri tome treba oekivati daleko manja, odnosno ultrazvuno sasvim
neznatna naprezanja. Velike metalne umetke treba predgrejavati pre samog ulaganja u kalup.
Naknadno presovanje metalnih umetaka u predeformisani prostor proizvoda od plastomera
ima nekoliko uslova, koje moramo postii da bi dobili sjedinjenje metalnog umetka s

14
plastomerom. Metalni umetci pre presovanja moraju biti oljebljeni, (Slika 13.). Pre umetanja
(presovanja), eline umetke treba ugrejati da bi se plastomer prilagodio spoljnoj konturi
metalnog umetka. Temperatura omekavanja lei unutar podruija polimera.
Naknadnim umetanjem metalnih delova moe se izbei nagomilavanje mase na visokim
izdancima (Slika.14). Kod temperiranih otpresaka esto se predgrajani deo upresuje u vrui
otpresak

Slika 13. Oljebljeni metalni umetak Slika 14. Naknadno umetanje metalnih
umeteka na visokim izdancima

Metalni umetci s navojem

Umetci snavojem tipa Ensat s unutranjim i spoljanjim navojem, koji na svojim donjim
zavretcima imaju konus i prorez, urezuju svoj navoj sami pri uvrtanju u pripremljene rupe
bilo runo ili mainski, slika 15.
Za Ensat umetke moe se vrstoa izvlaenja (upanja) sa zadavoljavajuom tanosti
proraunati po formuli:Fv = *(D*)*s.

Slika 15. Umetci s navojem

Gde su:
- korekcioni faktor 0,8M6 i 0,7>M6
D - spoljni prenik
l duina
s vrstoa na smicanje 1/2

Ekspanzioni (rairni) umetci

Ovi specijalni metalni umetci s metrikim unutranjim navojem i nazubljenim ili uljebljenim
prstenom na spoljnoj strani, umee se samo u pripremljene rupe.
Zavrtanj koji se uvre, odnosno trn za montau iri donji deo umetka tako da se razilazi pri
emu prodire u plastomer, slika 16. i 17. Proraun sile izvlaenja kod ovog tipa umetaka ne
moe se dobiti sa pouzdanom tanou.

15
 Slika 16. Ekspanzioni umetak Slika 17. Ekspanzioni umetak
s ekspanzioniom ploom s ureznim prstenom

Obrizgavanje metalnih umetaka

Pri obrizgavanju metalnih delova mora se naroito paziti da je metal okruen dovoljnim
slojem plastomera, jer se inae ne mogu preneti ni spomena vredne sile, a opasnost izvlaenja
(upanja) je prevelika, slika 18(neispravno),slika 19 (ispravno).

Tanki sloj plastomera, slika 18.

a. Metal
b. Plastini omota
Dovoljan sloj palstomera, slika 19.
a. Metal
b. Plastini omota
Praktinim radom dolo je se do zakljuka da debljina zida (omotaa) oko metalnog dela treba
bude jednaka debljini zida otpreska ili da bide neto vea, odnosno u okvirima koji su dati na
slici 1.
S druge strane znatan deo toplote mase koja se ubrizgava za vreme punjenja odvodi se
metalom, tako da kod tankih slojeva polimera na neizbenim dodirnim mestima toka rastopa
ne dolazi vie do idealnog sjedinjavanja (zavarivanja). Da bi rastop bio na metalnim
umetcima bio izloen malom gubitku toplote, mora se masa metalnog dela izvesti to
manjom, kako je prikazano na slici 20. gde je velika masa metala, odnosno slika 21. buenjem
rupe masa je smanjena. Kod povienih zahtava za kvalitetom ili posebnim , tekim
sluajevima, preporuuje se predgrejavanje metalnog dela pre ulaganja u kalup. Temperatura
predgrejavanja treba po mogunosti da lei u podruiju visine temperature omekavanja
plastomera kojeg preraujemo, odnosno neto nia. Da bi uloeni metalni umetci bili
svrsishodni, na njima se izvode radi osiguranja protiv zakretanja ravne povrine, klinovi ili se
nasecaju.

Slika 18. Tanki sloj plastomera.

16
U naelu metalne delove treba, ako je mogue, ulagatu samo u jednu polovinu kalupa tako da
se moe zatvoriti bez opasnosti od oteenja konture kalupne upljine gnezda.
Pri tome naroito treba paziti da na prihvatnoj strani bude raspoloiva dovoljna duina, koja
daje dovoljnu sigurnost poloaja. Ako se izmeu metalnih delova i voenja u kalupu odabere
preveliki zazor, to neminovno dovodi do prodiranja rastopa pri brizganju.

Slika 19. Dovoljan sloj plastomera

Zato se svaki metalni umetak na onom delu koji slui za prihvat u kulupu, mora izraditi
veoma precizno. Zavisno od svrhe primene daje se prednost ISO kvalitetu h7 ili h11. Na taj
nain se spreava prodiranje rastopa plastomera izmeu prihvatnog dela i umetka.

Slika 20. Primer velike mase umetka Slika 21. Primer smanjene mase buenjem

Spajanje nabrizgavanjem

O postupku nabrizgavanja brizganjem govori se samo onda kada materijal koji se nabrizgava
predstavlja znatan udeo u proizvodu.
Zbog veliine metalnih delova nastaju ovde u pojaanoj meri naprezanja u plastomeru. Za
ovaj postupak uglavnom su pogodni plastomeri visoke trajne (vremenske) vrstoe i dovoljne
otpornosti prema stavranju pukotina usled naprezanja. Ve pri konstrukciji takvih proizvoda
treba obratiti panju na to da se postigne jednoosno stanje naprezanja, tj. kod svakog naina
vezivanja treba otpresak iz mase biti po mogunosti osiguran metalnim umetkom samo u
jednom smeru. Ovakav primer nabrizgavanja metalne aure u zupaniku, prikazan je na slici
22. ovim se bitno poveava vrstoa glavine, a pri tom moramo paziti da nam bude dovoljno
mase nabrizgano na metalni umetak. aura (b) je izvedena tako da na spoljnoj strani ima
nazubljen prenik, a u sredini klin radi osiguranja od aksijalnog pomeranja. Kad se izabere
postupak nabrizgavanja za obradu treba uvek teiti kombinaciji oblikovane veze i veze
izazvane silom. Prednapon nastaje skupljanjem plastomera na metalnoj glavini kod hlaenja
u kalupi. Za vezu oblika slui nazubljenje i prstenasti klin na spoljnoj strani aure (pukica).U
mnogo sluajeva zupanik se nabrizgava direktno na osovinu. U ovom sluaju osovina se
obezbeuje odgovarajuim elementom oblikovane veze, slika23.

17
Veza izmeu osovine i nabrizganog zupanika osigurava se silom i oblikom:
a. Zaglodane ravne povrine,
b. Uzduno nazubljenje i
c. Istisnuti izdanci.
Izvedba (reenje) pod (c) upotrebljava se uspeno kod manjih vratila, a ovo je ujedno i
najjeftinija oblikovana veza.

Slika 22. Nabrizgavanje metalne aure

Slika 23. Nabrizgavanje direktno na vratilo (oblikovane veze)

2.1.8. Proizvodi sa navojem

Kod proizvoda dobijenih postupkom brizganja, esto se navoj izvodi u kalupu. Navoj se moe
i naknadno izvesti kod pojedinih tvrih tehnikih plastomera, ali to poveava i trokove,
naroito ako se radi o velikim serijama ili masovnoj proizvodnji. esto se dolazi u dilemu, ta
je opravdanije, da se kalup uradi u kalupu to znatno poskupljuje cenu kalupa, ili navoj
narezivati mehanikim putem naknadno. Presudnu ulogu igra broj potrebnih proizvoda i tada
se lako moe zakljuiti i ekonomski efekat za obe varijante. Kod mekih plastomera, kao to su
PE niske gustine i meki PVC, nema dileme jer se u tu navoj ne moe naknadno izvesti.
Izvedba navoja, bilo unutranjeg ili spoljanjeg, s otrim profilima ne dolazi u obzir kod
plastomera. Uvek treba imati naumu da poliplasti ne podnose otre prelaze i ne moe se
jednostavno primeniti profil metrikog navoja ili Vitvortovog profila, ili nekog drugog koji se
primenjuje u mainstvu. Ovo naroito vai za plastomere sa malom udarnom ilavosti. Osim
toga, bilo bi nemogue vaenje iz kalupa ako bi se jednostavno uzele vrednosti nekog navoja
koji je uraen u mainstvu.
Izbor okvirnih vrednosti navoja kod izrade crtea i projektovanja proizvoda treba uraditi
prema slici 24 i tabeli 3. Veoma vano je primeniti koninost. Naravno jo jedna bitna stvar je
i to da kod proizvoda od polimera koji imaju vea skupljanja treba izvesti koninost do kraja
jer je inae oteano vaenje iz kalupa.

18
 Slika 24. Preporuene vrednosti navoja

Kod projektovanja proizvoda moraju biti poznate tehnike mogunosti izvedbe kalupa. Ako
to nije mogue, treba znati barem okvirno, da li e se navoj direktno u samom plastomeru,
posredno s umetanjem metalne aure automatskim odvajanjem i sl.

Tabela 3.
d d1 tg ts a b r
mm mm mm mm mm mm mm
2,6 2,16 7,58 5,83 2,9 0,2 0,2
3,0 2,55 8,96 6,89 3,4 0,3 0,2
3,5 2,95 10,36 7,97 4,0 0,3 0,3
4,0 3,30 11,58 8,91 4,5 0,4 0,3
5,0 4,20 14,74 11,34 5,5 0,4 0,4
6,0 4,90 17,20 13,23 6,5 0,5 0,5
8,0 6,60 23,17 17,82 8,6 0,6 0,6
10,0 8,30 29,13 22,41 10,7 0,8 0,7

Dva elementa proizvedena od polimera, koja se meusobno spajaju, treba biti po mogunosti
izraeni od istog materijala, kako bi se izbeglo zaribavanje kod navojnog spoja. Reenje
unutranjeg navoja datog na slici 25 je ispravna i treba je se pridravati. Naprotiv, navoj
prikazan na slici 26 je neispravan, na kraju podrezan, i nemogue ga je izvesti obzirom na
konstrukciju kalupa. Na slici 27 prikazano je ispravno reenje unutranjeg navoja sa suenim
zavretkom i mogunostima ugradnje jezgra u ig kalupa, koji formira navoj.

Slika 25. Preporueni Slika 26. Neispravna izvedba Slika 27. Ispravna izvedba sa
ispravni navoj navoja suenjem

Pri izvoenju unutranjeg i spoljnjeg navoja, kod proizvoda koji imaju funkciju zatvaranja
bez pritezanja u navoju, samo u dodirnoj povrini epa, primenjuje se reenje deliminog
odnosno prekinutog navoja. Ova vrsta navoja za 50% pojeftinjuje izvedbu kalupa, jer se
ciklus oblikovanja izvodi bez odvijanja navoja za vreme izbacivanja iz kalupa, odnosno
jezgro se otvara pod konusom (k, slika 28) i u fazi otvaranja kalupa oslobaa se navoj.

19
 Slika 28. Primer prekinutog (deliminog) navoja

2.1.9. Proizvodi posebne namene

U ranijim razmatranjima date su preporuke i saveti kojih se traba pridravati kod idejnog i
konstruktivnog reenja pojedinih proizvoda od polimera. Reenje crtea proizvoda zahteva
dobro poznavanje konstrukcije kalupa i postupka prerade, kao i svih zahteva koje se
postavljaju pred proizvod. Pristup pri izradi crtea takoe zahteva sva prethodna reenja, kao
to su:
Debljina zida,
Dimenzionisanje rebra za pojaanje,
Koninost u smislu izvlaenja iz kalupa,
Mesto i vrste ulivanja,
Duina puta teenja i dr.

Slika 29. Koleno od 90o

I pored toga to konstruktori proizvoda u veini sluajeva poznaju postupak prerade, esto se
dolazi u dilemu, kako odrediti poloaj oblikovanja u kalupu, naroito kod komplikovanih
proizvoda koji imaju razne prodore u vie ravni. Svakako je najbolje da konstruktor proizvoda
u isto vreme bude i konstruktor kalupa. Ovo je esto neizvodljivo jer je nemogue da svako
preduzee koje ima potrebu za proizvodima od polimera, ima i pogon za oblikovanje plastike
(brizganje, duvanje).

20
Na slici29. prikazuje koleno od 90. Jezgro N sa ivijom A fiksirana je na osovinici C, za
vreme funkcije u cilkusu ostaje mirna radi podkopanog radijusa, dok se ig M izvlai.
Uskona ivija P s oprugom pritiska o oslobaa jezgro N,koje se na kraju izvlai zajedno sa
osovinicom C i igom M.

Slika 30. Koleno od 90 lr

Vraanje: Graninik B koji je uvren na osovinicu C i klizi po lebu spolja i omoguava

zaustavljanjem jezgra N; ig koji nastavlja put i koristi uskonu iviju koju potiskuje opruga i
postavlja jezgro u zatvoreni poloaj.Slika 30. koleno 90 s proirenim nastavkom spoja za cevi.
Jezgra sa lastinim repom (presek B ) nosi umetak C koji je uvren zavrtnjem E i klinom
sa graninikom D. ig M se vodi: graninik D ostaje u sreditu, i zadrava jezgro A i umetak
C; zbog kosine jezgra A, umetak C i graninik D se podiu dok poluradijus na umetku C ne
izae iz potkopanog poloaja, i istovremeno se graninik D izvlai iz sedita i nastavlja put sa
igom M.

Slika 31. Ispravno dimenzionisanje i raspodela debljine zida

2.1.10. Tolerancije duinskih mera i oblika proizvoda od polimera

Proizvodi od polimera primenjuju se u podruijima gde su donedavno bili upotrebljivani

isljuivo metali. Sve vei zahtevi koji se na njih danas postavljaju imaju, osim mehanikih,
fizikih i hemiskih osobina i karakter suavanje podruija tolerancije mera.
Svojstva proizvoda zavise od 3 osnovna uslova, koje treba razmotriti pri izboru tolerancija:
Sirovina (vrsta polimera),
Oblik proizvoda i
Uslovi prerade.
Uslovi prerade su naroito znaajni jer ukoliko se promene moe doi do promene kvaliteta i
dimenzija otpreska.
Kod brizganja mogu se svojstva proizvoda menjati s promenom temperature rastopljenog
polimera ( time se menja viskozitet rastopa, brzina brizganja, temperatura kalupa, visina i

21
trajanje dodatnog pritiska). Uslovi pod kojima se kalup popunjava rastopom poliplasta i
hlaenje istog, odreuje unutranja naprezanja i orjentaciju tih naprezanja. Svi izloeni uslovi
utiu konano na otpresak, njegovu vrstinu i tolerancije dimenzija oblikovanog proizvoda.
Tolerancije duinskih mera i obliks za proizvode od polimera propisane su JUS G. A1. 500.
poev od 1.1. 1969. godine.

Predmet standarda

Ovaj standard propisuje tolerancije duinskih mera i oblika proizvoda izraenih od plastinih
masa (poliplasti): presovanjem, posrednim (transfernim) presovanjem termoaktivnih masa i
brizganjem polimernih materijala.
Ovim standardom nisu obuhvaene: tolerancije geometriskih oblika navoja, dozvoljena
ovalnost i druga odstupanja od geometriskog oblika, formiranja izraenih sklopova.

Definicije

Kalupna upljina je prostor u kalupu koji ima oblik proizvoda.

Skupljanje je razlika stvarne dimenzije kalupne upljine i izraenog proizvoda, merene na
sobnoj temperaturi, izraena u procentima u odnosu na dimenziju izraenog proizvoda.
S = (Lk-L)/L *100
Gde su: S = skupljanje u %
L = mera proizvoda na sobnoj temperaturi
Lk = mera kalupne upljine na sobnoj temperaturi.

Raspon skupljanja je razlika izmeu najveeg i najmanjeg skupljanja poliplasta, odreenog na

standardnoj epruveti. s = Smax-smin (%)
Tolerancija je razlika izmeu najvee i najmanje dozvoljene vrednosti stvarne mere.
T = Dmax Dmin (mm)
Dozvoljeno odstupanje je razlika izmeu propisane nazivne mere i dozvoljenih stvarnih mera
proizvoda.

Tolerancije duinskih mera

Osnovne grupe tanosti izrade proizvoda

Raspon skupljanja poliplasta je osnovni inilac koji utie na stvarnu meru proizvoda. Zbog
toga standard predvia stepene tanosti izrade proizvoda na osnovu raspona skupljanja. Prema
ovom standardu postoji 8 osnovnih grupa tanosti izrade proizvoda, koji se oznaavaju
slovima A do N. Grupe se temelje na osnovnom redu standardnih brojeva R5 i date su u tabeli
4.
Tabela 4. Grupe tanosti izrade proizvoda od polimera
Osnovne grupe tanosti Raspon skupljanja poliplasta u %
izrade proizvoda iznad do
A 0,10
B 0,10 0,16
C 0,16 0,25
D 0,25 0,40
E 0,40 0,63
F 0,63 1,00
G 1,00 1,60
H 1,60

22
Proizvoa poliplasta je obavezan da stavi na raspolaganje potroau sledee podatke:
raspon skupljanja u smeru teenja poliplasta,
raspon skupljanja u oba smera normalno na teenje poliplasta i
uslove pri kojima je postignito odgovarajue skupljanje.

Veliina tolerancija

Elementi koji utiu na veliinu tolerancija: Veliina tolerancije zavisi prvenstveno od

poloaja proizvoda u kalupu, pri emu moe nastupiti jedan od sledeih sluajeva:
a. ostvarenje mere zavisi od jednog dela kalupa,
b. ostvarenje mere zavisi od dva ili vie delova kalupa ili njihovog meusobnog
poloaja,
c. ostvarenje mere zavisi od naina nastajanja kalupne upljine (koljkasti kalup,
viedelno gnezdo),
d. ostvarenje mere zavisi od postupka prerade i od toga da li poliplast sadri razne
dodatke (punila, vlaknasti dodatci).

Obrazac za izraunavanje vrednosti tolerancije

Brojane vrednosti tolerancije izraunavaju se pomou sledeeg obrazca: T = kL+g
Gde su:
T = tolerancija,
k = koef. tanosti izrade, koji izraava zavisnost tolerancije od raspona skupljanja
g = koef. koji izraava zavisnost od vrste kalupa, vrste dodatka i postupka prerade.

Vrednosti tolerancija po ovom obrascu vae za proizvode merene najranije 24 asa posle
izrade.

Tabela 5. Vrednost koeficijenta k

Koeficijent k za osnovne grupe tanosti izrade
Karakter nazivne
A B C D E F G H
mere
a. 0,0020 0,0025 0,0032 0,0040 0,0050 0,0063 0,0080 0,0100
b. 0,0040 0,0050 0,0063 0,0080 0,0100 0,0125 0,0160 0,0200

Vrednost keoficijenta g zavisi od broja delova kalupa koji utiu na ostvarenje mere, od vrste
dodataka u poliplastu i od postupka prerade. Vrednosti koeficijenta date su u tabeli 6.

Tabela 6. Vrednosti koeficijenta g

Zavisnost mera Koeficijent g u mm
a. 0.08
b.
ig ili gnezdo sastoji se iz vie delova,
prerada se vri brizganjem plastomera ili
posrednim prestovanjem poliplasta sa
prakastim puniocem
0,25
prerada se vri presovanjem prakastog
poliplasta ili posrednim presovanjem
poliplasta koji sadri vlaknasti punioc 0,40
prerada se vri presovanjem poliplasta sa 0,63
dodatkom vlaknastih punilaca

23
Tolerancije oblika

Nagib i ugib
Sve povrine izraenog proizvoda u smeru otvaranja kalupa ili izvlaenja jezgra mogu biti
izvedene sa nagibom. U sluaju povrine koja ima gnezdo ovo nije neophodno. Ako se
povrina mora izvesti bez nagiba, mora se izvesti posebna konstrukcija kalupa koja to
omoguava (koljkasti kalup). Nagib zavisi od vrste poliplasta.
Razlikuju se tri vrste nagiba:
grubi I
srednji II
fini III.
Kao orjentacione vrednosti veliine ugiba se raunaju po obrascu:
za duroplaste y = (0,0025L+0,1)
za plastomere y = (0,008L+0,1)
gde je: L = najvea mera izloena ugibu

2.1.11. Mesto ulivanja

Poloaj mesta ulivanja, tj. mesto gde rastop ulazi u kalupnu upljinu, veoma je vaan faktor za
svojstva oblikovanog proizvoda.
Kod izbora mesta ulivanja esto treba nai kompromis izmeu elja korisnika proizvoda i
zahteva polimera. Mogunost teenja, odnosno realni odnos puta teenja i debljine zida,
razliiti su za razne polimere. To utie kako na raspored tako i na broj ulivnih mesta. U tabeli
7 dato je nekoliko priblinih vrednosti za mogue duine teenja pri debljini zida proizvoda
od 2 mm.
Neophodno je napomenuti da se ojaani plastomeri staklenim vlaknima ili kojim drugim
puniocem ponaaju drugaije, tj. tee teku i za odgovarajuu debljinu zida postiu krae
puteve teenja od onih koji nisu ojaani.

Poznato je da polikarbonat (PC) prua veliko otpor pri smicanju kod brizganja, i da nije
mogue poboljati ubrizgavanje promenama drugih parametara, osim temperature prerade i
izbora po viskozitetu.
Iz tih razloga neophodno je kod konstrukcije proizvoda voditi rauna, naroito kod proizvoda
tankih zidova i dugakih puteva teenja, da se izabere tip prema odgovarajuem viskozitetu,
to je prikazano na slikama 32 i 33.
Iz izloenih podataka je vidljivo da je nuno izabrati tip vrlo visokog viskoziteta, kojim
postiemo due puteve teenja kod tanjih zidova, ako nam to povrina i oblik proizvoda
zahteva.
Za razliku od neojaanih tipova polikarbonata kod ojaanih tipova od 10% do 40% sa SV,
slika 33.putevi teenja su krai. Tako na primer, kod:
PC-a sa10% SV, kod debljine zida proizvoda 2 mm postiemo put teenja 280 mm
PC-a sa20% SV, kod debljine zida proizvoda 2 mm postiemo put teenja 260 mm
PC-a sa40% SV, kod debljine zida proizvoda 2 mm postiemo put teenja 240 mm

24
Tabela 7. Put teenja (pribline vrednosti) pri debljini zida 2mm

25
 Slika 32. PC ojaani

Slika 33. PC ojaani

Navedeni primer uzet je namerno iz grupe konstruktivnih plastomera, koji se smatraju tei za
preradu, tako da kod normalnih plastomera, ako se drimo ovih preporuka ne bi smelo biti
problema.
Takoe iz izloenih podataka je uoljivo i rasipanje duine teenja unutar iste grupe
plastomera vrlo veliko.
Konstruktor praktino mora uzeti u obzir podatke o putevima teenja i debljine zida imajui u
vidu i otpore teenja, koji se javljaju pri izradi otpreska.
Uticajem parametara oblikovanja, naroito temperature rastopa moemo usmeriti ponaanje
teenja rastopa, ali za odreene plastomere postoje i odreene granice unutar kojih moramo
odravati proces oblikovanja. Kod udarno ilavih materijala iz grupe amorfnih plastomera
(SB,ABS) treba odrati ogranienom visinu temperature prerade da bi se postigle optimalne
vrednosti svojstava. Drugi plastomeri (PP) naginju oksidacionoj razgradnji.

26
Osim zavisnosti od ponaanja teenja, raspored ulivanja vri uticaj na:
vrstou,
Ponaanje u stvaranju pukotina od naprezanja,
Postojanosti mera,
Ponaanje izvitoperenja,
Kvalitetu povrine.
Kompletno razmatranje smetaja ulivnog mesta pokazuje koliko je nain konstrukcije
proizvoda i njegovog ulivnog mesta i na kraju izrade kalupa odreen grupom (tipom)
primenjenog plastomera.

2.1.12. Vrste ulivanja

Ulivno mesto ostvarujemo ulivnim kanalom (ulivkom) koje moemo prema obliku i sistemu
podeliti na:
Stoasti ulivak, za proizvode koji se oblikuju s jednom kalupnom upljinom (centralni
ulivak)
Brizganje sistemom razvodnih kanala za proizvode, koji se oblikuju u vie kalupnih
upljina ( prostorni ulivak) i
Brizganje bez ulivka, tj. takasti ulivak (centralno ubrizgavanje).

Oblik i zahtevi koji se postavljaju na proizvod u njegovoj konanoj primeni uslovljavaju nam
koji emo ulivak primeniti.
Poznato je da se linije teenja i spajanja razliito ponaaju u odnosu na primenjeni ulivak. Za
svojstva vrstoe otpreska vano je da se izbegne linija hladnog spajanja. Ove linije se
pojavljuju u sluajevima kad se tok rastopa podeli zbog jezgra ili drugih otpora, i sastavlja se
tek iza njih. Linija spajanja se u veini sluajeva nalazi nasuprot mestu ubrizgavanja, o emu
se mora voditi rauna pri samoj konstrukciji proizvoda. Iz ovoga sledi da konstruktor mora da
dobro poznavati postupak oblikovanja, kako bi mogao predvideti mesto ulivanja ve kod
samog idejnog oblikovanja i konstruktivnog reenja proizvoda.Linije spajanja su posebno
uoljive kod okruglih pukica ako ih ulivamo sa strane.
Prema vrsti oblikovanja plastomera, vidljive linije spajanja dovode vie ili manje do
smanjenja vrstoe na tom mestu. Ovo izbegavamo na taj nain da mesto ulivanja
pomaknemo u sredinu izradka. Ovo radimo kad nam izrada to trai jer je ovo skuplja varijanta
i utie na krajnju cenu proizvoda.
Osim ovih linija spajanja postoje i one koje ne sniavaju vrstou, ve samo optiki smetaju.
Ova pojava se izbegava usmeravanjem toka rastopa na zid kalupne upljine
Proces punjenja kalupa veinom zapoinje na mestu ubrizgavanja u kalup.
Poloaj ulivka utie na konstrukciju kalupa, a prema tome i njegovu cenu. Odnos debljine
zida i oblika izratka najee uslovljavaju poloaj ulivka. Kod bonog ubrizgavanja, kod
kalupa s vie gnezda, ne moe se vazduh koji je u zatvorenom kalupu istisnuti kroz podeonu
ravan, izradak u tom sluaju nee biti popunjen ili u najboljem sluaju izrazito jake linije
spajanja.
Naknadne deformacije otpreska zavise osim od vrste plastomera i od mesta ulivanja i vrste
ulivka. Ova razmatranja nameu zakljuak koliko treba razmiljati o vrsti ulivka, nainu
proizvodnje i kalupu ve kod idejnog reenja, projektovanja, konstrukcije i samog crtea
proizvoda.

27
 Slika 34. Poloaj mesta ulivanja

Najee se pojavljuju stoasti, odnosno prostorni ulivak za izratke s normalnim debljinama

zida. Kod izradaka s debljim zidovima primenjujemo prostorni, odnosno centralni film ulivak.
Na slici 34. je prikazano:
a. Centralni stoasti ili takasti ulivak
b. Prostorni normalni ulivak
c. Prostorni film ulivak
d. Centralni film ulivak.
Svakako da se u praksi pojavljuju i druge vrste ulivaka jer nam to diktira uslov krajnje
namene izratka.

Na slici 35 od A-M prikazano je 12 primera reenja mesta ulivanja, linija teenja i spajanja.
Najpovoljnije je kada moemo primeniti centralni stoasti ulivak (A). Ulivci od C F
najee se primenjuju za izratke koji se oblikuju u kalupima sa jednom upljinom. Vidljivo
je da to imamo vie ulaznih kanala to je vie vidljivih linija spajanja. Iz ovoga se da
zakljuiti da rastop treba dovoditi u izradak na to manje mesta, osim kad se radi o izratcima
debelih zidova i zapremina.
Kod izradaka u koje ubrizgavamo metalne umetke (N/1) treba voditi rauna da linije spajanja
usmerimo na povrine, koje ne zahtevaju lep povrinski izgled. Izraivanje okruglog oblika s
unutranjim prolazom, koji oblikuje jezgro oblikuju se bonim krunim ulivkom slika (I/2),
ali one sa debljim zidovima s ovakvim sistemom pokazuju osetne znakove linije sastavljanja,
slika (I/3). U ovim sluajevima je bolje primeniti sistem prikazan pod (D). Kad se ele izbei
vidljive linije sastavljanja za proizvode pravouglog oblika i velikih povrina, koje imaju
unutranji prostor (N/4), ugrauje se kalotni depi preko kojeg protie rastop i na taj nain
spreava otpore kod spajanja.

28
 Slika 35. Preporuena reenja za mesta ulivanja

Vrste ulivaka, slika 36:

1. Stoasti centralni ulivak
2. Postrani normalni ulivak
3. Takasti ulivak ( za kalupe s vie upljina izvodi se razvodni sistem)
4. Ploasti ulivak
5. Postrani film ulivak
6. Centralni film ulivak
7. Prstenasti ulivak
8. Tunelni ulivak s krnjim (a) i normalnim tunelom(b)

29
 Slika 36. Vrste ulivaka

Postupak zbrizgavanja nije se zadnjih godina usavrio samo pronalaenjem boljih plastomera,
razvijanjem boljih reenja u gradnji maina za brizganje ve i napretkom u izradi kalupa.
Da bi se udovoljilo sve veim zahtevima oblikovanja, naroito u stabilnosti otpreska,
prvenstveno na naprezanja i uvijanja do kojih dolazi nakon hlaenja uz istovremeno
odravanje tolerancija i izbegavanje linija teenja, nije u svakom sluaju zadovoljio stoasti
ili takasto kapilarni ulivak.ulivak u obliku filma je reenje, koje zadovoljava niz zahteva,
koje nije bilo mogue ispuniti drugim sistemima ulivanja.Izratci velikih povrina, strogih
mehanikih zahteva i najee sa zahtevom visoke prozirnosti, uspeno se ubrizgavaju ovim
ulivcima. Ovi izratci zahtevaju uticaj rastopa plastomera s odreenom orjentacijom, a
primenom film-ulivka, osim ovih zahteva, postiu se i ostala traena svojstva oblikovanog
proizvoda.
Na mnogim proizvodima,kao to su raunari, kvadratne providne ploe i sl. trae se, zbog
mehanikih svojstava, naroito vrstoe na savijanje i udarne ilavosti, zahtevi s potrebnim
svojstvima.
Poznato je da je vrstoa na savijanje i udarna ilavost vea u smeru normalnom na smer
teenja rastopa plastomera, a vrstoa na istezanje u samom smeru, pa je onda iz tih razloga
najpogodnija primena film ulivnog sistema.
Velike povrine su se ranije ubrizgavale na nekoliko mesta takstokapilarnog sistema, to je
uzrokovalo pojavu linija spajanja i kvarilo estetski izgled oblikovanog proizvoda.
Film-ulivkom se postie da su ravni izratka potpuno glatke, bez vidljivih linija teenja,
odnosno spajanja. Osim toga ovaj sistem osigurava oslobaanje zarobljenog vazduha, koji
inae izaziva niz tekoa, na primer pregaranje i sline probleme.

30
Skup tehnolokih zahteva koji diktiraju primenu film-ulivnog sistema osigurava kvalitet
otpreska, ali radi svoje izvedbe zahteva dodatnu obradu, to povisuje trokove proizvodnje.
Zbog toga neophodno je da se odluke razmotre svi zahtevi i ekonomska opravdanost za
primenu onog sistema.
Vrsta, tj. izbor film-ulivka zavisi od oblika, veliine i zahteva koji se postavljaju pred
oblikovani proizvod. Ovi ulivci, s obzirom na navedene faktore, mogu biti sasvim razliiti.
Najeu primenu u praksi nalaze boni film-ulivak. On se primenjuje naroito kod pljosnatih
proizvoda velikih povrine i zahtevima za punom prozirnou i estetskim izgledom, kao to su
poklopci instreumenata, koji zamenjuju staklo, televiziski ekrani i drugi tehniki proizvodi.
Kod ovih proizvoda se obino trai velika vrstoa i male deformacije, to se sve postie
ovim ulivkom a postie se i manje skupljanje otpreska. Za izratke s tankim zidovima
primenjuje se sistem sa slike 37, za izratke s debljim zidom sistem na slici 38. i za one s
ekstremno debelim zidovima, sistem na slici 39.

Slika 37. Ulivak kod tankog Slika 38. Ulivak kod Slika 39. Ulivak kod
zida debelog zida ekstremno debelog zida

Slika 40. Debljina filma

Da bi se dobile jednoliko popunjavane kalupne upljine, debljina filma je esto razliita, kao
to je prikazano na slici 40, gde je debljina u sredini filma 1,3 mm, a prema krajevima 1,7
mm. Ovi odnosi se mogu promeniti kod centralnog, prstenastog i bonog film ulivka. Razlika
u debljini treba da iznosi, od ulaza rastopa plastomera do kraja razvodnog kanala, ve prema
irini filma od 25% do 50%. Jednoliko punjenje se postie i razliitim duinama ulivka uz
jednaku debljinu filma. Ali treba nastojati da kal razvoda bude to krai i robusni, jer dui
ulivak gubi na efikasnosti. A to se tie samog film ulivka on treba biti to krai.

31
19.1.8 Spajanje otpresaka

Spajanje otpresaka, tj. integrisanje vie elemenata od polimernih materijala izvodi se na vie
naina:
- uskono spajanje,
- spajanje nadbrizgavanjem,
- ultrazvuno spajanje, itd.
Uskono spajanje se postie elastinim ulaskom odgovarajueg izdanka u odgovarajui prorez
ili podrez spojnog elementa.
Koristi se uglavnom za spajanje delova od elastinijih plastomera ( PC, PPO), iz razloga jer
su ove veze predviene za estu montau i demontau. Spajanje se ostvaruje pod konstantnim
dejstvom odreene sile.
Primer uskonog spajanja je plastini zatvara bez navoja kod flaa.
Na slici je dat primer ostvarenja zglobne veze izmeu dva dela( jabuica), slika 41.

Slika 41. Primer uskonog spajanja

Nadbrizgavanje se primenjuje najee kod spajanja delova razliitih boja. Pri tome se prvo
vri brizganje jednog komada, koji se kasnije postavlja u alat kao umetak, gde se vri
formiranje sklopa. Ovako formirana veza se moe razdvojiti samo razaranjem.
Ovako izraeni delovi se podvrgavaju termostabilizaciji radi otklanjanja zaostalih unutranjih
napona koji nastaju zbog hlaenja novog ulivka oko predhodnog.

Slika 42. Spajanje nadbrizgavanjem

32
Na slici 42 je prikazan primer izrade transparenta zadnjeg kombinovanog svetla u dve boje.
Pri tome je pokaziva pravca izraen u narandastoj boji, dok su stop svetlo i poziciono svetlo
izraeni u crvenoj boji. U prvoj fazi se radi deo narandaste boje - pokaziva pravca. Njegovo
brizganje se vri u posebnom alatu. Nakon toga on se ubacuje kao umetak u drugi alat.
Neophodno je obezbediti vrsto prijanjanje druge komponente posle njenog hlaenja, pa je u
tu svrhu izraen spoj tipa "lastin rep" .

Spajanje ultrazvukom vri se topljenjem otpreska za ultrazvunu obradu, usled trenja

stvorenog ultrazvunim vibracijama.

33