KarstenKleman

Masaarefleksnihzonanaruci
Pomou pravilne masae dlana i nadlanice moete da ublaite
bolove,prepoznatebolestiiukloniteukoenost

Refleksnezonenadlanovima

1.Sinusi
2.Oi
3.Ui
4.Gornjilimfniputevi
5.Grudnakost
6.Ramenizglobovi
7.Pluaibronhiji
8.Dijafragma
9.Ruke
10.Solarnipleksus
11.Slezina
12.unakesa
13.Jetra
14.Srce
15.eludac
16.Jednjak
17.Guteraa
18.Dvanaestopalanocrevo
19.Teme
20.Mozak
21.Hipofiza
22.Nosnaupljinaidrelo
23.titnalezda
24.Nadbubrenelezde
25.Bubrezi
26.Mokraniputevi
27.Beika
28.mar
29.Vratnakima
30.Grudnakima
31.Krsnakima
32.Materica/prostata
33.Poprenodebelocrevo
34.Uzlaznodebelocrevo
35.Silaznodebelocrevo
36.Zadnjecrevo(rektum)
37.Tankocrevo
38.Kolenainoge
39.Zglobovikukova
40Jajnici/semenici

KarstenKleman

Masaarefleksnihzonanaruci

Uz pomo pravilne masae dlana i nadlanice moete da ublaite

bolove,prepoznatebolestiiukloniteukoenost

Sadraj

Masau refleksnih zona uspeno moete da kombinujete sa

metodimaoputanja.

Blagipritisakprsta4
Masau refleksnih zona moete da sprovodite u svako doba,
gotovo na svakom mestu i bez velikih priprema. Pomaeprilikom
svesnogprepoznavanjafizikihznakova.

Rukekaoosetljivalat6
UEvropisu sejouXVIvekupojavileprvevestiolekovitojmasai
refleksnih zona. Savremena terapija refleksnih zona razvila se
krajemXIXveka.

Rukekaoodraztela6
Iskustvaizdrevnihvremena9

Osnovimasaerefleksnihzonanaruci10
Refleksnezone narukamasvojimrasporedomodraavanjeljudski
organizam.Masaatihzonautienazdravljeitavogtela.

Lenamodinakaokomandnimost11
Teloleinadlanu13
Upoznavanjerefleksnihzona15
Olakajteradorgana18
Sposobnostimaginacijekaolek19

Dejstvomasaerefleksnihzonanaruci20
Masaomrefleksnih zonanarucinemogu seizleititekebolesti.
Meutim, ona moe uspeno da ublai lake smetnje i dadonese
fizikoipsihikopoboljanje.

taznaioputanje?21
Uoptenodejstvomasae23
Kontraindikacije25

Slika1:1ui2gornjilimfniputevi

Tehnikeisaveti26
Pre prve masae potrebno vam je malo vebe. Meutim, nekoliko
tehnikamoelakodasenauivanojesamokakoseoseamo.

Metodileenja26
Tehnikagusenice28
Zahvatkojiumiruje30
Masaadrugeosobe31

Telesnezoneinjihovtretman32
Ruke su postavljene tako da odraavaju pojedine delove tela. To
vam omoguavadalakepronaetepojedineorganeidelovetelai
dazatimdelujetenanjihovrad.

Zoneglaveigornjihlimfnihputeva33
Zonekime38
Zonevrata,ramena,rukuinogu41
Zonegornjegadelatela43
Zonestomanihorganaiorganazavarenje49
Zonebubregaibeike55
Zonepolnihorganaidonjihlimfnihputeva57

Masaomuklonitesvakodnevnesmetnje62
Masaarefleksnihzonapomoiedasamitretiratelakesmetnjei
daspreitebolesti
Alergije62
Strahovi63
Problemisoima65
Depresivnaraspoloenja67

Slika 2: 1 vratni prljenovi, 2 grudni prljenovi, 3 krsni

prljenovi

Prehlade68
Iscrpljenost71
Problemisasrcemikrvotokom72
Glavobolja73
Bolestielucaicreva75
Problemisaleimaizglobovima77
Menstrualnesmetnje80
Seksualnesmetanje81
Zavisnosti83

Vebezaprodubljivanjeidopunjavanje86
Prioputanjuipostizanjuzdravljapomoievam,izmeuostalog,
ivebedisanja,imaginacijeiigong.

Vebeoputanja87
Vebeprstima89
Akupresura90

Sadraj95

MARGINA Veina prirodnihnaina leenja sauvalaseuzpomo

usmene predaje i nije im potrebna vrhunska tehnologija i hemija.
Meutim, prirodno ne znai i potpuno bezopasno. Pogreno
upotrebljeni lekovi na biljnoj bazi mogu da imaju neeljene
propratnepojave,bakaoifarmaceutski.

Blagipritisakprsta

Mnogi ljudi su prijatno iznenaeni ve nakon prve masae

refleksnih zona na ruci. U poetku su sumnjali u taj nain
samopomoi, alisuse uverili u njegovu delotvornostnakonbrzog
ublaavanja smetnji.Masaa refleksnih zona na ruci pomae, iako
jo nije potpuno objanjeno zato i mada ne moe poput pritiska
na dugme nezavisno od drugih procesa u telu da uini da se
oseate dobro. Ona je jedinstveno iskustvo koje se, dodue,
primenjujespolja,alijednakodelujeinateloinaduu.

Prvikorakjestedatanozapazitetasedeavauvama

Refleksoterapija nije sredstvozaleenje tekih bolesti,iakonjena

primena moe da ubrza leenje. Ona u stvari ne zamenjuje
medicinske preglede i klasinu medicinu. Prilikom izraenih
psihikih ili fizikih smetnji neophodno je daseobratite lekaru ili
terapeutu. Meutim, to ne menja injenicu da ste ponajvie sami
odgovorni za sopstveno zdravlje, a ta odgovornost poinje ve
svesnom odlukom o odreenim ivotnim navikama, ciljevima,
nainumiljenjaiuestvovanja.
Vana prednost prirodnoga leenja, pa tako i masae refleksnih
zona, jeste to to moete bolje da zapazite tasedeava uvama i
da brinete za sopstveno zdravlje i pravovremeno preduzmete
preventivne mere. Ono pomae prilikom otklanjanja slabosti i
lakih smetnji, kad jo nije potreban odlazak lekaru. Ukoliko
pravilno primenjujete masaurefleksnihzona,moeteznaajnoda
poboljate svoje psihiko i fiziko stanje, da utiete na zdravlje i
daublaitemnogesmetnje.

MARGINA Osnovrefleksoterapijejesteterapijapodrujakojuje
obradio dr. Vilijam Ficderald (William Fitzgerald). Onljudsko telo
deli na deset uzdunih podruja. Primetio je da pritisak na
odreene zone na dlanovima i stopalima moe da podstakne rad
organakojiimpripadaju.

Leenjekojemoetedaprimenjujeteusvakomtrenutku

Mnogi naini prirodnog leenja ne koriste se samo kod slabih ili

jaih smetnji, ve se pomounjihodrava svakodnevnavitalnost.
ovek koji odlazikod lekara najeeje ve bolestan.Osobakoja
redovno masira refleksne zone na ruci, spreie bolesti na due
vreme. Dakle, postoji vie razloga za primenu masaa refleksnih
zonanaruci.
Masau refleksnih zona na ruci moete da obavljate u svakom
trenutku i na svakom mestu. Nisu vam potrebna pomona
sredstva, niti pripreme. Dlanove moete masiratineupadljivoako
vas tokom neke diskusije zaboli glava, ako osetite iscrpljenost ili
postanete nervozni tokom vonje na sastanak. U takvim
situacijamanemanitalakeodprimenemasaedlanova.
Ruke su najjednostavnije sredstvo za uspostavljanje veze sa
sopstvenim telom. Ukoliko se nekoliko minuta bavite svojim
dlanovima, doprineete sopstvenom zdravlju i omoguiti sebi
malupauzuzaoputanje.
Na narednim stranicama upoznaete praktinu primenu masae
refleksnih zona na ruci i pronai nekoliko preporuka za leenje
razliitih bolesti ismetnji. Masaa koju obavljate samimora da se
razlikuje od profesionalnog leenja dobriterapeutisvojimvelikim
iskustvom i linim mogunostima mogu da postignu jae dejstvo
negolaici.

Dopunsketehnike
Budui da tehnike oputanja i mentalne vebe podstiu uspeh
masae, u ovoj knjizi ete nai i razliite predloge za njih. Osim
toga, saznaete ta jo moete da uradite kad su vam ruke
slobodne to su vebe prstima i akupresura kineska tehnika
pritiskanja prstima. Ona jevrloslina masairefleksnihzonaive
se milenijumima ceni kao sredstvo za spreavanje i ublaavanje
bolesti.

Rukekaoosetljivealatke

MARGINA Vanost ruku pokazuje se i u svakodnevnom govoru.

Poslovise,naprimer,zakljuujustiskomruke,ovekkrirukekad
jeoajanilikae:Rukunasrceukolikoseradiopotenju.
Slika 3: Rukeprenoseinformacijeizmeuspoljanjegiunutarnjeg
sveta.

Masaa refleksnih zona na ruci pozitivno utie na celo telo. Ta

tvrdnja naprvi pogledzvui pogreno: zatobiorganimoglidase
lee na dlanovima kad su oni zapravo vrlo udaljeni? Meutim,
ukoliko paljivije pogledate sopstvene dlanove i ulogu koju imaju
usvakodnevnomivotu,terapijadlanovimabierazumljivija.

Rukakaoodraztela
Na ruci se nalazi petprstijukojiserazlikujupooblikuiduini.Dva
prsta nemaju samoobiananatomskinaziv,vejeonpovezanisa
njihovom praktinom upotrebom to su kaiprst i prstenjak. Palac
je naroito snaan i pokretljiv, pa se masaa najee obavlja
njime. On se nenalazi u istomredusa drugim prstimaimoe,kao
takozvani protivnik, da izvri najbolji zahvat i protivpritisak. Za
razliku od ostalih prstiju, ima svestran donji zglob i samo dva
umesto tri lanka. Jastuii, neravnine i poprene linije izgledaju
kao pejsa i drukiji su kod svakoga oveka. Nadlanica je glatka,
njeni krvni sudovi i kosti su nezatieni. Zato masau tog dela
akemoratedasprovoditeveomaoprezno.

Svestranoupotrebljive
Od ruku se zahteva mnogo. Ukoliko elite neto da ispitate,
popravite ili da reite probleme, ne smete dugo da oklevate.
Pruate ruke da biste se snali u ivotu. Oset opipa alje mozgu
vane podatke, na primer: Voda za kupanje je prevrua. Analiza
zapaanja odluie koji zadatak ruke moraju da izvre u ovom
sluaju moraju da dodaju hladnu vodu. One tesno sarauju sa
svim drugim organima i osetilima, pogotovo s oima. Samo su
stopala u eem direktnom dodiru sa spoljanjim svetom od
ruku. Meutim,takomunikacijajemanjesvesnainijepovezanasa
tolikimbrojemraznovrsnihmisliipostupaka.

MARGINA 37 miia i 27 kostiju svake ruke sarauju da biste

mogli da spremate jela, piete pisma, gradite kue, razmenjujete
nenosti i inite pokrete. Ruke i stopala su delovi tela sa najvie
nervnihveza.

Intenzivnioseaji
Ruke zaista predstavljaju mnogo vie od obinoga alata. Ne
slue samo za grube poslove, na primer za pritezanje vijaka,
pranje posua ili za seenje drva.Pomounjih moeteda izrazite
najlepa oseanja i misli. Jagodicama prstiju osetiete kakoneke
stvari na svetu mogu biti lepe, npr. barun, svila, lie, kamen,
toplotailihladnoa.

Rukemnogogovore
Milujete li dragu osobu, ljubav prema njoj osetiete u prstima i
probudiete lepa oseanja. Ve kratki dodiri, milovanje ruke i
dodir poramenu govorepartneru:Nisisam,nekotevoliipomae
ti. Ruke su jedno od najvanijih sredstava za izraavanje fizike
bliskosti. To je posebno vano za ivot beba, za starije ljude je
nezamenljivo, a osobama koje se volepredstavlja pravouivanje.
Kako ete strancima pogotovo u naoj kulturi pokazati da ste
prijatelji? Ne sluajnim stiskom ruke. Dodir dlanovima treba da,
vie nego rei, jasno pokae iskrenu dobrodolicu.Osobekojese
rukuju ne koriste ruke za udarce niti pretnje, ve pokazuju
miroljubivostimeusobnorazumevanje.
Prema najnovijim teorijama, apstraktno miljenje razvilo se iz
sposobnosti pravilnoga procenjivanja tuih kretnji i
sporazumevanja pokretima. Jezik znakova jo uvek ima vanu
ulogu u komunikaciji. Gluvoneme osobe pomou njega ivo i
uspenorazgovaraju.

MARGINA Svakodnevni poslovi rukama ine dlanove

neosetljivima na pritiske i dodire. Zato refleksne zone esto treba
masiratijaeiduevepremalinimpotrebama.
Slika 4: Ruke su vano sredstvo za komunikaciju. To dokazuje
jezik znakova gluvih osoba, kod koga supokreti i mimikapotpuno
preuzeliuloguizgovorenihrei.

Rukamaseestoizraavamooseajnijeidirektnijenegoreima.
Ne pribliavaj mi se!, govori ispruena ruka kaiprst istie
odlunost i nezamenljiv je u pokazivanju stvari ili mesta
tapanjem izraavate oduevljenje. Veselje, promiljenost, oseaj
pobede ili uvrede moete da izrazite rukama na razne naine.
ak i kad je ovek sam, ruke su reito sredstvo izraavanja.
Skupite ake, stegnete paleve ili molite. Kad ste sami, mnoge
pokrete rukama inite nesvesno.Meutim, upravooni estoimaju
jasnoga sagovornika sopstvena oseanja i sopstveno telo. Prsti,
jagodice ili zglobovi zaista vode prave razgovore sa telom.
Omoguavajuvamdasaznateukakvomjestanjutelo,ispitujetega
iutietenanjega.

MARGINASavremenamedicinaraspolaemnogoboljimnaunim
i tehnikim sredstvima odtradicionalnoga leenja.Meutim, to ne
znaidasu drevna iskustva inainileenjazastareli.Onimoguda
budu veoma korisni ba zato to daju celovitu sliku bolesti i
zdravlja.

Iskustvaizdrevnihvremena
Nalazi iz carstva Inka u Srednjoj Americi ili iz drevnog Egipta
potvruju da se masaa refleksnih zona primenjivala jo pre
naega raunanja vremena. Severnoameriki Indijanci su svoje
unutarnje smetnje leili spoljanjim dejstvom na svoje telo.
Refleksoterapiji veomanalikujukineskaakupresuraiakupunktura,
kojesunastalepreotprilike4000godina.

Svesnozapaanjefizikihznakova
Tada nije bilo savremenih dijagnostikih i tehnikomedicinskih
mogunosti. Ljudi su mogli da zapaze i razumeju sopstveno telo
samo uz pomo svojih osetila. Dolazili su do vanih saznanja o
povezanosti spoljanjih delova i unutranjosti tela samo na
osnovudodirivanja,oseanjaigledanja.

Radiseouzroku
Prilikom pojave iznenadnih smetnji esto nesvesno dodirujete
odreena mesta na telu ak ako su vrlo udaljena od pravoga
mestasmetnje.estosetadapojavinenadanoolakanje.
Iscelitelji u ranijim kulturama mnogo su se bavili takvim
iskustvima. Vi, naprotiv, opet brzo zaboravljate takvereakcije im
uzmete sredstvo protiv bolova. Meutim, ti farmaceutski preparati
esto lee samo simptome, a ne otklanjaju uzronika bolesti i
esto imaju neprijatne propratne pojave. U tadanje vreme,
iskustvena medicina je bila manje specijalizovana i manje
pouzdana od dananje, ali ju je upravo to prisiljavalo da uzme u
obzir najrazliitije faktore. Takav sveobuhvatan pogled je uvek
veoma koristan, iako se najee ne moe bez dananjih
medicinskihmetoda.

MARGINA Ljudi sesvakodnevno rukamaslue da bi se umirili ili

pokrenuli. Prilikom masae refleksnih zona taj oblik line
terapijeseproirujeiprimenjujeciljano.
Slika 5: Glava naslonjena na ruke nesvesna stimulacija
refleksnihzona.

Osnovimasaerefleksnihzonanaruci
Ako neko i ne poznaje masau refleksnih zona, on je iako toga
nije svestan neprestano primenjuje. Kad ste napeti, prstima
jedne ruke trljate dlan druge ruke. Dok razmiljate, esto
dodirujete vrhove prstiju, pre vanih odluka kaiprstom trljate
gornji lanak palca. Prema teoriji o refleksnoj masai, ona
podstieradmozgaisputavahormonekojiizazivajunervozu.

Urazgovorusasopstvenimtelom
Kad ljudi razgovaraju, a ele da ostanu udaljeni od sagovornika,
spojeprste na rukama tako da se onidodirujujagodicama,kao da
bi sami sebe eleli da obuzdaju. Onaj ko se osea upuenim na
samogasebe ili elineegdasepriseti,stavljarukejednuudrugu
i sklapa ih poput zametka u telu majke.Ukoliko eliteda obnovite
energiju za nova dela, esto trljate ruke ako se ne oseate dobro
ilivasnetoboli,masirateihilipritiskate.Tovampomaedalake
izdrite bol, oputavas, paak iublaavasimptome.Ukratko,ruke
su poput posrednika izmeuvaihzapaanjaioseaja,vaihmisli
i vaeg tela. Prema linom raspoloenju ili trenutnoj situaciji, vi
razliito postupate sa njima i tako delujete na odreene reakcije.
Terapija pomou masae refleksnih zona na ruci sistematino
obuhvata te reakcije i svesno ih upotrebljava. Impulsi koji se
ciljano primenjuju na rukama trebali bi u oveku da izazovu
refleksekojipomauililee.

MARGINA Nervnavlaknaprenoseu mozak informacijeiz organa,

miia i, naravno, koe. Refleksoterapija poiva na zamrenom
meudejstvuunervnomsistemu.

Lenamodinakaokomandnimost
Engleski neurolog Henri Hed (Henry Head, 1861.1940.) otkrio je
postojanje nervnih veza izmeu unutarnjih organa i koe. Koji
organi su povezanisakojimdelovimanakoimoejednostavno
da se utvrdi jer kad neto nije u redu sa jednim organom, na
odreenim delovima koe esto se pojavljuju razni simptomi:
svrab, bol na pritisak, oseaj napetosti ili crvenilo. Masaa tih,
takozvanihHedovih,podrujaestoublaavaorganskesmetnje.

(...)