Finiz 2016

RIZICI U SAVREMENIM USLOVIMA POSLOVANJA

PRAVO
Struni radovi - pregledna studija
Singidunum University International Scientific Conference

FIDIC-OVI OPTI USLOVI UGOVORA I

NJIHOVA PRIMENA NA DOMAEM TRITU

Ivan Nikevi Apstrakt:

Polazei od injenice da od sredine prolog veka gotovo da ne postoji znaajniji graevinski poduhvat
iji ugovorniodnosinisu regulisani FIDIC-ovim optim uslovima ugovora, jasno je da su ti opti
uslovi, kroz dugogodinju primenu, dokazali optu prihvaenost i znaaj. Razlozi za to se mogu
Univerzitet Singidunum, traiti i na polju mnogobrojnih odnosa koji su njima regulisani, bilo da su oni tehnike, komercijlne
Beograd, Srbija ili pravne prirode, to uesnicima projekta omoguava da preuzmu razraen odnos uzajamnih
prava i obaveza. U prilog tome, rad sadri analizu razvoja FIDIC-ovih optih uslova ugovora, uz
osvrt na specifinosti njihove primene na domaem tritu.

Kljune rei:
opti uslovi, inenjer, reavanje sporova, arbitraa.

UVOD

U prvoj deceniji 21. veka Republika Srbija je irom otvorila vrata stranim investi-
torima. Jedna od znaajnijih oblasti stranih investicija je oblast graevinarstva, koja
svakodnevno dobija na znaaju, kako zbog obaveze reformi infrastrukturnih sistema,
tako i zbog prilagoavanja savremenim tehnolokim dostignuima i standardima u do-
menu industrijske proizvodnje. Statistika i razne analize pokazuju da domae trite,
uz sve tekoe koje prate privrede zemalja u tranziciji, s jedne strane belei poboljanje,
s druge strane potrebu daljeg unapreenja inilaca koji omoguavaju razvoj i investi-
ciona ulaganja. Naime, u analizi OECD indeks investicionih reformi u 2010. godini u
Srbiji (IRI 2010) je potvreno da je od 2006. godine naa drava znaajno unapredila
veinu od sedam inilaca koji odreuju investicionu klimu u regionu. Valjanost nekih
inilaca ocenjena je najviom ocenom, a jo mora da se radi na poboljanju zatite prava
intelektualne svojine i vlasnitva, ubrzavanju izdavanja dozvola za rad i izgradnju, kao
i omoguavanju strancima da postanu vlasnici lokacija za graenje (Unkovi, 2011).
U kontekstu navedenog, otvara se pitanje uslova koji e omoguiti dalji razvoj i
unapreenje investicionih ulaganja. Jedno od znaajnih u tom domenu je pitanje ugo-
varanja novih projekata, koje stranim investitorima mora garantovati sigurnost i pri-
menljivost instituta uobiajenih u savremenoj trgovinskoj praksi. Upravo zbog toga
to su glavni investitori industrijskog razvoja i dalje razvijene zemlje (Popovi Ani
& eni, 2011).
iroka primenljivost optih uslova ugovora koje je objavio FIDIC zasnovana je na
njihovoj dugogodinjoj primeni na polju meunarodnog graenja, upravo od strane
razvijenih industrijskih zemalja. U prilog tome navodimo injenicu da nakon Drugog
svetskog rata, kada nastupa graevinska ekspanzija na globalnom nivou, nisu postojali
dovoljno dobri opti uslovi za izvoenje radova i vrenje usluga u graevinarstvu, koji
Korespondencija:
Ivan Nikevi bi unifikacijom pravila na meunarodnim graevinskim poslovima potedeli uesnike
stalnog prilagoavanja lokalnim zakonima i praksi. Nakon raspada SSSR-a dolazi do
e-mail: nagle primene ovih uslova i na tom podruju, pa je zahvaljujui takvoj politikoj pro-
inikcevic@singidunum.ac.rs
meni nastupio znaajni porast njihove primene.
157
Finiz 2016 DOI: 10.15308/niz-2016-157-162
 Finiz 2016
Rizici u savremenim uslovima poslovanja
Pored uobiajenih poslova graenja, sastavnim delom
graevinskog posla smatra se isporuka i montaa investi-
cione opreme, kao i drugi specifini poslovi koji prethode
izgradnji, a koji se mogu odnositi na pripremne i istrane
radove, projektovanje, nadzor nad izvoenjem radova i sl.
(Nikevi & Nikevi, 2011). S tim u vezi, FIDIC je objavio
vie razliitih vrsta optih uslova ugovora u domenu grae-
vinarstva, u nekoliko izdanja, koji se bave razliitom vrstom
poslova u sferi graevinarstva (izvoenje graevinskih rado-
va, izvoenje elektro-mainskih radova, projektovanje i gra-
enje po sistemu klju u ruke, forme ugovora i sl.). Svakako,
bez obzira na prirodu posla koji reguliu pojedinani opti
uslovi, pitanja opteg karaktera (nain reavanja sporova, na-
in plaanja, primena domaeg zakona, i sl.), u veini izdanja
regulisana su vrlo slino. Takav je sluaj sa izdanjima koja su
objavljena 1999. godine.
NASTANAK I RAZVOJ FIDIC-A
Prvi FIDIC-ovi opti uslovi ugovora nastali su 1957. go-
dine, u vreme velike obnove koja je nastupila nakon Drugog
svetskog rata. Razlozi njihovog nastanka se u najveoj meri
vezuju za potrebu graevinskih kompanija koje su uestvo-
vale u meunarodnim poslovima graenja da kroz unapred
definisane i opteprihvaene standarde i pravila koja bi vaila
irom sveta, pojednostave proceduru uea u graevinskim
projektima i na taj nain izbegnu stalno prilagoavanje lo-
kalnim propisima i praksi. U tom smislu, ukratko se treba
upoznati i sa razvojem organizacije FIDIC.
Meunarodna organizacija pod ijim okriljem nastaju
ovi opti uslovi ugovora, od samog osnivanja nosi francuski
naziv Fdration Internationale Des Ingnieurs Conseils, te
otuda skraenica FIDIC, to u prevodu na srpski jezik znai:
Meunarodna organizacija konsalting inenjera. FIDIC je
osnovan 1913. godine u enevi, od strane tri drave fran-
cuskog govornog podruja, Belgije, Francuske i vajcarske.
Prevashodni cilj osnivanja bio je da u globalnoj svetskoj pri-
vredi, posebno u sektoru graevinarstva i industrije, zaivi
oblik strukovnog, odnosno profesionalnog povezivanja, sa-
radnje, intelektualne razmene, a radi zatite profesionalnih
interesa i stvaranja jedinstvenih standarda i prakse u oblasti
konsaltinga i graevinarstva. U tome se, neosporno, i te kako
uspelo. Posle gotovo etiri decenije postojanja, nagli porast
graenja omoguio je FIDIC-u da zauzme dominantno mesto
u graevinskoj industriji.
Danas, FIDIC predstavlja jednu od najznaajnijih profe-
sionalnih organizacija u oblasti graevinarstva, sa jasno defi-
nisanim ciljevima i naelima rada. Etinost, profesionalizam i
fleksibilnost, osnovni su principi koji mogu dovesti do potpu-
nog zadovoljenja klijenata i razvoja novih znanja (YU BILD,
Znanje za stvaraoce). Aktivnosti FIDIC-a su: organizovanje
seminara, debata i konferencija u cilju odravanja visokih
etikih standarda, kao i razvoj inenjerske profesije u svim
zemljama irom sveta, uz opsenu izdavaku delatnost.
158
Pravo / Law
FIDIC danas ini preko 75 lanica-udruenja iz razliitih
drava, koje broje preko 1.000.000 profesionalaca (Internati-
onal Federation of Consulting Engineers).
VRSTE FIDIC-OVIH OPTIH USLOVA UGOVORA
FIDIC-ovi opti uslovi ugovora koncipirani su sa idejom
da se na globalnom nivou definiu i utvrde uniformna pra-
vila koja bi sadrala uobiajene elemente graevinskog posla.
Prednosti zakljuivanja takvih standardnih, tipskih ugovora su
viestruke: pojeftinjenje procesa zakljuivanja ugovora, pove-
anje poverenja izvoaa u ugovor, smanjenje broja nepred-
vienih situacija i protivrenosti, predvianje reenja za veliki
broj spornih situacija koje se mogu pojaviti prilikom realizacije
konkretnog projekta (Dabeti Trogrli, 2010). S druge strane,
mana ovih optih uslova ugovora odnosi se na injenicu da
je re o ugovorima po pristupu koji zahvaljujui mehanizmi-
ma licitacionih postupaka predviaju da, konkretno izdanje
FIDIC-a, predstavlja sastavni deo ugovorne dokumentacije,
bez mogunosti znaajnih izmena ili dopune istih od strane
potencijalnih ponuaa.
Tako su, nakon etiri decenije od osnivanja, 1957. godine
objavljeni prvi FIDIC-ovi opti uslovi ugovora:
1. Conditions of contract (international) for works of ci-
vil engineering construction, odnosno Opti uslovi
ugovora za graevinske radove objavljeni su 1957.
godine. Ovi uslovi su poznati i pod imenom Crvena
knjiga, imajui u vidu boju njihovih korica. Crvena
knjiga je menjana etiri puta u naredne etiri decenije;
2. Conditions of contract (international) for electrical
and mechanical works, odnosno Opti uslovi ugo-
vora za izvoenje elektro-mainskih radova, poznatiji
kao uta knjiga objavljeni su 1963. godine;
3. Conditions of Contract for Design Build and Turn-
key, odnosno Opti uslovi ugovora o projektovanju
i graenju, po sistemu klju u ruke, poznatiji kao
Narandasta knjiga objavljeni su 1995. godine.
Posle dugogodinje primene koja je dokazala znaaj i uka-
zala na nedostatke, 1999. godine opti uslovi su zamenjeni
novim izdanjem koje je objavljeno u etiri knjige, i to:
1. Conditions of contract for Construction for Building
and Engeneering works designed by the Employer: First
edition 1999, odnosno Opti uslovi ugovora za grae-
vinske radove koji su projektovani od strane naruio-
ca, takoe poznata pod nazivom Nova crvena knjiga;
2. Conditions of Contract for Plant and Design-Build,
For Electrical and Mechanical Plant and For Building
and Engineering Works Designed by the Contractor:
First edition 1999, odnosno Opti uslovi ugovora za
projektovanje i izvoenje elektro-mainskih radova i
graevinskih radova projektovanih od strane izvoa-
a, poznatija pod nazivom Nova uta knjiga;

3. Conditions of Contract for EPC/Turnkey projects -
First edition 1999, odnosno Opti uslovi ugovora za
izvoenje radova po sistemu klju u ruke - poznata
kao Srebrna knjiga;
4. The short form of Contract, odnosno Kratka forma
ugovora, poznatija pod nazivom Zelena knjiga.
FIDIC je u poslednjih nekoliko godina proirio izdava-
ki korpus raznoraznim vodiima i modelima ugovora. Tako
su tokom 2003. godine objavljeni FIDIC Guidelines for the
Selection of Consultants. Prvi harmonizovani opti uslovi
ugovora meunarodnih finansijskih organizacija objavljeni
su 2005. godine, odnosno Multilateral Development Banks
Harmonized Edition, koji se primenjuju kod projekata fi-
nansiranih od strane meunarodnih finansijskih organizacija,
odnosno razvojnih banaka. Nova verzija je objavljena 2010.
godine pod nazivom Conditions of Contract for Construc-
tion: Multilateral Development Bank Harmonised Ed. Versi-
on 3. etvrto izdanje Bele knjige objavljeno je 2006. godine
pod nazivom Client/Consultant Model Services Agreement
(White Book) 4th Ed. (Vukmir, 2009). Zlatna knjiga, odnosno
DBO Contract: Conditions of Contract for Design, Build and
Operate Projects (1st Ed.), objavljena je 2008. godine.
NAIN UGOVARANJA I PRAVNA PRIRODA
Opti uslovi poslovanja predstavljaju skup pravila, sadra-
nih u ugovoru ili aktu izvan njega, prethodno pripremljenih u
pisanom obliku, od jedne strane, koje su pritom izvor ovlae-
nja i obaveza za obe strane (Babi, 2008). Oni se razlikuju od
adhezionih ugovora, jer kad su drugoj strani ponueni opti
uslovi poslovanja, ona moe slobodno da predloi njihove iz-
mene i dopune, tj. pogodbe koje joj vie odgovaraju (Babi,
2008).
U smislu navedenog, FIDIC-ovi opti uslovi ugovora su
oni koji su kao takvi objavljeni od strane FIDIC-a, kao ne-
zavisne, strune i profesionalne organizacije. Njihovom pri-
menom se ureuju odnosi dveju strana, koje sa FIDIC-om
(kao profesionalnim udruenjem, organizacijom) ne stoje ni
u kakvoj pravnoj vezi, te ih predlae naruilac posla. Meu-
tim, njihova sadrina najee nije u potpunosti adekvatna
specifinim okolnostima jednog projekta. Zato su opti uslovi
ugovora, kao to smo to ranije naveli, praeni posebnim uslo-
vima particular conditions/special conditions kojim se opti
uslovi menjaju, prilagoavaju ili iskljuuju. Tehnika izmena
koje sadre particular conditions, odnosno posebni uslovi
je takva da se u tim posebnim uslovima navede lan iz optih
uslova koji se menja, a zatim i vrsta promene, tako da bude
izvesno da li je priroda promene takva da se lan brie, ili da se
menja samo jedan deo, npr. Sub Clause 4.1. shall be amended
as follows, Clause 17 shall be deleted in its entirety i sl.
Nain ugovoranja FIDIC-ovih optih uslova ugovora je
jednostavan. Potrebno je da ugovorne strane njihovu primenu
predvide ugovorom i u tom smislu oni su, najee, predvie-
Finiz 2016
Risks in contemporary business
ni ve kao sastavni deo licitacione (tenderske) dokumentacije.
Ugovor koji zakljuuju ugovorne strane predstavlja obrazac
sadran u optim uslovima konkretnog FIDIC-a, i to je kra-
tak dokument koji nosi naziv Contract agreement. Njime
se imenuju ugovorne strane, ukratko opisuje predmet posla,
naziv projekta, tip cene i njen iznos, uz detaljno navoenje
svih dokumenata koji predstavljaju priloge uz ugovor, a kojim
se pojedina pitanja detaljno ureuju. Meu tim prilozima se
mogu nalaziti: ponuda, FIDIC-ovi opti uslovi ugovora, zatim
posebni uslovi ugovora (kojim ugovorne strane prilagoava-
ju opte uslove konkretnom projektu), projekat, specifikacije
i druga dokumentacija koju ugovorne strane definiu, s tim da
tehnikom nabrajanja bude definisana vanost tih dokumenata.
Pomenuti prilozi se, u duhu FIDIC-ove terminologije,
definiu na sledei nain:
Letter of acceptance - dokument kojim naruilac po-
sla formalno obavetava ponuaa da je njegova ponu-
da prihvaena; u ovom dokumentu mogu biti sadrane
i odredbe koje ponuaa ovlauju da pone sa pojedi-
nim radovima, pripremama i sl.
The Bid - ponuda,
Particular Conditions - posebni uslovi ugovora, ko-
jim se FIDIC-ovi opti uslovi menjaju, tako da se pri-
lagode specifinostima posla, lokalnoj praksi, zakon-
skoj regulativi i sl. Primetiemo da su oni po svojoj
vanosti ispred FIDIC-ovih optih uslova ugovora, to
je i logino, s obzirom da oni imaju karakter posebnih
odredbi u odnosu na opte uslove.
FIDIC General Conditions, Drawings - crtei, pro-
jekti,
Bill of quantities - predmer i predraun radova,
Price Schedule - pregled cena,
Form of guaranties - forme garancija koje je izvoa
radova (ili naruilac) duan da dostavi drugoj ugovor-
noj strani,
Technical Data.
Dakle, kao to smo rekli, sva navedena dokumentacija
predstavlja sastavni deo ugovora (Contract agreement), ali je
celokupan set tih dokumenata, ukljuujui i Contract agree-
ment obuhvaen terminom Contract. Pomenute definicije,
i niz drugih, date su u optim uslovima.
Po kriterijumu izvora, FIDIC-ovi opti uslovi spadaju u
norme meunarodnog autonomnog prava, s obzirom da na-
staju pod okriljem udruenja, odnosno organizacije autono-
mnog karaktera. Rasprostranjenost ovih optih uslova navela
je pojedine autore da ih smatraju normama lex mercatoria
u domenu prava graenja (Vukmir, 2009), ali je takav pristup
neosnovan. Prvi razlog se vezuje za injenicu da se primenjuju
samo kad ih strane ugovore, a veliki je broj znaajnih proje-
kata kod kojih primena ovih optih uslova nije predviena.
Drugi, ali jo vaniji razlog se vezuje za injenicu postojanja
velikog broja imperativnih normi lokalnih zakonodavstava, sa
kojima odredbe FIDIC-ovih optih uslova nisu uvek u skladu.
159
Pravo / Law
 Finiz 2016
Rizici u savremenim uslovima poslovanja
RAZLIKE IZMEU NOVIH I STARIH IZDANJA
FIDIC-OVIH OPTIH USLOVA
Razlike izmeu novih i starih izdanja zasluuju poseban
osvrt. Ali pre nego to ukaemo na te razlike, treba proko-
mentarisati i zvanini naziv prvih FIDIC-ovih izdanja, od-
nosno Crvene i ute knjige, koje u naslovu sadre pojam
international, iako su ove knjige bile ponajmanje me-
unarodne. Naime, prvi FIDIC-ovi opti uslovi su u celo-
sti preuzeti iz britanskih optih uslova ugovora ICO Con-
ditions of Contract, uz najee isticano objanjenje da su sprovodi prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji
ovi uslovi tada bili uveliko rasprostranjeni. Smatra se da je
posredi britanski uticaj na veliki broj zemalja koje su bile
primamljive graevinskoj industriji (npr. Afrika), a koje su
u prethodnom istorijskom periodu bile britanske kolonije.
Svakako, ova okolnost nije bila smetnja da FIDIC-ovi opti
uslovi ugovora steknu popularnost i iroku primenu, ak i u
onim zemljama u kojima postoji kontinentalni pravni sistem,
to izmeu ostalog govori o optem uticaju britanskog prava
na meunarodno pravo u oblasti graevinarstva. Sve kasnije
promene Crvene knjige, koje su objavljene u treem izdanju
1977. godine, i dalje su se u znaajnoj meri kretale u okviri-
ma britanskog prava (Vukmir, 2009). Tek kod izmene koja
je izvrena 1987. godine, iz uobiajenog naziva se izuzima
re meunarodni, to je opet bilo manje vano, s obzirom
da su ovi uslovi u svojoj sutini ostali pod predominantnim
uticajem anglosaksonskog prava.
Razlike izmeu novih i starih FIDIC-ovih knjiga, pre sve-
ga se uoavaju u pogledu naina njihovog razlikovanja, koji
je popularno vezan za boju njihovih korica. S tim u vezi, radi
lakeg razlikovanja, boje prvih FDIC-ovih knjiga su se vezi-
vale za neke od radova na koje se te knjige odnose. Tako su
opti uslovi ugovora za izvoenje graevinskih radova, bili
objavljeni u Crvenoj knjizi, opti uslovi ugovora o izvoe-
nju elektro-mainskih radova u tzv. utoj knjizi, dok je Na-
randasta knjiga bila predviena za radove koji se izvode po
sistemu klju u ruke. Kasnije, nakon objavljivanja novih
FIDIC-ovih uslova iz 1999. godine, kriterijum razlikovanja
po bojama e se promeniti i to tako da se boje vie ne odre-
uju prema kriterijumu vrste radova, ve prema tome ko je
izradio projekat za konkretan posao. Tako, u novoj Crvenoj
knjizi projekat izrauje naruilac posla, u novoj utoj knjizi
projekat izrauje izvoa, dok se u Srebrnoj knjizi ovo pitanje
i ne postavlja, s obzirom na injenicu da se radi o izvoenju
radova po sistemu klju u ruke, tako da sve radove, uklju-
ujui i projektovanje, obavljaju izvoai.
Najvanija razlika, kojoj treba posvetiti najvie panje,
odnosi se na ulogu inenjera, koji izmeu ostalog pred-
stavlja nadzorni organ, ali sa dodatnim, daleko veim ovla-
enjima u odnosu na nadzorni organ koji je utvren naim
Zakonom o planiranju i izgradnji, to, uz materiju reavanja
sporova, otvara i sutinsko pitanje ovog rada, a to je primena
FIDIC-ovih optih uslova na domaem tritu.
160
Pravo / Law
PRIMENA FIDIC-OVIH OPTIH USLOVA
UGOVORA NA DOMAEM TRITU
Prilikom primene ovih optih uslova ugovora na doma-
im projektima, posebnu panju treba obratiti na odnos im-
perativnih odredbi domaeg zakonodavstva i odredbi FIDIC-
ovih optih uslova, koje meusobno treba uskladiti.
Naime, uloga inenjera je razliito koncipirana u pr-
vim FIDIC-ovim optim uslovima i onim koji su objavljivani
kasnije, a isto tako i u odnosu na nadzor koji se obavezno
Republike Srbije. Prema prvobitnoj Crvenoj i utoj knjizi in-
enjer je imao ulogu nezavisnog strunjaka koji vri nad-
zor, prati realizaciju projekta i usaglaenosti izvedenih rado-
va sa tehnikom dokumentacijom. Pored toga, inenjeru je
bilo dato i jedno specifino ovlaenje zbog kojeg je i u teoriji
i u praksi esto nazivan kvazi arbitrom (Paunovi, 1993).
Zbog toga to je, u sluaju spora izmeu naruioca i izvoaa,
inenjer predstavljao instancu koja prethodi arbitranom
postupku. Njegova ovlaenja su omoguavala da reava spo-
rove, utvruje okolnosti i injenice, da tumai odredbe ugo-
vora i donosi privremene odluke, koje su obavezivale i jednu
i drugu stranu, sve do konanog donoenja odluke u arbitra-
nom postupku.
Glavna primedba ovakvom pristupu odnosila se na inje-
nicu da je inenjera imenovao i plaao naruilac, ime se
njegova objektivnost i nepristrasnost u donoenju odluka,
odnosno nezavisnost od ugovornih strana dovodila u pita-
nje. Zato su, pod uticajem opravdanih kritika, u izdanju koje
je objavljeno 1995. godine (Narandasta knjiga), dotadanji
koncept i uloga inenjera izmenjeni. U tom pogledu pred-
vieno je da ovlaenja inenjera ne budu drastino prome-
njena u pogledu nadzora nad izvoenjem radova, dok e se
znatno ublaiti u pogledu reavanja sporova. Naime, izmeu
inenjera kao prve, i arbitrae kao druge instance za rea-
vanje sporova, uvodi se jo jedan postupak koji je popularno
nazvan DAB (Dispute Adjudiction Board). Takav koncept je
prihvaen i u svim izdanjima FIDIC-ovih optih uslova ugo-
vora koji su objavljeni 1999. godine.
Iz izloenog koncepta se moe uoiti da je uloga inenje-
ra, onako kako je to bilo predvieno u prvim FIDIC-ovim
knjigama, bila znaajna, jer je bio prva instanca u reavanju
svih sporova, bilo pravne, bilo tehnike prirode. Razlog za
takav pristup nije u potpunosti jasan, ali se u najveoj meri
vezuje za ideju brzog i efikasnog reavanja sporova. Tanije,
ova uloga inenjera je zamiljena tako da on u hodu rea-
va sve one sporne situacije koje mogu dovesti do usporavanja
projekta. Ali, ukoliko se uzme u obzir da je njegova neza-
visnost i nepristrasnost bila esto dovedena u pitanje, zbog
redovne naklonosti prema naruiocu koji ga imenuje i plaa,
jasno je to je ve 1995. godine, ovaj koncept izmenjen.
Noviji FIDIC-ovi opti uslovi ugovora, iz 1995. godine,
su izmenili ovaj koncept, delimino u pogledu ovlaenja

inenjera, delimino u materiji reavanja sporova. Svakako,
pre nego to se osvrnemo na materiju reavanja sporova, pri-
mena ovih optih uslova na domaem tritu, iziskuje poseb-
nu panju kada se uloga inenjera stavi u kontekst nadzora
nad izvoenjem radova koje predvia domae zakonodav-
stvo. Prima facie jasno se moe uoiti da uloga inenjera odluka, ne poklapaju sa sutinskim statusom i kvalitetom tih
ne moe da se upodobi nadzornom organu koji je predvien
domaim Zakonom o planiranju i izgradnji, kako zbog njego-
vih ovlaenja da odluuje o zahtevima i potraivanjima izvo-
aa prema naruiocu, tako i zbog prirode celokupne uloge
koju on ima tokom realizacije ugovora. Zato, kada se ugovara
primena FIDIC-a u Srbiji, gotovo i nije mogue inenjera
podvesti pod instituciju nadzora nad izvoenjem radova, a da
se pri tome ne prevaziu ovlaenja nadzornog organa koja
on ima prema Zakonu o planiranju i izgradnji, ili da se pak
ne umanje ona ovlaenja koje inenjer ima prema FIDIC-
ovim optim uslovima bez kojih bi on izgubio ulogu koju mu
je FIDIC dao. Zato se redovno, na domaim projektima koji
su zasnovani na FIDIC-ovim optim uslovima, pojavljuju
paralelne institucije nadzora, od kojih je jedan obavezan, u
skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dok je
drugi inenjer ugovornog karaktera, i pojavljuje se u meu-
sobnim odnosima ugovornih strana. Da bi se izbegle situacije
u koje izvoa moe zapasti usled naloga i ovlaenja ine- u obzir da se DAB ne pokree tubom, ne predstavlja sudski
njera i nadzornog organa koji su kontradiktorni, neophodno
je ugovoriti odredbu prema kojoj naruilac i izvoa reguliu
svoje odnose povodom takvih naloga tako to nalozi nadzor-
nog organa imaju prednost nad nalozima inenjera, to je i
logino, s obzirom da su oni kao takvi obavezni.
Kao to smo pomenuli, izmene u domenu inenjera koje
su izvrene u izdanjima iz 1995. godine, odnosno 1999. go-
dine, odrazile su se i na materiju reavanja sporova. Celoku-
pan postupak za reavanje sporova sada je podeljen u tri faze.
Kako o spornim pitanjima, u prvoj instanci i dalje odluuje
inenjer, uz kasniji postupak pred DAB-om i arbitraom,
radilo bi se o trostepenom postupku. Tako, prema lanu 20.1
svih optih uslova iz 1999. godine, izvoa mora da se obrati
inenjeru, izmeu ostalog, i u vezi sa sledeim zahtevima:
1. Zahtev za produetak roka;
2. Zahtev za dodatno plaanje po bilo kom osnovu.
Kada u vezi sa ovim zahtevima inenjer donese svoju
odluku, nezadovoljna strana ima mogunost da se za zati-
tu svojih prava obrati DAB-u. Tada DAB predstavlja dru-
gostepeni organ. S druge strane, za ona sporna pitanja koja
eventualno nisu u nadlenosti inenjera (iako je u praksi
takvih pitanja malo), DAB bi predstavljao prvostepeni or-
gan odluivanja. Sutina DAB-a se u najveoj meri zasniva
na ideji da je to nezavisan, struan i fleksibilan organ koji e
u to kraem roku reavati sporove, kako radovi ne bi bili
obustavljeni. Time bi se, na neki nain, napravio i svojevrsni
filter za bespotrebne i suvine sporove pred arbitraom ili
drugim nadlenim organom, koji bi pored velikih trokova,
oduzeli isuvie vremena. U tom cilju, ovaj postupak je dale-
Finiz 2016
Risks in contemporary business
ko jeftiniji i jednostavniji u odnosu na arbitrau i vremenski
ogranien. Ali se opravdano moe postaviti pitanje njegove
primenljivosti na domaem tritu, s obzirom na to da se radi
o goama meunarodnog autonomnog prava. Problem
nastaje kada se ugovorena dejstva DAB-a, odnosno njegovih
odluka prema domaem zakonodavstvu, jer u Republici Sr-
biji ne postoji adekvatna regulativa za ovaj postupak. DAB je
ugovornog karaktera pa su pravila postupka pred DAB-om
ureena sporazumom, odnosno optim uslovima ugovora.
Samim tim i efekti postupka pred DAB-om, nisu dalekoseni,
jer odluka DAB-a moe biti najslinija vansudskom poravna-
nju. Time ve zalazimo i u pitanje (ne)izvrnosti ovih odluka,
to ugovornim stranama, ukoliko u odgovarajuem momen-
tu ne pokrenu arbitrani postupak na nain koji je definisan
optim uslovima, uskrauje izvrnost ovih odluka koju nai
zakoni ne poznaju kao takvu.
Pored navedenog, vano je istai i da lan 388. Zakona o
obligacionim odnosima predvia da se zastarelost potraiva-
nja prekida podizanjem tube ili bilo kojom drugom poveri-
oevom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom, ili
drugim nadlenim organom, u cilju utvrivanja, obezbeenja
ili ostvarenja potraivanja. U tom kontekstu, a kad se uzme
postupak, da se DAB ne moe podvesti ni pod drugi nadleni
organ, dolazimo do zakljuka da postupak pred DAB-om ne
prekida zastarelost.
Reavanje sporova se svakako iscrpljuje u arbitranom po-
stupku, kao poslednjoj instanci koju predvia FIDIC, u svim
svojim optim uslovima ugovora. U tom smislu, za pokreta-
nje arbitrae je neophodno ispunjenje odreenih uslova, a tu
se upravo vraamo na pitanje DAB-a i inenjera , u kon-
tekstu FIDIC-ovih optih uslova ugovora i domae regulative
ovih instituta. Naime, da bi postupak pred arbitraom bio po-
krenut, potrebno je da ugovorna strana, koja je nezadovoljna
odlukom DAB-a, u tano utvrenom roku izjavi svoje neza-
dovoljstvo takvom odlukom (notice of disatisfaction), a zatim
i nameru da pokrene arbitrani postupak (intention of the
Party to commence arbitration). Dakle, ukoliko su ugovorne
strane zadovoljne odlukom DAB-a, nakon proteka odree-
nog roka (u optim uslovima FIDIC-a to je rok od 56 dana, ali
se posebnim uslovima moe menjati), odluke DAB-a postaju
final and binding, to, kad se uzme u obzir prethodno re-
eno o prepoznavanju DAB-a u domaoj pravnoj regulativi,
nije primenljivo u domaoj praksi. Svakako, izbor arbitrane
institucije, za sluaj da do arbitranog postupka doe, zavisi
od ugovornih strana, koje ve u ugovoru definiu arbitranu
instituciju (ako se ugovorne strane opredele za institucio-
nalnu arbitrau), odnosno ad hoc arbitrau. FIDIC u optim
uslovima ugovora predlae arbitrau pri Meunarodnoj trgo-
vinskoj komori u Parizu (ICC Arbitration Court, Paris), koja
kao i sve druge prestine meunarodne arbitrane institucije,
postupa po unapred pripremljenim pravilima postupka. Pra-
vilnici koje donose stalne meunarodne trgovinske arbitrae,
161
Pravo / Law
 Finiz 2016
Rizici u savremenim uslovima poslovanja

po pravilu, detaljno reguliu sva pitanja od znaaja za jedan
arbitrani postupak, poev od organizacije i nadlenosti ar-
bitrae, preko konstituisanja arbitranog tribunala i pravila
postupka, sve do arbitrane odluke i trokova arbitrae. Ovi
pravilnici su u najveoj meri prihvatljivi za stranke zbog toga
to pravila koja su u njima sadrana poivaju na obiajima
i opteprihvaenim principima arbitranog prava, pravnim
standardima, uslovima poslovanja i drugim ustaljenim i ra-
cionalnim postupcima poslovnih ljudi u meunarodnom tr-
govinskom prometu (Jovii, 2008).
ZAKLJUAK
FIDIC-ovi opti uslovi ugovora imaju zavidan znaaj na
meunarodnom poslovnom planu, pre svega zbog dugogo-
dinje primene, a zatim i zbog dobro osmiljenog ugovornog
koncepta za realizaciju graevinskih investicionih projekata.
Tome doprinosi i svakodnevno unapreenje FIDIC-ovih op-
tih uslova kroz meunarodne kongrese, seminare i razliite
primene u praksi koju ova organizacija nudi.
Instituti koje predvia FIDIC nastali su primenom njego-
vih optih uslova irom sveta, pa je jasno zato se u njihovom
korpusu nalaze i oni instituti koji nisu poznati naem pravu,
to namee potrebu njihovog blagovremenog usklaivanja
(dakle, ve u postupku pregovora) sa domaim imperativnim
propisima, onda kada se ugovara njihova primena.
Tu se pre svega misli na ulogu inenjera koji prema
ovim uslovima ima daleko ira ovlaenja od onih koja su
data nadzornom organu predvienom Zakonom o planiranju
i izgradnji.
Isto vai i za materiju reavanja sporova, gde postupak pred
DAB-om, koji nastupa nakon donoenja odluke od strane in-
enjera, a prethodi arbitranom postupku, nije regulisan u
domaem zakonodavstvu. Odluke ovog tela nisu izvrne, ne
prekidaju zastarelost, ali je postupak pred DAB-om obavezan u
ugovornom smislu, to faktiki moe blokirati reavanje spo-
rova isticanjem prigovora nenadlenosti ili preuranjenosti
tubenog zahteva (onda kada se neka ugovorna strana ume-
sto DAB-u obrati arbitrai). Zato ove odredbe treba upodobi-
ti domaem zakonodavstvu i iskljuiti ih u onoj meri u kojoj
su one neprimenljive, a na nain kako je to u radu pojanjeno.
LITERATURA
Babi, I. (2008). Uvod u graansko pravo i stvarno pravo. Beograd:
Projuris.
Dabeti Trogrli, V. (2010). Neopravdano normiranje ograni-
enja autonomije volje kod ugovora o graenju sa poseb-
nom odredbom klju u ruke. Sinergija - VI nauni skup,
19.03.2010., Bijeljina. Univerzitet Sinergija, 443-453.
International Federation of Consulting Engineers. (1999). FIDICs
selection of contracts and agreements. Preuzeto 17.11.2016. sa
http://www1.fidic.org/bookshop/default_contracts.
asp#collection
Jovii, K. (2008). Meunarodna trgovinska arbitraa, Strani
pravni zivot, 3/2008, 99-121
Nikevi, I., & Nikevi, J. (2011) Ustupanje izvoenja radova
kod ugovora o graenju. Singidunum revija, 8 (1), 265-276.
Paunovi, M. (1993). Pred-arbitrano reavanje sporova. Pravo i
privreda, 31(1-2), 5-10.
Popovi Avri, S., & eni, M. (2011). Strane direktne investicije
kao dinamiki faktor svetske privrede. Singidunum revija,
8(1), 197-206.
Slubeni glasnik RS. (2011). Zakon o planiranju i izgradnji. Slu-
beni glasnik RS br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 odluka US i
24/11
Slubeni list SFRJ. (1989). Zakon o obligacionim odnosima, Slu-
beni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89,
Slubeni list SRJ, br. 31/93 i Slubeni list SCG, br. 1/2003
Unkovi, M., & Kordi, N. (2011). Mogunosti Srbije za privla-
enje stranih direktnih ulaganja. Singidunum revija, 8(1),
163-177.
Vukmir, B. (2009). Ugovori o graenju i uslugama savjetodavnih
ininjera. Zagreb: RRiF.
YU Build. (2008). Znanje za stvaraoce. Preuzeto 29.10.2016. sa
http://www.inwestserbia.com/Prilozi/PrezentacijaFIDIC.pdf

FIDIC`S GENERAL CONDITIONS OF CONTRACT AND THEIR USE IN DOMESTIC MARKET

Abstract: Keywords:
Considering the fact that since the middle of the last century there has been almost no significant general conditions,
construction enterprise where contractual relationships have not been regulated by FIDICs general engineer,
conditions of contract, it is clear that the long-term application of these general conditions has proved resolve litigations,
their widespread acceptance and importance. The reasons for this could be sought in the field of many arbitration.
relations they govern, either of technical, legal or commercial nature, which allows project participants
to adopt the developed relationship of mutual rights and obligations. Therefore, the paper contains
an analysis of the development of FIDIC general conditions of contract, with special emphasis on
their application in the domestic market.

162
Pravo / Law