Sadržaj: 1. Pokretanje Programa ROK 3 2. Osnove Korišćenja Programa 5

AB Soft - Beograd
Sadraj
1. POKRETANJE PROGRAMA ROK 3
2. OSNOVE KORIENJA PROGRAMA 5
HELP SISTEM 5
WINDOWS STANDARD 6
TOOLBAR 7
TAMPANJE PODATAKA 8
EXPORT PODATAKA 9
SLANJE PODATAKA E-MAILOM ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
RAD SA DOKUMENTIMA I POVEZIVANJE SA MS WORDOM ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
3. IFARNICI 1
ARTIKLI 3
PRODAJNI OBJEKTI 9
IFARNICI KOMERCIJALE 11
KOMERCIJALNI CENOVNICI 12
ZAVISNI TROKOVI 14
PORESKI TARIFNI SISTEM 14
CARINSKI TARIFNI SISTEM 15
KONTIRANJE STAVOVA 15
EME KONTIRANJA 17
FASCIKLE 17
IFARNICI KUPACA I DOBAVLJAA 18
VRSTE DOKUMENATA 19
IFARNIK NAPOMENA 19
DEVIZNI IFARNICI (DEVIZNA VERZIJA PROGRAMA) 20
4. VP KNJIENJA 21
PRIJEMNICA - KALKULACIJA 25
IZLAZ 31
PRENOSNICA 40
POVRATNICA 43
KOREKCIJA KOLIINA 44
KOREKCIJA VREDNOSTI 45
POPIS 48
MESTO U MAGACINU 49
OPTIMIZACIJA ZALIHA 50
TEMELJNICE ZA PREUZIMANJE 51
NEKOMPLETNI DOKUMENTI 51
LAGER LISTA PO OSOBINAMA 51
ZAPOETE TEMELJNICE 52
5. MP KNJIENJA 53
FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 1

AB Soft - Beograd
PRIJEMNICA - KALKULACIJA 55
PRENOSNICA 57
NIVELACIJA 59
KOREKCIJA KOLIINA 59
DNEVNI PAZAR 60
UPLATA PAZARA NA IRO RAUN 60
ROBNO RAZDUENJE 61
OTPIS 62
POPIS 62
OPTIMIZACIJA ZALIHA 63
TEMELJNICE ZA PREUZIMANJE 64
SLANJE PODATAKA NA FISKALNE KASE 64
PRIJEM PODATAKA O PRODAJI SA FISKALNIH KASA 65
6. IZVETAJI 66
PRETRAIVANJE 67
PRIKAZ TEMELJNICE 73
ULAZI IZLAZI 74
KEPU 77
DNEVNIK PROMENA PO ID BROJEVIMA 77
DNEVNIK PROMENA PO TEMELJNICAMA 78
KNJIENJA VP 79
KNJIENJA MP 79
UINAK OPERATERA 81
KNJIGA ULAZNO IZLAZNIH DOKUMENATA 82
DNEVNIK KNJIENJA PO DATUMIMA (KONTIRANJA) 86
DNEVNIK KNJIENJA (KONTIRANJA) 86
PROMET KONTA PO TEMELJNICAMA 87
IZVETAJI IZ PROGRAMA FIPO 87
OSOBINE ARTIKALA 88
KOMERCIJALNI CENOVNICI 88
7. TOOLS (ALATI) 90
KALKULATOR 90
SALDO 90
SERVIS 90
RAD SA OPERATERIMA 94
PARAMETRI 97
SPISAK PARAMETARA U PROGRAMU ROK 98
UPUTSTVO ZA KREIRANJE WORD DOKUMENTA 106

AB Soft - Beograd
1. POKRETANJE PROGRAMA ROK
Startovanjem programa iz Toolbara ili klikom na ikonicu programa na desktopu, program e ui na masku
prikazanu na slici 1-1
Slika 1-1
Da bi se program zatitio od neovlaenog korienja, primenjen je metod prijavljivanja operatera. Pravo

upisa novog operatera ima samo glavni operater, koji ima korisniko ime "SYSTEM". Pored imena, svaki
operater ima i svoju lozinku, koju samo on zna.
Na poetku korienja programa ROK, postoji samo SYSTEM operater, koji ima lozinku "SYSTEM".
Posle ispravnog unosa lozinke, raunar e vam omoguiti ulazak u program. U sluaju neispravnog unosa
imena operatera ili lozinke neete biti u mogunosti da uete u program, sve do trenutka dok to ne uradite na
ispravan nain.
Nakon ulaska u program korisnik moe sam sebi promeniti lozinku. System operater ima mogunost da
unosi nove operatere, da brie operatere, zabranjuje im pristup odreenim opcijama u programu i sl. Sve gore
navedeno moete uraditi startovanjem opcije Tools osnovnog menija.
Program se moe koristiti istovremeno za vie korisnika tj. pravnih lica koja, takoe, moe otvoriti samo
System operater. Dodavanje, brisanje i menjanje podataka vezanih za firmu moete uraditi u opciji Firme
osnovnog menija ili klikom na odgovarajuu ikonicu Toolbara.

AB Soft - Beograd
Slika 1-2
Takoe, System operateru je jedino omoguen pristup opciji brisanje svih knjienja menija Tools.
Iz programa ROK korisnik moe izai jedino izborom opcije Exit menija File ili klikom na X u gornjem
desnom uglu prozora programa.
Slika 1-3

AB Soft - Beograd
2. OSNOVE KORIENJA PROGRAMA
ROK ima izgled standardne AB Soft knjigovodstvene aplikacije. U MDI meniju nalaze se sledee opcije:
File (Unos podataka o gazdinstvima, odnosno firmama, naputanje aplikacije)

Edit (Koristi se za prenos podataka iz drugih delova sistema)
View (Definisanje izgleda toolbarova, dodatne mogunosti u izvetajima)
ifarnici (Unos i izmena ifarnika)
Knjienja (Ova opcija moe imati i drugaije nazive, zavisno od programa. Zajednika osobina im je da
sadre opcije knjienja)
Izvetaji (Pregled izvetaja. Ako su u pitanju knjige ulaznih i izlaznih faktura, iz ove opcije se moe
raditi i unos i izmena podataka u ovim knjigama)
Tools (Razne servisne operacije, definisanje operatera koji rade u programima, definisanje prava
pristupa, podeavanje parametara)
Window (Podeavanje izgleda i rasporeda na ekranu trenutno otvorenih prozora) Pomou parametra
WINState podeava se inicijalno otvaranje prozora. Prozor se moe otvarati standardno (O - normal) ili
uvek maksimiziran (1).
System servis (Neke servisne operacije standardne za sve AB Soft aplikacije. S obzirom da kod vas
postoji System administrator koji e voditi rauna o ovim operacijama, nije potrebno koristiti ove opcije
za dodatna arhiviranja)
Help (Informacija o programu, sistemu na koji je instaliran, bazi i sl)
Opcije File, Edit, View, Tools, Window i Help mogu imati i nazive Program, Izmene, Prikaz, Alati, Prozori i
Pomo, respektivno. Promena naziva ovih opcija ne utie na to ta se iz njih radi.
Help sistem
Na svim mestima na kojima je potrebno uneti informaciju tipa ifre, moete koristiti Help pritiskom na taster
F1. Help se moe koristiti tako to ete uneti poetnu kombinaciju na koju poinje ifra, a zatim pritisnuti F1.
U tom sluaju, program e izdvojiti samo one ifre iz ifarnika koje poinju zadatom kombinacijom. S
obzirom da se na ovaj nain znaajno skrauje pretraivanje ifarnika, preporuujemo dodelu ifara na
asocijativan nain.
Help lista radi breg pretraivanja automatski se pozicionira prema tekstu koji korisnik trenutno ukucava i to
u trenutku kucanja samog teksta za pretraivanje.
Help za ifru analitike ima mogunost prikaza samo spiska ifara ili spiska ifara proirenog po svim iro-
raunima koji su uneti za pojedine ifre. Druga vrsta spiska je neto sporija, ali omoguuje pretraivanje
spiska ifara po bilo kom unetom iro-raunu. Ova mogunost se bira izmenom parametra SIFAN_HELP.
Za sluaj da gornja preporuka nije ispotovana, izvesno ubrzanje moe se postii pretraivanjem u samom
Helpu. Pretraivanje u Helpu postie se tako to najpre pritisnete taster <SHIFT>. Program e vam otvoriti
polje za unos rei po kojoj pretraujete, u donjem delu Helpa. Unesite na ovom mestu tekst koji traite.

AB Soft - Beograd
Nakon toga, program e pretraiti tabelu izabranog helpa, tako to e tekst najpre pretraiti u prvoj koloni, pa
u drugoj, pa u treoj, itd , za sve kolone Helpa. Kada pronae stavku sa unetim tekstom, pozicionirae se na
nju i moete je preneti u polje za unos pritiskom na taster Enter.
Posebna napomena vai za help sistem kod ID brojeva, prilikom unosa temeljnica.
Help za unos ID brojeva
Pored uobiajnog Helpa koji dobijate pritiskom na taster F1, moete koristiti i dodatne mogunosti, dok ste u
samom Helpu. Najpre, pritiskom na desni taster mia moete u Helpu dobiti lager listu artikala za izabrani
magacin, i to kompletnu, ili samo za artikle koje imate na stanju. Takoe, na ovaj nain moete pogledati
rasporeenost artikala u magacinima. Ovakav Help moe biti inicijalni Help kojeg e vam program nuditi
prilikom pritiska na taster F1, to podeavate parametrom.
Pritiskom na taster F2 dok ste u Help listi, program e vam prikazati dodatne podatke u prozoru koji e se
pojaviti ispod Helpa, i to:
ID broj
Naziv
Jedinica mere
Rezervisana koliina po aktivnim privremenim dokumentima (to su dokumenti koje trenutno knjie
drugi operateri koji su u mrei)
Rezervisana koliina po nekompletnim dokumentima
Rezervisana koliina po aktiviranim predraunima iz programa FAKT ili KOM
Rezervisana koliina po neaktiviranim predraunima
Rezervisana koliina po ponudama iz programa KOM
Pritiskom na taster F3, dobijate opis artikla koji se unosi u ifarniku artikala, u prozoru koji e se pojaviti
desno od tabele Helpa.
Windows standard
AB Soft knjigovodstveni programi su koncipirani tako da u maksimalnoj moguoj meri zadovolje standarde
o grafikom user interface-u (izgledu i nainu korienja programa) koji podlee MS Windows standardu.
Pri tome, poto je korien MS Visual Basic v.6 u projektovanju aplikacija, mogunosti programa su
odreene alatima koji se isporuuju uz ovaj programski paket.
U tom smislu, treba skrenuti panju na neke mogunosti koje su kroz program sprovedene, a deo su tog
standarda:
Toolbar u gornjem delu ekrana je podeljiva stvar i njegov izgled vezuje se za operatera. Moete ga
podesiti iz opcije View, iz koje menjate trenutan izgled Toolbara, ili iz opcije Tools Parametri, ako
elite da program zapamti izgled i ponudi vam isti kod sledeeg ulaska u program. U Toolbaru se
pojavljuju dodatne ikonice kada ste u nekoj od opcija. Kada kliknete na neku od tih ikonica dobiete i
dodatne mogunosti, zavisno od opcije u kojoj ste trenutno. Pozicioniranjem strelice mia na neku od tih
ikonica, program e vam u Tooltipu dati skraeni opis mogunosti koju dobijate klikom na dotinu
ikonicu. Opcija View moe imati i naziv Izgled
Desni taster mia se standardno u Windows aplikacijama koristi za neke dodatne mogunosti, obino
izvetajnog karaktera. U AB Soft aplikacijama e se ove mogunosti uglavnom pojaviti i u meniju View,
kada su aktivne. Dodatne mogunosti su tipa: sortiranja izvetaja po rastuim ili opadajuim
vrednostima nekih kolona, izdvajanja zapisa iz izvetaja po nekim vrednostima, pretraga izvetaja, razna
AB Soft - Beograd
filtriranja i sl. Kada je izvetaj "obraen" na neki od ovih naina, tada je tabela prikazana u utoj boji, a
u zaglavlju tabele prikazano je na koji nain je tabela dobijena. Takoe, u tabeli koju dobijate pritiskom
na desni taster mia ili iz opcije menija View, izabrani nain je tikliran. Koristite ovu mogunost to
vie, jer ona znaajno uveava broj izvetaja koje moete dobiti iz programa.
Klik na kolonu u delu gde je naziv kolone, u tabelama tipa izvetaja ili Helpa, sortira se izvetaj po toj
koloni.
Levi taster mia +CTRL - Selektovanje redova na windows standardan nain i koristi se u svim tabelama
u kojima se vri unos dokumenata. Takoe, omoguava selektovanje i brisanje vie redova odjednom.
Toolbar
Klikom na izabranu ikonicu Toolbara ili izborom odreene podopcije osnovnog menija korisnik moe
izvriti eljeni zadatak. Na ekranu e se u zavisnosti od izabrane opcije menjati i Toolbar sa ikonicama i
korisniku omoguavati da u zavisnosti od opcije u kojoj se nalazi jednostavno izvrava pojedine poslove.
Sve ikonice se mogu startovati i pritiskom na odreeni funkcijski taster.
Slika 2-1
Funkcijski tasteri koji se koriste u programima AB Softa su F1 do F12. Pomou njih se, u reimu obrade
(unos ili prikaz podataka), aktiviraju potrebne pomone funkcije.
Pozicioniranjem mia na odreenu ikonicu program e ispisati koji funkcijski taster odgovara datoj ikonici
kao i naziv opcije koja se startuje klikom na datu ikonicu ili pritiskom funkcijskog tastera. Na sledeem
primeru su prikazane najee funkcije pojedinih tastera:
F1 - Help (pomo), koristi se prilikom unosa podataka, u kom sluaju program po pritisku na F1
prikazuje spisak razliitih mogunosti, tako da operater moe lako da odabere pravi podatak (aktivni
Help).
F4 - Print (tampanje), se koristi kada je potrebno prikazane podatke odtampati na tampau.

Standardno u AB Soft programima, tampanje izvetaja, knjienja i ifarnika je klikom na ikonicu
tampa u gornjem levom oku, ili pritiskom na taster F4. Ukoliko neki od izvetaja ne moe da se
odtampa (nije predvieno, ili nije podrano verzijom koju imate), program e vam javiti Print
error. Vie o samom nainu tampanja u naim aplikacijama, u daljem tekstu.
Navedeni tasteri F1, i F4 mogu da budu vezani i za neke druge funkcije, zavisno od situacije. Ovde su
opisane funkcije koje su dodeljene ovim funkcijskim tasterima u najveem broju sluajeva.
U svim programima koji imaju prikaz zaglavlja izlazne fakture, omoguen je prikaz i tampanje originalnog
dokumenta (fakture) pritiskom na taster F8.
U svim programima koji imaju prikaz zaglavlja izlazne fakture, omoguen je prikaz spiska otpremnica koje
su vezane za tu fakturu, a u programima u kojima za to ima potrebe, omoguen je i prikaz i tampanje
otpremnice u originalu pritiskom na taster F9.

AB Soft - Beograd
U svim programima koji imaju prikaz zaglavlja ulazne fakture, omoguen je prikaz spiska prijemnica koje su
vezane za tu fakturu, a u programima u kojima za to ima potrebe, omoguen je i prikaz i tampanje
prijemnice u originalu pritiskom na taster F9.
U svim programima koji imaji prikaz dokumenata u originalu, omoguen je prikaz kartice artikla koji se
nalazi na dokumentu kao i prikaz stavki na odgovarajuoj temeljnici za svaku promenu na kartici.
Pored ovih tastera, uvek su aktivni i tasteri Esc (Escape) izlaz iz aktivnog prozora i Del (Delete) brisanje.
Ikonica Izgled sa toolbara korisniku omoguava promenu naina prikaza spiskova. Svi spiskovi se mogu
prikazivati u vidu detalja (najee korien), velike i male ikone i u vidu liste.
Ikonica Izlaz je ekvivalentna pritisku tastera Esc tj. klikom miem na ovu ikonicu zatvara se aktivni prozor.
U svakom trenutku klikom na ikonicu Firme korisnik moe prei u drugu firmu i nastaviti sa radom za drugo
pravno lice.
Klikom na ikonicu Print korisnik jednostavno moe odtampati eljeni dokument ili spisak.
tampanje podataka
Iz programa AB Soft-a proces tampanja zapoinje klikom na ikonicu tampanje*F4 koja se nalazi u
Toolbaru. Proces tampanja se moe aktivirati i pritiskom tastera F4 na tastaturi. Aktiviranjem procedure za
tampanje, tampae se sadraj trenutno aktivnog prozora. Procedura za tampanje je podeljena u dve faze. U
prvoj fazi dokument je prebaen u mod "Print Preview". To znai da e se pojaviti izgled vaeg dokumenta
na ekranu, a taj izgled e odgovarati odtampanom dokumentu.
Slika 2-2
Napomena: Ako koristite vie tampaa, izgled tampe e biti u skladu sa Default printerom.
AB Soft - Beograd
Na slici 2-2. prikazan je izgled jedne analitike kartice u Print Preview modu.
U Toolbaru prozora prikazanog na slici 2-2 nalaze se tri objekta.
a. Objekat Zoom ini padajua lista u kojoj korisnik bira stepen uveanja ili umanjenja prikaza na ekranu.
Ako izaberemo vrednost 100%, to znai da je izgled dokumenta za tampu prikazan u razmeri 1:1.
b. Objekat sa sliicom knjige i strelicom na gore predstavlja funkciju Export. Klikom na ovu ikonicu
dokument moe biti sauvan na nekom mestu pod proizvoljnim imenom i odreenom ekstenzijom.
Ovakav nain rada sa dokumentima pogodan je na primer za slanje dokumenata Internetom. Dovoljno je
sauvati dokument pod .HTM ekstenzijom i dokument e moi da prikae (otvori) svaki raunar koji
ima instaliran Web browser.
c. Klikom na ikonicu sa znakom tampaa zapoinje druga faza procesa tampanja u programima AB Soft-
a. Ova faza predstavlja pozivanje Windows procedure za tampanje. To znai da treba proveriti i
podesiti nekoliko parametara: tampa na kom se vri tampanje, broj kopija, orijentaciju papira i sl. Na
slici 2-3. prikazana je procedura za tampanje Windowsa XP.
Nakon provere i popunjavanja i ovog dialog boxa definitivno tampanje zapoinje klikom na dugme Print.
Slika 2-3
Za podeavanje tampe dokumenata i izvetaja, vani su parametri, kojima se izgled odtamanih dokumenata
moe podesiti shodno potrebama i elji operatera. Vie o parametrima pogledajte na kraju ovog uputstva, a
na ovom mestu bie izdvojeni oni na koje treba da obratite panju po pitanju tampe:
CIR_LAT Svi dokumenti, izvetaji i tabele kojie se tampaju iz programa pritiskom na taster F4 mogu se
tampati itilicom ili latinicom. Postoji i trea varijanta, a to je tampanje dokumenata latinicom, ali u
YUSCII standardnu. Podeavanjem ovog parametra operater podeava kako e mu izgledati odtampani
dokument, po pitanju pisma koje se koristi

AB Soft - Beograd
DEFJEZIK - Izbor jezika. Ovim parametrom birate jezik na kojem e inicijalno biti prikazani podaci na
ekranu i tampau. Mogue vrednosti su Srpski jezik i Engleski jezik
FAKTSORT - Parametrom podeavate redosled stavova rauna: I - po ID broju, M - po mestu u

magacinu
ostalo - po redosledu unosa u temeljnicu
ID_OTPRAC - Parametrom podeavate nain tampanja ID brojeva kod Otpremnice rauna i rauna: 1 -
ne tampa carinsku tarifu i dravu porekla, 2 - tampa carinsku tarifu i dravu porekla
ID_STAMP Parametrom podeavate nain tampanja ID brojeva u izlaznim i komercijalnim dokumentima

programa KOM, FAKT i ROK:
1 - standardna tampa
2 - dopuna rtf opisima
3 - dopuna sastavnicama (samo za ponude iz KOMa)
4 - dopuna osobinama(otpremnice, trebovanja i racuni(*) u ROKu)
5 - dopuna serijskim brojevima(samo za otpremnice u ROKu)
6 - dopuna deklaracijama (za predraune, raune za avanse, otpremnice i fakture)
ID_STAMPR Parametrom podeavate nain tampanja ID brojeva kod rauna u programima FAKT i
ROK, ako je parametar ID_STAMP podesen na 4
1 - bez dopune osobinama
2 - dopuna osobinama
ID_SUM Ako na jednoj izlaznoj fakturi imate vie stavova sa istim ID brojevima, cenama i rabatima, tada
se koliine i vrednosti tih stavova mogu sumirati kod tampe
1 - tampanje svakog pojavljivanja
2 - sumiranje pre tampe
JEZIK - Izbor jezika Ovim parametrom birate jezik na kojem e inicijalno biti prikazani podaci na ekranu i
tampau. Mogue vrednosti su: Srpski jezik, Engleski jezik
NALSIFPRNT - Mogunost stampanja naziva za ifru analitike. Ovim parametrom podeavate mogunost
tampanja ifre analitike na nalogu za knjienje. Da bi se naziv ifre analitike pojavio na nalogu, potrebno
je podesiti i print file od strane SW servisa AB Softa.
PRNPREW - Pregled izvetaja pre tampanja. Ovim parametrom odreujete da li se prilikom tampanja
izvetaja prvo prikazuje izvetaj na ekranu u obliku u kome e biti odtampan.
PRNSENKA - Senenje zaglavlja. Ovim parametrom odreujete da li zaglavlje odtampanog dokumenta

treba da bude oseneno.
RTF_JEZIK Jezik izlaznih dokumenata
RTF_LINES tampanje broja redova iz RTF fajla kod tampanja podataka o artiklima.
SI_ZAK_GRP - Saldo grupe kod tampanja sintetikog zakljunog lista Parametrom odreujete da li e
prilikom tampanja sintetikog zakljunog lista da se tampa i saldo za svaku grupu
SI_ZAK_KLS - Saldo klase kod tampanja sintetikog zakljunog lista. Parametrom odreujete da li e
prilikom tampanja sintetikog zakljunog lista da se tampa i saldo za svaku klasu
SIN_KL_SUM - Saldo klase kod tampanja sintetike glavne knjige. Parametrom odredjujete da li se
prilikom tampanja sintetike glavne knjige tampa i saldo za svaku klasu.

AB Soft - Beograd
ZB_SIN_SUM - Saldo sintetike kod tampanja zbirna glavne knjige. Parametrom odredjujete da li se
prilikom tampanja zbirne glavne knjige tampa i saldo za svaki sintetiki konto.
STAMP_DAT - tampanje datuma i sata u zaglavlju dokumenata
TIP_RACUNA - Tip rauna. Da bi tip rauna bio ispravan, mora da postoji odgovarajui TEMPLATE.
Konsultujte se sa slubom Software servisa AB Softa, ukoliko imate potreba za vie tipova rauna.
TIP_RAC_RK - Tip rekapitulacije rauna. Tip rekapitulacije je ceo broj. Ako tip rekapitulacije koji ste
uneli ne postoji u bazi, koristi se tip 0
ZB_OT_RAC - Sumiranje po duzini n ID broja. Kod tampanja otpremnice i fakture, moe se prethodno
izvriti sumiranje koliine i vrednosti artikala na unetu duinu ID broja. Vrednost -1 na ovom mestu znai
da se radi tampanje svakog ID broja. U tom sluaju, koristi se parametar ID_STAMP
Export podataka
Svi izvetaji i ifarnici u AB Soft Windows programima imaju dodatnu mogunost eksporta podataka iz
izvetaja, u Excel fajl. Dovoljno je da, kada ste u prikazu izvetaja, pritisnete tastere <Shift> i F4 i program
e sve prikazane podatke automatski preneti u jedan Excel fajl. Ovo se dalje moe koristiti za formiranje
drugih, specifinih izvetaja ili za prenos u druge obrasce.
Mogue se podatke eksportovati i u druge formate. Podesite parametre Export_tip i ExpCSV_fmt da biste
podesili eksport u drugi format. Vie o podeavanju parametara pogledatje u poslednjem odeljku ovog
Uputstva.
Slanje podataka e-mailom
Da biste neki izvetaj ili dokument poslali mailom, najpre odaberite izvetaj tako da ga program prikae na
ekranu. Nakon toga iz opcije File (odnosno Program, ako vam je podeen ispis Windows standardnih opcija
na Srpskom jeziku), odaberite opciju e-mail.
Program e vam najpre ponuditi da odaberete format slanja. To moe biti:
1. Unicode HTML_UTF8
2. HTML
3. Unicode text
4. Text
Unesite broj da biste odabrali format. Iza toga, ulazite u masku za unos podataka o mailu. Ako ste u
podacima o operateru uneli e-mail poiljaoca za ime operatera pod kojim ste se prijavili, sada e vam
program ponuditi mail poiljaoca. Moete ga po potrebi prekucati.
E-mail primaoca moete uneti, ili ga moete odabrati iz spiska firmi. Uz e-mail moete uneti i poruku,
subject, a izabranu izvetaj odnosno dokument e biti poslat kao attacmhment.

AB Soft - Beograd
Rad sa dokumentima i povezivanje sa MS Wordom
Povezivanje dokumenta sa knjienjem u AB Soft programima mogue je uraditi na sledee naine:
1. Povezivanjem sa skeniranim dokumentom

2. Povezivanjem sa Word dokumentom kreiranim preko unapred definisanog obrasca
Word obrazac se kreira kroz opciju postavka tipova temeljnica, selektovanjem odgovarajue temeljnice,
unosom podataka za tu temeljnicu a zatim pritiskom na taster F8.
Pojavljivanjem novog prozora tasterom F2 se kreira novi obrazac a sa F8 se povezuje sa obrascem kreiranim
ranije.
Bookmarci se koriste u uglastim zagradama npr. [Bookmark1].
Spisak bookmarka se dobija pritiskom na taster F3. Dodata je mogunost definisanja bookmarka sa SQL
upitima. Pored polja Vrednost dodato polje SqlIzraz koje kao parametar koristi polje Vrednost a rezultat je
rezultat upita.
Word dokument se kreira pritiskom na taster SHIFT F5 na osnovu prethodno definisanog obrasca.
Pritiskom na taster SHIFT F6 moete pogledati prethodno kreirani Word dokument.
Tooltipovi i opisni helpovi
Veina polja za unos u koje treba uneti podatak tipa ifre ima tooltipove i opisne helpove. Tooltipovi su
skraeni opis polja i sadraja koji treba uneti u to polje. Pritiskom na tastere Ctrl F1 dobiete tekst od 10tak
reenica koji opisuju ta polje znai i gde se unosi. Slinu informaciju dobiete izborom opcije Pomo / ta
je ovo iz menija.
Slika 2-4
Ako neko od polja nije definisano u ifarniku, tada ete pritiskom na taster F1 automatski ui u objanjenje
gde se polje definie i ta predstavlja.

AB Soft - Beograd
Slika 2-5
Takoe, u Osnovnom meniju postoji opcija pod nazivom ta je ovo, iz koje moete dobiti isti opis. Trei
nain je da na polju za unos podatka pritisnete tastere Ctrl i F1.
Slika 2-6
Uputstvo za korienje programa
U poslednje dve opcije menija sa slike 2-6 nalaze se uputstvo za korienje programa i novine u poslednjih
nekoliko verzija programa. Sa instalacijom nove verzije auriraju se i ovi tekstovi, takoda preporuujemo da
po dobijanju nove verzije najpre pogledate ta je novo uraeno od poslednje verzije koju ste koristili. Da
biste mogli da pogledate sadraj ovih opcija, potrebno je da na raunaru imate instaliran Acrobat Reader.

AB Soft Beograd
3. IFARNICI
Opcija ifarnici iz programa za robno materijalno knjigovodstvo se koristi za unos inicijalnih podataka sa kojima
ete se sresti u toku rada. U ovoj opciji unose se osnovni podaci o entitetima sa kojima e se raditi u aplikaciji.
Artikli
Unos /izmena podataka o artiklima
Jedinice mere
Familije artikala
Grupe artikala
Tipovi artikala
ifarnik osobina artikala
Opisi - slike artikala
Kopiranje slika artikala
Prodajni objekti
Magacini
Prodavnice
Magacioneri, poslovoe, odeljenja
Grupe prodajnih / skladinih objekata
Kase - prodajna mesta
Odeljenja
ifarnici komercijale
Proizvoai
Komercijalisti
Naini plaanja
Komercijalni cenovnicima
ifarnik cenovnika
Definisanje cena u cenovnicima
Koliinski popusti
Kopiranje cenovnika
Zavisni trokovi
Poreski tarifni sistem
Carinski tarifni sistem
Kontiranje stavova
Opte
Po magacinima
Za magacine alata
Po prodavnicama
eme kontiranja
Po magacinima - prema vrsti cene
Po magacinima - za grupe magacina
Po magacinima- prema ifri magacina
Za magacine alata - prema ifri magacina iz MATa
Po prodavnicama - prema nainu voenja
ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 1

AB Soft Beograd
Po prodavnicama - prema ifri prodavnice

Opte eme kontiranja
Organizacija ema kontiranja
Brisanje ema kontiranja
Preuzimanje AB Soft inicijalnih ema kontiranja
Fascikle
ifre kupaca
ifre dobavljaa
Vrste dokumenata
Napomene
Devizni ifarnici
Drave
Strane valute
Kursne liste - po valutama
Da bi uopte moglo da se radi u programu ROK, potrebno je iz opcije ifarnici uneti sve ove podatke.
Meni ifarnika predstavljen je na slici 3-1.
ifarnici koji se unose i koriste u ROK-u zajedniki su sa ostalim programima AB Soft-a koje imate instalirane u
informacionom sistemu. Tako unos moete uraditi ili u nekom od ostalih programa ili u ovom programu.
Slika 3-1

AB Soft Beograd
ARTIKLI
Unos / izmena podataka o artiklima
Ovaj ifarnik je deo ifarnika za fakturisanje, koji pored ovog sadri jo i usluge.
U ifarniku za fakturisanje izdvajaju se tri grupe ifara koje moete fakturisati: usluge, gotovi proizvodi i roba i
materijal. U zavisnosti od toga ta od ovih grupa izaberete, trebaete da unesete razliite podatke o iframa.
Prilikom odluivanja kako da formirate ifarnik za fakturisanje, moete se rukovoditi sledeim:
Roba, materijal i gotovi proizvodi fakturiu se samo na osnovu otpremnica. To znai, da ete, ako elite
da uradite fakturu za artikle ovog tipa, morati najpre da uradite otpremnicu iz programa ROK.
Olakavajua okolnost je to ta otpremnica ne mora biti kompletna. Vie o kompletnim I nekompletnim
dokumentima pogledajte u uputstvu programa ROK.
Gotovi proizvodi su artikli za koje e se obraunavati cena kotanja u pogonskom obraunu. Ovi artikli
obuno imaju sastavnice, koje se mogu koristiti u tampanju ponuda u programu KOM.
Program podrazumeva da su roba i materijal neto to e se nabavljati od dobavljaa
Usluge moete fakturisati bez pozivanja na otpremnice, ak bez pozivanja na ifru usluge (samo
navoenjem opisa usluge)
Prilikom aktiviranja predrauna, za artikle tipa gotovi proizvodi i roba i materijal, formira se nalog za
otpremu u programu ROK.
Unos novog artikla je pritiskom na taster F5, a izmena podataka o postojeem, pritiskom na taster F6. ifru ne
moete izbrisati, ako je ve negde koriena. ifarnik moete pretraivati, sortirati ili filtrirati, na standardan nain.
Roba i materijal
Podaci koje unosite o robi i materijalu su sledei:
I tab strip osnovni podaci
- ID broj jedinstvena ifra artikla. Moe biti kombinacija slova i brojeva. Ne preporuuje se korienje
Yu slova u iframa (). Ovaj podatak je obavezan
- Naziv
- Engleski naziv
- Strani naziv (naziv na nekom drugom jeziku)
- Jedinica mere iz ifarnika jedinica mera
- Grupa artikala iz ifarnika. Artikle moete grupisati putem grupa ili tipova. Pogledajte vie I tome u
delu uputstva koji se odnosi na ove ifarnike.
- Tip artikla iz ifarnika tipova artikala
- Poreska tarifa iz ifarnika poreskih tarifa. Ako artikal nema porez, tada otvorite tarifu sa stopom nula i
dodelite je artiklinma bez poreza, jer je ovaj podatak obavezan.
- Rok plaanja rok plaanja za ovaj artikal
- Napomena

AB Soft Beograd
- Opis
- Bar kod
II tab strip zalihe
- Ulazna jedinica mere (jm1) ako artikal izdajete po jednoj jedinici mere (npr. komad), a nabavljate od
dobavljaa u drugoj jedinici mere (npr. kilogram), tada na prvom tab stripu unosite izlaznu jedinicu mere,
a na ovom mestu treba da unesete ulaznu jedinicu mere (u primeru, na prvom tab stripu unosite komad, a
na drugom, kg). Unos jm1, jm3 i jm4 nije obavezan. Ako ih ne unesete, program e na svim mestima
koristiti jm2 koji ste uneli na prvom tab stripu.
- Transportno pakovanje (jm3) takoe, radi se o izlazu
- Transportna jedinica mere (jm4)
- Odnos jm1 i jm2 u gornjem primeru, ako svaki komad ima 100 grama, tada na ovom mestu unosite 10,
jer u jednom kilogramu ima 10 komada
- Odnos jm3 i jm2 ako na primer vrite prodaju u kutijama gde svaka kutija ima 20 komada, tada na
ovom mestu unosite 20
- Odnos jm3 i jm4 uzmimo na primer da je jm4 u gornjem primeru kilogream, poto svaka kutija ima 20
komada, ovaj odnos bi bio 2.
- MP mara MP Mara koju elite da Vam program ponudi prilikom izrada MP i VP kalkulacija.
Detaljniji opis ove mogunosti pogledajte u delu gde se opisuju izrada MP i VP kalkulacija.
- Taksa po Jm2 ovo polje se vie ne koristi, koristio se u vreme takse koja se plaala na alkohol, kafu i
cigarete. Za sluaj da taksa opet bude uvedena, dovoljno je da na ovom mestu unesete iznos po izlaznoj
jedinici mere i program e je obraunavati na mestima gde je to potrebno.
- Kalo % - procenat kala. Ako artikal nema kalo, ostavite na ovom mestu nulu..
- Kalo otpis % - procenat kala za sluaj otpisa
- Akciza po jm2 u iznosu i akciza u procentima ako artikal ima akcizu, tada ovde unesite na koji nain je
akciza definisana da li kao iznos po izlaznoj jedinici mere ili kao procenat na iznos.
- Rok trajanja u danima
- Teina podatak nije obavezan. Ako ga unesete, tada se moe iskoristiti da se na fakturi izrazi ukupna
teina po otpremnici.
- Carinska tarifa iz ifarnika carinskih tarifa. Podatak nije obavezan ako ne radite uvoz, ali ako artikal
nabavljate na osnovu deviznih ulaza, tada je ako ovaj podatak ne unesete, program nee moi da ispravno
uradi deviznu ulaznu kalkulaciju.
- Drava iz koje radite nabavku. Unosi se ifra iz ifarnika drava.
III tab strip roba materijal.
- Mara VP - VP Mara koju elite da Vam program ponudi prilikom izrade VP kalkulacija. Detaljniji opis
ove mogunosti pogledajte u delu gde se opisuju izradu VP kalkulacije.
- Mara MAX ako postoji ogranienje mare, ovde treba da unesete kolika je maksimalna odobrena
mara
- Procnat participacije procenat participacije za lekove.
IV tab strip dodatni bar kodovi.
Moe se desiti da jedan artikal ima vie bar kodova (npr. zavisno od proizvoaa). Na ovom mestu treba da
unesete sve bar kodove koje artikal moe da ima. Osnovni bar kod unosite na prvom tab stripu, a na ovom unosite
ostale. Ako artikal ima samo jedan bar kod, tada ovde ne treba nita da unosite dovoljno je ono to ste uneli na
prvom tab stripu.
V tab strip proizvoai.
Ako elite, na ovom mestu moete uneti podatke o proizvoaima nekog artikla. Podatke o ovome moete uneti
ovde, ili kod unosa podataka o proizvoaima, kod ifarnika proizvoaa.
- Proizvoa ovde unosite ifru proizvoaa iz ifarnika proizvoaa. Moe biti vie proizvoaa za
jedan artikal. Novog proizvoaa nekog artikla unosite pritiskom na taster F5, a izmenu unetih podataka
na ovom tab stripi, pritiskom na taster F6.

AB Soft Beograd
- ID broj proizvoaa ifra artikla u katalogu proizvoaa.

- Opis
- Http web adresa na kojoj se nalazi prezentacija artikla (ako postoji)
- Oznaka kataloga
- Oznaka proizvoda po katalogu
VI tab strip deklaracije
U 20 redova moete uneti deklaraciju ili dodatni opis artikla. Ovi podaci mogu se koristiti kod tampanja etiketa ili
u namenskim aplikacijama. Takoe, podaci se koriste u B2B aplikaciji.
Gotovi proizvodi
Podaci koje unosite o gotovim proizvodima su sledei:
I tab strip osnovni podaci
Ovaj tab strip odgovara prvom tab stripu u podacima o robi materijalu.
- ID broj jedinstvena ifra artikla. Moe biti kombinacija slova i brojeva. Ne preporuuje se korienje
Yu slova u iframa (). Ovaj podatak je obavezan
- Naziv
- Engleski naziv
- Strani naziv (naziv na nekom drugom jeziku)
- Jedinica mere iz ifarnika jedinica mera
- Grupa artikala iz ifarnika. Artikle moete grupisati putem grupa ili tipova. Pogledajte vie I tome u
delu uputstva koji se odnosi na ove ifarnike.
- Tip artikla iz ifarnika tipova artikala
- Poreska tarifa iz ifarnika poreskih tarifa. Ako artikal nema porez, tada otvorite tarifu sa stopom nula i
dodelite je artiklinma bez poreza, jer je ovaj podatak obavezan.
- Rok plaanja rok plaanja za ovaj artikal
- Napomena
- Opis
- Bar kod
II tab strip zalihe
Ovaj tab strip odgovara drugom tab stripu u podacima o robi materijalu.
- Ulazna jedinica mere (jm1) ako artikal izdajete po jednoj jedinici mere (npr. komad), a nabavljate od
dobavljaa u drugoj jedinici mere (npr. kilogram), tada na prvom tab stripu unosite izlaznu jedinicu mere,
a na ovom mestu treba da unesete ulaznu jedinicu mere (u primeru, na prvom tab stripu unosite komad, a
na drugom, kg). Unos jm1, jm3 i jm4 nije obavezan. Ako ih ne unesete, program e na svim mestima
koristiti jm2 koji ste uneli na prvom tab stripu.
- Transportno pakovanje (jm3) takoe, radi se o izlazu
- Transportna jedinica mere (jm4)
- Odnos jm1 i jm2 u gornjem primeru, ako svaki komad ima 100 grama, tada na ovom mestu unosite 10,
jer u jednom kilogramu ima 10 komada
- Odnos jm3 i jm2 ako na primer vrite prodaju u kutijama gde svaka kutija ima 20 komada, tada na
ovom mestu unosite 20
- Odnos jm3 i jm4 uzmimo na primer da je jm4 u gornjem primeru kilogream, poto svaka kutija ima 20
komada, ovaj odnos bi bio 2.
- MP mara MP Mara koju elite da Vam program ponudi prilikom izrada MP i VP kalkulacija.
Detaljniji opis ove mogunosti pogledajte u delu gde se opisuju izrada MP i VP kalkulacija.

AB Soft Beograd
- Taksa po Jm2 ovo polje se vie ne koristi, koristio se u vreme takse koja se plaala na alkohol, kafu i
cigarete. Za sluaj da taksa opet bude uvedena, dovoljno je da na ovom mestu unesete iznos po izlaznoj
jedinici mere i program e je obraunavati na mestima gde je to potrebno.
- Kalo % - procenat kala. Ako artikal nema kalo, ostavite na ovom mestu nulu..
- Kalo otpis % - procenat kala za sluaj otpisa
- Akciza po jm2 u iznosu i akciza u procentima ako artikal ima akcizu, tada ovde unesite na koji nain je
akciza definisana da li kao iznos po izlaznoj jedinici mere ili kao procenat na iznos.
- Rok trajanja u danima
- Teina podatak nije obavezan. Ako ga unesete, tada se moe iskoristiti da se na fakturi izrazi ukupna
teina po otpremnici.
- Carinska tarifa iz ifarnika carinskih tarifa. Podatak nije obavezan ako ne radite uvoz, ali ako artikal
nabavljate na osnovu deviznih ulaza, tada je ako ovaj podatak ne unesete, program nee moi da ispravno
uradi deviznu ulaznu kalkulaciju.
- Drava iz koje radite nabavku. Unosi se ifra iz ifarnika drava.
III tab strip gotovi proizvodi
- Crte podatak koji se unosi u nekim sluajevima, npr. u mainstvu

- ifra NT ifra nosioca trokova iz ifarnika nosilaca trokova. Ovaj ifarnik se definie iz programa
POP i POGS. Ako ifru niste definisali, program e ponuditi da je automatski unese u ifarnik programa
POP i POGS.
- Koeficijent za raspodelu koliina kod lansiranja, ukupna lansiranja koliina raspodelie se po gotovim
proizvodima i uslugama koji pripadaju tom nosiocu, po kljuu koeficijentima. Kod zatvaranja, mogue
je promeniti klju i to e promeniti lansiranu koliinu, poa shodno tome i koliinu koja se oekuje na
prijemu. Informacija o koliini po normativu za to lansiranje je sauvana i ne moe se promeniti od strane
operatera.
- Koeficijent za raspodelu vrednosti kod zatvaranja radnog naloga, pritiskom na taster Auto, moe se
iskoristiti vrednost trebovanog materijala za formiranje prosene cene sa kojom e biti zaduen magacin
gotovih proizvoda. Ovaj koeficijent koristi se kao klju za raspodelu vrednosti trebovanja.
IV tab strip dodatni bar kodovi.
Ovaj tab strip odgovara etvrtom tab stripu u podacima o robi materijalu.
Moe se desiti da jedan artikal ima vie bar kodova (npr. zavisno od proizvoaa). Na ovom mestu treba da
unesete sve bar kodove koje artikal moe da ima. Osnovni bar kod unosite na prvom tab stripu, a na ovom unosite
ostale. Ako artikal ima samo jedan bar kod, tada ovde ne treba nita da unosite dovoljno je ono to ste uneli na
prvom tab stripu.
V tab strip deklaracije
U 20 redova moete uneti deklaraciju ili dodatni opis artikla. Ovi podaci mogu se koristiti kod tampanja etiketa ili
u namenskim aplikacijama. Takoe, podaci se koriste u B2B aplikaciji.
Slike artikala u bazi
Slike artikala mogu se pamtiti na disku ili u bazi. Pamenje slika artikala u bazi radi se kroz ifarnik artikala.
Pritiskom na taster F8 kada ste u reimu izmene podataka o artiklima, moete definisati jednu ili vie slika artikala.
Kada uete u opciju, nove slike dodajete pritiskom na taster F5, a briete iz evidencije pritiskom na taster F6.
Jedinice mere
ifarnik jedinica mere - zaokruenje koje se na ovom mestu pojavljuje, jo uvek se ne koristi u aplikacijama.
Umesto toga, koristite parametar kojim podeavate zaokruenje koliina.

AB Soft Beograd
Familije, grupe i tipovi artikala
Familije, grupe i tipovi artikala su tri kategorije koje vam omoguuju da grupiete artikle i usluge, radi dobijanja
izvetaja po ovim kategorijama. Hijerarhijski gledano, tipovi su nezavisno grupisanje, dok su familije u
hijerarhijskom smislu via kategorija od grupa.
To znai da je hijerarhija sledea:
1) Familije -> grupe -> artikli (jedna familija ima vie grupa, jedna grupa ima vie artikala)
2) Tipovi -> artikli (jedan tip ima vie artikala)
Korienjem mogunosti da definiete familije, grupe i artikle, dobijate vie izvetaja, jer se u dosta izvetaja oni
pojavljuju kao kolone. Sortiranjem i filtriranjem po familijama, grupama i artiklima, moete poveati broj
izvetaja.
Familije su najvia hijerarhijska grupa. Dovoljno je da ih definiete u ifarnicima i da se kod definisanja grup
pozovete na familije. Nikakva dodatna knjienja u tom smislu nisu potrebna. Ovako uspostavljena hikerarhija
omogui e Vam dobijanje nekih izvetaja po artiklima, grupama i familijama.
U ifarniku grupa artikala imate mogunost unosa procenata VP i MP mare koji e vam koristiti kod izrade VP i
MP kalkulacije. Kako isti takvi procenti postoje i kod unosa podataka o artiklima, postupak koji program koristi
kod izrade kalkulacije je sledei:
najpre e proveriti da li za artikal postoji unet procenat VP odnosno MP mare (razliit od nule). Ako
postoji, prenee ga u polje za unos.
ako je procenat koji je program dobio na osnovu podataka iz ifarnika nula, tada e potraiti ovaj podatak
u ifarniku grupe vezane za artikal. Ako postoji, prenee ga u polje za unos .
bez obzira na to da li je i na koji nain program doao do podatka o MP i VP mari kod unosa kalkulacije,
ovaj podatak moete promeniti i u samoj kalkulaciji.
U ifarniku grupa artikala postoji oznaka (da ili ne), da je za artikle koji pripadaju toj grupi obavezan unos
serijskog broja. Za takve artikle, program e automatski ponuditi tabelu za unos serijskog broja, kod izrade
temeljnica.
Ako koristite dodatne osobine, tada je potrebno da u ifarniku grupa unesete da li se kod knjienja koristi provera
na jednakost koliina. Inicijalna vrednost je DA.
Posebno vezano za grupe, moete definisati kontiranje vezano za grupu, ime vam se poveava mogunost
rasporeivanja iznosa na razliita konta u programu FIPO po razliitim osnovama.
U ifarniku grupa artikala postoji polje "tampa osobina" u kome se unosi broj dodatnih osobina (pod uslovom da
su unete u temeljnci) koje se mogu tampati za artikle iz te grupe. To se odnosi na tampu trebovanja, otpremnica,
rauna-otpremnica (ROK), rauna (ROK i FAKT) i deviznih rauna ako su vezani uz otpremnicu unetu sa
osobinama (FAKT). Da bi se osobine mogle odtampati, potrebno je da parametar ID_STAMP ima vrednost 4.
"tampa osobina" moe imati vrednsti od 0 do 3, znai mogue je odtampati najvie tri osobine po artiklu
ifarnik osobina artikala
Osobine se koriste kada o artiklima na zalihama treba obezbediti dodatne informacije o stanju po nekim dodatnim
osobinama, kao to su bija, veliina, rok trajanja i slino. Mogue je definisati vie osobina, ali se za neki artikal
moe pratiti najvie kombinacija od 3 osobine (1, 2 ili 3). Koliko e se osobina pratiti, definie se u podacima o
grupama artikala.

AB Soft Beograd
Osobine se unose u ifarnicima programa ROK. Unose se osobine, a pritiskom na taster F7 (Vrednosti) unose se
dozvoljene vrednosti tih osobina.
Ako je izbor Autounos postavljen na DA, tada e se pojava nove vrednosti osobine u knjienjima, automatski
preneti u ifarnik i nema potrebe da se on unapred definie.
U ifarnik osobina artikala imate mogunost da za neku osobinu veete kapacitet. Ovo treba da koristite kada elite
da ograniite koliinu artikala koji se pojavljuju sa istom osobinom. Da biste ovo postigli, potrebno je da u
ifarniku osobina oznaite da osobina ima kapacitet. U tom sluaju, kod unosa vrednosti te osobine, dobiete i jo
jednu kolonu u koju za svaku vrednost osobine definiete kapacitet. Prilikom prikaza lager liste po osobinama u
opciji Knjienje VP dobiete i prikaz kolone kapacitet. Ako imate vie osobina nad istom grupom artikala tada je
dovoljno da kapacitet veete samo za prvu osobinu, jer e program koristiti ovu informaciju.
Opisi - slike artikala
Opisi, odnosno slike artikala predstavljaju dodatne opise ifara za fakturisanja. Program e vam omoguiti da
unesete opis proizvoljne duine. Ukoliko elite, ovom opisu moete pridruiti i sliku. Naime, opis je tekst u RTF
formatu, kojem, pored pristupa iz programa FAKT, ROK i KOM, moete pristupiti i iz nekog drugog programa
Worda na primer. Na taj nain, ovaj opis moete formirati kako elite i u njega ukljuiti i komplikovanije objekte.
Opisi se smetaju na poddirektorijumu PrintRTF, na istom nivou na kojem se nalazi i program FAKT. Nazivi
fajlova se formiraju kao Qa1_xxx.rtf, gde je xxx ifra artikla u ifarniku.
Opisi definisani na ovakav nain, mogu se koristiti za tampanje ponuda. iz programa KOM, ili se mogu pogledati
iz Helpa kod unosa artikala.
Kopiranje slika artikala
Jednom unetu sliku moete iskopirati u neku drugu. Kopira se polazni file i smeta u PrintRTF, PrintRTFENG ili
PrintRTFNEM u zavisnosti od podeenog parametra za jezik.

AB Soft Beograd
PRODAJNI OBJEKTI
Magacini
U opciji ifarnici / Magacini unosite osnovne podatke o magacinima sa kojima ete raditi u programu ROK.
Od podataka o magacinima unose se ifra magacina, naziv, adresa, ptt broj, da li je magacin konsignacioni ili ne,
vrsta cena po kojoj se magacin vodi, da li je dozvoljeno sortiranje kartica za konkretan magacin, da li je magacin
sa akcizama i da li je sa taksom.
Napomena: taksa se vie se koristi, jer nije definisana zakonskom regulativom. Za sluaj da obraun takse buse
ponovo uveden, dovoljno je da definiete ovaj podatak kod definisanja artikala i magacina, jer je kompletan
obraun i dalje zadran u algoritmima obrauna.
Vrsta cene po kojoj se magacin vodi, praktino, odreuje karakter magacina. Kod vrste cene 1, magacin se vodi po
prodajnoj ceni i kompletno stanje se nivelie na poslednju VP cenu, sa tipom cena 2 ili 3 magacin se vodi po
prosenoj nabavnoj ceni i kod tipa 4, magacin se vodi po planskoj ceni. Razlika kod nabavnih cena tipa 2 i 3 je u
nainu odreivanja prosene cene. Kod magacina tipa 2 prosena cena se odreuje na bazi trenutnog stanja i
prosene cene u magacinu i trenutnog ulaza i nabavne cene. Kod vrste cene 3 prosena cena se odreuje na bazi
ukupnog finansijskog i koliinskog zaduenja magacina. Ovde je bitno da napomenemo da magacin tipa 1 zahteva
hronoloko knjienje dokumenata, dok kod ostalih tipova magacina ovo nije sluaj.
Podatak o komercijalmnom cenovniku kojeg na ovom mestu unosite, omoguuje da definiete cenovnik u kojem
se menjaju cene sa svakom promenom cene artikla u okviru programa Rok. Tako e se novoformirane cene
prilikom nivelacije ili prijemnice u magacinu koji je vezan za neki komercijalni cenovnik, automatski preneti u taj
komercijalni cenovnik.
Slika 3-2

AB Soft Beograd
Prodavnice
U opciji ifarnici / Prodavnice unosite podatke o prodavnicama koje ete voditi kroz program ROK.
Od osnovnih podataka o prodavnicama unosite ifru prodavnice, naziv, adresu, ptt broj, da li je prodavnica
konsignaciona ili ne i da li ete prodavnicu voditi robno ili ne. Ako unesete da prodavnicu vodite robno, morate je
iz programa razduivati robno. U suprotnom ete je razduivati samo finansijski.
Magacioneri, poslovoe, odeljenja
Ako elite da imate izvetaje po ovoj kategoriji informacija, tada na ovom mestu definiite odgovorne osobe za
vae skladine objekte. Kod unosa podataka o magacinima ili prodavnica, potrebno je da unesete i ifru
magacionera, odnosno poslovoe.
Voenje ovog ifarnika nije obavezno.
Grupe prodajnih / skladinih objekata
Ako imate jako veliki broj skladinih objekata, tada ih moete grupisati. Potrebno je da unesete ifarnik grupa
objekata i da ove grupe veete za objekte, kod unosa podataka o objektima.
Voenje ovog ifarnika nije obavezno. Ako ga unesete, moi ete da dibeje podatke o zalihama po grupama
objekata, iz opcija Pretraivanja.
Kase - prodajna mesta
U ovoj opciji imate mogunost definisanja kasa, za korisnike koji imaju ROK povezan sa fiskalnim kasama.
Odeljenja
ifarnik odeljenja u okviru jednog prodajnog objekta.

AB Soft Beograd
IFARNICI KOMERCIJALE
Proizvoai
Na ovom mestu unosite ifarnik proizvoaa. O proizvoaima se unose osnovni podaci: ifra i naziv proizvoaa.
Ukoliko elite, moete uneti i asortiman proizvoaa. Kada ste na ifri nekog proizvoaa, pritisnite ikonicu
Asortiman, na toolbaru. Program e vam otvoriti jo jedan prozor u kojem moete uneti artikle koje proizvodi taj
proizvoa, kao i originalnu ifru artikala kod proizvoaa i originalni naziv. Dozvoljeno je da neki artikal
proizvodi vie proizvoaa. Podatke o asortimanu proizvoaa moete uneti na ovom mestu, ili kroz unos artikala.
Komercijalisti
ifarnik vaih komercijalista. Prilikom izrade faktura, predrauna, otpremnica ili ponuda, moi ete da unesete i
ifru komercijaliste. Kasnije ete moi da dobijete izvetaje o uinku komercijalista iz aplikacija FIPO, ROK,
KOM i FAKT.
Komercijaliste moete vezati za operatere koji se loguju u program. Kada Szstem operater unosi podatke o
operaterima, moe uneti i podataka koji je komercijalista u pitanju, ako postoji takva veza. U tom sluaju, kod
izrade dokumenata u ijem zaglavlju se unosi ifra komercijaliste, program e ponuditi ifru komercijaliste koja je
deklarisana za operatera.
Komercijaliste takoe moete vezati i za svoje komintente. Ako postoji takva veza, tada e program na fakturama i
predraunima ponuditi ifru komercijaliste koja je vezana za unetog komintenta.
Naini plaanja
ifarnik naina plaanja. Ovaj ifarnik koristi se kod unosa podataka o fakturama.
Naine plaanja moete vezati za komintente. U tom sluaju, kod izrade faktura i profaktura, program e Vam kod
izbora ifre kupca ponuditi ifru naina plaanja koja je vezana za njega.
Kod unosa podata o komercijalnim cenovnicima koje vezujete za kupce, iz programa KOM, moete definisati
popuste po grupama artikala i nainima plaanja, koje e program FAKT koristiti kod izrade faktura i predrauna.

AB Soft Beograd
KOMERCIJALNI CENOVNICI
Komercijalni cenovnici koriste se kod izrade ponuda, predrauna, otpremnica i faktura. Jedan komercijalni
cenovnik moete vezati za ifru komintenta i program e vam ponuditi cenovnik kod unosa zaglavlja dokumenta.
Komercijalni cenovnici se kompletno definiu u programu KOM. U okviru ovog programa imate razne mogunosti
za automatsko podeavanje i brz preraun cena. Programi FAKT i ROK takoe imaju opcije definisanja
komercijalnih cena, ali sa znatno manje mogunosti automatskih prerauna.
Opcije u komercijalnim cenovnicima definisane u jednom od ova tri programa postaju vidljive i u ostalim.
ifarnik cenovnika
U ovoj opciji najpre definiete sam ifarnik. Pored ifara cenovnika, potrebno je da unesete naziv cenovnika,
devizu, da li je cenovnik osnovni ili izveden, da li je cenovnik sa cenama sa PDVom ili ne i da li ifarnik u stvari
definie plansku prodajnu cenu.
Ako imate deviznu verziju programa FAKT, tada moete definisati i stranu valutu u kojoj je izraen cenovnik.
Stranu valutu unosite u polju deviza.
Cene u cenovniku mogu biti sa PDVom ili bez PDVa. Ako su cne sa PDVom, onbraun cene kree od cene sa
porezom, u suprotnom, obraun cene kree od cene bez poreza. Ovo je vano zbog zaokruenja, jer kod izrade
faktura obraun iznosa takoe moe kretati od iznosa sa porezom i iznosa bez poreza.
Cenovnik moe biti osnovni ili izveden. Mogunost definisanja izvedenih cenovnika koristite ako imate cenovnike
koji su od osnovnog dobijeni mnoenje cena sa nekim koeficijentom. Tada je potrebno da jedan ili vie cenovnika
definiete kao osnovni. Kod unosa izvedenih, u polju Osnovni cenovnik uneete ifru polaznog, a u polju %
osnovne cene, procenat sa kojim se mnoe cene izvedenog cenovnika. Za jedan osnovni moete definisati vie
izvedenih cenovnika.
Planske prodajne cene unose se samo ako imate pogonski obraun.
Komercijalne cenovnike moete vezati za komintente. U tom sluaju, kod izrade faktura i profaktura, program e
Vam kod izbora ifre kupca ponuditi cenovnik koji je vezan za njega.
NAPOMENA: Opciju automatske promene cena u izvedenim cenovnicima na osnovu osnovnog cenovnika ima
samo program KOM.
Definisanje cena u cenovnicima
Za svaki cenovnik koji ste uneli u ifarnik, na ovom mestu moete definisati cene koje vae. Potrebno je da
unesete ifru cenovnika i program e Vam prikazati podatke koje ste ranije definisali.
Kolone su sledee:
ID broj za unos ID broja moete koristiti Help, pritiskom na taster F1

Naziv unos moete uraditi i preko naziva
Jedinica mere program e je prikazati na osnovu podatka iz ifarnika
Cena bez PDVa

AB Soft Beograd
Cena sa PDVom
Prethodna cena ovo polje popunjava se kod promene cene, prethodnom cenom bez PDVa
Maksimalna nabavna cena na osnovu uraenih kalkulacija
! - popunjava se ako je maksimalna nabavna cena vea od prodajne bez PDVa
Kataloki broj od proizvoaa koji je prvi u ifarniku vezan za ovaj artikal
Devizna cena u deviznoj valuti koja je definisana u ifarniku za ovaj komercijalni cenovnik.
Dovoljno je da unesete ID broj i jednu cenu. Cena sa PDVom odnosno cena bez PDVa su meusobno zavisne i
program ih preraunava na osnovu pripadnosti artikla odnosno usluge nekoj poreskoj tarifi. Pri tom, zaokruenje
se formira na onoj ceni koja je rezultantno dobijena, na osnovu toga da li je cenovnik cena sa PDVom ili bez.
Za brzu promenu cena u komercijalnom cenovniku, koristite taster F8 (korekcija), koji omoguuje da se cene
promene mnoenjem sa nekim koeficijentom.
NAPOMENA: U programu KOM postoji oopcija slina ovoj, koja daje znatno vie mogunosti za brzo definisanje
cenovnika i promenu cena.
Koliinski popusti
Ukoliko je va cenovnik formiran tako da za kupovinu vee koliine nekog artikla odobravate popust, tada na
ovom mestu moete uneti koliinski popust. Potrebno je da odaberete cenovnik i ID broj, a program e vam
otvoriti tabelu za unos podataka. Unosite koliinu do koje vai popust, procenat popusta i cenu. Ako je unet
procenat popusta, program e primeniti procenat popusta na cenu, za sluaj unosa koliine koja spada u opseg. Isto
tako, moe primeniti novu cenu, ako je tako navedeno.
Kopiranje cenovnika
Jednom unesti cenovnik moete iskopirati u neki drugi. Potrebno je da unesete ifru cenovnika u koji kopirate i iz
kojeg kopirate i podaci e biti preneti. Nakon toga, ciljni cenovnik moete promeniti iz opcije promene cena.

AB Soft Beograd
ZAVISNI TROKOVI
ifarnik zavisnih trokova koristi se prilikom izrade ulaznih kalkulacija za robu ili materijal. Podaci koji se unose u
ifarniku su:
- ifra zavisnog troka

- Naziv
- Konto i ifra na koje se knjii (ukoliko ih moete uneti, olakae vam unos podataka u toku izrade
kalkulacije)
- Procenat, iznos i iznos po jedinici mere - potrebno je da unesete jedan od ovih podataka. Podaci se
odnose na nain obrauna zavisnog troka procenat na iznos, fiksan iznos ili iznos po ulaznoj jedinici
mere. Bez obzira na to kako unesete ovde podatke, pilikom izrade kalkulacije ih moete promeniti.
- Carina oznaka da li je zavisni troak carina. Ako jeste, kod obrauna zavisnih trokova u prijemnici,
za ovaj troak primenjivae se carinski kurs, koji se unosi kroz kursne liste
- Carinska osnovica oznaka da li zavisni troak kod izrade devizne kalkulacije ulazi u osnovicu za
obraun carine
- Poreska osnovica oznaka da li zavisni troak kod izrade devizne kalkulacije ulazi u osnovicu za
obraun PDVa
- Pasivna vremenska razgranienja oznaka da li je troak pasovno vremensko razgranienje
- Ulazi u nabavnu vrednost oznaka da li zavisni troak ulazi u nabavnu vrednost
Podaci koje ovde definiete, bie vam ponueni kod izrade kalkulacije, ali vi ih na tom mestu moete prekucati.
Napominjemo da voenje ovog ifarnika nije obavezno, odnosno da kalkulacije moete raditi, a da na ovom mestu
nemate otvorene ifre zavisnih trokova.
PORESKI TARIFNI SISTEM
Poreska tarifa je vrlo vana kategorija koju treba definisati i vezati uz ifarnik artikala.
U ovoj opciji unosi se ifarnik tarifa sa odgovarajuim stopama.
Program dolazi sa vaeim poreskim tarifnim sistemom, a to je:
7 Stopa od 18%
8 Stopa od 8 %
9 Stopa 0% bez prava osloboenja
10 Stopa 0% sa pravom osloboenja
11 Stopa 0% prodaja na Kosovu
12 Stopa 0% prodaja u Crnoj Gori
13 Stopa 0% izvoz
Za sluaj da radite sa poljoprivrednim proizvoaima, potrebno je da unesete i stopu od 5%.
Ove tarife unose se uz podatke o artiklima. Ako se iz nekog razloga na celu fakturu primenjuje jedinstvena tarifa,
program e vam omoguiti da tu tarifu unesete u zaglavlje dokumenta.
Podaci koje unosite o tarifama su:
1. ifra tarife
2. Stopa u procentima
3. Naziv tarife
4. Naziv kolone u kojima se prikazuju podaci o ovoj tarifi

AB Soft Beograd
5. Konto i ifra na koje se kontiraju PDV kod podaje artikala / usluga

6. Konto i ifra ukalkulisanog poreza na kojima se vodi ova tarifa.
7. Konto avans i ifra avans konto i ifra koji se koriste za kontiranje avansa
8. Konto sopst.potr i ifra sopst.potr knto i ifra koji se koriste za knjienje poreza kod artikala koji su
upotrebljeni za sopstvene potrebe.
9. Konto got.prodaje i ifra got.prodaje konto i ifra koji se koriste za kontiranje PDVa kod gotovinske prodaje.
10. Konto Crna Gora i ifra Crna Gora konto i ifra na koje se knjie PDV kod prodaje proizvoda u Crnoj Gori.
11. Konto Kosovo i ifra Kosovo - konto i ifra na koje se knjie PDV kod prodaje proizvoda na Kosovu
12. Konto izvoz i ifra izvoz - konto i ifra na koje se knjie PDV kod izvoza
13. Konto ulaz, ifra ulaz konto i ifra na koje se knjie ulazni PDV
14. Konto ulaz / DEV i ifra ulaz / DEV konto i ifra na koje se knjie ulazni PDV za uvezenu robu
15. Tarifa na fiskalnom tampau koja odgovara ovo tarifi
16. Kolona Ako elite da se ova tarifa pojavi u izvetajima o PDV evidenciji, tada na ovom mestu unesite redni
broj kolone. Ako ostavite 0 (ili prazno polje), kolona se nee pojaviti u izvetajima o PDV evidenciji. Porez za
artikle koji pripadaju ovoj tarifi obraunava se nezavisno od vrednosti ovog polja, ako postoji na temeljnici.
Neophodno je da konta i ifre budu definisane u poreskom tarifnom sistemu. Ako konto nije sa iframa, tada
nemojte definisati ifru na ovom mestu.
Konta i ifre koje unosite na ovom mestu moraju biti definisani u kontnom planu, odnosno ifarniku analitike
programa FIPO. Ovi podaci koristie se kod kontiranja dokumenata na kojima postoji pored kod izlaza.
CARINSKI TARIFNI SISTEM
ifarnik carinskog tarifnog sistema sadri samo ifru i naziv. Za sada, ovaj ifarnik se koristi samo da bi dao
mogunost tampanja informacije o carinskoj tarifi na dokumentima, kao i kod devizne ulazne kalkulacije.
KONTIRANJE STAVOVA
Prilikom izrade raznih temeljnica u ovom ili ostalim programima AB Soft-a, automatski se generiu stavovi za
knjienje u finansijskom (i pogonskom) knjigovodstvu. Konta i ifre stavova na kojima se ove promene knjie,
nekad e se odreivati na osnovu podataka iz zaglavlja temeljnice, a nekad ete morati da ih unesete. Ako ih na
ovom mestu definiete, tada e ih program ponuditi prilikom izrade ovakvih temeljnica.
Izmeu programa za finansijsko knjigovodstvo FIPO i programa za robno-materijalno knjigovodstvo ROK postoji
veza u smislu da program ROK koristi kontni plan i ifarnike kupaca i dobavljaa iz programa FIPO. Sa druge
strane, sva dokumenta koja se urade u programu ROK se kontiraju i na taj nain se formira privremeni nalog za
knjienje u program FIPO i glavnu knjigu. Na ovaj nain je izbegnut dupli unos dokumenata jer je izradom
dokumenta u programu ROK odmah formiran i finansijski nalog, koji je potrebno u programu FIPO preuzeti,
proveriti, dodeliti mu datum i broj i proknjiiti ga u glavnu knjigu.
Ako stav ne definiete na ovom mestu, tada ete morati da ga unesete kod samo kontiranja, da biste temeljnicu
mogli da proknjiite.
Ulaskom u ovu opciju pojavljuje se tabela sa svim opisima koji se mogu javiti kod izrade dokumenata iz programa
ROK. Nain definisanja stavova za kontiranje moe biti razliit. Unos konta, ifre i organizacione jedinice kod
opisa stava za kontiranje podrazumeva da e se npr. stav prihod-realizacija knjiiti na isti konto i za sve magacine
i za sve prodavnice. Duplim klikom levim tasterom na miu ispred opisa stava za kontiranje otvara se mogunost
definisanja konta posebno za veleprodaju, a posebno za maloprodaju. To znai da je sada mogue definisati
poseban konto za prihod u VP i u MP. Ukoliko elite dalje da ralanite kontiranje stava potrebno je levim

AB Soft Beograd
tasterom kliknuti, u okviru stava prihod, na opciju za magacine ili za prodavnice. Time se otvara mogunost
definisanja konta na koji e ii prihod posebno za magacine po VP cenama, cenama 2, cenama 3 ili cenama 4.
Unos konta na nekom od ovih polja znai da e prihod kod svih magacina koji su odreenog tipa ii na definisani
konto. Sledee to moete da uradite je da duplim klikom na nekoj od vrsta cena uete u unos konta za knjienje
odreenog stava za svaki magacin posebno (ili prodavnicu).
Slika 3-3
Postoji mogunost definisanja kontiranja po grupama proizvoda. Kada uete u definisanje konta na nekom nivou,
za neki stav, moete pritiskom na taster Grupe dobiti tabelu u kojoj definiete grupe i konta, ifre i organizacione
jedinice, na koje se knjii uneti stav. Nove podatke unosite pritiskom na taster F5, a menjate ih pritiskom na taster
F6.
Ako na ovom mestu za neki stav definiete da je kontiranje po grupama, tada e program tu informaciju iskoristiti
kod kontiranja, za svaku emu na kojoj se stav pojavljuje.
NAPOMENA: vezano za kontiranje PDVa, potrebno je da obratite panju na parametar KONT_POR, kojim
moete da definiete da se kontiranje PDVa u nekim uslovima vee za konto iz poreskog tarifnig sistema i ifru
objekta. Preporuujemo ovakav nain kontiranja, posebno za ukalkulisani PDV u maloprodajnim objektima.

AB Soft Beograd
EME KONTIRANJA
eme kontiranja moete da unosite prema sledeim kriterijumima:

po magacinima - prema vrsti cene
po magacinima - za grupe magacina
po magacinima- prema ifri magacina
za magacine alata - prema ifri magacina iz MATa
po prodavnicama - prema nainu voenja
po prodavnicama - prema ifri prodavnice
opte eme kontiranja
Iz opcije eme kontiranja moe se promeniti ema kontiranja koju e program ponuditi kod izrada temeljnice.
Zbog kritinosti obrade, molimo vas da se obratite slubi Software servisa ako elite da promenite neto iz ove
opcije, da biste ovu operaciju sproveli u saradnji sa naim strunjacima.
FASCIKLE
Fascikle slue za privremeno odlaganje naloga. U ovom ifarniku definiu se broj i naziv fascikle. Ukupan broj
fascikli nije ogranien, to znai da korisnik formira onoliko fascikli koliko mu je potrebno. Nalozi smeteni u
fascikle nisu proknjieni, to znai da podatke vezane za ove naloge ne moete videti u izvetajima. Putem fascikli
se vri prenos gotovih knjienja iz drugih programa u program FIPO.
U programu ROK (robno materijalno knjigovodstvo), svaka temeljnica bie iskontirana. Ovi stavovi nee biti
automatski preneti u glavnu knjigu (mada je ovo mogue postii, ali ne preporuujemo), ve e biti odloeni u
neku od fascikli. Ukoliko u toj fascikli ve postoje stavovi, novi stavovi bie pridodati, ali e se informacija o tome
da stavovi pripadaju jednom dokumentu, sauvati. Kod prenosa u program FIPO stavovi se mogu sumirati ako
imaju isti konto, organizacionu jedinicu, ifru i broj dokumenta, to odreujete poljem +- u ifarniku.
Iz programa FIPO, operater zaduen za knjienje u programu FIPO moi e da iz dogovarajue opcije preuzme
stavove (celu fasciklu ili dokument po dokument) i proknjii ih u glavnu knjigu.
Na svim mestima na kojima je potrebno uneti broj fascikle za prenos u FIPO, moete dobiti Help, pritiskom na
taster F1. Help obino sadri i broj stavova koji se nalaze u fascikli.

AB Soft Beograd
IFARNICI KUPACA I DOBAVLJAA
Kao to je ve objanjeno, ifarnici analitike predstavljaju konkretne ifre kupaca, dobavljaa, poreza i svih ostalih
ifara sortiranih i definisanih u tipovima ifarnika. Za sluaj programa ROK, ovde se unose samo ifarnici kupaca i
dobavljaa. Izborom ove opcije pojavljuje se prozor prikazan na slici 3-4.
Prozor je podeljen u tri dela:
U gornjem delu je prikazana lista sa spiskom tipova ifarnka. Tipove ifarnika unosite u odgovarajuoj opciji u
meniju ifarnici.
Slika 3-4
U sredinjem delu nalazi se lista ifara koje pripadaju izabranom tipu ifarnika.
Na kraju, u donjem delu nalazi se nekoliko tab stripova koji sadre podatke koje se odnose na izabranu ifru iz
spiska. Kako e izgledati ovaj deo prozora, zavisi od tipa ifarnika, odnosno od karaktera samih ifara. Najvie
podataka potrebno je uneti kod unosa ifara komintenata.
Unos i izmena podataka se vri na ve opisani nain, pritiskom na taster F5, odnosno F6. Prilikom unosa podataka
potrebno je uneti sledee podatke:
Tip ifre se unosi biranjem jedne od ponuenih vrednosti iz padajue liste. Vrednosti u ovoj listi popunjeni su
podacima iz predhodno objanjenog ifarnika Tipovi ifarnika.
Polje ifra predstavlja ifru analitike. Ovo polje se popunjava smislenom ifrom. Na predlog za ifriranje je
da ifra u sebi sadri poetno slovo naziva ifre i odreeni redni broj. Na primer, komitenta AB Soft moete
ifrirati sa A001, a komitenta Atex sa A002. Ovakav nain ifriranja omoguuje laki nain korienja help
sistema koji objanjavamo kroz primer: Ako se ifra sastoji samo od kombinacije brojeva, pozivanjem Helpa
prikazuju se sve ifre odreenog tipa ifarnika. Ako elimo da ubrzamo pretragu ifara, moramo da zaduimo
operatera da zapamti bar poetne brojeve ifara. Ako firma ima nekoliko hiljada kupaca i dobavljaa, taj
dogaaj postaje malo verovatan. ifriranjem na predloeni nain pretraga se zasniva na upisu poetnog slova
naziva komitenta i pozivanjem Helpa (F1). Na ovaj nain pretraga je ubrzana onoliko puta koliko ima
poetnih slova u iframa (30 slova).
Polje naziv predstavlja naziv ifre (kupca, dobavljaa, poreza i sl.)

AB Soft Beograd
Polje PTT se popunjava ptt brojem za mesto iz ifarnika mesta, pozivanjem Helpa. Na ovaj nain automatski
se popunjava i polje mesto odgovarajuim nazivom iz istog ifarnika.
Polje OJ se popunjava kao i polje PTT iz ifarnika organizacionih jedinica (OJ).
Osnovni podaci su prikazani u istoimenoj kartici. Predhodno opisani podaci se unose upravo direktno u ovoj
kartici.
iro rauni predstavlja karticu u kojoj se unose podaci o iro raunima. Program moe praviti proveru na
ispravnost unetog iro rauna, ako se tako podesi odgovarajui parametar.
Dodatni podaci se unose u istoimenoj kartici. Za sluaj dobavljaa, obavezno unestite oznaku da li je
dobavlja u sistemu PDV ili nije. Takoe, za sluaj kupca obavezno unesite PIB. Programi e Vas upozoravati
kod izrade svake fakture, ako PIB nije unet.
Ako firma poseduje vie objekata, onda se podaci o objektima unose u kartici Objekti.
Podaci uneti na ovom mestu, automatski postaju vidljivi u svim ostalim programima koji koriste ifarnike
komintenata.
VRSTE DOKUMENATA
Vrste dokumenata je ifarnik koji se koristi u nekoliko AB Soft aplikacija. Na ovom mestu, koristi se prevashodno
zbog knjige izlaznih faktura. Naime, vrsta dokumenata je podatak koji moete uneti kod unosa zaglavlja izlazne
fakture. Moete otvoriti nekoliko vrsta dokumenata i na taj nain definisati vie vrsta izlaznih faktura. Kod
pregleda knjige izlaznih rauna ili kod prikaza PDV evidencije moete se opredeliti da pogledate sve podatke iz
evidencije, ili samo neku vrstu izlaznih faktira, ve prema tome kako ste definisali ifarnik.
Posebno je potrebno da obratite panju na unos informacije da li je neka vrsta dokumenta ulazna faktura, izlazna
faktura, faktura (ulazna ili izlazna) ili ostalo. Naime, kod unosa podataka o vrsti dokumenata za unos u knjige KIF
I KUF, program e Vam dozvoliti da unesete samo one ifre koje su deklarisane kao ulazne fakture ili fakture (za
knjige KUF) odnosno kao izlazne fakture ili fakture (za knjige KIF).
Za unos vrste dokumenata kod unosa podataka tipa ulazne ili izlazne fakture, vezani su parametri KUF_VRSDOK
i KIF_VRSDOK, kojima se definie obavezan unos podatka o vrsti dokumenta kod unosa faktura.
IFARNIK NAPOMENA
Slui za definisanje napomena koje esto koristite kod unosa temeljnica. Kod unosa temeljnica (otpemnica, rauna,
itd) kad ste na poljima za unos napomena, napomene definisane u ovom ifarniku postaju dostupne po pritisku na
taster F1 (Help).

AB Soft Beograd
DEVIZNI IFARNICI (devizna verzija programa)
Drave (devizna verzija)
ifarnik drava pojavljuje se samo ako imate verziju programa ROK za devizno poslovanje. U tom sluaju,
zajedniki je za sve aplikacije u deviznoj verziji.
Potrebno je da unesete ifru drave i naziv. Ova informacija koristie se za unos deviznih valuta. Za sluaj valute
koja se koristi u vie zemalja (npr. euro), unesite jednu ifru i za takve valute (npr. EU Evropa).
Strane valute (devizna verzija)
ifarnik stranih valuta pojavljuje se samo ako imate verziju programa ROK za devizno poslovanje. U tom sluaju,
zajedniki je za sve aplikacije u deviznoj verziji.
U ifarnik se unose sledei podaci:
Valuta (ifra valute)

Drava (ifra drave)
Brojna oznaka valute po naem zakonu
Naziv valute
Unos u ifarnik je pritiskom na taster F5, izmena pritiskom na taster F6.
Kursne liste po valutama (devizna verzija)
Kursne liste unose se za svaki dan za koji fakturiete. Podaci se unose tako to pritiskom na taster F7 formirate
zapis za neki datum, a zatim pritiskom na taster F5 unosite podatke o valuti za koju knjiite.
Ukoliko je kurs unet na nekom drugom mestu, odnosno iz nekog drugog programa, tada je vidljiv i iz ovog
programa i moe se koristiti. Pored kupovnog, srednjeg i prodajnog kursa postoji i polje za unos carinskog kursa
(unesite ga ako radite devizne ulazne kalkulacije iz programa ROK i on e se koristiti za obraun zavisnih trokova
koji su tipa carina).

AB Soft Beograd
4. VP KNJIENJA
U ovom poglavlju je opisana izrada i knjienje dokumenata u magacinima. U okviru ovog dela programa mogue
je knjiiti sledee dokumente:
Prijemnice - kalkulacije
Prijemnica od dobavljaa
Prijemnica iz konsignacije
Nekompletna prijemnica bez kalkulacije
Prijemnica - gotovi proizvodi
Interna prenosnica prijemnica
Poetno stanje
Knjienje nekompletne prijemnice
Izlaz
Otpremnica
Otpremnica - faktura
Nalog magacinu da izda
Knjino pismo kupcu
Gotovinska prodaja
Interna prenosnica otpremnica u magacin
Interna prenosnica - otpremnica u prodavnicu
Trebovanje proizvodnja
Trebovanje utroak
Knjienje nekompletne otpremnice
Prenosnica
..u magacin
.. MP izdatnica sa kalkulacijom
.. MP izdatnica bez kalkulacije
Povratnica
Opta
Iz proizvodnje
Korekcija koliina
Korekcija vrednosti
Nivelacija
Ulazne fakture usluga
Izravnanje cena
Popis
Formiranje popisne liste
tampanje spiska
Unos popisanog stanja
Stanje popisa
Obraun popisa
Konana popisna lista
tampanje konane popisne liste

AB Soft Beograd
Rekapitulacija koliina po popisu

Zavretak popisa
Brisanje obrauna popisa
Brisanje popisne liste
Mesto u magacinu
Optimizacija zaliha
Runa
Automatska
Temeljnice za preuzimanje
Nekompletni dokumenti
Lager lista po osobinama
Svaka temeljnica prolazi kroz istu proceduru:
- Unos podataka u zaglavalju

- Unos artikala u temeljnici
- tampanje temeljnice
- Kontiranje (i tampanje kontiranja)
- Knjienje
Dodatne mogunosti kod unosa temeljnica
Unos u knjige
Kod unosa zaglavlja nekih temeljnica mogue se uneti i stavove u neku od knjiga (ulaznih faktura, izlaznih
faktura). Za unos svih polja tipa ifra, moete koristiti Help pritiskom na taster F1.
Unos istog ID broja

Kod unosa istog artikla na nekoj temeljnici, program e prijaviti postojanje unosa ID broja koji se ve nalazi na
temeljnici. Pri tom, za magacine koji imaju tip cena 2, 3 ili 4, ovo nee spreiti knjienje, ve e samo signalizirati
neregularnost. Za magacine tipa 1, ovo je nedozvoljeno stanje i program nee dozvoliti knjienje. Kod temeljnica
koje knjie izlaze, ovo je dozvoljeno bez obzira na tip magacina, ali e program prijaviti postojanje ovakvih
artikala.
Unos ID broja putem bar koda

U dokumentima tipa prijemnice, otpremnice i prenosnice, postoji mogunost unosa artikala u temeljnice preko bar
koda. Napominjemo da se za jedan artikal moe vezati i vie bar kdoova, to se definie u ifarniku artikala.
Nehronoloko knjienje, odlazak u minus

Kod magacina kod kojih je dozvoljeno nehronoloko knjienje i zabranjen odlazak koliina u minus, postoji
kontrola da li se knjienjem izlaza neke koliine stanje na kartici dovodi u minus, na bilo kojoj proknjienoj stavki.
Podeavanjem parametara za rezervisanje koliina, moete postii i kontrolu odlaska u minus, pri emu se zalihe
za potrebe kontrole umanjuju po rezervisanim koliinama, prema podeenim parametrima. Da bite koristili ove
dodatne mogunosti, podesite parametre iz grupa Rezerv, RezervF i RezervP.
Da bi podesili kako e se u programu tretirati zabrana odlaska magacina u minus po rezervisanim koliinama
podeavate parametar REZZABRANA koji moe imati dve vrednosti:
1 - program upozorava na mogunost prekoraenja

2 - program zabranjuje unos, ako to moe dovesti do prekoraenja rezervisanih koliina

AB Soft Beograd
Definisanje kontiranja
eme kontiranja i konta na kojima se knjie stavovi, definiu se iz ifarnika. Ako u ifarniku niste definisali konto
na koji se knjii neki stav, program e ga zapamtiti nakon prvog unosa u neko kontiranje, i dalje koristiti ovaj
podatak. Obratite panju da neke stavove moete kontirati po grupama proizvoda, to takoe definiete u ifarniku.
Osobine artikala
Kod unosa svih temeljnica, postoji mogunost unosa osobina artikala, pritiskom na taster F11, ako je za grupu
artikala kojoj pripada artikal na temeljnici definisano da imaju osobine. Unos i definisanje osobina vri se iz
ifarnika. Ukoliko je unos osobina obavezan (to se takoe definie u ifarniku grupa), program nakon unosa
koliine sam prelazi u tabelu za unos osobina. Ukoliko se koliine na temeljnici i zbir koliina po osobinama ne
poklapaju, program e upozoriti na nepravilnost, prilikom izlaska iz unosa osobina. Ovo nee biti smetnja za
knjienje temeljnice.
Ulanavanje dokumenata
Dokumenti se mogu ulanavati. Kod knjienja jednog dokumenta, moete oznaiti da je dokument povezan sa
nekim prethodnim. Iz izvetaja dobiete informacije o svim prethodnim i narednim temeljnicama u odnosu na
neku. Takoe, iz izvetaja moete i dodatno ulanati temeljnice. Ako elite da koristite ovu mogunost za neku
vrstu temeljnica, tada je potrebno da u opciji Alati Servis Postavka tipova temeljnica, oznaite da se taj tip
temeljnica ulanava. Tada e vas program, pritiskom na taster OK, automatski prebaciti na unos podataka o
prethodnoj temeljnici. Isto moete postii i pritiskom na taster Shift F7, bez obzira da li je za izabrani tip
temeljnica navedeno da se ulanavaju ili ne.
Karakteristike
Ukoliko koristite karakteristike iz programa FIPO, tada pritiskom na taster F10 moete definisati karakteristike
vezane za neku temeljnicu. Karakteristike e biti vezane za ona konta za koja je kod definisanja u kontnom planu
programa FIPO navedeno da se unose karakteristike.
Dodatne mogunosti kod knjienja

Kod knjienja dokumenata tipa otpremnice i rauna, ako otkrije da je fakturna cena minus rabat manja od nabavne
cene u tom magacinu, program e dati obavetenje o tome.
Ako parametar ID_Help postavite na vrednost 4, tada e kod unosa podataka u temeljnice tipa otpremnica i rauna,
pored ID broja u tabelu biti prenet i magacin.
Aktiviranjem parametra POPUST_POR definiete da li popust kod izrade fakture ulazi u osnovicu za obraun
poreza ili ne.
Pri tampi otpremnica, u sluaju da je vrednost parametra za tampu ID_STAMP 4, vri se dopuna tampe
vrednostima i koliinama po osobini. U sluaju da je vrednost parametra ID_STAMP 5 tampa se dopunjava
vrednostima serijskih brojeva artikala u otpremnici.
Prilikom korienja Help-a na unos ID broja, pritiskom na taster F2 dobiete dodatne mogunosti. U prozoru koji
dobijete kao dodatnu informaciju o ID broju moete videti sledee:
ID Broj
Naziv
Grupa
Jedinica mere
Stanje
Cena
Rezervisano po osnovu:
Aktivni privremeni dokumenti
Neaktivni privremeni dokumenti
Nekompletni dokumenti
Aktivirani predrauni (ROK)
Neaktivirani predrauni (FAKT)

AB Soft Beograd
Koliine po ponudama (KOM)

Rezervisan materijal (iz POP-a)
Preuzimanje stavova
Stavove temeljnice moete unositi ili preuzeti. Preuzimanje stavova je iz opcije Veiw. Kod preuzimanja koristite
Help iz kojeg moete pogledati ta od temeljnica nije preuzeto. Ovaj izvetaj moete da pogledate i iz opcije
Temeljnice za preuzimanje. Podatke moete preuzeti iz zaglavlja (pre klika na taster OK) ili iz tabele (nakon klika
na taster OK). Ako podatke preuzimate iz zaglavlja, tada e program prepisati zaglavlje tekueg dokumenta,
podacima iz dokumenta koji se preuzima. Ako temeljnicu preuzimate iz tabele, tada imate mogunost da preuzmete
samo artikle ili da preuzmete i zaglavlje, pri emu e se uneti podaci u zaglavlju prepisati novim.
Veza sa programom za evidenciju ambalae - EVA

Da biste mogli da koristite ambalau iz progarama ROK , potrebno je da imate i program EVA.
Ikonicu EVA (Shift-F2) koristite kod temeljnica kod kojih je potreban unos ambalae, i ako kliknete na ovu
ikonicu otvorie se forma za unos ambalae.
Parametrom EVA_MAGU podeavate inicijalni magacin za ambalau na upotrebi. ifarnik ambalae, ostala
knjienja i kartice promene ambalae prate se iz posebne aplikacije, EVA.
Parametar FAKT_NAP
Kod izrade konane fakture u ROKu i FAKTu moete formirati izjavu o predraunima i eventualnim avansnim
raunima koja se prenosi u napomenu gore ili napomenu dole. Da biste koristili ovu mogunost, podeavate
parametar FAKT_NAP.
Parametar KONT_POR
PDV se moe kontirati na dva naina:
1. Konto i ifra su iz poreskog tarifnog sistema
2. Konto je iz poreskog tarifnog sistema, a ifra je ifra prodavnice ili magacina
Ako se opredelite za drugi nacin, potrebno je da unesete vrstu PDVa koju cete voditi na ovaj nain. Ovaj podatak
unosite kroz parametar KONT_POR, imajui u vidu vrste PDVa iz poreskog tarifniog sistema. Podaci se odvajaju
oznakama ;
PRIMER: MP;UL;GP znaci da ce se za ukalkulisan PDV, PDV na ulazu i PDV gotovinske prodaje voditi po
iframa objekata.
Vodite rauna da u ovom sluaju, za svaki porez oji elite da vidite na ovaj nain, kod kontioranja svih PDV tarifa,
morate da obezbediti konta sa iframa u programu FIPO, pri emu su ifre ifre objekata na kojima e se
pojavljivati PDV. U tom sluaju, preporuujemo Vam da otvorite jedan tip ifarnika kojeg ete predvideti za
prodajne objekte i da za njega veete analitike ifre koje e biti identine iframa objekata koje su otvorene u
programu ROK. Vodite rauna o konzistentnosti ova dva ifarnika.
Parametar PRINT_TEM
Parametrom Print_tem moete podesiti da se taster F4 za tampanje temeljnice disableuje, ve da se tampanje
pokrene neposredno pre knjienja. Ova mogunost vai samo za raune i raune otpremnice.
Parametar KARAKTERR
Parametrom KarakterR omoguena je zabrana knjizenja racuna bez unetih karakteristika

AB Soft Beograd
PRIJEMNICA - KALKULACIJA
Iz opcije Prijemnica - kalkulacija vri se prijem robe u magacin. U zavisnosti od koga je prijem, prijemnica moe
biti od dobavljaa, od konsignatera ili iz proizvodnje.
Ako temeljnicu prijemnicu preuzimate iz nekog drugog sistema, tada pritiskom na taster F7 moete ponovo
uraditi celu kalkulaciju. Kalkulacija kree od fakturne cene dobavljaa, dodajui na to zavisne trokove. Ako je u
pitanju devizna kalkulacija, tada se kree od fakturne devizne cene. Podrazumeva se da je putem prenosa iz spoljne
aplikacije obezbeeno dovoljno elemenata da bi se ovakva kalkulacija mogla uraditi. Ovo vai samo za magacine
tipa cene 2 ili 3 (prosene cene).
Kod ulaznih kalkulacija (deviznih i dinarskih) , za stavove koji su fakture, organizacionu jedinicu e preuzeti iz
KUFa (ako je tamo uneta). Ako postoji vie faktura, tada svaka moze da ima drugaciju organizacionu jedinicu iz
KUFa. One kod kojih nije definisana organizaciona jedinica u KUFu, popunie sa organizacionom jedinicom iz
zaglavlja kontiranja
Prijemnica kalkulacija od dobavljaa
Prijemnica od dobavljaa se radi kada je uz robu stigla i faktura dobavljaa. Rijemnicu moete raditi i ako nemate
fakturu dobavlja;a, odnosno ako je mogue da se pozovete na otpremnicu (koja ima sve elemente koji su Vam
potrebni da biste uradili kalkulaciju). Nain na koji ovo moete da uradite bie objanjen nie, kod objanjenja
unosa zaglavlja.
Na ovaj nain se priprema i finansijski nalog kojim e biti proknjien i dobavlja u glavnu knjigu. Prvo se unosi
ifra magacina za koji se prijemnica radi. Sa F1 je mogue dobiti help na ifri radi lakeg pronalaska magacina za
koji elite da radite dokument. Posle toga se unosi broj prijemnice. Ukoliko elite program e automatski nuditi
sledei broj prijemnice. Datum, koji se sledei unosi, je datum pod kojim e se magacin zaduiti i pod kojim e
dokument biti na robnim karticama. U polju "opis" se unosi proizvoljan tekst. Sledee to unosite su konto i ifra
dobavljaa. Sa F1 se dobija help na oba polja, pa je time olakano pronalaenje konkretnog dobavljaa. U polju
"otpremnica" i "datum" unosi se broj i datum otpremnice dobavljaa po kojoj vrite prijem robe.
Sledee to unosite je broj rauna dobavljaa. Slino kao kod unosa izjave, sa F8 je mogue uneti podatke o
raunu u knjigu ulaznih faktura. Ukoliko raun ne postoji u KUF, unosom broja rauna i pritiskom na enter, takoe
je mogue ui u unos rauna u KUF. Ukoliko je raun ranije unet u KUF, pritiskom na enter ulazite u masku za
unos artikala.
Ako radite kalkulaciju po otpremnici i nemate raun koji biste zaveli u PDV evidenciju po ovoj prijemnici, tada je
potrebno da uradite sledee:
1. Neophodno je da unesete broj otpremnice

2. Polje broj rauna ostavite prazno
3. Podesite parametar za konto NEF robe i unesite konto NEF robe u konto dobavljaa.
Ako ste ispunili gornja 3 uslova, ne morate da unesete broj rauna u knjigu KUF po ovoj prijemnici. Kada faktura
naknadno stigne, moete je povezati sa prijemnicom iz opcija izvetaja.
Ako je dobavlja u sistemu PDVa, tada e Vam program kod unosa u knjigu KUF ponuditi da je faktura u sistemu
PDVa. Ovo moete promeniti, ako za tim ima potrebe. Takoe, ovo je podatak koji e Vam program ponuditi za
svaki stav. Kalkulacija se moe opredeliti da radi sa PDVom do nivoa stava. Ako je stav bez prava odbitka PDVa,
tada porez koji program obrauna, ulazi u nabavnu vrednost. Ako je stav sa pravom odbitka PDVa, tada PDV ne
ulazi u nabavnu cenu, ve se posebno kontira.

AB Soft Beograd
Kod unosa podataka u knjigu KUF unesite i koliki je iznos poreza sa pravom odbitka i bez prava odbitka. Ovo e
se proknjiiti u odgovarajue kolone knjige KUF i moete ga koristiti za poreenje sa glavnom knjigom. Ovi se
iznosi mogu promeniti.
Artikle moete unositi ili po Id broju ili po nazivu. I u jednom i u drugom sluaju moete koristiti taster F1 za lake
pronalaenje konkretnog artikla. Nain korienja tastera F1 moe biti razliit. Ako polje na kome traite pomo
ostavite prazno, dobiete prikaz svih podataka iz ifarnika. Ako unesete deo Id broja (ili naziva), dobiete artikle
koji poinju na nain kako ste zadali.
Artikle moete unositi i po ID broju dobavljaa. Da biste koristili ovu mogunost morate da definiete ID brojeve
dobavljaa. Potreban vam je program KOM, iz kojeg se vezuju ifarnici artikala kod Vas i dobavljaevi ifarnici
artikala.
Artikle moee unositi i po bar kodu. U polje za unos ID broja unesite bar kod (sa tastature ili bar kod itaem),
program e ga prepoznati u ifarniku i uraditi unos ID broja.
Posle unosa artikla, program vas prebacuje na levi deo ekrana gde unosite prispelu koliinu, fakturnu cenu
(program preuzima fakturnu cena artikla ako je definisana preko ugovora dobavljaa, pri emu se tretira poslednji
zakljueni ugovor na kojem se nalazi ID broj kojeg unosite), rabat za tu stavku (u procentu ili u iznosu), zavisne
trokove (pritiskom na taster F9), VP maru ili VP cenu (ako je magacin po VP ceni, za magacine sa cenama tipa
2, 3 i 4 program e sam izraunati i ponuditi cenu koja se ne moe promeniti) i predvienu MP maru ili MP cenu.
Slika 4-2
MP cena koja se ovde formira je informativna i moe se koristiti kod izrade MP izdatnice bez kalkulacije. Ovako
formirana MP cena moe se u svakom trenutku izmeniti iz opcije Pretraivanje.

AB Soft Beograd
Za svaki artikal program obraunava i dodaje porez. Moete uneti cenu sa porezom ili bez poreza, ove dve cene su
zavisne i program e na osnovu jedne obraunati drugu. Za artikle za koje postoji pravo odbitka, porez se kontira,
a kalkulacija kree od cene bez PDVa. Za artikle bez prava odbitka, porez ulazi u nabavnu cenu i kalkulacija kree
od cene sa porezom.
U poslednjoj koloni tabele desno nalazi se oznaka da li je artikal na kalkulaciji u sistemu PDVa ili ne. Inicijalno,
ovde e se ponuditi izbor iz zaglavlja temeljnice. Kako stvari sa pravilima o PDV evidenciji trenutno stoje, ovo ne
treba da se menja, ve treba ostaviti ono to program na tom mestu ponudi.
Ako na kalkulaciji unosite i zavisne trokove, tada i fakturu za zavisne trokove unosite u knjigu KUF uz
obavezan unos poreza sa pravom i bez prava odbitka. Program e u tabelu za unos zavisnih trokova preneti iznose
bez poreza sa pravom odbitka i to je ono to e ukljuiti u kalkulaciju. PDV sa pravom odbitka se kontira posebno,
dok u KIF i PDV evidenciju idu iznosi uneti na ovom mestu kroz knjigu KUF.
Slika 4-3
Sledei korak posle unete kompletne prijemnice je njeno tampanje i kontiranje. Prijemnicu tampate pritiskom na
F4 ili levim klikom na ikonicu za tampanje na Toolbaru. U opciju Kontiranje ulazite pritiskom na F2 ili levim
klikom na Toolbaru na ikonicu kontiranje. Na ovom mestu unosite fasciklu u kojoj e se nalog, koji se na ovaj
nain formira, nalaziti u programu FIPO, organizacionu jedinicu i opis. Stavovi za kontiranje e se knjiiti na

AB Soft Beograd
konta kako je to definisano u opciji ifarnici - Kontiranje stavova. Treba rei da je na ovom mestu mogue
izmeniti konta za knjienje samo ovog dokumenta.
Posle uspenog kontiranja, pamenjem kontiranja, program vas vraa u predhodni ekran, gde ste radili prijemnicu
ali je sada mogue i proknjiiti dokument pritiskom tastera F3 ili levim klikom na ikonicu za knjienje na
Toolbaru. Kada potvrdite da zaista elite da knjiite, program e prijemnicu proknjiiti i omoguiti unos sledee
prijemnice. Ovako proknjien dokument, je proknjien u programu ROK, a u programu FIPO je formiran nalog u
fascikli koju ste definisali pri kontiranju i eka da bude proknjien u glavnu knjigu.
Interna prenosnica - prijemnica
Dokumenti interna otpremnica u magacin, interna otpremnica u prodavnicu i interna prijemnica se koriste za sluaj
dislociranih magacina i maloprodajnih objekata u okviru iste firme, a zajedno igraju ulogu prenosnice.
Internom otpremnicom razduie se magacin po trenutnim cenama, kao i za sluaj interne otpremnice u magacin.
Dokument ima mogunost unosa MP cena, a ponudie MP cene koje su definisane u magacinu (kod izrade ulazne
kalkulacije u magacin).
Kod interne otpremnice se unosi i ulazni magacin samo da bi se znalo da li je taksni/akcizni i to zbog eventualnog
kontiranja istih.
Interna prijemnica je slina skraenoj kalkulaciji gde se unosi: nabavna cena (za magacine tipa 1 i 4), cena i
plaeni porez.
Prijemnica iz konsignacije
Postupak izrade prijemnica od konsignatera se razlikuje od izrade prijemnice od dobavljaa samo po tome to kod
prijemnice od konsignatera nemate raun dobavljaa, ve je taj raun potrebno kasnije doknjiiti u programu za
finansijsko knjigovodstvo. Unos podataka o magacinu, broju dokumenta, datumu, otpremnici, izjavi, kao i podaci
o artiklima se unose na potpuno identian nain. Takoe, tampanje, kontiranje i knjienje dokumenta se vri na
isti nain kao i kod prijemnice od dobavljaa. Kod kontiranja, umesto stavke dobavlja, pojavie se konsignacioni
dobavlja.
Gotovi proizvodi
Prijemnica iz proizvodnje je namenjena prijemu proizvoda iz proizvodnje u magacin gotovih proizvoda. Postupak
unosa je slian predhodnim prijemnicama. Prvo se unosi ifra magacina za koji se radi dokument, zatim broj
dokumenta i datum dokumenta. U polju "opis" unosite proizvoljan tekst. Posle toga se unose artikli i koliine. Kao
i kod predhodnih dokumenata, artikle je mogue unositi ili preko Id broja ili preko naziva. I u jednoj i u drugoj
opciji je na raspolaganju help na F1. Posle ispravnog unoenja artikala, prijemnicu je potrebno odtampati,
iskontirati i proknjiiti.

AB Soft Beograd
Slika 4-4
Devizna kalkulacija
Devizna kalkulacija je slina dinarskoj kalkulaciji, ali se sada radi o fakturi deviznog dobavljaa. U zaglavlju na
mestu konta dobavljaa treba da unesete devizni konto. Ovo ete moi da uradite samo ako imate deviznu verziju
programa FIPO.
Informacija o kursu i valuti program uzima iz KUFa, odnosno sa fakture dobavljaa. Razlika kod unosa stavova je
u tome to se kod unosa unosi devizna cena, a dinarska se izraunava.
Ukoliko u kalkulaciju ulaze i carinski zavisni trokovi, treba da u ifarnik zavisnih trokova unesete i bar jednu
ifru sa oznakom carinskog zavisnog troka. Osnovica za obraun carine je neto fakturna vrednost raunata po
carinskom kursu uveana za one zavisne trokove koji u ifarniku imaju Car.osn postavljen na DA(Trokovi
transporta do granice). Carina se obraunava prema carinskoj tarifi koja treba da se vee uz svaki id_broj.
Osnovica za obraun PDVa je neto fakturna vrednost raunata po carinskom kursu uveana za carinu i uveana za
one zavisne trokove koji u ifarniku imaju Por.osn postavljen na DA(Trokovi transporta).
Ako imate trokove transporta iz inostranstva do vaeg mesta morate ovaj troak razdvojiti na troak do granice (za
koji u ifarniku treba da stoji Car.osn = DA i Por.osn = DA) i troak od granice do vaeg mesta (za koji u ifarniku
treba da stoji Car.osn = NE i Por.osn = DA) jer na ukupan prevoz ide PDV a carina samo na deo prevoza do
granice. PDV se obraunava prema poreskoj tarifi koja treba da se vee uz svaki ID broj.
Ako imate dodatne zavisne trokove koji imaju PDV koji je Vae osloboenje, onda kod unosa ovakvog troka u
knjigu KUF u koloni 'Sa pravom odbitka' unesite ovaj iznos. Kada ovakav zavisni troak unesete u tabelu ukupnih
zavisnih trokova ovaj iznos e se preneti u kolonu PDV. Iznos zavisnog troka koji ulazi u nabavnu vrednost bie
umanjen za iznos PDVa, a ovaj PDV sadran u zavisnom troku e se posebno kontirati.
Kod izrade devizne ulazne kalkulacije, program e ponuditi kao fakturnu cenu, cenu sa poslednje prijemnice od
tog dobavljaa. Istovremeno, poslednja fakturna cena bie upisana kao fakturna cena u komercijalnom cenovniku
dobavljaa, koji se automatski vodi u programu KOM
Devizna kalkulacija moe se uraditi po vie faktura dobavljaa. Nain unosa je slian unosu kod otpremnice gde
moete imati vie magacina. Kada zavrite unos stavova po jednoj fakturi, u zaglavlju prijemnice promenite ifru,
raun kliknite na taster OK i nastavite sa unosom stavki za taj raun. Ono to je bitno da vodite rauna je da pre
svakog unosa stavki za jedan raun dobavljaa ukupni zavisni trokovi moraju biti prilagodjeni toj fakturi. Ovo
zato to se kod unosa svake stavke zavisni trokovi te stavke odreuju prema ovoj tabeli. Ako imate neke trokove

AB Soft Beograd
koji su zajedniki za sve fakture (kao to mogu biti carinski trokovi), onda e oni biti u tabeli ukupnih zavisnih
trokova prilikom izrade svih rauna dobavljaa
Poetno stanje
Poetno stanje je opcija koju treba da koristite da biste uneli zateeno stanje i cene u magacinima, kada ponete da
koristite program ili kada u evidenciju unosite novi magacin. Podaci koji se unose su koliina i cena, a za magacin
po VP cenama i nabavna cena.
Nekompletna prijemnica
Kod nekompletne prijemnice unosi se samo artikal i koliina. Ova temeljnica koristi se kada elite da evidentirate
pristiglu robu, ali ne elite da uradite ulaz u magacin. Obino se ova mogunost koristi kada ste artikle primili a jo
uvek niste uradili ulaznu kontrolu, ili kada nemate kompletnu ulaznu dokumentaciju da biste mogli da uradite
prijem. Iz naredne opcije radi se doknjiavanje nekompletne prijemnice.
Knjienje nekompletne prijemnice
Kod knjienja nekompletne prijemnice potrebno je odabrati nekompletnu prijemnicu i doraditi kalkulaciju kao kod
standardne VP prijemnice.

AB Soft Beograd
IZLAZ
Iz opcije Izlaz radi se razduenje magacina po raznim osnovama. Pored knjienja, mogu se uneti i dokumenti
kojima se rezervie roba (npr nalog magacinu da izda) ili nekompletni dokumenti (koji se naknadno knjie).
Otpremnica
Dokument "Otpremnica" koristite za robno razduenje magacina, s tim to je ovakve otpremnice potrebno kasnije
fakturisati. Kod kontiranja ovog dokumenta, kontirae se samo razduenje magacina i nabavna vrednost robe na
izlazu. Ostatak stavova za kontiranje e se pojaviti kada se po toj otpremnici uradi raun. Opcija je takoe zgodna
ukoliko elite da za istog kupca radite vie otpremnica, a zatim na osnovu tih otpremnica uradite jedan raun.
Procedura izrade "Otpremnice" je slina izradi svih ostalih dokumenata iz programa ROK. Prvo se unosi magacin
za koji se radi dokument, zatim broj dokumenta, datum dokumenta, konto i ifra kupca za koga radite otpremnicu,
broj izjave kupca, ifru i mesto isporuke i dodatne opise za tampu, opciono komercijalni cenovnik po kome radite
izlaz, nain plaanja, popust (ako odobravate). ifra i mesto isporuke se unose u ifarnicima kupaca, u kartici
Objekti.
Taster F9-Preuzimanje podataka koristite ukoliko otpremnicu hoete da radite na osnovu nekog odloenog
dokumenta.
Slika 4-5
Ova i sve ostale otpremnice, kao i otpremnice fakture, mogu se raditi po nalogu magacinu da izda. Nalog
magacinu da izda je dokument kojim se rezervie roba i ne razduuje magacin. Da biste se pozvali na ovakav
dokument radi doknjienja, potrebno je da u zaglavlju dokumenta nemate uneto nita. Preskoite polje magacin i

AB Soft Beograd
pozicionirajte se na polje Temeljnica. Na ovom mestu moete uneti broj naloga magacinu da izda i dobiete
mogunost da program prenese sve podatke iz navedenog dokumenta u otpremnicu. Otpremnica dobija broj naloga
magacinu da izda, a sam nalog se preuzimanjem na ovakav nain, brie. Kod unosa broja naloga magacinu da izda
moete koristiti Help, pritiskom na taster F1.
Otpremnica kao dokument moe biti kompletna ili nekompletna. Knjienje nekompletnih dokumenata koristiete
kada elite da proknjiite otpremu, a iz nekog razloga jo uvek nista uradili ulaznu kalkulaciju i niste formirali
nabavnu cenu. Da ne biste stajali sa otpremom, oznaite temeljnicu kao nekompletnu. Kada budete kompletirali i
proknjiili ulaznu dokumentaciju, moete kompletirati i otpremnicu.
Po ovakvim otpremnicama moete raditi i fakture, na uobiajan nain. Jedina razlika je u tome to e se stav
razlike u ceni, koji se obino formira kod fakturisanja, kod nekompletnih dokumenata formirati kod kompletiranja
otpremnice.
Posle ispravnog unosa zaglavlja dokumenta ulazite u unos artikala za koje radite izlaz.
Unos artikala mogu je ili preko Id broja ili preko naziva. Pritiskom na F1 dobijate help, u kome moete videti
stanje artikala u konkretnom magacinu, stanje u svim magacinima, stanje za artikle vee od nule ili kompletan
ifarnik. eljeni izgled Help-a moete odabrati pritiskom na desni taster mia kada ste u samom Help-u. Unosom
artikla, program e u tabeli dati stanje u magacinu, pa je potrebno uneti koliinu, prodajnu cenu i rabat (ako ste
odobrili).
Posle unosa artikala u otpremnicu, pritiskom na F4 moete odtampati otpremnicu.
tampanje otpremnice zavisi od vrednosti parametra STAMP_OTP. Ako ovaj parametar ima vrednost 0, moi ete
da birate da li e se otpermnica sa cenama, bez cena ili se tampa nalog magacinu da izda. Razlika izmeu ovog
naloga magacinu da izda i naloga magacinu da izda iz posebne opcije, je u tome to ovaj nalog magacinu samo
predstavlja formu tampanja realno, formira se otpremnica i razduuje magacin. Kod izrade dokumenta Nalog
magacinu da izda, samo se rezervie roba, a magacin se razduuje tek kod naknadnog knjienja.
Ako parametar STAMP_OTP setujete na vrednost 1, prilikom tampanja e odmah biti odtampan raun, a ako je
parametar setovan na vrednost 2, bie odmah odtampan raun otpremnica. Ovaj parametar olakava rad u
firmama gde se knjii veliki broj VP rauna, a svi se tampaju u obliku rauna-otpremnice, odnosno u obliku
rauna.
Kod tampanja artikli mogu biti sortirani na jedan od tri naina:
po ID broju
po mestu u magacinu ako koristite ovu mogunost potrebno je da definiete mesto u magacinu za svaki
ID broj
po redosledu unosa artikala u temeljnicu
Nain sortiranja podeavate podeavanjem parametra FAKT_SORT. Parametar se vezuje za operatera i nalazi se u
grupi parametara tampanje.
Prilikom tampanja "naloga magacinu da izda " za sve artikle u otpremnici se nude magacini iz kojih se oni izdaju.
Za svaki od ovih magacina je mogue odtampati poseban dokumenat, "Nalog magacinu da izda", u kome se za
svaki artikal koji treba da se izda iz tog magacina, nalaze kolone sa Id brojem, nazivom i koliinom artikala koja se
zahteva. Posebna kolona "Izdato" je prazna, a u nju magacioner na dokumentu upisuje koliinu koja je zaista
izdata.
Sa F2 (ili klikom na ikonicu na toolbaru) ulazite u kontiranje dokumenta. Posle uspeno iskontiranog dokumenta,
moete ga proknjiiti levim klikom na ikonicu za knjienje na Toolbaru (ili pritikom na F3). Ovako proknjien
dokument je smanjio stanje magacina i formirao privremeni nalog za knjienje u glavnu knjigu. U programu FIPO
je potrebno nalog preuzeti, dodeliti broj i datum naloga i proknjiiti ga.
Sa F5- Kartica - omogueno je da se direktno iz unosa otpremnice otvori analitika kartica kupca.

AB Soft Beograd
I kod otpremnice i kod otpremnice fakture vai da za sluaj da fakturisanje avansnih uplata ne radite iz nae
aplikacije ili da iz nekog drugog razloga ne moete da ostvarite vezu izmeu avansne fakture i konane fakture ili
otpremnice, pritiskom na taster F7 moete uneti iznos uplaenog avansa. Program e Vam ponuditi rasporeivanje
iznosa srazmerno ueu stavova u konanom iznosu fakture. Ovaj iznos bie kod tampanja konane posebno
naznaen.
Nalog magacinu da izda
Nalog magacinu da izda koristi se da bi se formirao dokument koji ne razduuje magacin, ali moe da rezervie
robu. Da li e ovaj dokument rezervisati robu ili ne, podeavate parametrom (parametri za nekompletne
dokumente). Po ovoj temeljnici se rade otpremnice i otpremnice - fakture (kompletne ili nekompletne). Nain
izrade ovih dokumenata objanjen je u ovom uputstvu kod prikaza naina rada otpremnice.
Nalog magacinu da izda koristi se kada je organizacija posla na sledei nain:
- Kupac zakljuuje porudbinu u komercijali. Tom prilikom tampa se Nalog magacinu da izda. Ovaj nalog
rezervie robu, ali kao to je reeno u prethodnom odeljku ne razduuje magacin.
- Poto je dobio dokument, kupac odlazi u magacin koji se nalazi u drugoj prostoriji ili u drugom magacinu.
Ovaj nalog kupac daje magacioneru, koji na osnovu njega formira paket artikala koje e preuzeti kupac.
Moe se desiti da ovaj paket sadri neke druge artikle ili neku drugu koliinu u odnosu na ono to je
zakljueno kod komercijaliste. Magacioner na dokumentu Nalog magacinu da izda unosi ove izmene.
- Sa ovim dokumentom, kupac se vraa u komercijalu. Komercijalista startuje jednu od opcija otpremnice ili
otpremnice fakture. Pozivom na broj Naloga magacinu da izda, komercijalista dobija originalni dokument i
menja ga na osnovu podataka koje je uneo magacioner. Nakon toga, knjii dokument otpremnicu, kojom se
razduuje magacin i eventualno, fakturu koju daje kupcu.
Da biste ovo uradili, koristite opcije Nalog magacinu da izda u kombinaciji sa opcijama otpremnice i otpremnice
rauni. Broj temeljnice koji dobija Nalog magacinu da izda, je broj prve slobodne otpremnice. Da biste se pozvali
na broj naloga magacinu da izda, kod knjienja otpremnice, preskoite polje Magacin i pritisnite Help za unos
broja temeljnice. Program e vam prikazati sve naloge magacinu, koji su na ekanju. Poto unesete broj naloga,
program e prebaciti sve podatke iz tog naloga u tekuu otpremnicu. Broj naloga postaje broj otpremnice. Poto
proknjiite otpremnicu, nalog e biti sklonjen sa liste naloga magacinu na ekanju.
U zaglavlju naloga magacinu postoji polje za unos komercijalnog cenovnika. Cene e se uzimati iz unetog
cenovnika isto kao i kod otpremnice-rauna. Dodata je i kolona raspoloivih koliina na isti nain kao i kod
predrauna u programu za fakturisanje.
Nalog magacinu moete promeniti pre nego to od njega formirate otpremnicu. Ako prilikom izrade novog naloga
magacinu preskoite objekat i u polje za unos broja dokumenta unesete broj naloga koji je ve proknjien moete
taj isti nalog prebaciti u tekui dokument. Posle eljenih izmena ponovo ga proknjiite. Nalog e ostati na ekanju,
dok god ga ne preuzmete i ne proknjiite putem otpremnice ili otpremnice-fakture.
Sve ovo moete uraditi i koristei poseban proizvod AB Soft-a nalog magacinu na Palm raunaru. U tom sluaju,
kod formiranja naloga magacinu da izda, on e biti prenet na Palm raunar. Magacioner sa ovim raunarom, nakon
toga eta po magacinu i sve promene unosi direktno u raunar. Poto zavri unos, klikne na taster i izvri prenos
promena na centralni raunar. Komercijalista, pozivom na nalog magacinu da izda, dobija ve korigovane podatke
koje samo treba proknjiiti.

AB Soft Beograd
Otpremnica faktura
Otpremnica i faktura su razliiti dokumenti, koji se kroz AB Soft poslovni softver tako knjie i tretiraju. Opcija
Otpremnica - faktura je namenjena istovremnoj izradi i otpremnice i rauna. Faktura koja bude uraena na ovom
mestu bie proknjiena u knjizi KIF, na identian nain kao da ste prvo uradili otpremnicu, a nakon toga naknadno
fakturisali iz programa FAKT.
Nain izrade dokumenta je standardan. Unosi se ifra magacina za koji se radi otpremnica, broj otpremnice i
datum otpremnice, broj i datum rauna, rok plaanja u danima, DPO, valuta plaanja, konto i ifra kupca, broj
izjave kupca, ifru i mesto isporuke i dodatne opise za tampu koje e te tampati na raunu, komercijalni cenovnik
po kome elite da uradite raun, nain plaanja, popust (ako ste odobrili), ifra tarife za porez na razliku u ceni
(ako elite da vam program sam izrauna i kontira porez na RUC). ifra i mesto isporuke se unose u ifarnicima
kupaca, u kartici Objekti. Kao i uvek, na raspolaganju je help na unosu bilo kog podatka. Help na unosu temeljnica
prikazae vam sve temeljnice, bile one proknjiene, nekompletne ili ih je neko od operatera zapoeo. U koloni
opis, ove poslednje dve bie posebno oznaene.
Prilikom unosa zaglavlja fakture imate mogunost da unosite dodatne opise faktura u zaglavlju. Za ovaj unos
koristite 5 novih parametara: KIF_NAP1 do KIF_NAP5. Kao vrednost ovih parametara moete uneti opise
dodatnih karakteristika po kojima ete pratiti fakture. Ako to definiete kod definicije parametara, tada e maska za
unos fakture biti proirena ovim poljima. Svi podatke koje unesete na ovom mestu bie zapameni. Ukoliko elite
da ih tampate na Vaim fakturama, obratite se AB Softu radi dorade izgleda faktura.
Kod unosa zaglavlja fakture,moe se preneti informacija o predraunu i eventuralnim avansima podeavanjem
parametra FAKT_NAP ime podeavate da program sam formira napomenu u predraunima po kojima je izvreno
plaanje i o avansnim raunima koji su uraeni za raun koji radite. Parametar moete podesiti tako da se ovaj
tekst prenese u napomenu gore (G), napomenu dole (D) ili da se uopte ne prenese (bila koja druga vrednost).
Polje Broj ugovora moete da ostavite praznim, za sluaj da ne fakturiete po ugovoru. Parametrom
KIF_UGOVOR moete podesiti da je unos ovog polja obavezan.
Unosom roka plaanja obraunae se valuta i obratno, unosom valute, obraunae se rok plaanja. Ako ste za
kupca u ifarniku komintenata vezali rok plaanja, program e preuzeti podatak iz ifarnika, kod unosa ifre kupca
u zaglavlju dokumenta. Program e inicijalno ponuditi rok plaanja na nain kako je to definisano u parametrima.
Ako ste raun radili na osnovu predrauna, prenee se podaci o Dpo i Valuti iz predrauna. Parametar
ROK_PLAC ima vie vrednosti kojima podeavate obraun roka plaanja. Postavljanjem vrednosti -2 kod
obrauna roka plaanja, program e izraunati proseni rok plaanja na osnovu pojedinanih rokova plaanja
svakog artikla i njihovom ueu u ukupnom iznosu otpremnice fakture.
Polje datum isporuke i mesto isporuke koji su obavezan element fakture, program e popuniti na osnovu datuma
otpremnice i mesta magacina. Vi ga moete prekucati. Ovi podaci idu u knjigu KIF, po knjienju otpremnice
fakture.
Program e ponuditi komercijalistu koji je zaduen za unetog kupca, ako ste ga definisali u ifarniku kupaca. Ako
niste, ponudie ifru komercijaliste koja je vezana za operatera, to se definie kod definisanja podataka o
operaterima
Popust je procenat koji se primenjuje na konaan iznos fakture. Ako elite da popust definiete po artiklima, tada
definiite rabat, u koloni predvienoj za to, kod unosa stavova. Vezano za obraun PDVa, obratite panju na
vrednost parametra POPUST_POR, kojim definiete osnovicu PDVa, s obzirom na obraun popusta.
Ako dokument radite po predraunu, tada se izborom odgovarajue opcije iz menija View, moete pozvati na
uraen predraun. Program e promeniti zaglavlje u skladu sa predraunom, i na OK preuzeti stavove.
Posle ispravnog unosa zaglavlja dokumenta ulazite u unos artikala za koje radite izlaz.Unos artikala mogu je
preko ID broja ili preko naziva. Pritiskom na F1 dobijate Help, u kome moete videti stanje artikala u konkretnom
magacinu, stanje u svim magacinima, stanje za artikle vee od nule ili kompletan ifarnik. eljeni izgled Help-a

AB Soft Beograd
moete odabrati pritiskom na desni taster mia kada ste u samom Help-u. Unosom artikla, program e u tabeli dati
stanje u magacinu, pa je potrebno uneti koliinu, prodajnu cenu i rabat (ako ste odobrili).
Stavove po predraunu moete preuzeti i dok ste u unosu temeljnice. Kliknite na taster za peruzimanje. Dobiete
izbor da preuzmete stavove uz mogunost promene zaglavlja.
Slika 4-6
I kod otpremnice i kod otpremnice fakture vai da za sluaj da fakturisanje avansnih uplata ne radite iz nae
aplikacije ili da iz nekog drugog razloga ne moete da ostvarite vezu izmeu avansne fakture i konane fakture ili
otpremnice, pritiskom na taster F7 moete uneti iznos uplaenog avansa. Program e Vam ponuditi rasporeivanje
iznosa srazmerno ueu stavova u konanom iznosu fakture. Ovaj iznos bie kod tampanja konane posebno
naznaen.
U kolonama AvansSaP i AvansBezP unosite iznose avansa sa porezom ili bez poreza, ukoliko je za otpremnicu
fakturu koju radite, bio uplaen avans. Dovoljno je da unesete samo jedan od ova dva iznosa drugi e automatski
biti izraunat, na osnovu unetog. Ove kolone popunjavate samo ako ste za uplaen avans ranije ve izdali fakturu.
U tom sluaju i na fakturi konanom raunu pojavie se iznos uplaenog avansa, a iznos PDVa bie umanjen za
PDV kod avansa.
Za sluaj da je po predraunu uplaen i registrovan avans iz programa FAKT, tada e se u kolonu Iznos avansa
preneti ovaj iznos. Vi ga moete prekucati. Program e obraunati porez prema tarifi kojoj pripada artikal. Ovakav
iznos ide u kontiranje (umanjie se porez za iznos poreza u avansu) i pojavie se i na preskoj rekapitulaciji fakture.
Kod kontiranja poreza, koristi se konto koji je u poreskom tarifnom sistemu oznaen sa Konto VP (ifra VP).

AB Soft Beograd
Izlaz kod izrade otpremnice moete unositi u jednoj od dve jedinice mere jm2 (izlazna jedinica mere) ili jm3
(transportno pakovanje pri emu se za preraun u jm2 koliina mnoi koeficijentom jm3/jm2 iz ifarnika artikala.
Program e sam raditi konverziju u jm2 i obrnuto. Ovu mogunost podeavate parametrom Izlazna_JM.
Ako u toku unosa stava na otpremnici - raunu, program otkrije da je prodajna cena umanjena za iznos popusta i
rabata, manja od nabavne cene, javie poruku i prikazati vam kalkulaciju. Pri tom, koristie se maksimalna
nabavna cena u svim objektima iz ROK-a, odnosno program nee koristiti cenu iz magacina iz kojeg je izdata roba
koja se fakturie, ve sve magacine iz ROK-a. Ukoliko elite na Funkcijski taster F12 unosite Serijski broj artikla,
tj. dobijate kolone u koje unosite datum garancije i datum do kada je obezbeen servis. Posle unosa artikala u
otpremnicu, pritiskom na F4 moete odtampati otpremnicu.
Ako koristite dodatne osobine, tada je potrebno da u ifarniku grupa unesete da li se kod knjienja koristi provera
na jednakost koliina. Inicijalna vrednost je DA.
Ako kod fakturisanja koristite komercijalni cenovnik, tada e se, za sluaj da je u komercijalnom cenovniku uneta
MP cena, u temeljnicu preneti MP cena i uraditi preraun cene bez poreza. Ako je u komercijalnom cenovniku
uneta cena bez PDVa, u temeljnicu se prenosi cena bez poreza, pa obraun iznosa kree od cene bez poreza
tampanje otpremnice zavisi od vrednosti parametra STAMP_OTP. Ako ovaj parametar ima vrednost 0, moi ete
da birate da li e se tampati raun, raun-otpremnica, otpremnica sa cenama, ili otpremnica bez cena. Ako
parametar STAMP_OTP setujete na vrednost 1, prilikom tampanja e odmah biti odtampan raun, a ako je
parametar setovan na vrednost 2, bie odmah odtampan raun otpremnica. Ovaj parametar olakava rad u
firmama gde se knjii veliki broj VP rauna, a svi se tampaju u obliku rauna-otpremnice, odnosno u obliku
rauna.
Parametrom ID_STAMP definie se da li e se podaci o ID brojevima na fakturama i otpremnicama dopunjavati

dodatnim podacima. Za tampanje osobina, ovaj parametar kombinuje se sa podacima o grupama artikala unetim u
ifarniku grupa artikala.
Sa F2 (ili klikom na ikonicu na toolbaru) ulazite u kontiranje dokumenta. Posle uspeno iskontiranog dokumenta,
moete ga proknjiiti levim klikom na ikonicu za knjienje na Toolbaru (ili pritikom na F3). Ovako proknjien
dokument je smanjio stanje magacina i formirao privremeni nalog za knjienje u glavnu knjigu. U programu FIPO
je potrebno nalog preuzeti, dodeliti broj i datum naloga i proknjiiti ga.
S obzirom da faktura mora da sadri PIB kupca, program e Vas pre tampe opomenuti ako u ifarniku za kupca
kojem fakturiete nemate unet PIB. Moete ga uneti odmah, izborom odgovarajue opcije iz ifarnika, ili, ako ne
znate PIB, moete fakturu zapamtiti i odtampati je kasnije iz izvetaja. PIB e se pojaviti na odtampanoj fakturi
im ga definiete iz ifarnika.
Ovo upozorenje kod tampanja fakture za komintente kod kojih nije unet PIB, program e javljati kada god
pokuate sa tampanjem fakture. Fakture na koje program upozori, mogu se odtampati, bez obzira na nedostatak
PIBa, bilo iz izvetaja bilo iz knjienja.
Kod tampanja artikli mogu biti sortirani na jedan od tri naina. Nain sortiranja podeavate podeavanjem
parametra FAKT_SORT. Parametar se vezuje za operatera i nalazi se u grupi parametara tampanje. Vrednost
ovog parametra moe biti:
I - po ID broju
M - po mestu u magacinu omogueno je sortiranje stavki po njihovom mestu u magacinu.
Ostalo - po redosledu unosa artikala u temeljnicu
Mogunost zadavanja cene sa porezom u fakturama i predraunima:
Programi ROK i FAKT imaju mogunost da se zada MP cena (cena sa PDVom), pa da se po preraunatoj stopi iz
nje obrauna PDV i osnovica. U ovom sluaju, iznos MP cene je tano onoliki koliki je unet, dok se cena bez
PDVa rauna kao MP cena umanjena za iznos poreza po preraunatoj stopi.

AB Soft Beograd
Ako kod fakturisanja koristite komercijalni cenovnik, tada e se, za sluaj da je u komercijalnom cenovniku uneta
MP cena, u temeljnicu preneti MP cena i uraditi preraun cene bez poreza. Ako je u komercijalnom cenovniku
uneta cena bez PDVa, u temeljnicu se prenosi cena bez poreza, pa obraun iznosa kree od cene bez poreza.
Knjino pismo kupcu
Knjino pismo kupcu radi se za ve proknjiene fakture iz programa FAKT ili ROK. Bitno je da faktura postoji u
knjizi KIF i da ima stavove. Ako faktura ne postoji u knjizi KIF, ne morate raditi knjino pismo, ve korigujte
otpremnicu i preuzmite obe otpremnice u programu FAKT na jednu fakturu.
Temeljnica e automatski preneti stavove fakture i ponuditi vam da ih promenite. Prekucajte stavove koji su
promenjeni i proknjiite temeljnicu. Iz prikaza rauna moi ete da pogledate originalan izgled fakture ili
korigovani.
Koristite ovu opciju samo ako menjate odreene stavove na fakturi. Ako treba da date samo finansijsko
doknjienje, koristite opciju knjinog pisma iz programa FAKT.
Prilikom unosa knjinog pisma imate mogunost izbora knjienja korekcija, korekcija u magacinu unetim u
zaglavlju opcije ili korekcija u magacinima za koje su uraene otpremnice po tom raunu.
Prilikom tampanja knjinog pisma postoji mesto na kojem komintent kojem aljete dokument moe staviti potpis i
peat da je knjino odobrenje zavedeno kod njega.
Gotovinska prodaja (Rekapitulacija prodaje sa porezom)
Slika 4-7
Dokument "Rekapitulacija prodaje sa porezom" koristi se za sluaj da iz magacina imate prodaju za gotovinska
sredstva plaanja. U zaglavlju dokumenta unosite ifru magacina iz koga radite prodaju, broj dokumenta, datum
dokumenta, dodatni opis. Posle unosa zaglavlja, ulazite u masku za unos artikala. Kao i kod ostalih dokumenata,
artikle moete unositi preko Id broja ili preko naziva. Na raspolaganju je Help na taster F1. Posle unosa artikala, sa
F4 moete odtampati dokument i sa F2 ga iskontirati. Nakon uspenog kontiranja dokument knjiite levim klikom
na ikonicu za kontiranje (ili pritiskom na F3). Kod kontiranja poreza, koristi se konto koji je u poreskom tarifnom
sistemu oznaen sa Konto GP (ifra GP).

AB Soft Beograd
Interna prenosnica - otpremnice u magacin i prodavnicu
Dokumenti interna otpremnica u magacin, interna otpremnica u prodavnicu i interna prijemnica se koriste za sluaj
dislociranih magacina i maloprodajnih objekata u okviru iste firme, a zajedno igraju ulogu prenosnice.
Internom otpremnicom razduie se magacin po trenutnim cenama, kao i za sluaj interne otpremnice u magacin.
Dokument ima mogunost unosa MP cena, a ponudie MP cene koje su definisane u magacinu (kod izrade ulazne
kalkulacije u magacin).
Kod interne otpremnice se unosi i ulazni magacin samo da bi se znalo da li je taksni/akcizni i to zbog eventualnog
kontiranja istih.
Dokumenti tipa interna otpremnica i prijemnica knjie samo u jednom objektu.. Ako imate potrebe da knjiite u
izlaznom i ulaznom objektu, koristite prenosnice ili MP izdatnice.
Trebovanje - proizvodnja
U ovoj opciji moete uraditi izlaz robe iz magacina na osnovu radnog naloga za proizvodnju. Uslov da bi iz nekog
magacina mogli da uradite trebovanje je da je magacin sa cenama tipa 2, 3 ili 4 (tj. da se vodi po prosenim
nabavnim cenama ili po planskim cenama). U zaglavlju dokumenta unosite ifru magacina za koji se radi
trebovanje, broj dokumenta, datum dokumenta i opis za tampu, konto mesta trokova i organizacionu jedinicu.
Unos artikala je slian kao i kod ostalih dokumenata. Artikle moete unositi ili preko Id broja ili preko naziva.
Aktivan je help na taster F1 ili levim klikom na ikonicu na Toolbaru. Po unosu, dokument moete odtampati na
F4 i kontirati na F2 ili levim klikom na odgovarajue ikonice na Toolbaru. Po kontiranju, dokument knjiite
pritiskom na F3.
Slika 4-8

AB Soft Beograd
Trebovanje - utroak
U ovoj opciji moete uraditi trebovanje materijala za direktan troak. Jedina razlika izmeu ovog i trebovanja za
proizvodnju je u kontiranju. Kod kontiranja trebovanja - utroak, pojavie se i stavovi za kontiranje poreza. Kod
kontiranja poreza koristi se kolona Konto SP iz poreskog tarifng sistema. Nain unosa, tampe, kontiranja i
knjienja dokumenta je potpuno isti kao i kod trebovanja za proizvodnju.
Trenovanje uneto na ovom mestu ulazi u PDV evidenciju i pojavie se u odgovarajuem izvetaju.
Knjienje nekompletne otpremnice
Ako ste radili nekompletne otpremnice, tada iz ove opcije moete uraditi doknjienje, odnosno kompletiranje
ovakvih dokumenata.

AB Soft Beograd
PRENOSNICA
Prenosnicu koristite za razduenje magacina uz zaduenje drugog magacina ili maloprodajnog objekta.
..u magacin
.. MP izdatnica sa kalkulacijom
.. MP izdatnica bez kalkulacije
Prenosnica u drugi magacin
Prenosnicu iz magacina u magacin koristite pri prenosu robe iz jednog magacina u drugi. Ovim dokumentom,
smanjujete stanje jednog i poveavate stanje drugog magacina. Obratite panju na razliku izmeu dokumenta tipa
prenosnica i interna prenosnica prva razduuje oba objekta, a druga razduuje / zaduuje samo jedan.
Ukoliko magacin u koji unosite robu vodite po VP cenama, artikli koje prenosite u njemu mogu zadrati cene iz
izvornog magacina ili dobiti cene koje vae u ulaznom agacinu. Ovo moete podesiti. Nain odreivanja cena
podeavate iz opcije "Tools - parametri".
Prvo to unosite u zaglavlju je ifra magacina iz koga artikli izlaze, zatim ifru magacina u koji radite prenos, broj
dokumenta, datum dokumenta i opis.
Nain unosa artikala je standardan, kao i tampanje, kontiranje i knjienje. Kao i kod ostalih dokumenata, na
raspolaganju je aktivni help na F1 ili levim klikom na ikonicu na Toolbaru.
Slika 4-9
Skreemo vam panju na injenicu da prenosnica u polaznom magacinu moe knjiiti storno dugovnu stranu (ulaz)
ili potranu (izlaz). Parametrom ete podesiti jednu od ove dve mogunosti, ali obratite panju da usaglasite nain
knjienja sa emom kontiranja iz opcije ifarnici. Ukoliko vam je potrebna pomo oko promene eme kontiranja,
obratite se AB Soft Software servisu.

AB Soft Beograd
MP izdatnica sa kalkulacijom
MP izdatnicu sa kalkulacijom koristite za prenos robe iz vaeg magacina u vau prodavnicu kada MP cene koje se
formiraju pri izradi VP prijemnice nisu dobre ili ako su vam se u meuvremenu pojavili zavisni trokovi koji nisu
uneti kroz VP prijemnicu. Mogue je da izradite temeljnice iz vie magacina u jednu prodavnicu. U zaglavlju
dokumenta unosite ifru magacina iz koga radite prenos, ifru prodavnice u koju roba ulazi, broj dokumenta,
datum dokumenta i dodatni opis. Kada ste na praznom polju za unos ID broja, program e vam dozvoliti da u
zaglavlju promenite ifru magacina. Na dalje, ostale izlaze koje budete radili odnosie se na taj magacin, dok god
ga ponovo ne budete promenili na slian nain. Izmena magacina na ve unetoj stavci nije mogua morate je
izbrisati i uneti sa ispravnim podacima o ifri magacina.
Unos artikala je standardan, preko Id broja ili naziva. Aktivni su Help-ovi na F1. Posle unosa artikla, program e
vas prebaciti u levi deo ekrana za kalkulaciju. Ovde unosite koliinu, zavisne trokove, MP maru, MP cenu bez
poreza i MP cena sa porezom. Nain unosa MP cene moe biti razliit. Moete uneti MP cenu sa porezom, a
program e izraunati maru i MP cenu bez poreza, MP maru, a program da izrauna MP cena sa i bez poreza ili
MP cenu bez poreza, a program da izrauna MP maru i MP cenu sa porezom. Po unosu artikala, sa F4 moete
odtampati dokument, sa F2 izvriti kontiranje dokumenta i na kraju ga proknjiiti sa F3. Sve ove opcije su
dostupne i klikom levim tasterom na miu na odgovarajuu ikonu na Toolbaru.
Slika 4-10
MP izdatnica bez kalkulacije
MP izdatnicu bez kalkulacije koristite za izlaz robe iz magacina u vau prodavnicu ako su vam MP cene formirane
kod izrade VP prijemnice odgovarajue i ako nema dodatnih zavisnih trokova. Sam nain unosa zaglavlja i
artikala, kao i tampanje, kontiranje i knjienje je isti kao kod predhodnog dokumenta. Mogunost poziva na
komercijalni cenovnik vam omoguuva da unapred definiete MP cene za prodavnice (koje mogu biti razliite, u
zavisnosti od prodavnice) i da pozivom na neki cenovnik, program uradi kalkulaciju za prodavnicu na te cene. MP
cenu koju vam program ponudi za zaduenje prodavnice, moete na ovom mestu izmeniti.

AB Soft Beograd
Slika 4-11

AB Soft Beograd
POVRATNICA
Opta povratnica
Optu povratnicu koristite za povraaj robe u magacin po bilo kom osnovu. U zaglavlju dokumenta unosite ifru
magacina za koji radite povratnicu, broj dokumenta, datum dokumenta i dodatni opis u kome moete da navedete
razlog za povraaj. Zatim imate mogunost unosa konte i ifre kupca od koga se radi povratnica. Po unosu
zaglavlja, ulazite u unos artikala. Kao i kod ostalih dokumenata, i ovde artikle moete unositi po Id broju ili
nazivu. U svakom trenutku su aktivni Helpovi na F1. Po unosu dokumenta, tampate ga pritiskom na F4, kontirate
sa F2 i na kraju knjiite sa F3. Sve ovo moete uraditi i klikom levim tasterom na miu na odgovarajuu ikonicu na
Toolbaru.
Slika 4-12
Povratnica iz proizvodnje
Povratnicu iz proizvodnje koristite za povrat materijala u magacin, trebovanog po nekom radnom nalogu. Jedina
razlika od opte povratnice je to je potrebno preuzeti podatke o radnom nalogu iz programa POP. Nain unosa
zaglavlja, artikala, kontiranje, tampanje i knjienje je potpuno isti, jedino ete u kontiranju dobiti druge stavove,
to je definisano emom kontiranja.

AB Soft Beograd
KOREKCIJA KOLIINA
Dokument "Korekcija koliina" slui za ispravku stanja magacina. Moete ga koristiti za korekciju stanja za
sluajeve kala, loma i rastura materijala ili storniranje pojedinih dokumenata.
U zaglavlju dokumenta unosite ifru magacina za koji radite korekciju, broj dokumenta, datum dokumenta i
dodatni opis u kome moete da navedete razlog za korekciju. Po unosu zaglavlja, ulazite u unos artikala. Kao i kod
ostalih dokumenata, i ovde artikle moete unositi po Id broju ili nazivu. U svakom trenutku su aktivni helpovi na
F1. Po unosu dokumenta, tampate ga pritiskom na F4, kontirate sa F2 i na kraju knjiite sa F3. Sve ovo moete
uraditi i klikom levim tasterom na miu na odgovarajuu ikonicu na Toolbaru. U zavisnosti od razloga moete
korigovati zaduenje (ulaz) ili razduenje (izlaz) magacina.
Slika 4-13

AB Soft Beograd
KOREKCIJA VREDNOSTI
U ovom delu programa ROK vrite korekciju vrednosti robe u magacinu. Za magacine po VP ili planskoj ceni (tip
cena 1 ili 4) moete uraditi nivelaciju cena, dok kod magacina po prosenoj nabavnoj ceni vrednost korigujete
preko unosa ulaznih faktura usluga.
Nivelacija cena
Nivelacija cena slui za izmenu cena u magacinima po VP i planskoj ceni (vrsta cena 1 ili 4).
U zaglavlju dokumenta unosite ifru magacina za koji radite nivelaciju, broj dokumenta, datum dokumenta i
dodatni opis. U polju procenat moete uneti procenat poveanja magacinskih cena. Kada uete u unos artikala,
cenu koju program ponudi kao novu VP cenu na osnovu ovog procenta, moete izmeniti.
Po unosu zaglavlja, ulazite u unos artikala. Kao i kod ostalih dokumenata, i ovde artikle moete unositi po Id broju
ili nazivu. U polju "stara VP cena" program prikazuje aktuelnu cenu u magacinu, a u polju "nova VP cena" treba
da unesete novu. Kreui se po scrolbaru moete se pomeriti desno i izmeniti MP cene.
U svakom trenutku su aktivni helpovi na F1. Po unosu dokumenta, tampate ga pritiskom na F4, kontirate sa F2 i
na kraju knjiite sa F3. Sve ovo moete uraditi i klikom levim tasterom na miu na odgovarajuu ikonicu na
toolbaru.
Taster F9 (Lista) koristi se za formiranje liste za nivelaciju gde se lista moe formirati po:
1. delu ID_broja
2. grupi proizvoda
3. dobavljau
4. proizvoau
5. kombinaciji prethodnih uslova
Slika 4-14
Cena se nivelie za procenat koji se primenjuje na VP cenu ili cenu iz cenovnika ako je uneta. Takoe, postoji i
CheckBox polje za moguu nivelaciju MP cene.

AB Soft Beograd
Kod izrade nivelacije u magacinu tipa 1 i prodavnici, postoji mogunost promene nabavne cene. Promena nabavne
cene knjiie se na korekciju razlike u ceni.
Ako je za magacin za koji radite nivelaciju, vezan komercijalni cenovnik kroz ifarnik magacina, tada e se
promenjene cene kroz ovu opciju, pojaviti i u komercijalnom cenovniku.
Ulazne fakture usluga
Iz opcije "Ulazne fakture usluga" moete doknjiiti zavisne trokove za magacine koje vodite po prosenim
cenama. Kod ovog dokumenta doknjiavate dugovnu stranu magacina i poveavate prosenu nabavnu cenu za
artikle koje unesete.
U zaglavlju dokumenta unosite ifru magacina za koji radite dokument, broj dokumenta, datum dokumenta,
dodatni opis konto i ifru dobavljaa, kao i broj rauna dobavljaa na osnovu koga radite dokument.
Kod unosa fakture u knjigu KUF, ako je dobavlja u sistemu PDVa, program e Vam ponuditi da se I faktura
unosi u sistem PDV evidencije u Vaem programu. Obratite panju na polja za unos poreza koji se moe odbiti ili
se ne moe odbiti. To su iznosi koji e ii u PDV evidenciju po ulaznim fakturama.
Po unosu zaglavlja, ulazite u unos artikala. Kao i kod ostalih dokumenata, i ovde artikle moete unositi po id broju
ili nazivu. U svakom trenutku su aktivni helpovi na F1. U polju "duguje" unosite iznos za koji elite da uveate
vrednost magacina po konkretnom artiklu, a na osnovu njega e program da izrauna novu prosenu cenu. Kod
unosa iznosa, stav koji unosite za dugovno doknjienje treba da bude bez poreza sa pravom odbitka. Ovaj stav
uveava nabavnu vrednost, a porez sa pravom odbitka se posebno kontira. Porez bez prava osbitka treba da ue u
nabavnu vrednost. Iznos koji sadri porez bez prava odbitka na ovom mestu se za stav vezuje sa porezom.
Slika 4-15

AB Soft Beograd
Po unosu dokumenta, tampate ga pritiskom na F4, kontirate sa F2 i na kraju knjiite sa F3. Sve ovo moete uraditi
i klikom levim tasterom na miu na odgovarajuu ikonicu na toolbaru.
Izravnanje cena
Ova opcija koristi se za doknjienje potrane strane za magacine koji se vode po prosenim cenama (vrsta cena 2 i
3), za sluaj da ste koristili mogunost nehronolokog knjienja. Na osnovu unetih podataka o magacinu i datuma,
program e sam formirati listu artikala sa neispravnim karticama i dati potrano doknjienje. Dovoljno je da
temeljnicu odtampate iskontirate i proknjiite.

AB Soft Beograd
POPIS
Popis se radi istovremeno za sve magacine. Odjednom ete formirati popisnu listu, a nakon toga slede obrade po
magacinima. Na kraju, kada zavrite sa svim magacinima, oznaiete da je popis gotov i to e znaiti kraj popisa
za sve magacine.
Da biste uspeno uradili popis, potrebno je da redom izvravate opcije u meniju Popis:
1. Formiranje popisne liste

2. tampanje spiska (po kojem se radi popis na terenu)
3. Unos popisanog stanja (sa popisnih lista na terenu)
4. Unos popisanog stanja po osobinama
5. Stanje popisa (stanje u kojem se nalazi popis po magacinima)
6. Obraun popisa (obraun vikova i manjkova)
7. Konana popisna lista (prikaz; na ovom mestu moete uneti i oporezive manjkove, kontiranje i knjienje
razlika po popisu na kartice)
8. Konana popisna lista po osobinama
9. tampanje konane popisne liste
10. Rekapitulacija koliina po popisu
11. Zavretak popisa (oznaavanje popisa da je zavren, da se ne bi moglo menjati)
12. Brisanje obrauna popisa
13. Brisanje popisne liste
U opcijama Popis/tampanje spiska i Popis/ampanje konane popisne liste, mogue je navesti grupe artikala za
koje je se radi tampa. Ako se grupe ne navedu, tampa se spisak za sve grupe, a ako se ne navede poetna ili
krajnja grupa, tampanje se vri od prve odnosno do poslednje grupe iz ifarnika grupa.
Ako koristite osobine, tada moete raditi popis po osobinama. Popsine liste e biti formirane i odtampane po
osobinama, to birate kod tampanja popisnih lista. Podatke moete uneti iz opcije Unos popisanog stanja po
osobinama, ili moete za svaki artikal uneti popisano stanje po osobinama, pritiskom na taster iz opcije Unos
popisanog stanja. Podaci o artiklima unetim po osobinama bie sumirani da bi dali ukupno stanje artikla.
U tom sluaju, i konanu popisnu listu moete da pogledate i po osobinama.
Kod knjienja popisanog stanja, nee se dodati promene na karticu osobina, ve e se popisano stanje prepisati u
lager i dalje e se nastviti rad sa ovim podacima.
Za sluaj da ste napravili greku, moete obrisati obraun za neki magacin i ponovo ga obraunati. Ako grekom
startujete zavretak popisa, startujte ga ponovo da biste ga aktivirali. Na kraju, ako je popisna lista formirana samo
probe radi, moete je potpuno obrisati. Ako ste, meutim, knjiili razlike po popisu na kartice, ova temeljnica nee
biti obrisana.

AB Soft Beograd
MESTO U MAGACINU
U okviru ove podopcije moete definisati mesto u magacinu na kojem se nalazi artikal. Za unos podataka potrebno
je da odaberete ifru magacina i grupu artikala. Program e vam izlistati artikle koji se nalaze u magacinu, a
pripadaju izabranoj grupi. Unesite u poslednjoj koloni mesto u magacinu. Ono treba da sadri 6 brojeva (2 + 2 +
2), a program e ih predstaviti kao xx/xx/xx. U opcijama pretraivanja u okviru izvetaja, postoji kolona mesto u
magacinu po kojoj moete raditi sortiranje ili filtriranje. Izvetaji u koje je dodata ova kolona:
Pretraivanje
Ulaz - Izlaz
Rezervisane koliine
Takoe, mogue je dodavanje ove kolone na dokumente tipa otpremnica.
Slika 4-16

AB Soft Beograd
OPTIMIZACIJA ZALIHA
Optimizacija zaliha Vam omoguuje da odredite optimalne zalihe robe u magacinu. Optimizaciju je mogue izvesti
na dva naina:
1. runo
2. automatski
Runa optimizacija vam omoguuje da sami unesete minimalne i maksimalne koliine artikla u nekom magacinu.
Kada korienje programa ue u svoju kasniju fazu, na osnovu svakodnevnog unoenja podataka za neki magacin,
program e moi sam da odredi optimalnu koliinu svakog artikla.
Runa optimizacija zaliha
Slika 4-17
Runu optimizaciju zaliha vrite za svaki artikal nekog magacina posebno. Poto odaberete magacin za koji elite
da izvrite obradu, program e vam ponuditi sve artikle sa stanjem koji postoje u magacinu. Ono to vi treba da
uneste su koliine u poljima "max." i " min.".
Automatska optimizacija zaliha
Automatsku optimizaciju zaliha program vri na osnovu iskustva, tj. na osnovu prometa robe u nekom magacinu u
nekom periodu, koji sami zadate.
Kod automatske optimizacije zaliha, potrebno je uneti ifru magacina, konto i ifru dobavljaa. Nakon toga,
program e za svaki proizvod dobavljaa iju ste ifru uneli, sam izraunati vrednosti preporuljivih minimalnih i
maksimalnih zaliha, poto vi popunite masku sa slike.

AB Soft Beograd
Slika 4-18
TEMELJNICE ZA PREUZIMANJE
Program ROK je povezan sa drugim aplikacijama (KOM, FAKT, FIPO, POP, POGS), tako to on alje njima
dokumente na knjienje i oni alju njemu temeljnice za preuzimanje. Kada ste u nekoj temeljnici, izborom opcije
Preuzimanje iz menija View, moete preuzeti stavove koji se nalaze na ekanju da budu preuzeti i proknjieni. Iz
ove opcije, takoe, moete pogledati ta nije preuzeto. Neke jednostavnije temeljnice moete iz ove opcije i
preuzeti. Potrebno je da imate formirano zaglavlje temeljnice tog tipa.
NEKOMPLETNI DOKUMENTI
U ovom izvetaju pronai ete spisak svih nekompletnih dokumenata koje ste radili iz programa ROK.
Napominjemo da u trenutnoj verziji programa ROK to mogu biti:
1. Nekompletne prijemnice
2. Nekompletne otpremnice
3. Nalozi magacinu
Prikaz nekompletnih dokumenata ima dva nivoa. Na prvom nivou se u tabeli prikazuju zaglavlja svih
nekompletnih dokumenata. Na drugom nivou se prikazuju zasebno dokumenti, a u tabeli su stavke dokumenata sa
detaljima.
LAGER LISTA PO OSOBINAMA
Prikaz lager liste po osobinama dobijate nakon unosa objekta i ID broja artikla za koji elite prikaz lager liste. U
sluaju da za taj artikal nije definisana osobina u ifarniku osobina artikala program e ukazati na to.

AB Soft Beograd
ZAPOETE TEMELJNICE
U programu ROK, svaki operater ima pravo da u nekom trenutku unosi jednu temeljnicu nekog tipa. Moe je
odmah proknjiiti ili izai iz obrade i kasnije je obrisati ili proknjiiti. Dok se ne radi na nekoj temeljnici,
temeljnica je neaktivna. System operater ima pravo da pogleda sve tako zapoete temeljnice. Iz ove opcije, moe ih
pogledati i preuzeti neaktivne. Potreban uslov za to je da sam nema neku zapoetu temeljnicu istog tipa. Poto je
preuzme, System operater moe da ue u opciju koja odgovara preuzetoj temeljnici i da nastavi njenu dalju obradu.

AB Soft Beograd
5. MP KNJIENJA
Ova opcija je predviena za knjienje svih promena u robnom knjigovodstvu, koje se odnose na maloprodajne objekte. U
ovoj opciji mogue je uraditi sledee dokumente:
Prijemnica - kalkulacija
Prenosnica
U prodavnicu
U magacin
Interna prenosnica - prijemnica iz magacina
Nivelacija
Korekcija koliina
Dnevni pazar
Uplata pazara na iro raun
Robno razduenje
Otpis
Sa porezom (manjak)
Bez poreza (kalo, istekao rok)
Popis
Formiranje popisne liste
tampanje spiska
Unos popisanog stanja
Stanje popisa
Obraun popisa
Konana popisna lista
tampanje konane popisne liste
Zavretak popisa
Brisanje obrauna popisa
Brisanje popisne liste
Optimizacija zaliha
Runa
Automatska
Temeljnice za preuzimanje
Slanje podataka na fiskalne kase
Slanje podataka o odeljenjima
Slanje podataka o artiklima
Prijem podataka o prodaji sa fiskalnih kasa
Svaka temeljnica prolazi kroz istu proceduru:
- Unos podataka u zaglavalju

- Unos artikala u temeljnici
- tampanje temeljnice

AB Soft Beograd
- Kontiranje (i tampanje kontiranja)

- Knjienje
Kod unosa zaglavlja nekih temeljnica mogue se uneti i stavove u neku od knjiga (ulaznih faktura, izlaznih
faktura, primljenih i datih izjava). Za unos svih polja tipa ifra, moete koristiti Help pritiskom na taster F1.
Kod unosa istog artikla na nekoj temeljnici, program e prijaviti postojanje unosa ID broja koji se ve nalazi na
temeljnici.
Kod prodavnica koje se vode robno, postoji kontrola da li se knjienjem izlaza neke koliine stanje na kartici
dovodi u minus, na bilo kojoj proknjienoj stavki.
eme kontiranja i konta na kojima se knjie stavovi, definiu se iz ifarnika.
Kod unosa svih temeljnica, postoji mogunost unosa osobina artikala, pritiskom na taster F11, ako je za grupu
artikala kojoj pripada artikal na temeljnici definisano da imaju osobine. Unos i definisanje osobina vri se iz
ifarnika. Ukoliko je unos osobina obavezan (to se takoe definie u ifarniku grupa), program nakon unosa
koliine sam prelazi u tabelu za unos osobina. Ukoliko se koliine na temeljnici i zbir koliina po osobinama ne
poklapaju, program e upozoriti na nepravilnost, prilikom izlaska iz unosa osobina. Ovo nee biti smetnja za
knjienje temeljnice.
Ukoliko koristite karakteristike iz programa FIPO, tada pritiskom na taster F10 moete definisati karakteristike
vezane za neku temeljnicu. Karakteristike e biti vezane za ona konta za koja je kod definisanja u kontnom planu
programa FIPO navedeno da se unose karakteristike.
Serijski brojevi na temeljnicama u maloprodaji

Kao i za temeljnice u veleprodaji, i kod temeljnica u maloprodaji postoji mogunost unosa serijskih brojeva. Da
biste mogli da unosite serijske brojeve, potrebno je da za odgovarajui grupu artikala u ifarniku unesete da artikli
imaju serijske brojeve. Unete podatke moete pogledati iz izvetaja.
Help na unos ID broja

Prilikom korienja Help-a na unos ID broja, pritiskom na taster F2 dobiete dodatne mogunosti. U prozoru koji
dobijete kao dodatnu informaciju o ID broju moete videti sledee:
ID Broj
Naziv
Grupa
Jedinica mere
Stanje
Cena
Rezervisano po osnovu:
- Aktivni privremeni dokumenti
- Neaktivni privremeni dokumenti
- Nekompletni dokumenti
- Aktivirani predrauni (ROK)
- Neaktivirani predrauni (FAKT)
- Koliine po ponudama (KOM)
- Rezervisan materijal (iz POP-a)

AB Soft Beograd
Preuzimanje temeljnica
Stavove temeljnice moete unositi ili preuzeti. Preuzimanje stavova je iz opcije Veiw. Kod preuzimanja koristite
Help iz kojeg moete pogledati ta od temeljnica nije preuzeto. Ovaj izvetaj moete da pogledate i iz opcije
Temeljnice za preuzimanje. Podatke moete preuzeti iz zaglavlja (pre klika na taster OK) ili iz tabele (nakon klika
na taster OK). Ako podatke preuzimate iz zaglavlja, tada e program prepisati zaglavlje tekueg dokumenta,
podacima iz dokumenta koji se preuzima. Ako temeljnicu preuzimate iz tabele, tada imate mogunost da preuzmete
samo artikle ili da preuzmete i zaglavlje, pri emu e se uneti podaci u zaglavlju prepisati novim.
Temeljnica kojom se robno razduuje prodavnica, ima mogunost preuzimanja podataka iz aplikacije POS. Podaci
iz aplikacije POS se preuzimaju po prodavnicama i smenama.
Kontiranje ukalkulisanog poreza

Ako se opredelite za drugi nacin, potrebno je da unesete vrstu PDVa koju cete voditi na ovaj nain. Ovaj podatak
unosite kroz parametar KONT_POR, imajui u vidu vrste PDVa iz poreskog tarifniog sistema. Podaci se odvajaju
oznakama ;
PRIMER: MP;UL;GP znaci da ce se za ukalkulisan PDV, PDV na ulazu i PDV gotovinske prodaje voditi po
iframa objekata.
Vodite rauna da u ovom sluaju, za svaki porez oji elite da vidite na ovaj nain, kod kontioranja svih PDV tarifa,
morate da obezbediti konta sa iframa u programu FIPO, pri emu su ifre ifre objekata na kojima e se
pojavljivati PDV. U tom sluaju, preporuujemo Vam da otvorite jedan tip ifarnika kojeg ete predvideti za
prodajne objekte i da za njega veete analitike ifre koje e biti identine iframa objekata koje su otvorene u
programu ROK. Vodite rauna o konzistentnosti ova dva ifarnika.
PRIJEMNICA - KALKULACIJA
Na ovom mestu moete formirati, kontirati, odtampati i proknjiiti MP prijemnicu od dobavljaa. MP prijemnicu
koristite kada roba ulazi u prodavnicu direktno od dobavljaa. Takoe, iz ove opcije unosite poetno stanje za
svaku prodavnicu, na poetku korienja programa. MP prijemnicu koristite kada treba da stornirate celu ili deo
prijemnice, a u optem sluaju, ako imate potrebu da u trgovaku knjigu unesete storniranje zaduenja. Tada
unosite negativne koliine, a kalkulaciju radite kao i kod zaduenja.
Sam nain unosa dokumenta je slian kao i kod VP knjienja. Prvo se unosi ifra prodavnice za koju se prijemnica
radi. Sa F1 je mogue dobiti help na ifri radi lakeg pronalaska prodavnice za koju elite da radite dokument.
Posle toga se unosi broj prijemnice. Ukoliko elite program e automatski nuditi sledei broj prijemnice. Datum,
koji se sledei unosi, je datum pod kojim e se prodavnica zaduiti i pod kojim e dokument biti na robnim
karticama. U polju "opis" se unosi proizvoljan tekst.

AB Soft Beograd
Slika 5-1
Sledee to unosite su konto i ifra dobavljaa. Sa F1 se dobija help na oba polja, pa je time olakano pronalaenje
konkretnog dobavljaa. U polju "otpremnica" i "datum" unosi se broj i datum otpremnice dobavljaa po kojoj
vrite prijem robe.
Nakon toga unosite je broj rauna dobavljaa. Slino kao kod unosa izjave, sa F8 je mogue uneti podatke o
raunu u knjigu ulaznih faktura. Ukoliko raun ne postoji u KUF, unosom broja rauna i pritiskom na enter, takoe
je mogue ui u unos rauna u KUF. Ukoliko je raun ranije unet u KUF, pritiskom na enter se prelazite na masku
za unos artikala.
Ako je dobavlja u sistemu PDVa, tada e Vam program kod unosa u knjigu KUF ponuditi da je faktura u sistemu
PDVa. Ovo moete promeniti, ako za tim ima potrebe. Takoe, ovo je podatak koji e Vam program ponuditi za
svaki stav. Kalkulacija se moe opredeliti da radi sa PDVom do nivoa stava. Ako je stav bez prava odbitka PDVa,
tada porez koji program obrauna, ulazi u nabavnu vrednost. Ako je stav sa pravom odbitka PDVa, tada PDV ne
ulazi u nabavnu cenu, ve se posebno kontira.
Kod unosa podataka u knjigu KUF unesite i koliki je iznos poreza sa pravom odbitka i bez prava odbitka. Ovo e
se proknjiiti u odgovarajue kolone knjige KUF I moete ga koristiti za poreenje sa glavnom knjigom. Ovi se
iznosi mogu promeniti.
Ako na kalkulaciji unosite i zavisne trokove, tada i fakturu za zavisne trokove unosite u knjigu KUF uz
obavezan unos poreza sa pravom i bez prava odbitka. Program e u tabelu za unos zavisnih trokova preneti iznose

AB Soft Beograd
bez poreza sa pravom odbitka i to je ono to e ukljuiti u kalkulaciju. PDV sa pravom odbitka se kontira posebno,
dok u KIF i PDV evidenciju idu iznosi uneti na ovom mestu kroz knjigu KUF.
Artikle moete unositi ili po Id broju ili po nazivu. I u jednom i u drugom sluaju moete koristiti taster F1 za lake
pronalaenje konkretnog artikla. Nain korienja tastera F1 moe biti razliit. Ako polje na kome traite pomo
ostavite prazno, dobiete prikaz svih podataka iz ifarnika. Ako unesete deo id broja (ili naziva), dobiete artikle
koji poinju na nain kako ste zadali. Posle unosa artikla, program vas prebacuje na levi deo ekrana gde unosite
prispelu koliinu, fakturnu cenu, rabat za tu stavku (u procentu ili u iznosu), zavisne trokove (pritiskom na taster
F9), MP maru , MP cenu bez poreza na promet ili MP cenu sa porezom na promet. Za artikle koji se na
kalkulaciju unose i imaju porez sa pravom odbitka, moete uneti cenu sa PDV ili bez PDV. U obar sluaja
program e preraunati onu drugu. Kalkluacija kree od cene bez PDVa. Za artikle koji na ovoj kalkulaciji nisu u
sistemu PDVa, kalkulacija kree od cene sa PDVom i PDV ulazi u nabavnu cenu.
U poslednjoj koloni tabele desno nalazi se oznaka da li je artikal na kalkulaciji u sistemu PDVa ili ne. Inicijalno,
ovde e se ponuditi izbor iz zaglavlja temeljnice. Kako stvari sa pravilima o PDV evidenciji trenutno stoje, ovo ne
treba da se menja, ve treba ostaviti ono to program na tom mestu ponudi.
Sledei korak posle unete kompletne prijemnice je njeno tampanje i kontiranje. Prijemnicu tampate pritiskom na
F2 ili levim klikom na ikonicu za tampanje na toolbaru. U opciju "Kontiranje" ulazite pritiskom na F2 ili levim
klikom na toolbaru na ikonicu kontiranje. Na ovom mestu unosite fasciklu u kojoj e se nalog, koji se na ovaj
nain formira, nalaziti u programu FIPO, organizacionu jedinicu i opis. Stavovi za kontiranje e se knjiiti na
konta kako je to definisano u opciji "ifarnici - Kontiranje stavova". Treba rei da je na ovom mestu mogue
izmeniti konta za knjienje samo ovog dokumenta.
Posle uspenog kontiranja, pamenjem kontiranja, program vas vraa u predhodni ekran, gde ste radili prijemnicu
ali je sada mogue i proknjiiti dokument pritiskom tastera F3 ili levim klikom na ikonicu za knjienje na toolbaru.
Kada potvrdite da zaista elite da knjiite, program e prijemnicu proknjiiti i omoguiti unos sledee prijemnice.
Ovako proknjien dokument, je proknjien u programu ROK, a u programu FIPO je formiran nalog u fascikli koju
ste definisali pri kontiranju i eka da bude proknjien u glavnu knjigu.
PRENOSNICA
Iz ove opcije knjiite prenos robe iz jedne prodavnice u drugu, ili iz prodavnice u magacin.
Prenosnica iz prodavnice u prodavnicu
Potrebno je uneti ifru prodavnice iz koje radite prenos, ifru prodavnice u koju radite prenos, broj dokumenta,
datum dokumenta i opis. Posle toga ulazite u masku za unos artikala. Kao i kod knjienja ostalih dokumenata,
aktivan je help na F1. Posle unosa artikala, dokument je potrebno odtampati, iskontirati i proknjiiti. Kontiranjem
prenosnice, prodavnica iz koje roba izlazi bie razduena i za robu i za ukalkulisan porez, dok e ulazna
prodavnica biti zaduena.

AB Soft Beograd
Slika 5-2
Prenosnica iz prodavnice u magacin
Prenosnicu iz prodavnice u magacin koristite za prenos robe iz prodavnice u va magacin. Najee se koristi kao
povratnica iz prodavnice u magacin.
Potrebno je uneti ifru prodavnice iz koje radite prenos, ifru magacina u koji radite prenos, broj dokumenta,
datum dokumenta i opis. Posle toga ulazite u masku za unos artikala. Kao i kod knjienja ostalih dokumenata,
aktivan je help na F1. Osim koliine koju prenosite, potrebno je uneti i cenu po kojoj ete zaduiti magacin. Posle
unosa artikala, dokument je potrebno odtampati (F4), iskontirati (F2) i proknjiiti (F3). Kontiranjem prenosnice,
prodavnica iz koje roba izlazi bie razduena i za robu i za ukalkulisan porez.
Slika 5-3
Interna prenosnica - prijemnica iz magacina
Kao i u VP knjienjima i ovaj dokument se koristi za sluaj dislociranih magacina i maloprodajnih objekata u
okviru iste firme i ima ulogu prenosnice. Ova opcija koristi se kod dislociranih prodavnica u kojima se koristi
ROK, opciono u vezi sa POS-om. Ovom temeljnicom unose se prijemnice robe iz centrale, koji su u magacinu
razduene putem knjienja interne prijemnice u prodavnicu.

AB Soft Beograd
Interna prijemnica je slina skraenoj kalkulaciji gde se unosi: nabavna cena (za magacine tipa 1 i 4), cena i
plaeni porez.
NIVELACIJA
Nivelacijom cena evidentirate nove maloprodajne cene za eljene artikle. O izvrenoj nivelaciji se tampa izvetaj,
kojeg potpisuje komisija. Svaka nivelacija ima svoj broj po kojem se moe prepoznati u izvetajima. Kontiranjem
dokumenta, poveava se zaduenje prodavnice, kao i ukalkulisan porez na promet.
Slika 5-4
Kod unosa dokumenta, unosite broj nivelacije, datum nivelacije i opis. U polju "procenat" moete uneti procenat
za koji elite da podignete cene. Negativan procenat e dovesti do smanjenja cena. Na osnovu njega, program e
ponuditi nove cene artikala. Posle toga ulazite u masku za unos artikala. Njih moete unositi preko Id broja ili
naziva. Ukoliko prodavnicu ne vodite robno, po unosu artikla morate uneti i zateenu koliinu (tj. stanje konkretne
robe u trenutku nivelacije). Ako ste definisali da prodavnicu vodite robno ovaj podatak neete moi da izmenite.
Novu MP cenu, koju je program ponudio na osnovu procenta koji ste uneli u zaglavlju, na ovom mestu moete
prekucati. Naredne dve kolone odnose se na nabavnu cenu. Kod izrade nivelacije u magacinu tipa 1 i prodavnici,
imate mogunost promene nabavne cene. Promena nabavne cene knjiie se na korekciju razlike u ceni.
Po unosu svih atikala za nivelaciju, dokument je potrebno odtampati, kontirati i proknjiiti.
KOREKCIJA KOLIINA
Korekcijom koliina menja se stanje u prodavnici. Nije mogue promeniti cenu ovom opcijom, niti uneti novi
artikal u prodavnicu. Za izmene cene koristite opciju nivelacija, a i za jedno i za drugo, koristite opcije prijemnice i
interne prijemnice. Prilikom knjienja korekcije koliina, treba voditi rauna da bez obzira kako na ovom mestu
uneli podatke oni se kroz Trgovaku knjigu knjie iskljuivo kao zaduenje ili storno zaduenja.

AB Soft Beograd
DNEVNI PAZAR
Iz opcije "Dnevni pazar" evidentirate finansijsko razduenje prodavnica koje ne vodite robno. Ovako unet dnevni
pazar e se pod odgovarajuim datumom evidentirati u trgovakoj knjizi i ne kontira se za prenos u program FIPO.
Za unos dnevnog pazara, potrebno je uneti ifru prodavnice, datum i iznos.
Slika 5-5
UPLATA PAZARA NA IRO RAUN
Slino kao u predhodnoj opciji, unosite prodavnicu za koju uplaujete pazar, datum i iznos. Posebno se unose
podaci o uplati virmanima, gotovinom, ekovima i karticama. Podatak se knjii u trgovaku knjigu.
Slika 5-6

AB Soft Beograd
ROBNO RAZDUENJE
Korisnici programa ROK koji prodavnice vode robno, na ovom mestu vre razduenje prodavnice. Ovako uraeno
razduenje prodavnice, knjii se u Trgovaku knjigu ali se i kontira za prenos u FIPO.
U zaglavlju dokumenta unosite ifru prodavnice za koju radite razduenje, broj dokumenta, datum dokumenta,
opis i procenat popusta ako ga odobravate. Sledea polja u koja unosite konto i ifru kupca, kao i broj rauna,
unosite ukoliko se radi o prodaji robe konkretnom kupcu. U ovom sluaju na kontiranju dokumenta e se pojaviti
stavovi za zaduenje kupca kao i kontiranje realizacije. Ako ne unesete kupca, na kontiranju e se pojaviti samo
razduenje prodavnice.
Ukoliko je MP raun uraen na fiskalnoj kasi, obavezan je ispis broja fiskalnog rauna na MP raunu. U tom
sluaju, unesite broj fiskalnog rauna u mesto predvieno za to. Ovaj broj bie zapamen u knjizi KIF.
U sledeoj masci unosite artikle. Kao i do sada, njih moete unositi preko id broja ili naziva. U svakom trenutku je
na raspolaganju help na F1. Po unosu artikala, dokument je potrebno odtampati, kontirati i proknjiiti.
Slika 5-7
Za verzije programa ROK koje preuzimaju podatke iz programa POS, na ovom mestu e se preuzeti podatke za
zatvorene smene, sa kasa. Za neregularne podatke, unesite prvo ifre iz programa POS, jer ih nee moi uneti na
ovom mestu. Podatke moete preuzeti pritiskom na taster F11.
U sluaju da je program POS u verziji za apoteku, periodino ete na ovom mestu preuzimati i razduivati podatke
sa recepata. Recepte preuzimate pritiskom na taster F12.

AB Soft Beograd
OTPIS
Koristi se za evidenciju stanja robe koja je u manjku i robe kojoj je istekao rok. Ima dve podopcije:
1. Otpis robe sa porezom (manjak)

2. Otpis robe bez poreza (istekao rok, kalo)
Izgled ove dve opcije u delu unosa je slian u oba sluaja unosi se ID broj i koliina. Razlika je u kontiranju
otpis sa porezom tretira se kao prodaja, dok se kod otpisa bez poreza stornira ukalkulisan porez.
POPIS
Popis se radi istovremeno za sve magacine. Odjednom ete formirati popisnu listu, a nakon toga slede obrade po
magacinima. Na kraju, kada zavrite sa svim magacinima, oznaiete da je popis gotov i to e znaiti kraj popisa
za sve magacine.
Ova opcija razliito se ponaa u zavisnosti od toga da li je prodavnica otvorena sa naznakom da se u njoj vode
robne kartice, ili ne, odnosno da li se razduuje koliinski ili samo finansijski. U prvom sluaju, program e se kod
obrauna razlika po popisu oslanjati na lager listu i stanje po popisu, a u drugom, na podatke knjiene u trgovakoj
knjizi.
Inae, sam tretman popisa je slian kao i za ostala mesta na kojima postoji ovakva opcija poto se formira
popisna lista na neki datum, potrebno je izvravati opcije redom, kako su prikazane u meniju Popis i to za svaku
prodavnicu:
1. Formiranje popisne liste

2. tampanje spiska (po kojem se radi popis na terenu)
3. Unos popisanog stanja (sa popisnih lista na terenu)
4. Stanje popisa (stanje u kojem se nalazi popis po magacinima)
5. Obraun popisa (obraun vikova i manjkova)
6. Konana popisna lista (prikaz; na ovom mestu moete uneti i oporezive manjkove, kontiranje i
knjienje razlika po popisu na kartice)
7. tampanje konane popisne liste
8. Zavretak popisa (oznaavanje popisa da je zavren, da se ne bi moglo menjati)
9. Brisanje obrauna popisa
10. Brisanje popisne liste
Po zavretku svih obrada, potrebno je oznaiti da je popis zavren da bi se moglo nastaviti sa knjienjem ili da se
eventualno formira nova popisna lista.
Za sluaj da ste napravili greku, moete obrisati obraun za neki magacin i ponovo ga obraunati. Ako grekom
startujete zavretak popisa, startujte ga ponovo da biste ga aktivirali. Na kraju, ako je popisna lista formirana samo
probe radi, moete je potpuno obrisati. Ako ste, meutim, knjiili razlike po popisu na kartice, ova temeljnica nee
biti obrisana.

AB Soft Beograd
OPTIMIZACIJA ZALIHA
Optimizacija zaliha vam omoguuje da odredite optimalne zalihe robe u prodavnici. Optmizaciju je mogue izvesti
na dva naina:
1. runo
2. automatski
Runa optimizacija vam omoguuje da sami unesete minimalne i maksimalne koliine artikla u nekoj prodavnici.
Kada korienje programa ue u svoju kasniju fazu, na osnovu svakodnevnog unoenja podataka za neku
prodavnicu, program e moi sam da odredi optimalnu koliinu svakog artikla.
Runa optimizacija zaliha
Runu optimizaciju zaliha vrite za svaki artikal neke prodavnice posebno. Poto odaberete prodavnicu za koju
elite da izvrite obradu, program e vam ponuditi sve artikle koji u njoj postoje sa stanjem. Ono to vi treba da
uneste su koliine u poljima "max." i " min.".
Slika 5-8
Automatska optimizacija zaliha
Automatsku optimizaciju zaliha program vri na osnovu iskustva, tj. na osnovu prometa robe u nekoj prodavnici u
nekom periodu, koji sami zadate. Kod automatske optimizacije zaliha, potrebno je uneti ifru prodavnice, konto i
ifru dobavljaa. Nakon toga, program e za svaki proizvod dobavljaa iju ste ifru uneli, sam izraunati
vrednosti preporuljivih minimalnih i maksimalnih zaliha, poto vi popunite masku sa slike.

AB Soft Beograd
Slika 5-9
TEMELJNICE ZA PREUZIMANJE
Ova opcije je identina opciji u Knjienjima VP, ali se ovde radi o temeljnicama u maloprodaji.
SLANJE PODATAKA NA FISKALNE KASE
Ovu opciju koristite ukoliko kod prodaje u prodavnici ili nekoj drugoj maloprodaji, koristite fiskalne kase. Ona
sadri dve opcije: slanje podataka o odeljenjima i slanje podataka o artiklima. Parametrom FiskKasa podeavate tip
fiskalne kase i u zavisnosti od tipa, dobiete odgovarajue opcije i mogunosti za prenos podataka.
U daljem tekstu uputstva objanjen je nain prenosa podataka na kasu Sharp ER-A457S.
Slanje podataka o odeljenjima
U opciji slanje podataka o odeljenjima definiu se odeljenja i njihove tarifne grupe. Pritiskom na taster F7 pravi se
odgovarajua datoteka za slanje na kasu, a pritiskom na taster F8 ova datoteka se alje na kasu ako je kasa fiziki
povezana sa raunarom.
Slanje podataka o artiklima
U opciji slanje podataka o artiklima definiu se artikli koji e biti poslati na kasu. Kod ovog definisanja bitan je
naziv artikla, cena, odeljenje kojem pripada, art_id (ifra artikla na kasi), bar_kod. Pritiskom na taster F2 vri se
auriranje ove liste prema trenutnom lageru izabrane prodavnice. Pritiskom na taster F7 pravi se odgovarajua
datoteka za slanje na kasu, a pritiskom na taster F8 ova datoteka se alje na kasu ako je kasa fiziki povezana sa
raunarom.

AB Soft Beograd
PRIJEM PODATAKA O PRODAJI SA FISKALNIH KASA
U ovoj opciji imate mogunost prikaza podataka o prodaji sa fiskalnih kasa. Imate mogunost da unesete odreeni
broj kase, kao i datum za koji elite prikaz prodaje ili da dobijete uopteni prikaz za sve postojee kase po
datumima prodaje ukoliko ova dva polja ostavite prazna kao na slici 5-10:
Slika 5-10

AB Soft Beograd
6. IZVETAJI
Ovo je opcija koja vam omoguuje da na ekranu ili tampau pogledate razne korisne izvetaje o promenama u
pojedinim magacinima i prodavnicama, kao i o trenutnom stanju nekih artikala. Takoe, moete izvriti razna
sumiranja po razliitim osnovama.
Etikete
Iz nekoliko opcija moete uraditi pripremu podataka za tampanje etiketa. Najpre, ovo moete uraditi iz lager liste,
kada ste na voru za prikaz podataka iz magacina ili prodavnice, pritiskom na taster u Toolbaru i to na sledei
nain:
1. Na osnovu stanja u objektu

2. Po jedna za svaki artikal na listi
Kada ste na prikazu neke temeljnice koja ima ulaz, pritiskom na taster u Toolbaru, takoe moete uraditi pripremu
za tampanje etiketa. Ovaj put, moete odtampati etikete pod sledeim uslovima:
1. Na osnovu stanja na lageru

2. Na osnovu ulaza na temeljnici
3. Po jedna za svaki stav na temeljnici
i to:
1. Za sve artikle
2. Samo za artikle sa promenjenom cenom
Slina je situacija i sa temeljnicama koje su tipa nivelacija, ali ovde ne postoji varijanta tampanja na osnovu ulaza.
Na kraju, poslednje mesto sa kojeg moete pripremiti podatke za tampanje etiketa su komercijalni cenovnici. U
ovom sluaju, moete odtampati podatke sa etiketama na kojima e se nalaziti komercijalne cene izabranog
cenovnika. Ako izaberete magacin, tada moete koristiti mogunost tampanja onoliko etiketa za svaki artikal,
koliko je stanje u lager listi objekta. Obratite panju na injenicu da e vam program na ovom mestu prikazati
samo artikle koji se nalaze u komercijalnom cenovniku, odnosno onako kako ste ih definisali u ifariku artikala.
Poto ste pripremili listu za tampanje etiketa, moete ih odtampati koristei specijalnu aplikaciju namenjenu za
tampanje etiketa.
Ulanavanje temeljnica
U prikazu temeljnice postoji mogunost prikaza i unosa prethodnog i sledeeg lanca temeljnica, pritiskom na
tastere Shift+F7 odnosno Shift+F8.

AB Soft Beograd
Posle izbora opcije "Izvetaji" pojavie se meni sa sledeim mogunostima:
Slika 6-1
PRETRAIVANJE
Opcije iz grupe izvetaja Pretraivanje koriste se da bise pronali informaciju i stanju i knjienjima po raznim
osnovima, za neke artikle.
Opcija sadri sledee izvetaje:
1. Lager lista
2. Kartica artikala
3. Fiziko stanje po objektima
4. Rezervisane koliine
5. Rasporeenost artikala
6. Rasporeenost artikala po objektima
7. Izvetaj o serijskim brojevima

AB Soft Beograd
Lager lista
Opciju Lager lista koristite za prikaz i tampanje lager lista i kartica artikala u magacinima i prodavnicama. Pored
toga ona vam moe pruiti informacije o prometu robe za razliite periode, ukupnoj vrednosti robe, razliite vrste
spiskova itd.
Ulaskom u opciju, dobiete mogunost da selektujete grupu magacina i/ili poetno kombinaciju ifre magacina.,
magacionera i sl. Ukoliko ovde ne unesete nita, program e prikazati podatke za sve magacine. Ako unesete neto,
program e izvriti izbor po zadatom kljuu. Sledee polje je polje Maska u koje je mogue na tano odreenim
pozicijama uneti vrednost i zatim po tim delovima ID broja izvriti pretraivanje artikala.
Nakon toga, poljavljuje se maska kao na slici 6-2. U levom delu ekrana su prikazani meni sa magacinima i
prodavnicama. U desnom delu ekrana je dato stanje svih artikala u svim magacinima (ili prodavnicama ako se u
levom delu ekrana pozicionirate na prodavnice). Levim klikom na ikonicu na toolbaru moete pogledati saldo (ili
pritiskom na F2) za prikaz izabranog stanja. Klikom desnim tasterom na miu na tabeli sa stanjem artikala, dobijate
mogunost izbora redosleda prikazivanja artikala (po id broju, nazivu, jedinici mere,ukupnom stenju, ukupnoj
vrednosti, prosenoj ceni, familiji, grupi, tipu artikla, napomeni,bar kodu, opisu, MP ceni, poreskoj tarifi,
dobavljau, stranom nazivu, proizvoau, katalakom broju) kao i mogunost izbora prikaza samo nekih artikala
(sve stavke, ukupno stanje razliito od 0, uk.stanje jednako 0, ukupna vrednost razliita od 0 i ukupna vrednost
jednaka 0). Levim klikom na ikonici na toolbaru (ili sa F4) je mogue odtampati ovakvu lager listu.
Slika 6-2
Duplim levim klikom na polju magacin ili prodavnica na levom delu ekrana, dobiete spisak magacina (ili
prodavnica). Jednim klikom levim tasterom na miu na konkretan magacin, u desnom delu ekrana, dobiete lager
listu za taj magacin (slika 6-3).
Prelaskom na desni deo ekrana, imate mogunost da pritiskom na F5 na ekranu dobijete karticu konkretnog ID
broja na kome se nalazite.
Sa F2 moete pogledati saldo za magacin za koji ste prikazali lager listu.

AB Soft Beograd
Kao i u predhodnom sluaju klikom desnim tasterom na miu na tabeli sa stanjem artikala, dobijate mogunost
izbora redosleda prikazivanja artikala (po Id broju, Nazivu, Jedinici mere, Stanju, VP vrednosti, Nabavnoj ceni, %
prosene razlike u ceni, Proizvoau, Familiji, Grupi, Tipu artikla, MP ceni, Mestu u magacinu, Bar kodu,
Poreskoj tarifi, Dobavljau, Napomeni, Stranom nazivu, Katalokom broju, Minimalnim koliinama) kao i
mogunost izbora prikaza samo nekih artikala (sve stavke, ukupno stanje razliito od 0, uk.stanje jednako 0,
ukupna vrednost razliita od 0, ukupna vrednost jednaka 0, stanje ispod minimuma - da, stanje ispod minimuma -
ne, stanje iznad maksimuma - da, stanje iznad maksimuma - ne, ukupno stanje sa cenom razliitom od 0, ukupno
stanje sa cenom jednakom 0, iznos PP razliit od 0 i iznos PP jednak 0 ). Kolonu MP Cena u magacinima moete
prekucati.
Slika 6-3
Levim klikom na ikonici na toolbaru (ili sa F4) je mogue odtampati ovakvu lager listu.
Slika 6-4

AB Soft Beograd
Kada ste u prikazu kartice nekog artikla, pritiskom na F8 (ili levim klikom na odgovarajuu ikonicu na toolbaru)
moete pogledati dokument kojim je proknjiena stavka na kojoj se trenutno nalazite, a pritiskom na F5 moete
dobiti prikaz temeljnice. Na taster F3- Sortiranje moete aurirati stanje i cenu i u lager listi. Imate mogunost
sortiranja kartica svih artikala za izabrani period ili sortiranja kartice izabranog artikla. Nakon potvrde izbora
ulazite u reim eljenog sortiranja. (slika 6-4)
Kada ste u prikazu lager liste, bilo za sve magacine (ili prodavnice) ili jedan magacin (ili prodavnicu), levim
klikom na odgovarajuu ikonicu na toolbaru, dobijate mogunost da zadate filter po kome e se prikazivati artikli
(ikonica "filter"). Takoe, imate mogunost, da pronaete konkretan artikal (ikonica "Find"), po proizvoljnom
podatku vezanom za artikal (deo id broja, naziva itd.)
U prikazu lager liste za jedan magacin, pritiskom na F4, moete odtampati lager listu ili kartice svih artikala u
magacinu.
Kod tampe artikala u izabranom magacinu, dodata je mogunost tampe sa MP Cenama, tako da je pri tampanju
mogue uiniti sledee izbore:
Kod magacina, mogue su tampe artikala u objektu sa VP cenama, artikala u objektu sa MP cenama,
artikala u objektu bez cena i tampanje kartica svih artikala u objektu.
Kod prodavnica, mogue je odabrati tampu artikala u objektu sa cenama, artikala u objektu bez cena i
tampanje kartica svih artikala u objektu.
Opcija za tampanje svih kartica je zgodna za knjienje popisa na kraju godine, kako bi vam odtampane kartice
ostale za arhivu.
Kartica artikla
Karticu artikla moete pogledati iz opcije Lager lista, ili sa ovog mesta. Izvetaj izgleda identino na oba mesta, ali
iz ove opcije moete do kartice doi na bri nain, navoenje direktno objekta i ID broja.
Fiziko stanje po objektima
Zbog mogunosti knjienja nekompletnih objekata, mogue je da lager lista iz programa ne odslikava stvarno,
fiziko stanje po objektima. Ovaj izvetaj Vam omoguuje da pogledate stanje lagera po knjigama, koliine po
nekompletnim prijemnicama i otpremnicama i stvarno, fiziko stanje artikala u objektima.
Izvetaj ima ista polja za filtriranje u zaglavlju kao pretraivanje, rezervisane koliine ili ulazi izlazi.

AB Soft Beograd
Rezervisane koliine
Koliine nekog ID broja mogu biti rezervisane po vie osnova:
Aktivni privremeni dokumenti su oni dokumenti koji se trenutno knjie od strane operatera koji su u
mrei. Da bi za magacine koji ne mogu da imaju negativne koliine, program obezbedio da to tako zaista i
bude, u toku unosa izlaznih dokumenata program kontrolie sve koliine koje operateri ele da izdaju i
upozorava kada se doe u opasnost da koliine na privremenim temeljnicama odvedu magacin u minus.
To znai, da koliina koja je na lager listi, ne mora da bude raspoloiva, ako neko u sistemu unosi taj
artikal u svoju temeljnicu.
Neaktivni privremeni dokumenti operater koji je zapoeo neki dokument ne mora da ga odmah i
proknjii. Ipak, navoenjem nekog ID broja u temeljnici, on je na neki nain zauzeo koliinu tog artikla.
Koliina na neaktivnim privremenim dokumentima nee spreiti ostale operatere da normalno rade izlaz
ID brojeva koji su na tom dokumentu, ali se moe desiti da kada operater ponovo odabere da radi sa tim
dokumentom, traena koliina po tom dokumentu, bude nedostupna.
Nekompletni dokumenti za sluaj da ne moete da uradite neku kalkulaciju, moete raditi izlaze po
nekompletnim dokumentima, i naknadno uraditi kompletiranje, kada uradite kalkulaciju. Nekompletni
dokumenti takoe rezerviu koliinu, ali u optem sluaju, ta koliina moe biti pokrivena prijemnicama
koje ekaju da budu uraene.
Aktivirani predrauni iz programa FAKT se moe izvriti rezervacija koliina po uplaenim

predraunima. Na slian nain, iz proizvodnje se moe izvriti rezervacija po lansiranim radnim nalozima.
Neaktivirani predrauni i neaktivirani predrauni u FAKT-u u neku ruku mogu predstavljati rezervisane
koliine, za sluaj da je velika verovatnoa da e predrauni biti realizovani.
Po kom e osnovu biti prikazan izvetaj o rezervisanim koliinama podeavate pomou parametara (REZERV,
REZERVF, REZERVP) iz opcije Alati.
Iz ovog izvetaja moete pogledati sve ove koliine, po ID brojevima koje su rezervisane. Ulaskom u opciju,
dobiete mogunost da selektujete grupu magacina i/ili poetno kombinaciju ifre magacina., magacionera i sl.
Ukoliko ovde ne unesete nita, program e prikazati podatke za sve magacine zbirno. Ako unesete neto, program
e izvriti izbor po zadatom kljuu. Sledee polje je polje Maska u koje je mogue na tano odreenim pozicijama
uneti vrednost i zatim po tim delovima ID broja izvriti pretraivanje artikala.
Napominjemo da se setovanjem parametara program moe podesiti da prilikom provere dozvoljenih koliina, neke
od ovih kategorija uvrsti u odreivanje koliine koju moete izdati. Ovi parametri vae u programima ROK, FAKT
i KOM.
Izvetaj o serijskim brojevima
U ovom izvetaju moete za neki artikal pogledati na kojim se sve temeljnicama nalazio, i sa kojim serijskim
brojem. Koristite mogunosti filtriranja, sortiranja i pretraivanja da biste pronali podatak koji vam je potreban.

AB Soft Beograd
Rasporeenost artikala
Ova opcija vam omoguava da pogledate na ekranu ili odtampate stanje nekog artikla u svim objektima
(magacinima ili prodavnicama).
Ulaskom u ovu opciju, u srednjem delu ekrana dobijate zbirni prikaz stanja svih artikala sa ukupnom vrednostima
u svim magacinima i prodavnicama. U donjem levom delu ekrana, program e vam prikazati stanje konkretnog
artikla na kome ste po objektima. U toj tabeli program prikazuje stanje artikla u svakom od objekata, cenu i
vrednost. Kreui se po tabeli u srednjem delu ekrana, moete dobiti stanje svih artikala po objektima. Levim
klikom na odgovarajuu ikonicu na toolbaru, moete pogledati karticu nekog id broja za konkretan magacin.
Levim klikom na ikonicu na toolbaru (ili sa F4) mogue je odtampati izvetaj. Pri ulasku u tampanje, program e
vam ponuditi da tampanje artikala ukupno po objektima, ili tampanje rasporeda po objektima za traeni artikal.
Slika 6-6
Rasporeenost artikala po objektima
Izvetaj Rasporeenost artikala po objektima predstavlja modifikovani izvetaj Rasporeenost artikala. Postojei
izvetaj daje spisak artikala sa osnovnim podacima ukupno stanje, ukupna vrednost, prosena cena itd.
Rasporeenost po objektima se prikazuje u pomonoj tabeli.
Ovaj izvetaj daje raspored stanja po objektima a objekti se nalaze u kolonama.

AB Soft Beograd
PRIKAZ TEMELJNICE
Iz ove opcije moete da pogledate sva dokumenta koja ste proknjiili i da ih odtampate. Pod temeljnicom se
podrazumevaju svi dokumenti, koje radite iz programa ROK. Obratite panju da svaki dokument poinje razliitim
slovima.
Ulaskom u opciju, u levom delu ekrana dobijate magacine i prodavnice, a u desnom delu vrste dokumenata koji su
knjieni za magacine ili prodavnice. Levim klikom na magacin ili prodavnicu dobijate mogunost da pogledate
spisak konkretnih dokumenata za odreeni magacin. Levim klikom na odgovarajuu ikonu na toolbaru, moete da
izabete da vam program prikae samo dokumente za neki opseg brojeva (ikonica "Filter"). Takoe, moete da
potraite samo odreen broj dokumenta (ikonica "Find").
Daljim otvaranjem menija na levom delu ekrana, dobijate prikaz jednog dokumenta u nekom magacinu. Iz prikaza
je mogue odtampati dokument (F4). Prelaskom na desni deo ekrana sa artiklima, mogue je pogledati karticu
artikla (F5), saldo dokumenta (F2).
Za sluaj otpremnica i trebovanja, posebnom oznakom bie oznaene temeljnice koje nisu fakturisane. Moete ih
preneti u program FAKT na fakturisanje, iz ovog izvetaja pritiskom na taster F6.
Slika 6-5

AB Soft Beograd
ULAZI IZLAZI
Po magacinima i prodavnicama
Iz opcije "Ulazi - izlazi" moete pogledati robni promet magacina i prodavnica. Ulaskom u opciju na desnom delu
ekrana, program e vam prikazati ukupne ulaze i izlaze svih artikala u svim magacinima. Pritiskom na F4 moete
odtampati ovaj izvetaj.
Duplim levim klikom, na levom delu ekrana, na magacinu, dobijate spisak svih magacina i mogunost da jednim
levim klikom pogledate na ekranu izvetaj o ulazima i izlazima za samo taj magacin. Sa F4 ovaj izvetaj moete
odtampati. Kada ste u prikazu za jedan magacin, prelaskom na desni deo ekrana, moete dobiti na ekranu ili
odtampati, karticu konkretnog artikla. Sa F2 moete pogledati saldo magacina. U kartici artikla, pritiskom na F8
moete pogledati dokument sa kartice na kome se trenutno nalazite. U prikazu tabele na kraju izvetaja imate
kolonu Broj stavki.Kao i kod prikaza lager liste, desnim klikom na desnom delu ekrana, moete izabrati razliit
nain prikaza izvetaja. Levim klikom na odgovarajuu ikonicu na toolbaru, dobijate mogunost da zadate filter po
kome e se prikazivati artikli (ikonica "filter"). Takoe, imate mogunost, da pronaete konkretan artikal (ikonica
"Find"), po proizvoljnom podatku vezanom za artikal (deo id broja, naziva itd.) Na isti nain je mogue dobiti
prikaz ulaza i izlaza za sve prodavnice ili samo za jednu. Ovo sve, naravno, pod uslovom da prodavnice
razduujete robno. Ako prodavnice vodite samo finansijski, iz ovog izvetaja moete dobiti samo zaduenje
prodavnice.
Slika 6-7

AB Soft Beograd
Po vrstama knjienja
Izvetaj je slian prethodnom, ali je redosled prikaza u stablu malo drugaiji, to rezultuje drugaijim izvetajima u
tabeli desno. U ovom izvetaju prilikom prikaza, pored kolona kao u prethodnom izvetaju postoji i kolona
Prodajna vrednost.
Po jedinicama mere
Program ROK ima mogunost voenja 4 jedinice mere za artikle: Ulazna - JM1, Osnovna - JM2, Transportno
pakovanje - JM3 i Transportna jedinica mere - JM4.
Ovaj izvetaj omoguuje rekapitulaciju u eljenoj jedinici mere i moete ga dobiti na vie naina:
1. Za sve temeljnice ili po izboru, za vrstu temeljnice

2. Po izboru, za jednu od 4 jedinica mere
3. Rekapitulirano po artiklima, grupama artikala ili po familijama.
Slika 6-8
Poslednji ulaz - magacini
Izvetaj koji za uneti magacin prikazuje poslednje ulaze artikala. Takoe se vri i izbor krajnjeg datuma za prikaz
poslednjeg ulaza. Prilikom tampe mogue je birati izmeu tampe kompletnog izvetaja, i izvetaja u kome se za
svaki artikal prikazuje samo stanje.

AB Soft Beograd
Poslednji ulaz - prodavnice
Izvetaj koji za unetu prodavnicu prikazuje poslednje ulaze artikala. Kao i u prethodnom sluaju vri se i izbor
krajnjeg datuma za prikaz poslednjeg ulaza. Prilikom tampe mogue je birati izmeu tampe kompletnog
izvetaja, i izvetaja u kome se za svaki artikal prikazuje samo stanje.
Evidencija izlaza
Nakon unosa perioda i vrste temeljnica za koje elite da vam se prikau izlazi dobijate tabelu sa izlazima za svaki
artikal sa ID brojem, Nazivom, Tipom, Jedinicom mere, Cenom, Koliinom i Vrednou (Slika 6-9).
Pomou parametra EVID_IZLA omogueno je da korisnik izabere da li eli da se finansijski podaci uzimaju iz
dnevnika knjienja u programu FIPO ili iz dnevinika knjienja u programu ROK.
Slika 6-9
Odjava - izlaz
Opcija je prvenstveno namenjena formiranju dokumenta odjave po prodatim koliinama, koja se dostavlja
konsignacionom dobavljau.
U zaglavlju izvetaja se unose podaci:
Organizaciona jedinica (za izbor prodajnih objekata)

Grupa objekata
Objekat
Magacioner
Period

AB Soft Beograd
Maska za izbor artikala (slino kao u opciji Pretraivanja)

Vrsta cene kioja e se koristiti za formiranje izvetaja. Mogue vrednosti su: prosena nabavna, ukupna potrana
strana za izabran izlaz, poslednja nabavna i odabrabi komercijalni cenovnik.
Program e prikazati izlaze artikala za izabrani period i izablrane prodajne objekte. Izvetaj se tampa u formi
odjave koja se alje dobavljau.
KEPU
Iz opcije "KEPU" je mogue formirati, pogledati i odtampati Kepu knjigu za magacine i prodavnice. Nain
dobijanja kepu knjige za konkretan magacin je slian dobijanju lager liste i izvetaja o ulazima i izlazima. Kepu
kniga se ne formira automatski knjienjem dokumenata u programu ROK, ve je potrebno da po prikazu za
konkretan magacin (prodavnicu), klikom na ikonicu "prenos" na toolbaru (ili pritiskom na F7) podatke sa kartica
prenesete. Pri tome e vas program pitati da li da dokumente prenese po ceni iz magacina ili po nekom od
komercijalnih cenovnika. Sa F2 je mogue pogledati saldo, a sa F4 odtampati kepu knjigu.
DNEVNIK PROMENA PO ID BROJEVIMA
Slika 6-10
Dnevnik promena po ID brojevima moete pogledati za magacine i za prodavnice. Izvetaj prikazuje hronoloki
sve promene koje su bile u nekom magacinu (prodavnici). Izvetaj je u formi stabla, gde su u prvom nivou
magacini (u kom sluaju je sa desne strane izvetaj o svim promenama u tom magacinu), a u drugom nivou su

AB Soft Beograd
tipovi temeljnica (u kom sluaju je sa desne strane tabela hronolokih knjienja po toj vrsti temeljnice). Izvetaj se
prikazuje za nivo ID broja.
Slika 6-11
Dostupni funkcijski tasteri:
F2 (Saldo)
F4 (Print)
F5 (Kartica) prikaz kartice ID broja na kojem se trenutno nalazite u tabeli desno
F8 (Dokument) prikaz temeljnice
Takoe, dostupni su i standardni alati u prikazu izvetaja sortiranje, filtriranje i pronalaenje.
DNEVNIK PROMENA PO TEMELJNICAMA
Dnevnik promena po temeljnicama za magacine i prodavnice
Ovaj izvetaj je slian prethodnom, ali se izvetaj prikazuje za nivo temeljnice.
Dnevnik temeljnica, dnevnik stavki temeljnica, dnevnik stavki temeljnica po

osobinama

AB Soft Beograd
Iz prvog izvetaja moete za izabran uslov pogledati sve temeljnice knjiene u robno materijalnom knjigovodstvu,
dok kod drugog prikaz ide do nivoa ID broja, odnosno stava. Trei izvetaj prikazuje sve promene sa nivoa
osobina. Sva tri izvetaja imaju veliku mogunost selekcije prikaza pomou izbora iz zaglavlja i veliki broj kolona.
Koristite opcije Rekapitulacije da biste proirili izvetaje na osnovu ova tri izvetaja.
Izvetaj o zavisnim trokovima
Izvetaj o zavisnim trokovima, za unetu ifru zavisnog troka, iz ifarnika zavisnih trokova, i zadati period,
izvetaj prikazuje iznos zavisnog troka, id_broj za koji je vezan troak, temeljnicu, naziv, koliinu, iznos, carinu
d/n, osnovicu, konto, ifru, raun, zavisan troak, naziv, iznos devizni, devizu,kurs, carinsku stopu i deviznu
osnovicu.
KNJIENJA VP
Iz opcije Knjienja VP moete ponovo pogledati proknjiene temeljnice u magacinima.
U opciji VP knjienja->Otpremnica imate mogunost da pritiskom na taster F6 izvrite naknadni prenos podataka
u program FAKT.
KNJIENJA MP
Grupu izvetaja vezanih za maloprodajna knjienja ine: trgovaka knjiga, zaduenje po tarifama, prikaz
proknjienih temeljnica u maloprodaji, kao i izvetaji koji se tiu kase (slika 6.12).
Prikaz proknjienih temeljnica je izvetaj slian onom u izvetaju Knjienja VP.
Slika 6-12

AB Soft Beograd
Trgovaka knjiga
Trgovaka knjiga je zakonski definisan izvetaj o poslovanju trgovine. Prikaz ovog izvetaja dat je na slici 6-13.
Slika 6-13
U levom delu prozora vri se izbor prodavnice za koju e biti prikazana Trgovaka knjiga. Izbor se vri
selektovanjem ifre prodavnice. Desni deo prozora ine dve celine. Prvu celinu (gornju) ine podaci o prodavnici,
a drugu (donju) propisane kolone trgovake knjige.
Kada ste u prikazu trgovake knjige pomou ikonice Spisak maloprodajnih rauna F6 omoguen je prikaz spiska
maloprodajnih rauna za izabrani dan iz kojeg je posle mogue prikazati i temeljnicu.
Zaduenje po tarifama
U sledeoj opciji podmenija Knjienja MP mogue je dobiti podatke o ukupnom zaduenju svake prodavnice po
poreskim tarifama. Izgled izvetaja dat je na slici 6-14:
Slika 6-14
U levom delu prozora, na stablu, vri se izbor prodavnice, odnosno ifre prodavnice, a u desnom delu dat je
izvetaj o zaduenju prodavnice po tarifama.

AB Soft Beograd
Stanje kasa
Za sluaj da imate instalirane programe za rad na kasama koji su u istoj mrei sa programom ROK, tada iz ove
opcije programa ROK moete monitorisati kase i pratiti stanje na njima u svakom trenutku.
Kartica kase
I ova opcija rezervisana je za varijantu gde u istoj mrei postoje POS-ovi i ROK. Ova opcija vam omoguuje da
pogledate sve promene na kasama u formi kartica kasa.
Podaci za prenos u ROK iz POSa
Iz programa POS se prenose podaci u program ROK u okviru kojeg se razduuje prodavnica i podaci prenose u
Trgovaku knjigu. Iz ove opcije moete pogledati ta od podataka jo nije preneto u ROK.
UINAK OPERATERA
Ovaj izvetaj nije knjigovodstvenog tipa, ve se koristi kao prikaz uinka operatera koji knjie kroz program ROK.
Naime, za svaki proknjien dokument kroz program ostaje evidentirano koji operater ga je proknjiio. Ovu
informaciju imaete na ekranu kada elite da pogledate neku proknjienu temeljnicu. Na ovom mestu moete
pogledati spisak operatera sa informacijama o poslednjoj seansi logovanja u program, koliko dokumenata je
proknjiio i koliko ukupno stavki. Takoe, iz izvetaja moete pogledati koje temeljnice su knjiili koji operateri.

AB Soft Beograd
KNJIGA ULAZNO IZLAZNIH DOKUMENATA
Ovaj izvetaj sadri nekoliko knjiga ulazno izlaznih dokumenata, koji se popunjavaju iz ovog i iz drugih programa:
1. Knjiga ulaznih faktura (KUF)

2. Knjiga izlaznih faktura (KIF)
3. Knjiga ulaznih faktura -devizno
4. Knjiga izlaznih faktura devizno
5. PDV evidencija na ulazu
6. PDV evidencija na izlazu
7. Knjige deviznih kontrolnika
Prilikom unosa zaglavlja ulaznih i izlaznih faktura (KUF i KIF) postoji mogunost prikaza spiska svih dokumenata
koji su povezani sa tom fakturom i to preko combo box-a. U svim programima u kojima to ima smisla omoguen
je prikaz tog dokumenta u originalu, sve sa pregledom kartice artikala koji se nalaze na dokumentu i temeljnice.
Prilikom prikaza knjiga ulaznih i izlaznih faktura (KUF i KIF), koristite parametar TIP_KIFKUF. Ovim
parametrom podeavate da li e knjige KIF I KUF biti u verziji koja je u primeni u Srbiji ili u Crnoj Gori.
Knjiga ulaznih faktura (KUF)
Fakture dobavljaa se registruju u knjizi ulaznih faktura - KUF. Pre prikaza ovog izvetaja potrebno je popuniti
polja Od ifre, Do ifre i OJ. Polja je mogue popuniti korienjem help sistema. Prikaz KUF-a zavisi od naina
popunjavanja ovih polja. Ako ne popunite ni jedno polje, onda e biti prikazan KUF za sve dobavljae u svim
organizacionim jedinicama. Ako elite prikaz KUF-a za samo jednog dobavljaa, onda se u polju Od ifra i Do
ifra unosi ista vrednost: ifra dobavljaa. Mogue su i druge kombinacije prikaza, a zakljuak je da popunjavanje
ovih polja uslovljava prikaz KUFa. Na slici 6-16 je prikazan je deo jedne knjige ulaznih faktura.
Slika 6-16
Broj pozicije ulaznog rauna u knjizi ulaznih rauna (Br.KUF) se moe voditi zavisno od aktuelne godine. Za
firme koje koriste ovakav nain evidentiranja, omogueno je da sa poetkom godine Br.KUF pone od jedinice uz

AB Soft Beograd
zadravanje kompletne evidencije iz prethodnih godina. Da li e se ova mogunost koristiti ili ne zavisi od toga da
li se koristi parametar GODINA, kojim se unosi aktuelna godina za knjigovodstvo.
Kod unosa podataka u knjigu KUF, parametrom UG_HELP moete podesiti da li e broj ugovora koji vezujete za
raun biti ugovor dobavljaa iji raun unosite, ili moete uneti bilo koji ugovor. Ovo moete koristiti ako na
primer elite da za raune dobavljaa veete ugovore koje ste zakljuili sa kupcima. Ugovori koje unosite na ovom
mestu moraju biti uneti u programu DUGA.
Zbog obima podataka svi podaci ne mogu biti prikazani jednim ekranom, tako da se do kompletnog pregleda
dolazi korienjem horizontalnih i vertikalnih scrolbarova. U zavisnosti od podeenog prikaza prozora, moe se
pojaviti vie scrolbarova. Unutranji su vezani za izvetaj, a spoljni za odgovarajue prozore.
Izborom odgovarajue ikonice u toolbaru mogue je pogledati, izmeniti ili obrisati podatke o raunima za
selektovanu kolonu u KUF-u. Takoe, mogue je pogledati i karticu oznaenog dobavljaa.
Ako je ulazna faktura vezana na neku temeljnicu iz programa ROK, tada na ovom mestu moete pogledati i u
originalu odtampati tu temeljnicu (prijemnicu ili ulaznu fakturu usluga)
Knjiga izlaznih faktura (KIF)
Fakture kupcima se registruju u knjizi izlaznih faktura - KIF. Pre prikaza ovog izvetaja potrebno je popuniti polja
Od ifre, Do ifre i OJ. Polja je mogue popuniti korienjem help sistema. Prikaz KIF-a zavisi od naina
popunjavanja ovih polja. Ako ne popunite ni jedno polje, onda e biti prikazan KIF za sve dobavljae u svim
organizacionim jedinicama. Ako elite prikaz KIF-a za samo jednog dobavljaa, onda se u polju Od ifra i Do ifra
unosi ista vrednost: ifra dobavljaa. Mogue su i druge kombinacije prikaza, a zakljuak je da popunjavanje ovih
polja uslovljava prikaz KIFa. Na slici 6-15 je prikazan je deo jedne knjige izlaznih faktura.
Slika 6-17
Ukoliko ste koristili mogunost podele ulaznih ili izlaznih faktira po vrstama dokumenata, u zalgavlju ovog
izvetaja moete da uradite selekviju i po tom kriterijumu, to olakava dobijanje izvetaja koje trai kontrola.
Zbog obima podataka svi podaci ne mogu biti prikazani jednim ekranom, tako da se do kompletnog pregleda
dolazi korienjem horizontalnih i vertikalnih scrolbarova. U zavisnosti od podeenog prikaza prozora, moe se
pojaviti vie scrolbarova. Unutranji su vezani za izvetaj, a spoljni za odgovarajue prozore.

AB Soft Beograd
Izborom odgovarajue ikonice u toolbaru mogue je pogledati, izmeniti ili obrisati podatke o raunima za
selektovanu kolonu u KIF-u. Takoe, mogue je pogledati i karticu oznaenog kupca.
Kada ste u reimu izmena podataka o raunu, ukoliko je raun raen iz programa FAKT ili ROK, tada za tu
fakturu moete pogledati originalan izgled rauna. Pritiskom na taster F4, moete odtampati fakturu u
originalnom izgledu. Takoe, iz istog prozora moete pogledati i sve otpremnice i knjina pisma koji se odnose na
taj raun. Kod pregleda stavki rauna koji je imao i knjina pisma, moete pogledati originalan izgled rauna ili
izgled rauna nakon intervencije knjinim pismom. Takoe, moete odtampati ove dokumente u originalu.
PDV evidencija na ulazu
Kompletna PDV evidencija na ulazu proknjiena u svim delovima informacionog sistema, vidi se iz ovog
izvetaja. Bez obzira na koji je nain ulazna faktura dola u sistem, na ovom mestu moi ete da pogledate izvetaj
o svim ulazima. Napominjemo da, ako ste radili ispravna knjienja, tada iznos poreza sa pravom odbitka treba da se
sloi sa
podacima u glavnoj knjizi. Ovaj izvetaj Vam moe dobro doi za kontrolu.
PDV evidenciju moete pogledati:
1. Za izabrani opseg ifara

2. Po organizacionim jedinicama ili za sve
3. Za period
4. Po vrsti dokumenta
Vezano za povezanost ovih dokumenata sa glavnom knjigom, moete pogledati dokumenta koja se nalaze samo u
glavnoj knjizi, koja se ne nalaze u glavnoj knjizi ili kompletnu PDV evidenciju, bez obzira da li je proknjiena u
glavnoj knjizi.
PDV evidencija na izlazu
Kompletna PDV evidencija na izlazu proknjiena u svim delovima informacionog sistema, vidi se iz ovog
izvetaja. U ovaj deo spadaju:
Fakture za primljene avanse

Konane fakture iz programa ROK i FAKT
Prodaja iz magacina sa porezom
Trebovanja sa porezom
Prodaja iz maloprodaja robno razduenje.
Poseban tretman imaju fakture za primljene avanse i konane fakture, jer su meusobno povezane i faktura za
primljeni avans umanjuje poresku evidenciju na konanoj fakturi.
Ukoliko ste koristili mogunost podele ulaznih ili izlaznih faktira po vrstama dokumenata, u zalgavlju ovog
izvetaja moete da uradite selekviju i po tom kriterijumu, to olakava dobijanje izvetaja koje trai kontrola.
Poto izaberete nain prikaza izvetaja, program e Vam prikazati podatke u PDV evidenciji. U kolonama desno
nalaze se iznosi po dokumentima i poreskim tarifama. Oni na ovo mesto dospevaju knjienjima iz programa
FAKT i ROK.
PDV evidenciju moete pogledati:
1. Za izabrani opseg ifara

AB Soft Beograd
2. Po organizacionim jedinicama ili za sve

3. Za period
4. Po vrsti dokumenta
Izbor moete izvriti tako to ete pogledati:
1. Kompletnu PDV evidenciju, za sve stavove i vrste promena

2. Samo za raune za robu i usluge
3. Samo za raune za avanse
4. Ostali dokumenti, koji nisu rauni za robu i usluge ili avansi
Vezano za povezanost ovih dokumenata sa glavnom knjigom, moete pogledati dokumenta koja se nalaze samo u
glavnoj knjizi, koja se ne nalaze u glavnoj knjizi ili kompletnu PDV evidenciju, bez obzira da li je proknjiena u
glavnoj knjizi.
Ukoliko delom vodite runu evidenciju ili fakturiete iz nekog drugog programa, tada moete na ovom mestu uneti
fakturu u knjigu KIF i u PDV evidenciju, pritiskom na taster F5. Pritiskom na taster F6 moete promeniti podatke.
Kada ste u reimu promene podataka, tada pritiskom na taster F6 moete pogledati i u sluaju greke, promeniti
podatke o PDV evidenciji za dokument, po tarifama. Ovo moete da uradite samo za fakture (avansne ili konane).
Vodite rauna da promena na ovom mestu nee formirati stavove za knjienje u programu FIPO, ve runo morate
usaglasiti ovu evidenciju sa knjienjima u glavnoj knjizi. Takoe, za sluaj da je u pitanju konana faktura,
pritiskom na taster F5 moete pogledati sa kojim fakturama za primljene avanse je ona povezana. U tabelu moete
uneti i druge fakture za avanse i tako izvriti povezivanje u sluaju greke. Vosite rauna da promene na ovom
mestu nee uraditi nikakva dodatna knjienja iznosa PDVa na dokumentima, ve to morate runo uraditi (ako je
mogue).
NAPOMENA UZ KNJIGE PDV EVIDENCIJE
Kolone poreza po tarifama koje se prikazuju u knjigama PDV evidencije, dinamiki se dodaju na osnovu poreskog
tarifnog sistema. Poreski tarifni sistem moete podesiti u opciji ifarnici Poreski tarifni sistem. Obratite panju
na polje Kolona. Ako je na ovom mestu za neku tarifu vrednost 0 (ili prazno polje), ta tarifa nee se prikazivati u
izvetajima PDV evidencije. Broj koji na ovom mestu unesete, bie redosled te kolone meu PDV kolonama u
izvetajima o PDV evidenciji.
U izvetajima o PDV evidenciji postoje kolone unosa u knjige PDV i kolone knjienja dokumenta kroz finansijski
nalog. Datum unosa u knjigu PDV evidencije automatski e se popunjavati kod unosa, ubudue, a inicijalno e
biti popunjen datumom KUFa. Ove dve kolone moete koristiti za filtriranje ili sortiranje knjiga PDV evidencije.
Devizni kontrolnici
Devizni kontrolnici su izvetaji koji se vezuju za ulazno / izlazne fakture za robu i usluge. Oni nisu povezani ni sa
kakvim ostalim delovima sistema, ve podatke ovde unosite runo.

AB Soft Beograd
DNEVNIK KNJIENJA PO DATUMIMA (KONTIRANJA)
Slika 6-15
Prilikom knjienja dokumenata, svaka temeljnica se najpre kontira, a onda knjii. inom knjienja, kontirani
stavovi prenose se u izabranu fasciklu u programu FIPO. Pored toga, program ROK pamti stavove u dnevniku
knjienja. To je mesto iz kojeg se u FIPO mogu ponovo preneti stavovi za knjienje.
Dnevnik knjienja predstavlja izvetaj o svim knjienjima na jednom mestu. Dakle, u dnevniku knjienja prikazuju
se i knjienja (promene) u veleprodaji i knjienja u maloprodaji. Dnevnik knjienja se dobija za odreeni datum.
Izbor datuma se vri u levom delu prozora, selektovanjem odreenog datuma na stablu. Na slici 6-15 prikazan je
dnevnik knjienja za 01.01.2003.
Prilikom prikaza izvetaja dostupni su vam sledei funkcijski tasteri
o F2 (Saldo)
o F4 (Print)
o F6 (Prenos) prenos podataka tj. kontiranja u program FIPO, u neku fasciklu. Ovo koristite ako su
stavovi za knjienje u programu FIPO koji su ranije ve preuzeti, sluajno izbrisani.
o F9 (Raun) prikaz podataka o raunu, ako je stav na kojem se nalazite raun
o F10 (Kartica) prikaz analitike kartice za konto i ifru na kojima se nalazite
o F12 (Dev-Din) - prikaz deviznih ili dinarskih stavova
Takoe, dostupni su i standardni alati u prikazu izvetaja sortiranje, filtriranje i pronalaenje.
DNEVNIK KNJIENJA (KONTIRANJA)
Jo jedna opcija dnevnika knjienja je mogunosti pregleda stavova iz dnevnika knjienja u formi obine tabele. U
zaglavljuu izvetaja birate konto, ifru, organizacionu jedinicu, nalog, raun (deo broja rauna), opseg vrednosti i
period.
Postoji mogunost da se pritiskom na taster F6 izvri naknadni prenos kontiranja u program FIPO. Kod prenosa
podataka iz dnevnika knjienja u fascikle u programu FIPO. Mogue je preneti stavke: prostim kopiranjem,
formiranjem storno stavki i promenom strane za dugovne i potrane iznose. Istovremeno je mogue zadrati
postojei datum stavke, promeniti datum stavke u datum kontiranja ili zadati proizvoljan datum.

AB Soft Beograd
PROMET KONTA PO TEMELJNICAMA
Prilikom svakog kontiranja program ROK prebacuje u program FIPO u neku fasciklu, stavove za kontiranje.
Meutim, ovi stavovi se pamte i u okviru samog programa ROK. Dnevnik knjienja na ovakav nain zapamenih
stavova moete pogledati iz odgovarajue opcije. Izvetaj o prometu jednog konta po nekoj vrsti temeljnica moete
pogledati iz ove opcije.
Potrebno je da najpre unesete tip temeljnice i konto. Opciono, moete uneti i period. Program e vam prikazati sva
knjienja na tom kontu, koja su bila u kontiranju te vrste knjienja.
IZVETAJI IZ PROGRAMA FIPO
Ova grupa izvetaja sadri nekoliko izvetaja koji se nalaze i u programu FIPO, ali vam mogu koristiti radi brzih
pregleda i uporeenja.
Analitike kartice
Za prikaz analitike kartice potrebno je uneti Analitiki konto i ifru.
Ikonice iz toolbara su ve opisane u raznim predhodnim opcijama. Na ovom mestu daemo rekapitulaciju dodatnih
mogunosti koje moete dobiti u ovoj opciji:
F2 (Saldo) sumiranje kartice

F3 (Opis) promena opisa stavke
F4 (Print) tampanje kartice; na ovom mestu moete odtampati samo jednu analitiku karticu. Masovno
tampanje analitikih kartica je iz opcija Specifikacija analitike.
F7 (Sledea) prikaz kartice za sledeeg komintenta iz spiska komintenata sa istog tipa ifarnika
F8 (Prethodna) prikaz kartice prethodnog komintenta
F9 (Kif ili Kuf) ulaz u knjigu Kuf ili Kif za raun na kojem se trenutno nalazite u tabeli
F11 (Nalog) prikaz naloga na kojem se nalazi stavka
F12 (Dev Din) prikaz deviznih ili dinarskih stavova, za kartice sa deviznim knjienjima.
Pored ovoga, moete koristiti i standardne opcije filtriranja, sortiranja i pronalaenja stavova sa zadatim uslovima,
na nain kako je to ve objanjeno u uvodnom delu uputstva.
Finansijsko stanje objekata
Za razliku od prethodnih izvetaja u kojima ste finansijsko stanje dobijali na osnovu knjienja koja predstavljaju
zapamena kontiranja temeljnica, ovde izvetaj dobijate direktno iz programa FIPO, na osnovu preuzetih podataka
iz fascikli. Ako ste kod preuzimanja brisali naloge i kontirali ih runo, tada ovaj izvetaj nee prikazati dobre
podatke. Takoe, ako ste kod preuzimanja sumirali iznose za ista konta, ifru i organizacinu jedinicu, tada e
podaci biti vezani samo za jednu temeljnicu.
Izvetaj je u formi stabla po magacinima i prodavnicama. Na prvom nivou je suma svih stavova vezanih za neki
objekat. Drugi nivo prikazuje sve stavove analitiki, po objektima. Na treem nivou su knjigovodstveni nalozi sa
stavovima i na etvrtom su same temeljnice. Izvetaj moete raditi za izabranu organizacionu jedinicu, grupu
objekata, magacionera, objekat i period. Dostupni su vam i svi standardi alati AB Soft izvetaja.

AB Soft Beograd
Sintetike kartice po objektima
Za razliku od prethodnog izvetaja koji knjienja daje po stavovima, ovaj izvetaj daje rekapitulaciju po kontima i
to od svih knjienja za sve objekte, pa nanie poveavajui analitiku po kontima (klasa, grupa, itd). Izvetaj
moete raditi za izabranu organizacionu jedinicu, grupu objekata, magacionera, objekat i period. Dostupni su vam i
svi standardi alati AB Soft izvetaja.
OSOBINE ARTIKALA
Pretraivanje po osobinama
Za izabranu grupu artikala izlistavaju se svi artikli sa stanjem, po osobinama artikala. Mogue je spisak ograniiti
izborom odreenog objekta a mogue je izlistati artikle za sve objekte. Prikazuje se i mesto u magacinu artikala.
Rekapitulacija po jednoj osobini
Za izabranu grupu artikala, i opciono izabrani objekat, vri se izlistavanje stanja artikala sumirano po izabranoj
osobini. Prikazuje se i mesto u magacinu artikala.
Kartica promena po osobinama
Za izabrani artikal, objekat i vremenski period, prikazuju se sve promene po osobinama artikla.
Na kartici osobina artikala unosite ifru komintenta. Ovo moe biti ifra dobavljaa, ako je u pitanju temeljnica
tipa prijemnica, ili ifra kupca, ako je u pitanju otpremnica. Prikaz osobina je omoguen i u prikazu kartice artikla i
u prikazu temeljnice pritiskom na taster F6.
Dnevnik stavki temeljnica po osobinama
Ovo je detaljan izvetaj o stavkama na temeljnicama. Nakon izbora uslova prikaza ovog izvetaja: Vrste objekata,
Vrste temeljnice, Vrste artikala sva ostala polja moete ostaviti prazna sem polja Grupa artikala. Potvrdom 'OK'
dobiete tabelarni detaljan prikaz izvetaja.
Kao i u svim ostalim sluajevima desnim tasterom vrite izbor Sortiranja kolona u prikazu, Redosleda , kao i
Filtera po kom zadajete izvetaj.
KOMERCIJALNI CENOVNICI

AB Soft Beograd
Prikaz komercijalnih cenovnika
Sa leve strane u izvetaju nalazi se spisak svih komercijalnih cenovnika a sa desne strane je spisak svih stavki iz
izabranog cenovnika, sa cenom i opisom. Na drugom nivou se nalaze oni artikli za koje je odobren koliinski
popust. Izborom ovih artikala dobija se spisak popusta za razliite koliine.
Komercijalni cenovnici po grupama
Prikazuju se artikli sa cenama iz odabranog komercijalnog cenovnika. U prvom nivou se prikazuju svi artikli a u
drugom nivou se prikazuju artikli za izabranu grupu aritkala. Postoji i trei nivo gde se prikazuju artikli za koje je
odobren koliinski popust.
Komercijalni cenovnik za kupca
Za izabranog kupca prikazuje se izabrani komercijalni cenovnik. Artikli se prikazuju sa cenama iz izabranog
cenovnika osim za one grupe artikala gde je za tog kupca definisan poseban cenovnik i tamo se prikazuju cene iz
tog posebnog cenovnika.

AB Soft Beograd
7. TOOLS (ALATI)
Re tools se prevodi reju alati. Dakle, u ovom meniju se nalaze alati kojima dodatno podeavate karakteristike
programa vaim potrebama.
Kalkulator
Opcija koja omoguuje pokretanje kalkulatora za pomoni obraun iznosa.
Saldo
Opcija Saldo omoguuje pokretanje procedure za obraun salda i iz ovog menija. Opcija se ree koristi jer je ee
lake kliknuti na odgovarajuu ikonicu u toolbaru.
Servis
Opcija Servis ima vie podopcija. One uglavnom slue pokretanju nekih servisnih radnji. Neke od njih su dostupne
samom System operateru.
Postavka tipova temeljnica
Ova opcija vezana je za nekoliko novih mogunosti koje su dodate u aplikaciju, a podeavaju se na ovom mestu.
Izborom opcije, program e vam prikazati tabelu sa raznim tipovima knjienja koja se pojavljuju u programu
ROK. Tabela ima sledee kolone:
Temelj tip temeljnice

Opis naziv tipa temeljnice
Od broja, do broja mogunost ogranienja brojeva neke temeljnice u nekom opsegu. Na primer: moete
odrediti da se brojevi otpremnica kreu u opsegu od 10000 do 19999 i tada e program ovo uzimati u
obzir kod odreivanja broja sledee temeljnice.
Access program ROK proiren je novom mogunou da alje podatke i preuzima podatke iz spoljne
Access baze. Baza se zove Temeljnica.mdb i nalazi se na direktorijumu na kojem se nalazi i ROK.EXE.
Svaku temeljnicu koju proknjiite u programu ROK moete odmah zabeleiti i u ovu bazu. Podaci se
mogu preneti na neko drugo mesto, jednostavnim kopiranjem Access baze Temeljnica.mdb. Ako na ovom
mestu stavite D u kolonu Access, tada e se, kod knjienja u programu ROK u robno materijalnom
knjigovodstvu, automatski proknjiiti i u Access bazi.
Strana da li da se kod knjienja u Access bazu ostavi originalna stavka, da se promeni strana, knjii ulaz
ili izlaz.
Predznak da li da se promeni predznak stava

AB Soft Beograd
PostPren da li se dokument prenosi u POST kao nalog za zavoenje dokumentacije (prazno ne prenosi
se, U prenosi se kao ulazni dokument, I prenosi se kao izlazni dokument, S prenosi se kao interni
dokument)
Word da li je predvieno da se dokument exportuje u Word. U tom sluaju, za dokument treba
pripremiti jedan ili vie Word template-ova. Word template-ovi se definiu pritiskom na taster F8
(Dokument). Kod kreiranja dokumenta koristite bookmarke. Listu dostupnih bookmarka moete pogledati
pritiskom na taster F3 (Bookmarci). Ako oznaite da se dokument eksportuje u Word i da se prenosi u
POST, tada pritiskom na taster CtrlF5 kod izrade temeljnice moete kreirati Word dokument. Pritiskom
na taster CtrlF6 na tom mestu ili na prikazu originalnog dokumenta, moete pogledati vezani dokument iz
Word-a.
VrDok vrsta dokumenta. Vrsta dokumenta je ifarnik koji se koristi u programu POST. Na ovom mestu
definiete kako e POST prepoznati va dokument iz ROK-a, kada ga poaljete kroz nalog za knjienje.
VP knjienja - Izmena broja temeljnice
Iz ove opcije imate mogunost promena broja temeljnica.
VP knjienja - Izmena datuma temeljnice
Ukoliko imate potrebu za promenom datuma neke od temeljnica to moete uraditi iz ove opcije.
MP knjienja - Izmena broja temeljnice
Ova opcija vam daje mogunost promene broja temeljnica knjienih u maloprodaji.
MP knjienja - Izmena datuma temeljnice
Pored postojee opcije izmene datuma u maloprodaji za magacine, imate i novu opciju Izmena datuma u
maloprodaji. Zbog sloene problematike obrade u prodavnicama u kojima se vode robne kartice, ova opcija je za
sada mogua samo za prodavnice u kojima se ne vode robne kartice. Potrebno je da unesete ifru prodavnice, broj
temeljnice i novi datum. Program e promeniti podatke na karticama i u dnevniku knjienja. Ukoliko je u pitanju
prijemnica ili nivelacija, promenie podatke i u trgovakoj knjizi. Ako je u pitanju prodaja, tada sami treba da
iznos dnevnog pazara u trgovakoj knjizi skinete sa jednog datuma i prebacite na drugi, kroz regularnu opciju
unosa dnevnog pazara iz opcija Knjienje MP.
Preuzimanje temeljnice iz Access baze
Kod prenosa u access bazu iz opcije Dnevnik stavki temeljnica koristite mogunost da se access baza
temeljnica.mdb moze nalaziti na proizvoljnom mestu. Path baze je opisan u fajlu temeljnica.path. Ako fajl
temeljnica.path ne postoji temeljnica.mdb se nalazi na istom mestu gde i rok.exe.

AB Soft Beograd
Izvetaj o neloginim stavkama
Iz ove opcije moete dobiti izvetaj o tri sluaja neloginih stavki:
Postoje ID brojevi sa stanjem bez kartica (Qa2 nema u Qa4)

Postoje dupli r_brojevi QaStavka (R_BROJR)
Postoje dupli r_brojevi FaStavkaFak (R_BROJFAKT)
Nakon izbora nelogine stavke dobiete i izvetaj o njoj.
Proputeni brojevi temeljnica
Izvetaj koji izlistava sve temeljnice zadatog tipa, u zadatom opsegu brojeva. Namenjen je uoavanju proputenih
brojeva koji se lako vide u izvetaju jer su sva polja osim broja temeljnice prazna. Objekat se unosi za one
temeljnice koje su jedinstvene na nivou objekta. Za one koje su jedinstvene na nivou firme, objekat se ne unosi.
Unos poetnog broja i krajnjeg broja temeljnice je obavezan i ovi brojevi moraju biti iste duine. Razlika ova dva
broja ne sme da pree 5000 tj. maksimalan broj temeljnica koji se prikazuje je 5000. Kada se unese poetni broj
temeljnice, program sam ponudi maksimalni broj, istog tipa i iste duine.
Neproknjiene temeljnice u ROK-u
U programu ROK, svaki operater ima pravo da u nekom trenutku unosi jednu temeljnicu nekog tipa. Moe je
odmah proknjiiti ili izai iz obrade i kasnije je obrisati ili proknjiiti. Dok se ne radi na nekoj temeljnici,
temeljnica je neaktivna. System operater ima pravo da pogleda sve tako zapoete temeljnice. Iz ove opcije, moe ih
pogledati i preuzeti neaktivne. Potreban uslov za to je da sam nema neku zapoetu temeljnicu istog tipa. Poto je
preuzme, System operater moe da ue u opciju koja odgovara preuzetoj temeljnici i da nastavi njenu dalju
obradu.

AB Soft Beograd
Kraj godine
Iz ove opcije radite kraj godine za magacine i prodavnice iz programa ROK. Prilikom ovog knjienja sve kartice se
storniraju sa datumom 31.12. i otvara se poetno stanje sa datumom 01.01. Storniranje se vri knjienjem
temeljnice. Da bi se uradio kraj godine potrebno je da sva knjienja za prethodnu godinu budu zavrena. Za
brisanje kartica prethodne godine potrebno je koristiti program FEND.
Prilikom prikaza u prozoru dobijate prikaz magacina i prodavnica nad kojima se radi kraj godine. Crvenom bojom
su oznaeni magacini i prodavnice nad kojima je uraen kraj godine, plavom magacini i prodavnice nad kojima
postoje knjienja i utom magacini i prodavnice kod kojih nepostoje knjienja (Slika 7-1).
Slika 7-1
Brisanje ema kontiranja
Iz ove opcije moete da obriete sve eme kontiranja. U bazi podataka nalazi se informacija o inicijalno
postavljenim emama kontiranja koje se isporuuju uz aplikacije, tako da eme kontiranja nakon brisanja moete
ponovo popuniti inicijalnim.

AB Soft Beograd
Brisanje knjienja u nekom magacinu ili prodavnici
Unosite najpre prodajni objekat za koji elite da izbriete sva knjienja. Ovo je kritina operacija i pokretanjem
ove opcije obrisaete sva knjienja koja su uraena u izabranom prodajnom objektu. Zbog ovoga potrebno je da
najpre arhivirate podatke, a zatim uradite eljenu operaciju.
Brisanje svih knjienja
Ovu opciju vidi i moe da pokrene samo System operater. Pokretanjem opcije, obrisae se sva knjienja u robnom
knjigovodstvu za firmu koju ste odabrali na ulasku u program. Pre brisanja, program e vas upozoriti i traiti da
dva puta potvrdite da elite da uradite brisanje. Neophodno je da pre ove opcije arhivirate podatke, na ta ete
takoe biti upozoreni.
Napomena: pre startovanja opcije Brisanje svih knjienja prethodno obavezno arhivirati podatke. Podatke briete
na sopstvenu odgovornost.
RAD SA OPERATERIMA
Opcija Rad sa operaterima sadri dve podopcije: Lini podaci i Spisak operatera.
Lini podaci
U podopciji Lini podaci operater moe pogledati svoje podatke i promeniti svoju lozinku. Na slici 7-2 prikazan je
prozor koji se dobija aktiviranjem podopcije Lini podaci.
Slika 7-2
U prikazu podataka sa slike 7-2 operater moe pogledati nivo svojih ovlaenja (User level), upisati svoje ime i
prezime i izmeniti lozinku. Kada system operater kreira novog operatera, lozinka je identina sa imenom operatera.
Na primer, system operater unese operatera Pera. Lozinka za prvi ulazak operatera Pera je takoe Pera. Lozinka
Pera moe i da ostane, ali zbog integriteta podataka poeljno je da lozinka bude razliita od imena operatera. Zbog
toga operater Pera treba da ue u ovu opciju i promeni svoju lozinku. Promena lozinke zapoinje klikom na dugme

AB Soft Beograd
Izmena lozinke. U novom prozoru se u polju Stara lozinka upisuje stara lozinka, a zatim dva puta nova lozinka, u
poljima nova lozinka i Potvrda nove lozinke. Klikom na dugme OK, stara lozinka e biti zamenjena novom.
Spisak operatera
U podopciji Spisak operatera prikazani su svi operateri. Na slici 7-3 prikazan je ovaj prozor.
User level je nivo korisnika. Postoje dva nivoa operatera: system i default. Operateri sa user level-om System
imaju sva ovlaenja u programu. Operateri sa nivoom default su "obini" operateri i privilegije System operatera
njima nisu dostupne. Poeljno je da samo jedan operater ima ovlaenja System operatera.
Ova opcija znaajna je iz jo jednog raloga mogunosti System operatera da 'otkljua' pojedine ili sve operatere.
Naime, u toku nekih operacija u programu operateri zakljuavaju pojedine obrade, odnosno oznaavaju ostalim
operaterima da su poeli neke obrade i da u tom trenutku ostali operateri moraju da saekaju ako ele da rade iste
takve obrade. Za sluaj da operater 'ispadne' neregularno iz programa i ne uspe da regularno otkljua opciju, ona e
se automatski otkljuati sa ponovnim ulaskom operatera u program, sa iste stanice. Ako operater ne ue u program,
tada se opcija ne moe otkljuati, ali to moe da uradi System operater iz ove opcije.
Sam ulazak operatera u program je takoe jedna od takvih opcija. Regularnim naputanjem programa omoguuje
se da isti operater ue u drugi program ili u isti. Ako doe do nasilnog izlaska iz programa, tada je potrebna
intervencija System operatera koji iz ove opcije moe da otkljua operatera i omogui mu nastavak rada.
Slika 7-3
U ifarniku operatera postoji mogunost da se za nekog operatera vee ifra radnika iz ifarnika iz programa FIPO
ili ifra komercijaliste iz ifarnika programa ROK. Ako ovo ovako veete, tada e kod formiranja dokumenta na
mestima gde je potrebno da se unese ifra komercijaliste, program ponuditi u ifri radnika i komercijaliste, podatke
operatera koji je ulogovan. Za sluaj da komercijalistu imate vezanog za komintenta, tada e program informaciju
o ifri komercijaliste potraiti najpre u ifarniku objekata komintenta (ako je objekat naveden i ako je za objekat

AB Soft Beograd
vezan komercijalista), nakon toga u ifarniku komintenata (ako postoji) i tek na kraju, ako ifru ne nae na jednom
od ova dva mesta, prenee se ifra komercijaliste iz ifarnika operatera. Za sluaj da se preuzima predraun iz
programa FAKT (za formiranje otpremnice ili otpremnice fakture), tada informacija o ifri komercijaliste na
predraunu ima prioritet.
U desnom delu prozora prikazanog na slici 7-3 prikazani su tasteri za rad sa operaterima. Tasterom Prava definiu
se prava operatera. Klikom na ovaj taster pojavljuje se prozor prikazan na slici 7-4.
Prozor prikazan na slici 7-4 mogu dobiti samo operateri sa ovlaenjima System operatera. U ovom prozoru se
oznaenom operateru zabranjuje pristup odreenoj opciji u programu. Ako elimo da pomenutom operateru Peri
zabranimo ulazak u opciju Knjienje naloga treba uraditi sledee: u prikazu operatera sa slike 7-3 treba oznaiti
operatera Pera. Zatim kliknete na taster Prava, nakon ega se pojavljuje prozor prikazan na slici 7-4. U prikazanom
prozoru kliknete u pravougaonik ispred opcije za koju elite da zabranite pristup operateru. U pravougaoniku e se
pojaviti znak , i opcija e biti nedostupna.
Ako elimo da pomenutom operateru ponovo dozvolimo pristup nekoj opciji, treba kliknuti na pravogaonik ispred
te opcije, ime e nestati znak u tom pravougaoniku.
Slika 7-4

AB Soft Beograd
Parametri
Parametri su jako vana opcija u programu. Parametrima se podeavaju neke obrade u programu, i zadaje
ponaanje programa na mnogim mestima. Od kljune je vanosti da na ovom mestu pregledate sve parametre i
podesite ih onako kako smatrate da je potrebno.
Parametri se dele na: opte (vezane za samu instalaciju, za sluaj agencijske verzije programa, ovi parametri su isti
u svim firmama za koje se vode knjige), vezani za firmu, vezani za program i vezani za operatera.
Generalno vai napomena da se kod instalacije nove verzije programa AB Soft-a, obavezno instalira i po nekoliko
novih parametara. Pregledajte zato ovu opciju i podesite ih da bi program prilagodili vaim potrebama.
Ako vam iz ma kog razloga neki od parametara nedostaje, a pouzdano znate da verzija koju imate treba da ima i taj
parametar, startujte opciju Inicijalizacija parametara program e automatski dodati sve parametre koji odgovaraju
instaliranoj verziji.
Klikom na ovu opciju pojavljuje se prozor prikazan na slici 7-5.

U levom delu prozora Parametri nalazi se hijerarhijsko stablo, i na njemu svi parametri.
Pretraivanje tabele parametara radi se na isti nain kako se to radi i u izvetajima. Klikom desnim tasterom mia
na tabeli sa parametrima dobijate mogunost izbora redosleda prikazivanja parametara (po Rb, ifri, Nazivu ili
Iznosu).
Kada ste u prikazu liste parametara, levim klikom na odgovarajuu ikonicu na toolbaru, dobijate mogunost da
zadate filter po kome e se prikazivati parametri (ikonica "Filter"). Takoe, imate mogunost, da pronaete
konkretan parametar (ikonica "Pretraga"), po proizvoljnom podatku vezanom za taj parametar (deo naziva i sl.)
Do odreenog parametra dolazi se klikom na pravougaonik ispred grupe parametara, a zatim i klikom na sam
parametar. U desnom delu prozora Parametri strelica e biti pozicionirana na izabrani parametar. U donjem delu
desnog dela prozora nalazi se opis znaenja parametara i znaenje vrednosti koju je mogue uneti u polje Iznos.
Podeavanje parametara se svodi na upis odgovarajuih vrednosti u polje Iznos. Nakon podeavanja parametara
potrebno je kliknuti na taster Pamenje i promene parametara e biti zapamene.
Slika 7-5

AB Soft Beograd
Spisak parametara u programu ROK
ifra Naziv
Delovodni broj u analitikoj kartici
AK_DELBROJ Pomou ovog parametra definiete da li se u prikazu analitike kartice prikazuje i kolona sa
delovodnim brojem. Opcija ima smisla samo kod korisnika koji imaju program POST
Automatsko odrevanje datuma temeljnice
Datum temeljnice se kod unosa moe zadati na tri nana:
AUTO_DAT 1 - Datum poslednjeg knjienja
2 - Datum ranara
3 - Prazan datum
Automatsko odreanje broja temeljnice
Broj temeljnice se kod unosa moe automatski odrediti kao:
AUTO_TEM
1 - Prvi sledei broj
2 - Prazan broj
Automatsko odredjivanje broja ugovora
Broj ugovora se kod unosa moe automatski odrediti kao:
AUTO_UGO
1 Prvi sledei broj
2 Prazan broj
CEK_IZN Maksimalni iznos na ceku gradjana
CIR_LAT tampanje dokumenata irilicom ili latinicom
Broj decimala za cene MP
DEC_CENAMP
Na ovom mestu unosite broj decimala ne koliko se vri zaokruenje cena u maloprodaji
Broj decimala za cene VP
DEC_CENAVP
Na ovom mestu unosite broj decimala ne koliko se vri zaokruenje cena u veleprodaji
Broj decimala za koliine
DEC_KOL
Na ovom mestu unosite broj decimala na koliko se vri zaokruenje koliina
ifra strane valute za sumarne izvetaje
DEF_VALUTA
Samo za korisnike programa FIPO
Izbor jezika
Ovim parametrom birate jezik na kojem ce inicijalno biti prikazani podaci na ekranu i tampau.
DEFJEZIK Mogue vrednosti su:
1 - Srpski jezik
2 - Engleski jezik
Koeficijent iznosa kod kalkulacije
DEV_KOEF Kod izrade kalkulacije fakturnu cenu moete unositi u stranoj valuti i pritiskom na
taster * mnoziti je koeficijentom koji predstavlja kurs. Na ovom mestu unosite taj koeficijent.
Grupa datih avansa
DOB_AVANS
Samo za korisnike programa FIPO
Prikaz DOC dokumenta u previewu
Da li se u prikazu dokumentacije prikazuje preview:
DOCPREVIEW
- D - prikazuje se
- N - ne prikazuje se
DUZ_RAC Duina broja rauna
DUZ_TEM Duzina broja temeljnice
Inicijalni magacin upotrebe za ambalau
Kod koriscenja aplikacije ROK za zaduenje ambalaom, ovim parametrom podeavate inicijalni
EVA_MAGU
magacin za ambalau na upotrebi. Da biste mogli da koristite ambalau iz programa ROK,
potrebno je da imate program EVA.
Evidencija izlaza
Ovim parametrom podeavate da li se kod evidencije izlazaprikazuju podaci iz dnevnika knjienja
EVID_IZLA u finansijskom ili robnom knjigovodstvu:
F - dnevnik knjienja iz finansijskog knjigovodstva
R - dnevnik knjienja iz robnog knjigovodstva

AB Soft Beograd
Napomena kod fakturisanja

Kod unosa zaglavlja fakture, moe se preneti informacija o predraunu i eventualnim avansima:
FAKT_NAP G - u napomenu gore
D - u napomenu dole
ostalo - bez prenosa informacije
Rabat kupcu na raunu i predraunu
Rabat koji program ponudi za neku stavku kod izrade predrauna ili rauna, moe biti:
0 - nula (program ne nudi rabat, vec ga mozete uneti)
FAKT_RABAT
1 - rabat iz cenovnika ili cenovnika za kupca
2 - rabat koji je dat kupcu za navedeni artikal kod poslednjeg racuna
3 - rabat sa prethodne stavke dokumenta koji unosite
Redosled stavova rauna
Parametrom podeavate redosled stavova rauna:
FAKT_SORT I - po ID broju
M - po mestu u magacinu
ostalo - po redosledu unosa u temeljnicu
Prikaz naslova aktivnog prozora
Parametar odreuje da li se u naslovu aktivnog prozora prikazuje naziv firme odnosno dela
FIR_NAZ_DN preduzea:
1 - Prikazuje se
2 - Ne prikazuje se
Tip fiskalne kase
Parametrom podeavate tip fiskalne kase sa koje se preuzimaju podaci u ROK
0 - nema fiskalne kase
FISK_KASA 1 - Sharp ER-A457S
2 - RetaPOS
3 - Sharp ER-A277S
4 - SMART
Naziv direktorijuma za prenos u BOF
FISKBOFDIR Naziv direktorijuma u kome su podaci za preuzimanje u robno knjigovodstvo. Ovaj direktorijum
je poddirektorijum na lokaciji definisanoj parametrom FISKBOFDIR.
Naziv direktorijuma za prenos na kase
FISKMIDDIR Naziv direktorijuma u koje robno knjigovodstvo snima podatke za kase. Ovaj direktorijum je
poddirektorijum na lokaciji definisanoj parametrom FISKBOFDIR.
Lokacije za komunikaciju POS sistemom
FISKPATHRP
Lokacija na kojoj se nalaze direktorijumi za komunikaciju POS sistemom.
Proirenje mogucnosti Helpa
Kod unosa podataka tipa ifra , moete koristiti Help, pritiskom na taster F1. Ako unesete poetnu
kombinaciju, program e ograniiti listu Helpa na one ifre koje poinju unetom kombinacijom.
Ovim parametrom moete postii da pritiskom na desni taster u helpu pogledate ceo ifarnik i
FULLHELP pored toga to ste uneli poetnu kombinaciju:
N ne elite da koristite ovu mogunost
D elite da koristite ovu mogunost
NAPOMENA:Parametar je aktivan samo na nekim Helpovima. Na ostalim se koristi vrednost D.
Postavite parametar na N ako vam Helpovi na nekim mestima rade sporo.
Aktuelna godina
GODINA Da bi program mogao da vri proveru ispravnosti unetog datuma, potrebno je da definiete godinu
za koju radite knjienja. Ako na ovom mestu unesete 0, nee se raditi provera datuma
Help za ifarnik komintenata
Help ifarnika komintenata moe da bude sortiran:
1 - po ifri
HELP_ANAL
2 - po nazivu
3 - po ptt-u
4 - po iro raunu
Artikli po firmama
ID_BR_FIR Na ovom mestu definiete da li e ifarnik artikala biti zajedniki za sve firme (za sluaj
agencijskog voenja knjigovodstva).

AB Soft Beograd
Help kod unosa ID broja

Prilikom unosa ID broja artikala mozete dobiti Helpove koje menjate pritiskom na desni taster. Na
ovom mestu podeavate tabelu koji ce Vam program inicijalno ponuditi
1 - Standardni help
2 - Help iz lager liste
3 - Kao 2 za stanje > 0
ID_HELP
4 Rasporedjenost
5 - Lager po svim objektima
6 - ID brojevi sa poljem opis
7 - Stanje po osobinama
8 - POS help
9 - Informacije proizvodjaca
tampanje ID brojeva kod Otpremnice-rauna, rauna
Parametrom podeavate naiv tampanja ID brojeva kod Otpremnice - racuna, rauna
ID_OTPRAC
1 - ne tampa carinsku tarifu i dravu porekla
2 - tampa carinsku tarifu i dravu porekla
tampanje ID brojeva (2)
Parametrom podeavate nain tampanja ID brojeva u izlaznim i komercijalnim dokumentima
programa KOM, FAKT i ROK
1 - standardna tampa
ID_STAMP 2 - dopuna rtf opisima
3 - dopuna sastavnicama (samo za ponude iz KOMa)
4 - dopuna osobinama(samo za otpremnice u ROKu)
5 - dopuna serijskim brojevima(samo za otpremnice u ROKu)
6 - dopuna deklaracijama (za predraune, otpremnice i fakture)
tampanje ID brojeva
Ako na jednoj izlaznoj fakturi imate vie stavova sa istim ID brojevima, cenama i rabatima, tada se
ID_SUM koliine i vrednosti tih stavova mogu sumirati kod tampe
1 - tampanje svakog pojavljivanja
2 - sumiranje pre tampe
Korienje ifarnika artikala dobavljaa
Kod unosa prijemnice moete paralelno sa ifarnikom sopstvenih artikala, koristiti ifre koje za te
IDDOBPRIJ artikle ima Va dobavlja
N - ne zelite da koristite ovu mogunost
D - zelite da koristite ovu mogunost
Izlazna jedinica mere
Izlaz kod izrade otpremnice moete kod izrade temeljnice unositi u jednoj od dve jedinice mere:
IZLAZNA_JM 2 - jm2 (izlazna jedinica mere)
3 - jm3 (transportno pakovanje, pri emu se za preraun u jm2 koliina mnoi koeficijentom
jm3/jm2 iz ifarnika artikala)
Izbor jezika
Ovim parametrom birate jezik na kojem e inicijalno biti prikazani podaci na ekranu i tampau.
JEZIK Mogue vrednosti su:
Srpski jezik
Engleski jezik
Izbor jezika Win.standard
Parametrom podeavate mogunost da se izrazi koji se standardno pojavljuju na engleskom jeziku,
JEZIKW a predstavljaju deo Windows standarda (View, Help i sl), pojavljuju na matinom jeziku.
Srpski jezik
Engleski jezik
Obraun mare pri kalkulaciji
Podeavanje obrauna mare pri ulaznoj kalkulaciji
KALKULA 1 - Mara se rauna na ukupnu nabavnu cenu:
<Nabavna cena> = <Fakturna cena> - <Rabat> + <Zavisni trokovi>
2 - Mara se rauna na fakturnu cenu
Ako koristite karakteristike, ovim parametrom moete podesiti da se temeljnica ne moe
KARAKTERR
proknjiiti ako karakteristike nisu unete

AB Soft Beograd
0 - dozvoljeno knjienje
1 - zabranjeno knjienje
2 - dozvoljeno knjienje, uz upozorenje da karakteristike nisu une
Zabrana izmene iznosa u KIF-u
KIF_IZMENA Ovim parametrom definiete da li je dozvoljena izmena iznosa fakture u KIF-u u sluaju da je
faktura proknjiena u FIPO, FAKT ili ROK.
KIF_NAP1 Opisi kod knjienja izlazne fakture - 1
Obavezan unos ugovora kod fakturisanja
KIF_UGOVOR Parametrom odredjujete da li je prilikom fakturisanja obavezan unos ugovora u zaglavlju
dokumenta.
Unos vrste dokumenta u podatke o izlaznoj fakturi
KIF_VRSDOK Parametrom odredjujete da li je prilikom unosa podataka o izlaznoj fakturi
obavezan i unos vrste dokumenta.
Datum PDV evidencije na izlazu
Period kod PDV evidencije na izlazu moe da radi na osnovu datuma rauna ili datum unosa u
KIFPER_PDV PDV evidenciju:
1 - na osnovu datuma unosa
2 - na osnovu datuma rauna
Prenos u spoljnu tabelu (access)
Kod knjienja podataka u access tabelu, za preuzimanje iz druge aplikacije, moe se koristiti:
KNJACC_I 1 - tabela Temeljnica
2 - tabela Temeljnica1
3 - tabela TemRacun
Preuzimanje iz spoljne tabele (access)
Kod preuzimanje podataka preko access tabele, moe se koristiti:
KNJACC_U 1 - tabela Temeljnica
2 - tabela Temeljnica1
3 - tabela TemRacun
Knjienje u glavnu knjigu
Parametrom podeavate da li se automatsko kontiranje iz drugih programa prenose u program
FIPO u privremeni nalog ili u glavnu knjigu
KONT_AUTO 1 - privremeni nalog (fascikla)
2 - glavna knjiga
Preporuljivo je ovaj parametar podesiti na vrednost 1, jer se na taj nain nalozi mogu
proveriti od strane zaduenog knjigovodje, pre knjienja.
Izmena kontiranja
Parametrom podeavate da li je dozvoljena izmena kontiranja za stavove za koje se izmena
KONT_IZM kontiranja inicijalno zabranjuje:
1 - dozvoljeno
2 zabranjeno
Kontiranje PDVa
KONT_POR
Ako se opredelite za drugi nain, potrebno je da unesete vrstu PDVa koju cete voditi ovako.
Podaci se odvajaju oznakama ;
PRIMER: MP;UL;GP znai da ce se za ukalkulisan PDV, PDV na ulazu i PDV gotovinske
prodaje voditi po iframa objekata
Kontiranje po sastavnici
Parametar definie da li u emi kontiranja imate stavove koji se kontiraju po komercijalnoj
KONT_SAST
sastavnici iz programa KOM
0 - ne postoje ovakvi stavovi

AB Soft Beograd
1 - postoje ovakvi stavovi

Kontrola PIB broj pri unosu ifre
KONTRO_PIB Parametrom odreujete da li se pri unosu ifre analitike vri provera postojanja ifre sa istim
brojem PIB-a.
Kontrola iro-rauna
KONTROL_ZR Parametrom odreujete da li se pri unosu iro rauna vri provera ispravnosti kontrolnog broja i
oblika unetog rauna.
Parametrom odreujete da li e prilikom unosa fakture u knjigu KUF program automatski popuniti
KUF_DAT_UN
datum unosa u PDV
Zabrana izmene iznosa u KUF-u
KUF_IZMENA Ovim parametrom definiete da li je dozvoljena izmena iznosa fakture u KUF-u u sluaju da je
faktura proknjiena u FIPO, FAKT ili ROK.
Kontrola unosa predrauna u KUF
KUF_PREDRA Parametrom odredjujete da li e program prilikom unosa ulaznog rauna u knjigu KUF kontrolisati
da li postoji unet predraun u knjizi ulaznih predrauna.
Obavezan unos ugovora u KUF
KUF_UGOVOR Parametrom odreujete da li je prilikom unosa ulaznog rauna u knjigu KUF obavezan i unos
ugovora.
Unos vrste dokumenta u podatke o ulaznoj fakturi
KUF_VRSDOK Parametrom odreujete da li je prilikom unosa podataka o ulaznoj fakturi obavezan i unos vrste
dokumenta.
Datum PDV evidencije na ulazu
Period kod PDV evidencije na ulazu moe da radi na osnovu datuma rauna ili datum unosa u
KUFPER_PDV PDV evidenciju:
1 - na osnovu datuma unosa
2 - na osnovu datuma rauna
Grupa primljenih avansa
KUP_AVANS
Ovim parametrom odreujete u kojoj grupi konta se nalazi konto primljenih avansa.
Osnovna moneta
MONETA
Osnovna moneta koja se koristi u programu (inicijalno din)
Obraun MP mare pri kalkulaciji
Podeavanje obrauna MP mare pri ulaznoj kalkulaciji
MP_MARZ
1 - Mara se rauna na fakturnu cenu prema parametru KALKULA
2 - Mara se rauna na VP cenu
MP prenosnica, prelazna cena
Formiranje prelazne cene kod MP prenosnice za sluaj ulazne prodavnice:
MP_PREN
1 - Prema ceni izlazne prodavnice
2 - Prema ceni ulazne prodavnice
Strani naziv konta
NAZIV_KONT Na ovom mestu definiete da li se u izvetajima, u kojima to ima smisla, prikazuje strani naziv
konta umesto domaeg.
Minusne koliine kod otpremnice
Ovim parametrom podeavate mogunost unosa minusnih izlaznih koliina na otpremnicama,
OTP_KOL otpremnicama - fakturama i knjinim pismima
1 - Dozvoljene minusne koliine
2 - Zabranjene minusne koliine
Prenos naloga magacina na pocket PC
Ovim parametrom podeavate da li elite da se kod knjienja naloga magacinu da izda formira
POCKETNAL nalog za Pocket PC.
D - imate Pocket PC i elite da radite prenos
N - nemate Pocket PC
Lokacija fajla za pocket PC
POCKETPATH
Lokacija preko koje e se prenositi podaci o nalogu magacinu da izda, sa Pocket Pcja
Obraun poreza na popust
Ovaj parametar definise da li popust ulazi u osnovicu za obraun poreza
POPUST_POR
1 - popust umanjuje osnovicu za PDV
2 - popust ne umanjuje osnovicu za PDV

AB Soft Beograd
Parametrom odreujete da li e prilikom izdavanja otpremnice i rauna biti dozvoljena promena

PR_KOM_CEN
ponuenog komercijalnog cenovnika ili ne
Kod unosa rauna, mozete se opredeliti da tampanje radite na dva naina:
PRINT_RAC 1 - tampanje rauna nakon unosa ili kontiranja, pritiskom na taster F4
2 - automatsko tampanje kod knjienja (taster F4 disableovan
Pregled izvetaja pre tampanja
Ovim parametrom odreujete da li se prilikom tampanja izvetaja prvo prikazuje izvetaj na
PRNPREW ekranu u obliku u kome e biti odtampan. Mogue vrednosti su:
1 - Prvo prikaz na ekranu
2 - Bez prikaza na ekranu, izvetaj e odmah biti odtampan
Senenje zaglavlja
Ovim parametrom odreujete da li zaglavlje odtampanog dokumenta treba da bude oseneno.
PRNSENKA Mogue vrednosti su:
1 - senenje
2 - bez senenja
Uslov za analitiku karticu
Na ovom mestu definiete da li je uslov po kome se dobija analitika kartica:
PROFI_CENT
organizaciona jedinica
P profitni centar
Obraun rabata pri kalkulaciji
Podeavanje obrauna rabata pri ulaznoj kalkulaciji
R_TAK_M
1 - Rabat je procenat fakturne vrednosti
2 - Rabat je procenat fakturne vrednosti umanjene za taksu
Help za rasporeenost artikala
Ovim parametrom podeavate da li se kod helpa o rasporeenosti artikala prikazuju svi artikli ili
RASPORED0 samo oni koji su na stanju:
D - prikaz svih artikala
N - prikaz artikala koji su na stanju
Prikaz rednog broja
Ovim parametrom odreujete da li se prilikom prikaza izvetaja prikazuje redni broj zapisa u tabeli
RB_PRIK ili samo u donjem delu prozora. Mogue vrednosti su:
1 Prikaz samo u donjem delu ekrana (bri prikaz izvetaja)
2 Prikaz u tabeli (sporiji prikaz izvetaja)
Rezervisane koliine ROK
REZERV Na ovom mestu definiete ta e biti tretirano prilikom obrauna rezervisanih koliina iz programa
ROK
Rezervisane kolieine FAKT
REZERVF Na ovom mestu definiete ta e biti tretirano prilikom obrauna rezervisanih koliina iz programa
FAKT
Rezervisane kolicine POP
REZERVP Na ovom mestu definiete ta e biti tretirano prilikom obrauna rezervisanih koliina iz programa
POP
Provera koliina kod predrauna
Provera kolicina kod predrauna moe biti uradjena na sledece naine:
0 - program ne pravi proveru koliina
REZZABRANA
1 - program pravi proveru na prekoraenje stanja
2 - program pravi proveru na prekoraenje stanja i rezervisanih kolicina
9 - program pravi proveru stanja i rez.koliina, ali samo daje upozorenje na prekoraenje
Kontiranje
Ovim parametrom podeavate da li elite da kontiranje temeljnica u ROKu:
1 - kontiranje i prenos u FIPO
ROK_KONT 2 - automatski prenos u FIPO, bez kontiranja u ROKu
3 - sa kontiranjam, ali bez prenosa u FIPO
4 - bez kontiranja i bez prenosa u FIPO
5 - automatski prenos u FIPO, bez kontiranja u ROKu, unos OJ
Ako ste parametrom ROK_KONT podesili da radite kontiranje, ovim parametrom podeavate
ROK_KONT1
kako da se program ponaa u sluaju neregularnih stavova u kontiranju (neregularni stavovi

AB Soft Beograd
oznaeni su znakom pitanja u zadnjoj koloni)

1 - u dnevnik knjienja u ROK i u fasciklu u FIPO prenose se samo regularni stavovi
2 - u dnevnik knjienja u ROK prenose se svi stavovi, a u FIPO samo regularni
3 - i u ROK i u FIPO prenose se svi stavovi, bez obzira na regularnost
9 - kontiranje ne moete napustiti ako ima neregularnih stavova
Rok plaanja
Parametrom definiete rok plaanja kod izrade fakture
ROK_PLAC - 1 - rok plaanja uzima se iz ifarnika komintenata
- 2 - rok plaanja se rauna na osnovu pojedinanih rokova plaanja svakog artikla
0 do ... - rok plaanja u danima
Knjienje prenosnice
Kod knjienja dokumenata tipa prenosnica, nain knjienja izlaza moze biti:
ROK_PREN D - storno duguje
P - potrauje
VANO: Nakon promene ovog parametra potrebno je da uskladite i emu kontiranja
Jezik izlaznih dokumenata
Parametrom birate jezik za tampanje izlaznih faktura
RTF_JEZIK 1 - Srpski
2 - Engleski
3 - Nemaki
tampanje broja slogova iz rtf file-a
RTF_LINES Parametrom podeavate broj slogova koji se formira od sadraja rtf file-a pri tampanju ID brojeva
u izlaznim i komercijalnim dokumentima programa KOM, FAKT i ROK
ifarnik analitike po firmama
SIF_AN_FIR Na ovom mestu definiete da li e ifarnik analitike biti zajedniki za sve firme za koje vodite
knjigovodstvo
Help kod unosa ifre analitike
Prilikom unosa ifre analitike moete dobiti razliite vrste help-liste. Na ovom mestu podeavate
SIFAN_HELP tabelu koju ae Vam program inicijalno ponuditi
1 - standardni help iz ifarnika analitike
2 - help iz ifarnika analitike sa svim unetim iro-raunima (sporiji prikaz)
tampanje datuma i sata u zaglavlju
U zaglavlju dokumenta koji se tampa program moe automatski da dodaje informacije o datumu i
STAMP_DAT satu tampanja
1 - Dodavanje datuma i sata
2 - Bez dodavana datuma i sata
tampanje otpremnice rauna
Kod tampanja iz opcije Knjizenje VP - Otpremnica raun, pritiskom na taster F4, program Vam
moze ponuditi sledee varijante:
STAMP_OTP
1 - tampanje rauna
2 - tampanje otpremnice - rauna
0 - izbor jedne od etiri varijante iz prozora za izbor tampe
Ovim parametrom podeavate nain na koji se tampa saldo u trgovakoj knjizi:
1 - tampanje sa donosom i prenosom kao zaduenje i razduenje
STAMP_TRGK
2 - tampanje sa donosom i prenosom kao razlika zaduenja i razduenja
3 - Bez salda
Unos stavova
Kod unosa otpremnice i otpremnice - fakture, program se moe ponaati na sledei nain:
1 - Po unosu ifre / naziva artikla, unosite koliinu i nakon toga program vas prebacuje na unos
novog stava
STAV_SKOK
2 - Po unosu koliine, prelazite na unos cene i nakon toga program vas prebacuje na unos novog
stava
3 - Po unosu cene, prelazite na unos rabata i nakon toga program vas prebacuje na unos novog
stava
Privremeni direktorijum za e-mailove
TEMPEMAIL Kod slanja dokumenta iz nae aplikacije, na e-mail, program koristi privremeni direktorijum. Na
ovom mestu unosite naziv direktorijuma.

AB Soft Beograd
Tip firme
Parametar odreuje tretman vie firmi za sluaj agencijske verzije programa.
TIP_FIRME
1 - Klasina agencija
2 - Sloeno preduzee
Izgled knjige faktura
Ovim parametrom definiete izgled knjige ulaznih i izlaznih faktura:
TIP_KIFKUF
1 - knjige faktura koje se koriste standardno u Srbiji
2 - knjige faktura koje se koriste u Crnoj Gori.
Tip rekapitulacije rauna
TIP_RAC_RK Parametrom podeavate tip rekapitulacije rauna. Tip rekapitulacije je ceo broj. Ako tip
rekapitulacije koji ste uneli ne postoji u bazi, koristi se tip 0.
Tip rauna
TIP_RACUNA Parametrom podesavate tip rcuna. Da bi tip rauna bio ispravan, mora da postoji odgovarajuci
TEMPLATE
Prikaz toolbar-a
TOOLBAR
Podeavanje izgleda Toolbara
Help za unos ugovora u KUF-u
UG_HELP 1 - restriktivan prikaz - ugovori nabavke
2 - kompletan prikaz - svi ugovori
Lokacije za komunikaciju sa vagama
VAGEPATHRP
Lokacija na kojoj se nalaze direktorijumi za komunikaciju sa vagama.
Knjienje otpremnice
Kod knjienja otpremnice podaci se mogu pripremiti za knjienje u programu FAKT:
VP_OTPF
1 - Knjienje otpremnice i priprema podataka za FAKT
2 - Samo knjienje otpremnice
VP prenosnica, prelazna cena
Formiranje prelazne cene kod VP prenosnice za sluaj ulaznog magacina tipa jedan:
VP_PREN
1 - Prema ceni izlaznog magacina
2 - Prema ceni ulaznog magacina
Obraun rabata kod fakturisanja
Iznos rabata kod izrade rauna moe se odrediti na dva naina:
VP_RABS
1 - Po unetoj stopi
2 - Po preraunatoj unetoj stopi
Obraun rabata za artikle sa taksom
Prilikom prodaje robe rabat se obraunava na:
VP_RABT
1 - Cenu (koja sadri i taksu)
2 - Cenu bez takse
Nain zatvaranja prozora
Parametrom podeavate kako e se program ponaati prilikom zatvaranja aktivnog Windows
WINEXIT prozora:
1 - Sa pitanjem naputanje opcije ...
2 - Bez pitanja
Window state
Parametrom podeavate inicijalnu veliinu prozora. Mogue vrednosti su:
WINSTATE
0 - normal
1 - maksimiziran
Pamenje Word dokumenata
WORD_DSK
Ovim parametrom definiete disk na kojem se pamte dokumenti, ako ih pamtite kroz MS Word
Sumiranje po duzini n ID broja
Kod tampanja otpremnice i fakture, moe se prethodno izvriti sumiranje
ZB_OT_RAC
koliine i vrednosti artikala na unetu duinu ID broja. Vrednost -1 na ovom mestu znaci da se radi
tampanje svakog ID broja. U tom sluaju, koristi se parametar ID_STAMP

AB Soft Beograd
Uputstvo za kreiranje WORD dokumenta
Povezivanje WORD dokumenta sa dokumentom u programu FAKT mogue je uraditi na sledei naine:
Word obrazac
Word obrazac se kreira kroz opciju postavka tipova temeljnica.
Slika 7-5
a) selektovanjem odgovarajue temeljnice, unosom podataka za tu temeljnicu Podaci koji moraju da se

unesu su:
POSTPRE (U ulazni dokument , I Izlazni dokument)

WORD ( D )
b) zatim pritiskom na taster F8. Pojavljivanjem novog prozora tasterom F2 se kreira novi obrazac a sa F8 se
povezuje sa obrascem kreiranim ranije.

AB Soft Beograd
Bookmarci se koriste u uglastim zagradama: npr. [Bookmark1]
Spisak bookmarka se dobija pritiskom na taster F3. Postoji je mogunost definisanja bookmarka sa SQL upitima.
Pored polja Vrednost postoji polje SqlIzraz koje kao parametar koristi polje Vrednost, a rezultat je rezultat upita.
Word dokument
Word dokument se kreira i povezuje sa dokumentom u opciji formiranja dokumkenta pritiskom na taster SHIFT F5
na osnovu prethodno definisanog obrasca. Pritiskom na taster SHIFT F6 moete pogledati prethodno kreirani
Word dokument.

Sadržaj: 1. Pokretanje Programa ROK 3 2. Osnove Korišćenja Programa 5

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sadržaj: 1. Pokretanje Programa ROK 3 2. Osnove Korišćenja Programa 5

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AB Soft - Beograd

1. POKRETANJE PROGRAMA ROK 3

2. OSNOVE KORIENJA PROGRAMA 5

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 1

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 2

1. POKRETANJE PROGRAMA ROK

Da bi se program zatitio od neovlaenog korienja, primenjen je metod prijavljivanja operatera. Pravo

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 3

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 4

2. OSNOVE KORIENJA PROGRAMA

File (Unos podataka o gazdinstvima, odnosno firmama, naputanje aplikacije)

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 5

Help za unos ID brojeva

F4 - Print (tampanje), se koristi kada je potrebno prikazane podatke odtampati na tampau.

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 7

U Toolbaru prozora prikazanog na slici 2-2 nalaze se tri objekta.

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 9

FAKTSORT - Parametrom podeavate redosled stavova rauna: I - po ID broju, M - po mestu u

ID_STAMP Parametrom podeavate nain tampanja ID brojeva u izlaznim i komercijalnim dokumentima

PRNSENKA - Senenje zaglavlja. Ovim parametrom odreujete da li zaglavlje odtampanog dokumenta

RTF_JEZIK Jezik izlaznih dokumenata

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 10

STAMP_DAT - tampanje datuma i sata u zaglavlju dokumenata

Slanje podataka e-mailom

Program e vam najpre ponuditi da odaberete format slanja. To moe biti:

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 11

Rad sa dokumentima i povezivanje sa MS Wordom

Povezivanje dokumenta sa knjienjem u AB Soft programima mogue je uraditi na sledee naine:

1. Povezivanjem sa skeniranim dokumentom

Bookmarci se koriste u uglastim zagradama npr. [Bookmark1].

Tooltipovi i opisni helpovi

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 12

Uputstvo za korienje programa

FIPO FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO 13

ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 1

Po prodavnicama - prema ifri prodavnice

Meni ifarnika predstavljen je na slici 3-1.

ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 2

Unos / izmena podataka o artiklima

Prilikom odluivanja kako da formirate ifarnik za fakturisanje, moete se rukovoditi sledeim:

Program podrazumeva da su roba i materijal neto to e se nabavljati od dobavljaa

Podaci koje unosite o robi i materijalu su sledei:

I tab strip osnovni podaci

ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 3

II tab strip zalihe

III tab strip roba materijal.

IV tab strip dodatni bar kodovi.

V tab strip proizvoai.

ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 4

- ID broj proizvoaa ifra artikla u katalogu proizvoaa.

VI tab strip deklaracije

Podaci koje unosite o gotovim proizvodima su sledei:

I tab strip osnovni podaci

II tab strip zalihe

ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 5

III tab strip gotovi proizvodi

- Crte podatak koji se unosi u nekim sluajevima, npr. u mainstvu

IV tab strip dodatni bar kodovi.

V tab strip deklaracije

Slike artikala u bazi

ROK - ROBNO - MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 6

Familije, grupe i tipovi artikala

To znai da je hijerarhija sledea: