KRATKA GRAMATIKA

RUSKOG JEZIKA

SADRAJ

Ruska azbuka.................................................................... .2
Ruski izgovor................................................................ ..2
Osobine izgovora nekih ruskih slova .....................................3
Osobine izgovora nekih ruskih slovnih grupa...............................4
Neke odlike ruskog pravopisa ...................................................4
Ruski glagoli..............................................................................5
Prezent ruskih glagola .........................................................5
Futur ruskih glagola .........................................................6
Perfekt ruskih glagola .......................................................7
Ruske imenice................................................................. ..7
Jednina ruskih imenica mukg i srednjeg roda .......................8
Jednina ruskih imenica nskg roda ........................................9
noin ruskih imenica (osim genitiva) ................................10
Genitiv mnoin ruskih imenica ..........................................11
Neke posebnosti u dnim zvrim ruskih imenica ..........11
Ruski pridevi.................................................................. 11
Jednina ruskih opisnih i gradivnih prideva .............................12
nin ruskih opisnih i gradivnih prideva ............................13
Komparativ i superlativ ruskih prideva .................................14
Ruski glagolski pridevi ......................................................14
Ruske zamenice ................................................................15
Ruske lin i povratna zamenica .........................................16
Ruske prisvojne zamenice ...................................................17
Ruske pokazne zamenice ....................................................17
Ruske upitne i odnosne zamenice ..............................................18
Ruski brojevi ............................................................................18
Promene ruskih glavnih brojeva dim ..........................20
Promene ruskih rednih brojeva dim ............................21
Ruski prilozi ...................................................................22
Neke osobenosti graenja ruskih reeni ................................22
RUSKA AZBUKA

001. Ruska azbuka sadri sld slova:

be
ve
ge
de
je
jo
e
ze
i
j
ka
l'
m
en
oo
pe
r
es
te
u
ef
ha


a
':a
tvrdi znak
tvrdo i
meki znak

ju
ja

RUSKI IZGOVOR

002. Rusko pismo sdri:

10 smglsnikih slova:
- , , , , (tzv. tvrdi samoglasnici)
- , , , , (tzv. meki samoglasnici)

21 suglsnik slovo:

- , , , , , , , , , , (zvuni suglasnici)
- , , , , , , , , , (bzvuni suglasnici)

2 slova koja n znvju nikakve glasove

- (tzv. tvrdi znak)

- (tzv. meki znak).

003. Ruski samoglasnici se izgovaraju jasno samo u nglnim slogovima, u nnglnim se

slogovima izgovaraju slabije i nejasnije.

004. U ruskim rim ngln m biti bilo koji slog ( i poslednji slog u vislnj ri), li se
to u pismu u pravilu posebno n znaav; samo u udbniim i rniim ruskog jezika iznad
samoglasnika u nglnm slogu stavlja se znak naglaska ().
005. Ruski suglasnici mogu biti kako tvrdi tako i meki, izuzetak su:

- , , (koji su uvek tvrdi, i to izrazito)

- , (koji su uvek meki).

006. Ruski su suglasnici meki ako - u pismu - s njihove desne strane stoji neko meko smglsnik
slovo ili .

007. Ruski se zvuni suglasnici izgovaraju bzvun:

- ispred bzvunih suglasnika

- n kraju ri.

008. Ruski se bzvuni suglasnici izgovaraju zvun:

- ispred zvunih suglasnika (osim , , , , ).

262%,1( IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVA

009. Rusko slovo izgvr se:

n tku ri, iza samoglasnika, iza i

- kad je ngln - kao je

- kad nije ngln - kao ji

iza suglasnika

- kad je ngln - kao

- kad nije ngln - kao i (iza , , - u slogovima ispred nglng sloga - kao tvrdo i,
u slogovima iza nglng slg - k - a).

010. Rusko sbovo (uvek ngln) izgovara se:

n tku ri, iza samoglasnika, iza i - kao jo iza suglasnika - kao o.

011. Rusko slovo izgovara se:

iza , , - kao tvrdo i

iza ostalih suglasnika - kao i
iz - kao ji.

012. Rusko slovo o izgovara se:

kad je ngln - kao

kad nije ngln - kao .

013. Rusk slv izgv se:

n tku ri, iza samoglasnika, iza i - kao ju

iza suglasnika - kao u.

014. Rusko slovo izgovara se:

n tku ri, iza samoglasnika, iza i

- kad je ngln - kao ja

 - kad nije ngln - kao ji (u slogovima iza nglng sloga - kao ja

iza suglasnika

- kad je ngln - kao

- kad nije ngln - kao i (u slogovima iza nglng sloga i n ispred mekog suglasnika - kao a).

262%,1( IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVNIH *583$

015. Neke se ruske suglsnik grupe u izgvru skruju:

se skruj u sn
.................. zn
.................. sk
.................. sk
................. stv
.................. sl
.................. tv
................... ns
.................. c:a
................... c:a.

016. U ruskoj ri n izgovara se .

017. U ruskim reim i n izgovara se .

018. U ruskim rim , , i u rim izvedenima od tih ri se izgovara

kao .

019. Ruske suglsnik grupe , , izgovaraju se kao ':, skupine , kao kao ':.

020. Udvojena suglsnik slova nje se u ruskom jeziku izgovaraju kao dgvrjui dugi
suglasnik, ponekad - kao dgvrjui kratki suglasnik.

021. Slovo U u ruskim genitivnim pridevskim i zmnikim zvrim -, - izgovara se kao v.

NEKE 2'/,.( RUSKOG PRAVOPISA

022. U ruskom se jeziku iza , , , , , n i , nego s umesto i .

023. Iza , , , u izvorno ruskim rim n iu s , , nego se umesto i , umesto

- .

024. Iza u izvorno ruskim rim i se samo u dnim nastavcima, inae se umesto i
.

025. U ruskom se jeziku slovo n i iza .

026. Slovo u ruskim s tampanim tekstovima redovno i kao (tj. bez dve tak).

027. Imn naroda i stanovnika pokrajina i gradova n ruskom s jeziku iu malim tim
slovom.
RUSKI GLAGOLI

028. U neodreenom glagolskom obliku (infinitivu) ruski glagoli imaju jedan od sldih
krktristinih zvrtk:

- (nj)
-
- .

029. Ruski glagoli imaju glagolska nin:

- izjavni nin (indikativ)

- zapovedni nin (imperativ)
- pogodbeni nin (kondicional).

030. U indikativu ruski glagoli imaju glagolska vremena:

- sdnj vreme (prezent)

- budu vreme (futur)
- rl vreme (perfekt).

031. U imperativu (u 2. licu jednine i u 2. licu mnoin) ruski glagoli imaju jedan od sldih
zvrtk:

-,-
-,-
-,-.

032. U kndiionlu ruski glagoli imaju oblike perfekta uz koje s dodaje .

PREZENT RUSKIH GLAGOLA

033. U prezentu ruski glagoli imaju jedan od sldih nizova nastavaka:

prva vrsta:

1. lice - (iza suglasnika),

jednine - (iza samoglasnika)

2. lice - (kada je naglasak n osnovi)

jednine - (kada je naglasak n nastavku)

. lice - (kada je naglasak n osnovi)

jednine - (kada je naglasak n nastavku)

1. lice - (kada je naglasak n osnovi)

mnon - (kada je naglasak n nastavku)

2. lice - (kada je naglasak n osnovi)

mnoin - (kada je naglasak n nastavku)

3. lice -y (iza suglasnika)

mnoin - (iza samoglasnika)
 druga vrsta:

- (iza , , , )
jednine - (u ostalim slujvim)

2. lice -
jednine

. lice -
jednine

1. lice -
mnon

2. lice -
mnoin

3. lice - (iza , , , )
mnoin - (u ostalim slujvim).

034. Prilikom promene ruskih glagola licima mgu su sld glasovne promene:

u sluju prvog niza nastavaka:

:, :

u sluju drugog niza nastavaka:

:, :, :, :, :, :, :, :, :, :.

035. Neki ruski glagoli imaju svoje posebnosti u prezentu:

prezent glagola glasi: , , , , , ;

prezent glagola (u znaenju "jesti") glasi: , , , , , ;

prezent glagola glasi: . , , , , .

FUTUR RUSKIH GLAGOLA

036. Futur ruskih glagola ovisi svrnsti ili nsvrnsti u znnju glagola.

037. Glagoli u ijm je znanju sdran neka svrnst (glagoli svrng vida) imaju u futuru
jednake zvrtk kao glagoli nsvrng vida (u ijm je znnju sdrn neka nsvrnst) u
prezentu, tj. prezent glagola svrng vida ima znnj futura.

038. Futur ruskih glagola nsvrng vida gradi se od:

- oblika futura glagola (, , , , , ) i infinitiva konkretnog

glagola.

039. Futur glagola ima nekih posebnosti:

, , , , , .
PERFEKT RUSKIH GLAGOLA

040. U perfektu ruski glagoli imaju sld nastavke:

u jednini:

- za muki rod -
- za nski rod -
- za srednji rod -

u mnini: -.

041. Perfekt glagola glasi: , , ; .

RUSKE IMENICE

042. Ruske imenice mogu biti sldg roda:

- mukg roda
- srednjeg roda
- enskg roda.

043. Neke ruske imenice mogu biti istovremeno mukg i/iIi nskg roda (to su imenice tzv. tog
roda).

044. Ruske imenice mogu imati sld brojna stanja:

- jedninu
- mnoinu.

045. Neke ruske imenice upotrebljavaju s samo u jednini, druge samo u mnoini, ali vin ima i
jedinu i mnoinu.

046. Ruske imenice mogu imati sld dn oblike:

Nominativ odgovara n pitanja: ko? tD?

Genitiv odgovara n pitanja: koga? g?

Dativ odgovara n pitanja: komH? mu?

Akuzativ odgovara n pitanja: koga? tD?

Instrumental odgovara n pitanja: (s) kim? (s)

im?

Lokativ odgovara n pitanja: (o) komH? ()

X?

047. dni nastavci ruskih imenica ovise rodu i broju, ali i tome n kakav - tvrdi ili meki -
suglasnik zvrv nepromenjivi dio imenice (tj. njena osnova).

048. Neke ruske imenice imaju samo jedan - nominativni - oblik, bez obzira n to koje se dn
pitanje za tu imenicu moe postaviti.

049. U mnini d roda imenice zavise u ruskom jeziku praktino samo nastavci genitiva.
JEDNINA RUSKIH IMENICA UOG I SREDNJEG RODA

050. Ruske imenice mukg i srednjeg roda kod kojih se osnova zavrava n tvrdi suglasnik imaju u
jednini sld dn nastavke :

Nominativ - (imenice m. roda)

- (imenice sr. roda)

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ kao nominativ ili genitiv (imenice

mukog roda)
kao nominativ (imenice srednjeg
roda)

Instrumental -

Lokativ -

051. Ruske imenice mukg i srednjeg roda kod kojih se osnova zvrv n meki suglasnik imaju u
jednini sld dn nastavke :

Nominativ - (imenice m. roda)

- (imenice sr. roda)

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ kao nominativ ili genitiv (imenice

mukog roda)
kao nominativ (imenice srednjeg
roda)

Instrumental - (kada je naglasak n osnovi)

- (kada je naglasak na zavretku)

Lokativ -

052. Ruske imenice mukg roda koje se u nominativu jednine zvrvju n - n dodaju dn
nastavke tome -, nego im krktristini di nastavci dolaze n mesto -, - im pod
naglaskom postaje -.

053. U instrumentalu jednine kod ruskih imenica mukg i srednjeg roda kod kojih se osnova zvrv
n , , , , nastavak je:

- (kada je naglasak n nastavku)

- (kada je naglasak n osnovi).

054. Kod ruskih imenica mukg roda koje zn nt neivo - akuzativ je jednak nominativu, kod
imenica mukg roda koje zn neto ivo - akuzativ je jednak genitivu.

055. U nominativu jednine ruskih imenica mukg roda mogu u osnovi stajati samoglasnici , ili ,
koji s n pojavljuju u drugim dnim oblicima.
JEDNINA RUSKIH IMENICA NSG RODA

056. Ruske imenice nskg roda kod kojih se osnova zvrv n tvrdi suglasnik imaju u jednini
sld dn nastavke:

Nominativ -

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ -

Instrumental - (kada je naglasak n osnovi)

- (kada je naglasak na nastavku)

Lokativ -

* Tako se menjaju dim i ruske imenice mukg roda koje u nominativu jednine imaju
nastavak -.

057. Ruske imenice enskg roda kojima se osnova zvrv n meki suglasnik imaju u jednini
sld padn nastavke:

Nominativ -

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ -

Instrumental - (kada je naglasak n osnovi)

- (kada je naglasak na zavretku)

Lokativ -

* Tako se menjaju dim i ruske imenice mukg roda koje u nominativu jednine imaju
nastavak -.

058. U instrumentalu jednine kod ruskih imenica nskg roda kojih osnova zvrv n , , , ,
nastavak glasi:

- (kada je naglasak n nastavku)

- (kada je naglasak n osnovi).

059. Ruske imenice enskg roda kojih osnova zvrv n meki suglasnik iza kojeg u nominativu
jednine stoji - imaju u jednini sld dn nastavke:

Nominativ -

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ -

Instrumental -

Lokativ -
NOIN RUSKIH IMENICA (OSIM GENITIVA)

060. Ruske imenice kod kojih se osnova zvrv n tvrdi suglasnik imaju u mnoini sld
dn nastavke:

Nominativ -, - (neke imenice mukg i vin

imenica srednjeg roda)

Genitiv

Dativ -

Akuzativ kao nominativ ili genitiv

Instrumental -

Lokativ -

061. Ruske imenice kojima se osnova zvrv n meki suglasnik imaju u mnoini sld dn
nastavke:

Nominativ -, - (neke imenice mukg i vin

imenica srednjeg roda)

Genitiv

Dativ -

Akuzativ kao nominativ ili genitiv

Instrumental -

Lokativ -

062. Imenice srednjeg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, naglasak im u nominativu
mnoin pada n osnovu, u tom du imaju nastavak - (iza ).

063. Neke imenice mukg i srednjeg roda u nominativu mnoin zvrvju n -.

064. U sluju imenica kojih osnova zvrv n , , , , , , , postoje odstupanja od tih

pravila dnim zvrecim obzirom n pravopisna grninj u svezi s tim suglasnicima (vidi
tak 022, 023 i 024 ovog Pregleda).

065. U mnoini sve imenice koje zn nt niv imaju akuzativ jednak nominativu, sve imenice
koje zn nt iv imaju akuzativ jednak genitivu, s tim da imenice srednjeg roda vrlo retko
zn nt iv.
GENITIV NIN RUSKIH IMENICA

066. U genitivu mnoin ruske imenice imaju sld zvrtk:

- u sluju imenica mukg roda kojih osnova zvrv n neki tvrdi suglasnik, osim , , i
ako naglasak pada n nastavak

-* u sluju imenica mukg roda kod kojih se osnova zvrv n

-u sluju imenica mukg roda kojih osnova zvrv n ako naglasak pada n osnovu
* Pod naglaskom -e postaje -.
u sluju imenica mukg roda koje u nominativu mnoin zvrvju n -, ako naglasak pada n
osnovu

- u sluju imenica mukg roda kojih osnova zvrv n neki meki suglasnik, takoe n ,
u sluju imenica mukg roda koje u nominativu mnoin zvrvju n -, ako je nastavak pod
naglaskom
u sluju imenica srednjeg roda kojih osnova zvrv n neki meki suglasnik
u sluju imenica nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, ako je nastavak pod
naglaskom
u sluju imenica nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -;

- u sluju imenica srednjeg roda koje u nominativu jednine zvrvju n - iii -ue
u sluju imenica nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, ako je naglasak n
osnovi

- u sluju nekih imenica mukog roda

u sluaju imenica srednjeg roda kojih osnova zvrv n tvrdi suglasnik
u sluaju veine imenica enskog roda, osim onih koje u nominativu jednine zvrvju n -.
*Ovaj zvrtk moe izazvati umetanje , ili u osnovu radi njenog lkg izgovaranja!

NEKE POSEBNOSTI U DNI ZVRI RUSKIH IMENICA

067. U genitivu jednine neke imenice mukog roda mogu imati pored redovnog nastavka - (-) i
zvrtk - (-), nrit kad se genitivom znv neka kliin ili deo ng.

068. U lokativu jednine neke - vinom jdnsln - imnice mukg roda kada stoje uz predloge
ili imaju zvrtk - (-).

069. Imenice mukg roda koje u nominativu jednine zvrvju n -, imenice srednjeg roda koje u
nominativu jednine zvrvju n -e te imni nskg roda koje u nominativu jednine zvrvju
n - imaju u lokativu jednine nastavak -.

RUSKI PRIDEVI

070. Ruski s pridevi svojim znnjim dele n:

- opisne prideve
- gradivne prideve
- prisvojne prideve.
071. Ruski opisni pridevi redovno mogu imati dva oblika
- dugi oblik
- kratki oblik (koji s u pravilu javlja samo kao imenski dio predikata).
072. Kratki oblik ruskih prideva s n menja dim, zvrv:

u jednini u mnoini

- u mukm rodu n -
- na - ili -.
- u srednjem rodu n - ili -
- u nskm rodu n - ili -

P
073. Ruski gradivni pridevi mogu imati samo dugi oblik, prisvojni ili samo dugi oblik (prisvojni
pridevi n - i -) ili samo kratki oblik (prisvojni pridevi n -, -, -, -), s tim da se ti
kratki oblici prisvojnih prideva menjaju dim, i to rzliit od dugih oblika opisnih i gradivnih
prideva.

074. Dugi oblici ruskih opisnih i gradivnih prideva imaju dve vrste promene brojevima, rodovima
i dim, ovisno tome da li im osnova zvrv n tvrdi ili n meki suglasnik.

JEDNINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRIDEVA

075. Ruski pridevi s osnovom n tvrdi suglasnik imaju sld dn zvrtk u jednini
rodovima:

muki rod srednji rod enski rod

Nominativ - (-) - -

Genitiv - - -

Dativ - - -

Akuzativ kao - -
nominativ ili
genitiv

Instrumental - - -

Lokativ - - -

076. Ruski pridevi s osnovom n meki suglasnik imaju sld dn nastavke u jednini
rodovima:

muki rod srednji rod enski rod

Nominativ - (-) - -

Genitiv - - -

Dativ - - -

Akuzativ kao - -
nominativ ili
genitiv

Instrumental - - -

Lokativ - - -
077. Ruski pridevi s osnovom n , , , imaju sld dn zvrtk u jednini rodovima:

muki rod srednji rod enski rod

Nominativ - (-) - (-) -

Genitiv - (-) - (-) - (-)

Dativ - (-) - (-) - (-)

Akuzativ kao - (-) -

nominativ ili
genitiv

Instrumental - - - (-)

Lokativ - (-) - (-) - (-)

MNOINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRIDEVA

078. Ruski pridevi s osnovom n tvrdi suglasnik imaju u mnoini sld dn zvrtk:

Nominativ -

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv

Instrumental -

Lokativ -

079. Ruski pridevi s osnovom n meki suglasnik imaju u mnoini sld dn zvrtk:

Nominativ -

Genitiv -

Dativ -

Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv

Instrumental -

Lokativ -

080. Ruski pridevi s osnovom n , , , imaju u mnoini jednake dn zvrtk kao i

pridevi s osnovom n meki suglasnik.
KOMPARATIV I SUPERLATIV RUSKIH PRIDEVA

081. Ruski pridevi (u pravilu samo opisni) mogu imati tri stupnja:

- pozitiv
- komparativ
- superlativ.

082. U komparativu ruski pridevi:

imaju jedan od sldih zvrtk:

- ili -
- (uz stanovite glasovne promene)
- (, , , );

imaju oblik pozitiva s ili ispred pozitiva (neki pridevi imaju samo takav komparativ).

083. Komparativi n - (-), - i - n menjaju se brojevima, rodovima i dim.

084. U superlativu ruski pridevi:

imaju jedan od sldih zvrtk:

- (oblik za jedninu, muki rod, nominativ)

- (sa stanovitim glasovnim promenama; obIik za jedninu, muki rod, nominativ);

imaju oblik pozitiva s , ili ispred pozitiva;

imaju oblik komparativa s o (za niv) ili (za iv).

085. Superlativi n - i - menjaju se po brojevima, rodovima i dim; u sluju

superlativa sa + pozitiv - brojevima, rodovima i dim menjaju se oba dela, u
sluju superlativa s ili - brojevima, rodovima i dim menja se samo
drugi dio tako sastavljenih superlativa.

086. Neki pridevi imaju svojih posebnosti u komparativu i superlativu:

pnidevi , , , i - grade komparative od drugih korena

pnidevi , , , , , , , i
- imaju oblike n -, u znnju i komparativa i superlativa.

RUSKI GLAGOLSKI PRIDEVI

087. U ruskom jeziku postoje etiri vrste glagolskih prideva (prideva koji se grade od glagola).

088. Glagolski pridev radni sdnji zvrv u nominativu jednine mukg roda:

- u sluju glagola prve vrste promene n - (-)

- u sluju glagola druge vrste promene n - ().

089. Glagolski pridev radni proli zvrv u nominativu jednine mukg roda n - ili samo -
.
090. Glagolski pridev trpni sdnji zvrv u nominativu jednine mukg roda:

- u sluju glagola prve vrste promene n - (-)

- u sluju glagola druge vrste promene n -.

091. Glagolski pridev trpni rli zvrv u nominativu jednine mukg roda n -, - (uz
stanovite glasovne promene) ili -.

092. Glagolski pridevi trpni (sdnji i rli) imaju pored dugih oblika i kratke (n -, odnosno n -
ili -, u nominativu jednine mukg roda), analogno opisnim pridevima.

RUSKE ZAMENICE

093. Ruske se zamenice dele n 10 vrsta:

- lin
- povratna
- prisvojne
- pokazne
- upitne
- odnosne
- odreene
- drin
- neodredene
- brojne zamjnice.

094. Gotovo sve ruske zamenice menjaju se dim, neke i brojevima i rodovima.

095. Svoje posebne promene dim imaju sld ruske zamenice:

- lin
- povratna
- prisvojne
- pokazne
- upitne
- odnosne zamenice.

096. Odreene, drin, neodreene i brojne ruske zamenice imaju:

- delom svoje posebne promene

(odreena zamenica , odreena zamenica , neodreena zamenica )

- delom se menjaju brojevima, rodovima i dim kao dgvrjui pridevi

(odreena zamenica , odreena zamenica , odreena zamenica , drin
zamenica , ndre zamenica , neodreena zamenica -,
neodreena zamenica -, neodreena zamenica -, neodreena zamenica
- i analogne neodredene zamenice s )

- delom se menjaju kao upitne i odnosne zamenice ,

(drin i neodreene zamenice sastavljene od ili dodavanjem -, -, -, -, -, -
, t ukazuje n odricanje /-/, odnosno neodredenost /ostali elementi/).
RUSKE LIN I POVRATNA ZAMJENICA

097. Ruske lin zamjenice sa svojim mguim dnim oblicima jesu:

jednin:

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Instrumental

Lokativ

mnoin:

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Instrumental

Lokativ

098. Ruske lin zamenice 3. lica jednine (o, , ) i mnoine () stji iza vin
predloga dobijaju tn -.

099. Iza predloga , , , , , , i

, kao i iza komparativa prideva i priloga, ruske lin zamenice . li n dobivaju tn
-.

100. dni oblici ruske povratne zamenice glase:

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Instrumental

Lokativ
 RUSKE P5,SVOJNE ZAMENICE
101. gu i oblici ruske prisvojne zamenice (analogno i ) jesu:

muki rod srednji rod enski rod mnoina

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao kao

nominativ ili nominativ ili
genitiv genitiv

Instrumental

Lokativ

102. gui oblici ruske prisvojne zamenice (analogno i ) jesu:

muki rod srednji rod enski rod mnoina

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao kao

nominativ ili nominativ ili
genitiv genitiv

Instrumental

Lokativ

103. Za znvnj pripadanja . licu ruski jezik nema posebnih zamenica, nego se u tu svrhu
upotrebljava genitiv dgvrju lin zamjenice, i to kao oblik koji s n menja dim.
104. Prisvojno-povratna zamenica menja se brojevima, rodovima i dim analogno
promeni prisvojne zamenice .

RUSKE POKAZNE ZAMENICE

105. gui oblici ruske pokazne zamenice (analogno i , osim u instrumentalu mukg i
srednjeg roda u jednini, te u mnoini - gde umesto stoji ) jesu:

muki rod srednji rod enski rod mnoina

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao nominativ kao

ili genitiv nominativ ili
genitiv

Instrumental

Lokativ
106. Pokazne zamenice i menjaju se brojevima, rodovima i dim analogno
dgvrjuim opisnim i gradivnim pridevima (u dugom obliku).

RUSKE UPITNE I ODNOSNE ZAMENICE

107. dni oblici ruskih upitnih i odnosnih zamenica , jesu:

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Instrumental

Lokativ

108. gui oblici upitne i odnosne zamenice jesu:

muki rod srednji rod enski rod mnoina

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao kao

nominativ ili nominativ ili
genitiv genitiv

Instrumental

Lokativ

109. Upitne i odnosne zamenice i menjaju se brojevima, rodovima i dima

analogno dgvrjuim opisnim i gradivnim pridevima (u dugom obliku).

RUSKI BROJEVI

110. Osnovni ruski glavni i redni brojevi jesu:

1 , , ; () 1.

2 , 2.

3 3.

4 4.
5 5.

6 6.

7 7.

8 8.

9 9.

10 10.

11 11.

12 12.

13 13.

14 14.

15 15.

16 16.

17 17.

18 18.

19 19.

20 20.

30 30.

40 40.

50 50.

60 60.

70 70.

80 80.

90 90.

100 100.

200 200.

300 300.

400 400.

500 500.

600 600.

700 700.

800 800.
 900 900.

1000 1000.

1000000 1000000.

1000000000 1000000000.

111. Svi ruski brojevi menjaju se po padeima, a brojevi , i svi redni brojevi menjaju se
i po rodovima.

PROMENE RUSKIH GLAVNIH BROJEVA DEI

112. gui oblici ruskog glavnog broja jesu:

muki rod srednji rod enski rod mnoina

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao kao

nominativ ili nominativ ili
genitiv genitiv

Instrumental

Lokativ

113. gui oblici ruskog glavnog broja jesu:

muki rod srednji rod enski rod

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao nominativ kao nominativ kao nominativ

ili genitiv ili genitiv ili genitiv

Instrumental

Lokativ

114. Ruski glavni broj (analogno i ) ima sld dn oblike:

Nominativ

Genitiv

Dativ
 Akuzativ kao
nominativ ili
genitiv

Instrumental
(!)

Lokativ

115. Ruski glavni brojevi od do i glavni broj menjaju se po padeima kao

imenice enskog roda koje u nominativu jednine zavravaju na - (bez oblika za mnoinu).
116. Ruski glavni brojevi , i imaju zapravo samo dva dn oblika:

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ

Instrumental

Lokativ

117. Kod slnih glavnih brojeva menja se dim svaki sastavni deo, s tim da:
- drugi deo brojeva - u nominativu i akuzativu nema n kraju -

- drugi deo brojeva - glasi:

u genitivu -
u dativu -
u instrumentalu -
u lokativu -.
118. Ruski glavni brojevi , i menjaju se dima kao dgvrju
imenice.

PROMENE RUSKIH REDNIH BROJEVA PADEIMA

119. Ruski redni brojevi imaju dn oblike analogn dnim obliim dgvrjuih opisnih i
gradivnih prideva (u dugom obliku), tj. onih kojima osnova zvrv n tvrdi suglasnik (uz izuzetak
rednog broja , koji ima dn oblike analogne dnim oblicima prisvojnih prideva n -):

muki rod srednji rod enski rod mnoina

Nominativ

Genitiv

Dativ

Akuzativ kao kao

nominativ ili nominativ ili
genitiv genitiv

Instrumental

Lokativ

120. Kod slnih ruskih rednih brojeva dima se menja samo poslednji broj.

Page 21
RUSKI PRILOZI

121. I neki ruski prilozi mogu, poput pideva, imati tri stepena:

- pozitiv
- komparativ (jednak jednostavnom komparativu prideva)
- superlativ (jednak drugom slenm superlativu prideva).

122. Nepravilnosti u graenju komparativa i superlativa ruskih priloga analogne su nepravilnostima u

graenju komparativa i superlativa ruskih prideva.

123. U ruskom jeziku postoje dve vrste glagolskih priloga (priloga koji se grade od glagola):

- glagolski prilog sdnji (koji zvrv n - ili -; osim glagolskog priloga sdnjg od glagola
, koji glasi )

- glagolski prilog rli (koji zvrv n - (-) ili -).

124. U sluaju nekih glagola svrenog vida umesto oblika na - (-) ili -) u ulozi glagolskog
priloga prolog pojavljuje se oblik n - ili -.

NEKE OS2B(NOSTI GRA(1-$ RUSKIH RNI

125. U ruskom jeziku se u prezentu redovno izostavlja moni glagol ( .).

126. Imenski dio predikata u ruskom je jeziku jedino u prezentu obvezatno u nominativu, in me
s nekim monim glagolima i mora - biti u instrumentalu ( . .)

127. Kad se u ruskom jeziku u prezentu ipak upotrebljava oblik (3. lice jednine prezenta
mong glagola ), taj oblik zapravo ima znnj glagola ( .).

128. U sluju tzv. povratnih glagola povratna je zamenica u ruskom jeziku zapravo spojena sa
glagolom, i to kao:

- (iza samoglasnika)
- (iza suglasnika, a u sluaju glagolskih prideva i iza samoglasnika).

129. Dve lin zamjenice vu se u ruskom jeziku tako da s prva zamenica stavlja u mnoinu
istoga lica, druga zamenica (moe to biti i imenica) stoji u instrumentalu s predlogom ().

130. U svakodnevnoj ruskoj konverzaciji esto se upitno znaenj rni izrv - umesto upitnom
ri - krktristim upitnom intonacijom.

131. U ruskom su knjivnm jeziku, takoder u naunim i strunim tekstovima, relativno st

tzv. pasivne rni ( .).