Tehniki fakultet aak

1. Vrste krunih procesa

Ranije je istaknuto da je sistem u kome vlada isti pritisak, temperatura i ista
koncetracija u termikoj ravnotei. Tu ne postoji pretvaranje toplotne energije u mehaniki
rad, a da bi dolo do pretvaranja mora u sistemu biti termodinamika neravnotea.
Ako u jednom delu izolovanog sistema vlada temperatura T1 , a u drugom T2 , pri emu
je T1 T2 , onda u sistemu postoji termodinamika neravnotea. U takvom sistemu je mogue
pretvaranje toplote u mehaniki rad. To se pretvaranje vri pomou krunih procesa koje vri
radno telo izmeu temperatura T1 i T2 .
Kruni procesi su sastavljeni od do sada analiziranih procesa i sa njima smo u stanju
da dobijemo kontinuirani permanentni rad stalan rad. Sve krune procese moemo podeliti u
dve grupe:
- povratne i
- nepovratne.
U zavisnosti ta se dobija pri nekom krunom procesu razlikujemo:
- desnokretne krune procese i
- levokretne krune procese.
Desnokretni kruni procesi se obavjaju u smeru skazaljke na satu i kod njih je rad irenja vei
od rada sabijanja pa se dobija rad, kao to je sluaj kod toplotnih motora.
Kod levokretnih krunih procesa rad sabijanja je vei od rada irenja pa se snaga troi na
njegovo obavljanje, kao to je, na primer, sluaj kod kompresora.
I desnokretni i levokretni kruni procesi mogu biti mogu biti povratni i nepovratni.
Meutim pored ovih krunih procesa, primera radi, postoje procesi koji se obavljaju
pri pretvaranju hemijske energije u toplotnu i to su otvoreni procesi, kod kojih se radno telo
ne vraa u poetno stanje.
Na sl.1. data je ema postrojenja za dobijanje rad i desnokretni kruni ciklus u p v
dijagramu. Izvor toplote temperature T1 daje toplotu Q1 , maina daje rad a hladnjak
temperature T2 prima toplotu Q2 .
Take 1 i 2 krunog procesa odvajaju odvajaju delove gde se dobija mehaniki rad od dela
gde se on troi. Povrina 1 a 2 II I 1 predstavlja rad koji se dobija irenjem radnog tela a
povrina 1 b 2 II I 1 rad sabijanja. Razlika ovih dvaju radova predstavlja koristan rad krunog
procesa.

Sl.1. Desnokretni kruni ciklusi

 Wk = W1 W2
gde je:
W1 - rad irenja
W2 - rad sabijanja
Razlika dovedene Q1 i odvedene Q2 toplote predstavlja odgovarajuu iskorienu korisnu
toplotu

Qk = Q1 Q2

Na sl. 2. prikazana je ema postrojenja za dobijanje rada i levokretni kruni ciklus u p v

dijagramu.

Sl.2. Levokretni kruni ciklus

Levokretni kruni ciklusi se koriste u rashladnim postrojenjima i toplotnim pumpama.

Termodinamiki stpen iskorienja desnokretnih krunih ciklusa se obeleava sa t :
Q1 Q2 Qk
t = =
Q1 Q1
i uvek je manji od jedinice. Kod svih maina tenja je da se t priblii to je mogue vie
jedinici.

2. Kartonov kruni proces

Francuski naunik Karnot teio je da pronae kruni ciklus kod koga bi t bilo to je
mogue blie jedinici. On je predloio ciklus koji se sastoji iz dve izotrme i dve izentrope,
prikazano na sl. 3. u p v i T S dijagramu.

1
 Sl. 3. Karnotov kruni ciklus u p v i T S dijagramu

Termodinamiki stepen iskorienja je

q2
t = 1
q1
V
q1 = mRT1 ln 2
V1
V3
q 2 = mRT2 ln
V4
V
T2 ln 3
V4
t = 1
V
T1 ln 2
V1
Ako iskoristimo jednainu adijabate i primenimo je na adijabate 2 3 i 4 1 dobija se:

k 1
T1 T2 V3
= =
T2 T3 V2
k 1
T1 T1 V4
= =
T2 T4 V1
pa je termodinamiki stepen iskorienja

T2
t = 1
T1
Kako je T1 > T2 to je uvek t < 1. Iz izraza se vidi da termodinamiki stepen iskorienja
Karnotovog ciklusa zavisi izkljuivo od krajnih temperatura izmeu kojih se odvija proces, pa
je po Karnotu to nazvano Karnotova teorema, a ne zavisi od vrste radnog fluida.
Ako bi posmatrali Karnotov ciklus u T S dijagramu onda vai:
q
t = 1 2
q1
gde je dovedena koliina toplote na osnovu izraza

q1 = T1 ( S 2 S1 )
2
a odvedena koliina toplote je

q 2 = T2 (S 3 S 4 ) = T2 (S 2 S1 )

jer je S 3 = S 2 a S 4 = S1 .
T2
Sada se dobija da je: t = 1
T1

a to je identino ranije dobijenom izrazu.

Koristan rad Karnotovog ciklusa dobijamo ako saberemo pojedine radove
izotermske i adijabatske ekspenzije i kompresije, odnosno

W = W12 + W23 + W43 + W1.4

V2
W = mR(T1 T2 ) ln
V1
Ako posmatramo Karnotov ciklus u T S dijagramu i ucrtamo ma kakav kruni ciklus
izmeu krajnih temperatura T1 i T21 , ucrtano isprekidanom linijom, sl.3., vidimo da je
iskoriena toplota takvog ciklusa uvek manja od Karnotovog, u krajnjem sluaju jednaka
iskorienoj toploti Karnotovog ciklusa, pa se zakljuuje da je Karnotov ciklus granini po
stepenu iskorienja u poreenju sa svakim drugim ciklusom koji se ostvaruje izmeu istih
krajnih temperatura. Ovo je idealan ciklus. On je ceo povratan pa proizilazi da je i za
najidealniji ciklus t 1 . Ovaj ciklus se neupotrebljava kod stvarnih motora jer ga je vrlo teko
ostvariti.

3. Procesi u motorima

Procesi u motorima se zasnivaju na pretvaranju energije goriva u mehaniki rad. Sve

to je navedeno za desnokretne krune procese vai i za procese u motorima.
Razlika izmeu krunih procesa u motorima i Karnotovog lei u tome, to se
dovoenje toplote ne odigrava pri izotermskoj, nego pri izohorskoj ili izobarskoj promeni
stanja.
Kod parnih motora parna maina, parna turbina, gorivo sagoreva van motora, dok
kod motora sa unutranjim sagorevanjem goriva sagoreva u samom cilindru motora.

3.1. Otto kruni proces

Sastoji se iz dve izohore i dve adijabate, prikazano na sl.4., u p v i T S dijagramu.

Sl.4. Otto ciklus u p v i T S dijagramu

3
 Pri odreivanju termodinamikog stepena iskorienja polazi se od izraza
q
t = 1 2
q1
gde je dovedena koliina toplote
q1 = c v (T3 T2 )

a odvedena koliina toplote

q 2 = cv (T1 T4 ) = cv (T4 T1 )

Zamenom ovih izraza u prethodni dobija se termodinamiki stepen kompresije

1
t = 1 k 1

Iz izraza se vidi da je t vee ako je vee, odnosno, ukoliko je za datu zapreminu cilindra
manji kompresijski prostor.
Na sl.5. prikazana je ema rada motora i indikatorski dijagram Otto motora. Otto
motor se sastoji iz vie cilindara 1 u kome se kreu klipovi 2 posredstvom klipnog mehanizma
3. Iz karburatora, kad je usisni ventil 4 otvoren, ulazi smea goriva i vazduha, pomou sveice
5 se pali, smea sagoreva a produkti sagorevanja pri otvorenom izduvnom ventilu 6 izlaze
van.

Sl.5. ema rada Otto motora

Linija 1-2 indikatorskog dijagrama predstavlja usisavanje meavine iz karburatora kad

je ventil 4 otvoren, od 2-3 je sabijanje gasne smee, koja se pali 3-4, pre nego to je klip doao
u krajnji poloaj. Linija 4-5 predstavlja ekspanziju produkata sagorevanja radni hod klipa
linija 5-1 predstavlja izbacivanje produkata sagorevanja pri emu se klip vraa u krajnji donji
poloaj.

3.2. Dizelov kruni proces

On se razlikuje od Otto procesa u tome to se sagorevanje odvija pri stalnom pritisku i

to se u cilindar motora dovodi i sabija ist vazduh. Za razliku od Otto motora kod Dizel
motora umesto sveice 5, upotrebljava se brizgaljka koja slui za ubacivanje goriva kome se
temperatura poveava iznad temperature samozapaljivosti pa se ono pali samo od sebe.
Dizelov ciklus prikazan je na sl.6. u p v i T S dijagramu.

4
 Sl.6. Dizelov kruni ciklus

Termodinamiki stepen iskorienja je dat izrazom

q
t = 1 2
q1
gde su dovedena i odvedena toplota date izrazom

q1 = c p (T1 T2 )
q 2 = cv (T4 T1 ) = cv (T1 T4 )

Zamenom ovih izraza u prethodni i sreivanjem dobija se

T4
1
1 T1 T3
t = 1
k T2 T3
1
T2
Primenom Gej-Lisakovog zakona dobijamo da je

T3 V3
= =
T2 V0

gde je stepen predekspanzije i on je mera za optereenje maine. I ovde je kao kod Otto
k 1
V T V 1
ciklusa = i 1 = 0 = k 1 .
V0 T2 V

Iz jednaina adijabatske ekspanzije i kompresije imamo:

T3V3k 1 = T4V k 1
T2V0k 1 = T1V k 1
dobija se odnos
T4
=k
T1
Zamenom izraza dobija se termodinamiki stepen iskorienja Dizel ciklusa u obliku

5
 k 1
t = 1
k k 1 ( 1)

Ako se izvri analiza izraza moe se zakljuiti da t raste sa poveanjem pri

zadatom a opada sa poveanjem pri stalnom i k.

4. Procesi u gasnim turbinama

Gasne turbine su maine koje slue za proizvodnju elektrine energije ili kao pomone
maine u sklopu drugih postrojenja. Glavni delovi su: kompresor 2, komora za sagorevanje ili
zagrevanje 3 i turibna 4.
U gasnim turbinama kao samostalnim mainama radni fluidi su produkti sagorevanja u
smei sa vazduhom koji hladi komore za sagorevanje, dok kod gasnih turbina kao pomonih
maina, radni fluidi su izduvni gasovi motora SUS, produkti sagorevanja parnih kotlova i dr.
Radni proces gasnih turbina kao samostalnih maina se sastoji u sledeem: sabijanje
goriva i vazduha ili zajedno ili posebno, njihovo meanje, paljenje i sagorevanje u komorama
za sagorevanje i ekspanzija produkata sagorevanja u turbini.
Za razliku od motora SUS odvoenje toplote je pri stalnom pritisku a ne pri stalnoj
zapremini, a dovoenje toplote moe biti pri stalnom pritisku (p=const) ili pri stalnoj
zapremini (v=const).
Principijelna ema rada gasne turbine, odnosno postrojenja sa gasnom turbinom data je
na sl.7.
Vazduni kompresor 2 usisava vazduh iz atmosfere, sabija ga, i goni ga u komoru za
sagorevanje 3, gde se pumpom 1 dovodi tenost ili gorivo u obliku gasa.

Sl.7 ema gasne turbine

Prilikom sagorevanja gas velikom brzinom dolazi u lopatine kanale turbine 4 gde se
kinetika energija pretvara u mehaniki rad koji se pomou pogonskog vratila prenosi na
generator 5.

Sl.8. Kruni ciklus gasne turbine sa dovoenjem toplote pri p=const

6
 Kruni ciklus rada gasne turbine sa dovoenjem toplote pri p=const prikzan je na sl.8.
u p v i T S dijagramu. Ovaj ciklus naziva se Dulov ciklus.
Termodinamiki stepen korisnosti ovog ciklusa je dat izrazom
q
t = 1 2
q1
gde je
q1 = c p (T3 T2 )
q 2 = c p (T1 T4 ) = c p (T4 T1 )

Zamenom izraza u prethodni dobija se da je

T4
1
c p (T4 T1 ) T1 T1
t = 1 = 1
c p (T3 T2 ) T2 T3
1
T2
Ako iskoristimo jednaine adijabate dobijamo
k 1
k 1
T2 p 2 k
= = k
T1 p1
k 1
k 1
T3 p3 k
= = k
T4 p 4
gde je
p2 p
= = 3
p1 p4
- stepen povienja pritiska, odnosno stepen kompresije, dobijamo da je termodinamiki
stepen iskoripenja Dulovog ciklusa dat izrazom

1
t = 1 k 1

Ako elimo da poveamo termodinamiki stepen iskorienosti ciklusa gasne turbine

tj. Dulovog ciklusa, onda u sistem uvodimo regenerator.
ema gasne turbine sa regeneratorom prikazana je na sl.9.

Sl.9. Gasna turbina sa regeneratorom

Na sl.10. prikazan je ciklus gasne turbine sa regeneracijom u p v i T S dijagramu.

7
 Sl.10. Kruni ciklus gasne turbine sa regeneracijom sa dovoenjem toplote pri p=const

Proces sagorevanja goriva u postrojenjima gasnih turbina moe se ostvariti izohorskim

procesom.
Na sl.11. prikazan je kruni ciklus gasne turbine u p v i T S dijagramu gde se
dovoenje toplote vri pri izohorskom procesu. Da bi odredili termodinamiki stepen
iskorienja za ovaj sluaj potrebno je znati dovedenu i odvedenu kolii nu toplote koje su
date sledeim izrazima:
q1 = cv (T3 T2 )
q 2 = c p (T4 T1 )
pa je stepen iskorienja na osnovu dat kao
c p T4 T1
t = 1
cv T3 T2
ili napisano u obliku
T4
1
T1 T1
t = 1 k
T2 T3
1
T2

Sl.11. Kruni ciklus gasne turbine sa dovoenjem toplote pri v=const

V1 V V
Ako se uvede da je stepen kompresije = i = 4 = 4 i iskoristi jednaina
V2 V3 V2
adijabatske kompresije
k 1
T1 V2 1
= =
T2 V1 k 1

i jednaina adijabate ekspanzije i kompresije

8
 T4V4k 1 = T3V3k 1
T1V1k 1 = T2V2k 1
dobija se da je
k 1
T3 T4 V4
=
T2 T1 V1

Korienjem sjedinjenog Bojl Mariotovog i Gejl Lisakovog zakona dobija se

T4 V4
=
T1 V1
pa je
k
T4 V4
=
T1 V1
Konano zamenom izvedenih izraza i sreivanjem dobija se:

t = 1 k
k k

odakle se vidi da e t imati visoku vrednost ako je dovoljno veliko pri sasvim malom
stepenu kompresije .
U praksi su u upotrebi gasne turbine kod kojih je dovoenje tpoote pri p=const, jer su
konstruktivno dosta jednostavnije, i pored toga to je termodinamiki stepen iskorienja
manji nego kod gasnih turbina kod kojih je dovoenje toplote pri v=const.

5. Procesi u kompresoru

Kompresori su maine koje ostvaruju proces sabijanja vazduha ili nekog gasa, pri
emu se troi mehaniki rad. Tako sabijeni vazduh ima veliku primenu u industrijskoj
proizvodnji i van nje, kao na primer kod pneumatskih ureaja i alata, u koionim cilindrima, u
transportu i drugo.
Prema nainu rada kompresori se dele na:
- zapreminske i
- kompresore sa lopaticama
Zapreminski kompresori se dele na:
- klipne i
- rotacione
Kopresori sa lopaticama mogu biti:
- centrifugalni i
- aksijalni
Prema broju radnih povrina klipa, klipni kompresori se dele na kompresore:
- prostog i
- dvojnog dejstva
Prema poloaju cilindra kompresori se dele na:
- horizontalne
- vertikalne i
- kose.
Prema rasporedu cilindara dele se na:
- linijske (horizontalni, vertikalni, V ili W raspored)
- zvezdaste (cilindri poreani u obliku zvezde)
9
 Prema broju stupnjeva sabijanja svi kompresori se dele na:
- jednostupne (jednostepene),
- dvostepene i
- viestepene.

5.1. Klipni kompresori

ema klipnog kompresora prikazana je na sl. 12.

Klip 1 se kree du cilindra 2 pomou krivajnog mehanizma 3.Pri kretanju klipa sa
leva na desno dolazi do usisavanja gasa pri otvorenom usisnom ventilu 4 pri emu se ovaj
proces naziva proces punjenja. Pri kretanju klipa na levo dolazi do sabijanja gasa pri emu se
pritisak poveava i otvara se izduvni ventil 5.

Sl.12. Klipni kompresor

Otvaranjem izduvnog ventila vazduh kroz vod odlazi do potroaa. Hlaenje

kompresora se ostvaruje vodom koja struji u oblozi 6 oko cilindra 2. esto umesto ovog
vodenog hlaenja ostvaruje se vazduno hlaenje.
Ovaj kompresor pripada grupi jednostepenih klipnih kompresora.
Njime se moe postii odreeni pritisak ija je vrednost ograniena vrednou
temperature na kraju kompresije i bezbednou rada ureaja.
Ako elimo poveati pritisak, upotrebljavaju se viestepeni kompresori iji je princip
rada identian radu jednostepenog kompresora.
Na sl. 13. prikazana je ema trostepenog kompresora sa meuhlaenjem radnog tela.
Sastoji se od cilindara 1 u kojim sa kreu klipovi 2, pomou krivajnog mehanizma 3, usisnih
ventila 5, potisnih ventila 6, meuhladnjaka 7 i usisnog i potisnog voda 4 i 8.
Radno telo kroz usisni vod dolazi u prvi cilindar kompresora gde se sabija a odatle
kroz potisni vod ulazi u meuhladnjak koji ustvari predstavlja razmenjiva toplote gde se
odigrava proces izobarskog hlaenja. Nakon hlaenja radno telo se dovodi u sledei cilindar
gde se ostvaruje stepen kompresije, odakle ponovo ide u meuhladnjak i tako redom prosec se
ponavlja.

Sl.13. ema trostepenog kompresora sa meuhlaenjem

10
 Na kraju proseca sabijeni vazduh odlazi kroz potisni vod do potroaa. Kao to se vidi,
prosec sabijanja se odvija u tri stepena gde se meuhlaenje temperatura dovodi na poetnu
vrednost, pa se u poslednjem stepenu dobija zahtevana vrednost pritiska i odgovarajua
temperatura.
Cilindri mogu biti postavljeni u obliku slova V ili W. Na sl.14. prikazana je ema
trocilindrinog dvostepenog klipnog kompresora sa W rasporedom.
Princip rada je isti kao i kod kompresora prikazanog na sl. 13. Razlika je u tome to je
raspored cilindara u obliku slova W i to se proces sabijanja odvija u dva stepena. Prvi stepen
sabijanja se odigrava u cilindrima povezanih sa usisnim vodom 4 a drugi stepen sabijanja u
treem cilindru iz koga se sabijeni vazduh istiskuje u potisni vod 8 ka potroaima.

Sl.14. Trocilindrini klipni kompresor saW rasporedom

5.2. Rotacioni kompresori

Rotacioni komprsor spada u grupu zapreminskih kompresora gde se poveanje pritiska
postie smanjenjem zapremine, prikazan na sl.15.
Rotor 1 je ekscentrino postavljen u odnosu na kuite 2, i izraen je tako da se u
njemu nalaze prorezi u kojima su smetene ploice 3. Pri obrtanju rotora usled dejstva
centrifugalnih sila ploice se stalno priljubljuju uz unutranji zid kuita kompresora. Vazduh
koji ulazi u kompresor biva zahvaen izmeu dve ploice, a usled ekscentrino postavljenog
rotora u odnosu na kuite kompresora, zapremina mu se smanjuje a poveava pritisak, i tako
sabijeni vazduh izlazi iz kompresora.

Sl.15. Rotacioni kompresor

11
 5.3. Centrifugalni kompresor
Spada u grupu kompresora sa lopaticama, prikazano na sl.16. Sastoji se iz kuita 1 u
kome se obre radno kolo 2 sa meulopatinim kanalima 3. Vazduh ili neki drugi gas ulazi u
kompresor, odnosno u meulopatine kanale gde mu se saoptava znatna brzina kretanja,
usled obrtanja radnog kola kompresora, pa on raspolae odgovarajuom kinetikom
energijom.

Sl.16. Centrifugalni kompresor

Takav vazduh dolazi u specijalno izraen kanal difuzor 4, gde se raspoloiva

kinetika energija transformie u potencijalnu energiju i takav gas kroz izvodne cevi ide dalje
do potroaa.

5.4. Termodinamiki procesi u kompresoru

Kao to je reeno, za razliku od drugih maina, u kompresoru se sabija vazduh ili neki
drugi gas, pri emu se troi mehaniki rad.
Na sl. 17.(a. i b.) prikazan je krini ciklus idealnog i stvarnog kompresora, sa
izentropskim sabijanjem gasa odnosno bez i sa tetnim prostorom u p v dijagramu.
U cilindru stvarnog kompresora postoji tetni prostor gde ostaje izvesna koliina
sabijenog gasa, linija 3 4 na sl. 17.b., koji se mea sa sveim gasom. Ovaj tetni prostor
smanjuje proizvodnost kompresora.

Sl.17. Kruni ciklus a. idealnog i b. stvarnog kompresora

12
 Na sl. 18. prikazan je kruni ciklus idealnog kompresora u p v i T S dijagramu.
Proces kompresije u principu moe da se izvodi po izotermi, adijabati i politropi. Sa sl. 18. se
da videti da je najbolja izotermska kompresija jer se troi najmanje rada, dok pri adijabatskoj
se troi najvie rada.
Teorijski rad kompresora raunamo pomou izraza

2
W = pv 2 + pdv p0 v1
1
na osnovu koga se izraunava rad za razne vrste kompresije.

Sl.18. Kruni ciklus idealnog kompresora u p-v i T-S dijagramu

Rad pri izotermskoj kompresiji iznosi:

2 2
dv v p
W = pdv = RT = RT ln 2 = p 0 v1 ln 0
1 1
v v1 p
jer je p 0 v1 = pv 2 = RT .

Rad pri adijabatskoj kompresiji iznosiu:

1
W = pv 2 + ( pv2 p0 v1 ) p0 v1
k 1
k 1

k k p k
W= ( pv2 p0 v1 ) = p0 v1 1
k 1 k 1 p0

Rad pri politropskoj kompresiji je isti kao i kod adijabatske kompresije samo to u
izrazu potrebno je eksponent adijabate k zameniti sa eksponentom politrope n, tj.

n 1

n n p n
W= ( pv2 p0 v1 ) = p0 v1 1
n 1 n 1 p 0

Kod viestepenih kompresora postie se vei krajnji pritisak nego to bi se postiglo
jednostupnim sabijanjem, a temperatura je nia nego pri politropskoj kompresiji.
Na sl. 19. prikazan je kruni ciklus kompresora sa trostepenom kompresijom.
Linije 22' i 3-3' predstavljaju meustupno izobarsko hlaenje.

13
 Sl.19. Kruni ciklus kod viestepene kompresije

Proces kompresije se odvija po linijama 1-2, 2'-3 i 3'-4 to predstavlja politropsku kompresiju
pa se na kraju dolazi do pritiska sa znatno niom temperaturom nego to bi ona bila pri
jednostepenom politropskom sabijanju, linija 1-5 jednostepenom adijabatskom sabijanju,
linija 1-6. Osenena povrina predstavlja rad koji se uteuje ovakvim procesom kompresije.

6. Procesi u rashladnim mainama

Rashladne maine su nale veliku primenu u industriji i domainstvima. Kod
levokretnih krunih procesa rad sabijanja je vei od rada irenja pa dolazi do troenja snage.
Na sl. 20. prikazan je levokretni Karnotov ciklus sa idealnim gasom u T-S dijagramu i
ema rashladnog postrojenja koje radi po ovom ciklusu.

Sl.20. Levokretni Karnotov ciklus i ema rashladne maine

Sabijanjem vazduha se obavlja kompresorom 1 po izentropi a zatim se u kondenzatoru 3

odvodi toplota q 2 pri konstantnoj temperaturi T p = T2 = T3 . Gas dolazi u turbinu 2 gde
ekspandira pa se ovom gasu dovodi toplota iz toplotnog izvora 4 pri konstantnoj temperaturi
Ti = T1 = T4 . Ovde je toplotni izvor prostor za hlaenje.
Kod maine za hlaenje stepen hlaenja dat je izrazom

q1
=
q 2 q1
gde je

14
 q1 = Ti (S1 S 4 )
q 2 = T p (S 2 S 1 )
pa je
Ti (S1 S 4 )
=
T p (S 2 S 3 ) Ti (S1 S 4 )

Kako je S1 = S 2 i S 3 = S 4 to sreivanjem izraza se dobija:

Ti
=
T p Ti
Od svih levokretnih ciklusa koji se odvijaju izmeu nekih temperatura izvora i ponora
povratni veliki Karnotov ciklus daje najveu vrednost faktora hlaenja.

7. Toplotna pumpa
Toplotna pumpa radi po levokretnom krunom ciklusu. To je maina koja se
upotrebljava za prebacivanje toplote sa materije koja ima niu temperaturu na materiju sa
viom temperaturom.
Na sl. 21. prikazana je ema toplotne pumpe.

Sl.21. ema toplotne pumpe

Radni fluid koji kljua na niskoj temperaturi isparava u isparivau 4 (amonijak, freoni)
oduzimajui toplotu od toplotnog izvora. Para iz isparivaa ulazi u kompresor 1 gde se sabija
na pritisak p-pritisak kondenzacija. U kondenzatoru 2 para se kondenzuje odajui toplotu
okolini. Iz kondenzatora, sada tenost radnog fluida odlazi u ekspanzioni ventil 3 gde se
pritisak tenosti smanjuje sa p 2 na p 4 - pritisak isparavanja. Tenost ponovo dolazi u
ispariva i proces se ponavlja.

15