TEK - Glavni Projekat Tem Opreme PV A2-01

Ugovara Naziv projekta Investitor
Konzorcijum Zamena sistema Elektroprivreda Srbije

Clyde Bergemann DRYCON otpepeljivanja korisnik
Goa Montaa TE Kostolac A TE Kostolac A
Projektovanje izvrio:
KFG Industrial Group
UGOVOR BROJ: I-296/2-10

NARUILAC: ELEKTROPRIVREDA SRBIJE (EPS)
KORISNIK: TERMOELEKTRANA KOSTOLAC A
NAZIV PROJEKTA: ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A
UGOVARA: KONZORCIJUM CLYDE BERGEMANN GOA MONTAA
PROJEKTANT KFG INDUSTRIAL GROUP
KNJIGA: G.2 ELEKTROSTATIKI FILTERI
SVESKA: G.2.3 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA OPREME ISPOD

PREDGREJAA VAZDUHA BLOK A2
Knjiga Sveska Revizija Strana

G.2 Elektrostatiki filteri G.2.3 Glavni projekat temelja opreme ispod predgrejaa vazduha Rev.01 1 od 78
Blok A2
Mesto za naslovnu stranu prema Zakonu o Planiranju i Izgradnji

Blok A2
SADRAJ PROJEKTA

Blok A2
ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

Tehnoloki projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA T.0. OPTA KNJIGA
SVESKA T.0.1. OPTA KNJIGA TEHNOLOKA
KNJIGA T.1. TEHNOLOKI PROJEKAT

SVESKA T.1.1. Glavni tehnoloki projekat

Blok A2

Mainski projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA M.0. OPTA KNJIGA
SVESKA M.0. OPTA KNJIGA MAINSKA
KNJIGA M.1. KOTLARNICA

SVESKA M.1.1. Glavni projekat prikupljanja i pripreme za transport ljake Blok A1
SVESKA M.1.2. Glavni projekat prikupljanje i pripreme za transport ljake Blok A2
KNJIGA M.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

SVESKA M.2.1. Glavni projekat prikupljanja i pripreme za transport suvog pepela
Blok A1
Blok A2
predgrejaa vazduha Blok A2
KNJIGA M.3. PROCESNA VODA

SVESKA M.3.1. Glavni projekat mainskih instalacija procesne i iste vode Blok A1
SVESKA M.3.2. Glavni projekat mainskih instalacija procesne i iste vode Blok A2
KNJIGA M.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA M.4.1. Glavni projekat mainskih instalacija u kompresorskoj stanici
SVESKA M.4.2. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije kompresorske
stanice
SVESKA M.4.3. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije
elektrorazvodnog postrojenja
KNJIGA M.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA M.5.1. Glavni projekat punjenja silosa za suvi pepeo
SVESKA M.5.2. Glavni projekat punjenja silosa za ljaku
SVESKA M.5.3. Glavni projekat pranjenja silosa i pripreme guste hidromeavine
SVESKA M.5.4. Glavni projekat grejanja, ventilacije i klimatizacije kontrolne sobe
SVESKA M.5.5. Glavni projekat lifta
SVESKA M.5.6. Glavni projekat pumpne stanice guste hidromeavine

Blok A2
Mainski projekat
KNJIGA M.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE
SVESKA M.6.1. Glavni projekat cevovoda izmeu Bloka A1 i silosnog kompleksa
SVESKA M.6.2. Glavni projekat cevovoda izmeu Bloka A2 i silosnog kompleksa
SVESKA M.6.3. Glavni projekat zajednikih cevovoda unutar elektrane
KNJIGA M.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

SVESKA M.7.1. Glavni projekat cevovoda do deponije, od siloskog kompleksa do
ukrtanja sa cevovodom iz TE Kostolac B
SVESKA M.7.2. Glavni projekat cevovoda do deponije, od ukrtanja sa
cevovodom iz TE Kostolac B do deponije irikovac
SVESKA M.7.3. Glavni projekat istakih stanica
SVESKA M.7.4. Glavni projekat distributivnih cevovoda na deponiji
KNJIGA M.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

SVESKA M.8.1. Glavni projekat prikupljanja povratne vode
SVESKA M.8.2. Glavni projekat mainskih instalacija pumpne stanice povratne
vode
KNJIGA M.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

SVESKA M.9.1. Glavni projekat mainskih instalacija pumpne stanice i bazena
procesne vode

Blok A2

Graevinski projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA G.0. OPTA KNJIGA
SVESKA G.0. OPTA KNJIGA GRAEVINSKA
KNJIGA G.1. KOTLARNICA

SVESKA G.1.1. Glavni projekat temelja opreme i pumpne stanice u kotlarnici
Blok A1
SVESKA G.1.2. Glavni projekat temelja opreme i pumpne stanice u kotlarnici
Blok A2
KNJIGA G.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

SVESKA G.2.1. Glavni projekat temelja opreme u elektrostatikom filteru
Blok A1
SVESKA G.2.2. Glavni projekat temelja opreme u elektrostatikom filteru
Blok A2
SVESKA G.2.3. Glavni projekat temelja opreme ispod predgrejaa vazduha
Blok A2
KNJIGA G.3. PROCESNA VODA

SVESKA G.3.1. Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode Blok A1
SVESKA G.3.2. Glavni projekat temelja pumpi iste i procesne vode Blok A2
KNJIGA G.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA G.4.1. Glavni projekat objekta kompresorske stanice
KNJIGA G.5. SILOSNI KOMPLEKS

SVESKA G.5.1. Glavni arhitektonski projekat
SVESKA G.5.2. Glavni projekat temeljenja
SVESKA G.5.3. Glavni projekat silosa za suvi pepeo
SVESKA G.5.4. Glavni projekat silosa za ljaku sa pumpnom stanicom
SVESKA G.5.5. Glavni projekat vodovoda i kanalizacije
SVESKA G.5.6. Glavni projekat puteva
KNJIGA G.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

SVESKA G.6.1. Glavni projekat cevnih mostova izmeu Bloka A1 i silosnog
kompleksa

Blok A2
Graevinski projekat
SVESKA G.6.2. Glavni projekat cevnih mostova izmeu Bloka A2 i silosnog
kompleksa
KNJIGA G.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

SVESKA G.7.1. Glavni projekat cevovoda do deponije, od silosnog kompleksa
do ukrtanja sa cevovodom iz TE Kostolac B
SVESKA G.7.2. Glavni projekat cevovoda do deponije, od ukrtanja sa
cevovodom iz TE Kostolac B do deponije irikovac
SVESKA G.7.3. Glavni projekat istakih stanica
SVESKA G.7.4. Glavni projekat distributivnih cevovoda na deponiji
KNJIGA G.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

SVESKA G.8.1 Glavni projekat rezervoara povratne vode drenani bazen
SVESKA G.8.2. Glavni projekat pumpne stanice povratne vode
KNJIGA G.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

SVESKA G.9.1. Glavni projekat pumpne stanice i bazena procesne vode

Blok A2

Elektro projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA E.0. OPTA KNJIGA
SVESKA E.0. OPTA KNJIGA - ELEKTRO
KNJIGA E.1. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOTLOVSKIH POSTROJENJA

A1, A2
SVESKA E.1.1. Glavni projekat niskonaponskog postrojenja u kotlarnici Blok
A1
SVESKA E.1.2. Glavni projekat niskonaponskog postrojenja u kotlarnici Blok
A2
KNJIGA E.2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOMPRESORSKE STANICE

SVESKA E.2.1. Glavni projekat trafostanice 6/0,4kV, 2x2000kVA i napojnih
6kV vodova
SVESKA E.2.2. Glavni projekat optih elektroenergetskih instalacija
kompresorske stanice
KNJIGA E.3. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SILOSNOG KOMPLEKSA

SVESKA E.3.1. Glavni projekat niskonaponskog razvodnog postrojenja
siloskog kompleksa (MCC), sistema vode, pumpne stanice
SVESKA E.3.2. Glavni projekat elektroenergetskih instalacija siloskog
kompleksa, sistema voda, pumpne stanice
KNJIGA E.4. GLAVNI PROJEKAT AUTOMATIKE, MERENJA I REGULACIJE

SVESKA E.4.1. Komandno kontrolni centar
FASCIKLA E.4.1.1. Tekstualna dokumentacija
FASCIKLA E.4.1.2. Grafika dokumentacija
SVESKA E.4.2. Kompleks silosa
FASCIKLA E.4.2.1. Silos 1 Grafika dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Silos ljake Grafika dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Silos 2 Grafika dokumentacija
FASCIKLA E.4.2.2. Kompresorska stanica Grafika
dokumentacija
SVESKA E.4.3. Blok A1

Blok A2
FASCIKLA E.4.3.1. Blok 1 Grafika dokumentacija

SVESKA E.4.4. Blok A2
FASCIKLA E.4.4.2. Grafika dokumentacija

Protivpoarni projekat
KNJIGA SVESKA NAZIV
KNJIGA P.0. OPTA KNJIGA
SVESKA P.0. OPTA KNJIGA PROTIVPOARNA
KNJIGA P.4. KOMPRESORSKA STANICA

SVESKA P.4.1. Glavni projekat zatite od poara
SVESKA P.4.2. Glavni projekat dojave poara
SVESKA P.4.3. Glavni projekat automatske instalacije gaenja poara
Inertnim gasom IG-541
KNJIGA P.5. SILOSKI KOMPLEKS

SVESKA P.5.3. Glavni projekat automatske instalacije gaenja poara
Inertnim gasom IG-541
KNJIGA P.9. PROCESNA VODA


Blok A2
I OPTI DEO

Blok A2
I.1 SADRAJ SVESKE

Blok A2
SADRAJ SVESKA G.2.3
PRILOG DOKUMENT
NASLOVNA STRANA
SADRAJ PROJEKTA
I OPTI DEO
PRILOG DOKUMENT
I.1 SADRAJ SVESKE

I.2 REENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU
II TEKSTUALNI DEO
PRILOG DOKUMENT
II.1 PROJEKTNI ZADATAK

II.2 TEHNIKI OPIS
Blok A2
II.3 TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA

II.4 PREDMER RADOVA TEMELJA OPREME ISPOD PREDGREJAA VAZDUHA BLOK A2
II PRORAUN KONSTRUKCIJE
PRILOG DOKUMENT
SADRAJ PRORAUNA
G.2.3 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA OPREME ISPOD PREDGREJAA VAZDUHA BLOK A2
G.2.3.1 UVOD
G.2.3.2 ANALIZA OPTEREENJA
G.2.3.3 PRORAUN
III GRAFIKI DEO
PRILOG DOKUMENT
III.1 SITUACIONI PLAN C062923221
III.2 RASPORED OPREME C062923222
III.3 KONSTRUKCIJA KL1 (KL2) C062923223
IV SPECIFIKACIJA MATERIJALA

Blok A2
IV.1 KONSTRUKCIJA KL1 (KL2)
I.2 REENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU

Blok A2

Blok A2
Mesto za reenje o odgovornom projektantu

Blok A2
II TEKSTUALNI DEO

Blok A2
II.1 PROJEKTNI ZADATAK

Blok A2
PROJEKTNI ZADATAK
INVESTITOR : JP Elektroprivreda Srbije

Termoelektrane I Kopovi Kostolac
PROJEKAT : Zamena sistema otpepeljivanja TE Kostolac A
1. Pregled zahteva projektovanja

Zameniti postojei sistem retke hidromeavine 10:1 vode ka deponiji pepela, sa gustom hidromevinom 1:1
vode do deponije pepela, u saglasnosti sa zahtevima Investitora i uslovima ugovora.
Ukupne koliine ljake i suvog pepela iz Blokova A1 i A2 se prikupljaju i transportuju u novi siloski kompleks gde
se odlau i potom meaju u gustu hidromeavinu pre transportovanja do postojee deponije pepela.
Kotlovska ljaka se prikuplja iz izlaza postojeih kracera (SSC) i onda ili prosejava ili drobi na odgovarajuu
veliinu koja je odgovarajua za dalji hidrauliki transport do siloskog kompleksa.
Pepeo iz kanala izduvnih gasova se ili skupljaju u mali levak i transportuju hidrauliki do kracera (SSC) (Blok A1)
ili se direktno alje gravitacijski do sipke kracera (SSC) (Blok A2).
Suvi pepeo se skuplja iz izlaznih levkova elektrostatikih filtera (ESF) i pneumatski transportuje do siloskog
kompleksa.
Pepeo se takoe skuplja iz izlaza predgrejaa vazduha (Blok A2) i pneumatski transportuje do siloskog
kompleksa.
Svi zahtevi za pneumatski transport suvog pepela i kontrolnog vazduha treba da se omogui iz odgovarajuih
kompresora i suaa.
Kompresori i suai treba da budu instalirani u u odgovarajui objekat.
Siloski kompleks se sastoji od 2 betonska silosa za smetaj suvog pepela i 2 elina za smetaj ljake. Silosi za
suvi pepeo e se prazniti ili preko vazdunih kanala za dalje meanje ili preko sipke za utovar u auto cistern.
Silosi za ljaku e se prazniti na reverzibilni transporter sa trakom za dalje meanje ili na sigurnosni izlaz na
kamion.
Suvi pepeo i ljaka treba da se meaju sa vodom u punom meau do zahtevane gustine 1:1. Meavina se
potom treba isprazniti u rezervoar za njen smetaj.
Dve linij muljnih pumpi treba das u projektovane tako da pumpaju 100% guste hidromeavine iz svakog
rezervoara za meavinu do postojee deponije pepela.

Blok A2
Cevovod guste hidromeavine treba da prati trasu postojeeg cevovoda i da se zavri na granici deponijske
kasete A. Ogranci cevovoda, montirani na nasipu brane sa viestrukim, zatvorenim T prikljunim komadima na
interval od svakih 50 m, dozvoljavaju distribuciju guste hidromeavine do svih delova deponije pepela.
Cevovod do deponije e se istiti u drenanoj jami lociranoj na granici deponije pepela.
Pigging system za ienje treba projektovati za upotrebu na cevovodu guste hidromeavine.
Povratnu vodu skupiti sa deponije i pumpati nazad u Termoelektranu (TE) na ponovnu upotrebu.
Procesna voda koja se trai za pranjenje sistema guste hidromeavine i hidrauliki transport ljake uzimati iz
bazena procesne vode. Povratna voda sa deponije, prelivna voda iz kracera (SSC) i koriena procesna voda iz
transporta ljake se alje u bazen procesne vode.
Sva dodatno zahtevana voda za process se obezbeuje iz jame u kojoj se skupljaju sve vode u TE.
Postojee 6.3kV ulazno napajanje treba da bude podeeno da omogui napajanje kompletne opreme za system
otpepeljivanja, ukljuujui gde je potrebno odgovarajua razvodna postrojenja, transpormatore i razvodne
table.
Novu elektrina opremu treba instalirati u odgovarajuem objektu.
Sistem za nadzor postrojenja treba da bude u saglasnosti sa postojeim DCS sistemom.
Kontrolna soba postrojenja treba da bude locirana u siloskom kompleksu.
Projekat treba da bude u saglasnosti sa Srpskim Zakonima i zahtevima postojee situacije.
2. Granice isporuke za projekat

Blok A1 - Izlazne prirubnice na kracerima (SSC)
- Izlazne prirubnice na levkovima kanala izduvnih gasova
- Izlazne prirubnice na prelivima kracera (SSC)
- Izlazne prirubnice na levkovima ESF
- Cevovod, u postojeoj pumpnoj stanici, za procesnu vodu
- Cevovod, u postojeoj pumpnoj stanici retke hidromeavine, za istu vodu
Blok A2 - Izlazne prirubnice na kracerima (SSC)
- Cevi za pranjenje levaka kanala izduvnih gasova
- Izlazne prirubnice na prelivima kracera (SSC)
- Izlazne prirubnice ESF na levkovima polja 1, 2 & 3
- Izlaza izlazne sipke punog transportera ESF polje 4
- Izlazni levkovi predgrejaa vazduha
Elektrikal - Bus Bar konekcija na postojeem elektrorazvodnom postrojenju
- Veza na postojeem 0.4kV razvodnom postrojenju
Povratna voda - Cev za pranjenje postojeeg drenanog sistema
Blok A2
3. Karakteristike suvog pepela i ljake

Suvi pepeo
Granulometrijski sastav Blok KoA1
Elektrostatiki filter
Kanal izduvnih
1-vo polje 2-go polje Ukupni uzorak
Otvor sita, m gasova
Masa, % Masa, % Masa, %
+850 1 1 1 1
-850+595 1-2 1 1 1
-595+425 3-4 1 1 1
-425+300 10-11 3-5 1 2-3
-300+212 32-33 8-9 1 7-8
-212+150 9-10 19-21 1-2 15-17
-150+106 17-18 16-17 5-9 16-17
-106+74 12-13 10-11 10-11 10-14
-74+53 9-10 9-10 15-17 9-10
-53+38 2-3 5-6 9-11 5-6
-38+0 1-2 21-26 53-57 25-29
Granulometrijski sastav, Blok KoA2

Elektrostatiki filter
Kanal izduvnih 3-e + 4-to Ukupni
1-vo polje 2-go polje
Otvor sita, m gasova polje uzorak
Masa, % Masa, % Masa, % Masa, %
+850 1-2 1 1 1 1
-850+595 2-4 1 1 1 1
-595+425 6-7 1-2 1 1 1-2
-425+300 15-17 5-6 1 1 4-5
-300+212 23-25 12-13 1 1 11-13
-212+150 19-21 20-22 2-4 1 19-21
-150+106 12-14 16-17 7-8 2-3 16-17
-106+74 8-9 13-14 10-14 4-6 13-14
-74+53 5-6 9-12 14-16 9-12 9-12
-53+38 2-3 5-6 10-11 5-7 4-6
Blok A2
-38+0 1-2 13-16 50-54 72-78 14-17
Mineralni sastav
Mikroskopski opiti su uraeni pomou metode uranjanja (xylol) sa mikroskopom sa polarizacijom
svetolsti. Detektovani su sledei minerali: agregati termiki obraenih mineral gline, zrna stakla,
degradiranih karbonata, crystobalite, anhydrite, rutile, magnetite, hematite, and coal.
Nekristalisana faza:
Najea faza u testiranim uzorcima je agregat termiki modifikovanih mineral gline i zrna stakla.
Agregati termiki modifikovanih mineral gline su obino okrugli (sferni, kugliasti i igliasti) sa
delovima uglja, Imajui u vidu da se pojavljuju mutni ili delimino providni. Najmanja veliina agregata
gline je 0,03 0,05 mm. Zrna stakla su veoma uobiajene i imaju tipini oblik kugle koja je jako esto
upljikasta. Zrna stakla su bezbojna ili slabo obojena (uta, braon, tamna, ili blago tamni). Zrna stakla
imaju najee veliine zrna ispod 0,030 mm. Ugalj je najee (ako se pojavljuje slobodno) veliine
krupnih zrna u uzorcima.
Kristalna faza:
Najei mineral u kristalnoj fazi je kristobalit, kao i termiki modifikovani fedspari i karbonati. Drugi
minerali se pojavljuju u tragovima. Testovi savijanja svetlosti Y-zraka, gore spomenuti, potvruju
mikroskopske testove na osnovu kojih je dominantna faza u uzorcima je kristalna faza. Kristalna faza je
prisutna u malim granicama, i njena kristalnost je ispod standardne greke instrumenta. U kristalnoj
fazi su definisani kristobali (prevlauju) i magnetite, retko titan-magnetit. U sledeoj tabeli su
predstavljene koliinski sastav mineral (analiza udela) koja je dobijena pomou kombinacije
mokroskopskih, x-zraci i hemijskih analiza.
Sadraj, %
Agregati termiki modifikovanih mineral gline 53,0 55,1
Zrna stakla 24,5 28,2
Kristobaliti 2,1 2,4
Fe minerali 2,7 5,1
Modifikovani feldspars 1,9 2,7
Modifikovani karbonati 0,8 0,9
Anhidrit 6,0 7,5
Ugalj 2,5 3,7
Ostali 0,5

Blok A2
Gustine
Gustina pepela 2.070-2100 kg/m
Zapreminska gustina, pepela, suva, 620-648 kg/m
Zapreminska gustian pepela, suva, sabijena 770-800 kg/m
Hemijski sastav pepela (sagoreli ugalj iz Drmno povrinskog kopa)
Sadraj, %
Opseg Prosek
SiO2 44 50 48,5
Fe2O3 8 10 9
Al2O3 24 - 27 25,9
CaO 5,5 8,8 6,7
MgO 2,9 4,3 3,5
Na2O 0,35 0,3
K2O 0,45 0,55 0,5
TiO2 0,6 1 0,8
P2O5 0,1
SO3 4,4 5,8 4,6
ljaka
Granulometrijski sastav
Blok KoA1 Blok KoA2
Otvor sita, mm
masa, % masa, %
-6+5 2-3 1
-5+4 1-2 2-3
-4+3 1-2 2-3
-3+1,7 6-8 18-20
-1,7+1 6-7 11-13
-1,5+0,85 2-3 5-6
-0,85+0,595 5-6 6-7
-0,595+0,425 8-9 6-8
-0,425+0,300 15-17 11-13
-0,300+0,212 17-19 14-16
-0,212+0,150 14-15 9-10
0,150+0,106 7-8 3-4
Blok A2
0,106+0,074 4-5 1-2

0,074+0 4 4
Gustina ljake 1930-1950 kg/m

Zapreminska gustina ljake, suva 380-510 kg/m
Zapreminska gustina ljake, suva, stvarna 440-600 kg/m
Zapreminska gustina ljake, mokra, 580-630 kg/m (Udeo vlage 31-43%)
4. Koliine pepela
Koliine ljake i kotlovskog pepela
Proseno, t/h Maximalno, t/h Proseno t/god
(za 7000 /god)
Blokt A1 (100MW) 2.5 6.0 17,500
Blok A2 (210MW) 5.0 12.0 35,000
Blok 1 + Blok 2 7.5 18.0 52,500
Koliine suvog pepela
Blok Proseno t/h Maximalno t/h

Po levku Ukupno Po levku Ukupno
ESF, 1-vo polje 9.25 37.0 12.15 48.6
ESF, 2-go polje 0.93 3.3 1.1 4.3
A1 (100MW)
ESF, 3-e polje 0.2 0.7 0.3 1.1
Dimnjak 0.0002 0.0003
A1 ukupno, t/h 41.0 54.0
A1 287,000 378,000
ukupno.t/god
A2 (210MW) Predgreja 0.5 1.0 0.6 1.0
vazduha
ESF, 1-vo polje 11.2 67.2 15.4 92.7
ESF, 2-go polje 1.3 7.9 1.8 11.0
ESF, 3-e polje 3.2 4.3
ESF, 4-to polje 0.7 1.0
Blok A2
Dimnjak 0.0002 0.0003

A2 ukupnol, t/h 80.0 110.0
A2 ukupno, 560,000 770,000
t/god
(za 7000 /god)
A1 + A2, t/h 121.0 164.0
A1 + A2, t/god 847,000 1,148,000
5. Zahtevane radni reim

a) Stabilna proizvodnja 1:1 udela pepela u vodi na osnovu sastava guste hidromeavine
- 100% suvog pepela, 0% ljake
- 90% suvog pepela, 10% ljake
Stabilna proizvodnaj znai:
Proseni udeo meanja vode; pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) sa opsegom od 0.9 do 1.1 za svaki dan
tokom 30 dana kontinualnog rada.
Minimalni udeo meanja vode: pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) mora da bude ne manje od 0.9 za ukupno
maksimalno. Jedan sat tokom 24 sata rada.
Maksimalni udeo meanja vode; pepeo (zasnovano na 1 kg pepela) je izmeu 1.1 i 1-2 za ukupni maksimum.
Jedan sat tokom 24 sata rada.
Nema efekta na rad blokova.
b) Maksimalni stabilni transport pepela 200 t/h iz novog postrojenja za otpepeljivanje do kasete deponije
pepela, tokom perioda od 24 sata, pod uslovima stabilen proizvodnje guste hidromeavine.
c) Stabilan transport 62 t/h suvog pepela iz Bolka A1 i 126 t/h iz Bloka A2 do novog silosa, stabilan transport
ljake i kotlovskog pepela iz Bloka A1 i A2 do novog silosa (6 t/h A1, 12 t/h A2).
d) Makimum od 10 mg/Nm3 praine u istom vazduhu posle svakog filtera.
e) Postii zahteve buke postrojenja prema specifikacijama Investitora.
_______________________________
JP Elektroprivreda Srbije
projekat : Glavni projekat silosa za ljaku sa pumpnom stanicom

Blok A2
Projektovati siloski kompleks u TEKOA tako da se situaciono uklopi na plato uz postojeu saobraajnicu koja
vodi od glavne kapije TEKO A do upravne zgrade.
Siloski kompleks treba da sadri od sledeih objekata i to,dva armirano betonska silosa za letei pepeo izmeu
kojih se nalazi postrojenje za silose za ljaku, koje je u prizemnom delu povezano sa zgradom pumpne stanice
uz koju je locirano spoljanje stepenite za komunikaciju izmedju objekata siloskog kompleksa, kao liftovskog
postrojenja koje je smeteno uz silos za pepeo(silos 2).
Podloge za projektovanje
-geodetski elaborat lokacije TEKOA

-tehnoloki projekat sa rasporedom opreme,gabaritima opreme i optereenja od opreme
-projekat idejnog reenja siloskog kompleksa
-geotehniki elaborat izraen za potrebe rekonstrukcije i revitalizacije objekata u TEKOA od strane preduzea
Kosovoprojekt-geotehnikaAD iz Beograda i to osnovne elaborate sveska 1 i elaborat-aneks uz svesku 1.
Projekat uraditi u svemu prema propisima i standardima za ovu vrstu objekta.
_______________________________
JP Elektroprivreda Srbije
II.2 TEHNIKI OPIS

Blok A2
TEHNIKI OPIS
UVOD
U okviru kompleksa termo-elektrane Kostolac projektovan je novi deo A, za potrebe odlaganja pepela i ljake. U
okviru ovog projekta nalazi se i objekat predgrejaa vazduha kod elektro filtera u okviru bloka A2 u kome su
trebaju po projektu postaviti nove pumpe sa opremom. Oprema-pumpe 8/8/3 Glavna D-pump i 8/8/3 Izlazna
D-pump i po jedna metalni sud u obliku levka za sabiranje smee iz gornjih sudova.
OPIS KONSTRUKCIJE
Oslonci pumpe 8/8/3 d-Pump

Pumpe 8/8/3, su teke u eksploataciji (kad su pune) 900kg. One zauzimaju ploaj ispod sudova smee pepela na
kome se nalazi betonska ploa. Na pomenutu pumpu se ne prenose nikakve horizontalne sile. Reakcija na
noici stolice podkonstrukcije pumpe je 9/4=2.25kN. Zbog ovako male sile je usvojeno da se ona osloni na
betonsku plou. Veza sa betonom ploe ostvaruje se ankerima veze koji dolaze zajedno sa opremom, kao i
nivelacioni vijak. Nakon montae se izvodi podlivka ispod stope(anker ploe) stuba. Sve pumpe se oslanjaju na
nivou 0.00 (77.7mnm).
Konstrukcija KL1 (KL2)-Nosa levka

Levak je sud u koji se prilikom eksploatacije nalazi smea pepela i na njega se preko konektora oslanjaju cevi u
kojima se transportuje smea pepela. Levak se oslanja na gornje noice IPE 220(pos 4 i pos 3) profila preko
fazonskih elemenata povezanih sa vijcima M12-5.6. Usvojene horizontalne sile predstavljju pretpostavljene
mogue vrednosti prilikom remonta opreme ili havarije nekog elementa u procesu(Fh=50% Fv).U toku
normalne eksploatacije na oslonac se ne prenose horizontalne sile. Konstrukcija je od profila IPE160(200)
stubovi, IPE 220 nosai i profila ukrute (spregovi) L60/60/5 odnosno L75/75/6, svi su povezani vijcima M12
preko vornih ploa. Stub konstrukcije se oslanja na nearmirani temeljni blok dimenzija 0,8/0,8/0,8m.
Materjal je elik S235.
PRORAUN
Teina pumpe 8/8/3 D-PUMP G=900kg, KL1 i KL2
Pumpe su projektovane tako da se u sistemu cevi ne mogu smatrati za oslonac, tj. na njih se ne prenose uticaji
cevovoda pre i posle pumpe osim same pumpe.
Sile sa kojima se analizirala konstrukcija KL1 su:
Teina cevi i smee u cevima, Levak, Smea u levku, Konektori, Sopstvena teina konstrukcije koja je uzeta
programski. Horizontalne sile su rauna te kao 50%F v.
Prilikom prorauna zanemarieni su uticaji seizmikih sila jer usvojene horizontalne sile, kao dejstvo u trenutku
havarije ili montae, daleko su vee od moguih horizontalnih seizmikih sila.
Pojanjenje oko tehnologije protoka:
Kada meavina prolazi iz silosa kroz cevi do sabirnog levka pa u pumpu dalje, nema maksimalne ispunjenosti
levka i svih cevi. U proraun je uzet sluaj maksimalne ispunjenosti i horizontalne sile. Sile su veliine 50%
vertikalne, tj.uzeto je vee incidentno optereenje. U proraunu seizmikih sila kao optereenje-masa koje
uestvuje u oscilovanju je: s.teina i propisana kubatura levka. Ovakva sila bi bila dosta manja od usvojene
horizontalne. Uticaj seizmike nije merodavan.
Proraun je sproveden metodom konanih elemenata sa gustom mreom vorova u programu za analizu
konstrukcija, Tower-u.
Blok A2
TEHNOLOGIJA GRADNJE
Poloaj pumpe je potrebno precizno geodetski obeleiti u odnosu na osovine pumpi i prema grafikoj
dokumentaciji.
Pre izvoenja konstrukcija vano je proveriti sve dimenzije na licu mesta i trenutno stanje materjala
konstrkcionih elemenata.
Napomena:Tekst projekta u pojedinim delovima nije usklaen sa novim vaeim standardima samo u toliko
to oznaka standarda nije JUS, ve SRPS ili su neki ukinuti pa ponovo usvojeni. Ovo vai i za betonsku i za
elinu konstrukciju. U tom smislu vano samo za ovaj projekat: Usvojena oznaka marke betona i armature
menja se sa odgovarajuom oznakom po vaeim novim standardima SRPS EN 206-1 i SRPS EN 10080, s tim
da se usvojeni profil armature zadrava (npr. MB 40 menja se u C35/45 i RA 400/500 na B500 uz zadravanje
usv.profila).
Sastavio:
Zoran Mitrovi, dipl.in.gra.
Licenca 310 C900 06

Blok A2
II.3 -TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA

Blok A2
TEHNOLOGIJA GRADNJE I OSNOVNI TEHNIKI USLOVI

BETONSKA KONSTRUKCIJA
Beton za konstrukcije
Obim i sadraj rada
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se od obezbeenja svih postrojenja, opreme,
materijala i radne snage i izvoenja svih operacija u vezi sa materijalima koji se koriste: za skladitenje, merenje
i rukovanje materijalima, za odmeravanje i meanje, i ako drugaije nije propisano u drugim odeljcima ovih
Uslova,za spravljanje oplata, prenoenje, ugraivanje, negovanje i zavrna obrada, svog betona za konstrukcije
objekata, izradu ipova od betona i druge uzgredne radove na betonskim konstrukcijama, u skladu sa
odredbama i uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa ovim odeljkom Tehnikih uslova, crtea i uputstvima
Nadzora.
Materijali
Agregat
Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji je u skladu sa poglavljem II.1 PBAB-a, odgovarajuim
uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta prema propisu o srpskom standardu SRPS B.B2.010.
Prirodni neseparisani agregat moe se upotrebiti samo za nearmirani beton i to do najvie MB15, za ispune,
slojeve izravnanja i sl. Granulometrijski sastav meavine agregata mora biti takav da osigurava dovoljnu
obradivost i zbijenost betona. Sastav granulometrijske meavine zavisi od propisanog kvaliteta betona, naina i
uslova transporta i ugraivanja i odreuje se eksperimentalnim putem, na osnovu prethodnih proba, koje mora
predvideti Izvoa radova u projektu betona.
U pogledu maksimalne veliine zrna vae odredbe l. 10 PBAB-a, meutim kod elemenata sa gusto
rasporeenom armaturom ili sa manjim zatitnim slojem, vei deo agregata mora se sastojati od zrna koja su
manja od rastojanja izmeu susednih ipki armature i oplate.
Cement
Za spravljanje betona moe se upotrebiti cement koji je u skladu sa poglavljem II.2 PBAB-a, poglavljem II.3,
PBAB-a uputstvima za njihovu primenu i koji ispunjavaju uslove kvaliteta utvrene propisima o srpskim
standardima SRPS B.C1.011 i SRPS B.C1.014
Za konstrukcije i elemente od prednapregnutog betona moe se upotrebiti cement na bazi portland-cementnog
klinkera sa najvie 15% dodataka.
U pogledu transporta i lagerovanja cementa vae odredbe PBAB-a, poglavlje VII.1 l. 235 i 236. Cement se mora
isporuiti u dovoljnoj koliini kako ne bi dolo do obustave ili prekida radova na betoniranju. Sav cement koji je
oteen vlagom ili na drugi nain, mora se odmah ukloniti sa gradilita.
Izvoa je duan da obezbedi, besplatno, i sve potvrde o ispitivanju, koje se odnose na cement koji se
namerava upotrebiti za radove .Svaka potvrda mora pokazati da je uzorak ispitala ovlaena organizacija i da u
potpunosti ispunjava uslove odgovarajueg standarda za ispitivan tip cementa.
Voda
Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja je u skladu sa poglavljem II.3 PBAB-a, odgovarajuim
uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta utvrene propisima o srpskom standardu SRPS
U.M1.058. Pijaa voda se smatra podobnom i moe se bez prethodnog ispitivanja koristiti za spravljanje
betona.
Dodaci betonu
Dodaci betonu se koriste za modifikaciju posebne osobine betona i isti su pod obaveznim atestom prema
Naredbi o obaveznom atestiranju dodataka betonu ("Sl. list RS" br. 34/85). Za spravljanje betona mogu se

Blok A2
upotrebiti dodaci koji su u skladu sa poglavljem II.4 PBAB-a , odgovarajuim uputstvima za primenu, kao da
ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o srpskom standardu SRPS U.M1.035. Kako dodaci mogu u isto
vreme izazvati i negativna dejstva na druge znaajne osobine betona, mora se prethodno proveriti da li dodatak
betonu odgovara projektovanoj betonskoj meavini, prema propisu o srpskom standardu SRPS U.M1.037.
Beton
Klasifikacija betona
U projektima, za svaki element konstrukcije ili za konstrukciju u celini, naznaena je klasa betona koja obuhvata
samo marku betona (MB) ili marku betona i druga svojstva koja beton mora imati u posebnim uslovima
sredine.
Marka betona (MB) je normirana vrstoa pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakteristinoj vrstoi pri
starosti betona od 28 dana. vrstoa betona pri pritisku ispituje se prema propisima o srpskom standardu SRPS
U.M1.020, na kockama ivice 20cm prema standardu SRPS U.M1.004 sa negom betonskih tela prema standardu
SRPS U.M1.005. Karakteristina vrstoa pri pritisku je vrednost ispod koje se moe oekivati najvie 10% svih
vrstoa pri pritisku ispitanog betona. U projektu konstrukcije moe se odrediti karakteristina vrstoa betona
pri pritisku, pri starosti koja je manja ili vea od 28 dana. Prema lanu 21 PBAB-a betoni se svrstavaju u dve
kategorije
beton prve kategorije B.I.i
beton druge kategorije B.II.
Beton B.I.
Beton I kategorije, B.I., su betoni niih marki i to MB10, MB15, MB20, i MB25 i spravljaju se na gradilitu na
kom se ugrauju, i ne smeju se transportovati. Za ove betone nisu neophodne prethodne probe ukoliko se
spravljaju na samom gradilitu. Najmanja koliina cementa za betone kategorije B.I. svih konzistencija, osim
itke, u zavisnosti od klase cementa i najkrupnije frakcije odreena je lanom 26 PBAB-a . Granulometrijski
sastav meavine agregata moe se odabrati bez prethodnih proba sastava meavine prema lanu br.9 PBAB-a
odnosno standarda SRPS U.M1.057, ako se granulometrijska kriva nalazi u podruju 3
Kontrola kvaliteta koja se odnosi na kontrolu proizvodnje i kontrolu saglasnosti (l.34 PBAB-a) vri se samo sa
kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta, na taj nain to se za kvalitet ovrslog betona na gradilitu uzima
dvostruko vei broj nego za beton B.II., l.48 pod "v". Kontrola proizvodnje se ne vri kako je uobiajeno
uzimanjem probnih kocki, ve se vri samo kontrola najmanje koliine cementa.
Beton B.II.
Betoni II kategorije, B.II., su betoni MB30 i viih marki, betoni sa posebnim svojstvima svih marki,
transportovani betoni svih marki i specijalni betoni MB60. Sastavi betona kategorije B.II. moraju se odrediti na
osnovu rezultata prethodnih ispitivanja betona sa materijalima sa kojima e se proizvoditi beton u skladu sa
lanom 28 PBAB-a. Granulometrijski sastav meavine agregata utvruje se eksperimentalno shodno l.8.
Najmanja ukupna koliina cementa i estica manjih od 0,25 mm u zavisnosti od najvee frakcije agregata
odreena je lanom 30, tabela 5 PBAB-a.
Prethodnim probama odreuju se traena svojstva i osobine betona predviene projektom i uslovima gradnje
kao to su: konzistencija, obradljivost, vrstoa, trajnost, termike karakteristike i dr.
Za beton kategorije B.II. obavlja se kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na
mestu ugraivanja (l.35, PBAB-a). Shodno l.48 pod "b" za beton spravljen iskljuivo za potrebe objekta,
odnosno gradilita, a pogon ima kontrolu kvaliteta proizvodnje prema propisu o srpskom standardu SRPS
U.M1.051., rezultati ispitivanja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazivanje saglasnosti sa uslovima
kvaliteta betona na mestu ugraivanja, sa tim da se isto mora projektom betona predvideti.

Blok A2
Svojstva betona u posebnim uslovima sredine

Opte odredbe
Preduslov za izradu betona sa posebnim svojstvima sastoji se u tome da se takav beton mora ispravno sastaviti,
spraviti i ugraditi (dobro sabijen i bez segregacije) i paljivo negovati. On se mora spravljati u skladu sa
odgovarajuim uslovima za beton B.II.
Vodonepropusni beton
Standard "SRPS U.M1.015 Beton. Ispitivanje vodonepropusnosti betona. " propisuje postupak ispitivanja
vodonepropusnosti betona. Marke vodonepropustljivosti betona su : V2, V4, V6, V8 i V12, pri emu brojke
2,4,6,8 i 12 oznaavaju pritiske u barima, to je propisano projektom konstrukcije. Ne sme se zapaziti pojava
kapi na gornjoj povrini na pet od est ispitanih tela za traenu marku, ali s tim da je prvu niu marku
vodonepropustljivosti zadovoljilo svih est tela.
Beton otporan na dejstvo mraza
To je beton koji je izloen estom smrzavanju i odmrzavanju u vlagom zasienim uslovima. Ovaj beton zahteva
agregat otporan na mraz i vodonepropusni beton. Standard "SRPS U.M1.016 Beton . Ispitivanje otpornosti
prema dejstvu mraza". odreuje marke otpornosti prema dejstvu mraza od M50, M100, M150 i M200, gde
brojke oznaavaju najvei broj ciklusa naizmeninog smrzavanja i kravljenja. vrstoa pri pritisku smrzavanih
tela mora iznositi 75% od vrstoe koji imaju nesmrzavana tela ekvivalentne starosti.
Beton otporan na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje
Otpornost ovog betona ispituje se prema srpskom standardu "SRPS U.M1.055. Beton. Ispitivanje otpornosti
povrine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje". Otpornost betona na dejstvo mraza i soli za
odmrzavanje odreuje se stepenom oteenja ispitivane povrine posle 25 ciklusa naizmenonog smrzavanja i
odmrzavanja. Beton se smatra jo otpornim na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje ako posle 25 ciklusa ima 0,2
mg/mm gubitak mase.
Betoni izloeni delovanju mraza ili mraza i soli moraju se tititi aeriranjem. Koliina uvuenog vazduha ispituje
se prema srpskom standardu SRPS U.M1.031 i isti mora odgovarati vrednostima datim u l.32, tabela 6 PBAB-a.
Beton otporan na habanje
Prema standardu "SRPS B.B8.015 ispitivanje prema habanju bruenjem", ispituje se otpornost na habanje
betona koji su izloeni optereenjima od jakog saobraaja ili stalnog protoka vode.
Beton otporan na hemijske uticaje
U zavisnosti od utvrenog stepena i vrste agresivnosti postupae se prema odredbama jugoslovenskog
standarda "SRPS U.M1.014 Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i zatita od njih (1959) ". Na
planovima i u tehnikim opisima naznaena je zahtevana otpornost prema odredbama navedenog standarda
na osnovu ega je Izvoa duan da postupi.
Izvoenje betonskih radova
Pre izvoenja konstrukcija i elemenata od betona, armiranog i prednapregnutog betona, Izvoa radova je
duan da na osnovu projekta konstrukcija, shodno l.232 PBAB-a, izradi projekat betona, koji sadri:
- sastav betonskih meavina, koliine i tehnike uslove za projektovanje klase betona
- plan betoniranja, organizaciju i opremu,
- nain transporta i ugraivanja betonske meavine,
- nain negovanja ugraenog betona,
- program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona,
- program kontrole, uzimanja uzoraka i ispitivanja betonske meavine i betona po partijama,
- plan montae elemenata, projekat skele za sloene konstrukcije, kao i projekat oplate za specijalne
vrste oplate.
Projekat betona mora se dati Nadzoru na odobrenje.
Betonski pogoni

Blok A2
Pogon za proizvodnju betona mora da ima potrebne kapacitete proizvodnje, kao i usaglaenu veliinu deponije
agregata i silosa, pored toga to mora da zadovolji uslove jugoslovenskih standarda SRPS U.M1.050, SRPS
U.M1.051 i SRPS U.M1.052. Fabrika betona mora biti opremljena i za proizvodnju betona u posebnim uslovima,
tj. kada je temperatura vazduha nia od +5 C, odnosno via od +30 C. Mora se u projektu betona dati udaljenost
fabrike betona od pojedinih delova objekta, broj automiksera sa kojima raspolae fabrika betona, kao i trajanje
transporta, uzimajui u obzir i zakrenost saobraaja na putu ako isti koristi javne saobraajnice.
Betonski pogon mora posedovati izvetaj o podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izvetaj o
jednomesenom ispitivanju ureaja za doziranje.
Skladitenje materijala
Agregat za beton ne sme se meati sa drugim materijalima za vreme transporta i skladitenja na gradilitu.
Uslovi transportiranja i skladitenja moraju odgovarati odredbama l.233 PBAB-a. U pogledu transporta
cementa, neophodne dokumentacije koja prati isporuku i uslova uvanja cementa na gradilitu, vae u svemu
odredbe l.234 i 235 PBAB-a, kao i komentar navedenih lanova. Dodaci betonu moraju biti oznaeni prema
propisu jugoslovenskog standarda SRPS U.M.1.034 i uskladiteni prema uputstvima proizvoaa.
Doziranje meavina
Doziranje svih komponenti betona, prema l. 23 PBAB-a, vri se teinski i mora odgovarati odredbama ovih
Tehnikih uslova. Tanost doziranja svih sastavnih delova mora biti u skladu sa takom 3.2. jugoslovenskog
standarda SRPS U.M1.050. Predlozi za doziranje, moraju se odrediti na osnovu prethodno izvrenih proba od
strane Izvoaa radova, u skladu sa l.28 PBAB-a i odobrenja Nadzora. Nikakav beton se ne sme ugraditi dok
rezultati posle 28 dana ne dokau da su projektovana doziranja ispravna. Maksimalni vodocementni faktor koji
je naveden je max. vodocementni faktor koji je dozvoljen kod odgovarajuih klasa (marki) betona i obuhvata
vodu koja se dodaje u mealicu i slobodnu vodu koja sadri agregat. Minimalne koliine koje su naznaene,
predstavljaju sadraj cementa koji je dozvoljen za odgovarajue klase (marke) betona. Cement potreban u
veim koliinama, od tih minimalnih, da bi se postigla vrstoa i konzistencija, mora obezbediti Izvoa bez
prava na naknadu. Ako testovi kontrole kvaliteta, kako je propisano u ovim Uslovima, pokau da je potrebna
promena u sastavu meavine, takva se promena mora izvriti na teret Izvoaa.
Konzistencija betona
Konzistencija betona se odabira tako da se raspoloivim sredstvima za ugraivanje omoguava dobra zbijenost
betona, to lake ugraivanje bez pojave segregacije i dobra zavrna obrada povrine. Konzistencija betona je
mera obradivosti i razlikuju se etiri podruja konzistencije: kruta, slabo plastina, plastina i tena. Mere
konzistencije svee betonske mase date su u tabeli 2. l.2. PBAB-a.
Meanje betona
Komponente betona za sve pozicije betonskih radova mogu se meati u mealicama fabrike betona i to toliko
dugo dok se ne postigne homogena meavina. Odreivanje stepena homogenosti svee betonske meavine vri
se prema taki 4.5 standarda SRPS U.M1.050. Mealica mora biti uvek u takvom funkcionalnom stanju da posle
punjenja pojedinim komponentama postigne homogenu meavinu u utvrenom vremenu meanja. Utvreno
potrebno vreme meanja, vreme koje protekne od momenta kada su sve komponente u mealici do poetka
pranjenja mealice, mora biti naznaeno u tabelama za sastav betona i postavljeno na vidnom mestu.
Transport betona

Blok A2
U pogledu uslova za transport betona i nain obavljanja transporta od fabrike betona, gde se proizvodi
betonska meavina, pa do mesta ugradnje vae odredbe jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.045
Transportovani beton. Tehniki uslovi (1987).
Ugraivanje betona
Beton se ugrauje prema projektu betona. Temperatura sveeg betona u fazi ugraivanja ne sme da je nia od
+5 C niti via od +30 C. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 5 C ili iznad 30 C, smatra se betoniranjem
u posebnim uslovima i u tom sluaju moraju se preduzeti mere u pogledu proizvodnje, ugradnje i nege betona
u skladu sa poglavljem VII-7 PBAB-a.
U konstrukciju se mora ugraditi beton takve konzistencije da se moe dobro ugraditi i zbijati predvienim
mehanikim sredstvima za ugraivanje .Sveem betonu se ne sme dodavati voda.
Visina slobodnog pada betona ne sme da bude vea od 1,50m. Ako se za dovod betona od mealice do oplate
koriste rie ili oluci, isti moraju biti opiveni limom, a kod strmih nagiba opremljeni pregradama ili da su kratki
kako bi se odrala brzina kretanja.
Ako se ugraivanje betona nepredvieno prekida, moraju se preduzeti mere da takav prekid ne utie tetno na
nosivost ili ostala svojstva konstrukcije, odnosno elemenata. Kada prekid ugraivanja betona nije izveden
ispravno ili na nain predvien projektom, Izvoa je duan da mesto prekida obradi onako kako to bude
Nadzor zahtevao.
Beton se mora dobro sabiti za vreme i odmah posle ugraivanja. Zbijanje se mora izvriti mehanikim
vibriranjem i Izvoa je duan da obezbedi dovoljan broj vibratora za interno vibriranje (pervibriranje), kao i
uslove za njihovo premetanje. Nadzor moe propisati i upotrebu spoljnih vibratora na posebnim mestima.
Vibratorima se mora rukovati tako da se potpuno obradi beton oko armature i u okovima i uglovima oplate, i
mora dovoljno trajati i biti takve jaine da potpuno sabije beton, ali se ne sme produavati da ne bi dolo do
segregacije. Na povrini se ne sme dozvoliti izdvajanje lokalnih povrina maltera. Vibratori se moraju polako
stavljati u beton i vaditi iz njega. Ne smeju se direktno oslanjati na armaturu ili usmeravati na delove ili slojeve
betona koji su se stvrdnuli do stepena da je beton prestao biti plastian pri vibriranju.
Odredbe ovog odeljka odnose se i na prefabrikovane elemente, osim ako Nadzor ne odobri upotrebu spoljnog
vibratora ili prihvati metod vibriranja Izvoaa.
Ugradnja betona u slojevima

Beton se mora ugraivati u slojevima debljine 30cm, a kod veih masa i do 50cm. Svaki sloj se mora ugraditi i
sabiti pre nego to na prethodnom sloju zapone vezivanje betona. Radne spojnice se mogu postavljati samo
gde su naznaene na crteima, ili prikazane u planu betoniranja koji je odobrio Nadzor. U hitnim sluajevima
spojnice se mogu postavljati samo prema uputstvima Nadzora.
Pre ugraivanja novog betona uz beton koji je stvrdnuo, oplate se moraju ponovo pritegnuti, a povrina
stvrdnutog betona ohrapaviti, temeljno oistiti od stranih materija i cementnog mleka i nakvasiti vodom.
Ugradnja betona pod vodom

Betoniranje pod vodom se mora izvoditi tako da se iz betonske mase ne izdvoje cement i voda. Beton za nosee
elemente koji se ugrauje pod vodom mora da sadri: najmanje 400kg cementa po kubnom metru betona,
granulat sa maksimalnim zrnom od 32mm, fluidifikator kao dodatak betona, s tim da sleganje konusa bude oko
15 cm. Cement mora da je odgovarajueg kvaliteta i otporan prema eventualnoj agresivnosti vode. Levak za
betoniranje sastoji se od cevi prenika najmanje 25 cm, konstruisan iz delova koji imaju spojnice sa
prirubnicama opremljenim zaptivkama. Levci za betoniranje moraju se tako podupreti da omogue kretanje
izlivenog kraja po itavoj radnoj povrini, kao i da omogue brzo sputanje kada je potrebno usporiti ili
zaustaviti protok betona. Izlivni kraj na poetku radova mora biti zatvoren kako bi spreio ulazak vode u cev i

Blok A2
mora biti do na 20 cm od dna. Kada se ara izrui u levak, protok betona se mora regulisati laganim izdizanjem
izlivnog kraja, uvek ga zadravajui u ugraenom betonu. Protok betona mora biti neprekidan. Sa crpljenjem
vode i ienjem povrine moe se poeti tek kada je beton ovrsnuo.
Podlivke
Podlivke se izvode od maltera spravljenih sa ekspanzionim cementima pri emu minimalna postignuta vrstoa
mora odgovarati betonu marke MB45. U pogledu kvaliteta primenjenih materijala vae odredbe ovog poglavlja.
Podlivke se ugrauju tako da uvek postoji nadpritisak: moe se primeniti princip spojnih sudova ili postupak
injektiranja.
Malteri moraju imati trajno poveanje zapremine od min. 1%. Podlivke vee debljine od 50mm moraju se
dobro armirati.
Izvoa je duan da u sklopu radova na ugradnji prefabrikovanih elemenata, leita, slivnika i slinih elemenata,
gde se predvia primena podlivke, priloi u okviru projekta tehnologije ugradnje, sve potrebne dokaze da
predviena kompozicija maltera koja e se koristiti kao podlivka u svemu odgovara traenim uslovima.
Navedeni projekat, zajedno sa detaljnim opisom tehnologije ugradnje podlee odobrenju Nadzora.
Negovanje betona
Neposredno posle betoniranja, beton se mora zatititi od:
- prebrzog isuivanja,
- padavina i tekue vode,
- visokih i niskih temperatura,
- vibracija koje mogu poremetiti unutranju strukturu i
- mehanikih oteenja
Povrine betona izloene uticajima moraju se zatititi pokrivkom. Tip pokrivke mora da je po oceni Nadzora
najpogodnija u postojeim uslovima. Ako prema oceni Nadzora pokrivke nisu potrebne, povrine se moraju
odrati u vlanom stanju polivanjem ili prskanjem vode. Ako projektom betona nije drugaije odreeno, vreme
negovanja propisano je l.267 PBAB-a.
Zavrna obrada povrine i tolerancije

Sve povrine od betona moraju se temeljno obraditi u vreme ugraivanja. Obrada mora da bude takva da
potisne krupnozrni materijal sa povrine i da malter potpuno nalegne na oplate da bi se stvorila ravna zavrna
povrina bez vode i vazdunih mehuria ili upljikavosti. im se beton dovoljno stvrdne, a oplata ukloni, cela
povrina mora se temeljno oistiti, ukloniti tragovi oplate ili istureni delovi, kako bi povrina ostala ravna, bez
ulegnua ili nepravilnosti.
Kod kolovoznih (podnih) ploa, poto se beton ugradi i sabije, mora se poravnati do granica i visina naznaenih
poprenim presekom i mora se obraditi do glatke ravne povrine. Kvalitet izrade mora biti takav da kada se
kontrolie zavrna obrada letvom-ravnalicom od 4m ne sme pokazivati vea odstupanja od 10mm od propisane
visine poprenog preseka. Ostala dozvoljena odstupanja u zavrnim betonskim radovima su :
- kod dimenzija poprenih preseka stubova i nosaa, ne vie od 6 mm,
- kod ostalih dimenzija stubova i nosaa, ne vie od 10 mm, s tim da visinske kote na kvadrenima
mogu odstupati najvie do 5 mm,
- ravnost vertikalnih ili kosih povrina mora biti u granicama od 8 mm mereno letvom duine 3 m,
- odstupanje stubova i zidova od vertikale, mereno sa viskom ne sme biti vee od 6 mm
Nain izvoenja zavrnih radova kod posebnih elemenata ili delova konstrukcije dat je na crteima ili je
naznaen u predraunu.

Blok A2
Uzimanje uzoraka i ispitivanje

Izvoa je odgovoran za sprovoenje i analizu odgovarajuih ispitivanja propisanih PBAB-om i odgovarajuim
srpskim standardima, kao i za uzimanje potrebnih podataka iz rezultata tih ispitivanja u toku izvoenja radova.
Saglasno ovom poglavlju Izvoa je duan da na zahtev Nadzora, tokom izvoenja radova od betona, uzme i
uva betonska tela za ispitivanje, u uslovima konstrukcije. Izvoa je duan da sve trokove nabavke i rada
opreme za uzimanje uzoraka za ispitivanje, kao i sve trokove na uzimanju uzoraka i ispitivanju, obuhvati
ponuenom jedininom cenom odgovarajuih pozicija radova, u svemu prema odredbama ovog odeljka i
zahtevu Nadzora.
Naknadno dokazivanje kvaliteta ugraenog betona u konstrukciji vri se u posebnim sluajevima, na primer:
ako nije mogue izvesti ispitivanje vrstoe na pritisak, ili ako rezultati nisu odgovarajui, ili ako postoji neki
drugi za ozbiljnu sumnju u vrstou betona u konstrukciji. Postupak za ispitivanje vrstoe betonskih tela pri
pritisku, izvaenih iz ovrslog betona regulisan je odredbama jugoslovenskog standarda "SRPS U.M1.040-
Odreivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku izvaenih iz ovrslog betona".
Merenje
Koliina koju e platiti Izvoau po ugovorenoj jedininoj ceni za jedinicu mere izvedenog elementa naznaenu
u predmeru radova po kubnom, kvadratnom, dunom metru ili komadu u svemu je odreena planovima,
specifikacijama ili kako Nadzor utvrdi. Armatura i kablovi se obraunavaju u svemu prema odredbama poglavlja
5000 odnosno 5500 ovih Tehnikih uslova.
Plaanje
Za koliinu utvrenu na gore opisan nain Izvoau e se platiti po ugovorenoj jedininoj ceni koja predstavlja
punu nadoknadu za obim i sadraj rada dat ovim poglavljem.
Skele i oplate
Sadraj rada
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se u obezbeenju svih postrojenja, opreme,
materijala i radne snage i u izvoenju svih operacija u vezi sa izradom,potrebnim temeljenjem, montaom i
demontaom skela i oplata vezanih za izvoenje radova od betona, i za druge uzgredne radove na betonskim
konstrukcijama u skladu sa odredbama i uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa ovim odeljkom Tehnikih
uslova, crteima i uputstvima Nadzora.
Planovi za izradu skela i oplata

Izvoa je duan da na osnovu podataka i uslova iz projekta konstrukcija, kao i podataka o temeljenju objekata,
zahteva u pogledu odvijanja saobraaja (za objekte preko javne saobraajnice) ili u pogledu eksploatacije
objekta koji se nadziuje, proiruje ili adaptira i snimljenog stanja, izradi potrebnu dokumentaciju za skele i
oslonce skela, kao i za posebne oplate koje namerava da upotrebi. Dokumentaciju, izraenu prema odredbama
standarda, Izvoa je duan da dostavi Nadzoru na odobrenje, ali odobrenje Nadzora nee osloboditi Izvoaa
od eventualnih nepogodnosti usvojenih reenja. Kada se skela, za delove konstrukcija, postavlja iznad puteva na
kojima se obavlja redovan saobraaj, moraju se iznad puta na odgovarajuem odstojanju od skele, sa obe
strane skele, podii ramovi za gabarit. Ramovi se moraju izraditi sa rasponom i slobodnom visinom prolaza
neto manjim od gabarita skele. Sva obeleavanja i osiguranja vezana za regulaciju saobraaja Izvoa je duan
da izvede o svom troku, a prema uslovima nadlenog organa uprave, od koga i trai saglasnost za izmenu
reima saobraaja.

Blok A2
Izvoenje skela i oplata

Skele i oplate moraju biti tako konstruisane i izvedene da mogu preuzeti optereenje i uticaje koji nastaju u
toku izvoenja radova bez tetnih sleganja i deformacija, i osigurati tanost predvienu projektom konstrukcija
Skele
Skele se moraju izvesti tako da se obezbede projektovani nagibi konstrukcija prikazani na crteima vodei
rauna o potrebnim nadvienjima datim u projektu, ili zahtevima Nadzora, skupljanju, ugibu rasponskih
elemenata skele, gnjeenju materijala i sleganju jarmova skele. Sleganje skele mora se pratiti i meriti za vreme
betoniranja. Potrebno je preduzeti mere da se omogui ponitavanje neoekivanih sleganja.
Sa betoniranjem se moe zapoeti po odobrenju Nadzoru, ali tek po prijemu konstrukcija skela od strane
posebno formirane komisije Izvoaa radova, koja je duna da proveri dimenzije ugraenih elemenata, kvalitet
izrade, kao i preduzete mere zatite na radu.
Oplate
Oplate betonskih elemenata ili delova konstrukcije moraju obezbediti da se oblik i dimenzije elemenata dati na
crteima odre u granicama dozvoljenih propisanih odstupanja. Oplate se konstruiu od materijala i na nain
koji zavisi od zahteva koji su postavljeni u projektu, srpskom standardu i odredbama ovih Tehnikih uslova.
Konstrukcija oplata mora biti takva da se one po otvrdnjavanju betona mogu skinuti bez oteenja elemenata.
Svi nosai i grede upotrebljeni su za podupiranje oplata moraju biti posebno kruti, njihova konstrukcija se mora
odrediti na osnovu ugiba koji ne sme prelaziti 1/1000 raspona pod punim optereenjem. Oplate moraju biti to
je mogue vie nepropustljive i moraju se pre betoniranja dobro navlaiti sa obe strane. Za premazivanje oplate
i kalupa mogu se upotrebljavati samo sredstva koja ne dovode do izmene i boje betona niti deluju agresivno na
sve ili ovrsli beton i armaturu.
Ukoliko projektom posebno nije predvieno, du uglova oplate, da bi se ivice betonskih elemenata sauvale od
oteenja prilikom skidanja oplate, treba ugraditi lajsne trouglastog preseka sa 20 mm katetama. ice za
utezanje oplate moraju biti provuene kroz plastine cevice, s tim to raspored istih na vidnim povrinama
mora biti pravilan. Oplate temelja i unutranjih povrina:za oplate temelja, jastuka, unutranjih povrina
betonskih elemenata i delova konstrukcija koji su u kontaktu sa zemljom ne postavljaju se nikakvi posebni
zahtevi u pogledu izbora tipa oplate, odnosno materijala sem da moraju biti ispunjeni osnovni zahtevi navedeni
u ovim Tehnikim uslovima.
Oplate vidnih povrina:

Oplate spoljnih, vidnih povrina betonskih elemenata:stubovi, grede, zidovi, krovni i fasadni elementi,
rasponske konstrukcije, kao delovi kod kojih nije predviena posebna dodatna obrada, ukoliko na crteima nije
posebno dato, moraju biti glatke sa nenaglaenim nastavcima. Oplate od metala:
Uslovi za oplate: u pogledu konstrukcije, ravnosti, ukruenja, pravca, obrade uglova, uklanjanja, ponovne
upotrebe, podmazivanja i ienja vae i za oplate od metala, odnosno kalupe. Metal koji se koristi za oplate
mora biti tolike debljine da oplate zadre svoj oblik. Spojke i druga sredstva za spajanje moraju biti tako
konstruisane da kruto spajaju oplate i da omogue uklanjanje tako da se beton ne oteti. Mora se posebno
voditi rauna da se oplate od metala sauvaju od re, masti ili drugog stranog materijala, koji bi doveo do
promene boje betona.
ienje unutranjosti oplata:

Gde je unutranjost dna oplate nepristupana, donje table oplate moraju se ostaviti slobodne, tako da se mogu
ukloniti zbog ienja nepoeljnog materijala pre ugraivanja betona.

Blok A2
Prijem oplata:
Pre poetka betoniranja svakog elementa, Nadzor, na osnovu prethodno izvrene geodetske kontrole i kontrole
geometrije elemenata koji se betonira mora zapisniki utvrditi da li izgraena oplata zadovoljava u pogledu:
- situacionog poloaja elemenata i visinskih kota
- dimenzija elemenata datih u projektu,
- uvrenja i utezanja oplate,
- istoe oplate
Uklanjanje skela i oplata

Skele ispod rasponskih konstrukcija, kao i delova konstrukcija mogu se ukloniti tek poto je postignuta
projektom traena marka betona, odnosno dok ne istekne najmanje 28 dana od dana betoniranja. Taan broj
dana i dozvolu za oputanje skele odredie Nadzor, to e zavisiti od nege betona i prosene temperature na
gradilitu posle ugraivanja betona, kao i rezultata kontrolnih kocki uzetih za vreme betoniranja i negovanih
pod istim uslovima kao i konstrukcija na mestu gde su uzete.
Za prednapregnute konstrukcije vae napomene date na crteima. Oplate betonskih elemenata skidaju se po
fazama, bez potresa i udara kada beton dovoljno ovrsne. Ako projektom konstrukcije nije drugaije odreeno,
za vreme skidanja oplate vae odredbe lana 248 PBAB-a. Sve oplate se moraju ukloniti bilo da su iznad ili ispod
terena ili nivoa vode. Unutranje oplate upljih stubova, nosaa i dr. moraju se ukloniti ako su od materijala
sklonog truljenju ili bi na bilo koji nain tetno uticali na konstrukciju.
Plaanje
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova u obimu navedenom u poglavlju 4800 moraju biti
obuhvaeni cenom ponuenom u predraunu za razne pozicije plaanja koje se odnose na betonske radove, te
se nee izvriti nikakva dodatna naknada.
Armiraki radovi
Obim i sadraj rada
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se u nabavci postrojenja, opreme, materijala i radne
snage i izvoenju svih operacija u vezi sa armaturnim elikom u skladu sa odredbama i uslovima ugovora i u
punoj saglasnosti sa ovim odeljkom Tehnikih uslova, crteima i uputstvima Nadzora.
Materijali
Za armiranje konstrukcija i elemenata od betona koriste se ice i ipke od glatkog elika, visokovrednih prirodno
tvrdih rebrastih elika i armaturne mree od hladno vuene armaturne glatke ili rebraste ice.
Glatka armatura GA 240/360
Glatka armatura (GA) je od mekog betonskog elika kvaliteta 240/360 i izrauje se u obliku ica i ipki. Za
konstrukcije od armiranog betona armatura od glatkog elika, krunog poprenog preseka mora se izraditi
prema odobrenom postupku.
Rebrasta armatura RA 400/500

Rebrasta armatura (RA) od visokovrednog prirodno tvrdog elika kvaliteta 400/500 izrauje se u obliku ica i
ipki. Za konstrukcije od armiranog betona armatura od rebrastog elika, krunog poprenog preseka mora se
izraditi prema odobrenom postupku.

Blok A2
Zavarene armaturne mree MAG 500/600

Zavarene armaturne mree su od hladno vuene ice od glatkog elika kvaliteta 500/600. Oznaka mree,
prenici i rastojanja ica, tolerancije i drugo odreeni su standardom SRPS U.M1.091.
Izvoenje radova
Opte
Izvoa radova je duan da pripremi liste armature i da ih podnese Nadzoru na odobrenje. Sadraj lista mora
biti u punoj saglasnosti sa crteima i odgovarajuim specifikacijama ovog odeljka.
Zatita materijala
elik za armiranje mora biti u svako doba zatien od oteenja. Kada se ugrauje u konstrukciju mora biti bez
praine, rastresitih lSRPSpi, ljake i re, boje, ulja ili drugih stranih materija. U sluaju kada se projektom trai
posebna zatita armature od korozije, mogu se primeniti samo oni zatitni premazi koji ne smanjuju adheziju
elik-beton.
Savijanje
ipke za armaturu mora paljivo sei i savijati za to kvalifikovani radnik. One se moraju savijati u hladnom stanju
prema ablonima i ne smeju primetno odstupati od oblika i dimenzija prikazanih na crteima. Moraju se izbei
otro savijeni delovi i ne smeju biti manjih poluprenika od onih naznaenih u tabeli 24 PBAB-a 87. Savijanje
mrea i formiranje armaturnih koeva za temeljne grede odnosno za rasponske konstrukcije vriti iskljuivo
mainskim putem.
Ugraivanje i uvrivanje
Sav armaturni elik mora se tano ugraditi, ipke se kod svakog ukrtaja moraju povezati icom, tako da za
vreme ugraivanja betona odre poloaj prikazan na crteu. Graninici za spreavanje kontakta izmeu
armature i oplate, kao i izmeu redova armature moraju biti od prefabrikovanih betonskih kockica ili drugog
pogodnog materijala odobrenog oblika i dimenzija. Betonske kockice moraju biti takvih dimenzija da je
omogueno njihovo pokrivanje betonom. Ne dozvoljava se upotreba krupnog ljunka, drobljenog kamena ili
opeke, metalnih cevi i drvenih podmetaa .Alternativno, za pojedine konstruktivne elemente (uglavnom ploe)
umesto povezivanja armature icom na mestu ukrtaja, mogu se primeniti posebni plastini profili (uz
odgovarajui sertifikat ovlaenog instituta) koji u tom sluaju slui i kao graninik. Pregled montirane armature
vri se makroskopski. Merenjem na pojedinim mestima se kontrolie i pravilnost poloaja montirane armature,
kao i pojedinih njenih delova u odnosu na projektivni poloaj.
Doputena odstupanja kreu se u sledeim granicama:
- Odstupanja izmeu pojedinih ipki.....
.......kod stubova i grednih nosaa............D = +/- 10 mm. .....kod ploa i zidova.........D = +/- 15 mm.
- Odstupanja izmeu redova armature po visini, kao i odstupanje zatitnog sloja od projektovanih
mera........
.........kod elemenata sa konstruktivnom visinom D> 100 cm....D = +/- 10 mm..... kod greda i ploa debljine vee
od 10 cm...... D = +/- 5 mm.....kod ploa debljine manje od 10 cm .......... D = +/- 3 mm.
- Odstupanje uzengija u odnosu na horizontalu ili vertikalu....
.........kod elemenata sa konstruktivnom visinom D> 100 cm....D = 10 mm.....kod elemenata sa konstruktivnom
visinom D< 100 cm... D = 5 mm.
- Osovinsko odstupanje pri eonom zavarivanju ipki......D = (O.10 f ) u mm.
Nastavljanje
Sve ipke armature ija je ukupna duina manja od 12 metara moraju se isporuiti u punoj duini koja je
naznaena u crteima. ipke ija je duina vea od 12 metara mogu se nastavljati kako je to prikazano na

Blok A2
crteima ili dato u PBAB-u poglavlje V.V, odnosno uputstvima Nadzora. Sueono zavareni spojevi izvedeni
postupkom elektrootpornog zavarivanja moraju se ispitati prema standardima SRPS C.A4.002 i SRPS C.A4.005.
Prijem ugraene armature

Pre poetka betoniranja svakog elementa ili konstrukcije mora se zapisniki utvrditi uz prisustvo Nadzora da
montirana armatura zadovoljava u svakom pogledu
- prenika, broja ipki i geometrije ugraene armature predviene projektom,
- uvrenja armature u oplati,
- mehanikih karakteristika:granice razvlaenja, granice kidanja i kvaliteta zavarenih spojeva, kao i
- istoi ugraene armature.
Merenje
Koliina koja e se platiti Izvoau po ugovorenoj jedininoj ceni je masa ugraene armature, kako je prikazano
na crteima i navedeno specifikacijama, odnosno izvodima armature, ili kako Nadzor odredi. Nee se priznavati
bilo kakav dodatak za voice, betonske kockice, podmetae i distancere, kao i iane stege ili privrivae koje
mora obezbediti Izvoa kada i kako naredi Nadzor. Kada se prave preklopi drugaiji nego to je to propisano u
poglavlju V.V, PBAB-a, nee se davati naknada za dodatni elik, kao i za radne nastavke koji nisu prikazani
crteima, a koji su dozvoljeni i odobreni od Nadzora. Za izraunavanje mase armaturnog elika treba koristiti
SRPS C.K6.120.
Plaanje
Za koliinu utvrenu na gore opisan nain Izvoau e se platiti po ugovorenoj jedininoj ceni koja predstavlja
punu nadoknadu za obim i sadraj rada dat ovim poglavljem.
ELINE KONSTRUKCIJE
Uvodne napomene
Opti tehniki uslovi za izradu i montau elinih konstrukcija predstavljaju kratak opis obaveza svih uesnika na
izradi i montai noseih elinih konstrukcija graevinskih objekata. Uslovi se, po pravilu, prilau kao standardni
tekst tehnikom opisu objekta.
Osnovni elini materijal za konstrukciju

Sastavni deo tehnike dokumentacije ovog Projekta je detaljna specifikacija materijala. Izvoa je duan je da iz
detaljne specifikacije materijala obrazuje narudbenu specifikaciju, prema kojoj e odabrana valjaonica izvriti
valjanje i isporuku materijala. Pri tome se mora voditi rauna da isporueni materijal u svemu odgovara
propisanim standardima u projektu odnosnu navedenim u okviru ovog poglavlja. Pri sastavljanju narudbene
specifikacije, Izvoa e voditi rauna na potrebne dodatke za rezanje i naknadna ispitivanja.
Elementi koji se posebno naglaavaju:
Tolerancija na teinu limova i irokog pljosnatog elika koja se priznaje iznosi od -0% do +4%. Ova tolerancija se
odnosi na celokupnu isporuku, a ne na pojedinane limove i odnosi se na teorijsku teinu sraunatu sa
zapreminskom masom 8.00 t/m3. elik mora biti proizveden topljenjem po postupku Simens-Marten (SM) ili
nekim drugim postupkom koji garantuje elik istih ili boljih osobina napr. "popravljeni konvertorski" elik ili elik
iz elektropei. Postupak topljenja i nain normalizacije (za pozicije gde je to propisano) u ponudi treba
obavezno navesti.
Materijal koji se koristi u konstrukciji mora odgovarati ranije navedenim standardima.
Blok A2
Posebni uslovi
Mehanike i hemijske osobine materijala date u Tablici 4 odnosno u Tablici 1 - SRPS C.B0.500 moraju se ispuniti
za sve debljine iz narudbene specifikacije. Osnovni materijal mora biti zavarljiv, otporan na krti lom. Ove
osobine dokazuju se probama na udarnu ilavost koje treba da zadovolje vrednosti date u SRPS
C.B0.500.Ugradnja dvoplatnih limova se zabranjuje. Dvoplatnost limova se registruje ispitivanjem ultrazvukom.
Atesti za osnovni elini materijal moraju sadrati sledee podatke: broj are na koju se sortament odnosi,
standarde i kvalitete obavezne prema projektnoj dokumentaciji i propisane stvarne vrednosti hemijskih i
mehanikih karakteristika materijala. Atesti u vidu izjava da materijal odgovara zahtevanom kvalitetu nisu
dozvoljeni i ne smeju se uzeti kao dokaz kvaliteta materijala.
Preuzimanje materijala
Sav e materijal biti u valjaonici kvalitativno i kvantitativno preuziman od strane Izvoaa uz pregled svih
povrina i dimenzija. Pojedini delovi osnovnog materijala mogu se i naknadno odbaciti, iako je materijal u
valjaonici predhodno primljen, ako se pri izradi konstrukcije u radionici Izvoaa ustanovi da isporueni delovi
materijala imaju mane ili neodgovarajue dimenzije. Isporuilac materijala je obavezan da u najkraem roku,
bez prava za naknadu, isporui odbaeni materijal. Sav materijal u valjaonici mora biti obeleen bojom u
pogledu dimenzija i mora imati utisnut broj sare i broj pozicije iz narudbene specifikacije.
Zavarivanje
Izvoa je duan da, u sklopu ponude, prui sve potrebne dokaze da je njegova struna radna snaga i oprema
koja e biti angaovana na izgradnji sa vaeim sertifikatom izdatim od strane jednog od ovlaenih Instituta.
Celokupna oprema koja treba da se upotrebi na radovima na izradi, montai i kontroli kvaliteta eline
konstrukcije mora biti u dobrom radnom stanju i ista podlee pregledu od strane Nadzornog ininjera.
Tehnologije izvoenja zavarivakih radova, koriseni materijal i postupci kontrole moraju biti u saglasnosti sa
predhodno navedenim standardima.
Za zavarene konstrukcije dinamiki optereene u naelu se preporuuju elektrode sa debelim platom bazinog
karaktera i niskim sadrajem vodonika. Statiki optereene zavarene konstrukcije mogu se raditi i sa
elektrodama obloenim srednje i debelim platom kiselog karaktera. Za poluautomatsko zavarivanje elemenata
konstrukcije primenjuje se ica EPP2 (ili Sinkord) pod zatitom uvoznog praka UM 50 ili domaeg
odgovarajueg kvaliteta.
Ako se valjani profili od neumirenog elika zavaruju sueono po visini celog preseka, nosivost ovako zavarenog
nosaa izloenog savijanju, smanjuje se za 50% nominalne nosivosti. Preporuuje se izvoau da se ovakvi
sueono zavareni preseci pokrivaju podvezicama odgovarajue nosivosti i zavaruju za osnovni presek ugaonim
avovima. U tom sluaju nosivost nosaa nastavljenog podvezicama moe se uzeti sa 100%.
Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva

Kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva sprovodi Izvoa u saradnji sa ininjerima jednog od ovlaenih Instituta.
U radionici i na gradilitu mora se formirati posebna arhiva dokumenata vezanih za kontrolu kvaliteta zavarenih
spojeva. Arhiva se mora opremiti i stolom za pregled filmova i katalogom IIW sa etalon filmovima. Konanu
ocenu o kvalitetu svakog spoja daje Nadzorni ininjer.
Ugaoni avovi moraju se izvesti dimenzija prema projektnoj dokumentaciji. Proizvoa je obavezan da
kontrolie sve ugaone avove po dimenzijama i kvalitetu. Kvalitativna kontrola se moe obaviti vizuelnim putem
lupama ili "Difuterm" postupkom penetrirajuim bojama. Kontrola dimenzija se obavlja specijalnim ablonima.
Rezultati kontrole moraju se konstatovati pismeno.
Blok A2
Sueoni avovi rade se prema vaeim tehnikim propisima u tri kvaliteta: specijal, kvalitet I i kvalitet II.
Kontrola kvaliteta sueonih avova po pravilu se obavlja radiografskim postupkom. Dozvoljene ocene avova
kreu se od 1-3. avovi ocenjeni ocenom 4 moraju se popravljati, avovi ocene 5 se odbacuju kao nepodobni.
Rezultati kontrole moraju se obuhvatiti posebnim elaboratom.
Zavrtnjevi
Najmanje 21 dan pre poetka odgovarajuih radova Izvoa je duan da prui sve potrebne dokaze da njegova
oprema poseduje vaeci sertifikat koji je izdat od strane jednog od ovlaenih Instituta. Celokupna oprema koja
treba da se upotrebi na radovima na izradi, montai i kontroli kvaliteta eline konstrukcije, mora biti u dobrom
radnom stanju i ista podlee pregledu od strane Nadzornog ininjera. Tehnologija radova na spojevima sa VV
zavrtnjevima i zavrtnjevima nie klase vrstoe, korieni materijal i kontrola kvaliteta moraju biti u saglasnosti
sa predhodno navedenim standardima.
Izrada konstrukcije u radionici

Izrada eline konstrukcije moe se poveriti samo kvalifikovanom izvoau ovih radova, koji, u okviru Ponude,
mora dokazati svoju podobnost spiskom uspeno izvrenih slinih poslova, spiskom raspoloivog alata i maina i
spiskom strunog kadra.
Izvoa je duan da sve radove izvodi prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji, uz svestranu i svakodnevnu
kontrolu Nadzornog ininjera. Projektnu dokumentaciju Izvoa razrauje prema svojoj tehnologiji, a u svemu
prema propisanim uslovima - Detaljni crtei. U toj razradi, ne smeju se vriti izmene projektovane koncepcije i
uslovljenih detalja konstrukcje.
Uskladitenje materijala
Materijal za pojedine pozicije koji nije preuziman u valjaonici od strane Izvoaa, mora biti obeleen bojom i
mora imati utisnuti broj are. Preko ovakvih oznaka jedino je mogue uspostaviti vezu izmeu naruenog
materijala i sertifikata.
Izvoa je duan da prispeli elini materijal pazljivo istovari i odlozi na skladite. Pri tim manipulacijama
materijal se nesme bacati, niti hvatati za ivice bez predhodne zatite istih. Sva eventualna osteenja e ceniti
Nadzorni ininjer: da li se mogu tolerisati ili se oteeni komad kod proizvoaa zameniti o troku Izvoaa.
Sloeni materijal na sladitu mora biti dovoljno odignut od zemlje. Oznake na materijalu moraju ostati vidljive.
Radnje koje predhode izradi konstrukcije

Pre poetka izrade eline konstrukcije, paralelno sa izradom radionike dokumentacije, Izvoa je duan da
pripremi i dostavi na saglasnost Nadzornom ininjeru sledee elaborate:
1. Dinamiki plan proizvodnje, kontrole i isporuke
2. Tehnologija zavarivanja
3. Tehnologija izrade bravarskih radova
4. Tehnologija probne montae (ukoliko je projektom predviena)
5. Plan kontrole sa posebnim osvrtom na meufaznu i faznu kontrolu zavarenih sklopova, odnosno geodetsku
kontrolu na probnoj montai
6. Tehnologiju izvoenja radova na antikorozionoj zatiti.
7. Plan pakovanja i nain transporta
Predviena tehnologija zavarivanja za komplikovane sklopove sa poveanim obimom zavarivanja, mora se
dokazati na probnim komadima. Tu treba proveriti sklonost materijala na promenu strukture pod uticajem
temperature zavarivanja kao i veliinu deformacija od zavarivanja. Na osnovu ovih ispitivanja proveriti

Blok A2
empirijski odreene temperature predgrevanja za razne debljine i kvalitete materijala kao i reim hlaenja
zavarenih spojeva i veliinu preddeformacija.
Prostor u radionici gde se obavlja probna montaa (ukoliko je uslovljena tehnikom dokumentacijom projekta)
mora biti posebno ureen - svi oslonci pojedinih elemenata konstrukcije u probnoj montai moraju imati takvo
temeljenje koje iskljuuje sleganja. Kod izrade gore navedenih elaborata mora se ostvariti puna saradnja i
usaglaenost sa projektom montae.
Radionika izrada
Izvoa radova ne sme da ugradi u konstrukciju nikakav materijal bez odgovarajueg atesta. Pri seenju
pojedinih pozicija iz nabavljenih veih dimenzija tabli lima, za sve pozicije koje obrazuju glavne nosee delove
konstrukcije, broj utisnute are i broj narudbene pozicije moraju se preneti i na pojedinane pozicije. Iz
radionikog dnevnika Izvoaa mora biti vidljivo koje su pozicije krojene iz jedne narudbene pozicije.
Sva evidencija o materijalu, poevi od nabavke do ugraivanja, mora se uredno voditi i prilae se kao
dokument pri isporuci konstrukcije. Bez ovakvog dokumenta konstrukcija nesme se primiti.
Pri izradi konstrukcije u radionici, Izvoa radova mora ispunjavati zahteve zakona, propisa i standarda i ostalih
tehnikih normativa navedenih u okviru ovih uslova a koji vae za tip konstrukcije koji se nalazi u obradi.
Elementi koji se posebno naglaavaju:
- Seene ivice lamela moraju bruenjem biti doterane i ivice oborene.
- Zavareni elementi moraju, posle zavarivanja, imati projektovani oblik i ravne povrine
- Rupe za zavrtnjeve moraju se isljuivo buiti.
- Loze zavrtnjeva ne smeju zadirati u paket konstruktivnih elemenata. Naruivati duine zavrtnjeva za svaku
vezu ponaosob prema debljini paketa. Izvoa obavezno radi specifikaciju veznog materijala. Kod zavrtnjeva
koji rade isklujivo na zatezanje mora se voditi rauna samo o njihovoj duini.
Sastavljeni sklopovi u radionici moraju se izvesti u tolerancijama koje vae za tip konstrukcije koja se nalazi u
obradi. Konstrukcija se mora tako izraditi da dozvoli montau bez nasilnog navlaenja.
Prijem konstrukcije u radionici

Nadzorni ininjer zadrava pravo da pregleda gotove elemente spremne za prijem i otpremu, tek poto pregled
predhodno izvri sluba kontrole Izvoaa i o tome saini svoj izvetaj. U zapisnik o prijemu gotovog elementa
unose se sva odstupanja od projektovanih dimenzija i daje se popis celokupne izvoake dokumentacije (atesti
materijala, atesti zavarivaa, zapisnici i skice o krojenju pojedinanih pozicija iz naruenih limova, nalazi
Kontrole Izvoaa, nalazi pregleda Nadzornog ininjera, kopije radionikog dnevnika).
Otpremanje gotove konstrukcije iz radionice na gradilite moe se izvriti tek poto se Nadzorni ininjer uveri
da je konstrukcija u svemu izraena prema odobrenoj dokumentaciji i vaeim propisima i standardima i
snabdevena prateom dokumentacijom. Nadzorni organ daje dozvolu za otpremanje konstrukcije u pismenoj
formi. Prijemu konstrukcije u radionici obavezno prisustvuje inenjer Izvoaa odgovoran za montau
konstrukcije.
Isporuka konstrukcije
Proizvoa eline konstrukcije mora da obelei krupnim oznakama sve sklopove, nastavke i spojeve pre
isporuke konstrukcije. Ove oznake moraju odgovarati oznakama iz projektne dokumentacije i slue za kasniju
pravilnu montau na gradilitu.
Montaa konstrukcije

Blok A2
Montau elinih konstrukcija moe da vri samo specijalizovana organizacija koja mora dokazati, u okviru
Ponude, svoju podobnost spiskom uspeno izvrenih slinih poslova, spiskom raspoloivog alata i maina i
spiskom strunog kadra.
Izvoa je duan da sve radove izvodi prema projektnoj dokumentaciji i odobrenoj dokumentaciji koju sam
izrauje u skladu sa propisanim uslovima datim u taki - Privremene konstrukcije i taki - Detaljni crtei, uz
svestranu i svakodnevnu kontrolu Nadzornog ininjera. Na osnovu projektne dokumentacije Izvoa razrauje
plan montae vodei pritom rauna da ne promeni projektom zamiljenu koncepciju objekta i uslovljene faze
montae, da bude usaglaen sa radionikom dokumentacijom i da obezbedi stabilnost konstrukcije u svim
njenim fazama uz potovanje svih vaecih pravilnika i standarda.
Pre poetka izrade eline konstrukcije u radionici, Izvoa je duan da pripremi Idejni projekat montae i da ga
dostavi na odobrenje Nadzornom ininjeru.
Pre poetka montae eline konstrukcije, Izvoa je duan da pripremi i dostavi na odobrenje Nadzornom
ininjeru sledee elaborate:
1. Dinamiki plan montae i antikorozione zatite
2. Glavni projekat montae
3. Tehnologiju zavarivanja na montai
4. Projekt geodetskog obeleavanja i praenja objekta tokom montae
5. Plan kontrole
6. Tehnologiju izvoenja radova na antikorozionoj zatiti eline konstrukcije.
Dopremljena konstrukcija na gradilitu se mora odloiti na unapred pripremljenu deponiju. Pri manipulaciji sa
elinom konstrukcijom mora se voditi rauna da ne doe do njenog oteenja - za hvatanje se moraju koristiti
posebno konstrukciji prilagoeni alati. Ukoliko konstrukcija ima radioniki nanet zatitni premaz ili je pak toplo
cinkovana, pri manipulaciji moraju se koristiti posebne "platnene" trake.
Montani plac se mora tako opremiti da omogui pravilno izvoenje svih predvienih veza uz punu geodetsku
kontrolu, kao i da omogui nesmetanu kontrolu Nadzornom ininjeru. Tehnologija montae mora se tako
odabrati da je element konstrukcije pridravan u toku izvoenja zavarivakih radova.
Zatita od korozije
U okviru Ponude Izvoa mora definisati sisteme antikorozione zatite koje e primeniti na pojedinim
povrinama eline konstrukcije i uz njih priloiti odgovarajue sertifikate izdate od strane jednog od ovlaenih
Instituta.
Ponueni sistemi moraju biti u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za zatitu
elinih konstrukcija od korozije (Sl.list RS br.32/1970). Ne prihvataju se alkidni sistemi zatite od korozije.
Redosled, vrsta i tehnologija nanoenja i nain kontrole premaza ponudom predvienih sistema antikorozione
zatite moraju biti sadrani u odgovarajuim elaboratima. Priprema povrine po pravilu izvodi se mlazom
abraziva. Stepen postignute istoe povrine odreivae se prema SIS 053900. Posle ienja i otpraivanja,
povrine elinih elemenata moraju se zatiti bilo predhodnom zatitom ili odmah prvim osnovnim premazom,
a najdalje u roku od 8 asova. Stepen ienja povrina u smislu lana 24 pomenutog pravilnika mora da
zadovolji kriterijum 2 1/2 SIS. Priprema u zavisnosti od opremljenosti radionice, moe se izvoditi neposredno
pre ulaska materijala u radionicu i po zavretku izrade radionikog sklopa. Posle ienja i otpraivanja, povrine
elinih elemenata moraju se zatititi bilo predhodnom zatitom ili odmah prvim osnovnim zatitnim
premazom, a najdalje u roku od 8 sati. Prilikom montae eline konstrukcije voditi rauna da povrine koje se
pokrivaju podvezicama dobiju predhodno i drugi osnovni premaz, kako bi svi delovi namontirane konstrukcije
imali isti stepen zatite.

Blok A2
Izvoa mora na gradilitu da obezbedi optimalne uslove za skladitenje i nanoenje izabranih premaza u
svemu prema odobrenim elaboratima, priloenim uputstvima proizvoaa odnosno sertifikatima Instituta, za
ponuene antikorozione premaze. Izvoa mora na gradilitu da obezbedi svu potrebnu opremu i etalone za
kontrolu.
Zatita od poara
Ukoliko je projektnom dokumentacijom predviena protivpoarna zatita eline konstrukcije (u vidu TGI",
PLAMAL-a 3D", "TERMOSIL-a", "NEGOR-ploa" ili slinih obloga) postupie se prema posebnim upustvima
prikljuenim projektnoj dokumentaciji i proizvoaa.
Napomene i zakljuci bitni za izvoenje konstrukcije

Opis pripremnih radova koje je potrebno posebno istai su: radovi na irnju konstrukcije, provera kvaliteta
veza, vizuelna i tehnoloka, a sve pozahtevu izvoaa radova, mogua korekcija reenja na utvreno postojee
stanje itd......
ZAVRNI I OSTALI RADOVI NA OBJEKTU

Svi zavrni i ostali radovi na objektu dati su posebnim projektima.
Odgovorni projektant

Licenca 310 C900 06

Blok A2
II.4 PREDMER RADOVA

Blok A2

Blok A2
II.5 PRORAUN KONSTRUKCIJE

Blok A2

Blok A2
Sadraj prorauna:
G.2.3 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA OPREME ISPOD PREDGREJAA VAZDUHA BLOK A2.............51
G.2.3.1. Uvod.....................................................................................................................................51
G.2.3.2. Analiza optereenja..............................................................................................................51

G.2.3.2.1. Stalno optereenje...........................................................................................................................................51
G.2.3.2.2. Optereenje od opreme i korisno optereenje...............................................................................................51
G.2.3.3. Proraun i dimenzionisanje..................................................................................................51

Blok A2
G.2.3 Glavni projekat temelja opreme ispod predgrejaa vazduha Blok A2
G.2.3.1. Uvod
Oslonci novih pumpi se nalaze na nivou 0,00 i u kontaktu sa podnom.ploom. Sve pumpe nemaju uticaj
cevovoda koji bi preneli na svoje oslonce, tj. pumpe nisu projektovane kao oslonci to je podatak dobijen iz
mainskog dela projekta. Nain oslanjanja i veze sa postojeim betonom ploe je opisan ve u T.opisu. Predmet
glavnog prorauna je konstrukcija koja nosi levak i cevi koje se ulivaju u njega. Napomena da konstrukcija vai i
za konstrukciju KL2 kao slika u ogledalu.
G.2.3.2. Analiza optereenja
G.2.3.2.1. Stalno optereenje
Teina elinih konstrukcija uzeta programski ......................................................................=78,5 kN/m3
G.2.3.2.2. Optereenje od opreme i korisno optereenje
Konektori................................................................................................................................2.2kN
Cevi i smea pepela u njima 4x8.3x0.35 2/4xx11=................................................................35.14kN
Teina levka sa smeom:

Levak .........................................................................................................................................5.0kN
Smea u levku (pun sud).............................................................................................................13.75kN
R=(35.14+5+13.75+2)*1.3=67.07kN, R1=67.07/4=16.77kN, Rh=0,5*Rv=8.4kN
Uticaj seizmike nije merodavan.
G.2.3.3. Proraun i dimenzionisanje


Blok A2
Konstrukcija KL1
Ulazni podaci - Konstrukcija
Tabela materijala
No Naziv materijala E[kN/m2] [kN/m3] t[1/C] Em[kN/m2] m
1 Celik 2.100e+8 0.30 78.50 1.000e-5 2.100e+8 0.30
Setovi greda
Set: 1 Presek: L 75x75x6, Prost tap, Fiktivna ekscentrinost

Mat. A1 A2 A3 I1 I2 I3
2.04 2 1 - Celik 8.750e-4 4.500e-4 4.500e-4 1.080e-8 4.555e-7 4.555e-7
0.6
7.5
T
2.04
7.5
[cm]
Set: 2 Presek: IPE 200, Prost tap, Fiktivna ekscentrinost

2 1 - Celik 2.850e-3 1.402e-3 1.448e-3 7.020e-8 1.420e-6 1.940e-5
0.85
20
T 3
0.56
10
[cm]

1.64 2 1 - Celik 5.820e-4 3.000e-4 3.000e-4 5.000e-9 1.936e-7 1.936e-7
0.5
6
T
1.64
[cm]

2 1 - Celik 3.340e-3 1.591e-3 1.749e-3 9.100e-8 2.050e-6 2.770e-5
0.92
22
T 3
0.59
11
[cm]

1.64 2 1 - Celik 5.820e-4 3.000e-4 3.000e-4 5.000e-9 1.936e-7 1.936e-7
0.5
6
T
1.64
[cm]

Blok A2

2 1 - Celik 2.010e-3 9.666e-4 1.043e-3 3.620e-8 6.830e-7 8.690e-6
0.74
16
T 3
0.5
8.2
[cm]
Setovi takastih oslonaca

K,R1 K,R2 K,R3 K,M1 K,M2 K,M3
1 1.000e+10 1.000e+10 1.000e+10
0.10
0.15
1.70
0.15
0.10
5
4 0.10
3 0.15
IPE 220
IPE 220
IPE 220
1.70
2
IPE 220
1 0.15
0 0.10
0
1
4
5
Izometrija Nivo: [3.00 m]

Blok A2
0.15
0.10
0.10
0.15
1.70
0.15
0.10
0.10
0.15
1.70
5
4 0.10 5
3 0.15 4 0.10
L 60x60x5 (1) (1) 0.15
3
L 60x60x5
L 60x60x5
1.70
1.70
2 (1) (1)
L 60x60x5 2
1 0.15
1 0.15
0 0.10
0 0.10
1
5
0
5
0
4
Nivo: [1.50 m] Nivo: [0.00 m]
0 .1 5
0 .1 0
0 .1 0
0 .1 5
1 .7 0
2
IPE 220
0.15
0.10
0.10
1.70
0.15
5
4 0.10
0.15
3 H_2
1.50
IPE 2 0 0
IPE 2 0 0
1
L 60x60x5
V_1
V_2
1.70
1.50
2 H_1
0.15
1
0 0.10
0 (1) (1)
1
4
5
0
1
0
4
5
Dispozicija ramova Ram: H_1

Blok A2
0 .1 5
0 .1 0
0 .1 0
0 .1 5
1 .7 0
0.15
0.10
0.10
0.15
1.70
2
2 IPE 220
IPE 220
1.50
1.50
IPE 2 0 0
IPE 1 6 0
IPE 1 6 0
IPE 1 6 0
1
1
L 60x60x5
L 60x60x5
1.50 1.50
0 (1) (1) 0 (1) (1)

1
0
4
5
1
0
4
5
Ram: H_2 Ram: V_1

0.15
0.10
0.10
0.15
1.70
2
IPE 220
1.50
IPE 2 0 0
IPE 1 6 0
1
L 60x60x5
1.50
0 (1) (1)
1
5
0
Ram: V_2
Ulazni podaci - Optereenje

Blok A2
Lista sluajeva optereenja

No Naziv pX [kN] pY [kN] pZ [kN]
1 g (g) 0.00 0.00 -5.99 6 Komb.: I+II 0.00 0.00 -73.07
2 q 0.00 0.00 -67.08 7 Komb.: I+II+III 33.60 0.00 -73.07
3 qx 33.60 0.00 0.00 8 Komb.: I+II-1xIII -33.60 0.00 -73.07
4 qy 0.00 33.60 0.00 9 Komb.: I+II+IV 0.00 33.60 -73.07
5 Komb.: I 0.00 0.00 -5.99 10 Komb.: I+II-1xIV 0.00 -33.60 -73.07
Opt. 2: q P=-16.77 Opt. 3: qx
P=8.40
P=-16.77 P=-16.77 P=8.40 P=8.40
P=8.40
P=-16.77
Nivo: [3.00 m] Nivo: [3.00 m]
Opt. 4: qy
P=8.40
P=8.40
P=8.40
P=8.40
Nivo: [3.00 m]
Statiki proraun
Blok A2
5.31
Opt. 11: [Anv] 5-10
12.59 12.59 -12.57 -12.57
-3.09
5.44
8.61
-2.96
Nivo: [3.00 m]
Uticaji u gredi: max N1= 12.59 / min N1= -12.57 kN
Opt. 11: [Anv] 5-10
8.61
0.04
-8.61 -8.61
-0.04
-4.20
0.04
8.61 8.61
-0.04
-8.61
Nivo: [3.00 m]
Uticaji u gredi: max T2= 8.61 / min T2= -8.61 kN
Opt. 11: [Anv] 5-10
4.20
-8.61
4.20 4.20 -4.20 -4.20

4.20
Nivo: [3.00 m]
Uticaji u gredi: max T3= 4.20 / min T3= -4.20 kN
-4.20

Blok A2
-3.57
Opt. 11: [Anv] 5-10
3.57
3.57 3.57 -3.57 -3.57
3.57
Nivo: [3.00 m]
Uticaji u gredi: max M2= 3.57 / min M2= -3.57 kNm
Opt. 11: [Anv] 5-10
-3.57
7.22 7.22
7.22
8.61
Nivo: [3.00 m]
Uticaji u gredi: max M3= 7.22 / min M3= -0.00 kNm
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
20
3
5.4420.8
.8
3
0.04
-0.04
6
-0
-2.96
.0
7.22
.0
-0
-8.43 8.43
1.17
0.04
0.
06
06
0.
11.26 11.26
-0.04
-8.61
-8.43 8.43
-2
08 4.
4.
08
-2
-45.56 -45.56
Ram: H_1 Ram: H_1

Uticaji u gredi: max N1= 20.83 / min N1= -45.56 kN Uticaji u gredi: max T2= 8.61 / min T2= -8.61 kN

Blok A2
4.20
3.57
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
0.03 0.03
0.05 -0.02 0.05 -0.02

-4.20
-3.57
-0.03 -0.03
Ram: H_1 Ram: H_1

Uticaji u gredi: max T3= 4.20 / min T3= -4.20 kN Uticaji u gredi: max M2= 3.57 / min M2= -3.57 kNm
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
5.31
9.
70
70
9.
-3.09
0.
03
4.31
03
9.
89
0.
89
9.
0.01 7.22
12.64 12.56 -12.56 -12.64

4.84 4.84
-0.08
-1
60
2.
2.
60
-1
-36.93 -36.93
-1
76
2.
2.
76
-1
8.61
4.20
Ram: H_1 Ram: H_2

Uticaji u gredi: max M3= 12.64 / min M3= -12.64 kNm Uticaji u gredi: max N1= 9.89 / min N1= -36.93 kN
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
0.04
-0.04
4
-0
.0
.0
-0
-0.09 0.09
0.04
0.
04
04
0.
0.02 -0.02 0.02 -0.02

-8.61 -0.04
4
-0
.0
.0
-0
-4.20
0.09 -0.09
0.
04
04
0.
Ram: H_2 Ram: H_2

Uticaji u gredi: max T2= 8.61 / min T2= -8.61 kN Uticaji u gredi: max T3= 4.20 / min T3= -4.20 kN

Blok A2
3.57
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
0.04 -0.03 0.04 -0.03
-3.57
Ram: H_2 Ram: H_2
Uticaji u gredi: max M1= 0.00 / min M1= 0.00 kNm Uticaji u gredi: max M2= 3.57 / min M2= -3.57 kNm
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
12.59
22
.3
8
-12.57
7.91
0.
02
8
02
.8
0.
11
7.
70
0.13 -0.07 0.07 -0.13
11.26 4.84
7.22 0.01
-5.70
-2
0.
02
2.
02
0.
41
-45.56 -36.93
-1
0.
85
63
4.
4.20-1
8.61
Ram: H_2 Ram: V_1

Uticaji u gredi: max M3= 7.22 / min M3= -0.13 kNm Uticaji u gredi: max N1= 22.38 / min N1= -45.56 kN
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
-0
.0
6
-0.09
-8.43 0.03
0.04
0.
06
0.02 -0.02
-8.61 -0.04
4
-0
.0
.0
-0
-4.20
8.43 0.09 -0.03

0.
04
04
0.
Ram: V_1 Ram: V_1

Uticaji u gredi: max T2= 8.61 / min T2= -8.61 kN Uticaji u gredi: max T3= 4.20 / min T3= -4.20 kN

Blok A2
3.57
Opt. 11: [Anv] 5-10 Opt. 11: [Anv] 5-10
0.
03
0.017.22
0.05 -0.02 0.04 -0.03 -12.56 -0.07 0.1312.64
-3.57
0.
02
02
0.
Ram: V_1 Ram: V_1
Uticaji u gredi: max M2= 3.57 / min M2= -3.57 kNm Uticaji u gredi: max M3= 12.64 / min M3= -12.56 kNm
Dimenzionisanje (beton)
5 6 12 13 10 11 15 16
2 8 7 14
Ram: H_1 1 4 Ram: H_2 3 9

Dispozicija greda Dispozicija greda
6 11 12 15
2 7 8 14
Ram: V_1 1 3 Ram: V_2 4 9

Dispozicija greda Dispozicija greda

Blok A2
10 11 15 16
Nivo: [3.00 m] 5 6 12 13
Dispozicija greda

Blok A2
Dimenzionisanje (elik)
0.79 0.78
0. 4
66
0. 4
0.02
0.78
0.57
0.78
0.57
Nivo: [3.00 m] 0.78 Ram: H_1
Kontrola stabilnosti Kontrola stabilnosti
0.78 0.79
0. 4
60 77
0. 0. 4
0.21 0.05
0.57
0.43
0.43
0.43
0. 2 0. 5
68 77
0. 7 0. 5
Ram: V_2 Ram: H_2

Kontrola stabilnosti Kontrola stabilnosti
0.78
60
0.
0.21
0.57
0.43
0. 2
68
0. 7
Ram: V_1
Kontrola stabilnosti
TAP 8-14
POPRENI PRESEK : L 60x60x5
JUS
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PRESEKA
Ax = 5.820 cm2
y Ay = 3.000 cm2
1 6 .4 Az = 3.000 cm2
I = 30.700 cm4
I = 8.030 cm4
Iz = 19.365 cm4
Iy = 19.365 cm4
5
60
T
1 6 .4
60
[m m ]
FAKTORI ISKORIENJA PO KOMBINACIJAMA OPTEREENJA
9. =0.21 10. =0.09 7. =0.04
8. =0.03 5. =0.02 6. =0.02
KONTROLA DEFORMACIJA
Maksimalni ugib tapa u= 5.397 mm

(sluaj optereenja 7, kraj tapa)
SLUAJ OPTEREENJA: 9
FAKTOR SIGURNOSTI : 1.50
DOPUTENI NAPON : 16.00
MERODAVNI UTICAJI (poetak tapa)
Raunska normalna sila N= -5.701 kN

Transverzalna sila u y pravcu Ty = -0.039 kN
Sistemska duina tapa L= 170.00 cm
Duina izvijanja oko z ose li,z = 170.00 cm
Duina izvijanja oko y ose li,y = 170.00 cm
Kriva izvijanja za z osu C
Kriva izvijanja za y osu C
TAP IZLOEN CENTRINOM PRITISKU
KONTROLA STABILNOSTI NA CENT.PRIT. JUS U E7.081/1986
Duina izvijanja oko ose Li = 170.00 cm

Poluprenik izvijanja za osu i = 2.297 cm
Efektivna vitkost (Li/i) , = 74.019
Vitkost pri granici razvlaenja ,v = 92.930
Relativna vitkost oko ose ' = 0.797
Bezdimenzionalni koeficijent = 1.927
Bezdimenzionalni koeficijent , = 0.664
Doputeni napon izvijanja oko ose i, = 10.630 kN/cm2
Doputeni napon izvijanja oko i, = 4.746 kN/cm2
ose
Merodavni doputeni napon i,d = 4.746 kN/cm2
izvijanja
Raunski normalni napon ,n = 0.980 kN/cm2
Kontrola napona: ,n <= i,dop
Smiui napon = 0.013 kN/cm2

Doputeni smiui napon _dop = 9.238 kN/cm2
Kontrola napona: <= _dop
SLUAJ OPTEREENJA: 9
MERODAVNI UTICAJI (na 63.8 cm od poetka tapa)

Momenat savijanja oko z ose Mz = 0.015 kNm
KONTROLA STABILNOSTI NA IZBO.LIMOVA JUS U.E7.121

Izboavanje rebra valj.L preseka
Dimenzije lima a/b/t = 170/6/0.5 (cm)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 28.333
Ivini normalni napon u limu 1 = -1.310 kN/cm2
Odnos 1/2 = 0.653
Koeficijent izboavanja k_ = 0.582
Ojlerov napon izboavanja lima _E = 131.81 kN/cm2
Kritini napon izboavanja _cr = 76.722 kN/cm2
Relativna vitkost ploe 'p = 0.559
Bezdim. koef. izboavanja _p = 1.000
Korekcioni faktor c_ = 1.087
Korekcioni faktor f= 0.000
Relativni granini napon 'u = 1.000
Granini napon izboavanja _u = 24.000 kN/cm2
Faktorisani napon pritiska = 1.965 kN/cm2
Kontrola napona: <= _u

Faktorisani smiui napon = 0.005 kN/cm2
Kombinovano naponsko stanje '2 = 0.007
Kontrola napona: '2 <= 1

Izboavanje noice valj.L preseka

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 28.333
Odnos 1/2 = 1.000
SLUAJ OPTEREENJA: 10
Raunska normalna sila N= 7.908 kN

KONTROLA UPOREDNOG NAPONA
Normalni napon = 1.483 kN/cm2

Maksimalni uporedni napon ,up = 1.483 kN/cm2
Doputeni napon _dop = 16.000 kN/cm2
Kontrola napona: ,up <= _dop
TAP 16-10
POPRENI PRESEK : IPE 220
JUS
Ax = 33.400 cm2
y Ay = 15.911 cm2
Az = 17.489 cm2
Iz = 2770.0 cm4
Iy = 205.00 cm4
Ix = 9.100 cm4
9 .2
Wz = 251.82 cm3
Wy = 37.273 cm3
220
T z
5 .9
110
[m m ]

9. =0.79 10. =0.78 7. =0.20
8. =0.20 6. =0.19 5. =0.00

(sluaj optereenja 9, na 100.0 cm od poetka tapa)
SLUAJ OPTEREENJA: 9

Momenat savijanja oko y ose My = -3.570 kNm
Transverzalna sila u z pravcu Tz = 4.200 kN
Transverzalna sila u y pravcu Ty = 8.385 kN
TAP IZLOEN ZATEZANJU I SAVIJANJU
Normalni napon _max = 12.504 kN/cm2

Kontrola napona: _max <= _dop

SLUAJ OPTEREENJA: 9

Momenat savijanja oko z ose Mz = -0.003 kNm
Transverzalna sila u z pravcu Tz = -4.200 kN

SLUAJ OPTEREENJA: 7

KONTROLA STABILNOSTI BONO IZVIJANJE JUS U.E7.101

Kontrola stab. prit. pojasa I(gore)
Koef.zavisan od oblika Mz = 1.350

Razmak viljukastih oslonaca L_vilj. = 200.00 cm
Razmak bono pridranih taaka L_bo. = 200.00 cm
Duina pritisnute zone L_prit. = 165.29 cm
Usv. razmak bono nepomer. L_bo. = 165.29 cm
taaka
Poluprenik inercije prit.zone i_prit = 2.905 cm
Faktor plastinosti preseka p = 1.085
Vitkost pritisnutog dela _ky = 48.977
Otpornost na torziju preseka _vd = 47.468 kN/cm2
Otpornost na deplanaciju preseka _wd = 86.294 kN/cm2
Poloaj spoljnjeg optereenja: SREDINA
Faktor zavisan od poloaja opt. FI = 1.000
Kritini napon za bono izvijanje _crd = 98.488 kN/cm2
Vitkost ,'d = 0.514
Bezdimenzionalni koef.za b.i. _m = 0.967
Granini napon izvijanja _d = 24.000 kN/cm2
Stvarni napon _stv = 2.867 kN/cm2
Kontrola napona: _stv <= _dop

Momenat savijanja oko y ose My = 3.570 kNm

Provera izboavanja rebra I preseka
Dimenzije lima a/b/t = 200/20.16/0.59 (cm)

Nain oslanjanja: A
Odnos a/b = 9.921
Ivini normalni napon u limu 2 = 2.634 kN/cm2
Odnos 1/2 = -1.006


Provera izboavanja noice I preseka (levo-gore)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 36.364
Odnos 1/2 = -2.350
Kritini napon izboavanja _cr = 12639 kN/cm2


Provera izboavanja noice I preseka (desno-gore)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 36.364
Odnos 1/2 = 0.230


Provera izboavanja noice I preseka (desno-dole)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 36.364
Odnos 1/2 = -0.429

TAP 1-6
POPRENI PRESEK : IPE 200
JUS
Ax = 28.500 cm2
y
Ay = 14.016 cm2
Az = 14.484 cm2
Iz = 1940.0 cm4
Iy = 142.00 cm4
Ix = 7.020 cm4
8 .5
Wz = 194.00 cm3
Wy = 28.400 cm3
200
T z
5 .6
100
[m m ]

8. =0.57 7. =0.44 10. =0.25
6. =0.10 9. =0.10 5. =0.01

SLUAJ OPTEREENJA: 8

Kriva izvijanja za z osu A
Kriva izvijanja za y osu B
TAP IZLOEN PRITISKU I SAVIJANJU
KONTROLA STAB.PRI EKSC. PRITISKU JUS U.E7.096
Poluprenik inercije i,z = 8.250 cm

Poluprenik inercije i,y = 2.232 cm
Vitkost z = 36.362
Vitkost y = 134.40
Relativna vitkost 'z = 0.391
Relativna vitkost 'y = 1.446
Relativni napon ' = 0.099
Bezdimenzionalni koeficijent ,z = 0.955
Bezdimenzionalni koeficijent ,y = 0.363
Koeficijent poveanja uticaja Kmz = 1.015
Koeficijent poveanja uticaja Kmy = 1.262
Uticaj ukupne imperfekc. tapa Knz = 1.041
Uticaj ukupne imperfekc. tapa Kny = 1.535
Vitkost ,'d = 0.533
Koef.poveanja ut. od b.i. = 1.000
Normalni napon od N (N) = 1.587 kN/cm2
Normalni napon od Mz (Mz) = 6.515 kN/cm2
Normalni napon od My (My) = 0.068 kN/cm2
Maksimalni napon _max = 9.136 kN/cm2
Kontrola napona: _max <= _dop

Provera izboavanja rebra I preseka

Nain oslanjanja: A
Odnos a/b = 16.393
Odnos 1/2 = -0.580


Provera izboavanja noice I preseka (levo-gore)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 60.000
Odnos 1/2 = 0.992

Provera izboavanja noice I preseka (desno-gore)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 60.000
Odnos 1/2 = 0.992

SLUAJ OPTEREENJA: 8


SLUAJ OPTEREENJA: 8

KONTROLA STABILNOSTI BONO IZVIJANJE JUS U.E7.101

Kontrola stab. prit. pojasa I(gore)

Vitkost ,'d = 0.533
Stvarni napon _stv = 6.583 kN/cm2
Kontrola napona: _stv <= _dop
TAP 14-11
JUS
Ax = 5.820 cm2
y Ay = 3.000 cm2
1 6 .4 Az = 3.000 cm2
I = 30.700 cm4
I = 8.030 cm4
Iz = 19.365 cm4
Iy = 19.365 cm4
5
60
T
1 6 .4
60
[m m ]

7. =0.73 9. =0.15 8. =0.12
6. =0.09 10. =0.04 5. =0.03

(sluaj optereenja 9, poetak tapa)
SLUAJ OPTEREENJA: 7
MERODAVNI UTICAJI (kraj tapa)


ose
izvijanja
SLUAJ OPTEREENJA: 7



SLUAJ OPTEREENJA: 7


Dimenzije lima a/b/t = 226.716/6/0.5 (cm)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 37.786
Odnos 1/2 = 0.751



Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 37.786
Odnos 1/2 = 1.000

TAP 8-15
JUS
Ax = 8.750 cm2
y Ay = 4.500 cm2
2 0 .4 Az = 4.500 cm2
I = 72.200 cm4
I = 18.900 cm4
Iz = 45.550 cm4
Iy = 45.550 cm4
6
75
T
2 0 .4
75
[m m ]
10. =0.60 9. =0.17 6. =0.02
7. =0.02 5. =0.02 8. =0.02

(sluaj optereenja 7, kraj tapa)


ose
izvijanja




Dimenzije lima a/b/t = 226.716/7.5/0.6 (cm)

Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 30.229
Odnos 1/2 = 0.822




Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 30.229
Odnos 1/2 = 1.000

TAP 2-12
JUS
Ax = 8.750 cm2
y Ay = 4.500 cm2
2 0 .4 Az = 4.500 cm2
I = 72.200 cm4
I = 18.900 cm4
Iz = 45.550 cm4
Iy = 45.550 cm4
6
75
T
2 0 .4
75
[m m ]

8. =0.64 7. =0.16 6. =0.04
9. =0.04 10. =0.04 5. =0.02

SLUAJ OPTEREENJA: 8


ose
izvijanja
SLUAJ OPTEREENJA: 8


SLUAJ OPTEREENJA: 8



Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 30.229
Odnos 1/2 = 0.833



Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 30.229
Odnos 1/2 = 1.000

TAP 9-8
JUS
Ax = 5.820 cm2
y Ay = 3.000 cm2
1 6 .4 Az = 3.000 cm2
I = 30.700 cm4
I = 8.030 cm4
Iz = 19.365 cm4
Iy = 19.365 cm4
5
60
T
1 6 .4
60
[m m ]

9. =0.87 7. =0.21 10. =0.14
6. =0.09 5. =0.03 8. =0.02

(sluaj optereenja 7, poetak tapa)
SLUAJ OPTEREENJA: 9


ose
izvijanja
SLUAJ OPTEREENJA: 9



Blok A2
SLUAJ OPTEREENJA: 9



Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 37.786
Odnos 1/2 = 0.783



Nain oslanjanja: B
Odnos a/b = 37.786
Odnos 1/2 = 1.000

Svi naponi i deformacije na anliziranim elinim konstrukcionim elementima nalaze se u zoni

dozvoljenih za ovakav tip konstrukcije.
Usvajanje elementa veze:

Blok A2
Maksimalna sila smicanja koju mogu da prime zavrtnjevi M12-5.6:

Smicanje........V1 =1,13*19=21,47kN
Po omotau rupe (IPE 160, s=5mm)....V1=1,2*21,5=25,8kN
Za 4 kom. V=4*21,47=85,88kN
Za 2 kom. V=2*21,47=42,94kN
Maksimalna sila smicanja koju mogu da prime varovi (a=3mm) na rebru IPE160:
L=(16-2*0,74)*0,8=11,62~10cm
F=10*0,3*2=6cm2, doz,var=12kN/m2
V=6*12=72kN
Maksimalna sila po opmotau rupe:

Za t=6mm, M12 ...F1 =1.2*0.6*27=19.44kN ...za dva kom. F=38.88kN
Za t=5mm, M12 ...F1 =1.2*0.5*27=16.2kN ...za dva kom. F=32.4kN
Pokazane maksimalne vrednosti su iznad svih vrednosti dobijene proraunom u vezama

konstruktivnih elemenata.
Detalji veza prikazani u grafikoj dokumentaciji projektovani su sa optimizovanim minimalnim
utrokom materjala, a u svemu prema propisima za takav vid veze.
Usvojena veza stub IPE160 beton......4x16

Usvojena veza stub IPE200 beton......4x16
Usvojena veza nosa IPE220 stub IPE160........4xM12-5.6

Usvojena veza nosa IPE220 stub IPE200........4xM12-5.6
Usvojena veza nosa nosa IPE 220.....6xM12-5.6

Usvojena veza elemenata ispune.....2xM12-5.6
Odgovorni projektant

Licenca 310 C900 06

Blok A2

TEK - Glavni Projekat Tem Opreme PV A2-01

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TEK - Glavni Projekat Tem Opreme PV A2-01

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ugovara Naziv projekta Investitor

Konzorcijum Zamena sistema Elektroprivreda Srbije

UGOVOR BROJ: I-296/2-10

PROJEKTANT KFG INDUSTRIAL GROUP

KNJIGA: G.2 ELEKTROSTATIKI FILTERI

SVESKA: G.2.3 GLAVNI PROJEKAT TEMELJA OPREME ISPOD

Knjiga Sveska Revizija Strana

Mesto za naslovnu stranu prema Zakonu o Planiranju i Izgradnji

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA T.1. TEHNOLOKI PROJEKAT

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA M.1. KOTLARNICA

KNJIGA M.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

KNJIGA M.3. PROCESNA VODA

KNJIGA M.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA M.5. SILOSNI KOMPLEKS

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA M.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

KNJIGA M.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

KNJIGA M.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA G.1. KOTLARNICA

KNJIGA G.2. ELEKTROSTATIKI FILTERI

KNJIGA G.3. PROCESNA VODA

KNJIGA G.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA G.5. SILOSNI KOMPLEKS

KNJIGA G.6. CEVOVODI UNUTAR ELEKTRANE

Knjiga Sveska Revizija Strana

KNJIGA G.7. CEVOVOD DO DEPONIJE

KNJIGA G.8. PUMPNA STANICA POVRATNE VODE

KNJIGA G.9. BAZEN PROCESNE VODE SA PUMPNOM STANICOM

Knjiga Sveska Revizija Strana

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA E.1. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOTLOVSKIH POSTROJENJA

KNJIGA E.2. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE KOMPRESORSKE STANICE

KNJIGA E.3. ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE SILOSNOG KOMPLEKSA

KNJIGA E.4. GLAVNI PROJEKAT AUTOMATIKE, MERENJA I REGULACIJE

Knjiga Sveska Revizija Strana

FASCIKLA E.4.3.1. Blok 1 Grafika dokumentacija

ZAMENA SISTEMA OTPEPELJIVANJA TE KOSTOLAC A

KNJIGA P.4. KOMPRESORSKA STANICA

KNJIGA P.5. SILOSKI KOMPLEKS

KNJIGA P.9. PROCESNA VODA

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana

I.1 SADRAJ SVESKE

Knjiga Sveska Revizija Strana

SADRAJ SVESKA G.2.3

I.1 SADRAJ SVESKE

II.1 PROJEKTNI ZADATAK

II.3 TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA

III GRAFIKI DEO

Knjiga Sveska Revizija Strana

IV.1 KONSTRUKCIJA KL1 (KL2)

I.2 REENJE O ODGOVORNOM PROJEKTANTU

Knjiga Sveska Revizija Strana

Mesto za reenje o odgovornom projektantu

Knjiga Sveska Revizija Strana

Knjiga Sveska Revizija Strana