Tema:

Socijalni poloaj ena

Predmet:
Sociologija
SADRAJ
1. UVOD........................................................................................................................ 3
2. POLOAJ I ULOGA ENA KROZ ISTORIJU ........................................................... 4
3. ENE I RADNO MESTO: ISTORIJSKI POGLED ..................................................... 4
4. NEJEDNAKOST U OBLASTI RADA ......................................................................... 5
5. SOCIJALNI POLOAJ ENA U SAVREMENOM DRUTVU ................................... 7
6. Borba ena za ravnopravnost ................................................................................... 8
2.1 Pravo glasa ena i podela poslova po polovima ................................................. 9
2.1 Pravo na obrazovanje ....................................................................................... 11
7. ZAKLJUAK ........................................................................................................... 12
9. LITERATURA .......................................................................................................... 13

Strana 2 od 13
 1. UVOD

Tema mog rada je socijalni poloaj ena. ena je kroz itavu ljudsku istoriju, zbog
svojih biolokih karakteristika, bila u podreenom poloaju o odnosu na mukarca.
Inferiorna prilikom zapoljavanja, u podreenom je poloaju i kada se zaposli, jer se njen
rad manje vrednuje od rada mukarca. Vremenom dolo je do emancipacije ena i
ispravljanja brojnih nepravdi prema enama. ene poinju da se bavi tkz. mukim
poslovima, da voze avione, tramvaje, postiu vrhunske rezultate u sportu, umetnosti,
nauci postaju generalni direktori najveih kompanija pa i predsednici drava.
Osamdesetih godina ene se javljaju kao znaajne osobe u podruju menadmenta da
bi u dananjem poslovnom svetu i drutvu predstavljale veliku snagu. Jedan od razloga
tome je zakonodavstvo koje nalae pravedno zapoljavanje (bez diskriminacije prema
enama), a drugi je promena stava prema enama na radnom mestu i elja kompanija
da stvore o sebi povoljan imid postavljanjem ena na menaderska mesta.
Obrazac ponaanja ena temelji se na ravnotei vlastitih interesa i interesa drugih
ljudi, pa one neguju odnose kooperacije, a ne line prevlasti. Iz tih razloga ena
menader provodi suzdran i nenametljiv stil menadmenta, tzv. soft menadment, koji
je esto izuzetno efikasna i sve ire prihvaen u savremenom biznisu.
Mnogi teoretiari , a pre svega sociolozi i psiholozi izneli su stavove u svojim
radovima da e nepravde nainjene enama kroz istoriju u XXI veku biti ispravljene.

Strana 3 od 13
 2. POLOAJ I ULOGA ENA KROZ ISTORIJU

Mnogi naunici smatraju da otkria kamenih figura ene delom Evrope i Bliskog
istoka, iz paleolitskog perioda, ukazuju na to da su prva drutva bila oboavaoci
boginja.To su tzv. matrijahalna drutva u kojima je ena bila dominantna.
Ekonomska aktivnost ene prisutna je jo u praistoriji ali se njihovo uee u
radnoj snazi menjalo u zavisnosti od kulturolokih, drutvenih i socijalnih faktora. Muka
dominacija poinje od prvih pisanih istorijskih podataka, verovatno kao rezultat muke
spoznaje da je njihova uloga u porodici, kao i druge njihove aktivnosti (lov i rat), mnogo
vrednije te da im to daje prednost odnosu na ene. U Bibliji npr. Eva je stvorena iz
Adamovog rebra to jasno pokazuje da je mukarac bolji od ene. Muslimanke po
erijatu moraju sluati svoga mua i initi sve sto se od nje trai, u suprotnom on je
moe napustiti ili teko kazniti. Egipatsko statusno pravo karakterisala je jednakost
mukarca i ene, i ene su mogle posedovati, i otuivati imovinu, sklapati ugovore,
praviti testamente, voditi parnicu i biti svedoci, ene su imale pravni i poslovnu
sposobnost. U Egiptu brak je bio monogam osim za faraone i prineve, suprunici su
ulazili u brak gde su im bila odreena brana prava, brak je sklapan ugovorom kojim je
rasporeena brana imovina, udeo mukarca u toj imovini je 2/3 ostatak je enin, stim
sto je svako mogao zadrati vlastitu imovinu, ipak branom imovinom je upravljao mu.
Nasleivanje je zakonsko i na naslee su pozivana deca kako muka tako i enska. U
krivinom pravu se smatralo da je batina iz raja izala tako da je mu imao pravo da
tue enu ili brat sestru pod uslovom da to pravo ne zloupotrebljava ali je i vreanje bilo
inkriminisano tako da je jedan suprug morao da obea da vie nee vreati enu pod
pretnjom kazne od 100 batina kao i ostavljanje bez branog imetka.
Engels i Marks su 1846 godine u jednom udbeniku napisali: Prva podela rada je
izmeu mukarca i ene radi raanja dece, a sam Engels kae: Prva klasna suprotnost
koja se javlja u istoriji poklapa se s razvojem antagonizma izmeu mua i ene u
monogamiji, a prvo klasno ugnjetavanje s ugnjetavanjem enskog pola od strane
mukog.1

3. ENE I RADNO MESTO: ISTORIJSKI POGLED

Kod velike veine stanovnika u pre-industrijskim drutvima (i kod mnogih naroda

Treeg sveta danas) proizvodne aktivnosti nisu razdvajane od rada u domainstvu.
Proizvodilo se ili u kui ili u njenoj blizini. Svi lanovi porodice u srednjovekovnoj Evropi
uestvovali su u radu na zemlji ili u zanatskim delatnostima. U gradovima su radionice

1 Poloaj ene u savremenom svetu-M.Mitrovi (11 str.)

Strana 4 od 13
najee bile u kuci u kojoj se stanuje, su svi lanovi domainstva na svoj nalin bili
angaovani u izradi predmeta ili pruanju usluga. se, na primer, odnosilo na
radionice za izradu tkanina, krojake, obuarske ili pekarske radnje i sl. Pri tom su ene
zbog svoje aktivne uloge u ovakvom nainu privreivanja imale znatan uticaj u drutvu,
esto dreci i kasu, iako su istovremeno bile iskljuene iz domena politike i ratovanja.
Takoe esto su i udovice bile vlasnice i poslovoe radionica, i one na selu bile su na
neki nain samostalnije. Do veih promena doslo sa razdvajanjem radnog mesta od
kue kad razvoj modeme industrije. Prelazak proizvodnje u mehanizovane
fabrike verovatno u tom pogledu bio jedan od najvanijih inilaca. Rad su obavljali
radnici, kao pojedinci, brzinom kojom finkcionie maina na kojoj rade, su poslodavci
poeli da unajmljuju radnike pojedinano, ne itave porodice. Stari nain posmatranja
porodice kao posebne jedinice ipak teko iezvao. Poetkom XIX veka poslodavci su
u Britaniji i mnogim drugun evropskim zemljama jo uvek esto unajmljivali itave
porodice, d bi ene i deca radili kao posluga u ku ili kao pomona radna snaga u
polju, otac u fabnci. Sa isezavanjem ovakve rakse, meutim, ustalila se podela
izmeu rada u kui i rada na radnom mestu. ene su sve vie povezivane sa "domaim"
vrednostima, iako ideja da ,,enino mesto u kui" nije imala iste implikacije za ene
razliitih nivoa u drutvu. Imune su, naime, uivale usluge sluavki, dadilja i druge
kune posluge, dok su one siromanije morale da se bore sa svim kunim poslovima i
istovremeno rade u fabrici kako bi dopunile porodini prihod koji ostvarivao mu.
Stope zaposlenosti ene van kue kod svih klasa bile su poetkom veka jo dosta
niske. ak i 1910. u Britaniji vie od jedne treine ena bilo zaposleno samo kao
slukinje ili dadilje i negovateljice u tuoj kui. ensku radnu snagu inile su uglavnom
mlade neudate ene, iju su zaradu, ako su radile u fabrici ili kancelariji, poslodavci
esto slali direktno njihovim roditeljima. Od tog doba zaposlenost ena stalno raste, to
naroito bio sluaj za vreme nestaice radne snage u Prvom svetskom ratu, kad su
one osvojile i ona radna mesta koja su do tada smatrana iskljuivo ,,mukim". k se
sa povratkom mukaraca posle rata situacjja izmenila, ablon bi razbijen, danas
izmeu 35 i 60 procenata ena izmeu 16 i 60 godina ivota u najveem broju evropskih
zemalja radi na poslovima izvan svoje kue. U tom smislu najvei porast zabeleen
kod udatih ena.

4. NEJEDNAKOST U OBLASTI RADA

Zaposlene ene najee zauzimaju radna mesta u slabo plaenim profesijama ili
u onima u kojima je rad rutinskog karaktera. Tome su doprineli organizacija u oblasti
zapoljavanja i stereotipi o podeli uloga polova. Dobar primer u tom smislu je promena u
vrednovanju "inovnika" u britanskom drutvu. Godine 1850. u Ujedinjenom Kraljevstvu
99 procenata inovnika bili su mukarci. Biti inovnik znailo je imati posebna znanja
(knjigovodstvo, administrativne sposobnosti i sl.). ak je i najnii pisar uivao odreeni
Strana 5 od 13
status. Dvadeseti vek doneo je opte mehanizovanje kancelsrijskog rada (sa
pronalaskom pisae maine pred kraj XIX veka) i to je izazvalo slabije vrednovanje
pomenutih vetina i, samim tim, statusa inovnika. Istovremeno su se smanjila i njihova
primanja. Tako su ene popunile ovakva radna mesta, pa su 1991. gotovo 90 procenata
kancelarijskog osblja inile one, a 98 procenata svih sekretarskih mesta takoe su
popunjavale ene.
injenica da li ena ima ili nema malu decu od bitnog je znaaja za njeno
ukljuivanje u oblast plaenog rada. U svim drutvenim i ekonomskim grupama
zaposlenost sa punim radnim vremenom karakteristina je samo za one koje nemaju
decu. Meutim, majke sa decom u poslednje vreme, za razliku od ranih osamdesetih,
vraeju se na svoja ranija radna mesta sa punim radnim vremenom.
I pored navednog, daleko je vei broj ena koje ne rade puno radno vreme, to je
dobrim delom i njihov sopstveni izbor, koji se, opet, svodi na jedini - ako su sa decom i
optereene radom u kui, a neophodan im je dodatni prigod.
ene su u novije vreme prodrle u profesije i poslve definisane kao "muki", iako
samo u ogranienom obimu. Tako, manje od pet procenata direktorskih mesta u
britanskim kompanijama zauzimaju ene, ali u etiri od pet firmi uopte nema ena na
najviim rukovodeim poloajima. Situacija je slina i u mnogim drugim privrednim
delatnostima. Na primer, milion ena sada radi u velikim bankama u Ujedinjenom
Kraljevstvu, pa ipak su samo dva procenta ena rukovodioci u velikoj Nacionalnoj
vestminsterskoj banci, dok ih u Midlend banci ima tri procenta, a u Berklej banci etiri.
Slino je i u drugim profesijam (ena advokata ima danas samo 14 procenata, a meu
sudijama najviih sudova samo tri procenata, i to u odeljenju za porodine sporove; u
Apelacionom sudu koji ine lordovi - nema uopte ena)2
Nemogue je predvideti u kojoj meri e ovakve estremne nejednakosti kad je re
o polu postati manje u bliskoj budunosti. Moda se dublje promene ve deavaju, ali se
njihov ishod jo ne moe osetiti. Jedan od pokazatelja je, verovatno, broj upisanih
studentkinja na pravne fakultete u ranim dvedesetim u Britaniji, to je natan porast u
odnosu na predhodnu deceniju.

2 Grint, 1991

Strana 6 od 13
 5. SOCIJALNI POLOAJ ENA U SAVREMENOM DRUTVU

Moe se rei da je, u savremenom drutvu, ostvaren znaajan napredak u

emancipaciji ena, u svim podrujima i na svim prostorima globusa. Ipak je ostalo jo
mnogo prostora gde se ena nalazi u podreenom, ugroenom pa i u potpuno
nehumanom poloaju. Mnotvo trdicionalnih i patrijarhalnih drutva i drutvenih grupa i
dalje ostvaruje veitu tenju da ena ostane zarobljena u privatnoj sferi, vezana za kuu
i decu, da slui muu i porodici, da se rtvuje, da bude neprimetna, daleko od javne
sfere drutva i slobodnog graanskog ivota. To je izvor stalnog sukoba izmeu
mukarca i ene, koji se iz dana u dan stalno iri.
Postoje brojni oblici i naini kojima se ena u savremenim uslovima potiskuje na
marginu drutva. To poinje od samog roenja (elja da se rodi sin), nastavlja se u
detinjstvu kroz vaspitanje i pripremu za enske poslove, odabiranje enskih kola.
Brak esto postaje oblik degradacije ene (umesto afirmacije i potvrivanja), ena je
esto zarobljenik porodice i porodinih odnosa, nekada trpi i direktno nasilje u porodici.
U drutvu se nastavlja potiskivanje ene u ekonomskoj sferi (tee zaposlenje, slabije
plaena radna mesta, zlostavljanje na poslu), politikoj i kulturnoj oblasti. Rat, kriminal,
korupcija i trgovina enama kao belim robljem predstavljaju potpunu degradaciju ene.
Naravno postoje i oblici samopotiskivanja ena (asketizam, robovanje lepoti i vitkosti,
modnim trendovima, lezbejstvo, beanje u usamljenost).
Postavlja se pitanje ko, kako i kada moe pomoi savremenoj eni da pobolja
svoj poloaj u drutvu? Ako se podrazumevaju uslovi optecivilacijskog napretka
savremenog sveta i aktivnosti pojedinaca onda je bre i znaajnije poboljanje poloaja
mogue kroz stalne aktivnosti neofeministikih pokreta i graanskih inicijativa u kojim e
ene stalno ukazivati na svoj poloaj, puteve i naine njegovog poboljanja. U vreme
globalizacije to pitanje dobija na sve veem znaaju. Borba za primenu i potovanje
ljuskih prava stvara prostor za emancipaciju ene u savremenom drutvu. Uloga medija
je veoma znaajna za ceo taj postupak i proces neophodne emancipacije ene, kojoj se
svakim danom nameu novi naini i sredstva porobljavanja i potiskivanja na marginu
drutva.
Tenja da se dominira nad enom od strane mukarca i od strane drutva veoma
je stara tema. Gde su uzroci i koreni takve tenje? Moda se koreni mogu nai i u
biblijskoj poruci koja kae da je Bog stvarajui svet za est dana stvorio oveka
(mukarca) upravo esti dan. Na kraju svog stvaralakog zanosa, moda ve umoran
i u urbi da ode na odmor tog sedmog dana, zaboravio je da mu stvori enu. Biblijska
metafora o stvaranju ene od Adamovog rebra moe da znai da je ona tu pristigla
naknadno, sluajno, jer Adam nije naao druga za sebe meu zemaljskim zverima i
nebeskim pticama, da je stvaranje sveta moglo da se zavri i bez nje, ali i da je ena
neizbena u boijem poretku stvari i sveta. Bog kao da se kasnije pokajao zbog

Strana 7 od 13
visokog poloaja i znaaja koji je dao eni prilikom stvaranja sveta pa nastoji da je stavi
na razna iskuenja i kazni zbog poinjenih grehova. Prvi greh u raju nainila je ena
probajui zabranjeno voe sa drveta od znanja dobra i zla i dovodei u nepriliku
Adama, zbog toga je bila kanjena od strane Boga izgnanstvom iz raja i osudom na
patnje u obinom svetu i daljem ivotu. Od tada ena postaje simbol greha koji nije
samo njen greh ve greh itavog ljudskog roda, ona je nainila greh koji ispata ljudski
rod. Zato Bog stalno, kroz rei svojih proroka, podsea enu na veiti greh i na nunost
da bude pokorna muu, mukom rodu, mukoj civilizaciji i da im verno i veno slui.

6. BORBA ENA ZA RAVNOPRAVNOST

U drutvenoj polarizaciji na mukarce i ene, mukarci su oni koji vekovima imaju

u rukama superiorne drutvene pozicije, i porodine, kad i nisu moni i bogati, od te se
injenice ne moe niti treba beati. Mi smo jo i danas primorani-makar to su koreni tog
porobljavanja drutveni i klasni u najirem smislu te rei da se ograujemo, speavamo,
borimo protiv ugnjetavanja i na osnovu pola. Naravno, reavajui to kao drutveno
pitanje, sredstvima i na nain kako se reavaju druga drutvena pitanja.
Svakako je to reavanje, i pored ogromnih uspeha veoma sporo kad se zna da
ugnjetavanje traje vekovima. No, ako poetak XX veka, odnosno kraj XIX-og , uzmemo
kao prve korake na putu ka ravnopravnosti ene, a znamo injenicu da su mnoge
evropske zemlje prvi put posle Prvog svetskog rata videle ene na birakim mestima, ili
na Univerzitetu recimo, tada napredak izgleda brz. Bilo bi jednostavnije ako bi se moglo
ostati na uoptenoj konstataciji da je klasni drutveni sistem nosilac neravnopravnosti
ene, pa kad on jednom bude uniten, ravnopravnost ene e se brzo reavati u svoj
svojoj punoi. Stvarna ravnopravnost ena zahteva savladavanje brojnih prepreka i
predstavlja sloen drutveni problem. Savremeni svet se, bez obzira na drutvene
sisteme, sudario licem u lice s problemom ravnopravnosti ene da ne mogu ni
kapitalistiki sistem da mimoiu izvesna reavanja tog problema.
Klara Cetkin ne odvaja politika od ekonomskih prava ene. Politika prava ene
su pravo glasa, prava najvidnija, najglasnija, najizraenija afirmacija ene kao
punopravnog graanina bar u jednoj oblasti drutvenog ivota. Ma koliko da se njima ne
dobilo mnogo u smislu stvarne promene poloaja ene, ma kako ta prava, kao i uopte
ravnopravnost ene, bila nepuna i apstraktna ako nisu udruena sa stvarnom
ekonomskom nezavisnou i drugim reenjima koja enu ine ravnopravnim ovekom,
svejedno su ona bila spoetka XIX veka jedna od snanih parola za ene. Uee ena
u ekonomskom ivotu teko se da odrediti vremenski. ene oduvek rade, kao i ovek
uopte. Prodor ena u ekonomski ivot, u svakom smislu rei pravo na rad, shvaeno
je kao izlazak ene van kue da radi, bolje rei stupanje u najamni odnos. Razvojem
industrije ene su, ak i deca, postale vrlo traena radna snaga, s kojom se moglo sve: i

Strana 8 od 13
primiti je na posao i otpustiti, i platiti manje. Prodor ene u ekonomski ivot ide zajedno
sa velikim progresom u privredi i tehnici, po sili drutveno-ekonomskih zakona. I
predstavlja ogroman napredak, istorijski in u drutvenom poloaju ene, jednu od
najznaajnijih promena u drutvenoj poziciji ene. Taj prodor iako ne tako slavan s
obzirom na uslove rada i tadanju krajnu nezatienost eninog rada, predstavlja
osnovicu s koje se tek moglo ii dalje. Ve samo uee ena u ekonomici van kue
istaklo je nove probleme koje je drutvo imalo da reava: zatitu eninog rada,
obrazovanje ene, njena graanska prava.3

2.1 Pravo glasa ena i podela poslova po polovima

August Bibel u svojoj knjizi ena i socijalizam kae: ena i radnik imaju
zajedniko to to su ugnjeteni. Oblici ovog ugnjetavanja menjali su se u toku vremena i u
razliitim zamljama, ali ugnjetavanje je ostalo. U toku istorijskog razvitka ugnjeteni su
ee postajali svesni tog ugnjetavanja, i to je vodilo izmenama i ublaavanju njihovog
stanja.4
U drugoj polovini XIX-og veka razvio se iroki feministiki pokret, iji je osniva
Marija Derezm, koja je pored politikih zahteva postavila zahtev i za pravo na
obrazovanje. Pokreti, komune koje su se pojavljivale u XIX veku dobijale su kritike zbog
svoje izolovanosti i odvajanja enskog pitanja od opteg revolucionarnog pokreta.
Komuna je u svojim proklamacijama vezivala sudbinu ene sa sudbinom
Komune: Radnici,-kae se u jednoj od proklamacija Centralnog komiteta-nemojte se
varati, ovo je sad velika borba. Sada su se uhvatili u kotac parazitizam i rad,
eksploatacija i produkcija. Ako vam je dodijalo da i dalje ivotarite u neznanju i da amite
u bedi; ako hoete da vaa deca budu ljudi, koji e uivati u blagodetima svoga rada, a
ne vrsta ivotinja dresirana za fabriku i rat; ako hoete najzad da zavlada pravda,
radnici, budite razumni, ustajte!
Godine1879 Kongres socijalista proklamovao je jednakost meu polovima i
zahtev za emancipaciju ena. To je bilo prvi put da jedan politiki pokret ovo pitanje
postavi kao svoj revolucionarni zadatak.
U odnosu na druge zemlje, 1869 godine u dravi Vioming ene relativno brzo
dobijaju pravo glasa, prve u svetu. Tokom narednih nekoliko godina, do 1910, devet
drava Amerike dalo je pravo glasa enama. Poetak XX veka zabeleio je velike
enske akcije u itavom svetu. Naroito, u Engleskoj, gde je ena ve spoetka XIX og
veka tako snano uvuena u industriju, a tako dugo na tom njenom koraku u spoljni
svet, u nacionalnu ekonomiku, koriena njena inferiorna drutvena pozicija da je

3 Poloaj ene u savremenom svetu-M.Mitrovi (7, 8, 11, 12, 16 str.)

4 ena i socijalizam - August Bibel

Strana 9 od 13
Fridrihu Engelsu izvanredno dobro posluila kao klasian primer obespravljenosti i
uasne eksploatacije enskog i deijeg rada.
Veliki porast broja ena koje rade u privredi i drugim slubama predstavlja
nesumljivu injenicu razvitka savremenog drutva. Ve u svojim prvim razvojnim
periodima industrija je pohlepno traila ensku radnu snagu, koja se nudila tritu.
Industrijska revolucija je izazvala dalekosenije promene uopte u ivotu i poloaju
ene, izvlaei je na rad van kue, otvarajui put od kue do fabrike, dejstvovala je na
otvaranje puta i do kole i kancelarije, stvarala novu ekonomsku podlogu za promenu
drutvenog poloaja ene i njenu nezavisnost.
Poveanje enske radne snage u industriji u mnogim zemljama koilo je i
poreenje izmeu zemalja ( SAD, Kanada), koje su imale izuzetno dobru proizvodnju, a
mali procenat enske radne snage, dok zemlje (Turska, Tajland), sa viim procentom
enske radne snage zaostaju u proizvodnji. Osnovni uzrok tome bio je u mehanizcaciji
poljoprivrednog sektora.
Naime, mnogi od ovih poslova koje rade ene vrlo su nisko plaeni, tretiraju se
kao nekvalifikovani poslovi, a u pogledu socijalne zatite i osiguranja uglavnom su jo
neregulisani. Pravo na rad ena, odnosno jednako pravo na rad ena i mukaraca, nije
tako prosta injenica, i ne zavrava se samo na tome je li ena ula u fabriku ili
kancelariju. Pitanje je je li time automatski postignuto pravo na sve profesije, jednaka
nagrada, uslovi za napredovanje, ekonomska nezavisnost ena i njena puna
ravnopravnost, koja doista zavisi od ove prve, ekonomske.5
Teorija drutvene stratifikacije polazi od toga da u nekom drutvu postoji visoki
stupanj slaganja u pogledu vrijednosti pojedinih uloga, i da je pojedinca mogue u
drutvenoj strukturi svrstati prema zanimanju koje obavlja. To bi znailo da pojedinci koji
se nalaze na vie rangiranim i vie cijenjenim zanimanjima zauzimaju istaknutije
drutvene poloaje uopteno.
Podela poslova na muke i enske se ui jo u detinjstvu i teko ju je promeniti
vremenom
enski su prvenstveno odgoj delovanje u dejim vrtiima, to ene i mukarci
tvrde u podjednakom broju sluajeva, slede administrativno-tajnike funkcije i sl.
izrazito muke profesije su politika, direktorske i menaderske funkcije i sudstvo.
Profesije koje su gotovo u podjednakoj meri enske i muke su medicina,
obrazovanje, umetnost i zabava, sport i nauka.
Trite rada je u celom svetu polno degradirano. Polovina radnika u svietu je jo
vrsto ukorenjena u stereotipnim zanimanjima. Muki poslovi su jo uvek teki, fiziki,
tehniki i menaderski, a ene su u najveem broju u ulogama osoba koje brinu za malu
decu odgajaju ih i odraslim osobama daju podrku.
Podela po teini poslova bila je postojana jo u samim poecima enine borbe za
rad i izlazak iz kue, kada se govorilo o finoj enskoj osetljivosti, koja spreava enu

5 Poloaj ene u savremenom svetu-M.Mitrovi (21, 22, 24, 49, 61.str.)

Strana 10 od 13
da obavlja razliite poslove, da bi po dobijanju prava na rad i izlasku iz kue mnoge
ene radile ak i u rudnicima.
Zahvaljujui upornosti ena od XIX-og veka do danas su se dogodile bitne
promene koje ukazuju na to da se svaki trud isplati, jer je dolo do velikog preokreta u
poloaju ena u svetu. ene imaju podjednaka prava kao i mukarci u veini svetskih
zemalja, pa ak i brojne pogodnosti koje su dobile zahvaljujui majinstvu.

2.1 Pravo na obrazovanje

Diskriminacija ena u prosveti vrlo je rairena prema enama kao polu. Istorijski i
tradicionalno, u velikim delovima sveta, obrazovanje ena uvek je posmatrano kao
manje znaajno od obrazovanja mukaraca. Muko stanovnitvo imalo je uvek prioritet.
Ova diskriminacija ena kombinovana je, udruila se s diskriminaciom prema enama i
kao pripadnicama grupa, naroda, ugnjetenih kao rasa, tako da su doista dvostruko
pogoene ovom runom i zaostalom situacijom i shvatanjima. Procenat nepismenosti se
razlikovao izmeu seoskih i urbanih reona, izmeu mukog i enskog stanovnitva,
izmeu mladih i starijih generacija, kao i izmeu razliitih etnikih grupa. Postoji, razume
se, najneposrednija veza izmeu osnovnog kolovanja, obaveznosti tog kolovanja i
nepismenosti. Kada bi se stvorili uslovi, kole i uitelji, da vremenom mogu sva deca
dobiti u ranim godinama odreeno obavezno osnovno kolovanje, broj nepismenih bi
sasvim nestao u odreenom periodu.6
U XIX-om veku je bio postojan taj slabiji nivo obrazovanja, meutim kasnije se
sve vie dece, ali i odraslih edukuje sa ciljem da se smanji broj nepismenih i povea broj
radno sposobnog stanovnitva, ije znanje moe doprineti boljim uslovima za ivot.
Danas je zahvaljujui zakonima drave osnovno obrazovanje obavezno, dok srednje i
visoko obrazovanje nisu obavezni, ali nisu ni zabranjeni enama, tako da je
ravnopravnost u obrazovanju postignuta u veini zemalja sveta.
Pismenost je ljudsko pravo, sredstvo za osoban rast, drutveni i humani razvoj, a
mogunosti obrazovanja ovise o pismenosti, poruuje UN-ova agencija, a generalni
direktor Koichiro Matsuura upozorava da to ljudsko pravo ne uspijevaju ostvariti milioni
ljudi. Suprotno velikim naporima pismenost je i dalje neostvaren san za 776 miliona
odraslih u svijetu i ta se nepravda ne smije nastaviti.
Opti ishod obrazovanja i vaspitanja rezultat su celokupnog procesa obrazovanja
i vaspitanja kojim se obezbeuje da deca, uenici i odrasli steknu znanja, vetine i
vrednosne stavove koji e doprineti njihovom razvoju i uspehu, razvoju i uspehu njihovih
porodica, zajednice i drutva u celini. - lan 5 Zakona o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja.7

6 Poloaj ene u savremenom svetu-M.Mitrovi (155. 158. 159 str.)

7 http://www.mp.gov.rs/

Strana 11 od 13
 7. ZAKLJUAK
U skladu sa evropskim vrednostima i tekovinama, strategija unapreivanja
poloaja ena i rodne ravnopravnosti, takoe, promovie politiku zapoljavanja koja
doprinosi usklaivanju radnih uslova i porodinog ivota kao evropski model ravnotee
karijere i porodice. Promovisanje slobodnog izbora fleksibilnih oblika rada poboljanjem
socijalne zatite i usluga nege i staranja, uz stvaranje jednakih mogunosti za njihovo
korienje, istie se kao jedna od vanih aktivnosti u cilju podsticaja zapoljavanja ena.
Prepreke koje oteavaju prisustvo ena na tritu rada su i na vrednosnom planu
i obrascima porodinog ivota. Tradicionalni stereotipi u situaciji povlaenja univerzalnih
programa u socijalnoj zatiti, kada se briga o deci, starima i drugim osetljivim grupama
organizuje privatno, najese bez subvencija dravnih programa koji su nekada pratili
porodicu, naglaavaju lou perspektivu nezaposlenosti. Istraivanja su ustanovila da se
u tranziciji poveava odgovornost ena za socijalno-zatitne potrebe u porodici tako da
briga o starima najee pada na teret ena, odnosno erki.
U krajnjoj liniji nezavisnost ena i ravnopravnost pre svega se baziraju na njenom
radu van kue, na njenoj ekonomskoj nezavisnosti. Skoro da i ne znai mnogo kad je
ona bira, ako itav njen drutveno-ekonomski poloaj ne pogoduje njenoj nezavisnosti i
stvarnoj ravnopravnosti.
Borba ena za ravnopravnost je voena dugo i jo uvek se vodi u odreenom
broju zemalja sveta. Ishod borbe za ravnopravnost polova i bolji poloaj ene u drutvu
je pozitivan, broj obrazovanih ena se iz godine u godinu poveava , iako hiljade
prepreka, itava jedna mrea smetnji najrazliitijeg karaktera, prati enu ve decenijama
i u Evropi i na drugim kontinentima i ometa je da stekne obrazovanje, koje e joj biti
sredstvo za poboljanje ivota, za napredovanje, za emancipaciju, za jednakost, za
oseanje samostalnosti i sigurnosti.

Strana 12 od 13
 9. LITERATURA

1. Entoni Gidens - Sociologija, Podgorica, 2001. god.

2. Haralambos, M. Uvod u sociologiju, Globus, 1980. god.
3. Mitra Mitrovi - Poloaj ene u savremenom svetu, Narodna knjiga
Beograd, 1960. god.
4. http://www.mp.gov.rs/

Strana 13 od 13